POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . U celini. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u .j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. za svaki staklenik. sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . zemljišne i vazdušne vlage i dr. noseća kon­ strukcija. TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. grejna i električna instalacija. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova. bočne staklene površi­ ne. krovne staklene površine. stelaže. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. . p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti. a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . p a r e iz industrijskih pogona. konstrukcija za pridržavanje biljaka. staze. kao specifičan građevinski objekt. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. Nezavisno od toga. otvori za provetravanje i vrata. gasa. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi.

Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova. U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika. hangarni staklenici. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. Grade se p r e t e ž n o od metala. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8. to su tzv. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a .6 m. regulišu se a u t o m a t s k i . Koriste se za proizvodnju rasada. Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1. gde se proizvode na osnovu holandske licence. Blok staklenici. saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u . te su veoma pogodni za uzgoj rasada. krastavac.5 m. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. Staklenici t i p a Venlo.4 m i 12. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 . proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača.5 ha. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje.8—2. PO-8A). često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . Jednostrani staklenik. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. gajenje povrća i cveća u saksijama. a dužina od 50 do 80 m. m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. Staklenici tipa Venlo. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz. te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. o d n o s n o širine odeljka. cveće). Sistemi grejanja m o g u biti različiti. ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. paprika. T e m p e r a t u r a vazduha. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. o n d a je to stelažni staklenik. 6. koji se uvoze iz Bugarske. Njihova veličina može biti različita. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. a ponegde i vlažnost. Pojedinačni staklenici.2. Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha.

a u slemenu 3 m. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a .40 m p r i n o s je bio veći 12%. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima. Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . Ipak.5 ha ima nezavisan kolao.sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3.20 m. pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C. Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva. . a na boč­ n i m 3 m m . Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0.5 ha postoje 2 mehanizma. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. a po dužini o l u k o m . ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. Kotlovi zagrevaju vodu. tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama. Osim toga. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje.7 cm. r a z m a k između šprosni je 75. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o . U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak. Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka. Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže.003 m/s. Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2.5 h a . staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . karan­ fili i dr. po 2 ili 3 sa obe strane. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama.). U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine. Kotlarnica ima 4 kotla. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. Svako polje od 1.20 m. odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1.20 m p o p r e č n o . Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e .20 m. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3. U staklenicima is r a s p o n o m 6. Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama. svaki za po j e d n o polje od 1. Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima.

postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). termosifona. INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. ili da se vrati na s t a r o mesto. na principu tzv. sa toplanama na mazut. U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom.Pokretni staklenici. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. energetske krize. Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. može p o m e r i t i . Staklenici od prozora za tople leje. u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . zemni gas ili ugalj. Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule. a d r u g o m do 115°C. p r e k o sistema valjaka. N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. Toranj-staklenici.

ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. Osim toga. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. k a o lakša. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. Ukoliko je dužina ve­ ća. a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. U veoma ograničenim srazmeram a . Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. p a r o m . toplovodno grejanje se d o b r o podešava. Ostali načini grejanja. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. zbog mnogih nedostataka. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . itd. penje se. vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. gde se ponovo zagreva. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona.svih delova staklenika. zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. Voda koja se zagreje u kotlu. U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. penje se naviše. . Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. kakve grade individualni odgajivači. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. a ne u obliku slova T. Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova. Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . primenjuje se parno grejanje staklenika. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. a grejanje je nesigurno i neravnomerno. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka. voda cirkuliše u s p o r e n o . Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi.

Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. po uinereno toplom — mešovito. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva.15—0. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva.20 mm (k) 5. a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. Najzad. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. U poređenju sa toplovodnim. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C).50 7. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim. Izračunavanje toplotnog bilansa. Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje.00 2. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema. Osim toga. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje.00 . a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje. ili da se instališe rezervni elektroagregat. p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje.80 2. čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono.00 4.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0.00 1. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. Međutim. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine. a delom koristi za recirkulaciju. investiciona ulaganja su niža.

Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 . debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. njihova dužina. koji su u nas. da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. Grejna površina cevi. da ne zasenjuju biljke. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini. Važno je da grejna tela budu što manja. Zavisno od konstrukcije staklenika. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika. Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300. naj­ više zastupljeni. a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika. inače. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika. imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. . a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ).000 kcal/h. Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka.Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. tj.

ugrade se odgovarajući priključci. koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. Drenažna instalacija. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina. Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. Na o d r e đ e n i m mestima.U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. bez prisustva r a d n i k a . U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . ili isklju­ čuje. na p r i m e r 1/3. zavisno od načina na­ vodnjavanja. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju. Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku . rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. orošavanjem i kapanjem. k a o i za zaštitu useva. Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje. drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. otvara r u č n o . U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi.

agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. pepelnica. a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. kra­ stavcu i paprici. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. Papriku. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. Drenažne cevi su keramičke. često bez plodosmene. crveni pauk. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e . raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji.. prečnika oko 50 m m . verticiliozno i fuzariozno uvenuće.. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. lisne vaši. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. sovice. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. bela i siva truležnica. p a m u k o v a lisna vaš. sovice. m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora. visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. mozaik i dr. virusni mozaik i dr.nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. crveni pauk. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima. na svakih 5—6 m. ili n e š t o dublje. Kolos-Moskva 1977. kladosporijum.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. . t r a n s p o r t n e trake. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra. i bolesti — pepel­ nica. Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm. staklenička belokrilka. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm). Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. staklenička belokrilka. tripsi i dr. siva i bela truležnica. askohitoza. crveni pauk. virus mozaika duvana i dr. lisne vaši i dr. INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. Elenkovu i dr. cikade. Zemizdat — Sofija. a najopasnije bolesti pepelnica. a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m ..

ambalaže i semena. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . r o t o v a t o r o m ili na drugi način. sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka.15% k a r a t a n a ili benomila. Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . zatim odgajanje zdravog ra sada.6 m a duge 30—40 m. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m . ili se spaljuje.5%) i fosfamida (0. zemljišta. staklene površine) najp r e se ispcru vodom. 0. Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. a ako za to nema moguć­ nosti. radi uništavanja akara. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg. Cirade su široke 3. lisnih vaši i belokrilke (npr. a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0. prcčnika 10—12 cm). cevi.2% fosiamida). primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. cevi. instalacija i stakla.2%). U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara.1% akreksa. s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. Profilaktične mere. tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju. ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Šire cirade su manje pogo­ dne. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . doslednom primenom profilaktičnih. Na taj način. Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. zemljišno-đubrevitih smeša. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina. U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m .1% akreksa i 0. rastvo­ r o m 0. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. akarida. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . dužine 1 m. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°.

5 l / m 2 ) .20%). održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. na j pre p a r o m p o m o ć u creva. U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru.pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. nemalocid. a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Unošenjem svežeg stajnjaka. uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid. Agrotehničke mere. Zbog toga je korisno da se . Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju. Mnoge agrotehničke mere. gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli. Hemijske mere.4—1. Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. što iziskuje veliku predostrožnost. zatim tečni v a p a m (0. Posle toga cirada stoji još 2—3 h. koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta.15 l/m 2 ) i dr. dezinlikuje se centralna betonska staza. p o r e d glavnog. t j . Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida. pravilnog đubrenja. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. Mnogi od njih. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . d o b r e nege. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va. a samo izuzetno hemijskim sredstvima. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . pravilno i blagovremeno sprovedene. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. imaju i s p o r e d n o deiovanje. u koje se zamače obu­ ća s navlakama.6 kg/cm 2 . Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja. insekticid i herbiciđ. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u . posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ). rotacije kul­ t u r a i dr. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti. Veliki značaj u prevenciji virusnih. Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica.

inače. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0.2—0. ditam (0. Protiv plamenjače krastavca (P.2—0.1%).05—0.2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0.5%) i m o r e s t a n (0. veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw.08%). Staklenici.3%). grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah. a zatim benlejt (0.03—0.. koji su česte štetočine stakleničkih useva.3%) i dr.3—0. s različitim vrstama aktivne materije. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam. Za uništavanje akara. tiodan (0. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ). n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama. može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber. p o r e d hemijskih m e r a borbe.08—0. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe. Protiv a k a r a .05%). Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca. pored akreksa i m o r e s t o n a .08%-tnim r a s t v o r o m rogora. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi. cubensis) d o b r o deluju cineb (0. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. b a k a r n i eksihlorid (0. Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Biološke metode suzbijanja štetočina.).2%) i dr. Međutim. pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima.15%) i dr. Brojnost belokrilke u staklenicima. itd.05%). U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima. tzv. Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. bromeks (0. pa p r e m a tome i šteta koju nanosi. H.3—0. postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine.. nezaraženog rasa* da.4%). Zbog toga se r a s a d p r s k a 0. tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. a k r e k s je delotvoran protiv akara.4%). Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha). kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0. k a o svojevrsna ekološka ostrva.). usleđ čega masovno ginu. u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. k a r a t a n (0.2%. 0. sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi. radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana. koja se.4%) i a n t r a k o l (0. i dr.u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- .3—0.). Na p r i m e r . Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima.1%) i afugan (0.). m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom. u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom.15%). odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. rogor (u konc. Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0.

aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice. koji istovremeno deluje i na akare. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca.5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom. Posle rasađivanja krastavca. k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. od početka aprila pa dalje. Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci. Kasni. U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. primenjuje se akreks. a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika.. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). smeše ova dva insekticida. p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja. p r i m e n o m tiodana. te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli. s približavanjem berbe. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan. U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica.15%. Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80. pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao.05%-tnim rastvorom benlejta. postoje dobri uslovi . kad vreme otopli. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0. Ako je jesen vlažna. u inter­ valima od 15 do 30 dana. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0. I ovde se u prvom periodu vegetacije. Ašersonija ne može da se primeni. p r e p a r a t m o r e s t a n . a ne uništava enkarziju. rogora. Kasnije. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. cinebom ili a n t r a k o l o m . do početka berbe (krajem novembra). Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača. t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr. U poslednjem periodu vegetacije. ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. t j . Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. d i t a n o m (0.000 jedinki po ha. K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi. i askohitoza. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. a kasnije. b r o m e k s a . pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. 4 % ) . pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. aktelika i drugih p r e p a r a t a . ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. Ukoliko se koristi ašersonija. protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija.5%-tnim rastvorom benlejta. a kasnije bromeks i aktelik. a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. Dok traju berbe. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava. protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. b r o m e k s i aktelik). U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m .r e s t a n ) . U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 .

protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. Ipak. p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. na njoj belokrilka manje naseljava. protiv kojih se upotrebljava 0. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . sovice. 1 dela treseta i 1 dela peska. Za setvu paradajza. na primer. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. metiltopsinom ili derozalom. ona često s t r a d a od drugih štetočina. da d o b r o drži vlagu. brom e k s o m ili aktelikom. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. cika­ de. rogorom.3—0. da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture. Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom.05-tni pirimor. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a .5%-tnim tiozolom. U vezi s belokrilkom. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. a posle toga može i afugan. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka. a pepelnice se jave vrlo kasno. D o b r a smeša za setvu spravlja se. ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. izuzev lisnih vaši. d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. prska se 0. i sovica. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. . Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom. u jednakim drugim uslovima.za široku p r i m e n u biološke metode. lisne vaši i dr. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. kao što su slaklenićki moljac. Plamenjače se ne razvijaju. isto tako. kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine. Međutim. Dok vreme ne otopli. p r e svega od verticilijuma. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. od 2 dela glinovite zemlje. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom.

15% N. mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije. a TKS-2 dvostruko više. od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). To je srazmerno lak mate. TKS.4. t r a n s p o r t i prenošenje sak. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . ijal. što olakšava njegovu obradu. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. Treset ima znatna preimućstva. oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0. Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. kanala i b a r a . Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka. Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše.20% K 2 O . Međutim. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage.Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje. sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde.ija. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi. na pri­ mer. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. niti kasnije. Rastresit je. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . 0. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 . ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. od 6—8 zapreminskih delova treseta. .15% P2O5 i 0. u toku 2—3 meseca posle rasađivanja. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. b a k r o m i gvožđem. 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) .

glatke površine. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra. već padaju na biljke. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. debljine 1—2 cm. Niski plastični tuneli . Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. Osim folija. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. Ove kapi ne otiču po površini folije. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . ova stari. što može izazvati povrede i ožegotine. polivinilhlorid. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. u zavisnosti od boje. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. Polietilenska folija je prozračna. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. koja smanjuje elastičnost folije. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. Pod dejstvom sunca. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. različite veličine. od polivinilhlorida. poliestera i si. većom otpornošću na atmosferske faktore. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. p r e svega. ah je ona nešto skuplja. za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. Odliku­ je se. kida se. daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. ploča. u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. EVA folija (etilvini 1acetat). a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. a veoma slabo toplotne zrake. što je značajno za rast biljke. s r a v n o m ili valovitom površinom. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. p r i dužem korišćenju.

10—0.U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m . Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje.10 m m . Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine.20 m. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine).20 m m . Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- . Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela. što osigurava bolje toplotne uslove. Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m. PVC cevi ili pruća. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3. Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu. sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala.60—4. koji čine 2—10% celokupne površine folije. širine 4. što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0. a može biti savremeniji (tuneli. Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom.5—7. a prekriva se folijom debljine do 0.6 m. širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. prevlaci zagrejanom peglom. K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. cevi). Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. Visoki tuneli su visine 1. širine 2—3 m i dužine oko 15 m. a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla.8—3.20 mm i širine od 0. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . cevima za navodnjavanje i si. postavljene p r e k o folija.6—18 m. ali pogoršava osvetljavanje. pa se p r e k o hartije. Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm.5 m i dužine 25—100 m.

nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. često se plastična folija m o r a lepiti. na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju.15—0. Po dužini. Osim toga.20 m m . koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini. Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1. U zavisnosti od konstrukcije. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . S obzirom na širinu ovih tunela. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično. Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0. sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela.5 m. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike . ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. j e r je t a d a bolje provetravanje. tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku. a ne po dužini tunela.

Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. bez obzira na veli­ činu. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine. ili' pojačani plastični elementi. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. Po­ što je folija lakša od stakla. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0. Stoga je povoljnija polietilenska folija. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. što se odražava i na r a s t biljaka. njene propustljivosti za insolaciju. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije. j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . kao i polukružnog oblika.3 °C u j u t a r n j i m časovima. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža. gvožđa. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova.25 m m . iste su k a o u stakleniku. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne. sis­ t e m za grejanje. Tokom dana. U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. plastičnih cevi. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku.20—0. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca. te se plastenik tokom noći slabije hladi. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. što zavisi od kvaliteta folije. toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. aluminij uma i si.1—0. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. prekrivena plastičnom folijom. a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici. zalivanje i ostali. Instalacija plastenika. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori.

Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika.5—1 m iznad plastenika. toplom vodom. bez obzira na konstrukciju. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. To su niski tuneli. visine oko 50 cm. t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. toplim gasovima (lermogen). odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. Međutim. povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. mo­ že biti p r i r o d n o . a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju. Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego . počinje se sa zalivanjem. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). Zagrevanje plastenika. pozder. p a r o m . j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. p o d dejstvom sunca. Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. te se smanjuje radijacija. zatim zagrevanje organ­ skim materijalom.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike. u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. listinac. Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. i si.

a dužina cevi 25 — 100 m.5 m. prilagodljivoj konstrukciji. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm. i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj.u stakleniku. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom. sistemom za navodnjavanje i grejanje. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. Pored korišćenja providne plastične folije. Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. zatim povrća i cveća. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. što za­ visi od dužine tunela. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. mogu zagrevati zemljište i vazduh. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije. . Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja. što se sve može po želji multiplicirati. što omogućuje bolje korišćenje tople vode. Osnovna širina lađe je 8 m. bez obzira na način. i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. U plasteniku se. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine). o d n o s n o kotao. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. osnovna dužina od 2. kraćeg vremena montaže. Maksimalna visina objekta je 3 m. efikasnim provetravanjem. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode.

što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. gas. Naime. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. pa i plastenik. odnosno za određene uslove spoljne sredine. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C. Otvori na eevima su sa strane. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. električna ener­ gija i si. m a d a može da se koristi i u plastenicima. pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a .prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. radi racio­ nalnijeg grejanja. Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . tunel.

te je relativna vlažnost visoka. p r i visokoj t e m p e r a t u r i . a pri za­ li van ju se povećava. p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana. Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. ili se plastika skida (tunel). vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara. Naime. Vlažnost vazduha. Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e . 1969): varira od 55 do 9 5 % . Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. Za proizvodnju t o k o m proleća. koja . Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. paradajz i si. Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u .m o ć u plastične folije. a p r i gajenju toploljubivih vrsta. a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu. S u n č a n i h dana. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . k a d a t e m p e r a t u r a opada. Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost. a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . Noću. a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika.

širine 2. a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. S obzirom na v r e m e koriščenja. tuneli. što znači da je viša s t r a n a leje severna. gra­ đevinski objekti. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. a više blokova čine rasadnik. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon. a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka. prilikom podizanja objekata. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. zidani bedemi. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine.MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. brežuljci. . U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. voćnjaci. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. drvoredi. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. plastenika i tunela. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova.5—5 m. (pogodna za zaštitu leja). ali da štite leje od hladnih vetrova.5 m. Najpovoljnija su laka. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. k a o i leja. Zastupljenost stak­ lenika. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. Kombinovani tip rasadnika čine leje. i to ka jugu ili jugo­ istoku. ograda. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) . Pri korišćenju zaklona. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. grupiše se u blokove. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. d o b r o izabrati mesto. ove puteve treba češće ravnati. sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. čeona s t r a n e ove leje. staklenici i plastenici. ocedna. čija širina zavisi od mehanizacije. Rasadnik. s t r u k t u r n a zemljišta. Više leja. kukuruzovine i si. koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. Pomoćni objekti (zgrade. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. najčešće 12—16. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. poprav­ ljati. isplanirati i pravilno postaviti objekte. bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. Pri većoj površini staklenika. pruća. Zakloni od vetra mogu biti šume. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je.

o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. o d n o s n o proizvodnje. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. od d o b r e organizacije rada. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. zgrada za radnike. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . kao i od klimatskih uslova. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. dim. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. plastenik.ne energije. mogućnost mehanizacije. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. na p r i m e r . izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. Tako. ili ako je osnova proizvodnje rasad. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. k a r a k t e r a proizvodnje. . Ove staze.5 ha. P r e m a tome. sistem za zalivanje i kvalitet vode. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a . Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1. v r e m e setve. t r e b a da se asfaltiraju. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. brze i pravovremene zaštite useva. dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. k a o i t r o š k o v a gajenja. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. laboratorija. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. a ostali. a dvostrani staklenici. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije. krastavac). Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune. da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo. staklenik). a m a k s i m a l n o od 3 ha. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. a o p t i m a l n a 36 ha.

XI 25. V 15. III 20. V 30. IX 15. V 20. s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . I I I 1. X 20. rotkvice. IX 5. VII 20. III . III 30. V 16. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. IV 25. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1. IV 10.Tab. IX 25. X 20. pa se mogu koristiti i mlake leje. IV 20. VII — 20. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. V 10. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . X Do/. IV — 10. VII 20. VI 15. V — 1. VII 1.15. V 15. paradajza. XII 5. V 20. X — 25. VII 20. bez obzira na građu. VII 5. I V — 30. mladog luka. VII 1. X — 1. V 10. I I I — 5. V 1. I I I 1. VII — 5. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. II — 25. IX 10. VI 5. X — 20. a zatim proizvodnja krastavaca. 3. VI 5. I V — 10. VII — 1. praziluka. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. IV — 15. V 5. tikava. IV 20. VII 10. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda. X I. IV — 20. IV 15. VII Boramja 12. X 30. V 10. V 10.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. za proizvodnju salate. VII Zaštićene leje. V 20. . V 10. IV Krastavac 26. V — 25. lubenica ili krastavac 10. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. III 15. Vrsta I Paradajz — rasad 5. IV 1. VII 15. X 25. XI . VIII 5. III 10. IV 30. I — 5. VII 5. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. V — 10. V 10. XII 18. II 25. V 20. VII 10. lubenica. VI 15. I I I 15. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. V — 20. II — 30.15. 2. III 15. Tab. Tab. 1 1 — 30. VIII 20. VII 1. VII — 5. III. 4.

a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz. 58 . a zatim i) za proizvodnju povrća.) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. Ovakva. salata). k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). gde je. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Osim toga. sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana.Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica. čime se dobija drugi sek­ tor. Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m. krastavac). što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada. p a p r i k a . Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. Polovinom febru­ ara. zbog udaljenosti od termogena. povrće i cveće ili r a s a d i povrće.

61 .

vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. mrkve. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . Gnezdo se n a p u n i sme- . a sa južne oko 20 cm. PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. plastična folija. P r e k o leje. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. te je hlađenje leje u toku noći slabije. Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju. salate. širine 150 cm i dužine 15—20. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica. postavlja se neki pokrivni materijal (staklo. Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . Proste zaštićene leje. t j . naslonjen na grebene. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo.

) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. koji se u t i s n u u zemlju. Mogu se praviti od stakla. Topla gnezda Topli banak . Za r a n u proizvodnju lubenica. a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. dinja. ovčiji i si.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. tikva. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. dubine 10—15 cm. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. krastavac. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va. krastavac. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije. dinja i tikava koriste se topla gnezda. U ovo gnezdo. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. krastava­ ca. najčešće lubenica. goveđi. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. a zatim se šablon vadi. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. što zavisi od kulture koju treba štititi. dinja. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje. / Topla gnezda. diže i vrši provetravanje. parafinisane hartije i najčešće od plastike.

U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. lube­ nice. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. lubenice i tikvice 40—50 cm. Na željenom rastojanju stavlja se topao. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode.vrši se setva ili sadnja. a za kras­ tavac. plastikom. najbolje po sekcijama. K a d a se gaje na ovaj način. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm. za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. širine i visine oko 30 cm. ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . gasa. U brazde se stavlja svež. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. što zavisi od vrste koja će se gajiti. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. Zagrevanje zemljišta. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. u koju se obavlja setva ili sadnja. svež stajnjak u obliku h u m k e . Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. što omogućuje ispuštanje p a r e . što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . Topli baukovi.5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. a zatim zemlja. a na rastojanju oko 100 cm. i to na sloj peska od 30 cm. a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza. topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). . p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više. Prečnik cevi. dinje. spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. dinju. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C).

uz brižljiv p o s t u p a k . To je. O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada. koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. Pri svemu t o m e . p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. ili ukopane (ruski tip). u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada. osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine. Ovakve leje .). N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. prispele za rasađivanje u pravo vreme. u tzv. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. može im se bez teškoća menjati mesto. Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . one mogu biti nadzemne (pariški tip). Utroši se manje semena. P r e m a konstrukciji.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. Pravilno odnegovane m l a d e biljke. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. u njima se lakše reguliše vlaga. zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. Proizvodnja rasada. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. snažne i zdrave. 4. 2. a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. zbog svojih nesumnjivih prcimućstava. i najzad. m e đ u t i m . P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. između ostalog. načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. u stvari. 3. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. zaštićenom p r o s t o r u . Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku. U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća.

U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća. k a o i više drvenog materijala za ramove.naročito su pogodne za individualna gazdinstva. Tab. Osim toga. Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. Za ramove su najbolje čamove daske . s krovoliko postavljenim prozorima. 7. Najbolji su okviri od čamove građe. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Ram (jastuk. one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. ali je njihova izgradnja skuplja. s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. okvir može trajati p r e k o 15 godina. leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja. zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom. j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta.

Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm.rokovačima opasnih biljnih bolesti. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm. a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm).širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. ra t i. ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. . Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. m e đ u t i m . Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. Asure od ševara su manje pogodne. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a . severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. S e m toga. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni. treba da je nešto viša od prednje (južne). Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Zadnja daska. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Najbolje je. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. Dvostrana topla leja Ašure. zavisno od vrste povrća. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. t j . Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. 20—30 cm.

Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije.Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. U k a s n u jesen i zimi. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . slama i pleva. bioenergetski materijal. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. o d n o s n o pregorevanja. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. sabijen je. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. Taj tzv. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. pa čak i g r a d s k o smeće. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). ili biotoplivo. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. Slama. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. S e m toga. Po- . prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. Prikupljanje i čuvanje. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. Ovčiji. n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. ili električna struja. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. koje je veoma nepoželjno. sprečiće se smr­ zavanje.

Za kasniji rasad. čija setva p a d a u toku m a r t a . najteži problem za m n o g e odgajivače. ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. usled n e d o s t a t k a vazduha. Sem toga. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. Padanje r a s a d a je. Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. u stvari. leje mogu imati tanji sloj stajnjaka.. zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom . Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. N a s u p r o t tome. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. u previše sabija­ noj masi. Zemlja se može n a s u t i o d m a h . Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . Posle toga se gaženjem sabija. naročito r a n o posejani ra­ sad. Dezinfekcija leje. proces sagorevanja %e zaustavlja. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. poleganja). koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. N e p o s r e d n o p r e setve. ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. 8. k a d a se stajnjak u leji ponovo upali.Tab. Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. p a d a n j a (sečenja.

zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr. bled.). formalin i plavi k a m e n . Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. 1 % . a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. U vlažnoj i hladnoj . Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce. zorosan i dr. SETVA Rokovi setve.3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. Seme se obično zapraši. Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. Ako je zemlja suviše vlažna. 9. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje.). i nov zgoreli stajnjak. Zalivanje 0. sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. k a d a se leja zagreje. Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP. ili ortocid 50. Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . a od formalina i plavog k a m e n a 1%. Tab. Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva.na d u b i n u 8—10 cm. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a .

Budući da se rasad. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama . koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. kad biljke niknu. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi.5 cm. naročito rani. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova. Seje se o m a š k e ili u re­ dove. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. što je isto t a k o neoprostiva greška. »ja­ ra«). i s u p r o t n o . Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. umešnost i isku­ stvo. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne.zemlji seme loše niče i tek što nikne. Pošto se obavi setva. nežne su i boluju. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. blede. Svetlosni uslovi. t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. 10. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. Tab. Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. uz energično provetravanje. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore. biljčice uginjavaju. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. Održavanje temperature. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli. leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. Stoga. mlade biljke se izdužuju. ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. p r e k o m e r n o će se izdužiti. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. Kod paprike. Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1.

onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . U 10 lit. na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. k a o i odraslije biljke. sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada. razneže se i obolevaju). t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. sa paradajza — iznad 15°. plavog patlidžana. Zasenjivanje. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. Čim se pojave korovske biljčice. Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. Naprotiv. reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . u toploj leji neće biti korova. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. Međutim. tikvice i salatu. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. u m e r e n o — za papriku. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. a kad dani j a k o otople — predveče. To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. Plevljenje. biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. a slabije — za krastavac. Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. sa paprike. j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. vode na 1 m 2 ). dinju i lubenicu. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). održavati umer e n u vlažnost. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. nešto kasnije takve biljke uginu. izdužen rasad. a nepovoljne za pojavu bolesti. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). Prihranjivanje.S proleća. Dok je vreme h l a d n o . plavi patlidžan. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. k u p u s n o g povrća i paradajza. n a r o č i t o na krastavcu. Padanje rasada. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . paradajz i celer. Zalivanje. dakle. mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . Ovom količinom zaliju se 2 prozora. Od p a d a n j a više s t r a d a gust. treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. nežan. P o t r e b n o je. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. kad vreme otopli.

). U takvoj leji rasad se brzo istegli. materijala i sredstava. razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. previše tople. utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. koje će znatno ranije sazreti. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo. Isto tako. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. odlično deluju cineb. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. s malo vode.15%. . fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0. Pikiranje je. dakle. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. po pravilu. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. provetravanje leja treba smanjiti. na vreme opleviti korove. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. neprovetrene i sa zaprljanim staklom. a zatim sve više pojačavati. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. itd. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . Međutim. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. koje su. svaka 3—4 d a n a . Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a . setvu vršiti u redove.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. rastvora. Pikirane biljke se zaliju. Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. da bi se izbegla svaka povreda biljčica. treba ih oprskati 0. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. vlažne. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . Pre svega. p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . redovno i ja­ če provetravati leje. posle setve ili sadnje. treba ga zaliti 0. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t . Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. I s t o tako.je prošla »jara«. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća.75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. njima treba da se pruži brižljiva nega. a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. zalivanje nije nužno. Ako m o r a da se r a d i po vetru. Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. ili nešto kas­ nije. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom.

stvara mali busen. d o b r o raz­ vijen rasad. K a d a je vreme toplo. plastične. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t . u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. tik­ vica. m e đ u t i m . sve slabe. k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. prožimajući zemlju oko biljke. tj. d o b r o razvijenim žilama. j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. toplo. zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. p r e s t a n a k zalivanja. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. džifi saksije. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. Ovaj splet žilica. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. Rasađuje se zdrav. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda. ili oba činioca istovremeno. Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. a zatim ih naglo zaustavljati. suvo i ve tro vi to vreme. tzv.Rasad u saksijama. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. s debelim. i često se p r e t e r a n o izduži. snažan. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. Mnogo je bolje. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. povrede od nekih insekala i si. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. d o b r o razvijenim listovima. Rasad krastavca. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- . Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. Priprema rasada. kao što su niže tem­ p e r a t u r e . Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu.

Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. a slabio i listovi suvi. Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike. svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. lopatica i si. u p o p o d n e v n i m časovima.5 do 2 m. iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. i ako r a s a d nije preras­ tao. . drveća i drugih p r e d m e t a . O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. Gajenje r a s a d a u lejama. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. Sitniji. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . Istovremeno. zemljišta. koren treba da se drži ovlažen. ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. trska. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . r a s a d koji. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. Po pravilu. gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje.se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen. k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina. bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. usev tre­ ba što p r e podsaditi. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. Način rasađivanja. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije. za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. predveče uoči d a n a rasađivanja. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«.ke se škartiraju.). Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. a ne k a o što mnogi čine. biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. na đ u b r i š t u ili bunjištu. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje. k a o što je poznato. nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. 3—4 cm dublje. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. Mesto treba da b u d e ocedno. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime. P r e m a t o m e . ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. ili je r a s a d suviše m l a d . te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. a ne­ pikirani pod sadiljku. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama. Vreme rasađivanja.

zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama. formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. razume se. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. ne bi bilo ekonomično. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". a posle nicanja 16—18°.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. ali je cena koštanja dosta visoka. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. setva. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće. inače. Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. U staklenicima se. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. široke 120 cm. u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. Priprema leje. Leje. a veće na lejama. može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima. Stelažni staklenik za gajenje rasada .

U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. oblika plastenika. Nai­ me. pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. u po­ četnoj fazi nicanja. u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. t j . Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). Bez obzira na vreme. što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta. zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. veoma često se prave suviše široke leje. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . a zatim i celokupan rast i razvoj. Međutim. poseb­ no u tunelu. U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. Kad se p o đ e od ovih činjenica. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. Na ležim zemljišti­ ma. o d n o s n o zemljišnim smešama. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena. pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta.

U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze. Ako se r a s a d nešto sporije razvija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. P r e m a tome.5% ili ditan M-14 0. Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste). Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. k a o i radi izmene gasova. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. Pored regulisanja količine vode.5 —2 cm. pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. Radi preventivne zaštite. U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. počev od faze nicanja. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. a p r e nicanja povrća. a i rast biljaka neujednačen. p r e m a slanju useva. Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. Pored prskanja. svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta. zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika. Osim toga. broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . . presovane). Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. i to o k o pod­ neva. Naime. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. Međutim. o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. plastične. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. Međutim. zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode.2%-tnim rastvorom vuksala. pre svega od razvijenosti korenovog sistema.2%). što zavisi od veličine sernena. ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. zemljište se istretira reglonom. što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke. džifi. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. pa se zemljište povalja i zalije.

Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila. predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. P r e m a našim rezultatima. Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o .5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. zbijeno stablo. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i.Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem. Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0. ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. 1970). jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla. a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine. Inače. 6—10 listova. na pri­ m e r . r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu. To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema. m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za .

Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. kao što su ranostasnost. sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. kvalitet plodova. Traže se okrugli. Tipovi proizvodnje. plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . Fiziološki mlade biljke su snažnije.n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Međutim. ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. glatki. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova. je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. pravilne cvetne grančice. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza. m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . a u d r u g o m od m a j a do jula. o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. dugo trajanje plodonošenja. j a r k o obojeni plodovi. ujednačene k r u p n o ć e . u m a n j e m ili većem stepenu. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. o t p a d n e tople vode i gasovi). j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. Najčešće imaju duge. U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. nisu dovoljno visoke. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane. Osobine sorte. grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. na n a š e m tržištu. Sorte. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. U s t r u k t u r i troškova. visoka rodnost.

Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. . o t p o r a n na Cladosporium. Uopšte irzev. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju. m e đ u t i m . Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. Vrlo r a n i prinosan. kao što je poznato. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. o t p o r a n na Cladosporium. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. Ranostasan. vodenastim p e r i k a r p o m . srednje krupni. dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni. sa dva. r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. gustina m o r a biti manja. Manje je. k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima. utiču mnogi faktori. bolesti paradajza često na­ nose velike štete. Pogodan za zimsku. o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila. virusna oboljenja) i dr. a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. i obilne ishrane azotom. visokoprinosan. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. U stakleničkoj proizvodnji. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. a plodovi glatki. s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima.pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. Uopšte uzev. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. Ako se gaje bujne sorte. š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . ali s relativno rehavim listovima.

Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. Već sada ih ima mnogo. Odlikuju se visokom rodnošću. a biće ih sve više. krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. Među najranije spadaju ekstaz. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. Posle toga se . Istovremeno.Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. Sona­ to i drugi. o t p o r a n na Cladosporium. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. Seme. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. d o b r i m zameta­ n j e m plodova. Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. k r o m p i r a i duvana. r i v e r m u n i druge (v. Moncfadex. sa t r i i više semenih gnezda. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. bez zelene kragne. Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. Tab. azis. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . od kiše i zaraze.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. m e đ u kojima se zasad ističu Virase. o t p o r a n na Cladosporium. Ako se koristi p r e p a r a t germizan. Lucky i dr. paprike. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. seme se drži u 0. 11). 11.). k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e . r a n i m stasavanjem. nalik na ekstaz. Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. S u p r e m a . Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. Bjuti (Beauty). Osim toga. Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. Nemacross. i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. ( U načelu. Verticillium i F u s a r i u m . biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . t a b . po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju. o t p o r a n na Cladosporium. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. odličnog ukusa. U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. a neke i r a n i m stasavanjem. čvrstim. Plodovi su krupni.

o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke. a ako je oblačno. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. u sloju od 1. Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. na­ pravljenim od prikladne smeše treseta. pa mnoge uginu. Umesto u brazdice. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje.5—2 cm. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje. ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju. stalni listić. setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . koja se m a l o natisne daskom. Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. a noću o k o 16°.5 cm. avgusta i 1. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. t j . Setva se obavlja e t a p n o između 15. peska i m i n e r a l n i h đubriva. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. Pikiranje. sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . septembra. Umesto u lejama. kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. Odgajivači nabavljaju ove . Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. organskih materija. setva se m o ž e obaviti i omaške. Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. ili u presovane kocke iste veličine. Međutim. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. k a k o ne bi došlo do oštećenja semena. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. One su lake i trajne. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. kao što je u n a s n p r . Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm.5—2 cm. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a .2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a . prosuši i p o t a p a u 0. na razastrtoj plastičnoj foliji. na r a z m a k u 4—5 cm. Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . Pre setve leja se obilno zalije. t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . onda na 16—18°. proiz­ vodnja građevinskog materijala. a zatim se ponovo povišavaju. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. po o b l a č n o m 18—22°. ako je dan sunčan. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad.ispere. Vreme i način setve. a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada. Osim u redove. Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). Treba očekivati da će.

Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. isto tako. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. štetočinama i korovima. po oblač­ n o m 18—20°.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom. Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. nači­ na dezinfekcije i dr. ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. i na nešto dublje oranje (do 40 cm). celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. u nas poznate kao džifi (Jiffy). ili kojima se p u n e plastične saksije. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. a k o su nedovoljno vlažne. j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). m a d a su veoma p r a k t i č n e . Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. imaju i neke nedostatke. na d u b i n u 25—30 cm. Primećeno je. s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. Istovremeno. Tako. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o . Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. p r e t h o d n e kulture. Celulozno-tresetne saksije. U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. sistema đubrenja. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. Sem toga. Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. Priprema staklenika Obrada zemljišta. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Najzad. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. kako u pogledu vazduha i vode. One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. gu­ be hranljivu vrednost. usled čega biljke kasnije uginu. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce. pošto se sastoji od treseta.t r e s e t n e sak­ sije. da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. kocka ne srne imati uglačane sirane. ili 6. ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. zgo­ relog stajnjaka i peska. . To obično biva 45—50 d a n a posle setve. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. list. na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje.

Dezinfekcija. treseta. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. isto tako. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. na p r i m e r . t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. naročito na njiho­ vom obodu. ali bez prevrtanja orničkog sloja. pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. Vidi se da je. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . Đubrenje. oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. bledožuti cvetovi. isto tako. Ako je j a k o kiselo. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. Paradajz je veoma osetljiv na hlor. ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. uglavnom poluzgoreli stajnjak. da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. 30—40 cm. s čvrstim. Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. Višak azota. unosi se u količini oko 100 t/ha. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. ili ako je predusev bio krastavac. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu. opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. Organsko đubrivo.U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. a na 16° — dvostruko više nego na 14". p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. da se ne iznose soli na površinu. Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. usporava formiranje i zrenje plodova. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu. kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. uz odgovarajuće melioralivnc mere. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta.0). Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. Laka.5—7. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. S m a t r a se. strugotine od čamovine. s ve­ likom količinom gline. osim pravilnog đub­ renja fosforom. inače. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova. U novopodignuti staklenik unosi se . sitni plodovi. Utvrđeno je. Utvrđeno je. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. dobrog zdravlja. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . Sem toga. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima.

Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. treset i dr. izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t .više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha. a o s t a t a k u prihranjivanju. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. Azotna đubriva. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. 12. najpre. po pravilu. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. Osim stajnjaka može se koristiti treset. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. To je tzv. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. ili na ravnu površinu. u m a l i m količinama. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična. a plodovi krupniji. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. tj. ali da kvalitet prinosa opada. prilikom osnovne obrade. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. na pogodan način izmarkira. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije. zavisno od osobina zemljišta. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. organska đubriva se ne unose.5:2. oktobra. i potrošnje biljaka. povećava se pufernost. Sadnja se obavlja na baukove. s jedne strane. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. s druge. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. Ako je zemljište slabo snabdeveno. dakle. Organski materijali (stajnjak. s e p t e m b r a i 10. pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno. Tab. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. Pri osnovnom đubrenju. iznad . Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. nor­ ma se udvostručuje.

U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3.20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti. r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje.40 m 0.da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . t j . Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3. a između redova u traci 60 cm. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. do prvog lista. Zalivanje. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm. ukoliko to b u d e n e o p h o d n o . da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda.2 m razmeštaju se 4 reda.5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina. i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm. s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm. pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm. s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . između redova u traci 70 cm. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm. Staklenici s r a s p o n o m 6. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti. valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje.

U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. r a n o s proleća. Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . Za zalivanje. T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . očigledno je da usev treba zaliti. zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. ako takva mogućnost postoji. što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . štetnije su od nižih. Temperaturni režim. tako da berba započne već u de­ cembru. Odriavcuije vlage. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. blizu površine zemljišta. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom. Ponekad. Kada biljke dobiju tamnozelenu boju.le 4—5 dana. Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. zaliva se svakih 5—10 dana. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . U prvo vreme. kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. . a sve više sistem kapanja. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . naročito to­ k o m noći. Kasnije. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. po mogućstvu. 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. Kasnije. r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. od n o v e m b r a do j a n u a r a . ili orošavanjem. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme.

Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice. ili čvrsta ali lako rastvorljiva. s proleća. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. Način prihranjivanja. me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. Na težem. Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. Ako je zemljište suviše vlažno.1%). ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora. a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti. Kad se pojave takvi simptomi. Visoke doze azotnih đubriva. U novije vreme. nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda. prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva.20 do 0. u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. Naprotiv. Među­ tim. a zatim se zemljište p r e k o p a . Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1. a v r h stabla tanak. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama. počev od m a r t a . Kasnije. ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. valja povećati i s h r a n u azotom. na lakom. prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . u p o r e d o s osnovnim elementima. pa se redovno navodnjava orošavanjem. Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- .Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu. ako su vršni listovi sveliozeleni. kalijum-sulfat. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0. kalijum-nitrat. Po pravi­ lu. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. Prihranjivanje. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije. treba p r e k i n u t i davanje azota. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . u t o k u intenzivnog plodonošenja. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju. a kasni­ je. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima.25%). može se i t a d a primeniti orošavanje. U prošeku. k a o što su KAN. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. a kasnije. svakih desetak dana. jači rastvori (0. dvojni ili trojni superfosfat i si. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. Uopšte uzev.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . a doza ostaje ista. Uopšte uzev. staza i bilja­ ka.

Poznato je.. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa. To se čini između 9 i 10 časova. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin. tj. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. . Međutim. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. koji se proizvodi i u našoj zemlji. 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. među­ tim. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. fitoh o r m o n i m a . a placenta ostane zelena. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova.6—0. Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. Ako se ne raspolaže vibratorima. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. tj. ali efektivnije. a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). P o t a p a n j e je zametnije. Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. osim osku­ dice svetlosti. Me­ đ u t i m . ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. u kojima obično n e m a semena. Tretiraju se samo cvetne grančice. Vezivanje i pbiciranje biljaka. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a . a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. a time i apsorpciju fosfora. k a d a je cvetanje usporeno. pored n e d o s t a t k a svetlosti. grejanja i navodnja­ vanja. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. vi­ soka vlažnost vazduha. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja.ličinu mineralnih materija. plod se neće obrazovati. o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. ne srne da sadrži više od 1. Cvetna grančica. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. čime se izaziva potresanje biljaka. Kako biljka raste. tzv. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C). sve do žice. što otežava oslobađanje polena iz prašnika. a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. u t v r đ e n o je da. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. a ne krup­ ne kapi. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. Ako se cvasti prskaju. Poboljšanje zametanja. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . ili osta­ ne sitan.8 g amonijum-nitrala na litar vode. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora.

na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . Tako se obrazuje venac od stabala. Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. ostavljeni na ogoljenom stablu. na svod. donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. a donji listovi uklonjeni. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. u s m e r a v a n j e m naniže. a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. inače. Zato se periodično. a ne samo njihovi vršni delovi. ili spušta­ njem k a n a p a .Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. koji se. itd. koriste kao staze. Kad biljke dostignu žicu. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu. četvrta niz' naj­ nižu. S proleća. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. Kad nad rastu visinu ži­ ce. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. i kasnije omekšaju. o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. dok p r e đ u 2—3 biljke. stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno. Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. . još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. Nedovoljno odrasli plodovi. kao i kod lepezastog načina. lepezasto. jedna iznad druge. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. da se ne p r e l o m e . Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. treća niz najvišu. listova i plodnih grančica. sa oko 20 p l o d n i h grančica. zategne još po j e d n a žica. p r e m a v r š n i m delovima biljke. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. Uklanjaju se celi listo­ vi. ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. druga niz srednju. Kad izrastu do žice. k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. Osim toga. fiziološki ostareli. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke.

1 dela zemlje. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. Seje se 2 g semena po 1 m . u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. m a d a dobijeni u Bugarskoj. životinja i m a š i n a u staklenik i si. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. Pre svega. i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne. Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. zemlji­ šta. početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. pakovanje. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. kao što se vidi iz tabele 14. mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). ograničenja pristupa ljudi. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova. S proleća. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. Vito sanitarne mere. a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a . Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u .Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. semena i inventara. Leje treba da su uzdignute. Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. Na d i n a m i k u zrenja. R a s a d se proizvodi u staklenicima. . Za udaljena tržišta. brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. koji su uz to i sitniji. am­ balaža. k a d t r a n s p o r t traje du­ go. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima.

p r i s t u p a se sadnji. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. k a d zemljište provene. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. Posle nekoliko d a n a . ltd. obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. — 6. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Najzad. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. npr. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. a posle oblačnog dana 12—13°. a time i toplot­ n o g režima. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. lista. k a o krastavac. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. a po o b l a č n o m 18—20°. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. p r i osnovnoj obradi. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. posle toga 18—20". Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. i rasuđivanje. do pr­ vog lista. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. a noću oko 20°. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. a n o ć u 15—16°. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. Nega useva. Priprema. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. pinciraju se. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. rastavljeno. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . salata. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. biljke se štite od bolesti i štetočina. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. zemljišta. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. keleraba i dr..

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta.70 g/m 2 ). volaton G-5 (10 g/m 2 ). U daljem r a s t u biljke. u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 .steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. poteza­ n j e m ivice folije). intenzitet provetravanja se smanjuje. Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. što omogućuje regeneraciju korena. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm. Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. ili se stavlja džifi saksija. Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. k a d a su temperatu­ re niže. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3. Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ). Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. Najpo- . Tab. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C). Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje. do 3. Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr). Međutim. Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. svake 2. Međutim. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. na 10 °C prestaje dalji rast biljke. posebno noću. Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. a u p e r i o d u plodonošenja. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm. Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C.20—9. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. Niske. do faze prvih zrelih plodova. a k o r e n se razvija plitko. o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom.60 m). Već polovinom septembra. terabol (50 g/m 2 ). na 8 0 — 8 5 % PVK. 15.

što omogućuje bolji rast bilj­ ke. u obliku krsta. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . otvori u koje se sadi paradajz. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. Međutim. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. Kada se gaje visoke sorte paradajza. jer je tada oplodnja bolja. što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom. Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje. u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm).3 Vo). ili za noseću konstrukciju plastenika.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). uzgaja se j e d n o sta­ blo. Golubovac. okopavanje na d u b i n u 10—15 cm.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza. niti zaštita od ko­ rova. odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . Posle sadnje (5—10 dana). Crna Gora . Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. Navedene količine hraniva su orijcnlacione. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. Pored ovog prihranjivanja. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta.2%). T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod. u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. zalivanje iz brazde. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica.25 •/». a smanjuje se i broj zalivanja. M e đ u t i m . a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. u vreme ukorenjavanja.voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem.

Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama. p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . ili. Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. .(3—0. Ranija setva nije pogodna. u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. Mi-13 i N o . S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. tomafiks u koncentraciji 0. Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. u redove ili omaške. proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija. Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. svaka 2—3 dana. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . u stakleniku. Proizvodnja rasada. Seje se 4—5 g semena pod prozor. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. Međutim. te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . 10 X bizon. j e r biljke suviše r a n o izrastu.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). Berba paradajza m o r a biti blagovremena. a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. još bolje. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva. Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 .8%) radi bolje oplodnje. Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . U r a n o j proizvodnji. p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac.

u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. . Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. biljke r a s t u slobodno. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. da ne prelazi 26 °C. zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. Nega useva. Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . m a k a r k r a t k o t r a j n o . bez oslonca. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. Izuzetno. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. zalama se iznad 5. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. kad vrhovima d o p r u do stakla. vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. a kad je dan sunčan. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. Kasnije. a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. a kasnije svakodnevno. P r e m a potrebi. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. naročito pri oskudici osvetljenja. U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. U previše vlažnoj atmosferi.Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. U prvo vreme. cvetnc grančice. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. Ako su biljke bujne. dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. Sunčanih dana. Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. j e d n o s t r a n e i dvostrane. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . i u slučaju hladnog vremena. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. cvetovi se ne oplode i opačinu. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. dok su još male. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. Leje moraju da se provetravaju. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. cvasti. a zatim i p r e k o noći. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja.

Pri gajenju visokih hibrida. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. U ovim tunelima. zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. belis. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije. ili t e r a b o l o m (50 g/m ). i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana. Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. No 10 X Bizon. uz sabijanje. Međutim.2% vuksala ili si. zbog male visine. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a . Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima.PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. a seme treba da je dezinf i kovano. te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. zbog njihovog rasta. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ). U zavisnosti od širine tunela i sorte. a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. Posle izvr- . Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila. a biljke u fazi prvih pupoljaka. To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm. Mi 13. p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore.). otežani su ra­ dovi. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid.

Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0. što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a .25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana. Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije. a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. a u redu 30 cm.u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). p o s e b n o s u n č a n i h dana. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm.25%. Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. K a d a se gaje visoke sorte paradajza. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). a kasnije svaki drugi dan. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela. a u redu 30—35 cm. Zato se tunel m o r a redovno provetravati. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. između redova 50 cm. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje. a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu. zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina). .).

j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena. ili se seje u leje. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. a za sorte sa silnim plodovima 1. s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. Za svaki rejon.5—2 kg. Teh- . Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Za setvu se koriste slaklenički sandučići. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. U novije vreme. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. dugi 8—10 cm. Rastuća lražnja. R a s a d se gaji u stakleniku. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . dosta dob­ rog ukusa. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula. Sorte. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. prosečne težine oko 120 g. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. m e s n a t . Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. Vreme proizvodnje. t j . a n o ć u 18—20°. Plodovi su viseći ili poluuspravni. Naročito značajan činilac je tražnja. Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm.PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. Površina ploda je glatka i sjajna. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. sočan.). sve je veća. a fiziološki zreo — crven. U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. One su snažne. na sličan način kao što je opisano za paradajz. Proizvodnja rasada. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). što biva oko 20 d a n a po nicanju. P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev.

Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada.na do slabo alkalna reakcija. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6. Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. Najbo­ lja su duboka. B.). Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . P a p r i k a se greje do 22—23 °C. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. Dan ranije. vlažnosti. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. tamnozelenim listovima. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e . K a d a se koriste glinene saksije. ili 3 5 x 2 5 cm.5—7. ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. ili u dvoredne t r a k e . m l a k o m vodom. Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha. Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e . ili 8 0 x 3 5 cm. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom. Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana. Priprema zemljišta i đubrenja. i dr. U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C. Rasad se zaliva p r e m a potrebi. niti da b u d u u suvišnoj vlazi. j e r kapi povređuju rasad. visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. Mg. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. One treba da su s de­ belim stablom. S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem.se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. opadanje cvetova i za­ metaka. Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. dezinfekcija. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. p r e k o plastične folije. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. . Rasađivanje. Mn. Čišćenje. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. vlage i svetlosti. h u m u s n a . Po potrebi rasad .5). Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. j e r to olakšava vađenje biljaka. P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja.

po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju. Zimi su intervali između zalivanja veći. Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . svakih 15—20 dana. Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . a po oblačnom vremenu 20—22°. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u . U n e k i m slučajevima. Redovna zalivanja. Plodovi se otkidaju pažljivo. uz j a k o provetravanje. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. J a k o deformisani. u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže. ili 20—30 plodova po biljci. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. Voda za zalivanje treba da je mlaka. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . nerazvijeni. . Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. Berba. N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. svakih 7—10 dana. a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . ili oko 120 k o m a d a po biljci. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova. da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. a kad vreme otopli — manji. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. Berba traje do kraja jula. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću.Kad je s u n č a n o vreme.

Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. a oko 20 °C u t o k u noći. Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. cecei. a sadnja u drugoj polovini jula. k a o što su zlatna medalja. hatvani haj tato. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). H3 (hibrid). setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. PCR ili p a p r i k e tipa sipki. Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Kao što s m o istakli. Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. a u r e d u gusto. novosadska bela b a b u r a . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. Za razliku od stakleničke proizvodnje. u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. a sadnja polovinom februara. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. T o k o m proiz- . Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. k a o što su leskovačka. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). niska. M e đ u t i m . U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg.

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo. i 18—20° U t o k u noći. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). provetravanje. i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos.2%. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. zlatna medalja. Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. valja podići cele plastične fo­ lije. o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja.3%) i 2—3 0. kra­ j e m m a r t a . do 10. plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. Rasad se proizvodi u toploj leji. leskovačka). Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. fertigal) i kaljenje rasada. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . sem otvaranja čeonih strana. cecei. a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . U proleće. zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana. stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. PCR. a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba.PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja. zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura.

I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. hyb­ rid 29. long violet. Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . a najčešće black beauty. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. nice hybrid i dr. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal. Pored toga. Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . vuksal). a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . U staklenicima s r a s p o n o m 3. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . Rasađene biljke se o d m a h zaliju. a s r a s p o n o m 6.20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm). P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje.lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. Berba se može vršiti sve do jeseni. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula.

a n o ć u 18—20°. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. setvu treba obaviti u novembru. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama. Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. na­ lik na vinogradarske. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a . Međutim. kad je oblačno oko 22°. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . a kasnije sva­ kih A—5 dana. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. izrazito ljubičaste boje i sjajne. U zimskom periodu. plastenicima i staklenicima. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. ili o š t r i m nožem. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. Naime. za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. glatke površine. Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera.održavati na nivou 80—85 %. kasnije. Dok se biljke ne prime. tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. kad je sunčano vreme 22—28°. Međutim. pod teretom plodova i vegetativne mase. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. a rasađivanje u j a n u a r u . Zaliva se m l a k o m vodom. a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. padaju ili se lome. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. a najbolje u sandučiće za setvu. održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. a s proleća. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju. nice hy­ brid).

u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. uvijanjem biljke oko žice ili manile. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1. Berba plavog patlidžana počinje 60. što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). do 70. a oblačnih oko 22 °C. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. 4 i 6 listova. Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. vuksal 0. Naime. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. i to u fazi 2. uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. što zavisi od sastava zemljišta. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja. j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). . i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja.5 cm. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. d a n a od sadnje. a kasnije svakih 4—5 dana. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona. Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r . I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika. a posebno fosfora i kalij uma. Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom). U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % .2%). a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m . U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 . Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. U nedostatku ovih. dolazi do masovnog opadanja cvetova. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana. lako da odgovara rezu na podlozi. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike.5 cm) i d o b r o zalije. vuksal 0.Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm.2 % ) . Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. što zavisi od bujnosti sorte. Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. do­ nji listovi. On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25.

poludugi). Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. aprila. a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e . Pored dva prihranjivanja . vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. Prinos može biti 5—8 kg/m 2 .25% ili cinebom 0. U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje. u fazi otvorenih kotiledona. T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. Posle nicanja. đ u b r e n o kao za papriku. Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. vale rio. Rasad se proizvodi u toplim lejama. o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a . U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C.PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela. j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi).2%. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10.

poluvisokim i re­ de u visokim tunelima. zemljište se prekrije c r n o m folijom. a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. s dugim i poludugim plodovima. U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . što otežava pravilno plodonošenje. Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Berba se može nastaviti do jeseni. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. ili još bolje. Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. Posle osnovne p r i p r e m e .PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . u stakleniku. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. folija se odiže. a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e . Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm. sprečava se razvoj korova. Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm.

stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. . j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova. U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. Na taj način sprečava se izduživanje stabla. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. uključujući i i n o s t r a n o tržište. PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Prinos se kreće od 1. Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere. P r e m a t o m e . Setva se obavlja to­ k o m septembra. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara. zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha.5— — 2 kg/m 2 . a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a .

s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. kada nema insekata — oprašivača. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. tamnozelenim plodovima. Koriste se sorle s dugim. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. U to vreme javlja se veća potrošnja. Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. najpogodnija. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. s proleća. a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. dužine 35—40 cm. k a d a se postižu niže cene. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. na Primorju i južnom del u Makedonije. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. U našim južnim krajevima. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. tamnozelenim plodovima. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . izgleda. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. veoma snažnog rasta. Sada se pretežno gaje F: hibridi. m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i .Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. La­ ko se beru i p a k u ju. a težina 400—500 g. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. bez gorčine. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein. Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. Međutim. vrlo rodan. sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). dužina plodo­ va oko 35 cm. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. k a d a p o č n u da lete insekti. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n . uz vrlo povoljne cene. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. kao i uštedu u troško­ vima grejanja. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. Stakleničke sorte krastavca .

. Najpoznatiji su pepineks. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. s t a r e 30—35 dana. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. nu­ de niz novih hibrida. Rasad se odgaja u staklenicima. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. s k r a t k i m . Opis. tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice. čvrstim. ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. »ženski« hibridi. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. naročito u Sovjetskom Savezu. Postoji više načina da se odgaja rasad. na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. briljant i dr. t j . Ako u stakleniku n e m a stelaža.I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. uglavnom holandske. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. babina. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. U nekim zemljama. Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. to treba da učini s a m odgajivač. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad.

po mogućnosti. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. Hranljive smeše. Seme se. ali to ne znači da takva mera. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje. setva se obavlja me hanički. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. P r e svega. što sada nije slučaj. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. 6—8 dana posle nicanja. Međutim. na nivou 90—95 %>. uvek blagovremeno. saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. u nekim slučajevima. pe čene gline ili celuloze (đžifi). od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. maj pre. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. Pošto nikne oko 50 % biljčica. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). očuva korenov sistem. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . Posle se saksije dopune zemljom. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. K a d a se koriste hranijive kocke. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. . Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. Najzad. Nega rasada. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. k a o i dnevne kad je vreme oblačno. Kasnije. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom.5. još dok su u fazi kotiledonih listića. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. pikiraju se u već pripremljene saksije. a radi održavanja vlage. ne bi bila korisna. a kad biljčice niknu. Zalivanje se obavlja po potrebi. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren. radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage.njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić. što je moguće bolje. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. ili treseta. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima.

ili tog j u t r a . zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. k a o pri podizanju toplih leja. Toplota. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e . preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri. dezinfekci­ je i si. a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a .. Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. duž nosećih stubova.20 m formiraju se dva banka. P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Ranije. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak. pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika. Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli. obavlja se sadnja. Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka. Gajenje krastavaca direktno na zemlji. što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. . za dva r e d a biljaka. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika. dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni. na razmaku 50—60 c m . U staklenicima čiji su odeljci široki 3. ili stajnjak i ple­ va. vlaž­ nosti i aeracije. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. što se gotovo redovno do­ gađa. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm. biljke se sade na bankove. Dan-dva posle slaganja. proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. Nasuta zemlja se najpre prekopa. vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka.

m e đ u t i m . zasađene u j a n u a r u ili februaru. Količine m i n e r a l n i h đubriva. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati.000 bala slame težine 12—15 kg. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. Bale se redaju na površini. Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena.20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača. P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. one su z n a t n o jevtinije. kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva. Izbor i priprema slame. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e . što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. težine 15—20 kg. Za kas­ nije useve krastavaca. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno. slami se dodaju veće količine đubriva. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. n a r o č i t o azotnog. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali). težine oko 45 kg.40 m — 4 reda. a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore. p r e nego što r a s a d preraste. Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. Ona treba da je suva. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . Poka­ zalo se. p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. S e m toga. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. . bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. ili nešto ukopane. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6.

posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. debele vreže. što znači oko 50 cm j e d n a od druge. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1.Sadnja. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha. već od aprila ili maja. o d n o s n o 12. n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . u plitka gnezda napravljena u slami. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. usled čega lako podležu oboljenjima. 3. Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. naroči­ to a k o duže traju. Nega useva Toplotni uslovi. što je. d o b r o zaptiven.pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. usled sve inten­ zivnije insolacije. a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. Preimućstva. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji. 2. S druge strane. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. naročito superfosfata. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. staklenik t r e b a zaseniti. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. odražavaju se krajnje nepovoljno. naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen. ispod 15 °C. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. Da se to izbegne. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. približava se nekim oblicima hidroponske kulture.500 biljaka po ha. izgleda. Niske t e m p e r a t u r e .

k a d a je loženje prestalo. Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . Navodnjavanje. doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. usled čega biljke dobiju uveli izgled. pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. po p o d n e . često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. postiže se re­ dovnim orošavanjem. Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. a a k o to nije dovoljno. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. ili a k o se često ponavlja. U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame. Kasnije. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. dok previše vlažna dobije ornu boju. Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno. svih u n u t r a š n j i h instalacija. Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. Vlažnost vazduha. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. a po p o t r e b i i bi­ ljaka. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. Ako je vreme s u n č a n o i toplo. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. Previše vode. ušavši u n u t r a . zaliva se r u č n o . usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku. a da se ne cedi i otiče. pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. j e r se. Snažno razvijen korenov sistem. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . U početku. n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. prožimajući balu. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. a s proleća. dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. one moraju biti uvek dovoljno vlažne. Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . stakla. još i prskanjem staza. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . a s proleća svakog d a n a . t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica.r a t u r e u dužem trajanju.

Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . Kasnije. treba takođe izbegavati. Najzad. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. Periodično. n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . Poclsipanje (mulčiranje).7%). Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. a azotnim krajem maja. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. sa 120—150 kg KAN-a. Pričvršćivanje biljaka. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju. delimično. Zimi. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. kad žilice izbiju na površinu. čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. Sem toga. biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. klimatskih uslova. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. Što se tiče azota. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva. i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. biljke brzo rastu uvis. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik. kao i režima navodnjavanja. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. stablo se jako izdužuje. korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. naročito useva na b a l a m a slame. Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. CO2. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . Prihranjivanje. P r e k o m e r n o đub­ renje. poluzgorelim stajnja­ kom. s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. S druge strane. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m . 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. treba ih rasturiti ravnomerno. pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. Svetlosni uslovi.rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. j e r je štetno za biljke i neekonoinično. To zavisi i od plodonošenja i. nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. uz k a n a p . Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva.5—0. k o m p o s t o m ili tresetom. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. dok ne počne plodonošenje. T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. . te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. u sloju 2—4 cm. sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. 200 kg superfos­ fata. Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. naročito azotom. j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. da se malo zagreje.

ili se vezuju rafijom. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. gore. uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B. sledeća za žicu d. na konstrukciji stakle­ nika. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. jedna biljka se veže za žicu b. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge. ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. I z n a d svakog r e d a biljaka. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. a donjim za s a m u biljku. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. Sem toga. . T a k o se orezuju i vreže I I I reda. do visine 150 cm. Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. Umesto žica. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. U uslo­ vima obilne ishrane. i za njih se privezuju biljke. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima. i t a k o naizinenično do kraja reda. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. Orezivanje. na slici). o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. vreže II r e d a se ukla­ njaju. o d m a h iznad zemlje. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima. t j . zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). m o g u se postavljati perlonske mreže. — Sledeće vreže I reda.

j e r takav plod r a s t e neravnornerno. orezuju se na 2 lista i 1 plod. ili na 2 lista i 2 ploda. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. iznad 50 cm. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. ostavljaju se na 1 list i 1 plod. ispod sa­ mog vrha. Štaviše. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda. slabe vreže i deformisani plodovi. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. bez oplodnje. ili 7. a zatim se ostave da slobodno vise. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. svi požuteli listo­ vi. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. uz k a n a p . Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. ili 7. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. a kasnije. razvedu se i privežu za žicu. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. — Prve 3—4 bočne vreže. u uslovima nedovoljne svetlosti. Donji. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. đeformiše se. a vreže II reda se uklanjaju. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova. Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. Uopšte uzevši. postane »trbušast«. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. a na sla­ bijim manji broj plodova. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše. Broj vreža II i sledećili redova. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. kad se poboljšaju svetlosni uslovi. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža. do 150 cm iznad supstrata. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. 15—20 plodova. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. S proleća. a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje. pri č e m u se u pazuhu 1. lista. Manji broj listova i plodova. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. lista ostavlja vre­ ža IT reda. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi.nad 150 cm. lista. skrati se iza 6. i ukoliko su biljke snažne. dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. . dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. — Vreže I reda. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice.— Vreže I reda. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice.

Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. potpu­ no pravi. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju. ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. a između biljaka u redu 20—25 cm. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. jako krivi. k a o i kastracija ženskih. dok još ne lete pčele. . K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. bez ikakvog defekta. tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . Plodovi se b e r u odsecanjem. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm. ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. m e đ u t i m . 25—30% druge i 10—15% treće klase. Berba i pakovanje. na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci. nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve. j e r u t o m slučaju neće da raste. Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. B e r b a se obavlja svakodnevno. pomoću specijalne ma­ šine. ili oko 20 kg. Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. Kastracija se obavlja izjutra. ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . defektni i si. U prošeku. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . trećeg ili četvrtog d a n a .Da se oprašivanje onemogući. z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. zavisno od priraštaja mladih plodova.). plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . k a o n a k n a d n i usev. a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. U novije vreme.

R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana. to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . Međutim. Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). u n a s se najčešće uzgajaju salatari. do nicanja. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. fertigal 0. U plasteniku. Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u . Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem. Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e . Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. a po p o t r e b i i češće. a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. Međutim.2%). secura).GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja). Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. Osim toga. sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm. S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0. relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca.15%) plamenjače (cineb 0.1%). u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . džifi. salatari (sunčani potok. n e s m e t a n razvoj k o r e n a . Međutim. sporu Fi trix. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći.20%) i pepelnice (karatan 0. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. delikates. uz dovoljno organske materije u zemljištu. To znači da su termini proizvodnje. k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . parafin). p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a . S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. presovane). uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C). serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka.

a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . Prve. . U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. a naročito u fazi plodonošenja.Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji. U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje.5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod.

kao i p r i mogućnosti grejanja. a drugo . d a n a posle sadnje. k o r a i si. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra). Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. dublje. sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a .Svi stari. gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. uz sve redovne m e r e nege. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. Prvo prihranjivanje se vrši 10. do kolilcđona. Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o . Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . sunčani potok. s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. U saksije se seju 1—2 semenke. o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. a za jesenju proizvodnju krajem jula. Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana. Posle nicanja. Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. hibridi krastavaca (delikates. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. Međutim. Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. U j u ž n i m regionima. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm.). tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi. t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla. PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). s e r r a 27). u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. Proizvodnja rasada lista. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. tunelima. a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. a mogu i kornišoni (parifin. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na.

što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. Izbor sorte za­ visi. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. nais Fi i dr. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. parifin. Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. Međutim. raspoložive opre­ me za tople leje. februara. . Uz redovnu zaštitu useva. a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije. Berba se obavlja svaka 2—3 dana.2 % ) . Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. kvaliteta bioenergetskog materijala. pariški kornišon. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . sunčani p o t o k . Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona. fertigal 0. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. Proizvodnja rasada i rasađivanje. mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. tržišnih uslova i dr. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. m a r k e t e r . koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 .

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana. I . ili folijarno. Prihranjuje se kao i krasta­ vac. žbunaste sorte. Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću. Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. kompleksnim đubrivom (vuksal). a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). kao i svi žuti. Nega r a s a d a je uobičajena. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje. Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. podižu i bočne s t r a n e tunela. Bočne grane se blagovremeno odstranjuju. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. a u r e d u 50—60 cm. a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . a zatim se. Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . plas­ teniku). zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm).Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . U niskim tunelima proizvode se rane. stari listovi. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. a bez grejanja o k o polovine maja. u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. Plastična folija se počet­ k o m maja skida. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. p r i višim spoljnim temperatura­ ma.

Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete. februara. a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . u novu leju. Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. vrši se počet­ kom m a r t a . svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Rasađivanje na stalno mesto. vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . Najče­ šće. Setva se obavlja između 1.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. i 10. Ako stanje useva iziskuje. U toku maja bere se svaka 2—3 dana. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. Koriste se isključivo žbunaste sorte. Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. Posle rasađivanja. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 . koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 . Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti.

brioso. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). T e h n i k a proizvodnje rasada. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . majska kraljica. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. paradajza i paprike. što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. B e r b u t r e b a obavljati svakog. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. a m a n d a i mnoge druge). . novo­ sadska m a s l e n k a i dr. t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. p a p r i k a . koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . U n a š e m podneblju. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. toplijem i sunčanijem. rapid. vites. P r e m a tome. gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . leje se pre­ kopavaju. ili sva­ kog drugog dana. d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. p a p r i k e ) .tučkovi ženskih. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. krastavac). n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. krastavaca. U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. deci minor. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . Sorte. gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte. r a d n e sna­ ge i dr.

Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. Razmak između biljaka zavisi od sorte. T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. a posle nicanja 10—12°. j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a .Odgajanje rasada. a ako je v r e m e oblačno 10—12". Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja.5—1. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . Zemljište. Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama. a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. j e r u to v r e m e može da . Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. Nega useva. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . Ako je r a s a d proizveden u kockicama. Obično se koristi nepikirani rasad. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke.5. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6.0—6. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . ili 2 0 x 1 5 cm. bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . Priprema zemljišta i rasađivanje. takođe. između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. kom­ p a k t n i h glavica. t j . zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima.0 cm. Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C. poravna i izmarkira.

U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . j e r o n a daje najveće prino­ se. Pri pikiranju setva se obavlja gusto. berba se može početi i n e š t o ranije. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. uz kvalitetne glavice. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. r e n a t a i dr. sa k o r e n o m nagore. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. a posle pikiranja oko 15'C. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. o d n o s n o 20—35 t / h a . sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . a rede ostali varijeteti salata. Berba i prinos. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. a s proleća 30—35 dana. Usev se navodnja­ va kišenjem. Salata se proizvodi iz r a s a d a . staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). deci-minor. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. Najpovoljnija je sukcesivna se- . Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. Pogodne s o r t e su nansen. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. a noću 5—8 °C. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. Po potrebi. ali sporije. U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. često i više. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica.podnese slabo zasenjivanje. stari listovi. Ako se prodaju »na komad«. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. dovoljno zbijene i čvrste. Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. jeseni i zime. Vreme setve. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji.

kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e . avgusta pa do početka m a r t a . Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . maj­ ska kraljica i dr. Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe.5 do 3 kg/m 2 . Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. na du­ binu oko 5 cm. Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica. sorte i vremena berbe i kreće se od 1.05% (protiv sive truleži i plamenjače). gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a .tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15. Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava. .4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm. a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. U toku kasne jeseni. mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. dok biljke ne zatvore redove. a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada.5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje. Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm.). i po­ krije 0. odnosno prvi mrazevi. zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem. Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti. U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. što obično biva približno mesec dana posle setve. a protiv puževa lim a x (1. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm. Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata.2% ili si. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0.5 kg/100nr). Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom. gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. a sledeće okopavanje je za 10—15 dana. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 . a p r i n o s zavisi od gustine biljaka. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika).

Međutim. šugar bebi. Posle ukorenjavanja.Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. o d n o s n o oko 16 °C noću. nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . a zatim usev opraši i po potrebi zalije. U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru. sigetsep i si. Kada je vreme vedro. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. Dalja nega r a s a d a je uobičajena. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. Lubenica se proizvodi iz rasada. zavisno od sor­ le. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva. Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje). Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. u hladne leje. Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom. PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. U d o b r o pripremljeno zemljište. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica.

a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. i to kalemljenjem na vrg. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . . Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. postavi se crna folija. m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0. Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna). Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. suvi listovi. U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke.se snizila visoka relativna vlažnost. Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja. u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 . đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 .15% (antraknoza). stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije.P/» (pepelnica). Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari. Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. sa setvom u t o k u m a r t a . Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. dok se ostala zakidaju. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel.5—2 m. dovoljno vlage. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja.

pepelnice (karatan WP 0. Spojno mesto se obavije vatom.1%) i pla­ menjače (cineb 0. vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit. a zatim se snižava na o k o 16 °C. sigetsep i si.20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i .PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). vrši se kalem­ ljenje. sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. 0. Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni. m r a m o r k a . Ka- . Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom. U fazi otvorenih kotiledona. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. Kao i za proizvodnju krastavaca. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. U proizvodnji r a n i h lubenica. Pored toga. k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu.. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda.5— 2 cm. U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice. gnezda mogu biti top­ la. Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo. krat­ k i m stablom. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C.5—2 cm). 2—3 dana posle nicanja. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e . Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. i to u saksije. sazrevanje plodova je ranije.15%). što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova. uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje.5 kg.2 %. Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1. gnezda. ili hladna. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim.

Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica.5 do 0. po­ i m a n i usev. Setva se obavlja prvih d a n a aprila. odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Prinos je 3—6 kg/m 2 . a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja. a u d r u g o m — kra­ jem marta. što zavisi od nači­ na proizvodnje. na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha. Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica.Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. Setva se obav­ lja u gnezda. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 .5 do 2 X 0. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena. kućice sa 5—6 semenki.2%). U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara. a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna. Cu). m e đ u t i m .). rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a .8 m p r i jednoj biljci u kućici. Lubenica se. šuger bebi i si. Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. fo­ lija se u potpunosti skida. u toplim lejama se može odgajiti i lubenica. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 .8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1. . već kao n a k n a d n i .5 X 0. Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije). a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom. posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . Naime. treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0. sa sitnijim plodovima (stoks. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm.

T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. Kasnije. odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. uz k a n a p . najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica. persijska. U nas se. Berba počinje u prvoj polovini maja. s plodovima teškim 500—600 g. obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. dok još n e m a pčela. cvetovi se oprašuju ručno. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno. dinja ne gaji u staklenicima. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. u skoroj budućnosti. u odeljcima širine 6. rica Fi i dr. kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. sada. Setva se obavlja to­ kom decembra. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev. kad plodovi n a r a s t u . U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. p r e m a slemenu špalira. ali će. dok biljke ne počnu da zameću plodove. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. svi prekobrojni se o d s t r a n e . Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža.40 m sade se 4 reda. a noću za 3—5° niža od dnevne. U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. a ostale dve horizontalno ili koso. u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. zalivaju se redovno.20 m biljke se sade u dva reda. naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. Po pravilu.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. . inače. U prvo vreme. ili se unese košnica s pčelama. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p .). može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. svakih 10—15 dana. R a n o s proleća. Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. a zatim još jednom ili 2 puta. prescolle de pariš. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas. stavljaju se u na­ ročite mrežice. U staklenicima sa širinom odeljka 3./m ). po svemu sudeći. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera.

stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. a zakidanje je isto kao u stakleniku. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. Stari listovi se redovno odstranju­ ju. Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. Berba počinje polovinom maja. Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. persijska. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula. odnosno polovinom avgusta. Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem.Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. pri čemu se postiže veća ranozrelost. Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. hibrid 7. K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm. Mere nege su iste kao za lubenicu. Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma). Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja.

u p r e t h o d n o načinjena gnezda. Na jed- . U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. Sem toga. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. glinene. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. charentais i dr. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. ukoliko je vreme sunčano. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. p o r e d a n e u toploj leji.Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. charentais i dr. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . presovane ili »džili« saksi­ je. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10. rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a .). U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . Prvih nekoliko dana. Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X. Kad seme ni­ kne. uz iste m e r e i nege. a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. persijska. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Leje se u m e r e n o provetravaju. Nega useva je ista kao kod lubenice. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš.50 cm. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. Biljke se postave »na trougao« u dva reda. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. oko 20 °C po oblačnom vremenu. Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom.

Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . U fazi dva lista vrši se. a u redu 3—5 cm. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana. Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. i to po­ stepena. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. a polurani krajem juna. Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . odnosno oko 12°C oblačnih dana. ostali se uklone. ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. Setva se obavlja krajem mar­ ta. Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č . N e o p h o d n a su.noj biljci ostavi se 4—6 plodova. po potrebi.). Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana. preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. odnosno 6—8 kg/m 2 . isto tako. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova. Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. . n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. između redova 10—15 cm. s p a n a ć a i si. i to u pantljike od 10 do 12 redova. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa).

a zatim IA—16°. tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. mada je sklona da brzo prozukne. a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . Seje se u redove ili omaške. i k r a t k o m vegetacijom. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . intenzivno crvenim.visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . A—5 g semena na 1 n r . Dobra je i sorta »non plus ultra«. ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. već sa­ mo listove. kao i mnoge druge. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). malom rozetom. Na . Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. usev se usporeno razvija. a kvalitet j a k o pogoršava. Treba paziti da ne p r e r a s t u .

Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. u redu gusto. te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva. o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana.5 do 15 kg/m 2 . a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm. a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0. U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . prečnika 2 — 3 cm. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom. .U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. odno­ sno berbe. belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. Međutim. Radi bržeg rasta. beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . veoma brzo. Pored proizvodnje iz arpadžika. što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e . U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana. Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. razvija mladi luk. a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove. Iz ovakve lukovice se. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . biljka do biljke.

Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm. Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara. Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. a u redu se stavljaju jedna do druge. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. a posle — s a m o noću. I . Sadnja se obavlja u oktobru. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . koji je otporniji na hladno­ ću. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Sadi se gusto. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. na r a z m a k u 10 X 5 cm. bez razmaka. na dubinu 4—5 cm. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. Dok listovi ne izbiju na površinu. kada nema mladog luka sa otvorenog polja. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. Koristi se beli luk jesenjak. Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Usev se zaliva po p o t r e b i . U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja.

U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. a u redu. ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . Setva može bili u jesen (septembar. Zemljište se posle setve zalije. ili srednje r a n a sorta n a n t e s . Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. j a n u a r ili februar). . To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a . 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . sa najčešćom setvom krajem avgusta. Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. posle proređivanja u fazi prvog lista.Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. Posle nicanja. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. i to k a k o korenasti tako i lisnati. Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m . Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. Kasnije. Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). s proleća. Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. o k t o b a r ) i zimi (decembar. T a d a se listovi seku. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima.

a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva.5 kg/m 2 . a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem. ali m o r a biti blagovremena. .S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. S p a n a ć zahteva plodno zemljište. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta. kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. sa grejanjem i bez grejanja. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 .). dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. j e r je boranija toploljubiva kultura. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. zime i proleća. ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna.5 kg/m 2 . To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. Ber­ ba boranije je sukcesivna. a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. Slično salati. Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista. a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1. između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m .

Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. Karfiol se uzgaja siično kao i kupus.5 %) i plevljenje. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. a drugo p r e d početak formiranja glavice. Biljke se redovno neguju. gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. fertigal). fertigal). KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal. S obzirom na dugu vegetaciju. (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. ekspres. U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. . to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . a sadnja krajem jula.1 %) i od Pythiuma (Cineb 0. n o v e m b r a i decembra. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi). KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . kelja. K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. o d n o s n o oko 15° za oblačnih. Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. aprila. a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. 0. t j . Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a . Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. tj.Gajenje kupusa. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . a u fazi glavice i —8 °C. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. o d n o s n o o k t o b r u . Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. Način proizvodnje. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). od setve do berbe. isti je k a o kod ku­ pusa. u septembru.

2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem.2 kg/m 2 . na rastojanju 25 X 20—25 cm. u leje bez grejanja. KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. koje traje 30—40 dana. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju. Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. bečka bela i si. U toku dorastanja. seje se sredinom decembra. Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). krajem septembra. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju.). Stasaju za berbu u decembru. . karfiol koji se seje krajem juna. svetlozelenim »jabučicama« i listovima. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. a zatim se usev d o b r o zalije. vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. spanaća. do kraja aprila. bele boje (delikates. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. Naime. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola. U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). ili 25 X 25 cm. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. kao što su beč­ ka bela i delikates. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. Nega je ista kao i za k u p u s .5 do 2 kg/m 2 . koja se razvija. Prinos karfiola se kreće od 1. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom.5 do 1. na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje. hraniva iz listova prelaze u glavu. Ne­ ga biljaka je uobičajena. počinje for­ miranje glave krajem septembra. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke). Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila.Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C.

Moskva. Murtazov T. Acta Horticulturae. Murlazov T.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. No. Moskva. Korodi. Murlazov T. ovoščevodov Somos. Moskva.vod. 1975. 1971 Daskalov Hr. *** PHM. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben. Moskva — Sofia. naučno-proi/. Smirnov N. Kišinev. 58. SSSR. *** Plasticulture. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. 1973. žurnal Minist. Cekleev G. i dr. revue lrancais du maraichage. Moskva. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. 1972.Gončaruk N.: proizvodstvo.. Paris. sel. Plovdiv. Sofia. revue du Comite internat. 1971.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. 1977.. 1977. de l'hortculture el de la pepiniere. 1968. Kolektiv autora: Proi/.. S. 1969. Kartalov P. 1957. Plovdiv. Buda­ pest. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 . *** Kartofel i ovošči. S. 1974. A.: proizvodstvo. Budapest.: Polimeri v ovoščevodstve.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. Paris. des plastiques en agriculture. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E. Turi M. hoz.

kelja. karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 .Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful