POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi.j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. Nezavisno od toga. a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . . TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. staze. grejna i električna instalacija. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. zemljišne i vazdušne vlage i dr. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna. Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . krovne staklene površine. kao specifičan građevinski objekt. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u . Osnovni elementi konstrukcije su: osnova. noseća kon­ strukcija. bočne staklene površi­ ne. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti. u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi. sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. otvori za provetravanje i vrata. U celini. za svaki staklenik. gasa. p a r e iz industrijskih pogona. stelaže. konstrukcija za pridržavanje biljaka.

Sistemi grejanja m o g u biti različiti. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. gde se proizvode na osnovu holandske licence. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća. 6. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz.5 ha. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm. o d n o s n o širine odeljka. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani.6 m. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. Pojedinačni staklenici. Blok staklenici. te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. to su tzv. T e m p e r a t u r a vazduha. Staklenici tipa Venlo. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. paprika. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača. često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 .2. koji se uvoze iz Bugarske. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata. o n d a je to stelažni staklenik. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. Njihova veličina može biti različita. ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u .5 m. proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje.8—2. a dužina od 50 do 80 m. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a . Jednostrani staklenik.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1. hangarni staklenici. Koriste se za proizvodnju rasada. cveće). Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . regulišu se a u t o m a t s k i . Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3. Grade se p r e t e ž n o od metala. PO-8A). a ponegde i vlažnost. te su veoma pogodni za uzgoj rasada. m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. gajenje povrća i cveća u saksijama. Staklenici t i p a Venlo. Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha.4 m i 12. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. krastavac. U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika.

Ipak. a po dužini o l u k o m . a na boč­ n i m 3 m m . odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju.sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom.20 m. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak.). Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama. pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C.20 m. U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o . Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva.20 m p o p r e č n o . Kotlarnica ima 4 kotla.5 ha postoje 2 mehanizma. karan­ fili i dr. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Svako polje od 1. tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2. staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. . Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. r a z m a k između šprosni je 75. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. U staklenicima is r a s p o n o m 6.5 h a . Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. svaki za po j e d n o polje od 1. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C. Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e . Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m .003 m/s. Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0. Kotlovi zagrevaju vodu. U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine.40 m p r i n o s je bio veći 12%.20 m. Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1. t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C.7 cm.5 ha ima nezavisan kolao. U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3. a u slemenu 3 m. Osim toga. ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. po 2 ili 3 sa obe strane. Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže. Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima.

U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. Toranj-staklenici. ili da se vrati na s t a r o mesto. brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. energetske krize. zemni gas ili ugalj. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule. Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. termosifona. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama.Pokretni staklenici. N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. na principu tzv. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. a d r u g o m do 115°C. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. p r e k o sistema valjaka. Staklenici od prozora za tople leje. a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. može p o m e r i t i . u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). sa toplanama na mazut.

a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova. toplovodno grejanje se d o b r o podešava. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. k a o lakša. Voda koja se zagreje u kotlu. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. penje se naviše. p a r o m . voda cirkuliše u s p o r e n o . Osim toga. Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. itd. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. Ukoliko je dužina ve­ ća. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi. gde se ponovo zagreva. ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. a grejanje je nesigurno i neravnomerno. ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. primenjuje se parno grejanje staklenika. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. penje se. . a ne u obliku slova T. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka.svih delova staklenika. Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. zbog mnogih nedostataka. kakve grade individualni odgajivači. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. U veoma ograničenim srazmeram a . U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . Ostali načini grejanja.

Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca. Izračunavanje toplotnog bilansa. Međutim.00 2. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C). Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2.80 2. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje. čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo.20 mm (k) 5. U poređenju sa toplovodnim. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema. po uinereno toplom — mešovito. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi.15—0. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava. Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0. Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje. ili da se instališe rezervni elektroagregat. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka.50 7. ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika. p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega.00 .00 4. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje.00 1. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše. Osim toga. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. investiciona ulaganja su niža. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja. nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine. Najzad. a delom koristi za recirkulaciju.

. inače. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika.000 kcal/h. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. Grejna površina cevi. uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . njihova dužina. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika. U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika. Zavisno od konstrukcije staklenika. po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika. Važno je da grejna tela budu što manja. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini.Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. da ne zasenjuju biljke. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. tj. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . naj­ više zastupljeni. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju. koji su u nas. i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C. i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 .

Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). Drenažna instalacija.U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku . Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje. ili isklju­ čuje. drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. otvara r u č n o . zavisno od načina na­ vodnjavanja. ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. k a o i za zaštitu useva. p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. Na o d r e đ e n i m mestima. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju. rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. bez prisustva r a d n i k a . Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi. Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. orošavanjem i kapanjem. ugrade se odgovarajući priključci. na p r i m e r 1/3.

: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. virusni mozaik i dr. sovice. a najopasnije bolesti pepelnica. tripsi i dr. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e . INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. prečnika oko 50 m m . mozaik i dr.nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima. Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm. t r a n s p o r t n e trake. Kolos-Moskva 1977. ili n e š t o dublje. pepelnica. raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji.. verticiliozno i fuzariozno uvenuće. često bez plodosmene. kra­ stavcu i paprici. Elenkovu i dr. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. virus mozaika duvana i dr. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm). sovice. . Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra. bela i siva truležnica. p a m u k o v a lisna vaš.. i bolesti — pepel­ nica. askohitoza. a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . lisne vaši. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. crveni pauk. lisne vaši i dr. agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. Drenažne cevi su keramičke. Papriku. a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. kladosporijum. staklenička belokrilka. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. Zemizdat — Sofija. visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. na svakih 5—6 m. siva i bela truležnica. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. cikade.. staklenička belokrilka. crveni pauk. crveni pauk.

lisnih vaši i belokrilke (npr. s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. zemljišno-đubrevitih smeša. primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m . agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju.5%) i fosfamida (0. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno.6 m a duge 30—40 m. 0. Cirade su široke 3.2% fosiamida). Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . cevi. akarida. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . doslednom primenom profilaktičnih. a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0. a ako za to nema moguć­ nosti. koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina. Šire cirade su manje pogo­ dne. ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka. Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice. Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. instalacija i stakla.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°. cevi. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. r o t o v a t o r o m ili na drugi način. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. prcčnika 10—12 cm). sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . Na taj način. staklene površine) najp r e se ispcru vodom. ili se spaljuje. Profilaktične mere. rastvo­ r o m 0. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m . radi uništavanja akara. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta.1% akreksa. ambalaže i semena.15% k a r a t a n a ili benomila.1% akreksa i 0. zemljišta.2%). dužine 1 m. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. zatim odgajanje zdravog ra sada. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika.

koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. imaju i s p o r e d n o deiovanje. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu.6 kg/cm 2 . Posle toga cirada stoji još 2—3 h. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . Unošenjem svežeg stajnjaka. š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. Agrotehničke mere. a samo izuzetno hemijskim sredstvima. U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ). u koje se zamače obu­ ća s navlakama. gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena. posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. dezinlikuje se centralna betonska staza. p o r e d glavnog. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. što iziskuje veliku predostrožnost. Mnogi od njih. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. Veliki značaj u prevenciji virusnih. održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. Mnoge agrotehničke mere. na j pre p a r o m p o m o ć u creva. insekticid i herbiciđ. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti.4—1. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti.15 l/m 2 ) i dr. d o b r e nege. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. pravilnog đubrenja. a zatim se p r e m e š t a na novu površinu.pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida. Hemijske mere. pravilno i blagovremeno sprovedene. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. zatim tečni v a p a m (0. a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . t j . Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u . Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid.20%). uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1. rotacije kul­ t u r a i dr. Zbog toga je korisno da se . Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. nemalocid. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va.5 l / m 2 ) . Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli.

pored akreksa i m o r e s t o n a . tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka.).2%) i dr. k a o svojevrsna ekološka ostrva. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana. u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina. 0. inače. Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. a zatim benlejt (0.4%). Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog.2—0. m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare. tiodan (0. Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima. Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. Staklenici. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam. sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah.1%). s različitim vrstama aktivne materije.05—0.3—0. ditam (0. tzv.3%) i dr.15%).2%. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe. usleđ čega masovno ginu.. može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber. nezaraženog rasa* da. pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra.). Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca.3%).4%).2—0. odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . Zbog toga se r a s a d p r s k a 0.). postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine.05%).u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV. Protiv a k a r a . Protiv plamenjače krastavca (P. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha).4%) i a n t r a k o l (0. n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama.08%). Na p r i m e r .15%) i dr. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- . Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. koji su česte štetočine stakleničkih useva. cubensis) d o b r o deluju cineb (0. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw. p o r e d hemijskih m e r a borbe. Brojnost belokrilke u staklenicima. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ).08—0. itd.05%).08%-tnim r a s t v o r o m rogora. bromeks (0. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi.03—0. k a r a t a n (0. b a k a r n i eksihlorid (0. i dr.3—0.. H. Međutim. pa p r e m a tome i šteta koju nanosi. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima.5%) i m o r e s t a n (0. grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. rogor (u konc. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0.). koja se. Biološke metode suzbijanja štetočina. Za uništavanje akara. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal. Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima.3—0. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0. a k r e k s je delotvoran protiv akara. kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0.1%) i afugan (0.2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom.

d i t a n o m (0. rogora. Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa. p r e p a r a t m o r e s t a n . a kasnije bromeks i aktelik. a kasnije. k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. Dok traju berbe. i askohitoza. kad vreme otopli. Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača. s približavanjem berbe. aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije. aktelika i drugih p r e p a r a t a . U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. I ovde se u prvom periodu vegetacije. U poslednjem periodu vegetacije. pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. Posle rasađivanja krastavca. Ako je jesen vlažna. cinebom ili a n t r a k o l o m . U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica.. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb.000 jedinki po ha. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0. metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. Ašersonija ne može da se primeni. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . t j . Kasnije. a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80. koji istovremeno deluje i na akare. protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. do početka berbe (krajem novembra). K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi.5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca. Ukoliko se koristi ašersonija. b r o m e k s a .05%-tnim rastvorom benlejta.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. 4 % ) . Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0.5%-tnim rastvorom benlejta.15%. ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. u inter­ valima od 15 do 30 dana. Kasni. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0. te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika. b r o m e k s i aktelik). prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 . smeše ova dva insekticida. metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. postoje dobri uslovi . primenjuje se akreks. protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. od početka aprila pa dalje. U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli. a ne uništava enkarziju. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m . Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0. t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom.r e s t a n ) . t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr. p r i m e n o m tiodana. Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava. tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan. a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice.

da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska.5%-tnim tiozolom. sovice. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. a posle toga može i afugan. Dok vreme ne otopli. cika­ de.3—0. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka.za široku p r i m e n u biološke metode. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a . p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. lisne vaši i dr. p r e svega od verticilijuma. prska se 0. U vezi s belokrilkom. 1 dela treseta i 1 dela peska. a pepelnice se jave vrlo kasno. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. Međutim. i sovica. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom. Ipak. u jednakim drugim uslovima. izuzev lisnih vaši. od 2 dela glinovite zemlje. metiltopsinom ili derozalom. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture. na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom. rogorom. Plamenjače se ne razvijaju. D o b r a smeša za setvu spravlja se.05-tni pirimor. na primer. protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. brom e k s o m ili aktelikom. kao što su slaklenićki moljac. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. Za setvu paradajza. d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. na njoj belokrilka manje naseljava. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje. ona često s t r a d a od drugih štetočina. da d o b r o drži vlagu. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. protiv kojih se upotrebljava 0. isto tako. . ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje.

Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. To je srazmerno lak mate. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. Treset ima znatna preimućstva. što olakšava njegovu obradu. Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. niti kasnije. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. u toku 2—3 meseca posle rasađivanja. .15% N. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 . ijal. Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. a TKS-2 dvostruko više. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. Rastresit je. a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. Međutim. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti.20% K 2 O . U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. na pri­ mer. b a k r o m i gvožđem. t r a n s p o r t i prenošenje sak.ija. m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije. a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N. mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1. TKS. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta.Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. od 6—8 zapreminskih delova treseta. 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. kanala i b a r a . oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0.4. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim.15% P2O5 i 0. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. 0.

p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. ploča. a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra. poliestera i si. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. EVA folija (etilvini 1acetat). različite veličine. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. od polivinilhlorida. a veoma slabo toplotne zrake. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. u zavisnosti od boje. ah je ona nešto skuplja. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. glatke površine. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. koja smanjuje elastičnost folije. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. što može izazvati povrede i ožegotine. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. p r i dužem korišćenju. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. Odliku­ je se. kida se. Ove kapi ne otiču po površini folije. što je značajno za rast biljke. Osim folija. Polietilenska folija je prozračna. polivinilhlorid. Niski plastični tuneli . već padaju na biljke. Pod dejstvom sunca. s r a v n o m ili valovitom površinom. ova stari. većom otpornošću na atmosferske faktore. p r e svega. za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. debljine 1—2 cm.

a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0. Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage. cevi).U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m . Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. cevima za navodnjavanje i si. Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani.10 m m . Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela. Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm. prevlaci zagrejanom peglom. koji čine 2—10% celokupne površine folije. Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- . što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine). PVC cevi ili pruća.60—4. pa se p r e k o hartije. širine 4.20 m. Visoki tuneli su visine 1.6—18 m.10—0. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m.8—3.20 mm i širine od 0. K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. ali pogoršava osvetljavanje.5—7. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. a može biti savremeniji (tuneli. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala. širine 2—3 m i dužine oko 15 m. u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0. što osigurava bolje toplotne uslove. a prekriva se folijom debljine do 0. Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom. postavljene p r e k o folija.6 m.5 m i dužine 25—100 m. Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija. širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3.20 m m .

j e r je t a d a bolje provetravanje.5 m. tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku. ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini. Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1. često se plastična folija m o r a lepiti. koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela.20 m m .nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. S obzirom na širinu ovih tunela. a ne po dužini tunela. na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje. U zavisnosti od konstrukcije. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju. Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0. Po dužini. Osim toga. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike .15—0.

20—0.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici. bez obzira na veli­ činu. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine.3 °C u j u t a r n j i m časovima. zalivanje i ostali. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova. gvožđa. njene propustljivosti za insolaciju. sis­ t e m za grejanje. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. Po­ što je folija lakša od stakla. kao i polukružnog oblika. j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. aluminij uma i si. ili' pojačani plastični elementi. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije.25 m m . toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. što zavisi od kvaliteta folije. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca. a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika. U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. prekrivena plastičnom folijom.1—0. Instalacija plastenika. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta. te se plastenik tokom noći slabije hladi. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne. a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . što se odražava i na r a s t biljaka. Tokom dana. plastičnih cevi. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. Stoga je povoljnija polietilenska folija. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0. iste su k a o u stakleniku. a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža.

toplom vodom. mo­ že biti p r i r o d n o . To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. Zagrevanje plastenika. i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. bez obzira na konstrukciju. a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju.5—1 m iznad plastenika. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. p o d dejstvom sunca. visine oko 50 cm. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . te se smanjuje radijacija.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. To su niski tuneli. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm. i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. listinac. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. p a r o m . Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. toplim gasovima (lermogen). K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). počinje se sa zalivanjem. pozder. i si. Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika. Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima. Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. zatim zagrevanje organ­ skim materijalom. a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego . odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. Međutim. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike.

i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. bez obzira na način. i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. efikasnim provetravanjem. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. Osnovna širina lađe je 8 m. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. o d n o s n o kotao. zatim povrća i cveća. a dužina cevi 25 — 100 m. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. prilagodljivoj konstrukciji. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. kraćeg vremena montaže. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm. što za­ visi od dužine tunela. mogu zagrevati zemljište i vazduh. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja. sistemom za navodnjavanje i grejanje. U plasteniku se. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom. što se sve može po želji multiplicirati. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj. Maksimalna visina objekta je 3 m. što omogućuje bolje korišćenje tople vode. ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. . Pored korišćenja providne plastične folije. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine).u stakleniku. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. osnovna dužina od 2. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika.5 m.

radi racio­ nalnijeg grejanja. tunel. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C. koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Otvori na eevima su sa strane. mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a . Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. gas. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. m a d a može da se koristi i u plastenicima. pa i plastenik.prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. električna ener­ gija i si. odnosno za određene uslove spoljne sredine. Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta. Naime.

a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . Noću. P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. Vlažnost vazduha. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. a p r i gajenju toploljubivih vrsta. p r i visokoj t e m p e r a t u r i . Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. Naime. p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana. a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . k a d a t e m p e r a t u r a opada.m o ć u plastične folije. korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. 1969): varira od 55 do 9 5 % . Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka. paradajz i si.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . Za proizvodnju t o k o m proleća. T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. a pri za­ li van ju se povećava. relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. te je relativna vlažnost visoka. U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e . Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost. S u n č a n i h dana. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. koja . Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. ili se plastika skida (tunel). a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu.

a više blokova čine rasadnik. brežuljci. isplanirati i pravilno postaviti objekte. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. S obzirom na v r e m e koriščenja. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) . Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. k a o i leja. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. ove puteve treba češće ravnati. tuneli. Rasadnik. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. čija širina zavisi od mehanizacije. Pri korišćenju zaklona. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. s t r u k t u r n a zemljišta. što znači da je viša s t r a n a leje severna. Više leja. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. Pomoćni objekti (zgrade. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. ali da štite leje od hladnih vetrova. voćnjaci. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. Zastupljenost stak­ lenika. sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. d o b r o izabrati mesto. poprav­ ljati. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. zidani bedemi.5—5 m. . i to ka jugu ili jugo­ istoku. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. ograda. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. čeona s t r a n e ove leje. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. kukuruzovine i si. grupiše se u blokove. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. pruća. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno.5 m. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je. sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. širine 2. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. plastenika i tunela. Najpovoljnija su laka. najčešće 12—16. drvoredi. ocedna. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. Zakloni od vetra mogu biti šume. (pogodna za zaštitu leja). Pri većoj površini staklenika. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon.MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. gra­ đevinski objekti. staklenici i plastenici. Kombinovani tip rasadnika čine leje. prilikom podizanja objekata. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova.

a ostali. One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. t r e b a da se asfaltiraju. sistem za zalivanje i kvalitet vode. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. laboratorija. U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. krastavac). Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. k a r a k t e r a proizvodnje. plastenik. zgrada za radnike. da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. P r e m a tome. pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. a o p t i m a l n a 36 ha. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. . Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. k a o i t r o š k o v a gajenja. Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune. staklenik).5 ha. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). a dvostrani staklenici. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. mogućnost mehanizacije. od d o b r e organizacije rada. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. dim. pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. brze i pravovremene zaštite useva. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. a m a k s i m a l n o od 3 ha. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a . uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. Tako. ili ako je osnova proizvodnje rasad. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. kao i od klimatskih uslova. v r e m e setve. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. na p r i m e r . tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve.ne energije. Ove staze. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. o d n o s n o proizvodnje. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo.

lubenica ili krastavac 10. V 15. X 30. IV 30. IX 5. IX 25. I I I 1. 3. bez obzira na građu. II 25.15. V 10. X — 25. 2. III . X I. Tab. VII — 1. s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . IV — 20. X 20. I V — 30. V 30. IX 10. X 20. VII 20. V — 20. VI 15. V 10. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. IV 25. VII 1. Vrsta I Paradajz — rasad 5. XII 18. IV 10. 4. VIII 5. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. I V — 10. VI 5. VII 15. V — 1. V 20. za proizvodnju salate. III 10. IV 1. Tab. VII 5. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1. X — 20. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda. III 15. V — 10. XI 25. III 20. . X 25. I I I 15. mladog luka. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. VIII 20. a zatim proizvodnja krastavaca. XII 5. lubenica. V — 25. paradajza. VII — 20. V 20. V 15. V 20. V 1. IV Krastavac 26. XI . V 10. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . VII 1. III 15.15. IV — 10. II — 30. V 20. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. V 10. VII 1. VII Zaštićene leje. VII 20. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. praziluka.Tab. I I I 1. V 5. VII 10. VII — 5. IV 15. I — 5. VII — 5. IV 20. IX 15. VI 15.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. V 16. X Do/. I I I — 5. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15. III 30. VII 20. III. VII Boramja 12. II — 25. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. X — 1. IV — 15. V 10. tikava. IV 20. VII 5. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. V 10. VI 5. pa se mogu koristiti i mlake leje. rotkvice. 1 1 — 30. VII 10.

Polovinom febru­ ara. u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C. sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana. Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. salata).) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. Osim toga. plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m. Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . p a p r i k a . pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. povrće i cveće ili r a s a d i povrće.Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. Ovakva. što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. zbog udaljenosti od termogena. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). a zatim i) za proizvodnju povrća. gde je. čime se dobija drugi sek­ tor. a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz. tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada. krastavac). 58 .

61 .

naslonjen na grebene. mrkve. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište. Proste zaštićene leje. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. plastična folija. Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. t j . postavlja se neki pokrivni materijal (staklo. širine 150 cm i dužine 15—20. PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. te je hlađenje leje u toku noći slabije. a sa južne oko 20 cm. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo. Gnezdo se n a p u n i sme- . asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. P r e k o leje. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad. salate. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju.

krastavac. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. najčešće lubenica. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Za r a n u proizvodnju lubenica. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. dinja. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije. ovčiji i si. / Topla gnezda. parafinisane hartije i najčešće od plastike. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. Topla gnezda Topli banak . a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. koji se u t i s n u u zemlju. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). što zavisi od kulture koju treba štititi. U ovo gnezdo. krastavac. dinja i tikava koriste se topla gnezda. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina. goveđi. Mogu se praviti od stakla. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. diže i vrši provetravanje. krastava­ ca. dinja. a zatim se šablon vadi. tikva. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. dubine 10—15 cm.

spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. u koju se obavlja setva ili sadnja. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. . Na željenom rastojanju stavlja se topao. što zavisi od vrste koja će se gajiti. plastikom. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. lubenice i tikvice 40—50 cm. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više. širine i visine oko 30 cm.5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane. a za kras­ tavac. j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. Prečnik cevi. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. svež stajnjak u obliku h u m k e . za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. gasa. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje.vrši se setva ili sadnja. a zatim zemlja. U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. U brazde se stavlja svež. a na rastojanju oko 100 cm. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. dinje. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C). d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. K a d a se gaje na ovaj način. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm. i to na sloj peska od 30 cm. dinju. Topli baukovi. p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. Zagrevanje zemljišta. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode. o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . lube­ nice. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. što omogućuje ispuštanje p a r e . najbolje po sekcijama.

uz brižljiv p o s t u p a k . Utroši se manje semena. ili ukopane (ruski tip). može im se bez teškoća menjati mesto. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku.). u stvari. prispele za rasađivanje u pravo vreme. one mogu biti nadzemne (pariški tip). m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. između ostalog. jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. Proizvodnja rasada. može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. 4. 3. U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. i najzad. Pri svemu t o m e . U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. Ovakve leje . Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. To je. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. u njima se lakše reguliše vlaga. Pravilno odnegovane m l a d e biljke. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. P r e m a konstrukciji. 2. zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. zaštićenom p r o s t o r u . snažne i zdrave. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada. iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća. jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine. zbog svojih nesumnjivih prcimućstava.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. u tzv. m e đ u t i m .

Za ramove su najbolje čamove daske . j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . ali je njihova izgradnja skuplja. k a o i više drvenog materijala za ramove. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). okvir može trajati p r e k o 15 godina. s krovoliko postavljenim prozorima. s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja. j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Tab. 7. one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. Najbolji su okviri od čamove građe. Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. Osim toga. Ram (jastuk. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«.naročito su pogodne za individualna gazdinstva. Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom.

Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati.širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm). pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. . Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a . S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru.rokovačima opasnih biljnih bolesti. Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom. t j . ra t i. m e đ u t i m . a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. Najbolje je. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja. Asure od ševara su manje pogodne. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. Zadnja daska. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. S e m toga. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. Dvostrana topla leja Ašure. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. 20—30 cm. Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. zavisno od vrste povrća. treba da je nešto viša od prednje (južne). Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm.

i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje. sabijen je. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . ili električna struja. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. Prikupljanje i čuvanje.Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. slama i pleva. n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. ili biotoplivo. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. Slama. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. bioenergetski materijal. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. sprečiće se smr­ zavanje. Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. U k a s n u jesen i zimi. upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. koje je veoma nepoželjno. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće. S e m toga. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. Taj tzv. Ovčiji. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. o d n o s n o pregorevanja. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije. pa čak i g r a d s k o smeće. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). Po- .

Posle toga se gaženjem sabija. Padanje r a s a d a je. m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju. Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine.Tab. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. 8. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. najteži problem za m n o g e odgajivače. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. Dezinfekcija leje. ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom . naročito r a n o posejani ra­ sad. u stvari. leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Sem toga.. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . N e p o s r e d n o p r e setve. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. poleganja). koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. N a s u p r o t tome. k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . proces sagorevanja %e zaustavlja. Za kasniji rasad. Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. p a d a n j a (sečenja. Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. čija setva p a d a u toku m a r t a . Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. Zemlja se može n a s u t i o d m a h . usled n e d o s t a t k a vazduha. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. u previše sabija­ noj masi.

Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . ili ortocid 50. Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. i nov zgoreli stajnjak. zorosan i dr. Ako je zemlja suviše vlažna. temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. Seme se obično zapraši. Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. 9. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. k a d a se leja zagreje. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja.). Tab. Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . formalin i plavi k a m e n . Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva. teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce. Zalivanje 0. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje.na d u b i n u 8—10 cm. a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. U vlažnoj i hladnoj .). SETVA Rokovi setve. 1 % . U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a . zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr. bled.3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. a od formalina i plavog k a m e n a 1%. Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP.

paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli. Održavanje temperature. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. mlade biljke se izdužuju. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova.zemlji seme loše niče i tek što nikne. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore. Budući da se rasad. leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. p r e k o m e r n o će se izdužiti. Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1. 10. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. Stoga. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. Tab. biljčice uginjavaju. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. »ja­ ra«). NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. što je isto t a k o neoprostiva greška. Seje se o m a š k e ili u re­ dove. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. kad biljke niknu. nežne su i boluju. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. Pošto se obavi setva. Svetlosni uslovi. uz energično provetravanje. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. naročito rani. blede. uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. umešnost i isku­ stvo. proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca.5 cm. Kod paprike. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa. i s u p r o t n o . Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama .

kad vreme otopli. U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. razneže se i obolevaju). Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. održavati umer e n u vlažnost. Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. Padanje rasada. P o t r e b n o je. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. a nepovoljne za pojavu bolesti. U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. plavi patlidžan. Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . Ovom količinom zaliju se 2 prozora. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. a kad dani j a k o otople — predveče. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. dakle. nežan. u m e r e n o — za papriku. plavog patlidžana. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje.S proleća. t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. Zasenjivanje. izdužen rasad. n a r o č i t o na krastavcu. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. a slabije — za krastavac. Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. u toploj leji neće biti korova. U 10 lit. vode na 1 m 2 ). Naprotiv. dinju i lubenicu. tikvice i salatu. lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . Čim se pojave korovske biljčice. sa paradajza — iznad 15°. jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. sa paprike. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. Zalivanje. može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . k a o i odraslije biljke. biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. Od p a d a n j a više s t r a d a gust. reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. k u p u s n o g povrća i paradajza. Plevljenje. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. paradajz i celer. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. Prihranjivanje. Dok je vreme h l a d n o . To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. Međutim. nešto kasnije takve biljke uginu. mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada.

Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. Pikiranje je. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo. p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t . U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. Pikirane biljke se zaliju. redovno i ja­ če provetravati leje. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . po pravilu. razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. Međutim. njima treba da se pruži brižljiva nega. materijala i sredstava. koje su. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. U takvoj leji rasad se brzo istegli. prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja.75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. treba ih oprskati 0. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća. itd. koje će znatno ranije sazreti. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. s malo vode. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani.je prošla »jara«. Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. zalivanje nije nužno. Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a .15%. I s t o tako. provetravanje leja treba smanjiti. dakle. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . vlažne. treba ga zaliti 0. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . rastvora. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. setvu vršiti u redove. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. da bi se izbegla svaka povreda biljčica. vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke.). neprovetrene i sa zaprljanim staklom. na vreme opleviti korove. posle setve ili sadnje. ili nešto kas­ nije. previše tople. svaka 3—4 d a n a . a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. Isto tako. odlično deluju cineb. . Pre svega. fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. a zatim sve više pojačavati. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. Ako m o r a da se r a d i po vetru.

toplo. K a d a je vreme toplo. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. sve slabe. m e đ u t i m . a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. snažan. Rasad krastavca. Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t . s debelim. suvo i ve tro vi to vreme. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu. tzv. povrede od nekih insekala i si. povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. p r e s t a n a k zalivanja. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. d o b r o raz­ vijen rasad. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. i često se p r e t e r a n o izduži. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. kao što su niže tem­ p e r a t u r e . Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. plastične. tik­ vica. u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda.Rasad u saksijama. Priprema rasada. Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. tj. P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Mnogo je bolje. Ovaj splet žilica. usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. a zatim ih naglo zaustavljati. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. stvara mali busen. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- . Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. d o b r o razvijenim žilama. d o b r o razvijenim listovima. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. džifi saksije. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. ili oba činioca istovremeno. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. prožimajući zemlju oko biljke. Rasađuje se zdrav. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke.

Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. r a s a d koji. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. u p o p o d n e v n i m časovima. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. Istovremeno. te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. a ne­ pikirani pod sadiljku. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. i ako r a s a d nije preras­ tao. lopatica i si. na đ u b r i š t u ili bunjištu. a slabio i listovi suvi. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m .ke se škartiraju. ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. a ne k a o što mnogi čine. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu. svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju.5 do 2 m. na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. P r e m a t o m e . U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime. 3—4 cm dublje. ili je r a s a d suviše m l a d . Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . trska. Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. Mesto treba da b u d e ocedno. Vreme rasađivanja. U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina. usev tre­ ba što p r e podsaditi. gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . zemljišta. . predveče uoči d a n a rasađivanja. Po pravilu. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. drveća i drugih p r e d m e t a . bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. Sitniji. koren treba da se drži ovlažen. iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. Način rasađivanja.se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen. ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama.). k a o što je poznato. Gajenje r a s a d a u lejama. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena.

ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. ali je cena koštanja dosta visoka. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Stelažni staklenik za gajenje rasada . može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. a posle nicanja 16—18°. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. inače. setva. formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Priprema leje. u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. široke 120 cm. Leje. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. razume se. U staklenicima se. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće. a veće na lejama. ne bi bilo ekonomično. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani.

Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. poseb­ no u tunelu. Nai­ me. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. u po­ četnoj fazi nicanja. Međutim. v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. t j . zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. a zatim i celokupan rast i razvoj. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. oblika plastenika. Kad se p o đ e od ovih činjenica. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. veoma često se prave suviše široke leje. pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. o d n o s n o zemljišnim smešama. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. Na ležim zemljišti­ ma. što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. Bez obzira na vreme.

posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu.2%).5% ili ditan M-14 0. Pored prskanja. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. plastične. zemljište se istretira reglonom. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana.5 —2 cm. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika. k a o i radi izmene gasova. Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode. presovane). Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze.2%-tnim rastvorom vuksala. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). što zavisi od veličine sernena. Međutim. Ako se r a s a d nešto sporije razvija. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste). Međutim.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. p r e m a slanju useva. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. pa se zemljište povalja i zalije. Osim toga. svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. pre svega od razvijenosti korenovog sistema. o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. . a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. a p r e nicanja povrća. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. a i rast biljaka neujednačen. pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. P r e m a tome. Naime. i to o k o pod­ neva. Radi preventivne zaštite. Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. počev od faze nicanja. Pored regulisanja količine vode. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. džifi. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta.

bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za . jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . na pri­ m e r . PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o . To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu. P r e m a našim rezultatima. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila.Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . 1970). p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i. a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. 6—10 listova. ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla. zbijeno stablo. r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema.5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. Inače. d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0.

visoka rodnost. ujednačene k r u p n o ć e . kao što su ranostasnost. Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova. o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća. po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. u m a n j e m ili većem stepenu. j a r k o obojeni plodovi. n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . o t p a d n e tople vode i gasovi). U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. Osobine sorte. U s t r u k t u r i troškova. Međutim. glatki. Najčešće imaju duge. Fiziološki mlade biljke su snažnije. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . dugo trajanje plodonošenja. odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . na n a š e m tržištu. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. Tipovi proizvodnje. koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane. Traže se okrugli. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda. Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. kvalitet plodova. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . nisu dovoljno visoke. i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. pravilne cvetne grančice. Sorte. veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku.n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . a u d r u g o m od m a j a do jula.

gustina m o r a biti manja. a plodovi glatki. Ako se gaje bujne sorte. Uopšte uzev. kao što je poznato. Vrlo r a n i prinosan. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite.pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima. m e đ u t i m . k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. bolesti paradajza često na­ nose velike štete. š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. i obilne ishrane azotom. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. visokoprinosan. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . Uopšte irzev. Ranostasan. o t p o r a n na Cladosporium. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila. virusna oboljenja) i dr. srednje krupni. o t p o r a n na Cladosporium. utiču mnogi faktori. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni. neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. vodenastim p e r i k a r p o m . Manje je. sa dva. Pogodan za zimsku. . ali s relativno rehavim listovima. U stakleničkoj proizvodnji.

usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Među najranije spadaju ekstaz. odličnog ukusa. Seme. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. Nemacross. ( U načelu. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. Sona­ to i drugi. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . sa t r i i više semenih gnezda.). S u p r e m a . čvrstim. t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. o t p o r a n na Cladosporium. 11.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . Odlikuju se visokom rodnošću. r a n i m stasavanjem. Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. k r o m p i r a i duvana. 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . d o b r i m zameta­ n j e m plodova. 11). često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima. Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. m e đ u kojima se zasad ističu Virase. Osim toga.Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. Moncfadex. biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . seme se drži u 0. boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. Istovremeno. nalik na ekstaz. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. a biće ih sve više. U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju. t a b . o t p o r a n na Cladosporium. paprike. Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. azis. i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Bjuti (Beauty). k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e . Ako se koristi p r e p a r a t germizan. komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta. Tab. Posle toga se . Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. Lucky i dr. od kiše i zaraze. r i v e r m u n i druge (v. Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. Plodovi su krupni. Već sada ih ima mnogo. o t p o r a n na Cladosporium. bez zelene kragne. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. a neke i r a n i m stasavanjem. Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. Verticillium i F u s a r i u m .

Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . Odgajivači nabavljaju ove . p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. na razastrtoj plastičnoj foliji. Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje. Umesto u brazdice. Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. Pikiranje. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. a ako je oblačno. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. ili u presovane kocke iste veličine. k a k o ne bi došlo do oštećenja semena.ispere. Setva se obavlja e t a p n o između 15.5—2 cm. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. setva se m o ž e obaviti i omaške. na r a z m a k u 4—5 cm. U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a .5 cm. o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. po o b l a č n o m 18—22°. stalni listić. u sloju od 1. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad. ako je dan sunčan. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. Umesto u lejama. kao što je u n a s n p r . Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. Osim u redove. proiz­ vodnja građevinskog materijala. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. Pre setve leja se obilno zalije. One su lake i trajne. kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. koja se m a l o natisne daskom. upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. peska i m i n e r a l n i h đubriva. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada. onda na 16—18°. ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . na­ pravljenim od prikladne smeše treseta.2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a . Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. t j . Međutim. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju. sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). prosuši i p o t a p a u 0. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°. Treba očekivati da će. a zatim se ponovo povišavaju. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm. septembra. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije.5—2 cm. a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. avgusta i 1. organskih materija. Vreme i način setve. pa mnoge uginu. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke. a noću o k o 16°. Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče.

na d u b i n u 25—30 cm. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. gu­ be hranljivu vrednost. kocka ne srne imati uglačane sirane. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. Primećeno je. Najzad. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom. isto tako. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). ili 6. Priprema staklenika Obrada zemljišta. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. pošto se sastoji od treseta. po oblač­ n o m 18—20°. na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje. ili kojima se p u n e plastične saksije. i na nešto dublje oranje (do 40 cm). Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. Istovremeno. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. Sem toga. Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. Celulozno-tresetne saksije. Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. m a d a su veoma p r a k t i č n e . ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. kako u pogledu vazduha i vode. nači­ na dezinfekcije i dr. zgo­ relog stajnjaka i peska. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o . sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. imaju i neke nedostatke. p r e t h o d n e kulture. list. da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. . Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. sistema đubrenja. u nas poznate kao džifi (Jiffy). To obično biva 45—50 d a n a posle setve. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. Tako. s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke. p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce.t r e s e t n e sak­ sije.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. a k o su nedovoljno vlažne. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . štetočinama i korovima. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. usled čega biljke kasnije uginu.

N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. isto tako. Dezinfekcija. treseta. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. Sem toga. Organsko đubrivo. inače. Vidi se da je. hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. a na 16° — dvostruko više nego na 14". na p r i m e r . Paradajz je veoma osetljiv na hlor. da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta.5—7. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6. uz odgovarajuće melioralivnc mere. S m a t r a se. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku.0). Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. 30—40 cm. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu.U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. isto tako. kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. da se ne iznose soli na površinu. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. unosi se u količini oko 100 t/ha. opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. Ako je j a k o kiselo. osim pravilnog đub­ renja fosforom. sitni plodovi. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. strugotine od čamovine. s čvrstim. uglavnom poluzgoreli stajnjak. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu. naročito na njiho­ vom obodu. naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. Utvrđeno je. dobrog zdravlja. Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. bledožuti cvetovi. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. ili ako je predusev bio krastavac. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. Utvrđeno je. Višak azota. s ve­ likom količinom gline. ali bez prevrtanja orničkog sloja. U novopodignuti staklenik unosi se . p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . usporava formiranje i zrenje plodova. Laka. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima. Đubrenje. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva.

s jedne strane. ali da kvalitet prinosa opada. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. najpre.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. nor­ ma se udvostručuje. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. ili na ravnu površinu. t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu. Azotna đubriva. Tab. i potrošnje biljaka. Osim stajnjaka može se koristiti treset. a plodovi krupniji. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. Organski materijali (stajnjak. oktobra. tj. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična. 12. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. s druge. I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. organska đubriva se ne unose. Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. s e p t e m b r a i 10. Sadnja se obavlja na baukove. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok.5:2. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . iznad . Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. To je tzv. dakle. a o s t a t a k u prihranjivanju. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). Pri osnovnom đubrenju. zavisno od osobina zemljišta. izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu.više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha. pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. povećava se pufernost. na pogodan način izmarkira. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. treset i dr. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . po pravilu. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. prilikom osnovne obrade. Ako je zemljište slabo snabdeveno. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. u m a l i m količinama. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom.

5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. između redova u traci 70 cm.40 m 0. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm.da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C. Zalivanje. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm. ukoliko to b u d e n e o p h o d n o . Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. a između redova u traci 60 cm. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm. s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm.2 m razmeštaju se 4 reda. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm. do prvog lista. valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje. Staklenici s r a s p o n o m 6. t j .20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake. r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda. Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti. U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke.

Kasnije. Kasnije. T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. zaliva se svakih 5—10 dana. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. ako takva mogućnost postoji. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Kada biljke dobiju tamnozelenu boju. očigledno je da usev treba zaliti. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. Ponekad.le 4—5 dana. a sve više sistem kapanja. T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . Odriavcuije vlage. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. Temperaturni režim. Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. Za zalivanje. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . ili orošavanjem. u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. r a n o s proleća. naročito to­ k o m noći. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. blizu površine zemljišta. usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. štetnije su od nižih. po mogućstvu. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. U prvo vreme. tako da berba započne već u de­ cembru. što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . . zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. od n o v e m b r a do j a n u a r a .

Uopšte uzev. može se i t a d a primeniti orošavanje. Visoke doze azotnih đubriva. ako su vršni listovi sveliozeleni. staza i bilja­ ka. a kasnije. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. Kasnije. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- . U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. pa se redovno navodnjava orošavanjem.25%). Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . valja povećati i s h r a n u azotom. kalijum-nitrat. kalijum-sulfat. k a o što su KAN. treba p r e k i n u t i davanje azota. u p o r e d o s osnovnim elementima. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. Na težem. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje.20 do 0. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . u t o k u intenzivnog plodonošenja. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. a zatim se zemljište p r e k o p a . Prihranjivanje. unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju. a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti. svakih desetak dana. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1. jači rastvori (0. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. dvojni ili trojni superfosfat i si. ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. a doza ostaje ista. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. a kasni­ je. Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. počev od m a r t a . u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. na lakom.Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu.1%). ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva. ili čvrsta ali lako rastvorljiva. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. Među­ tim. U novije vreme. Po pravi­ lu. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. Uopšte uzev. Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0. k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. U prošeku. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. s proleća. a v r h stabla tanak. Način prihranjivanja. Naprotiv. Kad se pojave takvi simptomi. Ako je zemljište suviše vlažno. Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka.

Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . Cvetna grančica. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Me­ đ u t i m . P o t a p a n j e je zametnije. na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. što otežava oslobađanje polena iz prašnika.. Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja. čime se izaziva potresanje biljaka. vi­ soka vlažnost vazduha. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C). najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. ali efektivnije. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. Poboljšanje zametanja. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. Ako se cvasti prskaju. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. fitoh o r m o n i m a . Tretiraju se samo cvetne grančice. osim osku­ dice svetlosti. Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. koji se proizvodi i u našoj zemlji. To se čini između 9 i 10 časova.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). tj. ili osta­ ne sitan. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. ne srne da sadrži više od 1. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta. tj. Ako se ne raspolaže vibratorima. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. plod se neće obrazovati. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka. Kako biljka raste.6—0. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. k a d a je cvetanje usporeno. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Međutim. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja.8 g amonijum-nitrala na litar vode. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a . Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. a placenta ostane zelena. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. sve do žice. Poznato je. o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. a time i apsorpciju fosfora. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. . u t v r đ e n o je da. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. među­ tim. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. tzv.ličinu mineralnih materija. pored n e d o s t a t k a svetlosti. 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa. Vezivanje i pbiciranje biljaka. u kojima obično n e m a semena. a ne krup­ ne kapi. tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . grejanja i navodnja­ vanja. U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo.

Nedovoljno odrasli plodovi. u s m e r a v a n j e m naniže. Zato se periodično. koriste kao staze. o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. da se ne p r e l o m e . a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. ili spušta­ njem k a n a p a . p r e m a v r š n i m delovima biljke. četvrta niz' naj­ nižu. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. na svod. itd. i kasnije omekšaju. Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. listova i plodnih grančica. dok p r e đ u 2—3 biljke. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. Uklanjaju se celi listo­ vi. Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. Kad nad rastu visinu ži­ ce. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. inače. Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. treća niz najvišu.Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. Tako se obrazuje venac od stabala. da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. lepezasto. Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . Kad izrastu do žice. kao i kod lepezastog načina. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. ostavljeni na ogoljenom stablu. a ne samo njihovi vršni delovi. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. S proleća. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. koji se. a donji listovi uklonjeni. . ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . druga niz srednju. zategne još po j e d n a žica. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . fiziološki ostareli. stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno. jedna iznad druge. sa oko 20 p l o d n i h grančica. Kad biljke dostignu žicu. Osim toga. Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu.

Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. am­ balaža. a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. kao što se vidi iz tabele 14. 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. Vito sanitarne mere. koji su uz to i sitniji. početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika. a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. 1 dela zemlje. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. m a d a dobijeni u Bugarskoj. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. k a d t r a n s p o r t traje du­ go. U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a . Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. S proleća. u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). ograničenja pristupa ljudi. semena i inventara. mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova. Pre svega. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. R a s a d se proizvodi u staklenicima. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. Seje se 2 g semena po 1 m . Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka.Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). . U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. zemlji­ šta. Leje treba da su uzdignute. i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . životinja i m a š i n a u staklenik i si. pakovanje. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima. Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u . Za udaljena tržišta. Na d i n a m i k u zrenja. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne. Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti.

obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha. a time i toplot­ n o g režima. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. p r i osnovnoj obradi. rastavljeno. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Posle nekoliko d a n a . Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. do pr­ vog lista. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. i rasuđivanje. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. Nega useva. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. lista. a n o ć u 15—16°. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. biljke se štite od bolesti i štetočina. staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. k a o krastavac. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. a po o b l a č n o m 18—20°. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. a posle oblačnog dana 12—13°. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. npr. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. Najzad. pinciraju se. Priprema. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . k a d zemljište provene. j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. ltd. a noću oko 20°. posle toga 18—20". Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. salata. zemljišta.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. keleraba i dr. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°.. — 6. p r i s t u p a se sadnji. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak.

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm. Niske. Već polovinom septembra. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. volaton G-5 (10 g/m 2 ). k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . U daljem r a s t u biljke. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Međutim.70 g/m 2 ). Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ). a k o r e n se razvija plitko. ili se stavlja džifi saksija. na 8 0 — 8 5 % PVK. pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje. intenzitet provetravanja se smanjuje. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom. kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . svake 2. Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. do 3. Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C).60 m). Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. na 10 °C prestaje dalji rast biljke. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr). poteza­ n j e m ivice folije). Tab. s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). 15. posebno noću. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3.20—9. Najpo- .steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. k a d a su temperatu­ re niže. terabol (50 g/m 2 ). Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. što omogućuje regeneraciju korena. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. Međutim. do faze prvih zrelih plodova. Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. a u p e r i o d u plodonošenja.

Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka. Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana.3 Vo). a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom. odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta. Posle sadnje (5—10 dana). Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem. Međutim.2%). u obliku krsta. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. Pored ovog prihranjivanja. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza. koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja. što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. okopavanje na d u b i n u 10—15 cm. jer je tada oplodnja bolja. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . M e đ u t i m . U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. Golubovac. Navedene količine hraniva su orijcnlacione. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima.voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. što omogućuje bolji rast bilj­ ke. u vreme ukorenjavanja. niti zaštita od ko­ rova. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. otvori u koje se sadi paradajz. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm). a smanjuje se i broj zalivanja. u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0.25 •/». ili za noseću konstrukciju plastenika. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. zalivanje iz brazde. tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. Kada se gaje visoke sorte paradajza. Crna Gora . uzgaja se j e d n o sta­ blo.

Međutim. tomafiks u koncentraciji 0. j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta.(3—0. ili. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. j e r biljke suviše r a n o izrastu. Proizvodnja rasada. U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama. a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja.8%) radi bolje oplodnje. Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. Ranija setva nije pogodna. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva. Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija. U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 . Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. u redove ili omaške. p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. Seje se 4—5 g semena pod prozor. u stakleniku.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). još bolje. p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. Berba paradajza m o r a biti blagovremena. Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana. o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). 10 X bizon. svaka 2—3 dana. . Mi-13 i N o . Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. U r a n o j proizvodnji.

vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. biljke r a s t u slobodno. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. a kad je dan sunčan. a zatim i p r e k o noći. U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. dok su još male. kad vrhovima d o p r u do stakla. j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. zalama se iznad 5. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. P r e m a potrebi. a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. i u slučaju hladnog vremena. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. cvasti. cvetnc grančice. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. m a k a r k r a t k o t r a j n o . Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. cvetovi se ne oplode i opačinu. bez oslonca. zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. Sunčanih dana. Leje moraju da se provetravaju. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. U previše vlažnoj atmosferi. Izuzetno. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga.Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. Kasnije. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. naročito pri oskudici osvetljenja. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. Nega useva. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. j e d n o s t r a n e i dvostrane. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. da ne prelazi 26 °C. U prvo vreme. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. a kasnije svakodnevno. Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. Ako su biljke bujne. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. . Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m .

i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a . Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila. u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore. a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). No 10 X Bizon. belis. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. uz sabijanje.PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. Međutim. otežani su ra­ dovi. berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ). zbog male visine. ili t e r a b o l o m (50 g/m ). U ovim tunelima. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. Posle izvr- . Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid. Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm.2% vuksala ili si. sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima. a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora.). a biljke u fazi prvih pupoljaka. Pri gajenju visokih hibrida. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. U zavisnosti od širine tunela i sorte. i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije. zbog njihovog rasta. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. Mi 13. a seme treba da je dezinf i kovano. p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana.

Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. između redova 50 cm. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. K a d a se gaje visoke sorte paradajza. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m .25%. a u redu 30 cm. a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. a u redu 30—35 cm. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana.u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. p o s e b n o s u n č a n i h dana. Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm. Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina).). Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. . Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Zato se tunel m o r a redovno provetravati. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). a kasnije svaki drugi dan.25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije. Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela.

a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. One su snažne. Površina ploda je glatka i sjajna. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. Plodovi su viseći ili poluuspravni. na sličan način kao što je opisano za paradajz. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. Teh- . s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. Proizvodnja rasada. što biva oko 20 d a n a po nicanju. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. a fiziološki zreo — crven. Za svaki rejon. Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. a za sorte sa silnim plodovima 1. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično.). Naročito značajan činilac je tražnja. Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. m e s n a t . prosečne težine oko 120 g. U novije vreme. Rastuća lražnja. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. sočan. U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. ili se seje u leje. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . Sorte. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr.5—2 kg. Za setvu se koriste slaklenički sandučići. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. R a s a d se gaji u stakleniku. dugi 8—10 cm. sve je veća. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena. t j .PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula. Vreme proizvodnje. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . a n o ć u 18—20°. Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. dosta dob­ rog ukusa.

Priprema zemljišta i đubrenja.na do slabo alkalna reakcija. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. j e r to olakšava vađenje biljaka. One treba da su s de­ belim stablom. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. j e r kapi povređuju rasad. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. Mn. Mg. Čišćenje. Rasađivanje. Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. B. niti da b u d u u suvišnoj vlazi. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. Po potrebi rasad . dezinfekcija. ili 8 0 x 3 5 cm. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. . a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti. h u m u s n a . i dr. Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. p r e k o plastične folije. Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e . opadanje cvetova i za­ metaka. S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. vlage i svetlosti. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. m l a k o m vodom. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom. svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. Dan ranije. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika.5).). Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha.se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e . P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. P a p r i k a se greje do 22—23 °C. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . vlažnosti. tamnozelenim listovima. ili u dvoredne t r a k e . ili 3 5 x 2 5 cm. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. K a d a se koriste glinene saksije. Rasad se zaliva p r e m a potrebi. Najbo­ lja su duboka. superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema.5—7. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C.

svakih 15—20 dana. uz j a k o provetravanje. U n e k i m slučajevima. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Voda za zalivanje treba da je mlaka. Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. Berba. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. Redovna zalivanja. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . Berba traje do kraja jula. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. nerazvijeni. da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . J a k o deformisani. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. svakih 7—10 dana. . r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova. a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . Plodovi se otkidaju pažljivo. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. ili oko 120 k o m a d a po biljci. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. a po oblačnom vremenu 20—22°. ili 20—30 plodova po biljci. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju.Kad je s u n č a n o vreme. Zimi su intervali između zalivanja veći. a kad vreme otopli — manji. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u .

Za razliku od stakleničke proizvodnje. Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. T o k o m proiz- . M e đ u t i m . k a o što su leskovačka. s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. k a o što su zlatna medalja. uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra. a sadnja u drugoj polovini jula. Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. a oko 20 °C u t o k u noći. a u r e d u gusto. Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. cecei. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. Kao što s m o istakli. što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. H3 (hibrid). u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. PCR ili p a p r i k e tipa sipki. Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg. U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . a sadnja polovinom februara. hatvani haj tato. najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. niska. Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). novosadska bela b a b u r a .

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

fertigal) i kaljenje rasada. cecei. zlatna medalja. zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. PCR. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. kra­ j e m m a r t a . pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja.PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0.2%. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m .3%) i 2—3 0. i 18—20° U t o k u noći. To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. valja podići cele plastične fo­ lije. Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. sem otvaranja čeonih strana. do 10. a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . provetravanje. ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura. a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo. k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. leskovačka). U proleće. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska. Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . Rasad se proizvodi u toploj leji. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana.

zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a .lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. a najčešće black beauty. Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. hyb­ rid 29. Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal. nice hybrid i dr. a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . vuksal). long violet. a s r a s p o n o m 6. a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . Berba se može vršiti sve do jeseni. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja. I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. U staklenicima s r a s p o n o m 3. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula. j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja. Pored toga.20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm). Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . Rasađene biljke se o d m a h zaliju.

Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a . U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. nice hy­ brid). Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. a n o ć u 18—20°. Dok se biljke ne prime. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. a rasađivanje u j a n u a r u . Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. setvu treba obaviti u novembru. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. a s proleća. na­ lik na vinogradarske. U zimskom periodu. a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. Zaliva se m l a k o m vodom. pod teretom plodova i vegetativne mase. Međutim. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera. održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. Naime. a kasnije sva­ kih A—5 dana.održavati na nivou 80—85 %. padaju ili se lome. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama. ili o š t r i m nožem. plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. izrazito ljubičaste boje i sjajne. a najbolje u sandučiće za setvu. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . kasnije. Međutim. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. kad je oblačno oko 22°. glatke površine. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. kad je sunčano vreme 22—28°. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju. plastenicima i staklenicima.

u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. uvijanjem biljke oko žice ili manile. U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. . Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. dolazi do masovnog opadanja cvetova. Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika. što zavisi od sastava zemljišta. Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. što zavisi od bujnosti sorte. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja. i to u fazi 2. Berba plavog patlidžana počinje 60. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. lako da odgovara rezu na podlozi. do­ nji listovi. Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r . vuksal 0. do 70. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana. Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). vuksal 0. d a n a od sadnje. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 .5 cm) i d o b r o zalije.2 % ) . a oblačnih oko 22 °C. a kasnije svakih 4—5 dana. a posebno fosfora i kalij uma. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja.5 cm. s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona. Naime. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom). uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % . Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m . Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C. Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). 4 i 6 listova. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. U nedostatku ovih.Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje.2%). Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm.

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a .25% ili cinebom 0. Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela. U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. đ u b r e n o kao za papriku. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. Prinos može biti 5—8 kg/m 2 . Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. Rasad se proizvodi u toplim lejama. Pored dva prihranjivanja .2%. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e . n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje. na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. u fazi otvorenih kotiledona. P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. Posle nicanja. aprila. K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). vale rio. k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi). Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište. poludugi).

đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . s dugim i poludugim plodovima. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . ili još bolje. poluvisokim i re­ de u visokim tunelima. folija se odiže. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. Berba se može nastaviti do jeseni. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane.PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. Posle osnovne p r i p r e m e . Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e . u stakleniku. što otežava pravilno plodonošenje. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . zemljište se prekrije c r n o m folijom. Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta. sprečava se razvoj korova.

stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve. zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere.5— — 2 kg/m 2 . k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. . Prinos se kreće od 1. a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). Na taj način sprečava se izduživanje stabla. a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Setva se obavlja to­ k o m septembra. P r e m a t o m e . Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova. uključujući i i n o s t r a n o tržište. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana.

vrlo rodan. tamnozelenim plodovima. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. tamnozelenim plodovima.Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. veoma snažnog rasta. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima. na Primorju i južnom del u Makedonije. dužina plodo­ va oko 35 cm. podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. s proleća. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. k a d a p o č n u da lete insekti. m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i . Stakleničke sorte krastavca . Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n . Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). Međutim. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. kada nema insekata — oprašivača. kao i uštedu u troško­ vima grejanja. bez gorčine. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . izgleda. k a d a se postižu niže cene. dužine 35—40 cm. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. a težina 400—500 g. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. U to vreme javlja se veća potrošnja. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein. Sada se pretežno gaje F: hibridi. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. uz vrlo povoljne cene. La­ ko se beru i p a k u ju. najpogodnija. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. Koriste se sorle s dugim. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . U našim južnim krajevima.

Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. t j . u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. uglavnom holandske. čvrstim. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. Ako u stakleniku n e m a stelaža. briljant i dr. U nekim zemljama. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. Opis. Postoji više načina da se odgaja rasad. to treba da učini s a m odgajivač. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. naročito u Sovjetskom Savezu. »ženski« hibridi. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . babina. nu­ de niz novih hibrida. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . s t a r e 30—35 dana. na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. Najpoznatiji su pepineks. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice. s k r a t k i m .I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. Rasad se odgaja u staklenicima. .

S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. Nega rasada. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren. P r e svega. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. uvek blagovremeno. u nekim slučajevima. ili treseta. po mogućnosti. maj pre. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. na nivou 90—95 %>. Međutim. ne bi bila korisna. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0.njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. 6—8 dana posle nicanja. pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. što sada nije slučaj. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. pe čene gline ili celuloze (đžifi). k a o i dnevne kad je vreme oblačno. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. Kasnije. a radi održavanja vlage. radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. što je moguće bolje. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). očuva korenov sistem. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. Zalivanje se obavlja po potrebi. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. ali to ne znači da takva mera. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji.5. pikiraju se u već pripremljene saksije. još dok su u fazi kotiledonih listića. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. K a d a se koriste hranijive kocke. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. Najzad. Pošto nikne oko 50 % biljčica. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. Hranljive smeše. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. . a kad biljčice niknu. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom. Posle se saksije dopune zemljom. saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. setva se obavlja me hanički. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. Seme se.

što se gotovo redovno do­ gađa. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. Nasuta zemlja se najpre prekopa. biljke se sade na bankove. . Gajenje krastavaca direktno na zemlji. P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. ili tog j u t r a . Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm. vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji.. vlaž­ nosti i aeracije. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka. Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. Toplota. duž nosećih stubova. P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . k a o pri podizanju toplih leja. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. Ranije. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. obavlja se sadnja. U staklenicima čiji su odeljci široki 3. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni.20 m formiraju se dva banka. Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli. ili stajnjak i ple­ va. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e . Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. Dan-dva posle slaganja. proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje. na razmaku 50—60 c m . Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. za dva r e d a biljaka. dezinfekci­ je i si. a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika.

n a r o č i t o azotnog. . Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. Za kas­ nije useve krastavaca.000 bala slame težine 12—15 kg. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. m e đ u t i m . težine oko 45 kg. zasađene u j a n u a r u ili februaru. T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e .40 m — 4 reda. Bale se redaju na površini. p r e nego što r a s a d preraste. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. ili nešto ukopane. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. one su z n a t n o jevtinije. a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6. slami se dodaju veće količine đubriva. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. S e m toga.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali). Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. Izbor i priprema slame. kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota. j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. Ona treba da je suva. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. Količine m i n e r a l n i h đubriva. p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. težine 15—20 kg. P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena.20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. Poka­ zalo se. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore. Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva.

a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. u plitka gnezda napravljena u slami. usled sve inten­ zivnije insolacije. Niske t e m p e r a t u r e . Preimućstva. Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. o d n o s n o 12. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. debele vreže. što je. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. staklenik t r e b a zaseniti. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. S druge strane. ispod 15 °C. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. usled čega lako podležu oboljenjima. već od aprila ili maja. n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. d o b r o zaptiven. Da se to izbegne. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. što znači oko 50 cm j e d n a od druge. odražavaju se krajnje nepovoljno. 3. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka.pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°.Sadnja. izgleda. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. naročito superfosfata. Nega useva Toplotni uslovi. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. približava se nekim oblicima hidroponske kulture. relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen.500 biljaka po ha. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha. naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane. 2. naroči­ to a k o duže traju.

Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. U početku. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica. a s proleća. zaliva se r u č n o . često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . Kasnije. Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. a s proleća svakog d a n a . a po p o t r e b i i bi­ ljaka. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. Previše vode. a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. j e r se. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. k a d a je loženje prestalo. Navodnjavanje. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . a a k o to nije dovoljno. t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . svih u n u t r a š n j i h instalacija. Vlažnost vazduha. a da se ne cedi i otiče. po p o d n e . postiže se re­ dovnim orošavanjem. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . još i prskanjem staza. dok previše vlažna dobije ornu boju. stakla. ušavši u n u t r a . t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. usled čega biljke dobiju uveli izgled. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. prožimajući balu. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame. one moraju biti uvek dovoljno vlažne. doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. ili a k o se često ponavlja. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. Snažno razvijen korenov sistem. Ako je vreme s u n č a n o i toplo. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena.r a t u r e u dužem trajanju. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada.

Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. treba takođe izbegavati. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. kao i režima navodnjavanja. te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima.rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. To zavisi i od plodonošenja i. u sloju 2—4 cm. naročito useva na b a l a m a slame. uz k a n a p . Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m . Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. CO2. biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. dok ne počne plodonošenje. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . biljke brzo rastu uvis. Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . . nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. j e r je štetno za biljke i neekonoinično. Prihranjivanje. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. naročito azotom. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. Periodično. kad žilice izbiju na površinu. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. da se malo zagreje. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. klimatskih uslova. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. Zimi. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. stablo se jako izdužuje. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva. 200 kg superfos­ fata. Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik. Kasnije. Svetlosni uslovi. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva.5—0. Pričvršćivanje biljaka. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. delimično. Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu.7%). sa 120—150 kg KAN-a. korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. Sem toga. Što se tiče azota. treba ih rasturiti ravnomerno. a azotnim krajem maja. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju. Najzad. poluzgorelim stajnja­ kom. T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. P r e k o m e r n o đub­ renje. k o m p o s t o m ili tresetom. te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. S druge strane. Poclsipanje (mulčiranje).

vreže II r e d a se ukla­ njaju. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. na konstrukciji stakle­ nika. I z n a d svakog r e d a biljaka. Orezivanje. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima. na slici). ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. do visine 150 cm. U uslo­ vima obilne ishrane. Umesto žica. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. jedna biljka se veže za žicu b. a donjim za s a m u biljku. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. o d m a h iznad zemlje. — Sledeće vreže I reda. o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. m o g u se postavljati perlonske mreže. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. sledeća za žicu d. T a k o se orezuju i vreže I I I reda. t j . Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. i za njih se privezuju biljke. uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. Sem toga. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge. gore. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. i t a k o naizinenično do kraja reda. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. . Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B. ili se vezuju rafijom. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici).

lista ostavlja vre­ ža IT reda. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. skrati se iza 6. — Prve 3—4 bočne vreže. dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. iznad 50 cm. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. a na sla­ bijim manji broj plodova. . ili na 2 lista i 2 ploda. Štaviše. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. a kasnije. postane »trbušast«. dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. lista. bez oplodnje. lista. ispod sa­ mog vrha. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. — Vreže I reda. Broj vreža II i sledećili redova. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda. svi požuteli listo­ vi. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše. u uslovima nedovoljne svetlosti. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. ostavljaju se na 1 list i 1 plod.nad 150 cm. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći. do 150 cm iznad supstrata. a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje. ili 7. a zatim se ostave da slobodno vise. razvedu se i privežu za žicu. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. ili 7. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice. pri č e m u se u pazuhu 1. slabe vreže i deformisani plodovi.— Vreže I reda. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. Donji. kad se poboljšaju svetlosni uslovi. j e r takav plod r a s t e neravnornerno. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. orezuju se na 2 lista i 1 plod. Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. đeformiše se. S proleća. 15—20 plodova. uz k a n a p . i ukoliko su biljke snažne. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. Uopšte uzevši. Manji broj listova i plodova. a vreže II reda se uklanjaju. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža.

m e đ u t i m . ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. B e r b a se obavlja svakodnevno. a između biljaka u redu 20—25 cm. k a o i kastracija ženskih. ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve. ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. pomoću specijalne ma­ šine. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. k a o n a k n a d n i usev. Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. U novije vreme. zavisno od priraštaja mladih plodova. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm. plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. Kastracija se obavlja izjutra. U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. jako krivi. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. dok još ne lete pčele. Plodovi se b e r u odsecanjem. a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. . Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . U prošeku. Berba i pakovanje. na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. defektni i si. trećeg ili četvrtog d a n a . 25—30% druge i 10—15% treće klase. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. j e r u t o m slučaju neće da raste. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju. Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. ili oko 20 kg.Da se oprašivanje onemogući.). Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . potpu­ no pravi. p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. bez ikakvog defekta. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore.

Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. U plasteniku.15%) plamenjače (cineb 0. Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e .GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0.20%) i pepelnice (karatan 0.1%). pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . secura). a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. a po p o t r e b i i češće. relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. salatari (sunčani potok. Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. fertigal 0. n e s m e t a n razvoj k o r e n a . To znači da su termini proizvodnje. Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem. Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. džifi. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Međutim. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. Osim toga.2%). k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . Međutim. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja). parafin). U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C). do nicanja. to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm. serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. presovane). uz dovoljno organske materije u zemljištu. Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a . S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). Međutim. Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u . treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. delikates. sporu Fi trix. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana. u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . u n a s se najčešće uzgajaju salatari.

što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke. U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C.5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji.Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod. uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. a naročito u fazi plodonošenja. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. . a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Prve. Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću. U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana.

a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u .Svi stari. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. a za jesenju proizvodnju krajem jula. proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o . a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. dublje. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Posle nicanja. Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. tunelima. Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana. s e r r a 27). s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na. U j u ž n i m regionima. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. U saksije se seju 1—2 semenke. Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra). Međutim. a mogu i kornišoni (parifin. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. kao i p r i mogućnosti grejanja. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. do kolilcđona. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. k o r a i si. Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. uz sve redovne m e r e nege. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). hibridi krastavaca (delikates. sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). a drugo . Proizvodnja rasada lista. Prvo prihranjivanje se vrši 10. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. sunčani potok. PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . d a n a posle sadnje.).

mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. m a r k e t e r . Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates. što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona. raspoložive opre­ me za tople leje. fertigal 0. kvaliteta bioenergetskog materijala. Međutim. pariški kornišon. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . sunčani p o t o k . Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . Uz redovnu zaštitu useva. a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. nais Fi i dr. Proizvodnja rasada i rasađivanje. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. . februara. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). Berba se obavlja svaka 2—3 dana. parifin. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. Izbor sorte za­ visi. tržišnih uslova i dr.2 % ) .

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

a u r e d u 50—60 cm. u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). Prihranjuje se kao i krasta­ vac. I . Nega r a s a d a je uobičajena. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. ili folijarno. kompleksnim đubrivom (vuksal). Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana. Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. p r i višim spoljnim temperatura­ ma. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje.Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. stari listovi. Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . podižu i bočne s t r a n e tunela. zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. a zatim se. plas­ teniku). žbunaste sorte. a bez grejanja o k o polovine maja. U niskim tunelima proizvode se rane. Plastična folija se počet­ k o m maja skida. kao i svi žuti. p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm). Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću. Bočne grane se blagovremeno odstranjuju.

i 10. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. U toku maja bere se svaka 2—3 dana. a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . Koriste se isključivo žbunaste sorte. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Najče­ šće. koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 . Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete. uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. vrši se počet­ kom m a r t a . Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. Rasađivanje na stalno mesto. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. februara. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Setva se obavlja između 1. Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. u novu leju. Posle rasađivanja. svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 . Ako stanje useva iziskuje.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula.

Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. brioso.tučkovi ženskih. deci minor. gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. U n a š e m podneblju. B e r b u t r e b a obavljati svakog. P r e m a tome. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. a m a n d a i mnoge druge). Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. toplijem i sunčanijem. j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. Sorte. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. krastavaca. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte. paradajza i paprike. majska kraljica. ili sva­ kog drugog dana. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. novo­ sadska m a s l e n k a i dr. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. T e h n i k a proizvodnje rasada. vites. p a p r i k e ) . Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. krastavac). . koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. p a p r i k a . veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. leje se pre­ kopavaju. i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. rapid. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. r a d n e sna­ ge i dr.

između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. Ako je r a s a d proizveden u kockicama. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. takođe. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm. zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće.0 cm. Nega useva. j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a . Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. Obično se koristi nepikirani rasad. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. t j . Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6. a ako je v r e m e oblačno 10—12". U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti.0—6. Zemljište. u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. kom­ p a k t n i h glavica.5—1. ili 2 0 x 1 5 cm. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. a posle nicanja 10—12°. na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama. poravna i izmarkira.5.Odgajanje rasada. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. Razmak između biljaka zavisi od sorte. a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. j e r u to v r e m e može da . Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C. bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. Priprema zemljišta i rasađivanje. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm.

Najpovoljnija je sukcesivna se- . sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . jeseni i zime. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. često i više. o d n o s n o 20—35 t / h a .podnese slabo zasenjivanje. a rede ostali varijeteti salata. sa k o r e n o m nagore. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. Salata se proizvodi iz r a s a d a . a noću 5—8 °C. Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. Usev se navodnja­ va kišenjem. r e n a t a i dr. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. a s proleća 30—35 dana. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. stari listovi. a posle pikiranja oko 15'C. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. Berba i prinos. deci-minor. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Pogodne s o r t e su nansen. Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). uz kvalitetne glavice. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. j e r o n a daje najveće prino­ se. Vreme setve. Po potrebi. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. Pri pikiranju setva se obavlja gusto. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. berba se može početi i n e š t o ranije. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. dovoljno zbijene i čvrste. Ako se prodaju »na komad«. ali sporije. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku.

Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 . kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e . a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0. i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm.5 kg/100nr). a p r i n o s zavisi od gustine biljaka. s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava. maj­ ska kraljica i dr. U toku kasne jeseni. Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . a sledeće okopavanje je za 10—15 dana. dok biljke ne zatvore redove.). a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. na du­ binu oko 5 cm. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0. što obično biva približno mesec dana posle setve. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. odnosno prvi mrazevi. avgusta pa do početka m a r t a . Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova.5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje.4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata. . Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. sorte i vremena berbe i kreće se od 1. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova. pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. i po­ krije 0.5 do 3 kg/m 2 . Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem.05% (protiv sive truleži i plamenjače). U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm. a protiv puževa lim a x (1. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom. gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a .tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15.2% ili si.

a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. Kada je vreme vedro. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva. a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. zavisno od sor­ le. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. a zatim usev opraši i po potrebi zalije. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). sigetsep i si. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . Dalja nega r a s a d a je uobičajena. uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje). Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. U d o b r o pripremljeno zemljište. u hladne leje.Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . šugar bebi. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. Lubenica se proizvodi iz rasada. j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom. o d n o s n o oko 16 °C noću. U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru. nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. Međutim. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. Posle ukorenjavanja. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica.

postavi se crna folija. s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. i to kalemljenjem na vrg. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja. Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. . U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke. Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. dovoljno vlage. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada.15% (antraknoza). omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. sa setvom u t o k u m a r t a . a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 .5—2 m.se snizila visoka relativna vlažnost. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja. i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. suvi listovi. Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na.P/» (pepelnica). m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. dok se ostala zakidaju. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0. Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari. Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna). đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 . Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel.

što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova.2 %. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege.5— 2 cm.15%). P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. gnezda. ili hladna. gnezda mogu biti top­ la. Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm).20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. pepelnice (karatan WP 0. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. sazrevanje plodova je ranije. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim. i to u saksije. m r a m o r k a . U proizvodnji r a n i h lubenica.PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). vrši se kalem­ ljenje. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0.1%) i pla­ menjače (cineb 0. sigetsep i si.5—2 cm). vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit.. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju. a zatim se snižava na o k o 16 °C. Ka- . Kao i za proizvodnju krastavaca. 2—3 dana posle nicanja. U fazi otvorenih kotiledona. Spojno mesto se obavije vatom. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo. veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1. Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. 0. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C. Pored toga. krat­ k i m stablom.5 kg. posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e .

U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara. na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena.8 m p r i jednoj biljci u kućici. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza.). što zavisi od nači­ na proizvodnje. fo­ lija se u potpunosti skida. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna. a u d r u g o m — kra­ jem marta. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg.5 do 2 X 0. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a . pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom. . Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije). već kao n a k n a d n i . Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. Setva se obav­ lja u gnezda. Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. Cu). posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha. Lubenica se. Naime. sa sitnijim plodovima (stoks. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. kućice sa 5—6 semenki.5 do 0. u toplim lejama se može odgajiti i lubenica. dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica. po­ i m a n i usev. j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje).5 X 0. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. m e đ u t i m . Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 . Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja.8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1.2%). Setva se obavlja prvih d a n a aprila. Prinos je 3—6 kg/m 2 . Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. šuger bebi i si.Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0. U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke.

u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit. Berba počinje u prvoj polovini maja./m ). dok biljke ne počnu da zameću plodove. Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža. može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . u skoroj budućnosti. odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže. Setva se obavlja to­ kom decembra.20 m biljke se sade u dva reda. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. kad plodovi n a r a s t u . Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p . U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. dinja ne gaji u staklenicima. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. s plodovima teškim 500—600 g. a ostale dve horizontalno ili koso. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. R a n o s proleća. svakih 10—15 dana. Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. . obrazuje pretežni deo ženskih cvetova.40 m sade se 4 reda. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica. svi prekobrojni se o d s t r a n e . U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno. naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. U prvo vreme. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. inače. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista. najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. u odeljcima širine 6. sada. ili se unese košnica s pčelama. a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. a zatim još jednom ili 2 puta. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. U staklenicima sa širinom odeljka 3. po svemu sudeći. ali će. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. rica Fi i dr. p r e m a slemenu špalira. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. zalivaju se redovno. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. Kasnije. U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. persijska. a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. Po pravilu. cvetovi se oprašuju ručno. dok još n e m a pčela. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. prescolle de pariš. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°.). stavljaju se u na­ ročite mrežice. uz k a n a p . Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. U nas se. a noću za 3—5° niža od dnevne.

odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). Berba počinje polovinom maja. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . Mere nege su iste kao za lubenicu. a zakidanje je isto kao u stakleniku. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. pri čemu se postiže veća ranozrelost. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma). zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . odnosno polovinom avgusta. hibrid 7. Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. Stari listovi se redovno odstranju­ ju. persijska.Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm.

Nega useva je ista kao kod lubenice. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. uz iste m e r e i nege. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna.50 cm. glinene. Leje se u m e r e n o provetravaju. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Na jed- .). Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . presovane ili »džili« saksi­ je. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10. charentais i dr. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. Sem toga. u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. Prvih nekoliko dana. oko 20 °C po oblačnom vremenu. persijska. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. charentais i dr. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a . rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala.Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. Kad seme ni­ kne. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X. p o r e d a n e u toploj leji. Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. ukoliko je vreme sunčano. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. u p r e t h o d n o načinjena gnezda. Biljke se postave »na trougao« u dva reda. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. d i r e k t n o iz semena ili iz rasada.

J e d n a biljka rodi 4—6 plodova. s p a n a ć a i si. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . i to po­ stepena. preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana. Setva se obavlja krajem mar­ ta. ostali se uklone. U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana. 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. odnosno oko 12°C oblačnih dana. N e o p h o d n a su. između redova 10—15 cm. Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. U fazi dva lista vrši se. a polurani krajem juna.noj biljci ostavi se 4—6 plodova. ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . po potrebi. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . a u redu 3—5 cm. Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. isto tako. . odnosno 6—8 kg/m 2 . i to u pantljike od 10 do 12 redova. Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č .). Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru.

Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. kao i mnoge druge. a zatim IA—16°. Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. i k r a t k o m vegetacijom. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. mada je sklona da brzo prozukne. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. usev se usporeno razvija. A—5 g semena na 1 n r .visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. Dobra je i sorta »non plus ultra«. Treba paziti da ne p r e r a s t u . a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. Seje se u redove ili omaške. zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . već sa­ mo listove. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. Na . S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. intenzivno crvenim. jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. a kvalitet j a k o pogoršava. Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). malom rozetom.

Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm. Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. razvija mladi luk. 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). Iz ovakve lukovice se. a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove. U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. u redu gusto. Međutim. o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana. prečnika 2 — 3 cm. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e . . te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0. odno­ sno berbe. N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva. što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. Radi bržeg rasta.5 do 15 kg/m 2 . veoma brzo. beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom.U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . biljka do biljke. Pored proizvodnje iz arpadžika. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana.

Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja. Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. na r a z m a k u 10 X 5 cm. koji je otporniji na hladno­ ću. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . Sadnja se obavlja u oktobru. na dubinu 4—5 cm. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. bez razmaka. a u redu se stavljaju jedna do druge. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Dok listovi ne izbiju na površinu. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. Usev se zaliva po p o t r e b i . Koristi se beli luk jesenjak. Sadi se gusto. Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). I . Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. a posle — s a m o noću. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm. kada nema mladog luka sa otvorenog polja. ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom.

Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. ili srednje r a n a sorta n a n t e s . s proleća. Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . i to k a k o korenasti tako i lisnati. U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . j a n u a r ili februar). Kasnije. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . Setva može bili u jesen (septembar. . posle proređivanja u fazi prvog lista. Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a . Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm. Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. Zemljište se posle setve zalije. Posle nicanja. a u redu. 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. T a d a se listovi seku. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. sa najčešćom setvom krajem avgusta. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m .Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. o k t o b a r ) i zimi (decembar. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm.

Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm.S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. ali m o r a biti blagovremena. To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima.5 kg/m 2 . između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si. a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. zime i proleća. Slično salati. spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna. Ber­ ba boranije je sukcesivna. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. . Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista.). S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja. Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m . što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima. S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. j e r je boranija toploljubiva kultura. sa grejanjem i bez grejanja.5 kg/m 2 . Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. S p a n a ć zahteva plodno zemljište.

U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. a drugo p r e d početak formiranja glavice. zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. u septembru. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi). a sadnja krajem jula. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . tj. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. od setve do berbe.5 %) i plevljenje. Biljke se redovno neguju. a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. fertigal). t j . o d n o s n o o k t o b r u .Gajenje kupusa. n o v e m b r a i decembra. U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a . kelja. Karfiol se uzgaja siično kao i kupus. Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. S obzirom na dugu vegetaciju. fertigal). j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. a u fazi glavice i —8 °C. ekspres. za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. 0. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. isti je k a o kod ku­ pusa. Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). o d n o s n o oko 15° za oblačnih. aprila. Način proizvodnje. . KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf.1 %) i od Pythiuma (Cineb 0.

spanaća. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. ili 25 X 25 cm. . j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. u leje bez grejanja. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. krajem septembra. do kraja aprila. U toku dorastanja. a zatim se usev d o b r o zalije. počinje for­ miranje glave krajem septembra. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra. koje traje 30—40 dana. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. na rastojanju 25 X 20—25 cm. Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje.5 do 1. 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke). bečka bela i si. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0.2 kg/m 2 . Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju.Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. Stasaju za berbu u decembru. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. Naime. na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. svetlozelenim »jabučicama« i listovima. Prinos karfiola se kreće od 1.5 do 2 kg/m 2 . 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. hraniva iz listova prelaze u glavu. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. seje se sredinom decembra. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. kao što su beč­ ka bela i delikates.). karfiol koji se seje krajem juna. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . Ne­ ga biljaka je uobičajena. koja se razvija. bele boje (delikates. Nega je ista kao i za k u p u s . Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila.

Murlazov T. No.: Polimeri v ovoščevodstve.vod. Sofia. 1974. Cekleev G. Smirnov N. Murtazov T.: proizvodstvo. Plovdiv. revue lrancais du maraichage. 1968. 1957. Kolektiv autora: Proi/. žurnal Minist. Moskva — Sofia. i dr. Moskva. *** PHM. Kartalov P.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. Budapest. ovoščevodov Somos. 1972. hoz.Gončaruk N. 1971 Daskalov Hr. Paris. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. Moskva. 1977. S. Moskva.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. *** Plasticulture. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben. SSSR. Korodi. S. 58. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E. 1971. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. Plovdiv.. Moskva. Acta Horticulturae. Turi M. sel. 1973. Buda­ pest. de l'hortculture el de la pepiniere. A.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. Paris. 1977. Murlazov T. revue du Comite internat. naučno-proi/. *** Kartofel i ovošči. des plastiques en agriculture.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi. Kišinev. 1969..: proizvodstvo. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 .. 1975.

Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa. karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 . kelja.