POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. gasa. a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . krovne staklene površine. Nezavisno od toga. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. bočne staklene površi­ ne. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. noseća kon­ strukcija. Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . konstrukcija za pridržavanje biljaka. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. zemljišne i vazdušne vlage i dr. uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . p a r e iz industrijskih pogona. grejna i električna instalacija. U celini. u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi. . stelaže. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna. p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u .j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. za svaki staklenik. kao specifičan građevinski objekt. staze. otvori za provetravanje i vrata. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova.

Grade se p r e t e ž n o od metala. T e m p e r a t u r a vazduha. U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a .6 m. paprika. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje. Sistemi grejanja m o g u biti različiti. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8. krastavac. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u . Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. Njihova veličina može biti različita. U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm.8—2. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade.5 ha. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1. ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m .5 m. o d n o s n o širine odeljka. Blok staklenici. Jednostrani staklenik. hangarni staklenici.2. Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata. te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor. Pojedinačni staklenici.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. PO-8A). Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje. cveće). Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. te su veoma pogodni za uzgoj rasada. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. gde se proizvode na osnovu holandske licence. Koriste se za proizvodnju rasada. a dužina od 50 do 80 m. počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 . saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. to su tzv. mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. o n d a je to stelažni staklenik. m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. koji se uvoze iz Bugarske. Staklenici tipa Venlo. 6. a ponegde i vlažnost. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća.4 m i 12. proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. Staklenici t i p a Venlo. često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . regulišu se a u t o m a t s k i . gajenje povrća i cveća u saksijama.

pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama. Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0. ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. a po dužini o l u k o m . a na boč­ n i m 3 m m .5 h a . tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C.20 m.20 m p o p r e č n o . Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima.5 ha ima nezavisan kolao. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C.20 m.003 m/s.). a u slemenu 3 m.sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3. Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva. Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima. Osim toga. U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. karan­ fili i dr. t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima. Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka. Ipak. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak. Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2.40 m p r i n o s je bio veći 12%. Kotlovi zagrevaju vodu. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . . Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o . U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3. staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. Svako polje od 1. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . svaki za po j e d n o polje od 1. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže. U staklenicima is r a s p o n o m 6.20 m. po 2 ili 3 sa obe strane. Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje. Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e . T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m .5 ha postoje 2 mehanizma. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama.7 cm. Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1. odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju. Kotlarnica ima 4 kotla. r a z m a k između šprosni je 75. U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine.

Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom. u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . termosifona. p r e k o sistema valjaka. brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . može p o m e r i t i . Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. Toranj-staklenici. N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. sa toplanama na mazut. Staklenici od prozora za tople leje. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. zemni gas ili ugalj. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora. INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. na principu tzv. energetske krize. postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). a d r u g o m do 115°C.Pokretni staklenici. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. ili da se vrati na s t a r o mesto. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika.

Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. k a o lakša. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. penje se naviše. a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto. Ostali načini grejanja. a ne u obliku slova T. zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. U veoma ograničenim srazmeram a . Voda koja se zagreje u kotlu. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. p a r o m . vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. itd. zbog mnogih nedostataka. Ukoliko je dužina ve­ ća. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. toplovodno grejanje se d o b r o podešava. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. voda cirkuliše u s p o r e n o . a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. gde se ponovo zagreva. Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova.svih delova staklenika. j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. Osim toga. primenjuje se parno grejanje staklenika. ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. a grejanje je nesigurno i neravnomerno. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. . Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi. penje se. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. kakve grade individualni odgajivači.

U poređenju sa toplovodnim. investiciona ulaganja su niža. ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi. Izračunavanje toplotnog bilansa.00 1. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje. p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja.20 mm (k) 5. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva.00 4. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava. Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C). nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije.15—0.80 2. Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika.00 . Osim toga. Međutim. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika.00 2. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. Najzad. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine. ili da se instališe rezervni elektroagregat.50 7.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. po uinereno toplom — mešovito. čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . a delom koristi za recirkulaciju. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca.

Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika. inače. Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. . Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 . tj.000 kcal/h. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C. da ne zasenjuju biljke. koji su u nas. a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju. Važno je da grejna tela budu što manja. po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika. i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . Zavisno od konstrukcije staklenika. Grejna površina cevi. naj­ više zastupljeni. a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika.Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . njihova dužina. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini.

Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina. drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. ili isklju­ čuje. rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. Drenažna instalacija. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. orošavanjem i kapanjem. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju. Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika. Na o d r e đ e n i m mestima. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. na p r i m e r 1/3. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi. p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. otvara r u č n o . k a o i za zaštitu useva.U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku . zavisno od načina na­ vodnjavanja. bez prisustva r a d n i k a . Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje. Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). ugrade se odgovarajući priključci.

Kolos-Moskva 1977. virus mozaika duvana i dr. visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm. ili n e š t o dublje. askohitoza.nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. Elenkovu i dr. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm). a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. mozaik i dr. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima. m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. sovice. virusni mozaik i dr. crveni pauk. agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. kra­ stavcu i paprici. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. pepelnica. tripsi i dr. INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. . kladosporijum. na svakih 5—6 m. crveni pauk. cikade. a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . prečnika oko 50 m m . staklenička belokrilka. p a m u k o v a lisna vaš. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra.. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. i bolesti — pepel­ nica. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. siva i bela truležnica. lisne vaši. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. često bez plodosmene. Zemizdat — Sofija. t r a n s p o r t n e trake. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. Drenažne cevi su keramičke. a najopasnije bolesti pepelnica. verticiliozno i fuzariozno uvenuće. lisne vaši i dr. Papriku. sovice. crveni pauk. bela i siva truležnica.. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e . raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji. staklenička belokrilka.. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem.

Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice. Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°. primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. Šire cirade su manje pogo­ dne. cevi. ili se spaljuje. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . lisnih vaši i belokrilke (npr. radi uništavanja akara. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno. a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina.2% fosiamida). ambalaže i semena.1% akreksa. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . zemljišno-đubrevitih smeša.6 m a duge 30—40 m. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m . U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m .15% k a r a t a n a ili benomila. staklene površine) najp r e se ispcru vodom.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka. Na taj način. zemljišta.2%).5%) i fosfamida (0. agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju. s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. Profilaktične mere. rastvo­ r o m 0. doslednom primenom profilaktičnih. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. instalacija i stakla. dužine 1 m. akarida. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . Cirade su široke 3. zatim odgajanje zdravog ra sada. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. r o t o v a t o r o m ili na drugi način. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika. cevi. Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. a ako za to nema moguć­ nosti. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. prcčnika 10—12 cm).1% akreksa i 0. 0. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg.

Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja. održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. na j pre p a r o m p o m o ć u creva. pravilno i blagovremeno sprovedene. uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta. zatim tečni v a p a m (0.5 l / m 2 ) . Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. Hemijske mere. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ).6 kg/cm 2 . dezinlikuje se centralna betonska staza. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida. p o r e d glavnog. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta. š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid. Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . Veliki značaj u prevenciji virusnih. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi.pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. Agrotehničke mere. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. Mnoge agrotehničke mere. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. Mnogi od njih. što iziskuje veliku predostrožnost. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli. Unošenjem svežeg stajnjaka. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va. t j .20%). Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena. imaju i s p o r e d n o deiovanje.4—1. u koje se zamače obu­ ća s navlakama. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. nemalocid. Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. d o b r e nege. a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. Zbog toga je korisno da se .15 l/m 2 ) i dr. Posle toga cirada stoji još 2—3 h. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u . a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. insekticid i herbiciđ. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. pravilnog đubrenja. rotacije kul­ t u r a i dr. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. a samo izuzetno hemijskim sredstvima. Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju.

i dr. Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima.05%). Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana.4%).2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0. radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana.u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata.). tzv. rogor (u konc.3%). Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca. usleđ čega masovno ginu. odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u .3—0. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV.1%) i afugan (0. koji su česte štetočine stakleničkih useva. H. u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. pa p r e m a tome i šteta koju nanosi. u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina.1%).5%) i m o r e s t a n (0.).4%).03—0.2—0. Za uništavanje akara. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0. nezaraženog rasa* da.2%) i dr. a k r e k s je delotvoran protiv akara. sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi.. tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. ditam (0. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0. Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. itd. 0.08—0. m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare.15%). cubensis) d o b r o deluju cineb (0. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog. b a k a r n i eksihlorid (0. p o r e d hemijskih m e r a borbe. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima. bromeks (0. Brojnost belokrilke u staklenicima. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom. tiodan (0. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam.05%). Staklenici. Protiv a k a r a .).4%) i a n t r a k o l (0. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ).. a zatim benlejt (0. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- . kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0. s različitim vrstama aktivne materije.2%.05—0. pored akreksa i m o r e s t o n a .). Protiv plamenjače krastavca (P. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah.3%) i dr. veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw.08%). Na p r i m e r . Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. koja se. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom. postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe. n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama. pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi. inače.3—0.3—0. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal. k a r a t a n (0. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha). Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0. k a o svojevrsna ekološka ostrva.2—0. Međutim.15%) i dr. Biološke metode suzbijanja štetočina. grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber.08%-tnim r a s t v o r o m rogora. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima.

rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica.5%-tnim rastvorom benlejta. Kasni. t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom. metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača.15%. ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. Posle rasađivanja krastavca. Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa. a ne uništava enkarziju. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m . Ako je jesen vlažna. Ašersonija ne može da se primeni. U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 . Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. p r e p a r a t m o r e s t a n . K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi. ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku.r e s t a n ) . p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice.000 jedinki po ha. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije. I ovde se u prvom periodu vegetacije. protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. t j . a kasnije bromeks i aktelik. metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. kad vreme otopli. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. b r o m e k s i aktelik).05%-tnim rastvorom benlejta. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0. pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. smeše ova dva insekticida. aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). Dok traju berbe. U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca. t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr.5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja. i askohitoza.. Ukoliko se koristi ašersonija. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. d i t a n o m (0. do početka berbe (krajem novembra). Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. od početka aprila pa dalje. Kasnije. U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80. a kasnije. tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom. pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. postoje dobri uslovi . Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. p r i m e n o m tiodana. cinebom ili a n t r a k o l o m . b r o m e k s a . U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica. uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. koji istovremeno deluje i na akare. s približavanjem berbe. 4 % ) . U poslednjem periodu vegetacije. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0. u inter­ valima od 15 do 30 dana. Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan. primenjuje se akreks. prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci. Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0. aktelika i drugih p r e p a r a t a . Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika. rogora.

rogorom. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka. Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. 1 dela treseta i 1 dela peska. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata.za široku p r i m e n u biološke metode.3—0. d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. D o b r a smeša za setvu spravlja se. u jednakim drugim uslovima. protiv kojih se upotrebljava 0. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska. . p r e svega od verticilijuma. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture. Dok vreme ne otopli. da d o b r o drži vlagu. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom. i sovica. od 2 dela glinovite zemlje. sovice. protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. Međutim. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine. U vezi s belokrilkom.5%-tnim tiozolom. ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. brom e k s o m ili aktelikom. Za setvu paradajza. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje.05-tni pirimor. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. na njoj belokrilka manje naseljava. kao što su slaklenićki moljac. izuzev lisnih vaši. lisne vaši i dr. Ipak. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a . a pepelnice se jave vrlo kasno. cika­ de. Plamenjače se ne razvijaju. na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. a posle toga može i afugan. isto tako. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. prska se 0. p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. na primer. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. metiltopsinom ili derozalom. ona često s t r a d a od drugih štetočina.

na pri­ mer. a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N. u toku 2—3 meseca posle rasađivanja. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. ijal. te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. 0. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način.4. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka. od 6—8 zapreminskih delova treseta. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. Rastresit je. što olakšava njegovu obradu. od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). To je srazmerno lak mate. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše.15% P2O5 i 0. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. kanala i b a r a . ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. b a k r o m i gvožđem. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi.15% N.ija.Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje.20% K 2 O . Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. Treset ima znatna preimućstva. Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije. Međutim. TKS. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. niti kasnije. oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0. 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 . m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. . t r a n s p o r t i prenošenje sak. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. a TKS-2 dvostruko više. a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje.

što je značajno za rast biljke. ova stari. a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. ploča. različite veličine. Polietilenska folija je prozračna. Ove kapi ne otiču po površini folije. glatke površine. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra. od polivinilhlorida.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. Pod dejstvom sunca. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. Osim folija. kida se. ah je ona nešto skuplja. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija. EVA folija (etilvini 1acetat). daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. u zavisnosti od boje. p r e svega. već padaju na biljke. Odliku­ je se. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. Niski plastični tuneli . s r a v n o m ili valovitom površinom. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. poliestera i si. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. većom otpornošću na atmosferske faktore. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. a veoma slabo toplotne zrake. p r i dužem korišćenju. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. koja smanjuje elastičnost folije. debljine 1—2 cm. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. što može izazvati povrede i ožegotine. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . polivinilhlorid.

Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu.U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m .5—7. postavljene p r e k o folija. u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine. Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani.8—3. K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m. Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. cevima za navodnjavanje i si. Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine). širine 2—3 m i dužine oko 15 m. PVC cevi ili pruća.60—4. Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela. pa se p r e k o hartije. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija. prevlaci zagrejanom peglom. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3. cevi).20 m.20 mm i širine od 0.5 m i dužine 25—100 m. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . a može biti savremeniji (tuneli. širine 4. sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala.6 m.20 m m .6—18 m. Visoki tuneli su visine 1. Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm. koji čine 2—10% celokupne površine folije.10—0. Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- . a prekriva se folijom debljine do 0. ali pogoršava osvetljavanje. što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage. a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. što osigurava bolje toplotne uslove. širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e .10 m m .

Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje.5 m.nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0. Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1. ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično. ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini. a ne po dužini tunela. Osim toga.20 m m . U zavisnosti od konstrukcije. koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. Po dužini. j e r je t a d a bolje provetravanje. S obzirom na širinu ovih tunela.15—0. sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela. prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike . često se plastična folija m o r a lepiti. tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju.

dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. što zavisi od kvaliteta folije. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine.20—0.25 m m . a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža. Stoga je povoljnija polietilenska folija. bez obzira na veli­ činu. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. gvožđa. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. plastičnih cevi. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije. j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. prekrivena plastičnom folijom. njene propustljivosti za insolaciju. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0.3 °C u j u t a r n j i m časovima. ili' pojačani plastični elementi. a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika. aluminij uma i si. Po­ što je folija lakša od stakla. iste su k a o u stakleniku. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici.1—0. što se odražava i na r a s t biljaka. zalivanje i ostali. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne. sis­ t e m za grejanje. Tokom dana. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Instalacija plastenika. kao i polukružnog oblika. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova. te se plastenik tokom noći slabije hladi.

Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego . a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju. toplom vodom. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. mo­ že biti p r i r o d n o .) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. pozder. Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika. Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. Međutim. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. p o d dejstvom sunca. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. listinac. počinje se sa zalivanjem. bez obzira na konstrukciju. u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. toplim gasovima (lermogen). j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom. To su niski tuneli. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. visine oko 50 cm. i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. i si. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike. Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima. te se smanjuje radijacija. što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). Zagrevanje plastenika. zatim zagrevanje organ­ skim materijalom.5—1 m iznad plastenika. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. p a r o m . odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište.

sistemom za navodnjavanje i grejanje. o d n o s n o kotao. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode. osnovna dužina od 2. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Osnovna širina lađe je 8 m. bez obzira na način. što omogućuje bolje korišćenje tople vode. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije. i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine). U plasteniku se. što za­ visi od dužine tunela. što se sve može po želji multiplicirati. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom. ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. zatim povrća i cveća. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. Maksimalna visina objekta je 3 m. prilagodljivoj konstrukciji. mogu zagrevati zemljište i vazduh. kraćeg vremena montaže. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika. . Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja. efikasnim provetravanjem. a dužina cevi 25 — 100 m.u stakleniku. Pored korišćenja providne plastične folije. Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm.5 m. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta.

prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a . Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta. radi racio­ nalnijeg grejanja. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. Naime. m a d a može da se koristi i u plastenicima. pa i plastenik. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . odnosno za određene uslove spoljne sredine. električna ener­ gija i si. mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . gas. koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. tunel. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C. Otvori na eevima su sa strane.

a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara. a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. a p r i gajenju toploljubivih vrsta. Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . Noću. vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu. 1969): varira od 55 do 9 5 % . U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. Naime. te je relativna vlažnost visoka. paradajz i si. S u n č a n i h dana. p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana. koja . Vlažnost vazduha. o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . a pri za­ li van ju se povećava. k a d a t e m p e r a t u r a opada. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. p r i visokoj t e m p e r a t u r i . P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e . Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. Za proizvodnju t o k o m proleća. korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. ili se plastika skida (tunel).m o ć u plastične folije. Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka.

Rasadnik. Najpovoljnija su laka. bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. Zastupljenost stak­ lenika. S obzirom na v r e m e koriščenja. Pri većoj površini staklenika. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. voćnjaci.5—5 m. poprav­ ljati. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. plastenika i tunela. Više leja. što znači da je viša s t r a n a leje severna. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. čija širina zavisi od mehanizacije. grupiše se u blokove. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. Pomoćni objekti (zgrade. a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. brežuljci. ali da štite leje od hladnih vetrova. isplanirati i pravilno postaviti objekte. staklenici i plastenici. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) . a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. ove puteve treba češće ravnati.MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. Pri korišćenju zaklona. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. kukuruzovine i si. širine 2. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . ocedna.5 m. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. najčešće 12—16. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. prilikom podizanja objekata. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. gra­ đevinski objekti. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. tuneli. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. Kombinovani tip rasadnika čine leje. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća. ograda. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći. k a o i leja. o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. drvoredi. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. Zakloni od vetra mogu biti šume. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. pruća. koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. a više blokova čine rasadnik. čeona s t r a n e ove leje. . (pogodna za zaštitu leja). Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. d o b r o izabrati mesto. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka. i to ka jugu ili jugo­ istoku. s t r u k t u r n a zemljišta. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. zidani bedemi.

brze i pravovremene zaštite useva. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1. krastavac). da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije.5 ha. One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. . U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. a m a k s i m a l n o od 3 ha. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. k a r a k t e r a proizvodnje. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. zgrada za radnike. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . t r e b a da se asfaltiraju. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. mogućnost mehanizacije. sistem za zalivanje i kvalitet vode. a ostali. plastenik. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo. ili ako je osnova proizvodnje rasad. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. dim. kao i od klimatskih uslova. pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. na p r i m e r . laboratorija. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u .ne energije. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. staklenik). dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. od d o b r e organizacije rada. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. a dvostrani staklenici. Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. P r e m a tome. a o p t i m a l n a 36 ha. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a . k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune. o d n o s n o proizvodnje. v r e m e setve. k a o i t r o š k o v a gajenja. Ove staze. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. Tako.

lubenica ili krastavac 10. X — 1. I I I 1. X — 20. VII 10. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15. III 15. Tab. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1. V 20. V — 20. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. 2. VII 1. V 10.15. XII 18. X 30. V — 1. X — 25. III 15. V 10. XI 25. III 30. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. rotkvice.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. VII — 5. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. V 20.Tab. mladog luka. V 15. VII — 5. X Do/. pa se mogu koristiti i mlake leje. VII 20. V 15. VIII 20. 3. IV 1. V 30. V 20. VII Zaštićene leje. V — 25. III 20. V 1. IV 20. III . II — 30. I I I 1. VII 20. XII 5. IV Krastavac 26. VII 20. 1 1 — 30. V — 10. I V — 30. IV — 20. I — 5. X 25. X 20. V 5. 4. IX 25. IV 15. VII — 1. IV — 10. tikava. bez obzira na građu. VI 15. IV 25. VII — 20. praziluka. II — 25. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. VII Boramja 12. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . V 20. IV 20. I V — 10. VII 1. VII 5. III. VIII 5. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. Vrsta I Paradajz — rasad 5. IV — 15. I I I 15. III 10. s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . VI 15. lubenica. Tab. VI 5. I I I — 5. paradajza. V 10. IX 5. V 10. VII 10. VI 5. . V 10. a zatim proizvodnja krastavaca. VII 5. X I. X 20. IV 10. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda. V 10. IV 30. V 16. II 25. za proizvodnju salate. IX 10. VII 1. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. VII 15.15. IX 15. XI .

salata). Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C.) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. a zatim i) za proizvodnju povrća. zbog udaljenosti od termogena. tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada. pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. Ovakva. gde je. Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. krastavac). Osim toga. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica. 58 . p a p r i k a . Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana. povrće i cveće ili r a s a d i povrće. čime se dobija drugi sek­ tor. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m.Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). Polovinom febru­ ara. plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m. što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više. a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz.

61 .

naslonjen na grebene. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . te je hlađenje leje u toku noći slabije. Proste zaštićene leje. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. P r e k o leje. mrkve. plastična folija. Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad. postavlja se neki pokrivni materijal (staklo. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju. t j . Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. širine 150 cm i dužine 15—20. asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. a sa južne oko 20 cm. vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. salate. Gnezdo se n a p u n i sme- . Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo. a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije.

krastavac. krastavac. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. ovčiji i si. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va. dinja. krastava­ ca. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. najčešće lubenica. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. U ovo gnezdo. što zavisi od kulture koju treba štititi. Za r a n u proizvodnju lubenica.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. Mogu se praviti od stakla. koji se u t i s n u u zemlju. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. dubine 10—15 cm. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. parafinisane hartije i najčešće od plastike. goveđi. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. diže i vrši provetravanje. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. a zatim se šablon vadi. dinja. / Topla gnezda. tikva. dinja i tikava koriste se topla gnezda. Topla gnezda Topli banak . U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće.

plastikom. d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . širine i visine oko 30 cm. svež stajnjak u obliku h u m k e . topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm.vrši se setva ili sadnja. što zavisi od vrste koja će se gajiti. lube­ nice. Prečnik cevi. najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. a zatim zemlja. Zagrevanje zemljišta. . za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. Topli baukovi. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. što omogućuje ispuštanje p a r e . U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C). Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. K a d a se gaje na ovaj način. p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. a za kras­ tavac. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. a na rastojanju oko 100 cm. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza. lubenice i tikvice 40—50 cm. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode.5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. u koju se obavlja setva ili sadnja. najbolje po sekcijama. Na željenom rastojanju stavlja se topao. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . i to na sloj peska od 30 cm. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. dinju. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. U brazde se stavlja svež. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. gasa. za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. dinje. a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane.

3. Ovakve leje . prispele za rasađivanje u pravo vreme. Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. snažne i zdrave. N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. 2. a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. zbog svojih nesumnjivih prcimućstava. zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. ili ukopane (ruski tip). u stvari. Pravilno odnegovane m l a d e biljke. m e đ u t i m . U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. Pri svemu t o m e . i najzad. načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. P r e m a konstrukciji.). U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. Utroši se manje semena. osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. u tzv. jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine. U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. one mogu biti nadzemne (pariški tip). uz brižljiv p o s t u p a k . 4. To je. Proizvodnja rasada. p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. može im se bez teškoća menjati mesto. u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada. između ostalog. u njima se lakše reguliše vlaga. zaštićenom p r o s t o r u . kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m .

7. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. ali je njihova izgradnja skuplja. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Ram (jastuk. j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta. zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . Osim toga. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. okvir može trajati p r e k o 15 godina. Tab. s krovoliko postavljenim prozorima. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Najbolji su okviri od čamove građe. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. k a o i više drvenog materijala za ramove. U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja. Za ramove su najbolje čamove daske . Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća.naročito su pogodne za individualna gazdinstva.

S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje.rokovačima opasnih biljnih bolesti. pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. Asure od ševara su manje pogodne. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. . Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Najbolje je. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni. zavisno od vrste povrća. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm). treba da je nešto viša od prednje (južne).širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. 20—30 cm. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. S e m toga. t j . da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. Dvostrana topla leja Ašure. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm. a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. m e đ u t i m . ra t i. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. Zadnja daska. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a . ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja.

pa čak i g r a d s k o smeće. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. slama i pleva. Ovčiji. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. bioenergetski materijal. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica. sabijen je. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. o d n o s n o pregorevanja. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. ili električna struja. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. S e m toga. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. koje je veoma nepoželjno. ili biotoplivo. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. sprečiće se smr­ zavanje. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. Prikupljanje i čuvanje. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši.Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. Slama. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. U k a s n u jesen i zimi. Po- . U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. Taj tzv. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće.

Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . Dezinfekcija leje. N e p o s r e d n o p r e setve. proces sagorevanja %e zaustavlja. u previše sabija­ noj masi. zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom . m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. Sem toga. ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. usled n e d o s t a t k a vazduha. Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. 8. leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. Za kasniji rasad. Zemlja se može n a s u t i o d m a h . Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. najteži problem za m n o g e odgajivače.Tab. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. naročito r a n o posejani ra­ sad. p a d a n j a (sečenja. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. čija setva p a d a u toku m a r t a . i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Padanje r a s a d a je. ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m .. koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. Posle toga se gaženjem sabija. N a s u p r o t tome. u stvari. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. poleganja).

zorosan i dr. Zalivanje 0. Tab. Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . U vlažnoj i hladnoj . ili ortocid 50. Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce. Seme se obično zapraši. Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . 9. Ako je zemlja suviše vlažna. a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja. bled. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje. SETVA Rokovi setve.). Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva. teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. a od formalina i plavog k a m e n a 1%.3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a .). k a d a se leja zagreje. 1 % .na d u b i n u 8—10 cm. temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP. Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. i nov zgoreli stajnjak. formalin i plavi k a m e n . Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o .

Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. p r e k o m e r n o će se izdužiti. Budući da se rasad. Stoga. blede. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. što je isto t a k o neoprostiva greška. koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. nežne su i boluju. Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1. Tab. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada.5 cm. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa. Kod paprike. naročito rani. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. Svetlosni uslovi. umešnost i isku­ stvo. biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja.zemlji seme loše niče i tek što nikne. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. biljčice uginjavaju. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. Pošto se obavi setva. mlade biljke se izdužuju. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama . i s u p r o t n o . Seje se o m a š k e ili u re­ dove. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli. paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. 10. ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana. »ja­ ra«). leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. Održavanje temperature. kad biljke niknu. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. uz energično provetravanje. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore.

Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva.S proleća. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada. Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. vode na 1 m 2 ). Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. n a r o č i t o na krastavcu. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). izdužen rasad. a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. P o t r e b n o je. na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu. biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. u m e r e n o — za papriku. Naprotiv. Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. Od p a d a n j a više s t r a d a gust. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. Međutim. Zalivanje. t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Ovom količinom zaliju se 2 prozora. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. Padanje rasada. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. a kad dani j a k o otople — predveče. sa paprike. a nepovoljne za pojavu bolesti. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. a slabije — za krastavac. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. kad vreme otopli. održavati umer e n u vlažnost. dakle. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . Prihranjivanje. j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. k u p u s n o g povrća i paradajza. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). plavi patlidžan. paradajz i celer. sa paradajza — iznad 15°. Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . Zasenjivanje. nešto kasnije takve biljke uginu. Čim se pojave korovske biljčice. mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. razneže se i obolevaju). jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . plavog patlidžana. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . Dok je vreme h l a d n o . tikvice i salatu. Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. nežan. Plevljenje. U 10 lit. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. dinju i lubenicu. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus. k a o i odraslije biljke. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. u toploj leji neće biti korova.

prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. Isto tako. vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. odlično deluju cineb. utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. njima treba da se pruži brižljiva nega. . redovno i ja­ če provetravati leje. dakle. da bi se izbegla svaka povreda biljčica. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t .je prošla »jara«. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. treba ih oprskati 0. po pravilu. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. neprovetrene i sa zaprljanim staklom. vlažne. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. svaka 3—4 d a n a . treba ga zaliti 0. itd. materijala i sredstava. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. Pikiranje je. fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0.15%. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. Pre svega. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. zalivanje nije nužno. posle setve ili sadnje. ili nešto kas­ nije. Pikirane biljke se zaliju. Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. koje će znatno ranije sazreti. U takvoj leji rasad se brzo istegli.). Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. s malo vode. p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. koje su. I s t o tako. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. na vreme opleviti korove. rastvora. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani. setvu vršiti u redove. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. provetravanje leja treba smanjiti. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a .75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. Međutim. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. Ako m o r a da se r a d i po vetru. a zatim sve više pojačavati. previše tople.

povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. kao što su niže tem­ p e r a t u r e . zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. Rasad krastavca. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. prožimajući zemlju oko biljke. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. tj. Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. sve slabe. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. džifi saksije. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. toplo. a zatim ih naglo zaustavljati. Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. p r e s t a n a k zalivanja. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. s debelim. d o b r o raz­ vijen rasad. j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. m e đ u t i m . K a d a je vreme toplo. Priprema rasada. Ovaj splet žilica. a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. plastične. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. Rasađuje se zdrav. a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. suvo i ve tro vi to vreme. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. d o b r o razvijenim žilama. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. ili oba činioca istovremeno. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. tik­ vica. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. i često se p r e t e r a n o izduži. u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. stvara mali busen. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda. snažan. Mnogo je bolje. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t . povrede od nekih insekala i si. tzv. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. d o b r o razvijenim listovima. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu.Rasad u saksijama. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- .

te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. a ne k a o što mnogi čine. r a s a d koji. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. drveća i drugih p r e d m e t a . P r e m a t o m e . Po pravilu. biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. Istovremeno. U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina. gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje. a slabio i listovi suvi. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. lopatica i si. svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. Sitniji. bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike.ke se škartiraju. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. predveče uoči d a n a rasađivanja. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama. k a o što je poznato. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. na đ u b r i š t u ili bunjištu. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. Mesto treba da b u d e ocedno. Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. 3—4 cm dublje. ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama. trska.). a ne­ pikirani pod sadiljku. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. ili je r a s a d suviše m l a d . Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. Vreme rasađivanja. Način rasađivanja.5 do 2 m. zemljišta. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«.se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen. i ako r a s a d nije preras­ tao. koren treba da se drži ovlažen. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. usev tre­ ba što p r e podsaditi. . nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. u p o p o d n e v n i m časovima. Gajenje r a s a d a u lejama.

zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama. razume se. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. Leje. setva. U staklenicima se. a posle nicanja 16—18°. formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. široke 120 cm. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. a veće na lejama. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. ali je cena koštanja dosta visoka. Priprema leje. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". Stelažni staklenik za gajenje rasada . ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. ne bi bilo ekonomično. inače.

u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. veoma često se prave suviše široke leje. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . a zatim i celokupan rast i razvoj. o d n o s n o zemljišnim smešama. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. Nai­ me. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. t j . v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. oblika plastenika. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. Kad se p o đ e od ovih činjenica. u po­ četnoj fazi nicanja. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. Bez obzira na vreme. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). Međutim. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta. poseb­ no u tunelu. Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. Na ležim zemljišti­ ma. To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina.

broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. plastične. Radi preventivne zaštite. zemljište se istretira reglonom. ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke.5 —2 cm. p r e m a slanju useva. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste). džifi. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. pre svega od razvijenosti korenovog sistema. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . Naime. Međutim. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta. Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). P r e m a tome. U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. počev od faze nicanja. a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. Pored prskanja. zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke.2%-tnim rastvorom vuksala. Pored regulisanja količine vode.5% ili ditan M-14 0. najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. i to o k o pod­ neva. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. k a o i radi izmene gasova. posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze. a i rast biljaka neujednačen. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. Međutim. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. pa se zemljište povalja i zalije. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. Ako se r a s a d nešto sporije razvija. što zavisi od veličine sernena. a p r e nicanja povrća. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem.2%). Osim toga. Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja. presovane). . U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka.

a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla. PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o . m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za . bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. 1970).Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine. P r e m a našim rezultatima. Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0. Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila. Inače. na pri­ m e r . To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema.5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem. predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. 6—10 listova. zbijeno stablo. ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu.

m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. na n a š e m tržištu. Traže se okrugli. u m a n j e m ili većem stepenu. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. U s t r u k t u r i troškova. a u d r u g o m od m a j a do jula. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. ujednačene k r u p n o ć e . posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. nisu dovoljno visoke. U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). dugo trajanje plodonošenja. o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. visoka rodnost. Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . Sorte. Osobine sorte. i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. Najčešće imaju duge. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća.n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda. koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. Međutim. kvalitet plodova. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . Fiziološki mlade biljke su snažnije. Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova. Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . pravilne cvetne grančice. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. j a r k o obojeni plodovi. glatki. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. Tipovi proizvodnje. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. kao što su ranostasnost. je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. o t p a d n e tople vode i gasovi). n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r .

Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. . m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . ali s relativno rehavim listovima. a plodovi glatki. Manje je. gustina m o r a biti manja. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju. š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . visokoprinosan. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. Pogodan za zimsku. neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. o t p o r a n na Cladosporium. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. kao što je poznato. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. virusna oboljenja) i dr. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. Ranostasan. Uopšte uzev. Uopšte irzev. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni. što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. m e đ u t i m . o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila.pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. srednje krupni. dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. vodenastim p e r i k a r p o m . Ako se gaje bujne sorte. sa dva. a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. U stakleničkoj proizvodnji. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. Vrlo r a n i prinosan. i obilne ishrane azotom. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. utiču mnogi faktori. o t p o r a n na Cladosporium. bolesti paradajza često na­ nose velike štete.

Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. Seme. ( U načelu. odličnog ukusa. Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. čvrstim. Sona­ to i drugi. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. k r o m p i r a i duvana. krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. nalik na ekstaz. t a b . o t p o r a n na Cladosporium. Ako se koristi p r e p a r a t germizan. Nemacross. Lucky i dr. Istovremeno. 11). U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. Tab. a biće ih sve više. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. o t p o r a n na Cladosporium. usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima. a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. 11. Osim toga. biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . paprike. Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. r i v e r m u n i druge (v. Odlikuju se visokom rodnošću. t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta. Moncfadex.). r a n i m stasavanjem. S u p r e m a . Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . sa t r i i više semenih gnezda. s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. o t p o r a n na Cladosporium. Plodovi su krupni. Posle toga se . Verticillium i F u s a r i u m . 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. a neke i r a n i m stasavanjem. po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. bez zelene kragne. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e .Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. Već sada ih ima mnogo. Među najranije spadaju ekstaz. d o b r i m zameta­ n j e m plodova. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. azis. od kiše i zaraze. m e đ u kojima se zasad ističu Virase. seme se drži u 0. i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Bjuti (Beauty).

po o b l a č n o m 18—22°. setva se m o ž e obaviti i omaške. Međutim. Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče. peska i m i n e r a l n i h đubriva. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. a noću o k o 16°. Pre setve leja se obilno zalije. Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. na r a z m a k u 4—5 cm. Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . ako je dan sunčan. Setva se obavlja e t a p n o između 15. ili u presovane kocke iste veličine. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. Odgajivači nabavljaju ove . Osim u redove. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. Pikiranje. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke. prosuši i p o t a p a u 0. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad. a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . koja se m a l o natisne daskom. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada. o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). Treba očekivati da će. upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje. pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. proiz­ vodnja građevinskog materijala. na­ pravljenim od prikladne smeše treseta.ispere. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. Umesto u brazdice. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. avgusta i 1. kao što je u n a s n p r . Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . One su lake i trajne. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . a zatim se ponovo povišavaju. na razastrtoj plastičnoj foliji. ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju.5—2 cm. onda na 16—18°.2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a . U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. Umesto u lejama. setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje.5 cm. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm. organskih materija. Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. Vreme i način setve. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. u sloju od 1. k a k o ne bi došlo do oštećenja semena. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. pa mnoge uginu. a ako je oblačno. t j . U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . septembra. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°. stalni listić. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve.5—2 cm.

s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. kako u pogledu vazduha i vode. ili 6. Primećeno je. i na nešto dublje oranje (do 40 cm). Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . u nas poznate kao džifi (Jiffy). Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. na d u b i n u 25—30 cm. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom. ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. p r e t h o d n e kulture. da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje.t r e s e t n e sak­ sije. list. zgo­ relog stajnjaka i peska. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke. celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. štetočinama i korovima. Tako. ili kojima se p u n e plastične saksije. Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. Priprema staklenika Obrada zemljišta. Celulozno-tresetne saksije. Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. isto tako.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. imaju i neke nedostatke. kocka ne srne imati uglačane sirane. To obično biva 45—50 d a n a posle setve. Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). Istovremeno. što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. po oblač­ n o m 18—20°. sistema đubrenja. gu­ be hranljivu vrednost. Najzad. Sem toga. p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce. . m a d a su veoma p r a k t i č n e . Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. a k o su nedovoljno vlažne. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. pošto se sastoji od treseta. ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . usled čega biljke kasnije uginu. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o . nači­ na dezinfekcije i dr.

uglavnom poluzgoreli stajnjak. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. Dezinfekcija. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. Utvrđeno je. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . 30—40 cm. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. Sem toga. t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. Višak azota. s čvrstim. Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . Đubrenje. hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka.U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. Utvrđeno je. unosi se u količini oko 100 t/ha. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. Ako je j a k o kiselo. podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. bledožuti cvetovi. p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . inače. S m a t r a se. sitni plodovi. osim pravilnog đub­ renja fosforom. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. Vidi se da je. U novopodignuti staklenik unosi se . Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. s ve­ likom količinom gline. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. uz odgovarajuće melioralivnc mere. isto tako. kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. ali bez prevrtanja orničkog sloja. k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. naročito na njiho­ vom obodu. pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima. da se ne iznose soli na površinu. oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. ili ako je predusev bio krastavac. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. dobrog zdravlja. a na 16° — dvostruko više nego na 14". Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova.5—7. strugotine od čamovine. U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva. Organsko đubrivo. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. Paradajz je veoma osetljiv na hlor. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. isto tako. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. treseta. da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. Laka. na p r i m e r . usporava formiranje i zrenje plodova.0).

Sadnja se obavlja na baukove. s druge. dakle. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno. s e p t e m b r a i 10. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. Ako je zemljište slabo snabdeveno. nor­ ma se udvostručuje. s jedne strane. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . Azotna đubriva. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. tj. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. prilikom osnovne obrade. 12.više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha. Organski materijali (stajnjak. a o s t a t a k u prihranjivanju. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti.5:2. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. povećava se pufernost. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu. ili na ravnu površinu. pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. iznad . treset i dr. najpre. oktobra. Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. To je tzv. izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba. organska đubriva se ne unose. Pri osnovnom đubrenju. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. na pogodan način izmarkira. Osim stajnjaka može se koristiti treset. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . u m a l i m količinama. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. zavisno od osobina zemljišta. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. ali da kvalitet prinosa opada. i potrošnje biljaka. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom. I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. a plodovi krupniji. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. po pravilu. Tab. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije.

r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. t j .da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C.5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti. i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm. U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3.40 m 0.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. između redova u traci 70 cm. valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje. Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3.20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm. do prvog lista. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. a između redova u traci 60 cm.2 m razmeštaju se 4 reda. ukoliko to b u d e n e o p h o d n o . Zalivanje. Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm. s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm. Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. Staklenici s r a s p o n o m 6. s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti.

kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. . t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. od n o v e m b r a do j a n u a r a . zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. Ponekad. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . blizu površine zemljišta. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. r a n o s proleća. Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . ako takva mogućnost postoji. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. naročito to­ k o m noći. Kada biljke dobiju tamnozelenu boju. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. Temperaturni režim. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. U prvo vreme. po mogućstvu. T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. a sve više sistem kapanja. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. Kasnije. Za zalivanje. T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . Odriavcuije vlage. ili orošavanjem. usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti.le 4—5 dana. štetnije su od nižih. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . Kasnije. očigledno je da usev treba zaliti. zaliva se svakih 5—10 dana. tako da berba započne već u de­ cembru. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) .

Uopšte uzev. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. u p o r e d o s osnovnim elementima. a kasni­ je. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. kalijum-nitrat. Visoke doze azotnih đubriva. prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva.25%). Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. Po pravi­ lu. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. Na težem. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1. ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora. valja povećati i s h r a n u azotom. može se i t a d a primeniti orošavanje.1%). me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. Među­ tim. a zatim se zemljište p r e k o p a . Način prihranjivanja. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). ako su vršni listovi sveliozeleni. s proleća. k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. Naprotiv. na lakom. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. počev od m a r t a . Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. a doza ostaje ista. svakih desetak dana.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje.Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . u t o k u intenzivnog plodonošenja. ili čvrsta ali lako rastvorljiva. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda. pa se redovno navodnjava orošavanjem. staza i bilja­ ka. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- .20 do 0. Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. a v r h stabla tanak. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti. Ako je zemljište suviše vlažno. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . a kasnije. kalijum-sulfat. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. Prihranjivanje. U prošeku. Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. Kasnije. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. jači rastvori (0. unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju. U novije vreme. U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. dvojni ili trojni superfosfat i si. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. treba p r e k i n u t i davanje azota. Uopšte uzev. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . Kad se pojave takvi simptomi. prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. k a o što su KAN.

a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta. Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima.. među­ tim. a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. Kako biljka raste. o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C).8 g amonijum-nitrala na litar vode. tj. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. plod se neće obrazovati. tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja. a time i apsorpciju fosfora. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova. najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. Cvetna grančica. Poboljšanje zametanja. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. čime se izaziva potresanje biljaka. Me­ đ u t i m . P o t a p a n j e je zametnije. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Međutim. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. tj. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Tretiraju se samo cvetne grančice. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa. grejanja i navodnja­ vanja. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. u kojima obično n e m a semena. ne srne da sadrži više od 1. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. vi­ soka vlažnost vazduha. fitoh o r m o n i m a . što otežava oslobađanje polena iz prašnika. Poznato je. Ako se cvasti prskaju. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. k a d a je cvetanje usporeno.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne.ličinu mineralnih materija. u t v r đ e n o je da. koji se proizvodi i u našoj zemlji. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. a placenta ostane zelena. p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. pored n e d o s t a t k a svetlosti. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a . sve do žice. Ako se ne raspolaže vibratorima. a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. osim osku­ dice svetlosti. ili osta­ ne sitan. Vezivanje i pbiciranje biljaka. na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. To se čini između 9 i 10 časova. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin.6—0. tzv. a ne krup­ ne kapi. ali efektivnije. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. .

Nedovoljno odrasli plodovi. jedna iznad druge. a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu. kao i kod lepezastog načina. ili spušta­ njem k a n a p a . listova i plodnih grančica.Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Zato se periodično. da se ne p r e l o m e . Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. fiziološki ostareli. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. na svod. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. koji se. donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. a ne samo njihovi vršni delovi. na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . Kad nad rastu visinu ži­ ce. koriste kao staze. Kad izrastu do žice. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. itd. inače. zategne još po j e d n a žica. stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. Osim toga. i kasnije omekšaju. još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. druga niz srednju. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. sa oko 20 p l o d n i h grančica. Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . . Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . Tako se obrazuje venac od stabala. a donji listovi uklonjeni. lepezasto. četvrta niz' naj­ nižu. treća niz najvišu. ostavljeni na ogoljenom stablu. S proleća. ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu. Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. dok p r e đ u 2—3 biljke. u s m e r a v a n j e m naniže. Uklanjaju se celi listo­ vi. Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. p r e m a v r š n i m delovima biljke. Kad biljke dostignu žicu.

Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u . a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka. Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . am­ balaža. kao što se vidi iz tabele 14. zemlji­ šta. mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. R a s a d se proizvodi u staklenicima. i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. m a d a dobijeni u Bugarskoj. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. S proleća. u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). Na d i n a m i k u zrenja. ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. pakovanje. koji su uz to i sitniji. k a d t r a n s p o r t traje du­ go. 1 dela zemlje. Za udaljena tržišta. b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. životinja i m a š i n a u staklenik i si. • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. semena i inventara. početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. . Pre svega. Seje se 2 g semena po 1 m . Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. ograničenja pristupa ljudi. Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a . Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . Vito sanitarne mere. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika.Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. Leje treba da su uzdignute. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova.

staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. a po o b l a č n o m 18—20°. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . salata. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. do pr­ vog lista. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. pinciraju se. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. k a d zemljište provene. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. Posle nekoliko d a n a . Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. lista. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. rastavljeno. p r i osnovnoj obradi. Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . npr. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha. — 6. posle toga 18—20".. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. zemljišta. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. a posle oblačnog dana 12—13°. a noću oko 20°. biljke se štite od bolesti i štetočina. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. Nega useva. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. a n o ć u 15—16°. Priprema. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. Najzad. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. ltd. keleraba i dr.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. p r i s t u p a se sadnji. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. a time i toplot­ n o g režima. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. k a o krastavac. i rasuđivanje. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima.

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

poteza­ n j e m ivice folije). U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . a u p e r i o d u plodonošenja. terabol (50 g/m 2 ). Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Najpo- . godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. U daljem r a s t u biljke. na 8 0 — 8 5 % PVK. d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje. pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). 15. Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm. što omogućuje regeneraciju korena. Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. Tab. na 10 °C prestaje dalji rast biljke. Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ). s obzirom na p l i t a k korenov sistem. ili se stavlja džifi saksija. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Niske. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . posebno noću. vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode.steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. do faze prvih zrelih plodova. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3. Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm.70 g/m 2 ). svake 2. Međutim. intenzitet provetravanja se smanjuje. Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju.60 m). Već polovinom septembra. a k o r e n se razvija plitko. Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C).20—9. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . k a d a su temperatu­ re niže. Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr). do 3. volaton G-5 (10 g/m 2 ). Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. Međutim.

zalivanje iz brazde. U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem. što omogućuje bolji rast bilj­ ke. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. jer je tada oplodnja bolja. odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti.3 Vo).25 •/». a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0. a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. uzgaja se j e d n o sta­ blo. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje. Međutim. a smanjuje se i broj zalivanja. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja. u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom.2%). U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. Navedene količine hraniva su orijcnlacione. što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. otvori u koje se sadi paradajz. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka. u vreme ukorenjavanja. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. M e đ u t i m . okopavanje na d u b i n u 10—15 cm. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta. Pored ovog prihranjivanja. Golubovac. u obliku krsta.voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. Posle sadnje (5—10 dana). Crna Gora . niti zaštita od ko­ rova. Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm). a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. Kada se gaje visoke sorte paradajza. dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom. ili za noseću konstrukciju plastenika. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica.

o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . 10 X bizon. Seje se 4—5 g semena pod prozor. Proizvodnja rasada. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. u stakleniku. tomafiks u koncentraciji 0. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva. vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. . p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. Ranija setva nije pogodna. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. u redove ili omaške.8%) radi bolje oplodnje. Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. još bolje. Berba paradajza m o r a biti blagovremena. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. j e r biljke suviše r a n o izrastu. k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana.(3—0. Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . U r a n o j proizvodnji. Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . svaka 2—3 dana. j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. ili. Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 . p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. Međutim. Mi-13 i N o . Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama. Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) .

Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. Nega useva. j e d n o s t r a n e i dvostrane. u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. kad vrhovima d o p r u do stakla. zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. Sunčanih dana. U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. naročito pri oskudici osvetljenja. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. cvasti. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. biljke r a s t u slobodno. Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . Kasnije. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. Ako su biljke bujne. m a k a r k r a t k o t r a j n o . U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. bez oslonca. a kad je dan sunčan. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. a kasnije svakodnevno. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. i u slučaju hladnog vremena. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . cvetnc grančice. U previše vlažnoj atmosferi. a zatim i p r e k o noći. Leje moraju da se provetravaju. U prvo vreme. cvetovi se ne oplode i opačinu. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. Izuzetno. dok su još male. da ne prelazi 26 °C.Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. . što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. zalama se iznad 5. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. P r e m a potrebi.

ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ). P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore. zbog male visine. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana. Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. otežani su ra­ dovi. i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. U ovim tunelima. berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. zbog njihovog rasta.). sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. U zavisnosti od širine tunela i sorte. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a . Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). No 10 X Bizon. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. Međutim. Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila.2% vuksala ili si. zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid. belis. uz sabijanje. Pri gajenju visokih hibrida. To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm.PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima. a biljke u fazi prvih pupoljaka. Mi 13. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. ili t e r a b o l o m (50 g/m ). Posle izvr- . a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. a seme treba da je dezinf i kovano. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije.

m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m .25%. Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije. a kasnije svaki drugi dan. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana. K a d a se gaje visoke sorte paradajza. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Zato se tunel m o r a redovno provetravati. a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0.u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). između redova 50 cm. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje. U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. a u redu 30 cm. što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka.). . a u redu 30—35 cm. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina). Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm. p o s e b n o s u n č a n i h dana. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela. p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u .25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija.

m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično. Sorte. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. sve je veća. i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. Za svaki rejon. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. Vreme proizvodnje. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). a za sorte sa silnim plodovima 1. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula. dosta dob­ rog ukusa. Proizvodnja rasada. a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. što biva oko 20 d a n a po nicanju. k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. na sličan način kao što je opisano za paradajz. P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. sočan. Naročito značajan činilac je tražnja. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. U novije vreme. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. ili se seje u leje. m e s n a t .PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. Teh- . U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. a n o ć u 18—20°. a fiziološki zreo — crven. t j .5—2 kg. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. Površina ploda je glatka i sjajna. dugi 8—10 cm. Plodovi su viseći ili poluuspravni. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . R a s a d se gaji u stakleniku. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . One su snažne. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. Rastuća lražnja. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena. Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. prosečne težine oko 120 g.). t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. Za setvu se koriste slaklenički sandučići.

Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . .5—7. Mn. ili 3 5 x 2 5 cm. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm. šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. dezinfekcija. ili u dvoredne t r a k e . vlažnosti. Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti.se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. j e r kapi povređuju rasad. tamnozelenim listovima. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. i dr. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. Mg. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. ili 8 0 x 3 5 cm. K a d a se koriste glinene saksije. superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. Dan ranije. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6. S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Čišćenje. p r e k o plastične folije. Rasad se zaliva p r e m a potrebi. niti da b u d u u suvišnoj vlazi. đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. m l a k o m vodom. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom.). P a p r i k a se greje do 22—23 °C. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova. vlage i svetlosti. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. Priprema zemljišta i đubrenja. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. B. P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. opadanje cvetova i za­ metaka. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru.na do slabo alkalna reakcija. Najbo­ lja su duboka. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom. j e r to olakšava vađenje biljaka. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. Rasađivanje. a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. Po potrebi rasad . visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. One treba da su s de­ belim stablom.5). Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e . Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. h u m u s n a . U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C. Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e .

ili oko 120 k o m a d a po biljci. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. Voda za zalivanje treba da je mlaka. U n e k i m slučajevima. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u . a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . Redovna zalivanja. po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. Zimi su intervali između zalivanja veći. u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova.Kad je s u n č a n o vreme. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. nerazvijeni. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. svakih 15—20 dana. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju. . svakih 7—10 dana. N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže. uz j a k o provetravanje. da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . Berba traje do kraja jula. Berba. a po oblačnom vremenu 20—22°. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. J a k o deformisani. ili 20—30 plodova po biljci. a kad vreme otopli — manji. Plodovi se otkidaju pažljivo. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°.

u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. cecei. Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. H3 (hibrid). a oko 20 °C u t o k u noći. niska. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg. Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . a u r e d u gusto. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. k a o što su zlatna medalja. T o k o m proiz- . k a o što su leskovačka. PCR ili p a p r i k e tipa sipki. što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. Kao što s m o istakli. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. M e đ u t i m . U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana. Za razliku od stakleničke proizvodnje. a sadnja polovinom februara. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. novosadska bela b a b u r a . a sadnja u drugoj polovini jula. hatvani haj tato.

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0. provetravanje. stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. PCR. pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. cecei. kra­ j e m m a r t a . unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . sem otvaranja čeonih strana. i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. do 10. U proleće. Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). leskovačka). Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba. Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos.2%. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. valja podići cele plastične fo­ lije. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja. k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo.3%) i 2—3 0. Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. i 18—20° U t o k u noći. Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege. plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. zlatna medalja. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . fertigal) i kaljenje rasada. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana. Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. Rasad se proizvodi u toploj leji. o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja.

Pored toga. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja. Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje.20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm). long violet. Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . a s r a s p o n o m 6. vuksal). Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . Berba se može vršiti sve do jeseni. j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula. U staklenicima s r a s p o n o m 3. Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. Rasađene biljke se o d m a h zaliju. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. a najčešće black beauty. I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. hyb­ rid 29. Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . nice hybrid i dr. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja.lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova.

Zaliva se m l a k o m vodom. Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. glatke površine. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . na­ lik na vinogradarske. ili o š t r i m nožem. a n o ć u 18—20°. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. kad je oblačno oko 22°. plastenicima i staklenicima. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama. a kasnije sva­ kih A—5 dana. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. kasnije. Međutim. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a . a rasađivanje u j a n u a r u . plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera. Naime. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. Dok se biljke ne prime. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju.održavati na nivou 80—85 %. p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. setvu treba obaviti u novembru. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. padaju ili se lome. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. pod teretom plodova i vegetativne mase. nice hy­ brid). Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. izrazito ljubičaste boje i sjajne. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. kad je sunčano vreme 22—28°. a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. a najbolje u sandučiće za setvu. U zimskom periodu. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. a s proleća. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . Međutim. Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka.

s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona. do 70. Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % . Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika. d a n a od sadnje. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. U nedostatku ovih. a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r .5 cm. a kasnije svakih 4—5 dana. lako da odgovara rezu na podlozi. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. Naime. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja. što zavisi od bujnosti sorte. a oblačnih oko 22 °C. Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. Berba plavog patlidžana počinje 60. uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . 4 i 6 listova. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 . Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1.2 % ) . vuksal 0. što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. uvijanjem biljke oko žice ili manile. Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. do­ nji listovi. što zavisi od sastava zemljišta. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m . j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25.Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) .2%). Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm. a posebno fosfora i kalij uma. i to u fazi 2. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. vuksal 0. Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom).5 cm) i d o b r o zalije. dolazi do masovnog opadanja cvetova. .

Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela. Rasad se proizvodi u toplim lejama. vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e . ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi). U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju.25% ili cinebom 0. na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište. U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje. n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. poludugi).2%. u fazi otvorenih kotiledona. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . vale rio.PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . aprila. Pored dva prihranjivanja . Prinos može biti 5—8 kg/m 2 . o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a . Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . Posle nicanja. Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. đ u b r e n o kao za papriku. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada.

Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . folija se odiže. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Berba se može nastaviti do jeseni. u stakleniku. ili još bolje. a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . poluvisokim i re­ de u visokim tunelima. K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim.PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e . Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. s dugim i poludugim plodovima. đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta. zemljište se prekrije c r n o m folijom. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . što otežava pravilno plodonošenje. p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . sprečava se razvoj korova. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. Posle osnovne p r i p r e m e . Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm.

Na taj način sprečava se izduživanje stabla. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . P r e m a t o m e . glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere. uključujući i i n o s t r a n o tržište. Setva se obavlja to­ k o m septembra. Prinos se kreće od 1. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi.stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. . Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara. zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve.5— — 2 kg/m 2 . k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova.

La­ ko se beru i p a k u ju. Sada se pretežno gaje F: hibridi. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. veoma snažnog rasta. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. Koriste se sorle s dugim. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. a težina 400—500 g. tamnozelenim plodovima. kada nema insekata — oprašivača. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. s proleća. Stakleničke sorte krastavca . uz vrlo povoljne cene. vrlo rodan. U to vreme javlja se veća potrošnja. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. k a d a p o č n u da lete insekti. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. izgleda. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. dužine 35—40 cm. U našim južnim krajevima. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. Međutim. tamnozelenim plodovima. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n . Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. najpogodnija. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein.Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima. sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i . dužina plodo­ va oko 35 cm. k a d a se postižu niže cene. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. kao i uštedu u troško­ vima grejanja. podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . na Primorju i južnom del u Makedonije. bez gorčine. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium.

Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. čvrstim. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . s t a r e 30—35 dana. Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Ako u stakleniku n e m a stelaža. tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. naročito u Sovjetskom Savezu. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv.I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme. Opis. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. Rasad se odgaja u staklenicima. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. t j . briljant i dr. uglavnom holandske. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. babina. . Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. Postoji više načina da se odgaja rasad. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. »ženski« hibridi. to treba da učini s a m odgajivač. Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. U nekim zemljama. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. s k r a t k i m . Najpoznatiji su pepineks. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. nu­ de niz novih hibrida.

Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. pikiraju se u već pripremljene saksije. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. što sada nije slučaj. Hranljive smeše. od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase.njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. Međutim. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0. ali to ne znači da takva mera. Kasnije. Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. ne bi bila korisna. setva se obavlja me hanički. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. a kad biljčice niknu. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom. k a o i dnevne kad je vreme oblačno. Posle se saksije dopune zemljom. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje. što je moguće bolje. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. Najzad. Seme se. na nivou 90—95 %>. radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. . Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. maj pre. saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice.5. po mogućnosti. Pošto nikne oko 50 % biljčica. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . u nekim slučajevima. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. pe čene gline ili celuloze (đžifi). 6—8 dana posle nicanja. uvek blagovremeno. Nega rasada. pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. a radi održavanja vlage. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. K a d a se koriste hranijive kocke. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. P r e svega. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima. još dok su u fazi kotiledonih listića. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. očuva korenov sistem. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. ili treseta. Zalivanje se obavlja po potrebi. koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren.

Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika.. za dva r e d a biljaka. biljke se sade na bankove. . obavlja se sadnja. duž nosećih stubova. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. vlaž­ nosti i aeracije. Dan-dva posle slaganja. a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. na razmaku 50—60 c m . Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. Toplota. a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. što se gotovo redovno do­ gađa. u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli.20 m formiraju se dva banka. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. k a o pri podizanju toplih leja. Nasuta zemlja se najpre prekopa. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e . Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka. Gajenje krastavaca direktno na zemlji. preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm. Ranije. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji. ili tog j u t r a . U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. ili stajnjak i ple­ va. P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm. pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. U staklenicima čiji su odeljci široki 3. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika. j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. dezinfekci­ je i si.

Izbor i priprema slame. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). težine oko 45 kg. S e m toga. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva. p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno. ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena. Količine m i n e r a l n i h đubriva. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). slami se dodaju veće količine đubriva. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e . m e đ u t i m . p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt.20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača.000 bala slame težine 12—15 kg. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. Za kas­ nije useve krastavaca. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. zasađene u j a n u a r u ili februaru. tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. . Poka­ zalo se. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. Bale se redaju na površini. ili nešto ukopane. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati. Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. Ona treba da je suva. j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. p r e nego što r a s a d preraste. one su z n a t n o jevtinije. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore. n a r o č i t o azotnog. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. težine 15—20 kg. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja.40 m — 4 reda. P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali). m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami.

relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen. usled sve inten­ zivnije insolacije. Preimućstva. ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. 2. posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. u plitka gnezda napravljena u slami. d o b r o zaptiven. izgleda. 3. Nega useva Toplotni uslovi. Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm.pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. već od aprila ili maja. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka.500 biljaka po ha. staklenik t r e b a zaseniti. naroči­ to a k o duže traju. o d n o s n o 12. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. debele vreže. naročito superfosfata. naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. Niske t e m p e r a t u r e . Da se to izbegne. približava se nekim oblicima hidroponske kulture. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . što znači oko 50 cm j e d n a od druge.Sadnja. S druge strane. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . što je. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. ispod 15 °C. n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. usled čega lako podležu oboljenjima. odražavaju se krajnje nepovoljno. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha. ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote.

Previše vode. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. Ako je vreme s u n č a n o i toplo.r a t u r e u dužem trajanju. ili a k o se često ponavlja. U početku. po p o d n e . Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. a a k o to nije dovoljno. Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. Snažno razvijen korenov sistem. usled čega biljke dobiju uveli izgled. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. a po p o t r e b i i bi­ ljaka. a da se ne cedi i otiče. a s proleća. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. svih u n u t r a š n j i h instalacija. Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. ušavši u n u t r a . Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. Vlažnost vazduha. stakla. zaliva se r u č n o . tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. Navodnjavanje. Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku. potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. one moraju biti uvek dovoljno vlažne. a s proleća svakog d a n a . n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. k a d a je loženje prestalo. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. prožimajući balu. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. još i prskanjem staza. dok previše vlažna dobije ornu boju. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. postiže se re­ dovnim orošavanjem. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. j e r se. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. Kasnije. pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno.

Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. a azotnim krajem maja. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. Najzad. s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem. To zavisi i od plodonošenja i. sa 120—150 kg KAN-a. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. poluzgorelim stajnja­ kom.5—0. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . P r e k o m e r n o đub­ renje. u sloju 2—4 cm.7%). a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju. na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. CO2. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. kad žilice izbiju na površinu. treba takođe izbegavati. . naročito useva na b a l a m a slame. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m . usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. Periodično. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . Zimi. Sem toga. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. biljke brzo rastu uvis. Pričvršćivanje biljaka. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . naročito azotom. Što se tiče azota. da se malo zagreje. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik. delimično. j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . dok ne počne plodonošenje. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. treba ih rasturiti ravnomerno. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. j e r je štetno za biljke i neekonoinično. stablo se jako izdužuje. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. klimatskih uslova. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . k o m p o s t o m ili tresetom. biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. kao i režima navodnjavanja.rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. 200 kg superfos­ fata. Poclsipanje (mulčiranje). pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. uz k a n a p . S druge strane. te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. Prihranjivanje. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. Kasnije. Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. Svetlosni uslovi. Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva.

I z n a d svakog r e d a biljaka. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge. T a k o se orezuju i vreže I I I reda. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. jedna biljka se veže za žicu b. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. do visine 150 cm. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima. sledeća za žicu d. Orezivanje. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. U uslo­ vima obilne ishrane. a donjim za s a m u biljku. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. vreže II r e d a se ukla­ njaju. i za njih se privezuju biljke. Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B. zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). gore. na konstrukciji stakle­ nika. m o g u se postavljati perlonske mreže. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. Umesto žica. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. i t a k o naizinenično do kraja reda. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. . Sem toga. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. o d m a h iznad zemlje. na slici). Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. ili se vezuju rafijom. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. — Sledeće vreže I reda. uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. t j .

Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. — Prve 3—4 bočne vreže. j e r takav plod r a s t e neravnornerno. dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. Štaviše. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. Uopšte uzevši. iznad 50 cm. đeformiše se. ili 7. i ukoliko su biljke snažne. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. ili 7. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. postane »trbušast«. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. ostavljaju se na 1 list i 1 plod. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. pri č e m u se u pazuhu 1. a vreže II reda se uklanjaju. do 150 cm iznad supstrata. u uslovima nedovoljne svetlosti. — Vreže I reda.nad 150 cm. lista. ili na 2 lista i 2 ploda. a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje. a kasnije. a zatim se ostave da slobodno vise. 15—20 plodova. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. bez oplodnje. a na sla­ bijim manji broj plodova. razvedu se i privežu za žicu. . pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda. uz k a n a p . kad se poboljšaju svetlosni uslovi. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova. svi požuteli listo­ vi. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice. lista. Manji broj listova i plodova. slabe vreže i deformisani plodovi. Broj vreža II i sledećili redova. orezuju se na 2 lista i 1 plod. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža.— Vreže I reda. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. lista ostavlja vre­ ža IT reda. Donji. S proleća. ispod sa­ mog vrha. dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. skrati se iza 6. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše.

praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. k a o n a k n a d n i usev. Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. j e r u t o m slučaju neće da raste. p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. Berba i pakovanje. potpu­ no pravi. na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. Kastracija se obavlja izjutra. Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . defektni i si. d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. k a o i kastracija ženskih. U novije vreme. Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . . Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm. nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. Plodovi se b e r u odsecanjem. ili oko 20 kg. Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm.). GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . trećeg ili četvrtog d a n a . B e r b a se obavlja svakodnevno. Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. pomoću specijalne ma­ šine. S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. m e đ u t i m . U prošeku. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju.Da se oprašivanje onemogući. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . 25—30% druge i 10—15% treće klase. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. jako krivi. zavisno od priraštaja mladih plodova. koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. bez ikakvog defekta. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. a između biljaka u redu 20—25 cm. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. dok još ne lete pčele. Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci.

GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana.15%) plamenjače (cineb 0. staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem. uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. a po p o t r e b i i češće. Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0. Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. uz dovoljno organske materije u zemljištu. sporu Fi trix. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). Međutim. sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. To znači da su termini proizvodnje. Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u . do nicanja. Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a . treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. delikates. Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . Osim toga. presovane). k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . fertigal 0. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. U plasteniku.1%). Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C). parafin). radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja).20%) i pepelnice (karatan 0. u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e .2%). R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . secura). Međutim. Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći. u n a s se najčešće uzgajaju salatari. Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. džifi. relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. Međutim. salatari (sunčani potok. S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). n e s m e t a n razvoj k o r e n a . sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm.

Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću. U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke. uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . a naročito u fazi plodonošenja.5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. Prve. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom. Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . . U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana. Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću.Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod.

Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. do kolilcđona. kao i p r i mogućnosti grejanja. Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. hibridi krastavaca (delikates. PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . U saksije se seju 1—2 semenke. a mogu i kornišoni (parifin.Svi stari. a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. k o r a i si. s e r r a 27). U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra). U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. Proizvodnja rasada lista. s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. tunelima. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Prvo prihranjivanje se vrši 10. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi. a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na.). d a n a posle sadnje. Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm. proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. sunčani potok. o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. uz sve redovne m e r e nege. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o . t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. a drugo . Posle nicanja. U j u ž n i m regionima. Međutim. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. a za jesenju proizvodnju krajem jula. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. dublje. Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana.

a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije. mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. m a r k e t e r . Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. parifin.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . sunčani p o t o k . Izbor sorte za­ visi. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). tržišnih uslova i dr. . Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona.2 % ) . odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . Berba se obavlja svaka 2—3 dana. Uz redovnu zaštitu useva. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. raspoložive opre­ me za tople leje. isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. februara. nais Fi i dr. Međutim. Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. pariški kornišon. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. fertigal 0. kvaliteta bioenergetskog materijala. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. Proizvodnja rasada i rasađivanje. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na.

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . Prihranjuje se kao i krasta­ vac. Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. I . Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. a u r e d u 50—60 cm. žbunaste sorte. Plastična folija se počet­ k o m maja skida. Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . kao i svi žuti. U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . U niskim tunelima proizvode se rane. a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji.Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. podižu i bočne s t r a n e tunela. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm). P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. a bez grejanja o k o polovine maja. Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . Bočne grane se blagovremeno odstranjuju. Nega r a s a d a je uobičajena. plas­ teniku). u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. kompleksnim đubrivom (vuksal). a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. ili folijarno. p r i višim spoljnim temperatura­ ma. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. a zatim se. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. stari listovi. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću.

Setva se obavlja između 1. do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. i 10. u novu leju.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. Posle rasađivanja. a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Ako stanje useva iziskuje. svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 . izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete. februara. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Rasađivanje na stalno mesto. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova. U toku maja bere se svaka 2—3 dana. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. vrši se počet­ kom m a r t a . Najče­ šće. Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. Koriste se isključivo žbunaste sorte. Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 . vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci.

Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. krastavaca. t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. p a p r i k a . paradajza i paprike. deci minor. Sorte. n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. p a p r i k e ) . što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. . i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . leje se pre­ kopavaju. obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. novo­ sadska m a s l e n k a i dr. U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte. B e r b u t r e b a obavljati svakog. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. vites. ili sva­ kog drugog dana. rapid. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. r a d n e sna­ ge i dr. majska kraljica. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. toplijem i sunčanijem. a m a n d a i mnoge druge). U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. P r e m a tome. setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. U n a š e m podneblju. Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . T e h n i k a proizvodnje rasada. krastavac). brioso.tučkovi ženskih.

5.0—6. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. Nega useva. zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm. te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. Priprema zemljišta i rasađivanje. kom­ p a k t n i h glavica. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. t j . Zemljište. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a . Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. a ako je v r e m e oblačno 10—12". Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku.5—1. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. ili 2 0 x 1 5 cm. Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. a posle nicanja 10—12°. Obično se koristi nepikirani rasad. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm.Odgajanje rasada. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama. bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. j e r u to v r e m e može da . Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. Razmak između biljaka zavisi od sorte. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . takođe. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne.0 cm. Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C. poravna i izmarkira. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0. Ako je r a s a d proizveden u kockicama. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6.

staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. sa k o r e n o m nagore. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica. Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Pri pikiranju setva se obavlja gusto. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. Salata se proizvodi iz r a s a d a . Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. jeseni i zime. a noću 5—8 °C. o d n o s n o 20—35 t / h a . Po potrebi. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. deci-minor. ali sporije. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. Ako se prodaju »na komad«. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. r e n a t a i dr. sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . berba se može početi i n e š t o ranije. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji. j e r o n a daje najveće prino­ se. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. stari listovi. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. a posle pikiranja oko 15'C. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista.podnese slabo zasenjivanje. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. Vreme setve. Berba i prinos. često i više. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. uz kvalitetne glavice. U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. a s proleća 30—35 dana. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. Najpovoljnija je sukcesivna se- . u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). a rede ostali varijeteti salata. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. dovoljno zbijene i čvrste. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. Pogodne s o r t e su nansen. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. Usev se navodnja­ va kišenjem.

avgusta pa do početka m a r t a . zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem. U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm. sorte i vremena berbe i kreće se od 1. a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. što obično biva približno mesec dana posle setve. kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e . pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta. a p r i n o s zavisi od gustine biljaka. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0.tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15.). Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm.2% ili si. i po­ krije 0. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0. U toku kasne jeseni. odnosno prvi mrazevi. na du­ binu oko 5 cm.4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a . maj­ ska kraljica i dr. gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. a sledeće okopavanje je za 10—15 dana. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada.05% (protiv sive truleži i plamenjače). Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 .5 kg/100nr). Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju.5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova. Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe. Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti. a protiv puževa lim a x (1. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom. mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova. a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata.5 do 3 kg/m 2 . dok biljke ne zatvore redove. .

Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. Dalja nega r a s a d a je uobičajena. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom. oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva. šugar bebi. p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru. Posle ukorenjavanja. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. Međutim. a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje). a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. Kada je vreme vedro. tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . a zatim usev opraši i po potrebi zalije.Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. zavisno od sor­ le. u hladne leje. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. sigetsep i si. o d n o s n o oko 16 °C noću. U d o b r o pripremljeno zemljište. j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. Lubenica se proizvodi iz rasada.

a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 .se snizila visoka relativna vlažnost. i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na. koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0.P/» (pepelnica). Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada. suvi listovi. K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. . Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna).15% (antraknoza). U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari. sa setvom u t o k u m a r t a . Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja. stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke. i to kalemljenjem na vrg. Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 .5—2 m. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. postavi se crna folija. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. dok se ostala zakidaju. omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. dovoljno vlage. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm).

Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. pepelnice (karatan WP 0. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda. Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1.15%). Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni. što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova.5 kg. U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice. Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. U fazi otvorenih kotiledona. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C. s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. sazrevanje plodova je ranije. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. Spojno mesto se obavije vatom. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. a zatim se snižava na o k o 16 °C. m r a m o r k a . Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju. ili hladna. vrši se kalem­ ljenje. gnezda mogu biti top­ la. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo.20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit.1%) i pla­ menjače (cineb 0. Ka- . krat­ k i m stablom. 2—3 dana posle nicanja.5—2 cm).5— 2 cm..PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. 0. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e . veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). i to u saksije. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. U proizvodnji r a n i h lubenica. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim. Pored toga. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. sigetsep i si. posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom. Kao i za proizvodnju krastavaca. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1.2 %. gnezda. Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %.

8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1. Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana.2%).Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena.5 do 0. U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna. već kao n a k n a d n i .5 X 0. što zavisi od nači­ na proizvodnje. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara. kućice sa 5—6 semenki.). posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte. Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. u toplim lejama se može odgajiti i lubenica. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 .8 m p r i jednoj biljci u kućici. Naime. Setva se obav­ lja u gnezda. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena. Lubenica se. Prinos je 3—6 kg/m 2 . N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha.5 do 2 X 0. šuger bebi i si. a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. . K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. po­ i m a n i usev. fo­ lija se u potpunosti skida. Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica. Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije). odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0. Cu). dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a . sa sitnijim plodovima (stoks. j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja. Setva se obavlja prvih d a n a aprila. m e đ u t i m . Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. a u d r u g o m — kra­ jem marta. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a .

obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. a zatim još jednom ili 2 puta. dok još n e m a pčela. U staklenicima sa širinom odeljka 3. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista. inače. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. svakih 10—15 dana. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. persijska. a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. Po pravilu. s plodovima teškim 500—600 g. Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. u odeljcima širine 6. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5. Berba počinje u prvoj polovini maja. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . Kasnije. zalivaju se redovno. naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. stavljaju se u na­ ročite mrežice. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica. . sada. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. prescolle de pariš. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. p r e m a slemenu špalira. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. a ostale dve horizontalno ili koso. kad plodovi n a r a s t u . T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. uz k a n a p . Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. U prvo vreme. cvetovi se oprašuju ručno. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev. Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža.40 m sade se 4 reda. odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom.). kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°. U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. ili se unese košnica s pčelama./m ). U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p . Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. dinja ne gaji u staklenicima. U nas se. svi prekobrojni se o d s t r a n e . dok biljke ne počnu da zameću plodove. u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. po svemu sudeći. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno. u skoroj budućnosti. R a n o s proleća. Setva se obavlja to­ kom decembra. rica Fi i dr.20 m biljke se sade u dva reda. ali će. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. a noću za 3—5° niža od dnevne. U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas.

stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. hibrid 7. Mere nege su iste kao za lubenicu. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . odnosno polovinom avgusta. pri čemu se postiže veća ranozrelost. Berba počinje polovinom maja. sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . persijska. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma). Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula.Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. a zakidanje je isto kao u stakleniku. Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . Stari listovi se redovno odstranju­ ju. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm.

Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. ukoliko je vreme sunčano. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. glinene. presovane ili »džili« saksi­ je. Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. Sem toga. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. Leje se u m e r e n o provetravaju. persijska. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. charentais i dr. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. Biljke se postave »na trougao« u dva reda. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a . Kad seme ni­ kne. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . Nega useva je ista kao kod lubenice. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). u p r e t h o d n o načinjena gnezda. uz iste m e r e i nege. rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. Prvih nekoliko dana. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna.50 cm. Na jed- .Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. oko 20 °C po oblačnom vremenu. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš. charentais i dr. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X.). U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. p o r e d a n e u toploj leji. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10.

Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. U fazi dva lista vrši se. Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č .noj biljci ostavi se 4—6 plodova. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. između redova 10—15 cm. isto tako. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . i to po­ stepena. n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova.). preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. s p a n a ć a i si. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana. a polurani krajem juna. m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. Setva se obavlja krajem mar­ ta. Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. odnosno oko 12°C oblačnih dana. a u redu 3—5 cm. . N e o p h o d n a su. ostali se uklone. odnosno 6—8 kg/m 2 . ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana. 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. po potrebi. i to u pantljike od 10 do 12 redova.

zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. A—5 g semena na 1 n r . U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. Seje se u redove ili omaške. a zatim IA—16°. a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. i k r a t k o m vegetacijom. Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . intenzivno crvenim. S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. već sa­ mo listove. Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . mada je sklona da brzo prozukne.visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. Treba paziti da ne p r e r a s t u . Dobra je i sorta »non plus ultra«. kao i mnoge druge. malom rozetom. Na . U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. usev se usporeno razvija. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. a kvalitet j a k o pogoršava.

Pored proizvodnje iz arpadžika. što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. razvija mladi luk. o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm. Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. prečnika 2 — 3 cm. Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0. Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom. belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. u redu gusto. N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva.5 do 15 kg/m 2 . Iz ovakve lukovice se. te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. . biljka do biljke. što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e . odno­ sno berbe. a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. Radi bržeg rasta. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove. Međutim. 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). veoma brzo.U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm.

na dubinu 4—5 cm. Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Dok listovi ne izbiju na površinu. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. na r a z m a k u 10 X 5 cm. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). Sadnja se obavlja u oktobru. Usev se zaliva po p o t r e b i . I . Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . Koristi se beli luk jesenjak. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. kada nema mladog luka sa otvorenog polja. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm. a posle — s a m o noću. Sadi se gusto. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja. a u redu se stavljaju jedna do druge. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. bez razmaka. koji je otporniji na hladno­ ću. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm.

Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . s proleća. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. i to k a k o korenasti tako i lisnati. ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. sa najčešćom setvom krajem avgusta. a u redu. To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. Kasnije. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m . 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. posle proređivanja u fazi prvog lista. Setva može bili u jesen (septembar. U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a . . Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . ili srednje r a n a sorta n a n t e s .Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm. kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. o k t o b a r ) i zimi (decembar. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. Zemljište se posle setve zalije. Posle nicanja. T a d a se listovi seku. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. j a n u a r ili februar). Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja.

Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista. spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . zime i proleća. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. . počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si. a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. S p a n a ć zahteva plodno zemljište.5 kg/m 2 . Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). ali m o r a biti blagovremena. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1. a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. Ber­ ba boranije je sukcesivna. Slično salati. boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja.5 kg/m 2 . vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m . što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima.S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna. Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. sa grejanjem i bez grejanja. a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta. To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. j e r je boranija toploljubiva kultura. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem.).

U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). fertigal). i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. a drugo p r e d početak formiranja glavice. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. ekspres.1 %) i od Pythiuma (Cineb 0. Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. . n o v e m b r a i decembra. fertigal). Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. aprila. može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal. to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . od setve do berbe. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi). j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. a sadnja krajem jula. (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. tj. Karfiol se uzgaja siično kao i kupus. a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. kelja. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a . Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. Biljke se redovno neguju. o d n o s n o oko 15° za oblačnih. a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. 0. sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . o d n o s n o o k t o b r u . t j .Gajenje kupusa. Način proizvodnje. Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. isti je k a o kod ku­ pusa.5 %) i plevljenje. S obzirom na dugu vegetaciju. u septembru. a u fazi glavice i —8 °C.

do kraja aprila. 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke). j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. počinje for­ miranje glave krajem septembra. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . Ne­ ga biljaka je uobičajena. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). u leje bez grejanja. koja se razvija. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. krajem septembra.5 do 1. odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju. na rastojanju 25 X 20—25 cm. Naime. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. . vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom. karfiol koji se seje krajem juna. Stasaju za berbu u decembru. na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. hraniva iz listova prelaze u glavu. U toku dorastanja. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola.5 do 2 kg/m 2 . Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. ili 25 X 25 cm. one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. Nega je ista kao i za k u p u s . Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. spanaća. 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). koje traje 30—40 dana.).Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem. Prinos karfiola se kreće od 1. a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila.2 kg/m 2 . Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. svetlozelenim »jabučicama« i listovima. seje se sredinom decembra. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. a zatim se usev d o b r o zalije. a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. kao što su beč­ ka bela i delikates. bele boje (delikates. bečka bela i si. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola.

1957. hoz. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E. Korodi. 1975.: Polimeri v ovoščevodstve. des plastiques en agriculture. Moskva. 1973. Moskva. naučno-proi/. ovoščevodov Somos. 1972. Sofia. Buda­ pest. Cekleev G. revue lrancais du maraichage.: proizvodstvo. sel. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 . Murlazov T. *** PHM. 1971. Moskva. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. žurnal Minist. Paris. Plovdiv. Kišinev. 1968. S. Smirnov N. 58...Gončaruk N.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi. Moskva.. S. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben. 1971 Daskalov Hr. Paris.: proizvodstvo.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. Murtazov T. Plovdiv. Turi M. Kartalov P. 1974. 1969. Moskva — Sofia. Kolektiv autora: Proi/. *** Kartofel i ovošči. SSSR. A. i dr. Budapest. *** International symposium on vegetable crops under glass protection.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. Murlazov T. 1977. revue du Comite internat. de l'hortculture el de la pepiniere. 1977.vod. No. *** Plasticulture.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. Acta Horticulturae.

karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 .Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa. kelja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful