POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. in.

GAJENJE RANOG POVRA U ZATIENOM PROSTORU

NOLIT BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povra u ovim objektima, napisao dr M. Popovi, a ostale tekstove dr B. Lazi.

Proizvodnja povra u zatienom p r o s t o r u , lejama, pla stenicima i staklenicima omoguuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje trita sveim povrem t o k o m itave godine, a to znai i pravilnu ishranu, s obzirom na bioloki znaaj povra u is h r a n i oveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postiu visoki prinosi uz mogunost planiranja vremena berbe. S obzirom na razliite vrste zatienog p r o s t o r a , zada tak zatienog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zatita biljaka od mra za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povra. Zatitom od m r a z a stvara se mogunost r a n e prolene, o d n o s n o kasne je senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skrauje se vegetacija bi ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omoguuje proizvodnja v r s t a s veom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povra u zatienom pro l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi na i u naoj zemlji dobij a sve vee razmere. T a k o se d a n a s povre u ovim objektima kod n a s gaji na povrini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omoguuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omoguuje ostva renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po veava se p r i smanjenju trokova grejanja, a to znai u n a i m

j u n i m regionima ili p r i korienju p r i r o d n i h izvora tople vo de, gasa, p a r e iz industrijskih pogona. U celini, u naoj zemlji povoljni ekoloki uslovi, p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti, omoguuju u s p e n u proizvodnju povra u zatienom p r o s t o r u . Autori

STAKLENICI

Staklenici su najsavreniji oblik zatienog p r o s t o r a , sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u s t v i m a u odnosu na tople leje. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. Savremeni staklenici opremljeni su ureajima koji a u t o m a t s k i reguliu m i k r o k l i m a t s k e uslove. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz vodnju sveeg povra u toku zime i prolea, a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . TIPOVI STAKLENIKOG PROSTORA Sa graevinsko-tehnikog stanovita postoje razliiti ti povi i m n o g e varijante staklenikih objekata. Nezavisno od toga, za svaki staklenik, kao specifian graevinski objekt, k a r a k t e r i s t i n o je da ima: elemente konstrukcije i u n u t r a n j e instalacije. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova, nosea kon strukcija, krovne staklene povrine, bone staklene povri ne, otvori za provetravanje i vrata. U n u t r a n j e ureaje sainjavaju: vodovodna, grejna i elektrina instalacija, konstrukcija za pridravanje biljaka, stelae, staze, ureaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem p e r a t u r e , zemljine i vazdune vlage i dr.

P r e m a graevinsko-tehnikim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu, proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima moe se razlikovati vie tipova staklenika. Pojedinani staklenici. Sastoje se od jednog samostal nog odeljenja; mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. Jednostrani staklenik. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni ka ini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. Obino su malog kapaciteta i esto se grade uz juni zid ne ke zgrade. Koriste se za proizvodnju rasada, gajenje povra i cvea u saksijama. Veoma su pogodni za individualne odgajivae j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu povrinu na dve vode. Slemeni ugao koji ine krovne povrine moe da b u d e razliit. Grade se p r e t e n o od metala. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povra. Njihova veliina moe biti razliita, poev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju povrinu 5001000 m 2 . irina (raspon) velikih pojedinanih staklenika kree se od 8 do 12 m, a duina od 50 do 80 m; to su tzv. hangarni staklenici. Ako su u stakleniku postavljene stelae na kojima se dre sanduii, saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka, o n d a je to stelani staklenik. U pojedinanim staklenicima moe se ostvariti odlino provetravanje, te su veoma pogodni za uzgoj rasada. Blok staklenici. U graevinskom smislu to je niz bono spojenih pojedinanih staklenika. Na taj nain dobije se je dinstvena zastakljena povrina podeljena samo nizovima stubova nosaa. Podizanje velikih blokova omoguuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bonih staklenih zidova; time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a povrina u odnosu na u k u p n o zahvaeni prostor, te se postiu z n a t n e utede u trokovima grejanja. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimustva, a glavni n e d o s t a t a k im je oteano prove travanje. Suvremeni blok-staklenici grade se za viestruko iskoriavanje: u njima se u s p e n o mogu gajiti razliite k u l t u r e (paradajz, krastavac, paprika, cvee). Grade se od tanjih me talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m prosnama, ta ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u u m e r u .

Visina bonih staklenih zidova ovih staklenika obino je 1,82,5 m, d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a noseih elemenata, o d n o s n o irine odeljka. Najvie se primcnjuju r a s p o n i od 3,2, 6,4 m i 12,6 m. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabrike proizvodnje, esto u blo kovima od po vie h e k t a r a . Sistemi grejanja m o g u biti razliiti, ali se najee primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . Instalacije za grejanjc zemljita se ugrauju. T e m p e r a t u r a vazduha, a ponegde i vlanost, reguliu se a u t o m a t s k i . U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podiu se na velikim p o v r i n a m a . Staklenici tipa Venlo. Staklenici t i p a Venlo, koji se uvoze iz Bugarske, gde se proizvode na osnovu holandske licence. Prvobitna holandska 'konstrukcija je neto izmenjena i p o b o l j a n a (PO-8, PO-8A). Staklenik se najee sastoji iz 2 bloka po 3 ha, m a d a se m o g u graditi manje ili vee jedinice. Svaki blok je unu t r a n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1,5 ha. Vertikalne s t r a n e (boni i eoni stakleni zidovi) lee na betonskoj cokli irine 15 cm i visine 25 cm. Stubovi no sai stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a ija je visina iz n a d zemlje 25 c m . Nosea konstrukcija je izraena od pocinkovanih e linih profila. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no-

sai r a z m a k n u t i 3 m po duini a 3,20 m p o p r e n o ; tako se dobijaju stakleniki odeljci (lae) s r a s p o n o m od 3,20 m. Stubovi su p o p r e n o vezani gredicama, a po duini o l u k o m . Konstrukcija je izraunata da izdri optereenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . Boni i krovni nosai stakla (prosne) izraene su od pocinkovanog elinog lima; r a z m a k izmeu prosni je 75,7 cm. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r i n a m a je 5 m m , a na bo n i m 3 m m . Staklo je privreno specijalnim gitom i metal nim spojnicama. Visina b o n i h staklenih povrina od cokle do strehe je 2,20 m, a u slemenu 3 m. Grejna instalacija je i z r a u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz liku ( A t ) 30C i brzinu vetra 5 m/sec. Svako polje od 1,5 ha ima nezavisan kolao. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18C, pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od 12C. Maksi m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115C a u p o v r a t n o j 90"C. Kotlarnica ima 4 kotla, svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Kotlovi zagrevaju vodu, ali je jedan od njih oprem ljen da razvija paru. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pogrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenika polja. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (loi) privrene na stubovima nosaima, po 2 ili 3 sa obe strane. Instalacija za navodnjavanje u svakom staklenikom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka, svaki za po j e d n o polje od 1,5 h a . Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. Ureaji za pogrevanje vode obezbeuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e . T e m p e r a t u r a vode se regulie p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . Pokraj instalacije za pogrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora ubriva; odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastinim cevima. Za svaka dva staklenika odeljka (loe) postoji hid r a n t za r u n o zalivanje. Provetravanje se ostvaruje p o m o u ventilacionih otvo ra na k r o v n i m povrinama. U k u p n a povrina ventilacionih ot-

vara je 20 % krovne povrine. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u n o . Brzina podizanja i sputanja prozora je 0,003 m/s- Ventilacioni prozori se podiu najvie 70 cm. Za auto m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1,5 ha postoje 2 mehanizma. U novije vreme sve vie se grade staklenici sa irokim odeljcima ak do 20 m. Istraivanja su pokazala da se u staklenicima sa irim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . U Holandiji su do-

Staklcnik s velikim krovnim rasponom

bili 18% vei p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poreenju sa staklenicima iji su odeljci iroki 3,20 m. U staklenicima is r a s p o n o m 6,40 m p r i n o s je bio vei 12%. U istim s r a z m e r a m a poveava se i isti dohodak. Osim toga, staklenici sa irim odeljcima pruaju znat no vee mogunosti za p r i m e n u mehanizacije. Danas se kori ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (rue, karan fili i dr.). Ipak, t r e b a oekivati da e u b u d u n o s t i preovladati staklenici sa irim odeljcima.

Pokretni staklenici. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od obinih staklenika. Umesto temelja postavljene su eline ine po kojima se cela konstrukcija staklenika, p r e k o sistema valjaka, moe p o m e r i t i . Tako je mogue da svake go dine staklenik pokrije novu povrinu, ili da se vrati na s t a r o mesto. Pokretni staklenici nastali su iz tenje da se rei prob lem plodoreda, brzog zamaranja zemljita i sporog obnav ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. Toranj-staklenici. To su visoki tornjevi od elika i stak la (Ruthnerovi staklenici kule, visine 1250 m) u ijoj u n u t r a n j o s t i je postavljen sistem stelaa koje se nepre k i d n o k r u n o kreu u vertikalnom smislu. Na stelae se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju znaajnu novinu u oblasti staklenikog graevinarstva. Staklenici od prozora za tople leje. Od obinih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povra i gajenje r a s a d a . Prozori se na p r i k l a d a n nain povezu n a r o i t i m spojnicama. Montiranje i demontira nje obavljaju se lako i b r z o bez oteenja prozora. Bone s t r a n e ovakvih i slinih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obloiti plastinim folijama i t a k o smanjiti hlaenje.

INSTALACIJE ZA ODRAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA

GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u trokovima proizvodnje, naroito u novije v r e m e s pojavom tzv. energetske krize. Zbog toga je veoma vano da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj povoljniji grejni sistem. U dananje vreme za zagrevanje velikih staklenikih kompleksa najvie se primenjuje grejanje vrelom vodom, sa toplanama na mazut, zemni gas ili ugalj. U manjim stakleni cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula cijom vode, na principu tzv. termosifona, dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis kim ili visokim pritiskom. U p r v o m sluaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 9095 C C, a d r u g o m do 115C. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo dom do 115C (u odvodnoj cevi), a u ostalo vreme kao otvo reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100C. Na taj nain maksi malni u i n a k grejanja, u periodima sa kritino niskim tem p e r a t u r a m a , postie se m a n j o m i jevtinijom mreom grejnih tela (cevnih registara). N a u n a istraivanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povre zasad najpogod nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. Pri tem p e r a t u r i vode ispod 90C postie se r a v n o m e r n o zagrevanje

Staklenici napravljeni od prozora toplih leja

svih delova staklenika. Osim toga, toplovodno grejanje se d o b r o podeava, ne izluuju se tetne materije za biljke i radnike, a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (7080 %>). Za nae prilike jo uvek je od interesa zagrevanje ma lih staklenika, kakve grade individualni odgajivai. Najpogod niji nain zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o krui kroz instalaciju. Moe se p r i m e n i t i u stakle nicima ija duina ne prelazi 3040 m. Ukoliko je duina ve a, voda cirkulie u s p o r e n o , a grejanje je nesigurno i neravnomerno. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Voda koja se zagreje u kotlu, k a o laka, penje se navie, ulazi u odvodnu cev i prolazei kroz grejne cevi u stakleniku poste p e n o se hladi i vraa kroz p o v r a t n u cev u najnii deo kotla, gde se ponovo zagreva, penje se, itd. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlaena vraa u k o t a o je o k o 12C. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi, j e r t a d a voda bre krui i bolje greje staklenik. Veoma je vana pravilna m o n t a a kotla i grejnih cevi. K o t a o t r e b a da se postavi na niem nivou od povrine stak lenika. Glavna odvodna cev polazi od najvie take kotla i ide uvis do 5060 cm ispod slemena krova, a zatim se protee do s u p r o t n o g kraja staklenika. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije elom duinom staklenika, zavijaju nanie pored eonog stak lenog zida, vraaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedniku cev k o j o m se ohlaena voda vraa u do nji deo kotla. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko j o m se voda vraa u kotao t r e b a da b u d u istog prenika. Naj via taka grejnog sistema povee se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog irenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). Veliina ovog suda zavisi od veliine cel o k u p n e instalacije. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave iroko zaobljena, a sastavci sa bonim cevima viljukasto, a ne u obliku slova T. Cevi se privruju konzolama po r e d zidova ili na stubove nosae izmeu odeljaka, t a k o da to m a n j e zasenjuju biljke. Duina i irina cevi o d r e u j u se

zavisno od veliine staklenika, t e m p e r a t u r e i koliine vode koja krui kroz instalaciju, kao i od t e m p e r a t u r e koja se eli da obezbedi u stakleniku. Za grejanje veih staklenika uz ko t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. Ostali naini grejanja. U veoma ogranienim srazmeram a , zbog mnogih nedostataka, primenjuje se parno grejanje staklenika. U ovom sluaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . U novije vreme sve iru p r i m e n u nalazi grejanje stakle n i k a toplini vazduhom. Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. Sami kaloriferi mo gu biti razliiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m , p a r o m , vrelom v o d o m ili elektri n o m s t r u j o m . Postoje tri razliita reima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom.

a) Cirkulacioni vazduh se usisava iz staklenika, pro lazi kroz kalorifer i ponovo se vraa u njega. b) Reim sa sveim vazduhom usisani vazduh iz stak lenika se izbacuje napolje, a na njegovo mesto ubacuje sve spoljni vazduh. c) Meoviti reim vazduh iz staklenika se delimino izbacuje napolje, a delom koristi za recirkulaciju, p o m e a n sa sveim vazduhom koji se usisava spolja. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono, po uinereno toplom meovito, a kad je vre me toplo samo sa sveim vazduhom koji se ne zagreva; u l o m sluaju u n u t r a n j a t e m p e r a t u r a se ne poveava, ve sni ava ostvaruje se ventilacija staklenika. U poreenju sa toplovodnim, vazduno grejanje ima ne ka znaajna preiinuslva. Moe brzo da se ukljui i iskljui i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema, ime se ostva ruju utede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. Uz primenu odgovarajuih d o p u n s k i h u r e a j a moe da se iskoristi i za hlaenje staklenika; obezbeuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku to je povoljno za opraivanje gajenih biljaka; investiciona ulaganja su nia, a uslovi za mehanizaciju obra de zemljita povoljniji. Meutim, ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. Trokovi eksploatacije su znatno ve i, j e r brojni i snani e l e k t r o m o t o r i troe mnogo struje. Osim toga, ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje, grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi, za razliku od toplovodne in stalacije koja jo izvesno v r e m e izluuje toplotu iako voda ne cirkulie. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca, ili da se instalie rezervni elektroagregat. Najzad, nepovoljno je i to to je t e m p e r a t u r a zemljita u staklenicima s vazdunim grejanjem za oko 2C nia u poreenju s toplovodnim. Izraunavanje toplotnog bilansa. Za odravanje toplot nog reima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o a k energije. Zbog toga je veoma vano da se s velikom panjom izrauna p o t r e b n a koliina toplote i odgo varajui kapacitet instalacije. Ovde su prikazani s a m o osno vni principi takvih izraunavanja. P o t r e b n a koliina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle nika j e d n a k a je zbiru razliitih toplotnih gubitaka. Teorijski

gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izraunava se po jenaini t o p l o t n e provodljivosti:

gde je: 0 teorijski gubitak toplote u kcal/h F povrina spoljnih ravni staklenika u m 2 k koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgraene spoljne ravni staklenika ti dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio du od najmanje 20 godina

Po p o m e n u t o j jednaini izrauna se gubitak toplote po sebno za svaku vrstu materijala koji ograuje u n u t r a n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a , a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. Dobijena vrednost se poveava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih inilaca. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli inu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine, za vre me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1C (kcal/h/1C). Prilikom izraunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehnikih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje povrine staklenika.
Vrsta materijala Obino staklo debljine 22,5 mm Obino staklo debljine 35 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljite u stakleniku Polieiilenska folija 0,150,20 mm (k) 5,00 4,80 2,00 2,00 1,50 7,00

Proizvedena toplotna energija prenosi se u stakleniki p r o s t o r p r e k o grejnih tela. Vano je da grejna tela budu to manja, da zauzimaju m a l u k o r i s n u povrinu staklenika, da ne zasenjuju biljke, da izrauju to vie toplote po jedinici grejne povrine i da m o g u lako da se odravaju. Sada se kao grejna tela najvie koriste glatke metalne cevi. Grejna povrina cevi, tj. njihova duina, izraunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika, po jednaini

klenika povrine 1000 m n e o p h o d n o 300.000 kcal/h, p r i ko2 rienju tople vode 90/70C, uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m , i p o d uslovom da se u stakleniku odri t e m p e r a t u r a 20 C, onda e grejna povrina cevi (F) biti:

Na osnovu p o d a t a k a o vrsti, debljini i drugim osobina ma cevi lako se izrauna njihova odgovarajua duina. Veoma je vano da grejne cevi b u d u pravilno razmetene u p r o s t o r u staklenika, s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogui lako kretanje o r u a za r a d . Cevi se obino m o n t i r a j u pored bonih zidova i na stubovima-nosaima izmeu staklenikih odeljaka. U staklenicima sa veli k o m i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. Za nae k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 , a u j u n i m krajevima s neto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov noj povrini, a mali imaju ventilacione otvore i na b o n i m staklenim zidovima. Zavisno od konstrukcije staklenika, ot vori m o g u biti pojedinani ili se itavi sektori krovne povri ne podiu i sputaju. U k u p n a povrina ventilacionih otvora predstavlja vaan elemenat u konstrukciji staklenika, i zavisi od klimatskih ka r a k t e r i s t i k a odreenog geografskog p r o s t o r a . Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo, koji su u nas, inae, naj vie zastupljeni, imaju samo 20% ventilacione povrine od u k u p n e krovne povrine, to je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolenih meseci. Za nae podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro vne staklene povrine.

U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehanikih i elektromehanikih ureaja p o m o u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot varanje i zatvaranje, ali se uvek ostavlja mogunost da se jedan deo ventilacionih povrina, na p r i m e r 1/3, otvara r u n o . Mehanizam za otvaranje i zatvaranje ukljuuje se, ili isklju uje, p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. U novije vreme u g r a u j u se a u t o m a t s k i ureaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis nosti od t e m p e r a t u r e ve i od relativne vlanosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naroiti higrostat.

Drenana instalacija. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj povrini staklenika. Uprkos tome to z n a t n o poskupljuje izgradnju, drenani sistem predstavlja vrlo kori snu instalaciju j e r omoguuje da se ispiranjem zemljita sma-

INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi se od potreba biljaka za vodom i od naina navodnjavanja. Glavne vodovodne cevi obino se montiraju visoko na noseim sluhovima. Na o d r e e n i m mestima, zavisno od naina na vodnjavanja, ugrade se odgovarajui prikljuci. Primenjuju se uglavnom tri naina navodnjavanja: crevom (runo), oroavanjem i kapanjem. Za sistem oroavanja i kapanja kori ste se p o k r e t n e plastine cevi sa odgovarajuim otvorima, rasprskivaima ili cevicama za kapanje. Instalacija za navodnjavanje od plastinih materijala ima znaajno preimustvo n a d m e t a l n o m ne razjedaju je soli rastvorene u vodi, te se moe koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih ubriva. Instalacija za navodnjavanje oroavanjem ili kapanjem moe se povezati s ureajem za programiranje, koji automat ski otvara i zatvara odgovarajue elektromagnetne ventile i tako regulie koliinu vode i trajanje navodnjavanja. Prog r a m zalivanja moe da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i , bez prisustva r a d n i k a . Ureaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove zati sa slinim ureajem za prihranjivanje biljaka i dozira nje r a s t v o r a mineralnih ubriva, k a o i za zatitu useva.

Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku

nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog, a naroito nepravilnog ubrenja useva mineralnim ubrivima. Drenani sistem je n e o p h o d a n n a r o i t o na zemljitima sa sla bo propustijivim p o d o r a n i n i m slojem. Drenani sistem se sastoji od drenanih cevi i kolekto ra. Drenane cevi su keramike, prenika oko 50 m m , a ko lektori su azbestnocementne cevi prenika 150 m m . Drenane cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm, ili n e t o dublje, na svakih 56 m. Prostor se zatim nasipa slojem ljunka ( 2 0 30 cm) i peska (510 cm), a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 4050 cm. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifinim instalacijama koje u velikoj m e r i olakavaju rad i doprinose poveanju ekonominosti. N a r o i t o problem predstavlja transportovanje materijala du staklenikih odeljaka. Za tu svr hu m o n t i r a j u se specijalne platforme, t r a n s p o r t n e trake, raz liite vrste kolica koja se kreu najee po cevima grejne instalacije na zemlji, ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosaima.

INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1

TETOINA USEVIMA

Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i n o ni je mogue bez sistematskog sprovoenja kompleksa profilak tinih, agrotehnikih i hemijskih m e t o d a suzbijanja tetoina i bolesti. N e p r e k i d n o iskoriavanje zemljita u staklenicima, esto bez plodosmene, visoka t e m p e r a t u r a i vlanost vazduha p o t p o m a u masovno razmnoavanje i irenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim staklenikim k u l t u r a m a paradajzu, kra stavcu i paprici. Na paradajzu velike tete mogu da uine korenove ne m a t o d e , staklenika belokrilka, crveni pauk, lisne vai i dr.; m e u bolestima su naroito tetne fitoftora, verticiliozno i fuzariozno uvenue, pepelnica, kladosporijum, virusni mozaik i dr. Na k r a s t a v c u su najopasnije tetoine korenove nemato de, staklenika belokrilka.. crveni pauk, p a m u k o v a lisna va, sovice, tripsi i dr., a najopasnije bolesti pepelnica, askohitoza, bela i siva trulenica, mozaik i dr. Papriku, ta kode n a p a d a j u mnoge tetoine nemato de, lisne vai, sovice, crveni pauk, cikade, i bolesti pepel nica, siva i bela trulenica, virus mozaika duvana i dr. Integrisana zatita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omoguuje da se razmnoavanje i irenje populacija tetoi1) Prema E. Elenkovu i dr.: Proizvodstvo na zelenuci v oranerii, Zemizdat Sofija, Kolos-Moskva 1977.

na i prouzrokovaa bolesti dre ispod praga e k o n o m s k e tet nosti. Sistem ukljuuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija nja i svaka pojedinana m e r a se preduzima samo a k o je ne o p h o d n a i usklaena s k o n k r e t n i m uslovima. U novije vreme sve vie se uvode bioloke metode suzbijanja tetnih insekala i akara. Na taj nain, doslednom primenom profilaktinih, agrotehnikih i biolokih m e r a uloga hemijske metode u suz bijanju bolesti i tetoina i njene negativne posledice u znat noj meri se smanjuju. Profilaktine mere. Osnovnu profilaktinu m e n i pred stavlja dezinfekcija staklenika, zemljita, zemljino-ubrevitih smea, ambalae i semena, zatim odgajanje zdravog ra sada, odravanje optimalnog reima t e m p e r a t u r e i vlanosti vazduha i zemljita. Dezinfekcija staklenikih instalacija i o p r e m e obavlja se po zavretku vegetacije biljaka, s ciljem da se u n i t e prouzrokovai bolesti i tetoine koji zaostanu na povrini i u p u k o t i n a m a zidova, cevi, instalacija i stakla. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smeom p r e p a r a t a . Krastavci se prskaju sredstvima pro tiv pepelnice, akarida, lisnih vai i belokrilke (npr. rastvo r o m 0,15% k a r a t a n a ili benomila, 0,1% akreksa i 0,2% fosiamida). Paradajz se isprska meovitim r a s t v o r o m cineba (0,5%) i fosfamida (0,2%). Posle toga biljke se iskopavaju (dok su jo svee) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . U sluaju da je zaraeno n e m a t o d o m , koren je se skuplja u plastine vree i odnosi da leko od staklenika, ili se spaljuje. Poto se paljivo uklone biljni ostaci, sve instalacije u stakleniku (nosea konstrukcija, cevi, staklene povrine) najp r e se ispcru vodom, a zatim paljivo i d o b r o isprskaju 510%-lnim r a s t v o r o m 0,1% akreksa, radi unitavanja akara. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljita. Najefikas nija je dezinfekcija vodenom p a r o m , a ako za to nema mogu nosti, primenjuju se hemijska sredstva fumiganti. P r e dezinfekcije zemljite treba paljivo da se p r i p r e m i . Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 2530 cm, r o t o v a t o r o m ili na drugi nain. Pri t o m e je vano da se stvori mrviasta

s t r u k t u r a , koja obezbeujc d o b r u propustljivost. Povrine ne d o s t u p n e za mainu obrade se runo. Zemljite p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlano, tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prainu. Parenje zemljita moe da se izvede na vie naina, ali se najvie primenjuje ubacivanje p a r e ispod naroitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Cirade su iroke 3,6 m a duge 3040 m. ire cirade su manje pogo dne. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vreicama peska (te kim 56 kg, duine 1 m, prcnika 1012 cm). Preko cirade

Dezinfekcija zemljita vodenom parom

se zatim zategne k a p r o n s k a mrea koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naroitim metalnim kotvama. P a r a se p u t a pod ciradu dotle dok se zemljite na du bini 30 cm zagreje iznad 70. Trajanje zagrevanja zavisi uglav n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljita i pritiska p a r e p o d ti r a d o m . Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljitu i p o d p r i t i s k o m

pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 910 h. Posle toga cirada stoji jo 23 h, a zatim se p r e m e t a na novu povrinu. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Kotao kapaciteta 68 hiljada kg pare na as obezbeuje istovremeni r a d na povr ini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba, o d n o s n o na 735 m 2 (67 cirada) ako se koristi priti sak od 10 m m . Proseni u t r o a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po vrine iznosi 7 kg/h, uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1,41,6 kg/cm 2 . Grupa od A5 radnika moe u jednoj smeni da obradi p a r o m 810 pare lica. Kad se zavri parenje zemljita u stakleniku, dezinlikuje se centralna betonska staza, na j pre p a r o m p o m o u creva, a zatim jo i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0,5 l / m 2 ) . Na dezinfikovane parcele moe da se dolazi s a m o s obu om p r e k o koje je navuena navlaka od plastine folije. Is p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju, u koje se zamae obu a s navlakama. Poto se u nas dezinfekcija zemljita p a r o m obavlja le ti, postoje mnoge m o g u n o s t i da se infektivni organizmi pre nesu iz susenih staklenika i s polja, to iziskuje veliku predostronost. Dezinlikovano zemljite se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom, koji je i sam p r e t r p e o biotermiku dezinfekciju. Unoenjem sveeg stajnjaka, koji obino sadri prouzrokovae mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka, u znatnoj meri se sma njuje efikasnost dezinfekcije zemljita. Za hemijsku dezinfekciju zemljita koriste se fumiganli, t j . takve hemijske supstanee koje na tetne organizme u zem ljitu deluju svojim isparenjima. Veina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid, nemalocid, insekticid i herbici. Sada se najvie koriste granulisani basamid (6070 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ), zatim teni v a p a m (0,15 l/m 2 ) i dr. Efi kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljita, a naroito od njegove t e m p e r a t u r e . U n a e m pod neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru, pa je u to vreine zemljite uvek dovolj no toplo za p r i m e n u fumiganata.

Veliki znaaj u prevenciji virusnih, gljivinih i bakterij a l n i h bolesti ima termika i hemijska dezinfekcija semena. Ambalaa i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa da dezinfikuju se vodenom p a r o m dre se oko 2 asa is p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100110C, t o se o b i n o ini istovremeno sa p a r e n j e m zemljita. Ambalaa i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u meoviti r a s t v o r formalina (10/o) i a k r e k s a (0,20%). Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. Zemljino-ubrevile smee za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti nain k a o i zemljite vodenom p a r o m , a samo izuzetno hemijskim sredstvima. Agrotehnike mere. Mnoge agrotehnike mere, pravilno i blagovremeno sprovedene, poveavaju o t p o r n o s t staklenikih k u l t u r a p r e m a bolestima i tetoinama. Usporavanje razvoja i smanjenje tetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljita, d o b r e nege, odra vanja o p t i m a l n e mikroklime, pravilnog ubrenja, rotacije kul t u r a i dr. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskoriavanje sorti ot p o r n i h na biljne bolesti. Dosleno sprovoenje kompleksa profilaktinih i agro tehnikih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo lesti i tetoina u toku vegetacije useva za 6070%. Hemijske mere. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo lesti i tetoina moe najuspenije da se ostvari ako se blago v r e m e n o otkriju ognjita tetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. Zbog toga je veoma vano da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i tetoina u sta klenicima koriste se mnogi efikasni pesticii. Mnogi od njih, p o r e d glavnog, imaju i s p o r e d n o deiovanje. U tom pogledu od naroitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na tetnu i korisnu e n t o m o f a u n u , posebno na najmasovnijc rasprostra njenu tetoinu belokrilku i na njene parazite. Mnogi prouzrokovai gljivinih bolesti staklenikih use va, posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida, prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. Zbog toga je korisno da se

u sistem m e r a suzbijanja ukljuuju ne samo nova hem i j ska sredstva ve i da se naizmenino primenjuje vei broj prepa rata, s razliitim vrstama aktivne materije. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najvie ko riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0,1%) i afugan (0,05%), a zatim benlejt (0,030,05%), k a r a t a n (0,080,15%) i dr. Protiv plamenjae krastavca (P. cubensis) d o b r o deluju cineb (0,30,4%) i a n t r a k o l (0,20,3%). Za prskanje paradajza protiv plamenjae najee se primenjuju kuprocin (0,4%), b a k a r n i eksihlorid (0,30,4%), ditam (0,20,3%) i dr., a protiv pepelnice na paradajzu i pap rici uglavnom tiozol (0,30,5%) i m o r e s t a n (0,050,1%). Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Na p r i m e r , a k r e k s je delotvoran protiv akara, m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare, itd. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vai efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha), rogor (u konc. 0,08%), bromeks (0,15%), tiodan (0,2%) i dr. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ). Za unitavanje akara, pored akreksa i m o r e s t o n a , kori sti se i keltan u koncentraciji 0,2%. Veoma je vano da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i tetoina. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zatite radnika od tetnog delovanja pesticida na njihov organizam. Bioloke metode suzbijanja tetoina. U t o k u poslednje decenije uspeno su sprovedena istraivanja i r a z r a e n e prak tine m e t o d e bioloke borbe protiv niza tetoina na staklenikim usevima. Staklenici, k a o svojevrsna ekoloka ostrva, veoma su pogodni za p r i m e n u biolokih m e t o d a zatite bi ljaka. Protiv slaklenike belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw.), koja se, inae, u naim staklenicima redovno javlja kao opasna tetoina, p o r e d hemijskih m e r a borbe, u novije vreme sve vie se primenjuje i bioloko suzbijanje. Na befokrilkinim larvama parazitski ivi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah.). Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se

u vetakim uslovima pa se puta u staklenik u o d r e e n o vre me da unitava larve belokrilke. Brojnost belokrilke u staklenicima, pa p r e m a tome i teta koju nanosi, moe da se smanji i iskoriavanjem entom o p a t o g e n e gljivice aersonije (Aschersonia aleurodis Web ber.). Ova gljivica moe da se odgaji na vetakim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca; tako belokrilkine larve bivaju zaraene gljivicom, usle ega masovno ginu. U borbi protiv lisnih vai koje n a p a d a j u staklenike kul ture uspeno se koriste njihovi paraziti afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal., i dr.). Protiv a k a r a , koji su este tetoine staklenikih useva, sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi, tzv. grabljivi a k a r Phytoseiulus persimilis A. H. Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i teto ina u staklenicima. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljita i u p o t r e b a zdravog, nezaraenog rasa* da, odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . Pri gajenju nekih sorti u o d r e e n o v r e m e moe se izvesti preimunizacija r a s a d a sla bo patogenim rasama TMV, radi ogranienja tetnosti mozai ka duvana. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese nji) usevi, postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu razliite bolesti i tetoine. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 45 dana. U tim uslovima nije mogue da se u sistem zatite ukljue bioloke m e r e borbe, j e r une seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima; tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori snu aktivnost. Meutim, poto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca zavrava ve krajem decembra, n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0,2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0,08%-tnim r a s t v o r o m rogora. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo-

r e s t a n ) ; p r e p a r a t m o r e s t a n , p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja, ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. Posle rasaivanja krastavca, s pribliavanjem berbe, tre ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produnim delovanjem i dugom karencom, pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko ji se brzo razlazu, kao to su aktelik i b r o m e k s u koncentra ciji 0,15%. Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. Dok traju berbe, protiv belokrilke se moe upotrebiti aersonija, a ako se javi velika gustina populacije aktelik i b r o m e k s . U to vreme preporuuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. U sluaju pojave plamenja e ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. Ukoliko se koristi aersonija, p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanoenja suspenzije spora ove gljivice. Suzbijanje bolesti i tetoina na jesenjoj kulturi para dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras tavca. I ovde se u prvom periodu vegetacije, t j . do poetka berbe (krajem novembra), protiv belokrilke koriste tiodan i rogor, a kasnije bromeks i aktelik. Aersonija ne moe da se primeni. U periodu plodonoenja treba vie da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. Napad pepelnice moe se likvidirati zali van jem biljaka 0,05%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili derozala prilikom rasaivanja, uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. U godinama s j a o m po javom plamenjae primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 , 4 % ) , d i t a n o m (0,2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-proleni usevi, primenjuje se zalivanje tek rasaenih biljaka 0,5%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili dero zala (1 lit. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljinih parazitnih gljivica. U periodu od nicanja do plodonoenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o i t u panju na to da se gustina populacije belo krilke svede na m i n i m u m , p r i m e n o m tiodana.. rogora, smee ova dva insekticida, b r o m e k s a , aktelika i drugih p r e p a r a t a . Na krastavcima u to vreme moe ponegde da se javi plame njaa, a kasnije, i askohitoza, protiv kojih se primenjuje prs kanje ditanom, cinebom ili a n t r a k o l o m . Ako je jesen vlana,

u s k o r o posle rasaivanja postoji mogunost da se na para dajzu pojavi plamenjaa i zbog toga treba prskati fungiu dima. Ako je u vreme k a d a p o n u b e r b e brojnost belokrilke velika, t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz lazu (npr. b r o m e k s i aktelik). Posle toga se u staklenik unosi enkarzija priblino 80.000 jedinki po ha. Kasnije, u inter valima od 15 do 30 dana, ovaj parazit belokrilke unosi se jo j e d n o m ili dva puta. Tada se krastavci prskaju aersonijom 4500 g sirove ili 150 g tek isuene nesamlevene gljivine m a s e po ha. Ako se u ovom periodu (od poetka plodonoenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu, primenjuje se akreks, a u sluaju velike brojnosti belokrilke naizmenino a k r e k s i tiozol. Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i aersonije belokrilka pone brzo da razmnoava, t r e b a pribei j e d n o m od sledeih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom; aerosolni t r e t m a n aktelikom (17002000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak tivne materije na 3000 m 3 ). U r a n o prolee na paradajzu se moe pojaviti pepelnica, poto je efekat tretiranja prilikom rasaivanja ve iezao. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0,5%-tnim tiozolom u intervalima 1015 dana, pri emu se vodi r a u n a da tempe r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29C. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke, a ne unitava enkarziju. U poslednjem periodu vegetacije, od poetka aprila pa dalje, kad vreme otopli, na krastavcu se moe oekivati uvea nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa, koji istovremeno deluje i na akare. Ako n e m a a k a r a moe se upotrebiti afugan. U nekim slu ajevima moe n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli, zadimljavanje bladafu m o m ili isparavanje nogosa. Ove mere primenjuju se samo u nudi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije, te se do kraja vegetacije moe raunati samo na p r i m e n u he mijskih mera. Kasni, proleni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci, k a d a je ve p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan stakleniki kompleks, postoje dobri uslovi

za iroku p r i m e n u bioloke metode. Zbog toga se ve na po etku razvoja biljaka u staklenik moe da pusti enkarzija i primeni prskanje aersonijom. Plamenjae se ne razvijaju, a pepelnice se jave vrlo kasno. Dok vreme ne otopli, protiv pe pelnice na krastavcu koristi se akreks, a posle toga moe i afugan. Od poetka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo gunost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu aju m o r a se pribei p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a , zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. U vezi s belokrilkom, p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome to se, u jednakim drugim uslovima, na njoj belokrilka manje naseljava. Meutim, ona esto s t r a d a od drugih tetoina, kao to su slakleniki moljac, sovice, cika de, lisne vai i dr. Ipak, na poetku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika titi od belokrilke liodanom, rogorom, brom e k s o m ili aktelikom, kojima se uspeno suzbijaju i druge tetoine, izuzev lisnih vai, protiv kojih se upotrebljava 0,05-tni pirimor, i sovica, koje se unitavaju r a s t u r a n j e m otrov n i h marnaka. Prilikom rasaivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom, metiltopsinom ili derozalom; time se odlae poja va pepelnice za 34 rneseca i ograniavaju tete od nekih zemljinih parazitnih gljivica, p r e svega od verticilijuma. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice, prska se 0,30,5%-tnim tiozolom; time se istovremeno suzbija i be lokrilka.

ZEMLJINE SMEE

Zemljini s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n znaaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. Pos toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljinih smea. U zemljama gde ima bogatih nalazita d o b r o g treseta taj mate rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljine smee se prave od svu da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a d o b r e zemlje, d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. Za setvu paradajza, na primer, d o b a r s u p s t r a t predstav lja meavina oko 70% slabo razloenog treseta, 20% batenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. D o b r a smea za setvu spravlja se, isto tako, od 2 dela glinovite zemlje, 1 dela treseta i 1 dela peska, ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. S m e a m a se dodaju m i n e r a l n a ubriva i mleveni kre njak a k o je treset kisele reakcije. U n a i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza moe se napraviti od 2 dela nezaraene s t r u k t u r n e zemlje, 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela renog peska. Smeu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. Posle dezinfekcije ovoj smei se dodaje 23 k g / n r superfosfata. Zemljini s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk ture, da d o b r o dri vlagu, da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a t e n s k e zemlje i n e t o peska; za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 .

Za paradajz se spravlja smea od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje, a za krasta vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. Pokazalo se da doda vanje mineralnih ubriva ovim smeama ne utie u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi, niti kasnije. Meutim, mnoga istraivanja su pokazala da su smee sa tresetom znatno bolje. Biljke odgajene na s m e a m a u ko jima je osnovna k o m p o n e n t a treset, imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije, u toku 23 meseca posle rasaivanja. Takvi usevi ranije sazrevaju u poreenju sa onima ije su rasadnice odgajene na smei zemlje i pregoiclog stajnjaka. Na osnovu toga moe se izvesti zakljuak da -a odgajanje rasada staklenikih kultura treba koristiti u pr om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m , a smee sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu aju nude. Treset ima znatna preimustva. On ne sadri uzronike biljnih bolesti niti seme korova, te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. To je srazmerno lak mate. ijal, to olakava njegovu obradu, t r a n s p o r t i prenoenje sak.ija. Najvanija preimustva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo sobnost zadravanja vlage. Rastresit je, ima d o b r e vazdune osobine i nikad se ne ovlai previe. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u koliinu vode iz treseta biljka ne moe da usisa. Poto se isueni treset s p o r o ponovo vlazi, m o r a nepre kidno da se odrava u dovoljno vlanom stanju. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontrolie vod ni reim. U p r o t i v n o m moe doi do ozbiljnih poremeaja u razvoju biljaka. Treset sadri m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle du ne postoje znatne razlike izmeu treseta iz raznih nalazi ta. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unoenjem m i n e r a l n i h ubriva. J e d n a d o b r a tresetna smea moe se napraviti, na pri mer, od 68 zapreminskih delova treseta, 12 dela zgorelog stajnjaka i 12 dela renog peska (sa esticama do 3 m m ) . P r e meanja tresetu se dodaje 23 kg mlevenog krenjaka na 1 m 3 , a posle meanja sa stajnjakom i peskom 100 g N,

250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata, m a d a se treset moe obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi nain. Tresetni s u p s t r a t i se obino spravljaju na industrijski nain (u blizini tresetnih nalazita) i kao gotov proizvod pro daju odgajivaima. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljine smee. U Engleskoj se koristi poznata smea John Innes, sledeeg sastava:

U N e m a k o j se u novije vreme propagira specijalni tre setni s u p s t r a t tzv. TKS. Re je o nerazloenom tresetu sa do d a t k o m mlevenog krenjaka, oligoelemenata i mineralnih u briva u dve razliite doze: TKS-1 sadri 0,15% N, 0,15% P2O5 i 0,20% K 2 O , a TKS-2 dvostruko vie. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaene su m a n g a n o m , b a k r o m i gvoem, a odnos NPK je neto izmenjen 1 : 0 : 1,4. Poznati holandski zemljini s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta, mulja dobijenog i enjem jarkova, kanala i b a r a , od peska i mineralnih ubri va (ponekad i stajskog ubriva).

ZATIENI PROSTOR POD PLASTINOM FOLIJOM

Poslednjih godina se za zatieni p r o s t o r koristi oboje na PVC folija koja, u zavisnosti od boje, selektivno p r o p u t a suneve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. Poliamidna folija je od manjeg znaaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubiaste zrake. Ona ve za 12 meseca postaje neelastina, kida se. Veoma d o b r o p r o p u t a vid ljivi i ultraljubiasti deo spektra, a veoma slabo toplotne zrake. Za zatieni p r o s t o r koristi se tzv. EVA folija (etilvini 1acetat), koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. Odliku je se, p r e svega, veom otpornou na atmosferske faktore, daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizika svojstva. Osim folija, za zatieni p r o s t o r se koristi vrsta plasti na m a t e r i j a u vidu segmenata, ploa, od polivinilhlorida, poliestera i si. Ove ploe mogu biti vee trajnosti, debljine 12 cm, s r a v n o m ili valovitom povrinom, razliite veliine. Nji hovo korienje je ogranieno zato to je tee raditi sa nji ma i to su skuplje.

Koritenje razliitih plastinih folija za zatieni pros t o r poslednjih godina postaje sve znaajnije i k o d nas. Za zatieni p r o s t o r najee se koristi polietilenska folija, polivinilhlorid, poliester i razliiti vidovi pojaanih plastinih fo lija. Polietilenska folija je prozrana, glatke povrine, otpor na na delovanje kiselina i alkali ja, p r o p u t a oko 8090 % vidljivog dela s p e k t r a i 7075% ultraljubiastog dela spek tra, to je znaajno za rast biljke. Poto ova folija p r o p u t a 8085% infracrvenih zraka, u n o n i m asovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. Pod dejstvom sunca, p r i duem korienju, k o d polietilenske folije' nastu pa fotooksidacija, koja smanjuje elastinost folije, ova stari, p r i emu njena prozranost o p a d a ak za 6070%. Polieti lenska folija se odlikuje hidrofilnou, to dovodi do konden zacije kapi vode na u n u t r a n j o j s t r a n i zatienog p r o s t o r a . Ove kapi ne otiu po povrini folije, ve padaju na biljke, to moe izazvati povrede i oegotine, a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podsea na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivou za svetlost. Ta ko o n a p r o p u t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubia stog dela spektra. Ne p r o p u t a infracrveni deo spektra, to je povoljno svojstvo j e r spreava izrazito hlaenje zatienog p r o s t o r a u toku noi. Vek trajanja ove folije je 23 godine, ah je ona neto skuplja.

Niski plastini tuneli

U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zatieni pros t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m , koji ine 210% celokupne povrine folije. Ovi otvori omo guuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage, to smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Za zatieni p r o s t o r najee se k o r i s t e folije debljine od 0,100,20 mm i irine od 0,618 m. Ova irina se pos tie d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojee folije lepe (pegla ju) p o m o u poveane t e m p e r a t u r e . Ovo peglanje se moe oba viti obinom peglom tako to se ivice folija postavljaju jed na na drugu, pa se p r e k o hartije, postavljene p r e k o folija, prevlaci zagrejanom peglom. Za pokrivanje zatienog pros t o r a moe se koristiti dvostruka folija, to osigurava bolje toplotne uslove, ali pogorava osvetljavanje. Zatieni p r o s t o r pod p l a s t i k o m moe biti namenjen s a m o zatiti od mraza, a moe biti savremeniji (tuneli, plaste nici) i t a d a se povre moe gajiti t o k o m cele godine. Niski plastini tuneli mogu biti dvostrani, sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog slinog ma t eri jala. Niski tuneli imaju lune nosae od ice (34 mm deb ljine), PVC cevi ili prua. Lukovi nosaa (ija je duina oko 140 cm i vea) postavljaju se na rastojanju od 1 m, u k o p a ju u zemlju 1015 cm i pokriju folijom debljine 0,10 m m . Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa june privr sti za zemlju ciglom, cevima za navodnjavanje i si. Ta s t r a n a slui za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira n a . Visina tunela se kree od 40 do 60 cm, irina od 50 do 150 cm i duina od 12 do 18 m. Sa eonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omoguuje d o b r u zatitu biljaka a istovreme no i lako provetravanje. Poluvisoki tuneli su visine 7090 cm, irine 23 m i duine oko 15 m. Lukovi k o s t u r a sainjeni od deblje ice ili PVC cevi duine 3,604,20 m, a prekriva se folijom debljine do 0,20 m m . K o s t u r se ukopava u zemlju 2025 cm. Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela, a sa june se privruje za povrinu zemljita (cigla, cevi). Visoki tuneli su visine 1,83,6 m, irine 4,57,5 m i duine 25100 m. Nosea konstrukcija sainjena je od alumi-

nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajue debljine. Nosai se ukopavaju u zemlju 4070 cm s razma k o m lukova od 1 do 1,5 m. Za postizanje vrstine nosai se m e u s o b n o povezuju.

Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastina folija de bljine 0,150,20 m m . S obzirom na irinu ovih tunela, esto se plastina folija m o r a lepiti, ali t a k o da avovi dolaze p o ' irini, a ne po duini tunela. Sa obe eone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omoguuju laki r a d i provetravanje. Po duini, na svakih 1020 m nalaze se otvori u vidu roletni koje slue za provetravanje. Najbolje je da su otvori r a s p o r e e n i naizmenino, j e r je t a d a bolje provetravanje. Osim toga, prove travanje se moe obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bonih sek t o r a po celoj duini tunela. Za intenzivno provetravanje mo gu se m o n t i r a t i ventilatori. U visokim tunelima zalivanje i zatita mogu se obavlja ti a u t o m a t s k i , sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu nela ili su vezane za uzduni nosa tunela. U zavisnosti od konstrukcije, tuneli se razlikuju po ve liini i obliku, ali kao zajedniku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu kruni oblik, koji omoguuje najbolje korienje suneve svetlosti.

Konstrukcija visokih plastinih tunela

Lukovi nosai od plastike

Plastenici su visoki zatieni p r o s t o r po konstrukciji sli ni staklenicima i mogu biti pojedinani i blok-plastenici. Po to je folija laka od stakla, svi nosei elementi su lake kon strukcije, a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta klenika. U iroj proizvodnji najee se koriste blok-plaste nici. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak lenika: temelj betonski ili od opeke i nosea konstrukcija od drveta, plastinih cevi, gvoa, aluminij uma i si. prekrivena plastinom folijom. Krov moe biti dvovodni sa j e d n a k i m ili razliitim nagibom stranica krova, kao i polukrunog oblika, to je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0,200,25 m m , ili' pojaani plastini elementi. Plastina folija se zamenjuje posle 12 godine, to zavisi od kvaliteta folije. Za odravanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlanosti na k r o v u i b o n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. Povrina ovih otvora u n a i m uslovima t r e b a da izno si 30% u k u p n e povrine plastenika. Instalacija plastenika, sis t e m za grejanje, zalivanje i ostali, iste su k a o u stakleniku. Mikroklirna u plasteniku

r a n i m j u t a r n j i m asovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi ne. S u n a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo poveava i maksimal na t e m p e r a t u r a moe biti za 1520 vea od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. Oblanih dana t e m p e r a t u r a je n e t o nia ta ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 37 C via od tempe r a t u r e spoljne sredine. Velika dnevno-nona kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste niku bez grejanja m o g u se izbei r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i odravanjem vlanosti zemljita u plasteniku. Vlano zemljite a k u m u l i r a vie t o p l o t e koju u toku hladnih noi zrai. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najnia na povrini zem ljita, a da se ka v r h u konstrukcije poveava na svakih 50 cm za 0,10,3 C u j u t a r n j i m asovima, o d n o s n o 34 U C u po dne. Po duini plastenika t e m p e r a t u r a je razliita: najvea je u sredini, a na eonim i b o n i m s t r a n a m a plastenika je za 23 C nia, to se odraava i na r a s t biljaka.

Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zatienom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije, njene propustljivosti za insolaciju, i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt n i m uticajem spoljne sredine i podlona je veim kolebanji m a . Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neeljena ko lebanja t e m p e r a t u r e . U p r o s t o r u pod plastinom folijom, bez obzira na veli inu, toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot v o r e n o m polju. Tokom dana, pod d i r e k t n i m dejstvom sunca, dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji tu ijom se radijacijom u t o k u noi odrava toplota u plas teniku. Stoga je povoljnija polietilenska folija, j e r ne propu ta infracrvene zrake, te se plastenik tokom noi slabije hladi, U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se poveava i do stie m a k s i m u m oko 12 asova, a zatim o p a d a t a k o da je u
Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom

Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima povea t e m p e r a t u r a . To se moe postii korienjcm dve fo lije s r a z m a k o m 24 cm izmeu njih. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 45 C vea nego u plasteniku s jednostrukom folijom, i za 510 C vea nego na otvorenom polju. Korienje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o prolee, j e r dvostruka folija i vazduni sloj izmeu njih spreavaju j a k o zraenje toplote iz plastenika. Meutim, u ovakvim plasteni cima je m a n j e svetlosti, to je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljati postav ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. To su niski tuneli, visine oko 50 cm, s noseom konstrukcijom od ice ili prua. Za njih se moe u p o t r e b i t i i stara plastika, j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zatite od mraza. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazduni sloj i plastika), t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 35C via nego iznad do punskog tunela. Zatita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo e se vriti oroavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to plote iz zemljita, tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 14C vi a nego u slobodnom p r o s t o r u . Slian efekat postie se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili izmeu dva sloja plas tike. Za tu svrhu se na svakih 1015 m m o n t i r a j u rasprskivai na 0,51 m iznad plastenika. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2C i i m a i dalje tendenciju pada, poinje se sa zalivanjem, te se smanjuje radijacija. Prednost ovakve instala cije je u t o m e to se moe koristiti i za hlaenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 C. Zbog poviene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastinog po krova, poveava se i t e m p e r a t u r a zemljita. Tako je zemljite p o d plastinom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm, odno sno za 7C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljite. Suna n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljita je via nego oblanih dana. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz raena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljita. Na ivicama plaste nika t e m p e r a t u r a zemljita je uvek za 34 C nia od tempe r a t u r e u sredinjem delu.

Zagrevanje plastenika, bez obzira na konstrukciju, mo e biti p r i r o d n o , p o d dejstvom sunca, zatim zagrevanje organ skim materijalom, toplom vodom, p a r o m , toplim gasovima (lermogen). Biotermiki nain zagrevanja podrazumeva unoenje svee organske materije (stajnjak, pozder, listinac, i si.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Stajnjak se slae na povri nu plastenika, a iznad njega se unosi sloj zemljinog s u p s t r a t a (1020 cm). Biotermiki nain zagrevanja moe se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima, i to p r e svega za proizvod nju rasada, a omoguuje za 2025 d a n a raniju proizvodnju. Pri korienju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 13 C nia nego

u stakleniku. Zato je i r a s h o d energije za 1215 % vei nego p r i zagrevanju staklenika. U plasteniku se, bez obzira na nain, mogu zagrevati zemljite i vazduh. Zagrevanje zemljita toplom vodom ili pa r o m j e d a n je od najeih naina zagrevanja u m a n j i m tu nelima ili plastenicima. To je pogodan nain zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 4060 C, ili to ple o t p a d n e vode industrije, ili topla voda koja je p r e t h o d n o koriena za zagrevanje staklenika. Zagrejano zemljite zrai toplotu i zagreva vazduh. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem lju na 40 cm dubine, i to t a k o da se u svakom tunelu obez bedi kruni tok kretanja tople vode ili pare. Raslojanje iz m e u cevi je 4080 cm, a duina cevi 25 100 m, to za visi od duine tunela. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja, o d n o s n o kotao.

Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku

Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vri se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Cevi se pos tavljaju na povrinu zemljita tako da se omogui k r u n o k r e t a n j e vode, to omoguuje bolje korienje tople vode. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identian siste mu zagrevanja staklenika, s t i m to se broj cevi i njihov

Agrostroj Ljubljana je dugogodinji i r e n o m i r a n i pro izvoa plastenika u naoj zemlji. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk cijom, efikasnim provetravanjem, sistemom za navodnjavanje i grejanje, i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omoguuju pri m e n u najsavremenijih tehnolokih m e t o d a u gajenju rasada, zatim povra i cvea. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slini kao u stakle niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lake i jefti nije konstrukcije, kraeg vremena montae, aluminijske konstrukcije koju je lake odravati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Konstrukcija plastenika omoguava raznovrsnu veliinu objekta. Osnovna irina lae je 8 m, osnovna duina od 2,5 m, to se sve moe po elji multiplicirati. Maksimalna visina objekta je 3 m. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha, otvaranjem na krovu i bonim s t r a n a m a (otvori ine 30% u k u p n e povrine). Navodnjavanje i zagrevanje je po elji proizvoaa i zavisi od vrste povra koje se gaji. Pored korienja providne plastine folije, danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom vrstom ali lakom folijom, prilagodljivoj konstrukciji, sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnou. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas tenika koje proizvodi Agrostroj.

prenik m o r a p r o r a u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva ki region, odnosno za odreene uslove spoljne sredine. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najee se pri menjuje u tunelu, m a d a moe da se koristi i u plastenicima. Pri ovom nainu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe r a t u r e 6070 C, koji se p o m o u ventilatora d i r e k t n o ili pre ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Za zagre vanje vazduha moe se koristiti nafta, gas, elektrina ener gija i si. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. Cev je perforirana poevi od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . Otvori na eevima su sa strane, to omoguuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na razliitim nivoima vaz duha. Korienje termogena omoguuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. Naime, pri izrazito niskim spoljanjim t e m p e r a t u r a m a , tunel, pa i plastenik, radi racio nalnijeg grejanja, mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po-

m o u plastine folije. Na taj nain je u delu (1020 m) naj bliem izvoru grejanja najvia t e m p e r a t u r a pa je mogue da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad, paradajz i si.) za iji uzgoj t r e b a vie toplote. Grejanje t e r m o g e n o m esto predstavlja mogunost dopunskog zagreva n j a plastenika. Naime, u uslovima izrazito niskih temperatu ra, a p r i gajenju toploljubivih vrsta, korisno je da se pored postojeeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do p u n s k i izvor toplote. P o t r e b n a koliina toplote izraunava se za svaku kon k r e t n u sredinu, a orijentaciono mogu posluiti podaei u na rednoj tabeli (Somos. 1969):

varira od 55 do 9 5 % , o d n o s n o p r o s e n o je za 2 1 % via nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . T o zahteva p r i m e n u odreenih m e r a nege, a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. S u n a n i h dana, p r i visokoj t e m p e r a t u r i , relativna vla nost moe b i t i ak za 50% m a n j a nego oblanih i kinih da na. Nou, k a d a t e m p e r a t u r a opada, vazduh se zasiuje vode n o m p a r o m , te je relativna vlanost visoka. Ona r a s t e od 18 asova i dostie m a k s i m u m oko 6 asova u j u t r u . U central n o m delu plastenika vlanost je vea nego na krajevima, a na visini od 100 cm za 30% vea nego u p r i z e m n o m delu. Pri p r o v e t r a v a n j u vlanost vazduha se smanjuje do 20%, a pri za li van ju se poveava. Vazduni reim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogunosti provetravanja. Provetravanje u plasteniku moe biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojei otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da ine 30% povrine plasteni ka. Za proizvodnju t o k o m prolea, p o s e b n o za v r e m e suna nih dana, n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe r a t u r u , a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara, ili se plastika skida (tunel).

Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u t a suneve zrake od r e e n i h talasnih duina. Koliina svetlosti koju propu t a plastika najvea je oko podneva, m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e , a za 13 i po p u t a vea s u n a n i h nego oblanih d a n a . Korienje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e izmeu dve folije. To smanjenje moe da iznosi 7 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. U celini svetlosni reim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika odrava istom. Vlanost vazduha. Visoka t e m p e r a t u r a i ograniena cir kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlanost, koja

MESTO ZA ZATIENI PROSTOR

ORGANIZACIJA ZATIENOG PROSTORA Organizacija zatienog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeuje korienje mehanizacije, o p t i m a l n o korienje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zatienom prostoru. Rasadnik. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov na delatnost je proizvodnja rasada. Vie leja, najee 1216, grupie se u blokove, a vie blokova ine rasadnik. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po duoj strani, sa stazama izme u leja irine 5080 cm, sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. I z m e u blokova leja su iri putevi (46 m ) , ija irina zavisi od mehanizacije. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smetaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . S obzirom na v r e m e korienja, ove puteve treba ee ravnati, poprav ljati. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. Poloaj leja moe biti odluujui za ostvarivanje toplot nih uslova u njima u t o k u prolea i zime. U n a i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po duini u p r a v c u istok-zapad. to znai da je via s t r a n a leje severna, a to daje nagib ka jugu i omoguuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Od ovog najpovoljnijeg junog poloaja mogue je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. Dvostrane leje postavljaju se po duini u pravcu sever-jug, to omoguuje r a v n o m e m o os vetljavanje t o k o m dana i slabije hlaenje, j e r je ka severu o k r e n u t a manja, eona s t r a n e ove leje. Pomoni objekti (zgrade, nadstrenice) uvek se postav ljaju t a k o da ne zasenjuju leje, ali da tite leje od hladnih vetrova. Pri korienju leja s tehnikim sistemom grejanja dui na leja moe da iznosi i 20 m, a izmeu blokova leja izgra uju se ui putevi, irine 2,55 m. Kombinovani tip rasadnika ine leje, tuneli, staklenici i plastenici. Ovakav oblik zatienog p r o s t o r a je najei, a posebno je est k a d a se zagrevanje vri t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. Zastupljenost stak lenika, plastenika i tunela, k a o i leja, zavisi od s m e r a proiz vodnje. Pri veoj povrini staklenika, a to znai p r i veoj pro izvodnji povra, leja i drugi oblici zatienog p r o s t o r a ine 1040% celokupne povrine. Pri nedovoljnoj koliini toplot-

Radi ekonominog korienja zatienog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je, prilikom podizanja objekata, d o b r o izabrati mesto, isplanirati i pravilno postaviti objekte. Teren za zatien p r o s t o r treba da je ravan, bez izrazi tih depresija ili uzviica. Za oticanje povrinske vode povo ljan je blag nagib terena od 5 do 8%, i to ka jugu ili jugo istoku. Najpovoljnija su laka, s t r u k t u r n a zemljita, ocedna, koja obezbeuju d o b r u drenau n e o p h o d n u za sve oblike za tienog prostora. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1,5 m. Pri visokom nivou podzemne vode do lazi do hlaenja leja i oteenja korenovog sistema. P r o s t o r za gajenje treba zatititi od vetrova. U zavisno sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zatienom pro s t o r u moe smanjiti i za 10C. Stoga se zatieni p r o s t o r gra di u zaklonu ili se oko njega podie zaklon, ograda. Na taj nain se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka, a doprinosi znatnoj utedi u zagrevanju. Zakloni od vetra mogu biti ume, vonjaci, breuljci, gra evinski objekti, zidani bedemi, drvoredi, iva ograda ili og r a d a od dasaka, prua, kukuruzovine i si. (pogodna za zatitu leja). Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak lona titi deset p u t a dui p r o s t o r ispred sebe. Sa s t r a n e oda kle duvaju najei, hladni vetrovi zaklon m o r a biti vii. Pri korienju zaklona, o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a to m a n j e zasenjeno.

ne energije, ili ako je osnova proizvodnje rasad, izgrauju se m a l e povrine pod staklenicima i one najee slue za proiz vodnju ranog rasada, dok najvei deo zatienog p r o s t o r a sa injavaju plastenici i leje. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po duini u prav cu islok-zapad, a dvostrani staklenici, plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je dua s t r a n a o k r e n u t a vetru. T a d a pr va laa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u elom objektu. Veliina i oblik staklenikog kompleksa u znatnoj m e r i utiu na uspcnost proizvodnje. Maksimalna povrina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najee povrina od 6 do 12 ha), a o p t i m a l n a 36 ha, uz kvad r a t n i oblik staklenikog bloka. Ovakva povrina omoguava korienje mehanizacije, jednostavniji t r a n s p o r t i korienje jedinstvene tehnologije. Velike povrine pod staklom povoljno utiu na smanjenje trokova po jedinici povrine, k a o i t r o k o v a gajenja. Veliina pojedinih blokova zavisi od mo gunosti pune, brze i pravovremene zatite useva, od d o b r e organizacije rada, k a r a k t e r a proizvodnje, kao i od klimatskih uslova. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1,5 ha, a m a k s i m a l n o od 3 ha, o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre ma svrsi proizvodnje. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima ini pravilan razmetaj ovih objekata. Pri t o m e se tei da objekat b u d e to blie izvoru toplote, da ima to m a n j e ras h o d a na instalacijama za zagrevanje. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podiu se staklenici, a plastenici i leje se postavljaju sa june s t r a n e stakle nika. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najee duvaju ne n a n o s e na njih pepeo, dim. Kotlarnica se najee po stavlja na severnom delu p r o s t o r a , a ostali, pomoni objekti zgrade grade se tako da tite p r o s t o r od vetra. K o t l a r n i c a se moe graditi i izmeu dva bloka staklenika, ali se t a k o stak lenici vie prljaju. U organizaciji s veim b r o j e m staklenika blokovi se grupiu t a k o da se izmeu njih ostavljaju staze iroke 45 m.

One slue za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. Za od vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. Ove staze, k a o i iri p u t (68 m) koji se gradi izmeu r e d a blokova, t r e b a da se asfaltiraju, to omoguuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i odravanje istoe. U okviru zatienog p r o s t o r a podiu se zgrade za pakovanje i uvanje povra, laboratorija, zgrada za radnike, admi nistrativna zgrada u odgovarajuoj srazmeri s veliinom ob jekta. MOGUNOSTI KORIENJA ZATIENOG PROSTORA Za e k o n o m i n o korienje zatienog p r o s t o r a od zna aja je smena k u l t u r a (intenzivno korienje zemljita) t o k o m cele godine. Izbor vrsta povra i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zatienog p r o s t o r a (leja, plastenik, staklenik), k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogunou p l a s m a n a . Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre me proizvodnje. Tako, na p r i m e r , na severnijim geografskim irinama u t o k u zime se gaji lisnato povre k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti, dok se u proleno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o vie toplote i svetlosti (para dajz, krastavac). Razliit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od reuje izbor vrste, v r e m e setve, o d n o s n o proizvodnje. Tempe r a t u r n i uslovi odreuju najpogodniji period gajenja, pa pre ma t o m e i u k u p n e trokove proizvodnje. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode, tople o t p a d n e vode) omoguu je u n a i m uslovima ranije rokove setve. Osim ovih faktora na intenzitet korienja zatienog p r o s t o r a utiu kvalitet zem ljine smee, mogunost mehanizacije, sistem za zalivanje i kvalitet vode, a posebno mogunost p l a s m a n a proizvoda. P r e m a tome, u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sainiti plan proizvodnje u zatienom p r o s t o r u . Navo d i m o n e k e od mogunosti korienja pojedinih oblika zati enog p r o s t o r a . Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zatienog plastikom. Njihova p r e d n o s t je to se lako preno se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj nain tite biljke od izmrzavanja i omoguuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju.

Tab. 2. Mogunosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period korienja prva Berba poslednja

Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaa

Period korienja

Berba (sadnja) prva poslednja 1. V 10. VII 15. V 1. VIII

5. III. - 15. V 16. V 1. VIII

Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz

15. II 30. I I I 1. I V 30. IV 1. V 25. V 20. 1 1 30. III 10. I V 10. V

10. IV 30. V 10. VI 5. IV 20. V

20. IV 15. VII 20. VI 15. IV 20. IX

5. III - 15. V 30. V 10. VII

1. V 5. VI

15. V 10. VII

Zatiene leje, bez obzira na grau, m o g u se koristiti t o k o m itavog zimsko-prolenog perioda, i to s m e n o m proiz vodnje rasada s proizvodnjom povra. U naim uslovima veo ma je esta proizvodnja r a s a d a paprike, paradajza, a zatim proizvodnja krastavaca, tikava, lubenica. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola, praziluka, za proizvodnju salate, rotkvice, mladog luka. Za gajenje ovih vrsta povra nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e , pa se mogu koristiti i mlake leje. Tab. 3. Vrsta I Paradajz rasad 5. II 25. IV Krastavac 26. IV 10. VII Boramja 12. VII 1. X Do/.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. X 1. XII 18. IV 25. V 15. IX 15. X 30. III 15. XI 25. IV 10. VII 1. X I. XII 5. VII 20. XI Mogunost proizvodnje u zatienoj leji Period korienja Berba (sadnja) prva poslednja

K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns kim zagrevanjem mogunosti korienja su iste k a o bez zag revanja, s tim to se moe poveati broj toploljubivih kul t u r a , vreme proizvodnje poinje 2025 dana ranije, a zavr ava se 2025 d a n a kasnije. Tab. 4. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja, lubenica ili krastavac 10. I I I 5. V 10. V 20. VII 1. V 20. VI 5. V 20. VII 10. IV 15. VII 20. VII 5. X 20. X 20. I I I 15. V 10. IX 10. III 15. VII 5. X 20. III 30. X 25. I I I 1. IV 20. VIII 20. VII 5. X 25. II 25. V 15. IX 25. III 20. VII 5. X Mogunost korienja plastenika bez grejanja Period korienja Berba

prva

poslednja

20. I 5. VII 10. VII 20. XI

Kod visokih pojedinanih tunela (duine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) mogua je proizvod nja u 23 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dunih m e t a r a oko termogena, gde se postie najvia t e m p e r a t u r a (300 kal/m;) i gde proizvodnja moe da pone ve u januaru. Za postizanje ova kve t e m p e r a t u r e na 1015 m sa svake strane od izvora gre janja postavlja se pregrada od plastine loli je (zid). Ovaj sek t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja ka, a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju zimsku proizvodnju (paradajz, p a p r i k a , krastavac). Polovinom febru ara, k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e neto vie, plastina preg r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m, ime se dobija drugi sek tor, gde je, zbog udaljenosti od termogena, t e m p e r a t u r a ne to nia (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara slui za proizvod nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica, salata), tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada, a zatim i) za proizvodnju povra. K r a j e m m a r t a pregrada se podie, pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. Temperatu ra na kraju plastenika je nia u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povra za jesenju potronju. Ovakva, sektorska proizvodnja omoguuje racionalnije kori enje sistema za grejanje i utedu u grejanju u p e r i o d u naj hladnijih zimskih dana. Za ovakvo intenzivno korienje plas tenika veoma je znaajna primena svih agrotehnikih mera. Intenzivnu korienje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Osim toga, u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku moe dostii i 60C, to bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemoguuje proizvodnju. U stakleniku se mogu smenjivati razliite vrste povra, povre i cvee ili r a s a d i povre. 58

61

OSTALE

VRSTE

ZATIENOG

PROSTORA

greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm, a sa june oko 20 cm. P r e k o leje, naslonjen na grebene, postavlja se neki pokrivni materijal (staklo, plastina folija, asura) koji titi biljke od izmrzavanja. Akumulacijom sunane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljite, te je hlaenje leje u toku noi slabije. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od nosu na spoljnu sredinu omoguuju raniju proizvodnju u prolee, o d n o s n o p r o d u u j u vegetaciju u jesen za 1030 da-

Danas se u proizvodnji povra koriste razliiti oblici za tienog p r o s t o r a . Oni se razlikuju po konstrukciji i nainu i vremenu korienja. PROST ZATIENI PROSTOR Prost zatieni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst rukcijom i uglavnom slui za zatitu od mraza biljaka s ma njim p o t r e b a m a za loplotom. Proste zatiene leje. Radi zatite od mraza na zemljitu zaklonjenom od vetra naini se leja u pravcu islok-zapad, irine 150 cm i duine 1520. Du obe strane leje formira se

Zalitni kapci na. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica, salate, mrkve, t j . vrsta povra koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. Zatiena gnezcia se prave p o m o u ablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . ablon se n e z n a t n o utisne u zemlju, a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. Posle vae nja ablona u zemljitu ostaje gnezdo. Gnezdo se n a p u n i sme-

s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura, najee lubenica, dinja, krastavac, tikva. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastina folija s blagim nagibom ka jugu. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noi prekrivaju rogozom. Zatitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz vodnji povra. Mogu se praviti od stakla, parafinisane hartije i najee od plastike, i to fabriki ili u s a m o m gazdinstvu. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona razliitih veliina, to zavisi od kulture koju treba tititi. Umesto kalpaka moe se koristiti plastina folija kojom se prekrivaju biljke. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po stave j e d n a ili dve savijene ice ili prue, koji se u t i s n u u zemlju. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastina folija (ve liina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem ljom i tako uvrsti. Pri vioj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa va, die i vri provetravanje. Zatiena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod nju vrsta koje se seju ili sade na veim rastojanjima (lubeni ca, dinja, krastavac, tikvica) i omoguuju raniju setvu odno sno sadnju za 1015 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot vorenom polju. / Topla gnezda. Za r a n u proizvodnju lubenica, krastava ca, dinja i tikava koriste se topla gnezda, kuice na ije se dno slavlja sve stajnjak koji slui za zagrevanje. Poetkom m a r t a kopaju se kuice veliine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Na dno kuice se stavlja sve stajnjak (konjski, govei,

oviji i si.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. Iznad stajnja ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena), a naj bolje smea zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. Iznad kuice u zemlju se ulisne savijena ica ili p r u e i prekriva se plastinom folijom veliine 8 0 x 8 0 cm. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i uvrsti. Umesto kopanja kuice moe se koristiti ablon koji se postavi na povrinu zemlje, oko njega se vlana zemlja d o b r o sabije, a zatim se ablon vadi. U ovo gnezdo, dubine 1015 cm,

Topla gnezda

Topli banak

vri se setva ili sadnja, plastikom.

gnezdo

se prekriva

staklom

ili

Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljite zagrcje, najee oko deset d a n a posle pravljenja kuice gnezda. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza, ali se redovno m o r a vriti provetravanje odizanjem plastine folije. K a d a se gaje na ovaj nain, lube nice, dinje, krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. Topli baukovi. Na p o o r a n o m zemljitu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 7080 cm ili vie, to zavisi od vrste koja e se gajiti. U brazde se stavlja sve, topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine), a zatim zemlja, u koju se obavlja setva ili sadnja. Tople humke se prave na zemljitu p r i p r e m l j e n o m za setvu. Na eljenom rastojanju stavlja se topao, sve stajnjak u obliku h u m k e , irine i visine oko 30 cm. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 1015 cm) i humka se zavri u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. Zagrevanje zemljita. Za r a n u proizvodnju povra zem ljite se moe zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . Poveana t e m p e r a t u r a zemljita utie na poveanje t e m p e r a t u r e pri zemnog sloja vazduha (za 25C), to spreava ozlede bilja ka od m r a z a . Ovaj n a i n zagrevanja zemljita je p o s e b n o eko n o m i a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode, gasa, za t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije, o d n o s n o tople vo de p r e t h o d n o koriene za zagrevanje staklenika ili plastenika. Za zagrevanje zemljita vodom koristi se voda ija je t e m p e r a t u r a 4560. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod povrine zemljita na dubini 4060 cm. Prenik cevi, d u b i n a postavljanja i m e u s o b n o rastojanje zavise od tempe r a t u r e vode i povra koje se gaji. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate, spanaa) r a z m a k izmeu cevi je vei i izno si 100120 cm, za paradajz i p a p r i k u 7080 cm, a za kras tavac, dinju, lubenice i tikvice 4050 cm. Ispod cevi moe se staviti sloj peska debljine 1520 cm koji smanjuje gublje nje t o p l o t e u donje slojeve zemljita. Sistem cevi se meuso-

b n o povezuje, najbolje po sekcijama, j e r to omoguuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Pri zagrevanju zemljita v o d e n o m p a r o m koriste se cevi duine oko 15 m i postavljaju se u zemljite na d u b i n u 10 20 cm, a na rastojanju oko 100 cm. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u vrsto vezane, to omoguuje isputanje p a r e . U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha, p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0,5 atmosfera p u t a 24 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljite i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Kondenzovanjem p a r e odrava se i p o t r e b n a vlanost zemljita. Pri poveanom pritisku (35 atmosfera) najbolje je ko ristiti s m e u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 6070C. Cevi se postavljaju na d u b i n u 5060 cm, i to na sloj peska od 30 cm. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 3040 cm, a pri kraju sistema na dubini 2520 cm, j e r to omoguuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Efe kat se poveava a k o se iznad zemljita postavi plastina fo lija.

PROIZVODNJA

RASADA

Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve liku umenost, jer su m l a d e biljice veoma osetljive na nepo voljne ulica je sredine.

O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehniki postupci; osobenost ove specijalne tehnike sastoji se, izmeu ostalog, u primeni razliitih naina zatite biljaka od nepo voljnih uticaja spoljne sredine i iskoriavan ju d o p u n s k i h iz vora toplote. To je, u stvari, gajenje biljaka pod vetakim uslovima, u tzv. zatienom p r o s t o r u . U praksi se najvie ko riste tople leje i staklenici, a u novije vreme i p r o s t o r pokri ven plastinim m a s a m a (plastenici).

Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnoava se r a s a d o m . Time se postiu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re zimirati: 1. Ostvaruje se ranije prispevanje povra za 68 ncdelja u poreenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . 2. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skrauje i time omoguuje racionalnije iskoriavan je zemljita i ubi ranje vie plodova sa iste povrine. 3. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zati titi od tetnih insekata i bolesti, kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. 4. Utroi se manje semena, to je naroito znaajno ka da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr.). Proizvodnja rasada, m e u t i m , iziskuje znatan u t r o a k r a d a i materijala, p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika, i najzad, na samo rasaivanje utroi se do s t a rada. Pri svemu t o m e , m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada, zbog svojih nesumnjivih prcimustava, zadrava pu ni znaaj i u savremcnoj tehnici gajenja povra. Pravilno odnegovane m l a d e biljke, snane i zdrave, prispele za rasaivanje u pravo vreme, jesu osnovni uslov za po stizanje r a n i h i visokih prinosa. Uvek treba imati na u m u da loa rasadnica ne moe izrasti u d o b r u visokorodnu biljku, i to je najei uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povra.

Tople

leje

Topla leja je iroko zastupljen oblik zatienog prosto ra u naem povrlarstvu, koji je zbog svoje jednostavnosti pod jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivaima povra i dru tvenim gazdinstvima. U nas se tople leje iskoriavaju uglavnom za gajenje rasada, a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolenu proizvod nju povra. P r e m a konstrukciji, nainu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obine) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. U naoj praksi najvie su zastupljene obine leje; one mogu biti nadzemne (pariki tip), ili ukopane (ruski tip). N a d z e m n e tople leje su jednostavnije, podiu se uz ma nji u t r o a k rada, moe im se bez tekoa menjati mesto, u njima se lake regulie vlaga, to zajedno sa jo nekim preimustvima ini da se u njima, uz briljiv p o s t u p a k , moe odgajiti veoma ujednaen r a s a d visokog kvaliteta. Ovakve leje

naroito su pogodne za individualna gazdinstva, j e r nije pot r e b n o raskopavanje dvorita, k a o i za terene s visokom pod z e m n o m vodom. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e to je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% vie stajnjaka nego za u k o p a n e , k a o i vie drvenog materijala za ramove.

Tab. 7. Tip leja

Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji irina leje (cm) irina trapa na dnu

(cm) Sevenria strana via od june

spoljna

unutranja

Elementi

tople

leje

Ukopane leje su pogodnije za gajenje povra. U njima je reim vlanosti i toplote manje podloan p r o m e n a m a . U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja; one su dvo s t r u k o ire od obinih, s krovoliko postavljenim prozorima. Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada, ali je njihova izgradnja skuplja. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7.

Toplu leju sainjavaju sledei elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izraen okvir od drveta, zastakljen obinim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . U n a s se najvie koriste prozori veliine 150x100 cm sa 2 ili 3 prosne. Najbolji su okviri od amove grae. Radi povea nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo ru plavog k a m e n a za vreme od 24 asa. Ako se posle toga drvo vie p u t a premaze vrelim firnajzom, okvir moe trajati p r e k o 15 godina. Mnogi odgajivai sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Usled manje spo sobnosti plastike da zadrava toplotu, leje pokrivene ovakvim prozorima n e t o su hladnije (za 23). Osim toga, u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlanost je vea, j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Ram (jastuk, s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Za ramove su najbolje amove daske

irine 2030 cm i debljine 34 cm. Za u k o p a n e leje r a m se moe izraditi i od oblih gredica prenika 1215 cm. Zadnja daska, t j . ona koja se postavlja sa severne stra ne, treba da je neto via od prednje (june). Time se obezbeuje oticanje kie niz p r o z o r i bolje osunavanje u n u t r a njosti leje. Ako se u p o t r e b i r a m ije su daske j e d n a k e irine, severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod m e t a a i tako naini nagib p r e m a jugu. Naroito je vano da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. ra t i. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti

Trap. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slae zagrejani stajnjak. Za leje koje se po diu u toku zime kopa se dublji t r a p (5060 cm), a za prolene leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. Zemlja za toplu leju

U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljino-ubrevita meavina, koja svojim fizikim svojstvima i bo gatstvom i hranljivim sastojcima prua optimalne uslove za razvoj biljaka. S e m toga, ovakva zemlja ne srne biti zaraena prou/.rokovaima opasnih biljnih bolesti. U naoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi no se upotrebljava smea pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Ponekad se ovoj meavini dodaje pesak. Jo bolje smee m o g u da se n a p r a v e dodavanjem vee ili manje koliine dobrog treseta. Za spravljanje nove meavine najee se uzima povr inski sloj zemlje do dubine 20 cm, sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povre. Biraju se parcele sa plod nim i s t r u k t u r n i m zemljitima. Naroito je pogodna zemlja od livadskog busenja. S prolea se plugom iseeno busenje stavi u figuru, pa se naizmenino slau slojevi busenja i sveeg stajnjaka. Preko leta gomila se vie p u t a p r e k o p a , a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. Za spravljanje zemljinih meavina veoma je vano da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Najee se uzima staj njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. Zemljina meavina moe da se p r i p r e m i s jeseni, a zatim da se sloi u figuru i zatiti od p r e k o m e r n o g vlaenja. Najbolje je, m e u t i m , da se smea pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Debljina zemljinog sloja zavisi od toga za ta se leja koristi. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12 15 cm, a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m sa mo 56 cm. Za gajenje povra nasipa se znatno deblji sloj zemlje, 2030 cm, zavisno od vrste povra.

Dvostrana topla leja

Aure. Topla leja m o r a da se zatiti od p r e k o m e r n o g hlaenja tokom noi. Najbolje je da se to ini a s u r a m a od Fazane slame. Asure od evara su manje pogodne. Pokriva nje leja plastinim folijama ne moe da zameni u p o t r e b u asura, ali se od plastike m o g u lako da naprave dueci ispu njeni slamom, koji d o b r o uvaju leju od hlaenja.

Zagrevanje

toplih

leja

Za zagrevanje leja koriste se bioloki i tehniki izvori toplote. Od biolokih materijala jo uvek se najvie upotreb ljavaju sve stajnjak, slama i pleva, a ponekad i drugi or ganski materijali kao to su lie, razni biljni ostaci sa gaz dinstva ili iz industrije, pa ak i g r a d s k o smee. Taj tzv. bioenergetski materijal, ili biotoplivo, prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobaa manju ili veu koliinu toplote. U novije vreme se za grejanje leja sve vie koriste teh niki izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije, topla voda iz p r i r o d n i h izvora i vetakih buotina, vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica, ili elektrina struja. Za individualne odgajivae naroito su p o g o d n e tople leje sa elektrinim grejanjem. U tehniki razvijenim zemlja ma one se sve vie koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za elektrino grejanje; p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a ureajima postavi n a j e d n u posteljicu od ljake, n a s p e zemlja i ureaj prikljui na elekv t r i n u mreu. 7 i Nai odgajivai povra j o uvek gotovo iskljuivo ko riste svee stajsko ubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. Tople leje sa stajnjakom

t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre me dodaju m i n e r a l n a ubriva (45 kg amonijum-nitrata, 3 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). Ovako o b r a e n a i u m e r e n o n a k v a e n a slama daje dovoljno to plote za grejanje prolenih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. Prikupljanje i uvanje. Za podizanje toplih leja neopho d n e su velike koliine sveeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. Zbog toga je n e o p h o d n o da se jo t o k o m leta pone prikupljanje stajnjaka. Radi spreavanja aktivno sti mikroflore, o d n o s n o pregorevanja, stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosui. Posle se sloi u k a m a r u visoku 23 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se to vie istisne vazduh. S e m toga, u figuru sloeni stajnjak se pokrije slo j e m zemlje 1520 cm. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se nee zapaliti. U k a s n u jesen i zimi, k a d a se p r o c e s razlaganja ne moe zaustaviti suenjem, stajnjak se razastire u t r a k e iroke 2 3 m i visoke 4050 cm. U t a k v o m sloju stajnjak se nee zagrejati. Ako se ove t r a k e pokriju slamom, spreie se smr zavanje, koje je veoma nepoeljno, j e r se zimi s m r z n u t i staj njak teko raskravi. P o t r e b n e koliine sveeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. Priprema stajnjaka poinje na desetak d a n a p r e podi zanja tople leje; stajnjak se slae u figuru za zagrevanje, ne p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde e biti postavljene leje? T o m pri likom se stajnjak m e a sa slamom, a a k o je previe suv ovlai se t o p l o m vodom. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se pui. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap, ili se formira nadzemni sloj za leje parikog tipa. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolae sveim, upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. Takav stajnjak se slae direktno u leju. Po sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u prolee k a d v r e m e otopli.

Razliiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobaa d o s t a toplote. Govei stajnjak sadri mnogo vode, sabijen je, sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Meanjem sa konjskim stajnjakom, plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveeg stajnja ka m o g u se z n a t n o popraviti. Oviji. i svinjski staj njak upotrebljavaju se s a m o u smei sa goveim i konjskim. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 4050 dana, o emu treba voditi r a u n a prilikom planiranja rokova setve i sad nje biljaka. Slama, koja se inae redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku, moe se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. Po-

Tab. 8.

Potrebne koliine sveeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja

SETVA I NEGA RASADA

PRIPREMA L E J E Stajnjak se slae u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. Posle toga se gaenjem sabija. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujui visoku temperatu ru i brzo isparavanje vlage. N a s u p r o t tome, u previe sabija noj masi, usled n e d o s t a t k a vazduha, proces sagorevanja %e zaustavlja, ne izluuje se toplota i stajnjak biva zahvaen truljenjem. Ovakav sluaj moe se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlanosti stajnjaka. esto leja p r e s l a n e da radi usled pre k o m e r n o g vlaenja kiom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. Posle sloenog stajnjaka postavlja se r a m , i leja se pok riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Zemlja se moe n a s u t i o d m a h , ali ali je bolje da se to uini 12 d a n a kasnije, k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma vano da se blagovremeno pripre mi odgovarajua leja. Ove leje podiu se na 4050 cm debe lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. Za kasniji rasad, ija setva p a d a u toku m a r t a , leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Dezinfekcija leje. elimo posebno da naglasimo neop hodnost ove m e r e . Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. p a d a n j a (seenja, poleganja), naroito r a n o posejani ra sad. U m n o g i m sluajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoi leje s r a s a d o m . Padanje r a s a d a je, u stvari, najtei problem za m n o g e odgajivae. Sem toga, m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovaima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogunost pojave oboljenja na biljkama. Postoje razliiti naini i sredstva za dezinfekciju zem ljita u leji. Najbolji rezultati postiu se zaparivanjem zem lje p r e ili posle unoenja u leju, ali su za to potrebni naro iti ureaji. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o to su cineb i t i r a m (TMTD) i dr., koje proizvodi i n a a in dustrija. N e p o s r e d n o p r e setve, zemljite u leji se ravnomerno pospe p r a k o v i t i m cinebom u 'koliini 7090 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmea sa zemljom

na d u b i n u 810 cm. Dezinfekcija se moe obaviti i tako to se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Razmuenim cinebom leja se moe zah vati i posle nicanja biljaka. Zalivanje 0,3%-tnom o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko liina p r e p a r a t a (7090 g/m 2 ). Na isti nain upotrebljavaju se i T M T D p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP, temetid 80 i drugi) u koliini 4060 g na 1 m 2 leje. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja, sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povre, i nov zgoreli stajnjak. SETVA Rokovi setve. Veoma je vano da se setva obavi pravo v r e m e n o . Vreme setve se odreuje u zavisnosti od v r e m e n a rasaivanja. Suvie r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d moe da p r e r a s t e . Prestareli r a s a d je obino j a k o izduen, bled, teko se p r i m a i u sluaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suvie m l a d . Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasai vanja i posle toga. Priblini rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni arskih rejona nae zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra sada razliitih k u l t u r a .
Tab. 9. Proizvodnja rasada u toplim lejama

Setva. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi sokog kvaliteta i odreene sorte. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zapraivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. Za zapraivanje se koriste jedinjenja ive (radosan, zorosan i dr.), zatim TMTD-preparati (radoti r a m i dr.), ili ortocid 50. Seme se obino zaprai, a zatim prose je kroz sito da viak praiva ispadne. Za vlanu dezinfekciju upotrebljavaju se najee cerezan nasbajce, formalin i plavi k a m e n . Seme se povee u ret ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 , 1 % , a od formalina i plavog k a m e n a 1%. Seme se dri potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla vom k a m e n u 1 as), a zatim ispere tekuom v o d o m i ostavi da se prosui. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje, k a d a se leja zagreje. Ako je zemlja suvie vlana, p o t r e b n o je da se p r e k o p a 23 p u t a da se prosui. U vlanoj i hladnoj

zemlji seme loe nie i tek to nikne, biljice uginjavaju. Treba voditi r a u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naroito u nadzemnim) moe javiti pregrejavanje (tzv. ja ra). U t o m sluaju pre setve t r e b a skinuti prozore, zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa, porav na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . Seje se o m a k e ili u re dove. Pri setvi o m a k e t r e b a nastojati da se seme to ravn o m e r n i j e rasturi. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 12 cm. Razmak izmeu re dova t r e b a da je 56 cm. Kod paprike, paradajza i plavog patlidana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 510 m m . Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem ubrevite zemlje debljine 11,5 cm. Posle toga se zemlja lako uta ba da d o b r o p r i o n e uz seme. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlana, leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. Poto se obavi setva, leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naroito povoljni. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja sloen posao, koji iziskuje ne samo ne p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja, umenost i isku stvo. Svetlosni uslovi. U n e d o s t a t k u sunane svetlosti, i po red obezbeenja svih drugih uslova, mlade biljke se izduuju, blede, nene su i boluju. Budui da se rasad, naroito rani, proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca, n a r o i t o je vano da se biljkama omogui maksimalni d o s t u p svetlosti. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju im se pojave prvi ponici, uz energino provetravanje. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva, tek iznikle bilj ice u n e d o s t a t k u svetlosti, uz povienu vlagu i t e m p e r a t u r u , p r e k o m e r n o e se izduiti. U veini sluajeva takva greka se vie ne moe popraviti. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih to kasnije uvee. Samo izuzetno
c S O

hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. Veliku greku ine odgajivai koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade dre a s u r e na lejama p r e k o celog dana, ili a s u r a m a tite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunanih dana s prolea. Mnogi nai p o v r t a r i dre na lejama zaprljano staklo, to je isto t a k o neoprostiva greka. Odravanje temperature. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le ji ima osobit znaaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. T e m p e r a t u r a se m o r a podeavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naroit znaaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni canja. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduivanje stabla, biljke poleu i stradaju od bolesti seenja. Stoga, kad biljke niknu, t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. Toplota u leji m o r a se podeavati i u zavisnosti od osunavanja. Ukoliko je svetlost jaa utoliko t e m p e r a t u r a moe biti via, i s u p r o t n o . Visoke t e m p e r a t u r e u toku noi isto t a k o su veoma tetne. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi ne k u l t u r e u razliitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli.
Tab. 10. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama

S prolea, kad vreme otopli, sa rasadnih leja treba uk lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10, sa paradajza iznad 15, sa paprike, plavog patlidana, krastavaca i tikvica iznad 20C. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi sve vazduh, regulie t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. U toku zimskih i prolenih d a n a vreme se menja svakog asa, to iziskuje stalno prisustvo odgajivaa. U pogledu jaine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima razliite potrebe. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku pus, paradajz i celer, u m e r e n o za papriku, plavi patlidan, tikvice i salatu, a slabije za krastavac, dinju i lubenicu. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav ca vetra. Jae provetravanje po t i h o m vremenu moe se os tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . U t o m sluaju prozor se neko liko p u t a naglo podigne i spusti. Zalivanje. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. Naprotiv, moe da se javi suvina vlaga od isparenja stajnjaka i u lom sluaju treba nastojali da se ona smanji j a i m provetravanjem, jer je p r e k o m e r n a vlanost u leji veoma tetna (biljke p r e r a s t u , raznee se i obolevaju). P o t r e b n o je, dakle, odravati umer e n u vlanost. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. Preporuuje se rede a obilnije zalivanje (1015 lit. vode na 1 m 2 ). U po etku rasad se zaliva m l a k o m vodom. Dok je vreme h l a d n o , zalivanje se obavlja p r e p o d n e , a kad dani j a k o otople predvee. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Desetak dana p r e rasaivanja r a s a d treba zasuiti, j e r u to vreme moe j a k o da se izdui i prerasle. Zasenjivanje. Ako posle trajno oblanog v r e m e n a nas t a n u s u n a n i dani, t o k o m p o p o d n e v n i h asova p r e k o prozo ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunani zraci ne bi sprili biljice. Nisu retki sluajevi teta nastalih usled jakog sunca, ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta ko t e t n o .

Plevljenje. Korovi su veoma tetni za biljke u toploj leji. Ako je dezinfekcija zemljita izvrena vodenom parom, u toploj leji nee biti korova. im se pojave korovske biljice, treba ih jo dok su m l a d e p o u p a t i . Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana, poto su p r e t h o d n o usev i zemljite zaliveni. Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e n o m o g u da se suzbi jaju herbicidima, lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. Na 1 prozor leje dovoljna je koliina od 1 g dajmia. Prihranjivanje. Ako je zemljino-ubrevita meavina spremljena k a k o treba, onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . Meutim, ako je zemljina smea slabije hranljive moi (to se vidi na sejancima), biljice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h ubriva. U 10 lit. mlake vode r a z m u t i se 2030 g n i t r o m o n k a l a , 3040 g superfosfata i 2030 gr kalij u m o v e soli. Ovom koliinom zaliju se 2 prozora. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a veom koliinom mlake vode da se sa listova speru ostaci ubriva. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi, t r e b a ih jo j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. Obino se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. Padanje rasada. To/je veoma esta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Naroito mnogo stradaju rani rasad paprike, k u p u s n o g povra i paradajza, j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teko odrati povoljne uslove za razvoj ra sada, a nepovoljne za pojavu bolesti. Bolest se redovno jav lja i na r a s a d u drugih kultura, n a r o i t o na krastavcu. U j a k o zaraenim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad moe p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. Bolest se ispoljava tako to m l a d a stabaoca p r i zemlji omekaju i istrule te biljice p a d a j u kao pokoene (kose se). Naj p r e budu zahvaene pojedine biljke, a zatim se bo lest b r z o iri na susedne, te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le ji. Bolest moe da zahvati r a s a d pre nego to nikne, k a o i odraslije biljke, na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se iri p r e m a korenu; neto kasnije takve biljke uginu. Od p a d a n j a vie s t r a d a gust, nean, izduen rasad. Bo lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego to

je prola jara, koje su, dakle, previe tople, vlane, neprovetrene i sa zaprljanim staklom. U takvoj leji rasad se brzo istegli, raznei i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi vaju padanje. Bolest padanja izaziva gotovo iskljuivo gljivica Rhizoctonia solani, a ponekad i druge gljivice (Pythium sp.); one ive svuda u zemljitu i veoma j a k o se razmnoavaju u ubrevitom, vlanom i t o p l o m zemljitu uz nedovoljno svetlosti. Suzbijanje ove bolesti moe biti uspeno ako se preuzmu odgovarajue mere. Pre svega, za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. Zemlja i u b r e iz prologodinjih leja moe da se upotrebi samo a k o se prime njuje dezinfekcija vodenom parom. Zaparivanje zemlje je najefikasniji nain borbe; odlino deluju cineb, TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. Radi spreavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno, redovno i ja e provetravati leje, na vreme opleviti korove, setvu vriti u redove, itd. im biljice dobiju 2 stalna listia, treba ih oprskati 0,75%-lnim r a s t v o r o m bordovske orbe. Sunanih i top lijih d a n a treba to due drali otvorene prozore. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada, treba ga zaliti 0,3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m slinog dejstva. Rovci su opasna tetoina u toplim lejama i b a t a m a : pregrizaju m l a d e biljice p r i zemlji ili neto ispod povrine. Najvie ih ima na u b r e v i l i m i vlanim m e s t i m a . Rovci se uspeno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po povrini leje ili parcele, posle setve ili sadnje. Mam ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 2030 g cink-fosl ia. Svezi m a m c i razbacuju se predvee, svaka 34 d a n a . Dobri rezultati postiu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks, fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0,15%. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajua koliina insekticida i 2 po 1 m u t r o i 34 lit. rastvora.

PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima iskljuivo praktian znaaj, j e r takva m e r a omoguuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke, koje e znatno ranije sazreti. Sa \biolokog stanovita pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. Meutim, pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi ja r a d a , materijala i sredstava, te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo iroku p r i m e n u . Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehniko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povra. Za kasnije useve ekonominije je da se proizvede nepikirani rasad, p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. I s t o tako, prak sa n e k i h odgajivaa da r a s a d pikiraju dva p u t a moe se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo tetnom. Pikiranje je, po pravilu, utoliko uspenije ukoliko su biljice mlae. U p r a k s i se ova operacija najee izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listia, ili neto kas nije. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. Pre pikiranja se m a r k e r o m obelee mesla gde e biti usaena svaka biljica. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t , na 23 cm veu d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. Sejanci se vade iz semenita i pikiraju paljivo, da bi se izbegla svaka povreda biljica. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. Ako m o r a da se r a d i po vetru, naprave se pored leje pokretni za stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. Pikirane biljke se zaliju, s malo vode, a ako je zemlja dovoljno vlana i vreme oblano, zalivanje nije nuno. Nared nih nekoliko d a n a u podnevnim asovima biljke treba zati titi od jakog osunavanja. Isto tako, sve dok se pikirane bilj ice ne p r i m e , provetravanje leja treba smanjiti, a zatim sve vie pojaavati. Pikirane biljke ostaju u leji 3050 dana; njima treba da se prui briljiva nega. Naroito je vano da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvina toplota u leji.

Rasad u saksijama. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene, plastine, k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala, U poslednje vreme sve vie se koriste saksije spe cijalne izrade, tzv. difi saksije. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasaivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o ouvan. Utvreno je da one ranije sazru i daju vee prinose. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Rasad krastavca, tik vica, dinja i lubenica moe se proizvesti samo u saksijama, j e r ove biljke ne trpe oteenje korenovog sistema prilikom rasaivanja. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do prinose da biljka ovrsne i da lako podnese rasaivanje i nepogodnosti sredine posle rasaivanja, kao to su nie tem p e r a t u r e , toplo, suvo i ve tro vi to vreme, povrede od zemlji nih estica prilikom rasaivanja, povrede od nekih insekala i si. Dobro ovrsli rasad je snanog izgleda, s debelim, d o b r o razvijenim ilama, k r a t k i m stablom i tamnozelenhri, d o b r o razvijenim listovima; m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji hov p o r a s t , a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlanost, ili oba inioca istovremeno. Izlaganje biljaka z n a t n o niim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jaim provetravanjem toplih leja. Naroito je znaajno kaljenje rasada h l a d n o o m prvih nekoliko d a n a po sle nicanja. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de la biljke, dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljitu. K a d a je vreme toplo, a lp obino biva poslednjih nedelja p r e d rasaivanje, porast r a s a d a se obino ne moe uspo riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . T a d a se primenjuje j o i -vzasuivanje, tj. p r e s t a n a k zalivanja.

Mnogo je bolje, m e u t i m , u m e n o m kombinacijom ja eg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu, a zatim ih naglo zaustavljati. P r e t e r a n o ka ljenje biljaka moe da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa ivanja i zakanjenje u plodonoenju, a p o n e k a d i smanje nje prinosa. R a s a d naroito b r z o raste poslednjih 1015 d a n a pred rasaivanje, i esto se p r e t e r a n o izdui. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ogranii, a leje i n o u dre nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. Na t a j nain r a s a d ne samo to sporije raste nego se i privikava na uslove otvore nog polja kali se. Naroito korisna m e r a jeste podsecanje ila prosecanjem zemlje izmeu redova biljaka otrim noem. Na taj nain zaustavlja se rast i podstie izbijanje mnogobrojnih novih ilica. Ovaj splet ilica, proimajui zemlju oko biljke, stvara mali busen, koji se p r i vaenju r a s a d a manje osipa i iliasti k o r e n ostane bolje ouvan. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasaivanja. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasaiva nja se lake obnavlja i bre razvija, zahvaljujui jaem na gomilavanju hranljivih materija u njima. Sem toga takve biljke imaju poveanu snagu zadravanja vode u elijama, usled ega su otpornije na hladnou i p r e k o m e r n o isparavanje vode. U njihovim tkivima se dogaaju i druge korisne p r o m e n e koje ih ine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. RASAIVANJE Priprema zemljita. Zemljite se za rasaivanje pripre ma na isti nain kao za d i r e k t n u setvu. Veoma je vano da povrinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlaan. Braz danje povrina i formiranje leja podeava se p r e m a planira n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehnikih mera, kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . Priprema rasada. Rasauje se zdrav, snaan, d o b r o raz vijen rasad; sve slabe, oteene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj-

ke se kartiraju. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije, predvee uoi d a n a rasaivanja, ili b a r nekoliko asova p r e upanja. Sitniji, nepikirani r a s a d se paljivo upa, a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena, p o m o u pogodnih alatki (mistrija, lopatica i si.); p r i t o m e zemlja se malo stisne a k o m da ne o t p a d n e sa korena. Ra sad k o m e su bile podseene ile, svojim m n o t v o m ilica bolje zadrava zemlju. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. Po pravilu, r a s a d koji- se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasaen; za sve v r e m e dok se ne rasadi dri se u senci; koren treba da se dri ovlaen, a slabio i listovi suvi. Korenje biljaka koje se uvaju za sadnju sledeeg d a n a oblo i se n e k i m vlanim m a t e r i j a l o m . Vreme rasaivanja. U naelu vreme rasaivanja odre uje se u zavisnosti od klime, zemljita, uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. esto je dobro da se rasaiva nje odloi za koji d a n ako vreme nije pogodno, ili je r a s a d suvie m l a d . Ako je r a s a d stasao i sezona ve odmakla, bolje je da se s rasaivanjem zapone iako vreme nije ba povolj no ili zemljite nije najbolje pripremljeno. Biljke se najlake p r i m e kad se rasauju po oblanom danu, u p o p o d n e v n i m asovima, o d m a h posle kie ili p r e d kiu. Nain rasaivanja. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba vlja se r u n o ili m a i n a m a sadilicama. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 810 cm, a ne pikirani pod sadiljku. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Po pravilu biljke se r a s a u j u na neto veu d u b i n u ( 3 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji; salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. Prerasli i j a k o izdueni r a s a d paradajza se potapa, biljke se u j a m i posta ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 68 cm. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom, 34 cm dublje. Maine sadilice upotrebljavaju se za velike povrine. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljitu, i ako r a s a d nije preras tao, ove m a i n e veoma b r z o i d o b r o rade.

Neke od rasaenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i t e bo lesti i tetoine. Ako je vei broj biljaka n a s t r a d a o , usev tre ba to p r e podsaditi. Za p o t r e b e podsaivanja koristi se ra sad ostavljen k a o rezerva. Dobri odgajivai uvek proizvedu 1015% vie r a s a d a nego to je p o t r e b n o za pokrivanje pla n i r a n e povrine. Mesto za tople leje

Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvoritu. Mesto treba da b u d e ocedno, ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku, zatieno od hlad n i h vetrova i izloeno suncu t o k o m celog d a n a . U svakom sluaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od graevina, drvea i drugih p r e d m e t a . O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o spreiti p r i s t u p d o m a i m ivotinjama koje mogu da priine velike tete na lejama i usevima. Istovremeno, ograda treba da slui i k a o vetrozatitna kulisa, te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1,5 do 2 m. Na svakom seljakom gazdinstvu uvek se moe nai dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u slama, trska, k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. P r e m a t o m e , m e s t o za tople leje m o r a biti smiljeno o d a b r a n o i u r e e n o , a ne k a o to mnogi ine, na u b r i t u ili bunjitu. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i nae zemlje, k a o i u d r u g i m ev r o p s k i m zemljama, rasad povra se proizvodi preteno u top lim lejama. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. Gajenje r a s a d a u lejama, k a o to je poznato, iziskuje m u k o t r p a n rad oveka, na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i esto pod nehigijenskim uslovima. Zbog toga u novije vreme ima sve vie nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike, gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne go i oveka koji ih neguje.

Sa stanovita racionalnog iskoritavanja staklenika s m a t r a se da je najekonominije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. Iskoritavanje staklenika samo za proizvod n j u rasada, razume se, ne bi bilo ekonomino. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoe nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura.

Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12i4". Priprema leje, setva, zatita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelani staklenici. Na stelaama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lake se obavljaju radovi oko nege. Ste lae ne t r e b a da su ire od 110 cm. U staklenicima se, inae, moe proizvesti odlian pikirani r a s a d u saksijama, ali je cena kotanja dosta visoka. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina ni staklenici, ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima; za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og rade od ostalog dela staklenika.

Male koliine rasada najbolje je sejati u sanduie, a vee na lejama. Leje, iroke 120 cm, formiraju se t a k o to se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe ubrevita zemlja u sloju 1214 cm. Posle setve leje se pokrivaju plastinim folijama; na taj nain bolje se odrava vlaga u le ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. Do nicanja u stakleniku se odrava t e m p e r a t u r a 2224, a posle nicanja 1618; u toku noi t e m p e r a t u r a treba da je za 24 nia.

Stelani staklenik za gajenje rasada

PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA

Rasad se u p r o s t o r u zatienom plastikom moe s usp e h o m proizvesti. Meutim, v r e m e proizvodnje zavisi od kli m a t s k i h uslova regiona, oblika plastenika, odnosno mogu nosti zagrevanja. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veliinu) bez gre janja u kontinentalnim uslovima mogua je proizvodnja sre dnje ranog i kasnog rasada. To znai da se setva obavlja kra jem m a r t a i poetkom aprila, k a d a prestaje opasnost od ja ih mrazeva. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom moe proizvesti i rani rasad. U naim junim regionima rasad se moe proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. Bez obzira na vreme, proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakani u odnosu na proizvodnju u lejama. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado va se mehanizuje i na taj n a i n se smanjuje u t r o a k ljud skog rada. PRIPREMA ZEMLJITA U proizvodnji rasada polazi se od injenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviu. Nai me, u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze, koje su odluujue za formiranje vegetativnih a poseb no generativnih organa. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i itava dalja proizvodnja. Kad se p o e od ovih

injenica, biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekoloke uslove. Kvalilet zemljinog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je znaaja jer uslovljava brzinu i ujednaenost ni canja, a zatim i celokupan rast i razvoj. Na leim zemljiti ma, o d n o s n o zemljinim smeama, biljke sporo niu i veoma dugo se zadravaju u fazi uspravnih klicinih listia, t j . u po etnoj fazi nicanja. Ovakav poloaj klicinih listia utie na intenzitet asimilacije, pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. Pri proizvodnji rasada zemljite u plasteniku se oboga uje sa 23 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 20 g NPK ubriva (15:15:15) na m 2 . Ovako p o u b r e n o ze mljite se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zatite od bolesti i tetoina. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljita unosi se smea sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta, zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 2025 cm. Zemljina smea m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to ini u s a m o m plasteniku). Bez obzira na to koje se sred stvo koristi, n e o p h o d n o je pridravati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. Za racionalno korienje povrina u tunelima i plasteni cima treba formirati leje iroke 120 do 200 cm, sa stazom iz m e u njih irokom 50 do 70 cm. irina leja i njihov broj zavise od irine tunela (plastenika). Pri t o m e je osnovni prin cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. U elji za to veim korienjem povrina u plasteniku, poseb no u tunelu, veoma esto se prave suvie iroke leje, pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. Tada se prave due klupe i radnici u veoma nepovolj n o m poloaju (poluleei) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva liteta, to omoguava brzo i ujednaeno nicanje. Radi zatite useva seme se dezinfikuje nekim od ivinih p r e p a r a t a . Kod vrsta koje s p o r o niu (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre nje i naklijavanje semena. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem-

p e r a t u r a zemljita o p t i m a l n a za da tu vrstu. U plasteniku se moe proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). Meutim, najea je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem izmeu re dova 510 cm (zavisno od vrste), to omoguuje r a v n o m e r a n rast biljke. Setva o m a k e je i dalje najei nain setve iako su m e r e nege oteane, a i rast biljaka neujednaen. Posle se tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0,5 2 cm, to zavisi od veliine sernena, pa se zemljite povalja i zalije. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. Na taj nain se postie t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. NEGA RASADA Sa pojavom korova na povrini zemljita, a p r e nicanja povra, zemljite se istretira reglonom, to u znatnoj meri olakava b o r b u protiv korova. U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se odrava na o k o 25C ve i time to je provetravanje k r a t k o t r a j n o , i to o k o pod neva. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m i tavog dana. U ovom p e r i o d u t r e b a teiti da se t e m p e r a t u r a kree oko 18C r a d i spreavanja nepoeljnog izduivanja sta bla. Osim toga, ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke, j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju vre stablo. Sa for m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se odrava u granicama o p t i m u m a za vrstu. Plastenik se svakodnevno provelrava ra di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlanosti vazduha, k a o i radi izmene gasova, o d n o s n o odravanja povoljne koncen tracije CO>. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 , to utie i na smanjenje intenziteta foto sinteze. U plasteniku se moe proizvesti pikirani rasad. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obine, plastine, difi, presovane). Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku

treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omoguio bri dalji rast biljaka. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji vanje rasada 0,2%-tnim rastvorom vuksala, fertigala ili dru gog komplesnog ubriva. Ako se r a s a d neto sporije razvija, prihranjivanje se ponavlja i u fazi etiri razvijena lista. Po red toga r a s a d se moe p r i h r a n i t i 12 p u t a sa 10 g NPK ub riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban znaaj. Naime, u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekolokim uslovima, za koje je karakteri stino izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlanosti to k o m d a n a i noi. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e koliine azota fosfora i kalij urna, posebno u fazi dva i etiri prava lis ta. P r e m a tome, s obzirom na specifine ekoloke uslove i p o t r e b e biljke, blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a moe se u znatnoj me ri uticati na celokupan rast biljaka. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljitu odrava se redovnim zalivanjem. U zavisnosti od slanja useva i tem p e r a t u r n i h uslova, zalivanja se izvode svakih 35 d a n a sa 510 1 vode na m 2 . Meutim, broj zalivanja i koliina vode zavise i od stanja useva, pre svega od razvijenosti korenovog sistema. Poto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bonim koreniima, to se racli forsiranja njihovog obrazo vanja, p r e m a slanju useva, zaliva rede i sa m a n j o m kolii n o m vode. Pored regulisanja koliine vode, za bolje obrazo vanje b o n i h korenia od' posebnog je znaaja prihranjiva nje vuksalom. Naa ispitivanja su pokazala da se p r i prihra njivanju vuksalom snano razvijaju korenov vrat i boni delovi korena, to je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili k o m rasaivanja. Specifini t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vla nost vazduha pogoduju irenju oboljenja, pre svega masovnijoj pojavi poleganja rasada. Radi preventivne zatite, poev od faze nicanja, svakih 510 dana vri se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0,5% ili ditan M-14 0,2%), a p r i pojavi obo ljenja i svakih 34 dana. Pored prskanja, zaraene biljke tre ba o d m a h odstranjivati iz plastenika.

Osam do deset d a n a p r e d sadnju poinje period kalje nja r a s a d a . Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to k o m d a n a i noi uz smanjenje pa ak i prekid zalivanja. To znai da se tei da se biljke to bolje priviknu na uslove spolj ne sredine, bez ega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. U pe riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0,5/o-tnim rastvo r o m K2SO4. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da povea otpor nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je znaajno da se izvodi p r e d kraj aprila, jer je to i v r e m e k a d a se u naim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . Pozitivan uticaj ovakvog prihra njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraivaa u Maarskoj ( H a r a s t i, 1970), a potvren je u naim etverogodinjim proizvodnim rezultatima. P r e m a naim rezultatima, na pri m e r , ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oteenja podnese mrazeve od 2C. Inae, ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja dolo do neeljenog izduivanja stabla. To prihranjivanje i m a znaaja i za rast korenovog sistema, p r e svega zbog pri sustva kalijuma. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege, r a s a d proiz veden p o d plastinom folijom ima sve karakteristike kvali tetnog r a s a d a : vrsto, zbijeno stablo, 610 listova, d o b r o raz vijen boni korenov sistem.

PROIZVODNJA

PARADAJZA

PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Meu p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici ma paradajz ima najvanije m e s t o . U n a o j zemlji ova kul t u r a zauzima priblino polovinu u k u p n i h staklenikih po vrina. Podeavanje vremena proizvodnje

Proizvodni i finansijski rezultat u staklenikoj proizvo dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro dukcije. Vreme proizvodnje podeava se u odnosu na uticaj sledeih faktora: k l i m a t s k i uslovi regiona tranja paradajza na u n u t r a n j e m i spoljnom tritu sezonske cene p a r a d a j z a trokovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblanosti i osunavanju, u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m reimu, predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se nai p r i m o r s k i rejoni i juni krajevi Make donije izdvajaju k a o p o d r u j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolenu proizvodnju. Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a i m p r i m o r s k i m oblas t i m a nije ograniavajui faktor, m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r d e c e m b a r i na ovom p o d r u j u n e m a dovoljno svetlosti za

n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao to je paradajz. U ostalim p o d r u j i m a nae zemlje z n a t n a oblanost i nedovoljno trajanje sunevog sjaja u toku pozne jeseni i ra ne zime, u m a n j e m ili veem stepenu, ometaju razvoj i plodonoenje paradajza, to svakako treba imati u vidu prili k o m podeavanja v r e m e n a proizvodnje. Intenzivnija tranja sveeg paradajza u nas poinje kra j e m zime i s prolea. Razlog t o m e su navike stanovnitva da zimi troi konzervisano povre (jer je jevtinije). S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako e se men jati i ova navika. Potranja paradajza na tritima severne Evrope dosta je ujednaena u toku zimskog perioda te se postiu srazmerno povoljne cene. Razlike u ceni zimskog i prolenog paradajza iz stakle nika, na n a e m tritu, nisu dovoljno visoke, to ide u prilog neto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje tro kove. U s t r u k t u r i trokova, grejanje zauzima visoko mesto (3540%) i bitno utie na rentabilnost proizvodnje. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i juna Makedonija,) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane, o t p a d n e tople vode i gasovi). Tipovi proizvodnje. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije, u n a e m podneblju se mogu zasnivati sledei tipovi staklenike proizvodnje paradajza: zimska (rana) proizvodnja i zimsko-prolena (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri od plodonoenja traje od decembra do maja. Preporu uje se za toplije i sunanije regione i za staklenike u koji ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad na t o p l o t a iz industrije. je U zimsko-prolenoj proizvodnji preteni deo produkci ( 6 0 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. Iz ove proizvod-

nje postiu se visoki prinosi i odlian kvalitet plodova, j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. Fizioloki mlade biljke su snanije, m a n j e podlone bolesti ma i intenzivnije reaguju na agrotehnike mere. U zimskoj i zimsko-prolenoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. Meutim, ova k u l t u r a moe se gajiti i k a o p r e t h o d n i , odnosno n a k n a d n i usev u staklenici m a . Na taj nain m o g u postojati: jesenja proizvodnja i prolena proizvodnja Ove dve proizvodnje obino imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. U prvom sluaju preteni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a , a u d r u g o m od m a j a do jula. Sorte. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj, po mnogo emu specifinoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. M e u m n o g i m iniocima koji utiu na taj izbor p o s e b n o su znaajni sve rafiniraniji zahtevi trita u pogledu osobina ploda, i specifini uslovi vansezonske proizvodnje, n a r o i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r j a n u a r . Osobine sorte, kao to su ranostasnost, sposobnost op lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine, dugo trajanje plodonoenja, visoka rodnost, kvalitet plodova, o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge, veoma su zna ajne za odreivanje poetka i trajanja proizvodnje u stakle niku. Iskustvo pokazuje da potroai vie obraaju panju na kvalitet plodova. Trae se okrugli, glatki, j a r k o obojeni plodovi, ujednaene k r u p n o e . U evropskim zemljama sa du gom tradicijom u staklenikoj proizvodnji paradajza, posto ji izrazita orijentacija na sorte iji plodovi imaju 23 sem e n e loe i prosenu teinu 5090 g. Najee imaju duge, pravilne cvetne granice, plodove ujednaene veliine i viso ku r o d n o s t . Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . Meu iniocima koji utiu na formiranje prinosa, koli ina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni znaaj. Odnos iz m e u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih

pupoljaka utoliko je nii ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. Na lou oplodnju i zametanje paradajza u stakleni cima, kao to je poznato, utiu mnogi faktori, a naroito ne d o s t a t a k svetlosti, neizbalansirana ishrana i loe zdravstve no stanje (npr. virusna oboljenja) i dr. Manje je, m e u t i m , p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu, t o znai da u t o m pogledu postoje razlike m e u s o r t a m a . Uopte irzev, sorte sa krupni j i m plodovima imaju slabije zametanje. Za stakleniki uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta, s p r i b r a n i m h a b i t u s o m , k r a t k i m listovima i skraenim internodijama. To omoguuje bolju cirkulaciju vazuha u usevu i veu gustinu biljaka. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod ne j e r u uslovima poremeene ravnotee izmeu svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima, i obilne ishrane azotom, dolazi do zaguenja useva i slabog zametanja. Ako se gaje bujne sorte, gustina m o r a biti manja. Veoma je vano da se odabiraju staklenike sorte sa intenzivnom fotosintezom, o d n o s n o visokim sadrajem hlorofila, to im omoguuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i to se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. U staklenikoj proizvodnji, bolesti paradajza esto na nose velike tete. Uopte uzev, ove bolesti se teko kontroliu hemijskim i drugim m e r a m a zatite. Zbog toga se ine izuze tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte, m a d a u postojeem s o r t i m e n t u ve postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili vie bole sti. Nesumnjivo je da b u d u n o s t p r i p a d a iskljuivo s o r t a m a koje poseduju viestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snanog rasta, ali s relativno rehavim listovima. Plodne granice su p r o s t e ili slabo raz granate, a plodovi glatki, srednje krupni, p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni, sa dva, r e t k o sa tri semena gnezda i de belim, vodenastim p e r i k a r p o m . Ranostasan, visokoprinosan, o t p o r a n na Cladosporium. Pogodan za zimsku, zimsko-prole nu i prolenu proizvodnju. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso b i n a m a ploda nalik na azis. Vrlo r a n i prinosan, o t p o r a n na Cladosporium, pogodan za zimsku i prolenu proizvodnju.

Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokoroan hibrid. Plodovi su krupni, sa t r i i vie semenih gnezda, esto nepravilni i sa izraenom zelenom zonom oko aice. Pogodan za jesenju i prolenu proizvodnju; o t p o r a n na Cladosporium. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta, s neto duim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani, odlinog ukusa. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid, o t p o r a n na Cladosporium, po godan za jesenju i prolenu proizvodnju. Bjuti (Beauty), hibrid sa neto duim i n t e r n o d i j a m a i listovima, usled ega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni, bez zelene kragne, nalik na ekstaz. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve o m a poznate staklenike sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra nijim stasavanjem, boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne to veim prinosom. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m , vrstim, k r u p n i m plodovima sa 34 semene k o m o r e , i slabo izraenom zele n o m k r a g n o m oko aice. Pogodan za k a s n u (prolenu) pro izvodnju; o t p o r a n na Cladosporium, Verticillium i F u s a r i u m . Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi stakleniki hibridi (Exqise, Nemacross, Moncfadex, S u p r e m a , Lucky i dr.), a u novije vreme semenarske kue iz zapadne Evrope n u d e nove hibride, m e u kojima se zasad istiu Virase, Sona to i drugi. N a a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e staklenike sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. Odlikuju se visokom rodnou, a neke i r a n i m stasavanjem. Meu najranije spadaju ekstaz, azis, r i v e r m u n i druge (v. t a b . 11). U staklenicima treba gajiti iskljuivo F ( hibride. Ve sada ih ima mnogo, komercijalizovanih i u fazi eksperimena ta, a bie ih sve vie. Time i pitanje izbora postaje sve slo enije. ( U naelu, t r e b a se odluiti za one hibride koji se odliku ju visokom rodnou, r a n i m stasavanjem, d o b r i m zameta n j e m plodova, krupnijim plodovima i otpornou p r e m a bo lestima.

Tab. 11.

Proscni prinosi najpoznatijih staklenikih sorti paradajza (Murtazov i drugi, 1975)

ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada

Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod nju paradajza je izuzetno znaajan agrotehniki zadatak zbog toga to se to ini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vla nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. Osim toga, ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve getiraju usevi paradajza, paprike, k r o m p i r a i duvana, sa ko jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i tetoine. Na osnovu dugogodinjeg iskustva i istraivanja u Bu garskoj su izveli zakljuak da je najbolje a k o se r a s a d od gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. Na taj nain se m l a d e biljke mogu u s p e n o zatititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e , od kie i zaraze. Istovremeno, biljke se a d a p t i r a j u na staklenike uslove i bolje podnose rasaiva nje na s t a l n o m m e s t u . Seme. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se m e . Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or ganskih ivinih p r e p a r a t a . Ako se koristi p r e p a r a t germizan, seme se dri u 0,25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 as. Posle toga se

ispere, prosui i p o t a p a u 0,2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a , a zatim se d o b r o ispere u te kuoj vodi. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zaprai prepara t o m TMTD (78 g r a m a na 1 kg semena). Za dezinfekciju se m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . Pri t o m e je veoma vano pridravati se u p u t s t v a za primenu, k a k o ne bi dolo do oteenja semena. Za 1 ha staklenikog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 250 g semena, kojim se zaseje povriia od 70 do 80 m 2 leja. Vreme i nain setve. Setva se obavlja e t a p n o izmeu 15. avgusta i 1. septembra. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji ne smee naprave se u stakleniku leje iroke 100 cm, na razastrtoj plastinoj foliji, koja titi r a s a d od bolesti i tetoi na iz zemlje. Sloj ubrevite smee u lejama t r e b a da b u d e deblji (68 cm). Na povrinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o u daske m a r k e r a , na r a z m a k u 45 cm. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1,52 cm. Seme se pokrije slojem ubrevite smee debelim 1,52 cm, pa se to lako uta ba d a s k o m i d o b r o zalije. Umesto u brazdice, setva se moe obaviti i o m a k e na ravnoj povrini. Pre setve leja se obilno zalije, zatim se seme pokrije u b r e v i t o m smeom i ponovo zalije. Jo bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u n e sejalice. Zasejane leje iziskuju briljivo negovanje. Radi obezbeenja o p t i m a l n e vlanosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom, p l a s t i n o m folijom ili istim asu r a m a . Meutim, ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem odrava p o t r e b n a vlanost s u p s t r a t a . Umesto u lejama, sejanci paradajza mogu se u s p e n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m staklenikim sanduiima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). Sanduii se n a p u n e zemljinom smeom, koja se m a l o natisne daskom, a zatim obavi setva u brazdice koje se pret h o d n o utisnu d a s k o m m a r k e r o m . Seme se pokrije istom zemljinom smeom kojom je ispunjeno sandue, u sloju od 1,5 cm. Osim u redove, setva se m o e obaviti i omake, p r i e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e e n o . Ovaj na in proizvodnje sejanaca naroito je pogodan k a d a su u pita n j u manje koliine rasada.

U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Za tu svrhu upotrebljavaju se naroite maine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. Treba oekivati da e, upore do s razvojem nae staklenike proizvodnje, ovaj m e t o d pro izvodnje r a s a d a biti sve vie zastupljen i u naoj zemlji, pogo tovu t a m o gde su izgraeni ili se grade veliki stakleniki kom pleksi. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a odravati tempe r a t u r u 2225 C. Kad nikne priblino polovina posejanih semenki, t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20, ako je dan sunan, a ako je oblano, onda na 1618. Tempera tura u toku noi treba da b u d e 1416. Sniene tempera I m e odravaju se oko nedelju dana, a zatim se ponovo poviavaju. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jaine sunevog zraenja. Po s u n a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se odrava izmeu 22 i 26, po o b l a n o m 1822, a nou o k o 16. Pikiranje. Sejanci se pikiraju k a d p o n u da razvijaju 2. stalni listi. U toj fazi lako mogu da se uoe i odbace bes plodne jedinke, t j . o n e biljice koje istovremeno obrazuju dva stalna listia. U n e k i h sorti moe b i t i i do 30% takvih bi ljaka. Neki a u t o r i preporuuju pikiranje u fazi kotiledonih lis tia, ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u poto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e jo visoke i suvie mlade biljice teko se primaju, pa mnoge uginu. Sejanci se pikiraju u plastine saksije p r e n i k a 10 em, ili u presovane kocke iste veliine. Plastine saksije su vrlo p r a k t i n e . One su lake i trajne, lako se njima manipulie a zemlja se ne lepi za njihove zido ve. U njima se moe odgajiti kvalitetan i d o b r o oiljen rasad. U zemljama sa razvijenom staklenikom proizvodnjom r a s a d paradajza se preteno gaji u p r e s o v a n i m kockama, na pravljenim od prikladne smee treseta, organskih materija, peska i m i n e r a l n i h ubriva. Proizvodnja ovih smea i m a ka r a k t e r industrijske proizvodnje, kao to je u n a s n p r . proiz vodnja graevinskog materijala. Odgajivai nabavljaju ove

smee i od njih izrauju presovane kocke razliitih veliina p o m o u specijalnih maina velikog radnog uinka. Veoma je vaan sastav smee koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke, kako u pogledu vazduha i vode, tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). Pri t o m e smea ne srne biti zaraena bolestima, tetoinama i korovima. Smea treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre sovane kocke s d o b r o m kohezijom, tako da se prilikom ma nipulacije ne raspadaju. Kocke treba da imaju odgovarajue udubljenje u koje se pikira mlada biljica, ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. Najzad, kocka ne srne imati uglaane sirane, to bi spreavalo prorastanje bonih ila kroz njene zidove. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omoguuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. Ova tehnika se sve vie iri u elom svetu, pa t r e b a oekivati da e je i nai odgajivai prihvatiti. iroku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o - t r e s e t n e sak sije, u nas poznate kao difi (Jiffy). One se proizvode indus trijski u razliitim veliinama i oblicima. Prave se od speci j a l n o o b r a e n e smee treseta (75%) bogatog h u m u s o m , celu loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih ubriva. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra t o m i zaliju da se d o b r o ovlae i s u p s t r a t i sama saksija. Ovlaene zidove saksije lako probijaju korenove ile. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom, koja se u ze mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . Celulozno-tresetne saksije, m a d a su veoma p r a k t i n e , imaju i neke nedostatke. Tako, a k o su nedovoljno vlane, gu be hranljivu vrednost, a k o r e n je se teko probija kroz njiho ve zidove. Primeeno je, isto tako, da je rasad u njima vie podloan gljivinim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viih temperatura. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili veernjim aso vima. Oko usaene biljice treba d o b r o natisnuti zemljinu smeu, p r i emu se pazi da se ne povredi slabaoce. Posle pikiranja biljica se zalije i time se uspostavi vrst d o d i r bilj ke i zemljinog s u p s t r a t a .

Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika, na plastinoj foliji koja izoluje biljke od mogue zaraze bolestima i t e t o i n a m a iz zemlje. Izmeu ni zova saksija ostavljaju se staze iroke 5060 cm. Za proiz vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 810"/o u k u p n e staklenike po vrine. Rasad se dalje briljivo nadgleda i neguje, redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i tetoina. Po s u n a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se odrava oko 25C, po obla n o m 1820, a n o u 45 nia od dnevne. Veoma je vano da se odrava o p t i m a l n a vlanost sup strata. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke, poto se sastoji od treseta, zgo relog stajnjaka i peska, ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosui. Sem toga, u to v r e m e (avgust septembar) visoke t e m p e r a t u r e na povrini saksija i narueni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla, usled ega biljke kasnije uginu. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. Pravilno sastavljena smea od koje se izrauju presova ne kocke, ili kojima se p u n e plastine saksije, sadri dovoljnu koliinu m a k r o i mikroelemenala, to obezbeuje odlian ra zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. Rasad je stasao za rasaivanje kad m l a d e biljke razviju 5. ili 6. list. To obino biva 4550 d a n a posle setve. Priprema staklenika

Obrada zemljita. Obrada i p r i p r e m a zemljita zavisi od njegovih osobina, sistema ubrenja, p r e t h o d n e kulture, nai na dezinfekcije i dr. Veoma je vano da zemljite b u d e dob ro o b r a e n o , na d u b i n u 2530 cm. Za osnovnu i povrinsku o b r a d u koriste se odgovarajua o r u a i t r a k t o r i . U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljita obi no se svodi na obilnije ubrenje o r g a n s k i m i mineralnim ubrivima, i na neto dublje oranje (do 40 cm). Dublje oranje od uobiajenog primenjuje se periodino, j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. Istovremeno, s ovom dub ljom o b r a d o m i ubriva se u n o s e na veu dubinu.

U sluajevima kada je zemljite u stakleniku teko, s ve likom koliinom gline, oranje t r e b a obaviti plugom koji pre vre zemljite, uz odgovarajue melioralivnc mere, kao to je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka, treseta, strugotine od amovine, hidratisanog krea ili mlevenog krenjaka. Ovakva zemljita se o b r a u j u na veu dubinu, 3040 cm. Zaslanjeno zemljite se ore plie, da se ne iznose soli na povrinu. Laka, p r o p u s n a zemljita oru se d u b o k o , ali bez prevrtanja ornikog sloja. Posle osnovne o b r a d e zemljite se obrauje frez-main o m . Ako se za ubrenje koristi zgoreli stajnjak, treba ga ras turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmeati u povr inskom sloju. Za usev paradajza zemljite u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6,57,0). Ako je j a k o kiselo, vri se kalcifikacija mlevenim kren jakom. Dezinfekcija. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro izvodnju paradajza obavlja se j o u j u l u ili avgustu. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog ubriva. Veoma je vano da u zemljitu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre p a r a t a za dezinfekciju, j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo e da izazove poremeaje u metabolizmu biljaka. Zbog toga ovaj posao treba da se zavri b a r 20 dana pre rasaivanja. Posle dezinfekcije zemljite se obrauje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m slinom mainom, radi poboljanja njegovih fizikih osobina. Sem toga, f rezo van jem se vri meanje ubriva sa zemljom i omoguuje isparavanje zaostalih fumiganata. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljita i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. ubrenje. Zemljite za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e , izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. Visoke doze azota uz male koliine fosfora i kalij uma deluju depresivno, a povoljan odnos azota i kalijuma podstie ranije stasavanje plodova. Utvreno je, isto tako, da velika koliina azota u zemljitu iziskuje i pojaano ubrenje ka li j u m o m . U sluaju p r i m e n e visokih doza organskih ubriva, posle t r e t i r a n j a zemljita vodenom p a r o m , ili ako je predusev bio krastavac, t r e b a izbegavati unoenje mineralnog azotnog u briva u prvo vreme posle rasaivanja. P r e k o m e r n o ubrenje

azotom podstie vegetativni porast, usporava formiranje i zrenje plodova, pojaava osetljivost biljaka p r e m a bolestima, podstie pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. Viak azota, isto tako, pogoduje jaem ispoljavanju virusnih oboljenja. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vrnih listova nadole, to ima za posledicu zakanjenje u plodonoenju. S m a t r a se, inae, da je za p r i m e n u u staklenicima naj pogodnija n i t r a t n a forma azota, n a r o i t o u z i m s k o m periodu, k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. ubriva s a m o n i j a n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo vi za vegetaciju paradajza. Amidna ubriva (ureja) primenju ju se oprezno i u manjim dozama. Fosfor povoljno utie na zametanje i veliinu cvasti. Slabo usvajanje fosfora moe biti posledica niske temperatu re zemljita. Utvreno je, na p r i m e r , da p r i t e m p e r a t u r i 14C biljke usvajaju fosfor dvostruko vie nego pri 12, a na 16 dvostruko vie nego na 14". Vidi se da je, osim pravilnog ub renja fosforom, veoma vano da se t e m p e r a t u r a zemljita odrava b a r na 15. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubiasta ncrvatura listova, bledouti cvetovi, sitni plodovi. Potrebe biljaka za kalij u m o m naroito su velike u us lovima nedovoljne osvetljenosti. Kalijum na izvestan nain kompenzuje oskudicu svetlosti. Biljke d o b i o obezbeene ovim elementom su snanog rasta, dobrog zdravlja, s vrstim, ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. N e d o s t a t a k kaliju ma poznaje se po hlorotinim listovima, naroito na njiho vom obodu; kasnije se pojave m r k e n e k r o t i n e pege. Paradajz je veoma osetljiv na hlor, naroito p r i oskudi ci svetlosti, te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih ubriva. Veoma je vana i snabdevenost staklenikog zemljita magnezij u m o m . Nedostatak ovog elementa izaziva poremeaj rastenja, opadanje kvaliteta plodova i poveanu osetljivost p r e m a botritisu. Zbog toga se p r e p o r u u j e unoenje 300 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. Za ubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a ubriva. Organsko ubrivo, uglavnom poluzgoreli stajnjak, unosi se u koliini oko 100 t/ha. U novopodignuti staklenik unosi se

vie stajnjaka 150 do 200 tona po ha, zavisno od osobina zemljita. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra stavac, organska ubriva se ne unose, jer razloena slama i unesena m i n e r a l n a ubriva obezbeuju dovoljne izvore hra ne. Osim stajnjaka moe se koristiti treset. Organski materijali (stajnjak, treset i dr.) u znatnoj meri popravljaju fizika i hemijska svojstva zemljita: pobolj ava se apsorpcija hranijivih elemenata, poveava se pufernost, smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja, poboljavaju se zemljina s t r u k t u r a i vodni i vazduni reim. Sistem ubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re zultatima analize koliine hranljivih elemenata u zemljitu, s jedne strane, i potronje biljaka, s druge. Na osnovu takvih p o d a t a k a izraunava se u k u p n a godinja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljite. Potronja biljaka izraunata je na osnovu koliine hran ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije. To je tzv. izvorna n o r m a ubriva za paradajz u staklenicima. Ta izvorna n o r m a predstavlja priblinu koliinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha povrine, uz p r i n o s plo dova od 100 t / h a . Ona se kree oko ovih vrednosti: 300 kg/ha N 450 kg/ha P 2 0 5 600 kg/ha K 2 0 Predvia se, dakle, odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1,5:2. Pri izra unavanju stvarne koliine ubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima, mehaniki sastav zemljita i ubrenje stajnjakom.
Tab. 12. Snabdevenost zemljita hranljivim materijama

Izvorna n o r m a se primenjuje u sluajevima srednje i dobre snabdevenosti. Ako je zemljite slabo snabdeveno, nor ma se udvostruuje. N o r m a se neto poveava i a k o je zemlji te peskovito. Kad je zemljite vrlo d o b r o snabdeveno, izvor na n o r m a se svodi na polovinu, ili se ta koliina unosi samo prihranjivanjem, u m a l i m koliinama. I z r a u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za koliinu hran ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom, pri emu se rau na da 1 t o n a stajnjaka sadri priblino 46 kg N, 34 kg P 2 0 5 i 67 kg K 2 0 . Organska ubriva i preteni deo u k u p n e n o r m e fosfor nog i kalijumovog ubriva koriste se za osnovno ubrenje i unose u zemljite pre sadnje, tj. prilikom osnovne obrade. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka lijumovog ubriva. Veina a u t o r a p r e p o r u u j e da se za os novno u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 3 0 % predviene n o r m e azota, a o s t a t a k u prihranjivanju. Azotna ubriva, po pravilu, t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto sintezu. Pri osnovnom ubrenju, o r g a n s k a i m i n e r a l n a ubriva treba pretenim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm, a o s t a t a k izmeati u povrinskom sloju. Rasaivanje Rani slakleniki usevi paradajza r a s a u j u se izmeu 20. s e p t e m b r a i 10. oktobra. Sadnja se obavlja na baukove, ili na ravnu povrinu. Prvi nain se primenjuje kad je zemljite tee ili vlanije, ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. Brazdanje povrine i for miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. Za sadnju na ravnoj povrini zemljite se, najpre, na pogodan nain izmarkira. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod nje paradajza. Veliina i oblik hranljivog p r o s t o r a znaajno utiu na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . Utvreno je da prinosi po je dinici povrine r a s t u s poveanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci), ali da kvalitet prinosa opada. U r e e m sklopu p r i n o s po biljci je vei, a plodovi krupniji. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u

Stepen snabdevenosti

Slaba, ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksina, iznad

da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m , s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi povrina, da se stvore naj povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima.

U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledea m e u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. Moe se postaviti i 8 redova na m e u s o b n o m raz m a k u od 75 cm. U sva tri sluaja izmeu biljaka u r e d u os tavlja se r a z m a k oko 40 cm. Za male staklenike pogodna e m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za liti; r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju

Meuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3,20 m

Racionalan razmetaj biljaka postie se sadnjom u dvor e d n e trake, s r a z m a k o m izmeu t r a k a 85 cm, izmeu redova u traci 70 cm, i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 3540 cm. U sta klenicima s r a s p o n o m 3,2 m razmetaju se 4 reda, t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosaa po 40 cm. Moe se saditi i po emi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. Staklenici s r a s p o n o m 6,40 m omoguuju p r i m e n u raz novrsnijih ema sadnje. J e d a n od prikladnih naina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinana reda, pri emu se izmeu t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm, a izmeu redova u traci 60 cm.

Meuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6,40 m

0,5/o-tnom b o r d o v s k o m orbom. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm, t j . do prvog lista. Ako je t e m p e r a t u r a zemljita ispod 12C, valja ukljuiti grejanje 23 d a n a ranije da se zemlji te zagreje. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti, p r i emu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. Zalivanje, ukoliko to b u d e n e o p h o d n o , valja ponoviti na isti n a i n pos-

le 45 dana, jer se ne srne dopustiti da tek rasaene biljke pate od sue. Ne ga useva O d m a h posle rasaivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snanog korenovog sistema, to e m n o g o doprineli da uspenije podnesu ne povoljne uslove u periodu n o v e m b a r j a n u a r . Dobro ukorenjene biljke bolje e iskoristi ti jesenje sunane dane i us peti da razviju 45 cvasti, tako da berba zapone ve u de cembru. Temperaturni reim. Odravanje povoljnog t e m p e r a t u r nog reima je od bitnog znaaja. T e m p e r a t u r a vazduha u sta kleniku stoji u najuoj vezi s intenzitetom svetlosti. Najkri tiniji period u ranoj staklenikoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a , k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da ni kratki. Tada se t e m p e r a t u r a odrava na donjoj granici bio lokog o p t i m u m a . Vie t e m p e r a t u r e u to vreme, naroito to k o m noi, tetnije su od niih. Kasnije, u vreme plodonoenja t e m p e r a t u r a se odra va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu.

T e m p e r a t u r n i reim u zemljitu moe se poboljati oko pavanjem m e u r c d n o g p r o s t o r a , zalivanjem m l a k o m vodom i sputanjem grejnih cevi, ako takva mogunost postoji, blizu povrine zemljita. Odriavcuije vlage. Navodnjavanje paradajza se podea va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla nosti zemljita p o t r e b a za navodnjavanjem utvruje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlanosti r u k o m . Kada biljke dobiju tamnozelenu boju, kada je zemljite u povrinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun a n o m v r e m e n u u podnevnim asovima lako svenu, oigledno je da usev treba zaliti. U prvo vreme, od n o v e m b r a do j a n u a r a , zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a nia (do 200 m 3 / h a ) . Kasnije, kad pone plodonoenje i n a s t a n e toplije vreme, zaliva se svakih 510 dana, uz zalivnu n o r m u 350400 m 3 / h a . Za zalivanje, po mogustvu, t r e b a o d a b r a t i siman dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m asovima. T e m p e r a t u r a vode tre ba da bude 2025C, to je naroito vano p r i zali van ju to k o m zimskih meseci.
r>
1 1 J

it

i i

Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o poveanje vazdune vlage. Ponekad, r a n o s prolea, dok se biljke jo nisu prila godile p r o m e n a m a sredine, usled prevelike transpiracije vr hovi biljaka i listova venu, zbog ega vrlo esto vrhovi listo va prigore. U t o m sluaju d o b r o je da se povea relativna vlanost vazduha oroavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. Uvenulost biljaka moe se spreiti i zasenjivanjem staklenika. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na pravljena od 10 kg b r a n a , 10 kg gaenog krea i 100 1 vode. U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. Pri t o m e se voda moe zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Navodnjavanje se vri zalivanjem u brazdice crevom, ili oroavanjem. Poslednja istraivanja pokazuju da je za na vodnjavanje paradajza i drugih staklenikih k u l t u r a najpogod niji sistem kap po kap. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom, a sve vie sistem kapanja.

Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka s n u jesen i zimu, k a d a postoje tekoe s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivinih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. Meu tim, a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti, a staklenik ima efikasnu ventilaciju, moe se i t a d a primeniti oroavanje. Kasnije, poev od m a r t a , p o t o se uklone donji listovi na biljkama, cevi za navodnjavanje se spuste na 3040 cm iznad povrine tla, pa se redovno navodnjava oroavanjem. J e d n a zalivna cev se provodi izmeu redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. Interval izmeu dva uzastopna zalivanja i veliina zalivne n o r m e zavise od fizikih osobina zemljita i zdravice, me teorolokih prilika i stanja biljaka. U vreme masovnog plo donoenja vlaga u zemljitu t r e b a da se odrava na nivou 75 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljita. Stepen vlanosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna aja za n o r m a l n o rastenje i razvie biljaka. Suv vazduh ome ta rastenje biljaka i pogorava kvalitet plodova. Previsoka vlanost vazduha oteava oplodnju cvetova i podstie pojavu gljivinih oboljenja. Optimalna vlanost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . Vlanost vazduha se koriguje provetravanjem i kvaenjem stakla, staza i bilja ka. Relativna vlanost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. Prihranjivanje. Sistem prihranjivanja paradajza utvru je se zavisno od fizikih osobina i snabdevenosti zemljita hranljivim elementima, unesenih koliina ubriva p r i osnov n o m ubrenju, k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. Uopte uzev, na lakom, ocednom zemljitu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 1520 dana, a kasni je, u t o k u intenzivnog plodonoenja, svakih desetak dana. Na teem, nedovoljno o c e d n o m zemljitu prihranjivanja su reda, u vremenskim intervalima 1015 d a n a duim nego u pret h o d n o m sluaju. Veina a u t o r a p r e p o r u u j e da se na zemljitu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g istog azota na m 2 ) izvede tek poto biljke obrazuju tri-etiri cvetne granice, a poslednje k a d a pone da cveta poslednja cvast. Kalijumova ubriva se dodaju 23 p u t a po 10 g aktivne materije na n r .

Visoke doze azotnih ubriva, n a r o i t o u p r v i m fazama vegetacije, izazivaju bujan rast i uvijanje vrnih listova nani e. Kad se pojave takvi simptomi, treba p r e k i n u t i davanje azota. Naprotiv, ako su vrni listovi sveliozeleni, a v r h stabla tanak, valja poveati i s h r a n u azotom. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko riste sloena N P K ubriva formule 1:1:1,5 u dozi 2030 g ubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. Za v r e m e plodonoe nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1), a doza ostaje ista. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . Po pravi lu, koliina i sastav ubriva u t v r u j u se na osnovu analize koliine pojedinih hraniva u zemljitu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. Koliina azota u zemljitu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. Uopte uzev, za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je proseno 300 kg NPK ubriva po h e k t a r u . U proeku, prihranjiva nje se obavlja svakih 15 dana. Nain prihranjivanja. U savremeno opremljenim stakle nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih ubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. Time se postie ne samo ekonominost r a d a nego i poveanje efektivnosti p r i h r a n e , j e r se ubrivo ravnomernije r a s t u r a i bre dejstvuje. Za ova kav nain prihranjivanja najpogodnija su tena m i n e r a l n a ubriva, ili vrsta ali lako rastvorljiva, k a o to su KAN, kalijum-nitrat, kalijum-sulfat, dvojni ili trojni superfosfat i si. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h ubriva u instalaciju za navodnja vanje postoje p o s e b n o u g r a e n i ureaji s odgovarajuim mern i m instiaimentima. U prvo vreme koriste se rastvori nie koncentracije (0,1%), a kasnije, s prolea, jai rastvori (0,20 do 0,25%). U novije vreme, u p o r e d o s osnovnim elementima, biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . Ako je zemljite suvie vlano, ili a k o nema mogunosti za unoenje ubriva u vidu rastvora, prihranjivanje se obav lja r a s t u r a n j e m suvih ubriva, a zatim se zemljite p r e k o p a . P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. Ono je naroi to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo sti biljke nisu u stanju da iz zemljita usisavaju dovoljnu ko-

liinu mineralnih materija. Ogledima je u t v r e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm., tj. ne srne da sadri vie od 1,8 g amonijum-nitrala na litar vode, 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Poboljanje zametanja. Odgajivai ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. Graa cveta biljke paradajza omoguuje samoopraivanje. Me u t i m , a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi oprai vanja i oplodnje b u d u poremeeni, plod se nee obrazovati, ili e se razviti krljavi z a m e t a k koji obino o t p a d n e , ili osta ne sitan. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo lo kvalitet plodova. Ova pojava je n a r o i t o izraena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. Meutim, u t v r e n o je da, pored n e d o s t a t k a svetlosti, na intenzitet ove pojave utiu i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljita, vi soka vlanost vazduha, p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja, o t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta kleniku, p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje, osim osku dice svetlosti, najvie utie nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljita koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. U Holandiji su ut vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljita. Poznato je, meu tim, da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro cesa, tj. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. Temperatu re zemljita ispod 15C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena, a time i apsorpciju fosfora. Usled toga dolazi do na ruavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fiziolokih procesa u biljkama, k a o i do znatnih poremeaja u formiranju i razvo ju generativnih organa. U p e r i o d u n o v e m b a r j a n u a r u naim staklenicima ze mljite je za 23 hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15C). U to vreme je i najvea oskudi ca svetlosti. Time se moe objasniti izrazit poremeaj u for m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. Slabo zametanje moe se u izvesnom stepenu poboljali umenorn kombinacijom provetravanja, grejanja i navodnja vanja. Najefikasnija m e r a za uspeno poboljanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a , tzv. fitoh o r m o n i m a . Za sada se za tu svrhu najvie koristi p r e p a r a t

lomatin, koji se proizvodi i u naoj zemlji. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0,60,8% (68 cern p r e p a r a t a na litar vode). Bolji efekt se postie a k o se tretiranje obavlja u jutar njim asovima. Tretiraju se samo cvetne granice, p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. P o t a p a n j e je zametnije, ali efektivnije. Cvetna granica, na kojoj su se ve rascvetali prvi cvetovi, zamoi se u rastvor i o d m a h lako strese, tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Ako se cvasti prskaju, t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa, a ne krup ne kapi. Tretiranje se ponavlja svakih 35 dana, zavisno od tem pa iscvetavanja. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara, k a d a je cvetanje usporeno, a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraeno. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova, javljaju se u pljine u semenim k o m o r a m a , u kojima obino n e m a semena, a placenta ostane zelena. Ova pojava je naroito izraena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka, to oteava oslobaanje polena iz pranika. Radi podsticanja opraivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. Veoma dobri rezultati se po stiu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara tima i vibriranja. Ako se ne raspolae vibratorima, dobri rezultati se po stiu l u p k a n j e m ica za koje su privezani kanapi, ime se izaziva potresanje biljaka. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu ha nia. To se ini izmeu 9 i 10 asova. Vezivanje i pbiciranje biljaka. Rani slakleniki usevi pa radajza gaje se na j e d n o stablo. Biljke se odravaju u verti k a l n o m poloaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Donji kraj kan a p a zavee se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze mljita, a gornji za icu zategnutu iznad svakog reda biljaka. Kako biljka raste, tako se oko nje spiralno uvija k a n a p , sve do ice.

Boni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu vie od 67 cm. Privrivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr e se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. S prolea, kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak nu visoko, p r e m a v r n i m delovima biljke, donji listovi sve vie gube znaaj u ishrani lista zbog toga to su j a k o zasenjeni, fizioloki ostareli, ili povreeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. Zato se periodino, svakih 1015

Usev paradajza u stakleniku

dana, o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najnia lista, te tako po boljavaju svetlosni uslovi i provetravanje, a istovremeno podstie razvoj gornjih delova biljke. Uklanjaju se celi listo vi, a ne samo njihovi vrni delovi.

Listovi se odstranjuju do visine plodne granice na ko joj je zapoela b e r b a plodova. Nedovoljno odrasli plodovi, ostavljeni na ogoljenom stablu, ne m o g u da dostignu standar dnu veliinu, i kasnije omekaju. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a e n o p r s k a n j e m fungicidima, da se t a k o onemogui prodiranje za raze kroz ozleena mesta. Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku nia. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonoenja razviju stabla duga vie od 3 m, sa oko 20 p l o d n i h granica. Kad nad rastu visinu i ce, stabla se dalje mogu voditi i privrivati na vie naina: palirno, na svod, lepezasto, u s m e r a v a n j e m nanie, ili sputa njem k a n a p a . Stabla se vode na palir lako to se usmeravaju niz icu i vezuju za nju. Tako se obrazuje venac od stabala, listova i plodnih granica. Nepovoljno je to to se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. Za lepezasto voenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne ice zategnu, jedna iznad druge, jo dve ice na meu sobnom r a z m a k u od 20 cm. Prva biljka se vodi niz najniu icu, druga niz srednju, trea niz najviu, etvrta niz' naj niu, itd. Za voenje na svod potrebno je da se iznad irih meurednih p r o s t o r a , koji se, inae, koriste kao staze, zategne jo po j e d n a ica, na neto viem nivou od onih za koje su pri vezani k a n a p i . Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove ice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrenicu. Ovaj nain obezbeuje d o b r o provetravanje, ali usled zasenjivanja listo vi ispod svoda brzo poute i o p a d n u . Osim toga, kao i kod lepezastog naina, p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h ica. Pogodniji i jevtiniji nain gajenja je usmeravanje bilja ka nanie. Kad izrastu do ice, stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno, dok p r e u 23 biljke, a zatim se p u t a j u da vise p o d izvesnim uglom, da se ne p r e l o m e . Dobri rezultati se postiu i sputanjem k a n a p a . Kad biljke dostignu icu, k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u t a i biljke se smiu nanie. Sputanje stabala poinje k a d a su 23 najnie plodne granice obrane, a donji listovi uklonjeni.

Na visini oko 40 cm iznad zemlje du redova se zategne manila koja ograniava sputena stabla da poleu na staze. S prolea, poetkom m a r t a prestaje se sa sputanjem kanapa, a stabla se dalje vode i privruju na venac i usmeravaju nanie. Na d i n a m i k u zrenja, u k u p a n prinos i k r u p n o u plodova z n a t n o utie dekapitacija biljke (zakidanje vrha). Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka zavretka berbe. Zakidanje v r h a omoguuje da plodovi na poslednjoj plodnoj granici bre dostignu n o r m a l n u veliinu i sazru do odree n o g roka. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonoenja u t v r u j e se zavisno od mogunosti plasmana produkcije u o d r e e n o vreme. Vito sanitarne mere. U tehnologiji gajenja paradajza iz v a n r e d n o vanu ulogu ima zdravstvena zatita useva. Najva nije profilaktike m e r e jesu: dezinfekcija staklenika, zemlji ta, semena i inventara, ogranienja pristupa ljudi, ivotinja i m a i n a u staklenik i si. Od posebnog znaaja je odravanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo voren s kupcem. Za udaljena trita, k a d t r a n s p o r t traje du go, plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego to dostignu u p o t r e b n u zrelost. Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoi, pakovanje, am balaa, brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. b i t n o utiu na trinu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza.

Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u poinje od sredine decembra. U n o r m a l n i m uslovima berba se zavrava k r a j e m j u n a , i do tog v r e m e n a u b e r e se proseno 95100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . U k u p a n prinos i koliina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonoenja u velikoj meri zavise od sorte, kao to se vidi iz tabele 14. Podaci o koliini u b r a n i h plodova u poje dinim mesecima, m a d a dobijeni u Bugarskoj, mogu se sma trali k a r a k t e r i s t i n i m i za n a u stakleniku proizvodnju, s obzirom na slinost podneblja i tehnologije. Z n a t n o smanje nje p r i n o s a u februaru objanjava se time to se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih granica koje su se obrazovale u no v e m b r u ; na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova, koji su uz to i sitniji.

ZIMSKO-PROLENA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. Pre svega, t r e b a se opredeliti za sor te paradajza koje su rodne, r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo lestima. Veoma su pogodne sorte s neto krupnijim plodovima. Setva se obavlja p o e t k o m o k t o b r a . R a s a d se proizvodi u staklenicima, u odeljcima koji su vie izloeni suncu i ko ji imaju p o j a a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je priblino 810% u k u p n e p o v r i n e pod stakleni cima). Sejanci se gaje u sanduiima ili na lejama napravlje nim od dezinfikovanog zemljinog s u p s t r a t a . Pogodna ubrevita smea moe se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka, 1 dela zemlje, 1 dela treseta i 1/2 dela renog peska. Leje treba da su uzdignute, a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastinim folijama. Seje se 2 g semena po 1 m .

Poto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima, treba o b r a t i t i panju na t e m p e r a t u r n i reim. Do nicanja se odrava t e m p e r a t u r a 23C, posle toga 1820", a n o u 1516. Rasad se pikira u plastine saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Ako se upotrebljavaju pojedinane difi saksije, p r o s t o r izmeu njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne sue. Sak sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastine folije, rastavljeno, t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. Ako su bile po r e d a n e j e d n a do druge, posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. Saksije se p u n e zeml jino-ubrevilom smeom slinog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Kasnije se u saksije dosipa ubrevita smea ili d o b r o zgoreli stajnjak. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se odrava na 22C d a n j u i 1820 nou. Posle toga nona t e m p e r a t u r a tre ba da je 1214. Priprema, zemljita, i rasuivanje. Zimsko-proleni para dajz r a s a u j e se p o e t k o m decembra. Do tog v r e m e n a u sta kleniku se obino odgaja neki predusev, npr. salata, keleraba i dr., ili k u l t u r a za zelenino ubrenje. Povrina m o r a biti os loboena preduseva 1015 d a n a p r e d sadnju. Posle skidanja preduseva vri se osnovno ubrenje i ob r a d a povrine. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloeni staj njak. Koliina organskih i m i n e r a l n i h ubriva utvruje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljita osnovnim hranijivini elementima. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po boljanja toplotnog reima u zemljitu. Izmeu ostalog t o m e doprinosi unoenje veih koliina stajnjaka i treseta. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a izmeu biljaka paradajza k a o mul. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva, p r i osnovnoj obradi. Poboljanje fizikih osobina zemljita, a time i toplot n o g reima, moe se ostvariti unoenjem inertnih materijala k a o to su vermikulit, p e n a s t i ili sunerasti plastini materi jali i si. U p o t r e b u ovih materijala ograniava njihova relativ no visoka cena, ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po boljanju fizikih svojstava zemljita.

Najzad, u novije vreme ima sve vie pokuaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame, k a o krastavac. Radi zagrevanja zemljita do n e o p h o d n e temperature, staklenik se p r e sadnje zatvori pa se ukljui grejna instala cija, a zatim se zemljite o b r a d i frezom na d u b i n u 1520 cm. Ako je zemljite nedovoljno zagrejano, izbrazda se na predvi eni m e u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 5060C. Zemljite se moe s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16. Posle nekoliko d a n a , k a d zemljite provene, p r i s t u p a se sadnji. Biljke se sade plie nego u r a n o j proizvodnji, do pr vog lista. Veoma vaan inilac je s t a r o s t rasada. Stariji r a s a d se tee p r i m a i prva cvetna granica vrlo slabo zamee. Rasad u saksijama rasauje se p r e nego to pone da cveta. Najbo lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. 6. lista. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinano zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 2528. T r e b a voditi r a u n a da se pri likom ovog i nekoliko sledeih zalivanja ne kvasi suvie os nova stabla, niti da se zemlja oko stabla jae sabije. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje nju r a n i h zimskih useva. Nega useva. Biljke se neguju na slian nain kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. Odrava se odgovarajui re im dnevnih i nonih t e m p e r a t u r a , obezbeduje se obilna is h r a n a i vlanost zemljita i vazduha, biljke se tite od bolesti i tetoina, pinciraju se, tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta, ltd. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju odrava na 2225C, a nou oko 20. Kasnije se nona t e m p e r a t u r a sni ava na 1617. U decembru i j a n u a r u po s u n a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se odrava na 2022, a po o b l a n o m 1820. Nona t e m p e r a t u r a posle sunanog d a n a treba d a b u d e 1 5 16, a posle oblanog dana 1213. Od februara pa nadalje odravaju se o p t i m a l n e dnevne i n o n e t e m p e r a t u r e navede ne za zimsko-prolene useve. Radi spreavanja tetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju, j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. Posebna panja posveuje se odravanju vlage zemlji ta na nivou 7080% vodnog kapaciteta. estina navodnjava nja i koliina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na-

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljita i dr. Ne o p h o d n o je obaviti priblino 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o a k vode 35004000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 1015 dana, a kasnije sva kih 56 dana. Ukoliko se primenjuje kienje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju esto, sva ka 23 dana, m a n j i m koliinama vode (2025 m 3 / h a ) . Berba poinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za vrava se p o e t k o m jula. Do tog vremena moe se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLENA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se moe odgajiti kao kasni, proleni usev. P r e toga, na istoj povrini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni stakleniki paradajz sadi se obino krajem janu a r a ili poetkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s neto krupnijim plodovima. P r e m a naem iskustvu d o b r e re zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je vea: 60 cm izmeu redova i 30 cm izmeu biljaka u redu. M e u r e d n o rastojanje moe biti, ak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonoenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veu gustinu biljaka, iz ove proizvodnje moe se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji proleni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snaan korenov sistem, a cvetanje na prvih 45 plodnih gran ica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ogranienja vegetativnog raz voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz nad 4. ili 5. cvetne granice, a boni izdanci se redovno pinciraju. Preteni deo produkcije iz ove proizvodnje pristie to k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e ivotni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje ve formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolenoj proizvodnji. Slina je i gustina biljaka. U n a o j klimi javljaju se mnogi agrotehniki i ekonom ski problemi u vezi s ovakvim nainom proizvodnje paradaj za u staklenicima. Po svemu sudei ova proizvodnja moe bili i n t e r e s a n t n a i za nae odgajivae, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajua nauna istraivanja i praktina proveravanja tehnolokih i e k o n o m s k i h efekala.

U n a i m uslovima paradajz se u plastenicima moe pro izvesti u sledeim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznaajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz goja i mogunosti grejanja plastenika. U junim regionima nae zemlje proizvodnja je ekonominija s obzirom na ma nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz moe gajiti u (oku itave jeseni, zime i prolea. U kontinentalnim uslovi ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to ku jeseni, zime i prolea. M e u t i m , u plastenicima bez greja nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najee gaji kao rani proleni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj nain proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je znaajan j e r omoguuje intenzivno korienje plastenika. Na ime, posle proizvodnje salate, spanaa, luka i slinih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz vodnju. Vreme proizvodnje paradajza moe se u celini t a n o pla n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do poetka cvetanja p r o t e k n e 5075 dana, a zatim za 56 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do poetka obrazovanja plodova p r o t e k n e 56 dana, od cvetanja do poetka zrenja plodova 4050 dana, a zatim za 46 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo dova. To znai da prva b e r b a poinje za 90125 dana od ni canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g prolea najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnou oplodnje u nepovolj n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni staklenikoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspeno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbri, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolenu proizvodnju p o r e d ve navedenih hi b r i d a m o g u se u s p e n o gajiti r a n i hibridi N 10 X bizon, ra pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kekemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo dne sorte i hibridi s o t p o r n o u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad ski jabuar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolenu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljita, a to znai kvalitet zemljine smee, de zinfekcija zemljita i semena isti su kao za staklcniku pro izvodnju. Setva se moe obavili u zemljite plastenika, ili u san duie za selvu (najee dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljite saine se leje irine do 1,5 m i p o t r e b n e duine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma k o m izmeu redova 5 cm. Setva je gusta (510 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,51 cm), pa se zemljite povalja i zalije. To doprinosi br em i ujednaenom nicanju. Pri setvi u sanduie izvuku se redovi po irini sanduia s raslojanjem od 5 cm. Setva u re du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljite se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi breg i, ujednaenog nicanja tempera t u r a t r e b a da je 2528C. Pri setvi u sanduie p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja trokova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postie se prekriva njem sanduia plastinom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na luno savijenu icu iznad sanduia. Pod folijom se odrava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednaeno (5 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16C uz odravanje relativne vlanosti 6065%. Takvi uslovi spreavaju neeljeno izduivanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vri se pikiranje u saksije veliine 8 x 8 cm, na p u n j e n e zemljinom smeom, ili u difi saksije. Pikiranje tre ba obaviti u j u t a r n j i m ili veernjim asovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plasti noj foliji razastrtoj po povrini zemljita. Na taj nain se ze-

mljite plastenika odrava sterilnim, bez opasnosti od irenja bolesti ili tetoina. Posle pikiranja biljke treba 12 d a n a drati u senci da bi se spreila nepoeljna suvina transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se odrava na 2022C u toku d a n a i oko 18C u toku noi. U fazi dva lista 810 dana posle pikiranja t r e b a izvriti folijarno prihranjivanje komplek snim u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zatita i zalivanje, folijarno pri hranjivanje svakih 1015 dana uz odravanje optimalne tem p e r a t u r e (2022C) i vlanosti vazduha (6570%). Za kvali tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo voljno svetlosti (oblani dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta blo paradajza se izduuje, to je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljite leje (irine 120150 cm i p o t r e b n e duine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unoenje zgorelog stajnjaka ili kom p o s t a (34 kg/m 2 ) i 2030 g N P K ubriva na m 2 . Zemljite i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (23 g se m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobiajena, t j . zatita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 57 dana sa 510 l/m 2 , plevljenje i 12 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljita za sadnju paradajza poinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korienju plaste nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zatite r a d i spreava nja irenja bolesti i tetoina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i orua, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljita. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljite za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smea od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 2530 cm, ili se zemljite u pla-

steniku u b r i organskim u b r i v o m (stajnjak, kompost) u ko liini 48 kg/m 2 . Posle u b r e n j a izvri se o b r a d a zemljita (rotofreza) k a k o bi se u b r i v o d o b r o izmealo sa zemljitem na dubini 2530 cm. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 40 g N P K ubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvri se povrinska p r i p r e m a zemljita. Uz to se zemljite m o r a i s t r e t i r a l i insek ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Za dezinfekciju zemljita moe se koristili basamid (40,70 g/m 2 ), terabol (50 g/m 2 ), a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ), volaton G-5 (10 g/m 2 ). Meutim, svake 2. do 3. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljita. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Pri to me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su razliitog oblika) dovodi u zemljite na d u b i n u od 40 cm.

Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (510 1 vode na

nr).

Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je odravati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlanosti vazduha i zemljita.
Tab. 15.
Period

Uslovi uspevanja paradajza

Temperatura u C Relativna vlanost u %

Rasaivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm, ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . Niske, d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra stojanju 60 X 3540 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X3040 cm. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lai plastenika zavisi od irine lae (od 3,209,60 m). Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje kap po kap koji omoguuje t a n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se moe obaviti na plastinu foliju. Na p r e t h o d n o o d r e e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastine folije (oko 40 cm). Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju, ili se stavlja difi saksija, o d n o s n o presovana zemljina saksija s biljkom, pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad povrine zemljita. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troe na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke, a k o r e n se razvija plitko. Sa formi r a n j e m prvih plodova izvlai se folija (veoma lako, poteza n j e m ivice folije). Ovako p o s a e n e biljke veoma reaguju na unoenje rastvorenih ubriva u p l i t k o m zemljinom sloju, s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlanosti vazduha olakano je p r i postojanju sistema za grejanje. Meutim, u plastenici ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlanost vazduha reguliu se r e d o v n i m prove travanj em. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se jo t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . Ve polovinom septembra, k a d a su temperatu re nie, posebno nou, intenzitet provetravanja se smanjuje, a kod t u n e l a se postavlja plastina folija. Pri gajenju para dajza t r e b a poi od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav lja cvetanje, na 10 C prestaje dalji rast biljke, a ve na 1 C n a s t a j u oteenja biljke. Na r a s t i oplodnju nepovolj no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 C). Za h a r m o n i a n rast biljke znaajno je da su none t e m p e r a t u r e za 57 C nie od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljita oko 20 C. Posle sadnje vlanost zemljita se odrava na 70% PVK, to omoguuje regeneraciju korena. U daljem r a s t u biljke, do faze prvih zrelih plodova, vlanost zemljita se odrava na 7075 %> PVK, a u p e r i o d u plodonoenja, k a d a je biljci p o t r e b n a najvea koliina vode, na 8 0 8 5 % PVK. Najpo-

voljniji nain zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. zalivanje iz brazde. Na taj nain se obezbeuje optimal na vlanost zemljita bez nepoeljnog vlaenja listova biljke. Pri zalivanju kienjem dolazi i do visoke relati vne vlanosti vazduha, to uz viu t e m p e r a t u r u pogodu je razvoju oboljenja. M e u t i m , zalivanje kienjem pogo d n o je r a d i osveavanja biljaka. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200300 m 3 vode po hekta ru svakih 1015 dana, a u vreme intenzivnog plodonoenja sa 300400 m 3 vode svakih 57 dana. U v r e m e cvetanja i plo donoenja biljci pogoduje niska relativna vlanost vazduha (50 6 0 % ) , jer je tada oplodnja bolja. Stoga jc n e o p h o d n o inten zivno provetravanje plastenika. Posle sadnje (510 dana), u vreme ukorenjavanja, tre ba izvriti prvo prihranjivanje sa 2030 g NPK ubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m koliinom NPK ubriva. Pored ovog prihranjivanja, u toku vegetacije treba obaviti 12 fo l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m ubrivima (vuksal 0,2%). Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zatitom pa radajza. Navedene koliine hraniva su orijcnlacione. One se za svaki k o n k r e t a n sluaj u t v r u j u na osnovu analize zem ljita i potrebe paradajza za hranivima. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. Protiv alternarije paradajz se zatiuje prskanjem cineb o m S80 (0,2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0,3 Vo), a protiv pla menjae i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0,25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0,25 /. Zatita se obavlja p r e m a potrebi, a najee u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. Pet do est dana posle sadnje treba obaviti prvu meur e d n u o b r a d u , okopavanje na d u b i n u 1015 cm. Broj uko pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljita i najee se izvre 34 u toku vegetacije. Osnovni zadatak o b r a d e je odrava nje s t r u k t u r e zemljita, odnosno razbijanje pokorice i odra vanje rastresitog zemljinog sloja. Prilikom okopavan ja vri se 12 p u t a i ogrtanje biljaka, to omoguuje razvoj bonih (adventivnih) korenia i bolju i s h r a n u biljaka. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po godno zastiranje (muliranje) zemljita c r n o m plastinom fo lijom. Posle povrinske p r i p r e m e zemljita (ubrenja, dezin-

lekcije i obrade) u plasteniku se n a i n e leje iroke 5060 cm koje se prekriju c r n o m folijom, koja se sa obe s t r a n e za grme zemljom (u sloju 1015 cm). Na eljenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) naine se o t r i m noem, u obliku krsta, otvori u koje se sadi paradajz. Korienjem folije odr ava se vea toplota zemljita, to omoguuje bolji rast bilj ke, a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje, niti zatita od ko rova, a smanjuje se i broj zalivanja. Kada se gaje visoke sorte paradajza, uzgaja se j e d n o sta blo. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne eka se da p r e r a s t u duinu od 5 cm). Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili icu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko ice ili kanapa uvek ispod cvasti. Donji kraj kanapa zavee se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji ta) a gornji za icu zategnutu iznad reda paradajza, ili za noseu konstrukciju plastenika. U zimskoj i ranoj prolenoj proizvodnji paradajz dostie visinu postavljenih horizontal nih ica. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne i ane konstrukcije inei svod. Meutim, u prolenoj proiz vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja, a u jesenjoj

Uscv paradajza u plasteniku (s. Golubovac, Crna Gora

proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva sti ostavljaju se 34 lista. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i ute, te ih treba odstranjivati svakih 1015 dana, u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo dova). Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i spreavanja pojave ili irenja bolesti. U r a n o j proizvodnji, u godinama sa m n o g o oblanih da na, cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n , tomafiks u koncentraciji 0,(30,8%) radi bolje oplodnje. Pri korienju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r odreenog sredstva. To se obavlja u ju t a r n j i m asovima (810 h ) . Najee se tretiraju 2 do 3 cvas ti koje su se prve formirale, p o t o se one ne razvijaju u naj povoljnijim svetlosnim uslovima. Berba
/

GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA

Berba paradajza u zagrevanim plastenicima poinje 2040 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. U jese njoj proizvodnji berba poinje k r a j e m s e p t e m b r a i poetkom o k t o b r a i traje do sredine novembra, o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). Berba paradajza m o r a biti blagovremena, svaka 23 dana, j e r to omoguuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi, paradajz se b e r e k a d a poinje da zri ili u p u n o j zrelosti. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji moe 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 , a bez grejanja 35 kg plodova na m 2 .

Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tritu 2025 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. U poreenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo d n e za gajenje ove k u l t u r e . Meutim, proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija, jevtinija i d o s t u p n a indivi dualnim odgajivaima. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid, Mi-13 i N o . 10 X bizon. S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. Proizvodnja rasada. Uspeh u proizvodnji ranog pa radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umenosti da se proizvede kvalitetan rasad. Setvu treba obaviti p o e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama, ili, jo bolje, u stakleniku. Ranija setva nije pogodna, j e r biljke suvie r a n o izrastu, p r e nego to je mo gue da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i veu uz oslonac. Seje se 45 g semena pod prozor, u redove ili omake, p r i e m u se vodi r a u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e e n o . Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogui prevelika vlanost. Obino po sle 3 nedelje od nicanja, k a d a biljice obrazuju prvi p a r stal n i h listova, vri se pikiranje u glinene ili plastine saksije prenika 1012 cm. Rasaivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o e t k o m m a r t a .

Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju e biti rasaen pa radajz ima bitan znaaj. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje, j e d n o s t r a n e i dvostrane, u ije se trapove sloi 3540 cm debeo sloj sveeg stajnjaka. Moe se u p o t r e b i t i meavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. Preko slo enog biotopliva naspe se ubrevita zemlja u sloju 2528 cm, kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . Rasaivanje se vri k a d se zemlja zagreje na 1820 C, to obino biva 23 d a n a posle njenog unoenja u leju. Biljke se sade u 3 reda po duini leje na razmaku 50X50 cm, o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Moe se primeni li i gua sadnja (810 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. cvetnc granice. Nega useva. Za n o r m a l a n razvoj i plodonoenje bi ljaka vano je da oblanih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15, a kad je dan sunan, da ne prelazi 26 C. No ne t e m p e r a t u r e od 12 do 15 vrlo povoljno utiu na skladan razvoj biljaka. Ovakav t e m p e r a t u r n i reim moe se obezbediti vetim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. U previe vlanoj atmosferi, naroito pri oskudici osvetljenja, cvetovi se ne oplode i opainu. Sunanih dana, ka da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15, prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih asova. Leje moraju da se provetravaju, m a k a r k r a t k o t r a j n o , i u sluaju hladnog vremena. U poetku ne postoji p o t r e b a za zali van jem, j e r je bilj k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 68 dana. Kasnije se bilj ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u o m vodom. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. Svi boni iz danci se redovno uklanjaju. U prvo vreme, dok su jo male, biljke r a s t u slobodno, bez oslonca. Kasnije, kad vrhovima d o p r u do stakla, vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu icu ili k a n a p du svakog reda. U kos poloaj mogu da se do vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas nost da izmrznu ili da se j a k o deformiu. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve due ostaju otvorene, a k a d a krajem aprila ili poetkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva, r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk lone. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu

na uslove slobodne atmosfere tako to se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana, a zatim i p r e k o noi. Posle kona nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i priveu uz kolje. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran ice, zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran ice. Ovom m e r o m postie se skraenje perioda plodonoenja i bolji kvalitet plodova. Izuzetno, a k o na prvoj cvetnoj gran ici n e m a zametanja, zalama se iznad 5. cvasti. Ta m e r a se sprovodi obino k r a j e m maja. P r e m a potrebi, obino svakih desetak d a n a usev treba opraili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u e m . Prili kom prvih praenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri nosi boljem ukorenjavanju. Veoma vana m e r a pri gajenju paradajza u toplim le j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim ubrivima. Broj prihranjivanja i n o r m e ubriva zavise od razvoja biljaka. Ako su biljke bujne, ne t r e b a upotrebljavati azotna ubriva; u tom sluaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . Kada biljke nemaju dovoljan vegeta tivni porast, dodaje im se jo i 1015 g n i t r a t n i h ubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK ubrivom. Obino su dovolj na 23 prihranjivanja, u v r e m e n s k o m intervalu od 1520 dana. U toku vegetacije biljke se redovno tite od bolesti i tetoina. Upotrebljavaju se uobiajeni hemijski p r e p a r a t i . Naroito je vano da se biljke paljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. U poetku berba se obavlja svaka 34 dana, a kasnije svakodnevno. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 68 kg paradajza.

PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA

ene p r i p r e m e zemljita postavlja se nosea konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljite zagrejalo. Sadnja je mogua ka da je t e m p e r a t u r a zemljita iznad 12C. Proizvodnja rasada

Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid, belis, Mi 13, No 10 X Bizon. Pri gajenju visokih hibrida, zbog njihovog rasta, tuneli se mora ju brzo otkrivali. Zato proizvodnja u njima poinje kasnije nego u visokim tunelima. Proizvodnja r a s a d a poinje 1015 d a n a ranije u odno su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. U kontinental n i m uslovima u toploj leji, stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o e t k o m j a n u a r a , a u j u n i m regio n i m a 1020 d a n a ranije. Setva je gusta (4 5 g semena na m 2 ), a seme treba da je dezinf i kovano. Do nicanja temperatu ra se odrava na 2530C, a posle nicanja t r e b a da je 1820 "C k a k o bi se spreilo izcluivanje biljaka. U fazi raz vijenih koliledona ili prvog pravog lista vri se pikiranje u saksije prenika 8 x 8 cm. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobiajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre enu vrstu zatienog prostora. Pri t o m e je od posebnog zna aja da se obavi 12 folijama prihranjivanja kompleksnim ubrivom (0,2% vuksala ili si.), to omoguuje dobij an je kvalitetnog rasada sa vrstim stablom i d o b r o razvijenim bonim delovima korena. Kad se paradajz proizvodi u tuneli ma bez grejanja, n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. Takve biljke u s p e n o rastu i pri neto niim tempe r a t u r a m a od optimalnih. Rasaivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o e t k o m aprila, a na jugu krajem februara i poet k o m m a r t a , p r i emu je r a s a d s t a r 6070 dana, a biljke u fazi prvih pupoljaka. U zavisnosti od irine tunela i sorte, sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Pri sadnji

U proizvodnji u niskim tunelima, zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova, berba paradajza poinje u kontinen t a l n i m uslovima polovinom maja a u junim regionima kra j e m aprila. U ovim tunelima, zbog male visine, oteani su ra dovi, p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije, te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. Priprema zemljita

Zemljite n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza, u jesen se p o u b r i sa 34 kg stajnjaka na m 2 i poore, a t o k o m m a r t a izvri se povrinska p r i p r e m a zemljita. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vri se ubrenje N P K ubrivom (15 : 15 : 15) u koliini 3040 g/m 2 . Posle p r i p r e m e zemljita postavlja se nosea konstrukcija tunela i navlai plastina folija k a k o bi se do sadnje zemljite zagrejalo. Meutim, p r i p r e m a zemljita moe biti slina onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. To znai: unoenje sveeg staj njaka u sloju od 20 do 30 cm, uz sabijanje, i zemljine sme e u sloju od 25 cm (smea zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . P r e set ve zemljite se p o u b r i sa 2030 g NPK ubriva na m 2 , a z a t i m se izvri dezinfekcija uvapinom (150 ml/m 2 ), ili basa2 2 m i d o m (4070 g/m ), ili t e r a b o l o m (50 g/m ), i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). Posle izvr-

u redove rastojanje izmeu redova je od 5070 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti), a u redu 3035 cm. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje izmeu pantljika je 70 cm, izmeu redova 50 cm, a u redu 30 cm. Posle obav ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju, a zatim se ponovo pos tavlja plastina folija. Nega useva

S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije, m o r a se posvetiti p u n a panja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlanosti. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 2025 C i niska relativna vlanost vazduha (5060%). Zato se tunel m o r a redovno provetravati, p r i niim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa mo odizanjem plastine folije sa eonih strana, a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 C, p o s e b n o s u n a n i h dana, plas tika se skida u toku itavog d a n a . Navee se biljke ponovo prekriju folijom. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i poetak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 710 dana, a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 57 dana sa 250300 m 3 vode po h e k t a r u . Desetak d a n a posle sadnje vri se oko pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. U toku vegetacije treba obaviti 23 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka, to pot pomae obrazovanje adventivnih korenia i bolju i s h r a n u biljaka. Uz redovno provetravanje i odravanje niske relati vne vlanosti u tunelu, zatitu od plamenjae n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0,25%, a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0,25%) treba obaviti 23 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad nje (510 dana), a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. Prihranjuje se sa 2030 g NPK ubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjae tre ba izvriti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim ubrivom (vuksal i si.).

K a d a se gaje visoke sorte paradajza, ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili icu). Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg n u t u icu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (vea opasnost od izmrzavanja i oegotina), a posle skidanja plasti ke vezuje se uz kolje. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve zuje uz vertikalno postavljene ice (kanap) koje su vezane za noseu konstrukciju tunela. Posle formiranih 45 cvetnih etaa vri se zakidanje vrha, p r i emu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 34 lista. Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. Berba plodova poinje u drugoj polovini maja. U prvo vreme bere se svakih 35 dana, a kasnije svaki drugi dan. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula moe ostvarili prinos 68 kg/m 2 .

PROIZVODNJA

PAPRIKE

STAKLENICIMA

noloki stasali plod je tamnozelen, a fizioloki zreo crven. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba, m e s n a t , soan, dosta dob rog ukusa. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. U novije vreme, i m a pokuaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr.). Od ljutih papriica najvie se gaji niska i r u m u n s k a ipka. Proizvodnja rasada. Za svaki rejon, u zavisnosti od kli m a t s k i h uslova, u t v r u j e se najpovoljnije vreme setve. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo vini jula, a za proizvodnju ljutih papriica k r a j e m avgusta. Za k a s n u prolenu proizvodnju ljutih papriica setvu treba obaviti p o e t k o m decembra. R a s a d se gaji u stakleniku. Za setvu se koriste slakleniki sanduii, ili se seje u leje, na slian nain kao to je opisano za paradajz. Gustina setve i sve ostalo slino je kao p r i setvi paradajza. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena, a za sorte sa silnim plodovima 1,52 kg. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 2528 C, a n o u 1820. U ovim uslovima se me n i k n e za 1012 dana. K a d n i k n e vie od polovine seme na, t e m p e r a t u r a se s p u t a na 1215. Ovako sniena tempe r a t u r a odrava se 810 dana, a p o t o m se ponovo podie na 2225 d a n j u i 1618 n o u i k a d je oblano. Nega do piki r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju, provetravanju i odr avanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Pikiranje se vri k a d biljice obrazuju 12 stalna li sta, to biva oko 20 d a n a po nicanju. U ovoj fazi r a s t a bilji ce se n a j m a n j e oteuju i lako p r i m a j u . P r e upanja biljice t r e b a zaliti. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije vea utoliko e se raz viti snanije rasadnice. Obino se koriste saksije p r e n i k a 810 cm. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. Zemljina smea za pikiranje p a p r i k e je znaajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Koriste se ug lavnom iste smee k a o i za paradajz. J e d i n o treba voditi ra una o vrednosti p H , j e r paprici najbolje odgovara neutral-

Proizvodnja p a p r i k e u zatienom p r o s t o r u u n a s je re dovno zastupljena, m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. Proiz vode se uglavnom sitne ljute papriice, koje se na n a e m tr itu zimi i s prolea dosta trae. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadino, m a d a njihova proiz vodnja ima z n a t n o veu perspektivu. Tranja svee p a p r i k e u zimsko-prolenom periodu, k a d a n e m a dovoljno sveeg po vra, sve je vea. Rastua lranja, visoki prinosi i povoljne cene omoguuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. Vreme proizvodnje. Staklenika proizvodnja p a p r i k e po deava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr ita. Naroito znaajan inilac je tranja. Vea tranja sve e p a p r i k e u nas poinje tek od februara pa nadalje, t j . kada se iscrpu zalihe konzervisanog povra. U svojstvu zaina lju te papriice se troe t o k o m cele zime. S obzirom na vreme proizvodnje i duinu vegetacije, p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. Sorte. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod nih za gajenje u staklenicima. Najbolja je i najvie rairena s o r t a d u n a v (Danube). U staklenikim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. One su snane, s debe lim glavnim stablom i 23 grane. Plodovi su visei ili poluuspravni, dugi 810 cm, p r e n i k a p r i osnovi 57 cm, prosene teine oko 120 g. Povrina ploda je glatka i sjajna. Teh-

na do slabo alkalna reakcija. U sluaju potrebe moe se sme a m a dodati mleveni krenjak. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelae ili na tlo staklenika, p r e k o plastine folije. K a d a se koriste glinene saksije, upljine izmeu njih p o p u n e se zem ljom r a d i spreavanja brzog suenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeenju to po voljnije t e m p e r a t u r e , vlage i svetlosti, prihranjivanju i merama zatite od bolesti. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. U toku sunanih da na treba odravati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C, a od 18 do 20 ako je vreme oblano. None t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su nie od dnevnih za A5. Relativna vlanost vazduha t r e b a da je 5560%. Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima, j e r kapi povreuju rasad. Vlanost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. Rasad se zaliva p r e m a potrebi, m l a k o m vodom. estima zalivanja i koliina vode zavise od vremenskih prilika. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuevaju vlagom, niti da b u d u u suvinoj vlazi. Po potrebi rasad .se moe prihraniti rastvorom mineral n i h ubriva (KAN-a 80100 g, superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Svaka saksija zalije se s priblino 100150 cem rastvora. Rasad dospe za rasaivanje 68 nedelja posle setve. U to v r e m e biljke imaju po 67 listova. One treba da su s de belim stablom, tamnozelenim listovima, visoke 1520 cm i s ve razvijenim cvetnim pupoljcima. Priprema zemljita i ubrenja. Zemljite za p a p r i k u tre ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Najbo lja su duboka, h u m u s n a , ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla bo alkalne reakcije (pH = 6,57,5). ienje, dezinfekcija, ubrenje i p r i p r e m a zemljita za stakleniki usev p a p r i k e vre se gotovo na isti nain kao za paradajz. Naroito je znaajno obilno ubrenje organskim ubrivima.

P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. Fosfor omoguava do b r o razvie korenovog sistema i formiranje generativnih or gana, te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih koliina ovog ele m e n t a u lako p r i s t u p a n o m obliku. Kalijum utie na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i poveava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo dova. Pri u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv, j e r vi ak azota izaziva preveliku bujnost, opadanje cvetova i za metaka. P a p r i k a povoljno reaguje i na unoenje mikroelemenata (Fe, B, Mn, Mg, i dr.). Azot se unosi u koliini oko 300 kg (N) po ha. Jedna treina se r a s t u r a p r e d rasaivanje, a ostali deo se koristi za prihranjivanje. Preteni deo (2/3) fosfornih ubriva r a s t u r a se p r i os novnoj obradi, a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva nja. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200250 kg P2O5 po hektaru. Kalijumova ubriva se koriste za u b r e n j e prilikom ob r a d e zemljita p r e d sadnju u koliini od 10001200 kg/ha kalijum-sulfata. J e d a n deo u k u p n e n o r m e moe se ostaviti za prva prihranjivanja. Rasaivanje. P a p r i k a se greje do 2223 C. Do log vlanom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasauju a sa sitnim u o k t o b r u . r a s a u j c poto se zemljite zav r e m e n a zemljite se odrava u se o b r a u j e rotofrezom. S o r t e s se u prvoj polovini septembra,

S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm, ili 8 0 x 3 5 cm, ili u dvoredne t r a k e . Ljute papriice i dru ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a u j u se najee na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm, ili 3 5 x 2 5 cm. Biljke se sade samo 12 cm dub lje nego to su rasle do tada. Dan ranije, ili b a r nekoliko a sova p r e d rasaivanje, saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti, j e r to olakava vaenje biljaka. Odravanje povoljnog reima t e m p e r a t u r e , vlanosti, svetlosti i u m e n o provetravanje od bitnog su znaaja. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. Otra ko lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odraavaju na njen r a s t i razvie.

Kad je s u n a n o vreme, u stakleniku s paprikom treba odravati t e m p e r a t u r u 2528 C, uz j a k o provetravanje, a po oblanom vremenu 2022. None t e m p e r a t u r e treba da su izmeu 18 i 20. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17. S a m o od novembra do j a n u a r a none t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15. Relativna vlanost vazduha u stakleniku treba da se kre e od 60 do 7 0 % . U p o e t k u se zaliva u veim v r e m e n s k i m intervalima, j e r mlade biljke jo nemaju potrebe za veim koliinama vode. Redovna zalivanja, svakih 710 dana, po inju posle obrazovanja prva 23 ploda. Zimi su intervali izmeu zalivanja vei, a kad vreme otopli manji. Voda za zalivanje treba da je mlaka. Vlanost zemljita do plodono enja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta, a u periodu plodonoenja oko 8 0 % . N o r m a l a n vazduni reim zemljita odrava se redov n i m okopavanjem i plevljenjem. Pri okopavanju biljke se la ko n a g r n u . Uz odgovarajua rastojanja mogu se uvesti mai ne za m e u r e d n u o b r a d u . Prihranjivanje je znaajna mera kojom se pojaava r a s t biljaka i utie na produenje plodonoenja. Prihranjiva nje poinje kad pone ploonoenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije, svakih 1520 dana. Vri se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Tehnika prihranjivanja je is t a k a o k o d paradajza. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova spreava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za ianu konstrukciju. U n e k i m sluajevima, r a d i podsticanja obrazovanja plo dova, primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastuih grana na kojima se plodo vi slabo zameu. Berba. Berba plodova ljutih papriica poinje 4050 d a n a po rasaivanju, a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 6070 d a n a od rasaivanja. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuu boju i vrstinu mesa. Ljute papriice se b e r u svaka 34 dana, a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 56 d a n a . Berba traje do kraja jula. Plodovi se otkidaju paljivo, da se ne lome g r a n e i ne upaju biljke.

Proseni prinosi ljutih papriica kreu se oko A5 kg/m 2 , ili oko 120 k o m a d a po biljci, a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 610 kg/m 2 , ili 2030 plodova po biljci. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. J a k o deformisani, nerazvijeni, oteeni i oboleli plodovi se odbacuju. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalae.

Setva se obavlja u sanduie za setvu napunjene zem ljinom smeom koja je dezinfikovana. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm, a u r e d u gusto. Za 1 ha povrine p o t r e b n o je 10001500 g semena visoke bioloke vrednosti. Za bre nicanje seme se u t o k u A5 dana dri navlae no izmeu dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 C. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. Ovako naklijalo seme brzo nie (710 dana), to je kod p a p r i k e znaajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednaenim nicanjem. Do nicanja se odrava visoka t e m p e r a t u r a (2528 C) j e r je tada nicanje ujednaeno i brzo (1012 dana). Po nicanju t e m p e r a t u r a se

U plastenicima p a p r i k a se moe uspeno uzgajati t o k o m itavog jesenjeg, zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. M e u t i m , najcelishodmja je r a n a prolena i jesenja proizvodnja paprike. Za razliku od staklenike proizvodnje, u plastenicima se pro izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetloute boje, k a o to su zlatna medalja, novosadska bela b a b u r a , cecei, PCR ili p a p r i k e tipa sipki, k a o to su leskovaka, niska, H3 (hibrid), hatvani haj tato. Proizvodnja rasada

Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. T a k o je poetak proizvodnje u me d i t e r a n s k o m p o d r u j u za 2030 dana raniji u o d n o s u na kon tinentalni deo zemlje i p r i mogunosti zagrevanja plastenika. Kao to s m o istakli, setva za r a n u proizvodnju moe poeti polovinom novembra, a sadnja polovinom februara, ali je naj ei t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje poetak aprila. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo vini maja, a sadnja u drugoj polovini jula, s tim da proizvod nja traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima).

Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku

sniava na oko 18 C kako bi se spreilo nepoeljno izduivanje r a s a d a . U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vri se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Posle piki ranja odrava se t e m p e r a t u r a 2225 C u t o k u dana, a oko 20 C u t o k u noi, uz t e m p e r a t u r u zemljita od 20 C. Opti m a l n a relativna vlanost vazduha je o k o 70 %. T o k o m proiz-

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 12 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zatitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 34 kg/m 2 uz unoenje 2030 g NPK ubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zatite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se tva je reda, sa 510 g semena na 1 m 2 , to omoguuje ujed naen rast biljaka i bez pikiranja. Rasaivanje Zemljite za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljite u plas teniku d o b r o p o u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (46 kg/m 2 ), uz unoenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a na teim tipovima zemljita, to poboljava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 4050 g/m 2 N P K ub riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G 5 (10 g/m 2 ) r a d i zatite useva. P r i p r e m a zemljita m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljite. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljite (oko 18 C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 6070 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 5060 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja nju 4050 cm izmeu redova i u r e d u na 1525 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 1015 cm. po j e d n a biljka, u kuice. Pri sadnji u dvoredne ili etvoro rede pantljike rastojanje izmeu pantljika je 5060 cm, izmeu redova 3040 cm, a u r e d u 1020 cm. Kod r a n e proizvod nje sadnja moe biti gusta j e r se tako obezbeuje ranije pri stizanje plodova. Nega Posle sadnje vri se zalivanje (1015 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 1015 dana, p a p r i k a sporo ra ste. U t o m periodu treba izvriti prvo prihranjivanje sa

4050 g NPK ubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (1015 l vode na m 2 ) i m e u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom koliinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz vriti i 12 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljita. Zemljite t r e b a odr avati u r a s t r e s i t o m stanju, to p o t p o m a e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a odravati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 2225C i nou 20C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10C plodovi dobijaju ljubiaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, to je posebno znaajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastina folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseu kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju poetkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlanost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva 2 kih 710 d a n a sa 1020 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 57 dana sa 2030 litara vo 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e poinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasaivanja. Paprika se bere svakih 24 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 56 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omoguuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a moe trajati do jeseni, s tim to 2 se do poetka jula moe ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 56 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 610 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 46 kg/m 2 (krup noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papriica, ima u n e k i m krajevima n a e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivai u okolini Nia i Leskovca, koji r a n o s prolea raznose i n u d e m l a d e papriice i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolena proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inae, veoma pogodan usev za tople leje, te se moe oekiva li da e i u b u d u n o s t i ovaj nain njene proizvodnje biti od velikog znaaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papriica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (dulunska) ipka. Meu s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o to su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e poinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovaima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujui relativno visokoj tem p e r a t u r i zemlje. Na taj nain formiraju se skladno razvijene biljice sa snanim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastine ili glinene sak-

sije p r o m e r a 810 cm. Pikiranje se obavlja u novoizraene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po etka m a r t a , k a d a se r a s a u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivai u okolini Nia postupaju n e t o drugaije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava j u i saksije. Biljke ljutih papriica rasauju se najee na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. ipke se m o g u saditi i gue, n p r . na povrini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kuici. Kada se eli da se po vea r a n i prinos, sadnja moe biti jo gua. Tada e prinos iz prvih berbi, k a d a papriice imaju visoku cenu, biti znat no vei, ali e se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasaivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri emu se ne kvase stablo i lie. Za rasaivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasaivanje biljaka t r e b a da su izgraene na sloju d o b r o zagrejanog staj njaka debljine 4550 cm. Leja u koju se rasauju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj ino-ubrevitom meavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza meavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e batenske zemlje (sa par cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasaenog use va, iziskuje mnogo u m e n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji odrava na 2226. Kad je vreme sunano, moe se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlou. To k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko vie n e o p h o d n o omoguiti to bolju osvetljenost leja njiho vim pravilnim postavljanjem, to duim dranjem bez asura, odravanjem istoe stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlanost zemlji ta, a n a r o i t o vazduha, u leji sasvim je nepoeljna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obino ne zaliva. Kasnije, kad zapone plodonoenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obina tekua voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m ubrivima razmue n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo noenja, a kasnije se koncentracija poveava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlana, ubriva treba r a s t u r i t i po povrini. Vrlo do b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u e n e govee balege. Broj prihranjivanja i sastav ubriva odreuju se pre ma fazi razvoja biljaka. Obino su dovoljna 45 prihranji vanja (svakih 1520 dana), s tim to se prvo obavlja u vre me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasaivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno praiti ili rahlili povrinu leje. To se obino ini dan-dva posle svakog zaliva nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonoenje sitnili pap riica poinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas nije. Prinos ljutih papriica kree se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papriica ubere se esto i vie od 100 plodova ako biljke nisu suvie gusto posaene. Berba moe trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA

poleganja (cinebom 0,3%) i 23 0,2%, fertigal) i kaljenje rasada. Rasaivanje

prihranjivanja

(vuksal

paprike

Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omoguuje za 10 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro izvodnju. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe feroni (ipke: niska, leskovaka), ali se moe ostvariti uspena proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao to su novosad ska bela babura, cecei, zlatna medalja, PCR. Proizvodnja rasada

Zemljite za proizvodnju p a p r i k e u b r i se s jeseni sa 24 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . U prolee, kra j e m m a r t a , unosi se 3040 g mineralnog ubriva (NPK u od nosu 1 : 1 : 2 ) , pa se zemljite povrinski p r i p r e m i uz unoe nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). Posle povrinske p r i p r e m e zemljita postavlja se nosea konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljite p r e sadnje zagrejalo. Sadnja se moe obaviti i u u n e t u zemljinu smeu bo gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od iri ne tunela) s r a z m a k o m izmeu redova 2050 cm i razma k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 1015 cm a kod krupnoplodnih 2025 cm. Gusta sadnja omoguuje ranije sazrevanje plodova i vei prinos. Nega biljaka

Vreme setve odreuje se u zavisnosti od toga k a d a se predvia berba. Poto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a , a ka ko u niskom zatienom p r o s t o r u n e m a mogunosti dopun skog zagrevanja, to je najei t e r m i n sadnje polovina apri la, k a d a je t e m p e r a t u r a zemljita oko 12 C, a vreme setve kraj j a n u a r a i poetak februara. Rasad se proizvodi u toploj leji, stakleniku ili plasteni ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 C i t e m p e r a t u r a zemljita od 20 C. Posle nica nja se 58 d a n a odrava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. U fazi prvih pravih listova vri se pikiranje u saksije veliine 8 x 8 cm. Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zatienom p r o s t o r u tre ba da je o k o 22C. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog znaaja toplota zemljita ( o p t i m u m oko 20 C). U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege, provetravanje, zalivanje svakih 710 d a n a (510 1 vode na m 2 ), zatita od

Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. U toku vegetacije valja odravati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlanost vazduha i zemljita. To znai da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu nele treba dopunski pokriti, a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a , sem otvaranja eonih strana, valja podii cele plastine fo lije. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 2225 C u t o k u s u n a n i h dana, o d n o s n o 20 C oblanih dana, i 1820 U t o k u noi. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza, plastika se u p o t p u n o s t i ukla nja. Provetravanjem tunela odrava se o p t i m a l n a relativna vlanost vazduha oko 70 Vo, a zalivanjem svakih 510 dana sa 510 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlanost zemljita od 70 w/c PVK. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. do 10. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja, i to sa 3040 g N P K ubriva (od nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . U fazi obrazovanih prvih plodova obav-

lja se drugo prihranjivanje sa 3040 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. Pored toga, 12 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m ubrivom (fertigal, vuksal). To se najee obavlja uz zatitu use va od lisnih vai. Posle prihranjivanja vri se okopavanje na d u b i n u 10 15 cm. T o k o m vegetacije se obavljaju 23 okopavanja. Pap rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore novog sistema. Berba p a p r i k a sitnog ploda poinje polovinom maja, a k r u p n o g ploda p o e t k o m j u n a . Berba se moe vriti sve do jeseni. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kree se od 2 do 4 kg/m 2 , a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 .

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDANA U STAKLENICIMA

Plavi patlidan se moe odgajiti u staklenicima kao r a n i , zimski usev ili kao prolena k u l t u r a . Najbolje cene postiu se od n o v e m b r a do jula. Najvie se trae sorte sa tamnoljubiastim plodovima ija pokoica ima izrazit sjaj. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte, a najee black beauty, long violet, hyb rid 29, nice hybrid i dr. Setva se obavlja p o e t k o m avgusta u staklenike san duie ili leje. Zemljina smea t r e b a da se dezinfikuje, j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. Seje se 68 g se 2 mena po 1 m . Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 1012 cm. Saksije se p o r e d a j u na plastinu foliju u stakleniku. Ne o p h o d n a je paljiva nega rasada. P r i p r e m a zemljita i ubrenje su kao za papriku. Sad nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . U staklenicima s r a s p o n o m 3,20 cm sade se 4 reda (po emi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm), a s r a s p o n o m 6,40 cm 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). I z m e u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. Rasaene biljke se o d m a h zaliju. Prva m e u r e d n a o b r a d a zemljita obavlja se tek poto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Obi no su dovoljna 23 okopavanja. Vana m e r a je redovno na vodnjavanje useva. Do plodonoenja vlanost zemljita treba

odravati na nivou 8085 %. Zaliva se m l a k o m vodom, tem p e r a t u r e 2528 C. estina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede svakih 1015 dana, a s prolea, kad n a s t a n e toplo i sunano vreme i pone p u n o plodonosnije svakih 56 dana. Toplotni reim se podeava zavisno od svetlosnih uslo va i faze razvoja biljaka. Dok se biljke ne prime, odrava se t e m p e r a t u r a 2425C; kasnije, kad je sunano vreme 2228, kad je oblano oko 22, a n o u 1820. U zimskom periodu, kada su uslovi za fotosintezu veoma loi, none t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehnikog m i n i m u m a oko 16. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidana ra stu veoma snano i, pod teretom plodova i vegetativne mase, padaju ili se lome. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka n a p privezan za ianu konstrukciju. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa niih delova biljke. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o n u da cvetaju, a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja, p r i emu se vodi r a u n a da se o d j e d n o m ne ukloni vie od 2 lista. Plavi patlidan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Krajem maja vr hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. U zimskom periodu opraivanje cvelova i zametanje plo dova je znatno oteano. Opraivanje se poboljava p r i m e n o m trilera, a zametanje plodova jo i o b r a d o m cvetova hormon skim sredstvima. Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmino, a kasnije sva kih A5 dana. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a , na lik na vinogradarske, ili o t r i m noem. Postie se prinos 2 812 kg/m . Ako se plavi patlidan odgaja kao proleni usev, setvu treba obaviti u novembru, a rasaivanje u j a n u a r u .

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDANA U PLASTENICIMA

Plavi patlidan je po osnovnim biolokim karakteristi k a m a slian paprici. Meutim, za njegov r a s t i razvoj potre b n a je t e m p e r a t u r a 2528 C u toku itave vegetacije. Vreme proizvodnje plavog patlidana u plastenicima za visi od mogunosti grejanja. Naime, plavi patlidan se moe proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolenom periodu i u prolee. Meutim, najee se plavi patlidan u plastenici ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a , a u plastenici ma bez grejanja polovinom aprila. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet, nice hy brid), izrazito ljubiaste boje i sjajne, glatke povrine. Rasad plavog patlidana se proizvodi u toplim lejama, plastenicima i staklenicima, j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje no zemljite u leji, a najbolje u sanduie za setvu. Vreme set ve zavisi od planiranja b e r b e i moe biti:

Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0,5 cm) i d o b r o zalije. Do nicanja se odrava visoka t e m p e r a t u r a (2830 C) koja omoguava bre nicanje. Sa pojavom kotiledona tem p e r a t u r a se u toku 56 d a n a sniava na oko 20 C. Na taj nain se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. U fazi raz vijenih kotiledona i rasta prvog lista vri se pikiranje u sak sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . Rasad plavog patlidana se moe proizvesti kalemlje njem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1,5 cm, u koji se postavlja kalem (plavi patlidan), s lim to je slabio plavog patlidana zarezano ispod kotiledona, lako da odgovara rezu na podlozi. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obino etkicom). Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 C i relativnoj vlanosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi spreavanja suvine transpiracije. Za 710 dana stva ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. Kalemlje ne biljke se bre ukorenjuju i bre razvijaju. U fazi proizvod nje r a s a d a znaajno je izvrili 23 folijama prihranjivanja kompleksnim ubrivom (fertigal, vuksal 0,2%), i to u fazi 2, 4 i 6 listova, j e r je plavi patlidan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. Plavi patlidan se sadi na rastojanju 6 0 7 0 x 4 0 5 0 cm, to zavisi od bujnosti sorte. On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. d a n a od sadnje. U toku vegetacije vre se 23 ili vie okopavanja, to zavisi od sastava zemljita. Naime, u toku itave vegetacije zemljite t r e b a odravati u rastresitom stanju. Optimalna vlanost zem ljita do faze plodonoenja je 7 5 % , a u fazi plodonoenja do 8 5 % PVK. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli 2 dan se zaliva svakih 1012 d a n a sa 510 1 vode na 1 m , a u fazi plodonoenja svakih 57 d a n a sa 1012 1 vode na n r . Plavi patlidan je biljka duge vegetacije sa poveanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. U nedostatku ovih, a posebno fosfora i kalij uma, dolazi do masovnog opadanja cvetova. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vri 2 prihranjivanje sa 2030 g NPK ubriva na m , uz 12 foli j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim ubrivima (fer-

tigal, vuksal 0,2 % ) , i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. Plavi patlidan je toploljubiva biljka. Neposredno posle sadnje valja odravati t e m p e r a t u r u oko 25 C, a zatim u toku sunanih d a n a do 28 C, a oblanih oko 22 C. None tempe r a t u r e treba da su 1618 C. Za n o r m a l n i rast plavog patli dana znaajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljita (20-^22 *C). Sorte plavog patlidana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve zivati uz kolje ili ianu konstrukciju plastenika, uvijanjem biljke oko ice ili manile. Plavi patlidan se uzgaja na dva stabla, to zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari, do nji listovi. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. Berba plavog patlidana poinje 60. do 70. dana od sadnje i u poetku se obavlja svakih 710 dana, a kasnije svakih 45 dana. U ovoj prozivodnji moe se ostvariti pri nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 , to zavisi od sorte i duine plodonoenja.

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDANA U N I S K I M TUNELIMA

(posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 2030 g 2 NPK ubriva (1 : 1 : 1) na m , n e o p h o d n a m e r a zatite je prs kanje d i t a n o m 0,25% ili cinebom 0,2%. U toku vegetacije vri se po p o t r e b i pinciranje, ukla njanje b o n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo noenja plavog patlidana. Najee se plavi patlidan za r a n u proizvodnju uzgaja na 23 stabla. Berba plodova poinje krajem j u n a i obavlja se svaka 34 dana. Prinos moe biti 58 kg/m 2 .

U n i s k o m p r o s t o r u zatienom plastikom plavi patli dan dospeva za 1020 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. vale rio, poludugi). P r i p r e m a zemljita za sadnju i postavljanje niskih tu nela isti su kao za paradajz. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidana na niske t e m p e r a t u r e , sadnja u niskim tu nelima obavlja se oko 10. aprila, k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu nelom ne p a d a ispod 810 C. Rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva se obavlja u sanduie za setvu polovinom j a n u a r a . Za nicanje je neopho d n a t e m p e r a t u r a oko 25 C. Posle nicanja, u fazi otvorenih kotiledona, vri se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm), a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljite, u b r e n o kao za papriku, na rastojanju 5 0 x 3 0 4 0 cm. T o k o m proizvod nje odrava se povoljna t e m p e r a t u r a (2225 C u toku dana i 20 C u toku noi) i relativna vlanost vazduha 6065 %. To znai da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis k i m t e m p e r a t u r a m a , o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a . K r a j e m m a j a sa nosee konstrukci je skida se plastina folija. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 510 da na sa 10 1 vode na m 2 . Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela, j e r je plavi patlidan osetljiv na visoku vlanost vazduha (opadaju cvetovi). Pored dva prihranjivanja

PROIZVODNJA KROMPIRA U ZATIENOM PROSTORU

Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte, s dugim i poludugim plodovima. Rasad se proizvodi na slian n a i n kao kod paradajza i p a p r i k e . Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji, ili jo bolje, u stakleniku. Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica nja; pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . To pla leja u koju se rasauju t r e b a da ima sloj toplog stajnja ka debljine 4050 cm i sloj zemlje od 25 cm. Sadi se na raz m a k u 5 0 x 5 0 cm. Posle sadnje biljke se briljivo neguju. T e m p e r a t u r n i reim se podeava slino kao pri gajenju paprike. Treba vo diti r a u n a da plavi patlidan ne podnosi suvinu vlagu u zemljitu i vazdunom p r o s t o r u leje. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n a n o m vremenu, to omoguuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosui. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla, to oteava pravilno plodonoenje. Zbog toga je poeljno obaviti j e d n o ih dva pinciranja, p r i e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 34 osnovne grane. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Berba se moe nastaviti do jeseni. Do kraja jula moe se u b r a t i 6 8 kg plodova sa 1 m 2 .

K r o m p i r se najee uzgaja u niskim, poluvisokim i re de u visokim tunelima, i tada dospeva za 1520 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Za proizvodnju pod plastinom folijom koriste se r a n e sorte kao to su erstling i saskija. U n i s k o m zatienom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o e t k o m m a r t a , a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. Zemljite za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . Razvoj ranog k r o m p i r a je bri pri korienju crne plastine folije za zastiranje zemljita. Posle osnovne p r i p r e m e , ubrenja stajnjakom (34 kg/m 2 ), m i n e r a l n i m u b r i v o m (2030 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e , zemljite se prekrije c r n o m folijom. K r o m p i r se sadi u zemljite pod folijom kroz p r e t h o d n o nainjene otvore. Veoma dobri rezultati su postig n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na povrinu pripremlje nog zemljita ispod nainjenog otvora na foliji. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a , folija se odie, a krtole se p o k u p e sa povrine zemljita. Pri korienju folije obezbeuje se vea toplota zemljita, a to znai za 1015 dana raniju proizvodnju, spreava se razvoj korova, a sma njuje se p o t r e b a za veim b r o j e m zalivanja. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) moe se koristiti slama. Krtole k r o m p i r a se najee sade u dvoredne ili etvor o r e d n e pantljike s rastojanjem izmeu pantljika 50 cm i ra-

stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. Do nicanja u zatienom pro s t o r u se odrava visoka t e m p e r a t u r a (2225 C), a zatim se provetravanjem ili odgovarajuim regulisanjem snizi na 16 18 C i t a k o se odrava 510 d a n a . Na taj nain spreava se izduivanje stabla. Posle toga t e m p e r a t u r a se odrava na oko 22 s u n a n i h dana, o d n o s n o na oko 20 C u t o k u obla nih dana. Redovnim zalivanjem odrava se vlanost zemljita na o k o 80% PVK. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 2030 g N P K ubriva na m 2 . Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagre. Mere zatite od tetoina (krompirove zlatice) u zatienom p r o s t o r u poinju ranije nego na njivi. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastina folija se sa niskih tunela skida. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poi nje vaenje krtola, k a d a p r o b a pokae da se iz j e d n e kuice moe dobiti 200300 gr krtola. Prinos se kree od 1,5 2 kg/m 2 .

PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA

Krastavac je posle paradajza najznaajnija k u l t u r a u staklenicima. U naoj klimi uspeno se gaji t o k o m zime, j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Gajenjem ove kul t u r e postiu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. Podeavanje vremena proizvodnje Podeavanje rokova setve, o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je znaaja, k a k o sa gledita proizvodno-tehnolokih uslova, t a k o i sa stanovita finansijskog uspeha. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us lovi regiona i mogunosti p l a s m a n a . Klimatski uslovi nae zemlje omoguuju da se krasta vac u staklenicima u s p e n o gaji t o k o m celog zimskog perio da. P r e m a t o m e , glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz vodnje krastavaca u staklenicima p o t i u iz e k o n o m s k e i tr ine sfere, ukljuujui i i n o s t r a n o trite. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretenog dela produkcije razlikuju se jesenja, zimska i p r o l e n a proizvodnja krasta vaca. Jesenja proizvodnja krastavaca obino se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za proleni usev paradajza. Setva se obavlja to k o m septembra, a plodonoenje traje od n o v e m b r a do kraja januara.

Suvie r a n o proizveden krastavac u kasnu jesen i ra nu zimu doivljava dosta slab plasman na naem tritu. U to vreme stanovnitvo radije troi jevtiniji konzervisani krastavac iz domae ili industrijske prerade. Zimska proizvodnja je u naim prirodno-ekonomskim uslovima, izgleda, najpogodnija. Ona se podeava tako da ma sovno plodonoenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. U to vreme javlja se vea potronja, uz vrlo povoljne cene, kako na n a e m tako i na i n o s t r a n o m tritu. Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra, a rasaiva nje A5 nedelja posle setve. U naim junim krajevima, na Primorju i junom del u Makedonije, setva i rasaivanje mogu se obaviti i neto ranije. Prolena proizvodnja obezbeuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose, kao i utedu u troko vima grejanja. Finansijski efekti mogu biti neto nii jer ma sovno plodonoenje nastaje u p e r i o d u april j u n , k a d a se postiu nie cene. Setva se obavlja u drugoj polovini novem b r a , a rasaivanje A5 nedelja kasnije. Sorte Uspena proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagoene uslo vima staklenike proizvodnje. Koriste se sorle s dugim, tamnozelenim plodovima, sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez opraivanja). Ova osobina je od izvanrednog znaaja za zimsku proizvodnju, kada nema insekata opraivaa. Meutim, s prolea, k a d a p o n u da lete insekti, sa bi ljaka se m o r a j u uklanjati m u k i i kastrirati enski cvetovi. Iz opraenog enskog cveta razvija se del'ormisan (trbuast) plod loijeg ukusa i niske trine vrednosli. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. Dugi krupni plodovi i privlana ze lena boja odgovaraju u k u s u potroaa u svim zemljama. La ko se beru i p a k u ju. Doskora je u staklenicima gotovo iskljuivo gajena do b r o p o z n a t a sorta spotresisting. Sada se preteno gaje F: hibridi, m e u kojima su najpoznatiji:

Sporu F i , veoma snanog rasta, vrlo rodan, s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova, bez gorine, o t p o r a n na lis nu pegavosl; podnosi neto nie t e m p e r a t u r e ; duina plodo va oko 35 cm, a teina 400500 g. Greenspot Fi ima snane biljke s dugim, tamnozelenim plodovima, duine 3540 cm, d o b r o podnosi niu tem p e r a t u r u zemljita i vazduha, te daje d o b r e rezultate i u ma nje povoljnim uslovima; o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado sporium. Secura je slina dvema p r e t h o d n i m . Delta se odli kuje neto veini potrebama u pogledu toplote i duinom iulernodija. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein.

Staklenike sorte krastavca

I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme, uglavnom holandske, nu de niz novih hibrida. U novije vreme sve vie p r o d i r u tzv. enski hibridi. Oni se odlikuju time to se na njihovim bilj k a m a formiraju iskljuivo ili preteno enski cvetovi. Gaje n j e m takvih h i b r i d a postie se znaajna uteda runog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u k i h i kastracije enskih cvetova. Hibridi sa iskljuivo enskim cvetovima slabo teraju b o n e vree i bre ostare. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pela i drugih insekata, t j . za k a s n u zimsko-prolenu proizvodnju. Hibrida enskog tipa ima mnogo. Najpoznatiji su pepineks, babina, briljant i dr. U nekim zemljama, naroito u Sovjetskom Savezu, u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o , te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti konice s pelama. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. Tako se postie da skupoceni slakleniki p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. Najbolje je da odgajivai nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. Ukoliko seme ve nije napraila firma koja ga je stavila u p r o m e t , to treba da uini s a m odgajiva.
/

Proizvodnja r a s a d a je vaan elemenat u tehnologiji sta klenike proizvodnje krastavaca, j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritine i odraavaju se na itav t o k kasnijeg r a s t a i razvia biljaka. Postoji vie naina da se odgaja rasad, ali se svi zasni vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasaivanja na s t a l n o m m e s t u to bolje ouva korenov sistem m l a d e rasadnice. U m o d e r n o j staklenikoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najvie u saksijama od plastine m a s e ili presovanim k o c k a m a . Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). Opis, tehnike odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para dajza. Prenik hranijivih kocaka i saksija treba da je 1012 cm. U veim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. Ako u stakleniku n e m a stelaa, na p r o s t o r u gde e se gajiti r a s a d povrina zemljita se p o r a v n a i zastre plastinim folijama, a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) izmeu kojih se ostave staze za prolaz radnika i maina. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3

Proizvodu ja

rasada

Za stakleniku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice, s t a r e 3035 dana, s k r a t k i m , vrstim, debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis temom. Rasad se odgaja u staklenicima. Najprikladniji su spe cijalni r a s a d n i staklenici, a a k o odgajiva n e m a takav stakle nik, r a s a d e odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle nika, to esto moe da b u d e nepovoljnije i skuplje.

njihove zapremine ubrevitom smeom pa se u svaku posejc po 1 semenka. Kasnije, 68 dana posle nicanja, kad bilj ice p o n u da razvijaju prvi stalni listi, saksije se d o p u n e u b r e v i t o m smeom do gornje ivice. Na taj nain ublai se gotovo neizbeno izduivanje stabaoca usled pogoranih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i poetkom zime, i dobije se ra sad sa snanije razvijenim korenovim sistemom. K a d a se koriste hranijive kocke, setva se obavlja me haniki. Maina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure aj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. Rasad krastavaca moe se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. Seme se, maj pre, seje u sanduie ili na stelae ili u leje, a kad biljice niknu, jo dok su u fazi kotiledonih listia, pikiraju se u ve pripremljene saksije. Seje se u redie na r a z m a k u 5 x 4 cm. Do nicanja obav lja se redovno zalivanje, a radi odravanja vlage, leje i san duii se pokrivaju a m b a l a n d m hartijom. Sejanci se pikira ju 45 dana posle nicanja u saksije od plastine mase, pe ene gline ili celuloze (ifi). Saksije se do 2/3 ispune zem ljinom smeom. Mladi sejanci se iz leje ili sanduia vade specijalnom lopaticom da im se, to je mogue bolje, ouva korenov sistem. Posle se saksije dopune zemljom, koja se paljivo ali d o b r o natisne uz koren. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelaama ili u figure du staklenikih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastinom folijom i tan kim slojem (1 cm) zemlje, ili treseta, radi ravnomernijeg odr avanja vlage. Nega rasada. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog odravanja i usklaivanja faktora koji utiu na tok vegetacije. P r e svega, potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove, pravilan reim zemljine i vazdune vlage i dovoljno svetlosti. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba odravali t e m p e r a t u r u oko 25 C. Poto nikne oko 50 % biljica, n a r e d n i h A5 dana t e m p e r a t u r a se da nju snizi na 1820 a nou na 1617. Tako se izduivanje i razneavanje tek izniklih biljica svede na najmanju meru. Posle se t e m p e r a t u r a odrava na 2225 p r e k o d a n a i 18 20 preko noi. Snienje nonih t e m p e r a t u r a , k a o i dnevne kad je vreme oblano, od posebnog je znaaja za skladan po-

rast biljica u r a n i m fazama njihovog razvoja. Meutim, ot ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 1718' veoma nepovoljno se odraavaju na dalji razvoj mladih bi ljaka. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je vano da je zem lja u saksijama o p t i m a l n e vlanosti. Zalivanje se obavlja po potrebi, uvek blagovremeno, pri e m u se pazi na se ne kvase biljke. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (2530 C). Rela tivnu vlanost vazduha odravati, po mogunosti, na nivou 9095 %>. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utie na kvalitel rasada. To je razlog to se u severnijim zemljama sve vi e koristi d o p u n s k o vetako osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlini rezultati se postiu korienjem luminescentnih svetiljki specifine jaine 360380 W/m 2 u trajanju 9 10 asova dnevno. U naim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca, ali to ne znai da takva mera, u nekim sluajevima, ne bi bila korisna, pod uslovom da je i ekonomski opravdana, to sada nije sluaj. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se titi od bolesti i tetoina preventivnim p r s k a n j e m svakih 1012 d a n a odgo varajuim fungicidima i insekticidima. Na d a n p r e rasaivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 34 stalna lista. Hranljive smee. S obzirom na o s k u d n a nalazita dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje ubrevitih smea, u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smee od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . J e d n a takva smea pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka, zemlje i peska u odno su 1 : 2 : 0,5. esto se koriste smee od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje, ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e batenske zemlje. D o b r a hranljiva smea za krastavac moe se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. Najzad, k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca moe se upotrebiti isti tre set uz odgovarajue redovno prihranjivanje biljaka mineral n i m ubrivima, to se ve pribliava h i d r o p o n s k o j kulturi.

ubrevita smea se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi 3 neralnih ubriva zemljinim s m e a m a . Na 1 m smee dodaje se 34 kg superfosfata i 12 kg kalijumovih soli. Mineralna ubriva se dodaju posle dezinfekcije. Priprema staklenika i sadnja

U vreme kada je rasad prispeo za rasaivanje, staklenik treba da je ve na odgovarajui nain pripremljen za sadnju. Pored uobiajenih p o s t u p a k a kao to su graevinske poprav ke, proveravanje ispravnosti instalacija i ureaja, dezinfekci je i si., n a r o i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljita, ubrevitih meavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da pone 3040 d a n a pre rasaivanja. Posle uklanjanja ostata ka p r e t h o d n e kulture zemljite se obradi na d u b i n u 2530 cm, zatim se dezinfikuje i odrava u vlanom i r a s t r e s i t o m stanju. Priprema i zasaivanje specijalnih staklenika. U speci jalnim staklenicima za gajenje krastavaca, sadnja se obavlja iznad trapova s toplim sveim stajnjakom. Ranije, dok m o d e r n i univerzalni staklenici jo nisu bili u irokoj primeni, ovakav nain gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . Njegova p r i m e n a u sadanjem vreme nu ima ogranien znaaj, m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljita u staklenicima. Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledeem: Najpre se po duini staklenika iskopaju trapovi iroki oko 60 cm i duboki 4050 cm, a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju sloi zagrejani svezi stajnjak, ili stajnjak i ple va, k a o pri podizanju toplih leja. Dan-dva posle slaganja, preko stajnjaka se naspe ubrevita zemljina smea u sloju oko 20 cm, pa se ukljui grejna instalacija s ciljem da ubrza za grevanje vazduha i zemlje. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontrolie se t e m p e r a t u r a zemljita iznad t r a p a . Kad tempe r a t u r a p a d n e na oko 28 "C, obavlja se sadnja.

Nasuta zemlja se najpre prekopa, a zatim se obelee mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. Biljke se sade na r a z m a k u 5060 cm, pri emu se vodi rauna da izmeu korenovog sistema rasaene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. Toplota, vlaga i ugljen-dioksid koji se izluuju p r i raz laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi ljaka. Sem toga stajnjak slui kao drenaa koja odvodi suvi nu vodu od estih i obilnih zalivanja. Ovakvi trapovi sa sveim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. U specijalnim staklenicima kraStavac se moe gajili i na stelaama s n a s u t o m zemljinom smeom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. Priprema i zasaivanje univerzalnih staklenika. Univer zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva naina: direkt no na zemlji ili na balama slame. Gajenje krastavaca direktno na zemlji, naroito u vrlo r a n o j proizvodnji, sve vie se n a p u t a zbog toga to se pos tiu slabiji rezultati u poreenju s gajenjem na balama slame. Zemljite u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama, to se postie unoe njem velikih koliina stajnjaka i treseta. Ukoliko je zemljite zaraeno bolestima i tetoinama, to se gotovo redovno do gaa, posle krae ili due eksploatacije staklenika, m o r a se obavili odgovarajua efikasna dezinfekcija. Radi obezbeenja povoljnijeg reima t e m p e r a t u r e , vla nosti i aeracije, biljke se sade na bankove. U staklenicima iji su odeljci iroki 3,20 m formiraju se dva banka, za dva r e d a biljaka, du noseih stubova, a u staklenicima s raspo n o m 6,40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka, na razmaku 5060 c m . P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko ila ne r a s p a d n e . Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listia i lako nalisne uz nju. Ako je rasad odgajen u plastinim ili glinenim saksijama, j e d n o obil no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e veeri, ili tog j u t r a , u znat noj meri olakava vaenje biljaka iz saksije. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom, pri emu se pazi da se ne okvasi sama biljka. Sadnja se obavlja kad se zemljite dovoljno zagreje,

r a d i ega t r e b a ukljuili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra nije). P r i p r e m u staklenika i rasaivanje treba obavili blago vremeno, p r e nego to r a s a d preraste. Bolje je to uiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. Gajenje na balama slame

Optimalna koliina m i n e r a l n i h ubriva koju treba une ti u s l a m u nije precizno utvrena, ali se kree priblino u sledeim okvirima:

Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve vie se praklikuje u m n o g i m zemljama. Ovaj nain gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljinih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. Poka zalo se, m e u t i m , da se p r i m e n o m ovog sistema postiu od lini rezultati, te je i to razlog sve veeg irenja ovog naina uzgoja. Izbor i priprema slame. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale, teine oko 45 kg, ali se po kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala, teine 1520 kg, na kojima biljka moe da ostane vie od 6 meseci. S e m toga, one su z n a t n o jevtinije. Izgleda da je najpogodnija penina slama. Ona treba da je suva, j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3,20 m postavljaju se dva r e d a slame na 3040 cm od stubova nosaa, a u odelj cima s r a s p o n o m 6,40 m 4 reda. Bale se redaju na povrini, ili neto ukopane, to je na roito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. Dublje uko pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma, bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastine folije ije se ivice podviju navie. P r o s t o r izmeu redova bala moe da se mulira sitnom slamom i tresetom. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlae (4050 litara vode po bali), a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a ubriva. U 23 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m koliinama vode da se ubriva rastvore, p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. ubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora, od j e d n o m ili u 23 m a h a .

Koliine m i n e r a l n i h ubriva, n a r o i t o azotnog, m o g u se podeavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jai bioenergetski proces u slami. K a d a se eli da slamni s u p s t r a t due ostane d o b r o dre n i r a n i rastresit, p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. Za kas nije useve krastavaca, zasaene u j a n u a r u ili februaru, kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj, slami se dodaju vee koliine ubriva, p o s e b n o azota ime se izaziva b u r n i j a fermentacija i vei toplotni efekt. U takvim slu ajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g istog azota. Za 1 ha p o t r e b n o je 78.000 bala slame teine 1215 kg, oko 180200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%), 120 150 kg superfosfata i 60100 kg kalijum-sulfata. ubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli inama vode, tek koliko da ospeju u u n u t r a n j o s t bale. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40 do 70 C, zavisno od t e m p e r a t u r e u stak leniku, kvaliteta slame i koliine unesenih mineralnih ub riva. T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e , a zatim se stabilizuje izme u 25 i 30 C t o k o m veeg dela vegetacije.

Sadnja. Sadnja se obavlja 610 d a n a posle postavlja nja i o b r a d e slame. Na povrini obino jo ima o s t a t a k a ub riva, naroito superfosfata. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30, u plitka gnezda napravljena u slami, a zatim se zaspu k o m p o s t o m (ubrevitom zemljom) do kotiledonih listia. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla me u obliku t r a k e . Na m e s t i m a gde se usauju biljke formira se gomilica visoka 1012 cm. Korenove ile se vrlo brzo raz vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . Hranljiva smea (kompost) pravi se obino od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta, ili jednakih delova zem lje i zgorelog stajnjaka. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za povrinu oko 100 m 2 staklenika). Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji, to znai oko 50 cm j e d n a od druge, o d n o s n o 12.500 biljaka po ha. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da e se slama razloiti i spustiti zajedno s biljkama. U p r o t i v n o m moglo bi doi do zatezanja k a n a p a i upanja biljaka. Preimustva. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima, naroito u pogledu m i n e r a l n e is hrane, pribliava se nekim oblicima hidroponske kulture. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledea preimu stva: 1. izvanredan razvoj biljaka i odlino zdravstveno sta nje, 2. ranije plodonoenje u poreenju sa gajenjem na zemlji, 3. vei u k u p n i p r i n o s u poreenju sa gajenjem na zemlji. Biljke gajene na balama slame imaju snaniji porast nego a k o se gaje na zemlji, to je, izgleda, posledica povolj nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobaanja C 0 2 prilikom fer mentacije slame. Otuda ranije i intenzivnije plodonoenje,pra vilan i ujednaen razvoj i jake, debele vree. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo lje od onih gajenih na zemlji. ak i u stakleniku zaraenom fuzariozom slama obezbeuje d o b r u zatitu i kad nije izolovana od zemlje plastinom folijom.

Nega

useva

Toplotni uslovi. Odravanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonoenje biljaka. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u veoj ili manjoj m e r i tetne posledice. Suvie visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduivanje i razneavanje biljaka, usled ega lako podleu oboljenjima. Niske t e m p e r a t u r e , ispod 15 C, naroi to a k o due traju, odraavaju se krajnje nepovoljno. U staklenicima s krastavcem odravaju se ove tempera ture:

Odravanje ovakvih, relativno visokih t e m p e r a t u r a to kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a e m k o n t i n e n t a l n o m regionu mogue je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno graen, d o b r o zaptiven, a grejna instalacija sposobna da raz vije dovoljnu koliinu toplote. S druge strane, ve od aprila ili maja, usled sve inten zivnije insolacije, javlja se opasnost od previsokih tempera t u r a . Da se to izbegne, staklenik t r e b a zaseniti. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta kla suspenzijom peninog b r a n a i gaenog krea. U 100 litara vode razmuti se 78 kg b r a n a i 23 kg krea pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. B r a n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. Osim nastojanja da se odri o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va zduha, n e o p h o d n o je da se o b r a t i panja i t o p l o t n o m reimu zemljita. Suvie hladno zemljite moe da izazove z n a t n a ote enja korenovog sistema. Jae o p a d a n j e zemljine tempe-

r a t u r e u duem trajanju, ili a k o se esto ponavlja, prouzro kuje p r o p a d a n j e korenovih dlaica, usled ega biljke dobiju uveli izgled, mnogi listovi se osue a prinosi naglo o p a d n u . Ovakvi sluajevi obino se dogaaju za vreme duih zahla enja s prolea, k a d a je loenje prestalo. Zalivanje h l a d n o m v o d o m moe u znatnoj m e r i da doprinese snienju tempera t u r e zemljita. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspeto i racionalno se reava. U prvo vreme usled mikrobiolokih procesa u slami, a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku, t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljita treba da se odrava izmeu 22" i 27C. Navodnjavanje. Drugi osnovni inilac proizvodnje kra stavaca u staklenicima jeste odravanje o p t i m a l n o g reima vlage u zemljitu i vazduhu. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre m e n s k i h prilika. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva ka 34 dana, a s prolea svakog d a n a . Upotrebljava se mla ka voda t e m p e r a t u r e 2226C. U poetku, dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o , zaliva se r u n o , pri emu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode, kojom se ovlai zemlja oko biljke u polupreniku 1015 cm. Kasnije, s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre m e n a , n a r o i t o kad pone plodonoenje, potrebe za v o d o m po staju sve vee. Najbolje je da se krastavac navodnjava oroavanjem. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajuim instalaci j a m a za oroavanje. Plastine cevi snabdevene diznama mon tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. U zimskim mesecima oroavanje traje 23 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m asovima, a s prolea dva p u t a po 35 m i n u t a j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t , po p o d n e . Uprkos t o m e to krastavac ima velike p o t r e b e za vo d o m , p r e t e r a n o vlaenje zemljita je tetno. Previe vode, n a r o i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom, doprinosi sa bijanju zemljita na b a n k o v i m a i pogoravaju aeracije, usled ega biljke pate i m o g u ak i da uginu.

K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame, one moraju biti uvek dovoljno vlane, to znai da ih t r e b a navodnjavati prak tino svakog dana, a s prolea, kad vreme otopli i biljke raz vijaju o g r o m n u transpiracionu povrinu dva p u t a dnevno. Snano razvijen korenov sistem, proimajui balu, prete n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na suu. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaa po u s p o r e n o m rastu, tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to k o m t o p l i h asova d a n a . Navodnjavanje se vri oroavanjem ili po sistemu kap po kap, tako da voda lagano p o n i r e u supstrat, a da se ne cedi i otie. Nedovoljno vlana slama se poznaje po plesnivom iz gledu, dok previe vlana dobije ornu boju. Vlanost vazduha. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se odrava vlanost vazduha od 85 do 90%. Smanje nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremeaja u razvoju i plodonoenju biljaka. Odravanje ovako visoke vlanosti u atmosferi stakle nika, n a r o i t o t o k o m toplih s u n a n i h dana, postie se re dovnim oroavanjem, a a k o to nije dovoljno, jo i prskanjem staza, svih u n u t r a n j i h instalacija, stakla, a po p o t r e b i i bi ljaka. R a d i kontrole relativne vlanosti vazduha postavljaju se na o d r e e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . Savremeno u r e e n i staklenici imaju specijalne automat ske ureaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdune vlage. Kad rela tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice, ukljuuje se sistem dizni koje r a s p r u j u vodu u finu izmaglicu. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. Vea vlanost vazduha u stakleniku javlja se n a r o i t o k a d a je v r e m e oblano a nije j a k o h l a d n o . U t o m sluaju staklenik se provetrava iako je vlanost spoljnog vazduha visoka, j e r se, uavi u n u t r a , vazduh zagreva i njegova relativna vlanost opada. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora, kojim se a u t o m a t s k i regulie t e m p e r a t u r a u stakleniku, esto je ne dovoljno da se smanji i vlanost vazduha. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju runo, t a k o da provetravanje p o t r a j e ne to due. Ako je vreme s u n a n o i toplo, a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i odravanja temperatu-

rc obino je dovoljno i za odravanje relativne vlanosti vaz duha. Svetlosni uslovi. Reim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklaena kombina cija svih ovih faktora. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti odravaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga, to se esto doga a t o k o m zimskih meseci, biljke brzo rastu uvis, stablo se jako izduuje, a listovi dobiju bledozelenu boju i nenu struk turu tkiva. Takve biljke teko obrazuju bone vree te se ja vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bono grananje. Bone vree koje izbiju na ovakvim biljkama obino su slabe, a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju, to se veoma povoljno odraava na pri nos useva. Prihranjivanje. U uslovima staklenike proizvodnje bilj ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o t v o plodova, pri emu ut roe velike koliine hranljivih materija iz zemljita. S druge strane, korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo sobnost apsorpcije, te i pored visoke plodnosti zemljinog s u p s t r a t a , nije u slanju da brzo i izdano snabdeva nadzem ne delove biljke dovoljnim koliinama h r a n e . Najzad, estim navodnjavanjem znatne koliine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domaaja aktivnog ilinog sistema. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra njivanjem, naroito useva na b a l a m a slame. Za prihranjivanje se koriste ubriva u lako usvojivom obliku. P r e k o m e r n o ub renje, naroito azotom, treba takoe izbegavati, j e r je tetno za biljke i neekonoinino. Prihranjivanje se vri zavisno od faze razvoja biljke, klimatskih uslova, sastava zemljinog s u p s t r a t a i njegovog stanja, kao i reima navodnjavanja. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u , te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vre manjim dozama u kraim vremenskim intervalima. Sem toga/ takav reim prihranjivanja najbolje je prilagoen sistemu navodnja vanja oroavanjem ili k a p a n j e m . Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se ubriva daju u rastvorima (koncentracije 0,50,7%). U novijim ti-

povima staklenika prihranjivanje se moe izvriti p u t e m in stalacije za navodnjavanje. Pri tome se sve vie koriste tena mineralna ubriva. Ako se koriste suva m i n e r a l n a ubriva, treba ih rasturiti ravnomerno, n e p o s r e d n o pred navodnjava nje. ubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a irokim 3040 cm. Zimi, dok ne pone plodonoenje, biljke se prihranjuju svakih 1520 dana, sa 120150 kg KAN-a, 200 kg superfos fata, 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. Kasnije, s poboljanjem uslova za intenzivnu fotosin tezu, usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno, sa 150200 kg KAN-a i istom koliinom superfosfata i kalijumovog ubri va. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a , a azotnim krajem maja. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m , te prihranjivanje ovim elementom esto treba poeti 12 meseca posle sadnje. To zavisi i od plodonoenja i, delimino, od koliine i kvaliteta ubrevite smee koja je stavljena k a o stelja na bale slame, j e r je smea sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. J e d n a k o n t r o l n a analiza omoguuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. U tom sluaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . to se tie azota, bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik, j e r slama ve sadri velike koliine amonijanog azota. Poclsipanje (muliranje). Ova m e r a je u najuoj vezi s prihranjivanjem. Periodino, kad ilice izbiju na povrinu, vri se zasipanje b a n a k a pregorelim, poluzgorelim stajnja kom, k o m p o s t o m ili tresetom, u sloju 24 cm. Ovaj postu pak se ponavlja 23 p u t a . Posipanjem se istovremeno vri i prihranjivanje bilja ka, j e r se t o m prilikom unesu velike koliine organskih ma terija. Sem toga, poboljava se reim vlage i poveava kon

centracija

Materijal za podsipanje ne srne biti zaraen nematodam a . T r e b a ga uneli u staklenik 23 d a n a ranije, da se malo zagreje, i tek o n d a upotrebiti za muliranje. Privrivanje biljaka. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva naina: 1) piramidalni, na palirnim m r e a m a i 2) verti kalni, uz k a n a p .

CO2.

U p r v o m sluaju se iznad redova biljaka zateu horizon talne ice, na svakih 20 cm j e d n a iznad druge, i za njih se privezuju biljke. Umesto ica, m o g u se postavljati perlonske mree. paliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B, na slici). Piramidalni oblik palira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. Nepovolj na odlika je u t o m e to iziskuje vee trokove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. U tom pogledu n a r o i t o su n e p r i k l a d n i iani paliri. Za palirnu konstruk ciju biljke se privruju n a r o i t i m plastinim prstenovima, ili se vezuju rafijom. Vertikalno voenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno stavnije i jevtinije. Sem toga, uspravni poloaj biljaka obezbeuje povoljnije svetlosne uslove, to je veoma znaajno za obrazovanje bonih p l o d o n o s n i h vrea u zimskim mesecima.

U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se iskljuivo ovaj nain. Vertikalni poloaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u icu, a donjim za s a m u biljku, o d m a h iznad zemlje, ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u icu zategnutu du r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. I z n a d svakog r e d a biljaka, gore, na konstrukciji stakle nika, zategnu se paralelno 2 ice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). Za j e d n u icu vezuje se svaka d r u g a biljka, t j . jedna biljka se vee za icu b, sledea za icu d, i t a k o naizinenino do kraja reda. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut, j e r usled sleganja slame moe doi do j a k o g zatezanja i upanja biljaka. Orezivanje. J e d n a od najznaajnijih agrotehnikih mera u tehnologiji staklenike proizvodnje jeste orezivanje vrea. Orezivanjem se reguliu r a s t d plodonoenje biljaka. U uslo vima obilne ishrane, o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snano razvija m o a n asimilacioni a p a r a t sa m n o t v o m vrea i listova. Zbog ogranienog i skupog staklenikog p r o s t o r a odgajiva m o r a da nastoji da uz naj m a n j u veliinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk ciju plodova. Primenjuju se razliiti sistemi orezivanja, zavisno od na ina privrivanja biljaka i od sorte. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s meovitim ili enskim tipom cveta. Meovite sorte (s m u k i m i enskim cvetovima) orezuju se na sledei nain: Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bone vree i cvetovi. Prve 34 bone vree (I reda) koje se pojave iznad 50 cm oreu se na 2 lista i 1 plod; vree II r e d a se ukla njaju. Sledee vree I reda, do visine 150 cm, skrauju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. Nove vree (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. T a k o se orezuju i vree I I I reda.

 Vree I reda, koje se pojave na deki glavnog stabla i/.nad 150 cm, orezuju se na 3 lista i 2 ploda, ili na 2 lista i 2 ploda. Broj vrea II i sledeili redova, kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju, regulie se zavisno od stanja bilj ke i klimatskih uslova. Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod ice. Vrea koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. Kad ova vodi ca p o r a s t e p r e k o ice, skrati se iza 6. ili 7. lista. Bone vree koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 12 ploda. Sorle sa enskim lipom biljaka orezuju se nelo druga ije: Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bone vree i cvetovi. Prve 34 bone vree, iznad 50 cm, ostavljaju se na 1 list i 1 plod, a vree II reda se uklanjaju. Vree I reda, do 150 cm iznad supstrata, orezuju se na 2 lista i 1 plod, pri e m u se u pazuhu 1. lista ostavlja vre a IT reda.

Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. Do visine ice bone vree se skrauju na 3 lista i 2 ploda; bone vree II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. Sve vree II i sledeih redova koji se obrazuju do ice orezuju se na 2 lista i 1 plod. Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod ice; dve n a s p r a m n e vree koje izbiju posle toga, ispod sa mog vrha, razvedu se i priveu za icu, a zatim se ostave da slobodno vise. Kasnije se ovim vreama uklone vrhovi iznad 6. ili 7. lista, dok se vree koje iz njih izrastu orezuju na 56 listova i 34 ploda. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo ljena su m a n j a ili vea o d s t u p a n j a od ovih optih pravila rezidbe. Na snanijim biljkama uvek se ostavlja vei, a na sla bijim manji broj plodova. U toku vegetacije redovno se uk lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla, svi pouteli listo vi, slabe vree i deformisani plodovi. Donji, prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno, pri emu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. U zimskom periodu primenjuje se jaa rezidba. Manji broj listova i plodova, u uslovima nedovoljne svetlosti, moe znatno da doprinese odravanju biljaka u dobroj kondiciji. Optereenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od raava na kasniju vegetaciju i plodonoenje. S prolea, kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu, i ukoliko su biljke snane, moe se ostavljati neto vei broj plodova uz pojaanu ishranu i navodnjavanje. Uopte uzevi, u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre m e n o razvija 1012 plodova, a kasnije, kad se poboljaju svetlosni uslovi, 1520 plodova. Pri kraju vegetacije oreziva nje vrea se prekida. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bonih vrea. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije, a k a o vodicu osta viti vreu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je navie, uz k a n a p . Staklenike sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove, bez oplodnje. tavie, a p s o l u t n o je nepoeljno da doe do oplodnje, j e r takav plod r a s t e neravnornerno, eformie se, postane trbuast.

Da se opraivanje onemogui, u malim staklenicima po stavljaju se mree na venlilacione otvore, koje spreavaju ulaz insekata opraivaa. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk lanjanje m u k i h cvelova jo p r e nego se rascvetavaju, k a o i kastracija enskih. Kastracija enskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta, na taj nain to se odsee gotovo cela kru nica zajedno s bakom. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika, j e r u t o m sluaju nee da raste, ili biva zahvaen glji vinim bolestima. Kastracija se obavlja izjutra. Berba i pakovanje. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog, treeg ili etvrtog d a n a , zavisno od prirataja mladih plodova. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova, a isto t a k o i m l a i h deformisanih, z n a t n o utie na d i n a m i k u plodonoenja i u k u p a n prinos. Plodovi se b e r u odsecanjem, p r i emu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drke. Valja izbegavati otkidanje prsti m a , j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee, ili drugu prik l a d n u ambalau i odnose na sortiranje. Sortiranje se vri pre ma nacionalnim ili m e u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . Obino se plodovi sortiraju u 3 klase. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e e n e duine i prenika, potpu no pravi, bez ikakvog defekta. Drugu klasu ine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog ledu forme i veliine. Treu klasu sainjavaju preostali ne s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni, jako krivi, defektni i si.). U proeku, n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase, 2530% druge i 1015% tree klase. K r a s t a v a c spada m e u proizvode koji se teko uvaju. Plodovi ne s a m o to brzo p r e r a s t u fazu tehnoloke stasalosti jo dok su na biljci, nego se njihovo starenje nastavlja i po sle berbe, p r i emu se gube karakteristina organoleptika i trina svojstva. Duim stajanjem dobiju s p a r u e n (zamoren) izgled. U novije vreme, m e u t i m , praktikuje se oblaga nje svakog ploda plastinom folijom, pomou specijalne ma ine. Tako zatien plod neuporedivo due sauva nepromenjen trini kvalitet.

Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve, traja nja plodonoenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se proseni prinosi 2025 kg/m . S jedne d o b r o razvijene biljke moe da se u b e r e 4050 plodova, ili oko 20 kg. GAJENJE KORNIONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspeno m o g u odgajiti krastavci kornioni, k a o n a k n a d n i usev, na p o v r i n a m a gde je bio od gajan rasad, ili t a m o gde je glavni stakleniki usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . Za usev k o r n i o n a zemljite se n o r m a l n o p r i p r e m i . Uko liko se k r a s t a v a c rasauje ranije s prolea (februar m a r t ) , d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi sani n a i n i pokrije zemljino-ubrevitom smeom u sloju 1015 cm. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . Setva se obavlja 2530 dana pre rasaivanja. U nekim sluajevima moe se primeniti i d i r e k t n a setva. Biljke se rasauju na m e u r e d n o m r a z m a k u 100 cm, a izmeu biljaka u redu 2025 cm. R a s a e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . Prva 23 meseca biljke k o r n i o n a se orezuju slino staklenikim s o r t a m a s dugim plodovima. Poto biljke dos tignu visinu 5060 cm, plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. Kasnijim rezidbama bone vree se skrauju na 56 listova. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod ice, a bone vree koje izbiju ispod vrha stabla priveu se za icu i p u s t e da vise. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e , dok jo ne lete pele, tre ba u n e t i u staklenik konice s pelama. B e r b a se obavlja svakodnevno; plodovi se b e r u kad do stignu s t a n d a r d n u veliinu za p r e r a d u (57 cm). Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80100 t / h a .

GAJENJE

KRASTAVACA U

PLASTENICIMA

T e m p e r a t u r a , relativna vlanost vazduha i svetlosni us lovi u plastenicima sa grejanjem tokom itavog zimskog i prolenog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identina s proizvodnjom u stakleniku. To znai da su termini proizvodnje, sadnja bi ljaka i sve m e r e nege isti. Meutim, radi ekonominijeg korienja zatienog pro s t o r a (utede u trokovima grejanja), u plasteniku se krasta vac najee gaji kao r a n a prolena i jesenja k u l t u r a . Ove emo se zadrati na proizvodnji krastavca u plastenicima po to je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika zana. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornioni (kora, parafin), salatari (sunani potok, delikates, serra 27) i staklenike sorte (spotresisting, sporu Fi trix, secura). Meutim, u n a s se najee uzgajaju salatari. Proizvodnja rasada

me (dezinfikovano). Najee se u j e d n u saksiju seju 12 semenke, a u fazi razvijenih kotiledona vri se proreivanje, p r i emu se ostavlja po j e d n a biljka. Rasad krastavca moe se proizvesti i pikiranjem po uobiajenom p o s t u p k u . U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 C) i zemljina (22 C), uz dovoljno organske materije u zemljitu. Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e , k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n , n e s m e t a n razvoj k o r e n a . U plasteniku, do nicanja, treba obezbediti visoku tempe r a t u r u vazduha (2528 C) i tada je nicanje b r z o (57 da na). Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr ava na 1820 C. Na taj nain se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se odrava na 2225 C t o k o m d a n a i 1820 C t o k o m noi. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlanost vazduha se odr ava na 8590 %. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vla nost veoma je esta pojava oboljenja. Stoga su svakih 10 15 d a n a n e o p h o d n a zatitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0,15%) plamenjae (cineb 0,20%) i pepelnice (karatan 0,1%), a po p o t r e b i i ee. Pri t o m e se vri i folijarno prihranjivanje (vuksal, fertigal 0,2%). Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a .

Rasaivanje Krastavac se u plastenicima moe saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. Meutim, p o r e d ovog n a i n a sadnje krastavac se u plasteniku moe saditi u zemljini s u p s t r a t obogaen sa 57 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 2030 g NPK ubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 , uz obaveznu dezinfekciju zemljita. Osim toga, sadnja se moe obaviti i tako to se po duini plastenika na rasto janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde iroke 4050 cm i du boke o k o 30 cm, pa se na d n o b r a z d e stavi sloj sveeg staj njaka (2025 cm), a iznad toga sloj zemljine smee (510 cm) u koju se sadi krastavac. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 50 cm. Sadi se r a s a d s t a r 3040 dana.

Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obine, difi, presovane). S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 C), to se proiz vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama, staklenicima ili plas tenicima sa grejanjem. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o e t k o m februara, a za jesenju proizvodnju kra j e m m a j a i p o e t k o m j u n a . Pri t o m e se koristi kvalitetno se-

Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 C. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagru, to omoguuje dobar razvoj bonog korenovog sistema. Po sle sadnje odrava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18C nou, uz relativnu vlanost vazduha 8085 % i vlanost zem ljita 80 % PVK. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunanih d a n a krastavac moe d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 3032C. Jae otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u , a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja ve p o e t k o m s e p t e m b r a . U t o k u vegetacije broj zalivanja se poveava sa razvo j e m biljke, a naroito u fazi plodonoenja. U fazi do obrazo vanja plodova zaliva se svakih 57 dana, a sa formiranjem plodova svakih 35 d a n a sa 250300 m 3 vode po h e k t a r u . Radi odravanja visoke relativne vlanosti vazduha u toku proizvodnje vre se ea oroavanja. Desetak d a n a posle sad nje obavlja se prvo prihranjivanje, a sa formiranjem plodo va prihranjivanje se obavlja svakih 1015 d a n a do kraja ve getacije, i to sa 2030 g N P K ubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva nje vuksalom ili ferligalom, pa se stoga u toku vegetacije sva kih 710 dana folijarno prihranjuje. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Vezivanje moe biti pi r a m i d a l n o i vertikalno. U plastenicima se najee primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . Takav poloaj obezbeuje do b r e svetlosne uslove. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg n u t u icu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad povri ne zemljita. Regulisanjem r a s t a stabla postie se ranozrelost i vei u k u p a n p r i n o s . Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra njuju se sve bone grane. Prve, j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed n i m do dva lista, sledee g r a n e se odreu na tri lista i dva ploda. G r a n e drugog i treeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od stranjuju. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a u j e se ka da dostigne visinu 1,52 m (ali to zavisi od same konstruk cije plastenika). Pri gajenju sorti sa enskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u staklenikoj proizvodnji.

Svi stari, uti listovi uklanjaju se sa stabla. Pri gajenju tipinih staklenikih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muki cvclovi. U toku proizvodnje redovno se vri zatita od bolesti, kao to je navedeno u pro izvodnji rasada krastavca. U ranoj proizvodnji b e r b a poinje p o e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem, o d n o s n o 1015 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poi nje p o e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. Prinos plodova zavisi od sorte i kree se od 8 do 25 kg/m 2 . PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom, gde je via srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz lika izmeu dnevnih i nonih t e m p e r a t u r a . Za proizvodnju u tunelima najee se koriste salatne sorte, hibridi krastavaca (delikates, sunani potok, s e r r a 27), a mogu i kornioni (parifin, k o r a i si.). Meutim, tuneli su najpogodniji za proizvod nju krastavaca salatara. Vreme proizvodnje zavisi od moguno sti grejanja. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najea je proizvod nja krastavaca u prolee (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i poetkom novembra). U j u n i m regionima, kao i p r i mogunosti grejanja, proizvod nja moe biti i ranija za 2030 dana i kasnija u jesen za 1020 dana. Proizvodnja rasada

lista, t e m p e r a t u r a se odrava na 1820C radi spreavanja izduivanja stabla, a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 2225C t o k o m d a n a i 1820C t o k o m noi. Pri t o m e se pri menjuju sve redovne m e r e nege. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju na, a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama, tunelima, uz sve redovne m e r e nege. Rasaivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 45 listova) obavlja se poetkom m a r t a (pri mogunosti grejanja), o d n o s n o krajem m a r t a i poetkom aprila, a za jesenju proizvodnju krajem jula. Zem ljite u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a e n o , sa u n e t i m ubrivima (56 kg zgorelog stajnjaka i 4050 g NPK ubriva na m 2 ), uz izvrenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin sekciju zemljita. Posle p r i p r e m e zemljita postavlja se plas tina folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljite zagrejalo. Sadnja se vri k a d a je t e m p e r a t u r a zemljita iznad 12 C. Biljke se sade na rastojanju 4050 cm, dublje, do kolilcona. Sadnja se moe obaviti i u brazde iroke 3040 cm i d u b o k e 30 cm, u koje se p r e t h o d n o stavlja sve stajnjak u sloju 2025 cm (kao biotermiki materijal) i zemljini sloj 1015 cm. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 , a tunel se ponovo prekriva plastinom folijom. Nega biljaka

Krastavac se gaji iz rasada. Poto korenov sistem kras tavca ima slabu mo regeneracije, to se setva obavlja u sak sije (difi, presovane) prenika 1 0 x 1 0 cm. U saksije se seju 12 semenke, s lim to se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. Setva se obavlja na 3040 d a n a p r e sadnje. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvaenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku, gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25C. Posle nicanja, do pojave prvog pravog

U toku prvih 1015 d a n a provel ravan je je slabo i vri se odizanjem eonih s t r a n a tunela. Pri viim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bone strane, a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22. To je zbog loga to krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (2225 C) i visoku relativnu vlanost vazduha (8590 % ) . Posle sadnje zaliva se svakih 1012 dana, a od kraja aprila svakih 710 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . Najpovoljnija je voda ija je t e m p e r a t u r a priblina t e m p e r a t u r i u zatienom p r o s t o r u . Prvo prihranjivanje se vri 10. d a n a posle sadnje, a drugo

p r i cvelanjti biljaka i to sa 3040 g NPK ubriva na m . Uz redovnu zatitu useva, koja se obavlja prema potrebi (najee posle 1015 dana), mogu se izvriti 12 folijama prihranjiva nja (vteksal, fertigal 0,2 % ) . Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. Berba krastavaca poinje krajem aprila i polovinom maja, odnosno p o e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji, a ostva reni p r i n o s zavisi od k r u p n o e sorte i moe se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . Berba se obavlja svaka 23 dana, to omoguuje obrazovanje novih plodova na biljci.

PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA

U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas tupljenost. Po svojim agrobiolokim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. Meutim, za u s p e n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i vetina odgajivaa. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. Veliki broj sorata koje su iroko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. Izbor sorte za visi, isto t a k o od trnih uslova i navika potroaa. U n a s se najvie cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 1822 cm tamnozelene boje. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo dova: delikates, m a r k e t e r , sunani p o t o k , pariki kornion, parifin, nais Fi i dr. Proizvodnja rasada i rasaivanje. Iskusni proizvoa i o b r a a j u posebnu panju na poreklo i kvalitet seme na. P r e setve seme se dezinfikuje zapraivanjem ili potapa njem u fungicidne rastvore. Rokovi setve i rasaivanja zavise od klimatskih uslova rejona, kvaliteta bioenergetskog materijala, raspoloive opre me za tople leje, trinih uslova i dr. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. februara, a u p r i m o r s k i m p o d r u j i m a oko 15 d a n a ranije.

U praksi su zastupljeni razliiti naini setve. Najbolje je, m e u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili peene gli ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljino-ubrevita meavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a upljine izmeu njih zaspu zemljinom meavinom. U svaku saksiju poseju se po 23 semenke. Do nicanja, u leji se odr ava t e m p e r a t u r a oko 25 C, a zatim, kad kotiledoni lis tii izbiju na povrinu u t o k u nekoliko dana sputa se na 1518, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a odrava oko 2022, a nou 18 20. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se poupaju ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljino-ubrevilom meavinom. Na taj nain izazove se izbijanje

mnotva korenovih ilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snanije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnou i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca moe da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke ve imaju 34 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizraenu toplu leju u kojoj e ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postiu i u obinim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri premljene 56 d a n a pre rasaivanja. Za to vreme tempera tura zemlje u leji obino se ustali na oko 25 C. J e d a n dan p r e d rasaivanje leje se prekopaju, izravnaju i obelee m e s t a gde e biljke biti posaene. Ova radnja se moe obaviti i is tog d a n a kad i rasaivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj njaka 4050 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljino-ubrevita meavina u sloju oko 25 cm. Za rasaivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po duini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najveeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 23 biljke. Kada se gaje manje buj ne sorte sa k r a t k i m vreama, ili se vri sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj povrini moe se razmestiti vei broj biljaka 4, 6 ili ak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasaivanja, dok se biljke ne pri me, t r e b a u toku sunanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 C. Nou, naroito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo tetne, pa je neophodan briljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 C. Provetravanjem se reguliu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj sveeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja paljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jaine i pravca vetra, jaine osunavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri emu se pazi da se leja ne rashladi suvie. Odravanje povoljnog reima vlanosti u lejama u pr vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naroit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do poetka njihovog plodonoenja. Posle toga slede redo vna zalivanja u kraim ili duim vremenskim r a z m a c i m a . U poetku, dovoljno je 1520 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat no vee koliine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 C). Poev od maja, krastavac u leji moe se navodnjavati obinom, ali ne previe h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati vie p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih ubriva razmuenih u vodi ili r a s t u r e n i h po povrini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70100 g n i t r a t a , 150200 g superfosfata i 70100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoe nja, doze treba udvostruiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (1012 1) zaliti povrinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se ubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a u n a se 23 g nitrata, 5 g su perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostruuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 1015 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oree gla vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vree 1. i 2. reda, p r i e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Vaan uslov za postizanje visokih prinosa jeste dranje prozora na lejama do poetka ili ak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonoenje biljaka usled izraenih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlaenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpone u prvoj polovini aprila. U toku plodonoenja, koje u n a i m p r i l i k a m a traje do poetka jula, obere se 812 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolene) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo esto zasniva p o p u l a r n a (prolena) proiz vodnja. Krastavac se u t o m sluaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na slian nain kao i za r a n u proizvodnju. Rasa ivanje se obavlja k r a j e m aprila ili poetkom maja, o d m a h posle iznoenja rasada. Plodonoenje otpone krajem maja ili poetkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 56 kg plo dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

ZATIENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunani potok) uspe no se proizvode u zatienim gnezdima. Ova proizvodnja omoguuje ranije plodonoenje za 2030 dana. Krastavac se moe proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba naina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to pla gnezda (na ijem d n u je sve stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se saine, kako smo ve napred naveli, na rastojanju izmeu redova 100120 cm i u ledu 5060 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji ta o k o 12 C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po lovinom aprila). U gnezda se seje A5 semenki koje su pret h o d n o n a b u b r e n e ili ak proklijale. Seme se prekriva kompo stom (12 cm), pa se gnezda pokrivaju plastinom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vri se proreivanje, p r i emu se ostavljaju po dve biljke u kuici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 1015 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u difi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve liine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobiajeno presa ivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se odrava oko 25 C, a po nicanju na 1820 C u toku d a n a i 1618 C u toku noi. U fazi razvijenih kotiledona vri se proreivanje tako da se ostavljaju po 12 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u odravanju t e m p e r a t u r e o k o 22 C i relativne vlanosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 57 dana sa 510 l 2 vode na m , zatiti useva, 12 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 12 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova nja d o p u n s k i h korenia. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na nain proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 1012 d a n a i zatiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjae cinebom i pro tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zatita se obavlja po pot rebi, a najee u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zatienih gnezda oteava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlanosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastina folija i no sea konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znai da je p o t r e b n o odravali vlanost zemljita oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 10 da na sa 250300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvriti m e u r e d n u ob radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK ubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zatiti useva tre ba izvriti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba poinje po etkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vri svaka 23 dana, to omoguuje obrazovanje novih plo dova. Prinos krastavaca zavisi od veliine ploda i kree se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . Dobre rezultate daje gajenje sor te beogradska. P r i p r e m a zemljita je ista kao za krastavac. Sadnja r a s a d a (u fazi 24 prava lista) u plastenicima sa gre janjem vri se krajem februara ili p o e t k o m m a r t a (a moe i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje), a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . Za jesenju proizvo dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o e t k o m avgusta. Sad nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x5060 cm. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 2528 C danju (oblanih d a n a o k o 22 C) i oko 16 C nou, a relativna vlanost vazdu ha o k o 65% uz vlanost zemljita 8085% PVK. Bone grane se blagovremeno odstranjuju, kao i svi uti, stari listovi. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja, a bez grejanja o k o polovine maja. U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o e t k o m o k t o b r a . Prinos plodova do poetka jula dostie i 38 kg/m 2 , p r i emu je najvea koliina plodova u toku j u n a .

U niskim tunelima proizvode se rane, bunaste sorte. Najee se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra sada. Rasad se gaji u toplom zatienom p r o s t o r u (leji, plas teniku). Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm), krajem februara ili p o e t k o m m a r t a . Nega r a s a d a je uobiajena, a biljke se u fazi 24 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljite (kao za krastavac). Sadnja se najee obavlja krajem m a r t a ili poetkom aprila. Pri korienju niskih tunela (irine do 140 cm) sad nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu, a kod i rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m izmeu pantljika 180100 cm i izmeu redova 50 cm, a u r e d u 5060 cm. Prvih 1015 d a n a posle sadnje provetravanje se vri s a m o sa eonih strana, a zatim se, p r i viim spoljnim temperatura ma, podiu i bone s t r a n e tunela. Plastina folija se poet k o m maja skida. Do formiranja prvih plodova usev se oko pava 12 p u t a uz lako ogrtanje stabla. N e p o s r e d n o posle sadnje izvri se prvo zalivanje, zatim se do obrazovanja plo dova zaliva svakih 1012 dana, u fazi plodonoenja svakih 58 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem p e r a t u r i u zatienom p r o s t o r u . Prihranjuje se kao i krasta vac. R a d i dueg plodonoenja moe se u fazi b e r b e ee prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 , ili folijarno, kompleksnim ubrivom (vuksal). U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bone grane i suvi listovi.

Berba poinje polovinom maja i najee traje do kra ja jula. U toku maja bere se svaka 23 dana, a kasnije svaki d a n (to potpomae obrazovanju novih cvetova i plodova). Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 , a do kraja jula 4050 kg na 10 m 2 . Posle zavrene berbe u tehnolokoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota nikog zrenja plodova, koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Tako se moe ostvariti jo 3040 kg zrelih plodova uz oko 100130 kg semena na 10 m 2 .

Tikvica se esto gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. Koriste se iskljuivo bunaste sorte. Tehnika gajenja sastoji se u sledeem. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 1012 cm. Setva se obavlja izmeu 1. i 10. februara. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Rasad se neguje na slian nain kao rasad krastavca. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati; uklanjaju se samo boni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Rasaivanje na stalno mesto, u novu leju, vri se poet kom m a r t a . Leja t r e b a da ima zemljini sloj od oko 25 cm. Biljke se razmetaju u dva reda po duini leje na trougao. Izmeu redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm, a r a z m a k izmeu biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Posle rasaivanja, svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Nega rasaenih bilja ka je dosta jednostavna. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje izmeu biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Naje e, do poetka plodonoenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Ako stanje useva iziskuje, vri se 12 prihranjivanja na slian na in kao to se prihranjuju krastavci. Prve enske cvetove t r e b a vetaki opraiti. Kasnije ka da pele i drugi insekti ponu da poseuju cvetove prestaje p o t r e b a za vetakim opraivanjem, izuzev ako usled nepo voljnih vremenskih prilika pele ne lete. Opraivanje je vrlo jednostavno i brzo: pranicima m u k i h cvetova natrljaju se

tukovi enskih; j e d a n m u k i cvet dovoljan je za oplodnju 34 enska cveta. Plodonoenje o t p o n e krajem m a r t a ili p o e t k o m apri la i traje do kraja j u n a . B e r b u t r e b a obavljati svakog, ili sva kog drugog dana. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 1015 kg. Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je vie rairena u poreenju sa r a n o m . O d m a h posle iznoenja r a s a d a kupusa, paradajza i paprike, obino krajem aprila ili p o e t k o m maja, leje se pre kopavaju, d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre m e n a k a d a e leje biti slobodne. P r e m a tome, setvu t r e b a obaviti 2530 d a n a p r e tog roka. U t o m sluaju biljke e u vreme rasaivanja imati 34 lista. T e h n i k a proizvodnje rasada, n a i n i r a z m a k rasaivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole banjima u p o r e e n j u sa krastavcem, t a k o da se ve u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. Plodonoenje o t p o n e krajem m a j a i traje do kraja ju na. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 68 kg mladih plodova.

PROIZVODNJA

SALATE

STAKLENICIMA

Salata se lako i u s p e n o moe odgajiti u staklenicima, koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih stakleni kih k u l t u r a (paradajza, krastavaca, p a p r i k e ) . Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (5570 dana), veoma u s p e n o u k l a p a u staklenike plodorede, to moe doprineti boljem iskoriavanju staklenika, r a d n e sna ge i dr. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlou nje no gajenje je u s p e n o i preko zime. U severnijim zemljama salata je veoma vana stakleni ka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru gim k u l t u r a m a , gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. U n a e m podneblju, toplijem i sunanijem, gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga to se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza, p a p r i k a , krastavac). Zato se salata u naim staklenicima gaji malo, i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . Sorte. U staklenicima se najee gaje p o s e b n o opleme njene sorte, sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso, deci minor, rapid, vites, brioso, a m a n d a i mnoge druge). Za uzgoj t o k o m jeseni i prolea m o g u se ko ristiti u n a s rairene sorte betnerova, majska kraljica, novo sadska m a s l e n k a i dr.

Odgajanje rasada. Vreme setve se podeava p r e m a pla n i r a n o m r o k u sadnje. Pri t o m e t r e b a raunati da od setve do rasaivanja p r o t e k n e priblino 30 dana. U m o d e r n o j staklenikoj proizvodnji rasad salate se od gaja uglavnom u presovanim kockicama veliine 3 ili 4 cm. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne maine koje ulau po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. Zasejane kocke se slau u t r a k a m a , zaliju i pokriju plastinom folijom ili a s u r a m a dok seme ne pone da nie. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 30 dana, t j . u vreme k a d a korenov sistem biljica pone da probija kocku. Veoma je vano da se do nicanja odrava t e m p e r a t u r a 1518 C, a posle nicanja 1012. Neto via t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15) moe se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunano. Relativna vlanost vazduha odr ava se izmeu 60 i 7 0 % . Rasad salate moe se odgajiti i na klasian nain setvom u leje ili staklenike sanduie napunjene zemljino-ubrevit o m smeom. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama, a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A5 cm; seje se 23 g semena po 1 m 2 . Seme se pokrije u b r e v i t o m smeom U sloju 0,51,0 cm. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100120 m 2 r a s a d n e povrine, j e r se sa 1 m 2 dobije priblino 1200 biljaka. Obino se koristi nepikirani rasad, ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Priprema zemljita i rasaivanje. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljitu, bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . Staklenika zemljita su uglavnom takva i pot p u n o odgovaraju salati. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljitu. Optimalna vrednost pH zemljita za salatu je 6,06,5. Zemljite se ore na d u b i n u 2025 cm. Mineralna ubri va se ne zaoravaju zbog toga to se korenov sistem salate razvija p l i t k o i to se usled estih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. ubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana lizi zemljita. Unoenje o r g a n s k i h i mineralnih ubriva naj-

ee nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih ubrenja glavnih slaklenikih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Pri sve mu t o m e nije pogreno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene koliine azota (2030 kg/ha) i fosfora (4050 kg/ha). Unoenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o t o se salata u naim staklenicima gaji posle paradajza, krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike koliine stajnjaka i kalijuma, te je zem ljite d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . Posle oranja zemljite se obradi frez-mainom, poravna i izmarkira. Zemljite, takoe, m o r a biti o p t i m a l n e vlanosti. Sadnja se obavlja r u n o ili m a i n a m a sadilicama, na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. Sadi se na leje (trake) sa 56 redova, izmeu kojih se ostavljaju staze iroke 50^60 cm. Razmak izmeu biljaka zavisi od sorte. Rane sorte s ma njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm, ili 2 0 x 1 5 cm, a kasne sorte s krupnijim biljkama na 2530 cm izmeu redova i na 2025 cm u redu. Ako je r a s a d proizveden u kockicama, o n d a se nakon p r i p r e m e zemljita povrina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izboinama koje u zemljitu ostavljaju otiske ve liine 4 x 4 cm. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se esto bere mainama, pa se i sadnja podeava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljitu z a s t r t o m plastinim fo lijama). Nega useva. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz voja. Osobito vaan inilac je t e m p e r a t u r a . Po s u n a n o m vre m e n u t e m p e r a t u r a treba da se odrava izmeu 12 i 20 C, a ako je v r e m e oblano 1012". U toku noi t e m p e r a t u r a tre ba da b u d e A6 nia od dnevne. T e m p e r a t u r e iznad 20 us poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemogue. Vie dnevne i nie none t e m p e r a t u r e obezbeuju brzo rastenje biljaka i formiranje vrstih, kom p a k t n i h glavica. U n a e m podneblju svetlosni uslovi ne ograniavaju ga jenje salate ak ni u zimskim mesecima. S jeseni i s prolea moe se odgajiti i kao meuusev, j e r u to v r e m e moe da

podnese slabo zasenjivanje. Pri t o m e treba voditi r a u n a da salata stasa p r e nego to glavni usev pone da ostavlja jaku senku. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljitu i vazd u h u . Najbolje je da se u prvim fazama razvoja odrava vlanost na nivou 7 5 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljita, a u v r e m e obrazovanja glavica 6065%. Relativna vlanost vazduha t r e b a da b u d e 7080 %. Usev se navodnja va kienjem. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre velika vlanost zemljita i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivinih bolesti. Po potrebi, stakleniki usev salate se moe prihranjivati lako rastvorljivim azotnim ubrivima, u m a n j i m dozama (120150 kg KAN-a po ha). U m o d e r n i m staklenicima prihra njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. Veoma je korisno i obogaivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom, n a r o i t o ako se salata gaji zimi. Berba i prinos. U z i m s k o m periodu od rasaivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 4045 dana, a s prolea 3035 dana. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane, dovoljno zbijene i vrste. Ako se prodaju na komad, berba se moe poeti i n e t o ranije. Glavice se odsecaju o t r i m noem. Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a i n a m a . Sa odseene biljke od s t r a n e se donji, stari listovi, a zatim se glavice slau u plitke koare ili letvarice, sa k o r e n o m nagore. Sa 1 m 2 u b e r e se 1525 n o r m a l n o razvijenih glavica, o d n o s n o 2035 t / h a . U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a vie od 2% glavica koje nisu za trite. Prosena tei na glavice kree se do 200 g, esto i vie, to zavisi ne samo od sorte ve i od uslova gajenja.

U zatienom p r o s t o r u gaji se najee glaviasta sala ta, a rede ostali varijeteti salata, j e r o n a daje najvee prino se, uz kvalitetne glavice. Pogodne s o r t e su nansen, deci-minor, r e n a t a i dr. U zavisnosti od tipa zatienog p r o s t o r a i mogunosti zagrevanja salata se moe u s p e n o gajiti u toku r a n o g prole a, jeseni i zime. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunanih i oko 14 C to k o m oblanih dana, a nou 58 C. Relativno niske tempe r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omoguuju gajenje u zatienom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Salata je esta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada, odno sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza, p a p r i k e i drugih sli nih useva. Salata se proizvodi iz r a s a d a . Rasad se proizvodi u ot vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. Naj povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada, ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. Pri pikiranju setva se obavlja gusto, a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20C, a posle pikiranja oko 15'C, m a d a salata r a s t e i na niim t e m p e r a t u r a m a (1012 C), ali sporije. Za 1520 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. Vreme setve, sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz vodnje u zatienom p r o s t o r u . Najpovoljnija je sukcesivna se-

tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a poev od 15. avgusta pa do poetka m a r t a . To znai da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo, s tim to pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 22 i po meseca, a u kasnijoj proizvodnji pri niim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. Za jesenju proizvodnju koriste se najee ni ski tuneli, gde se plastika postavlja tek p o e t k o m o k t o b r a , kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e , odnosno prvi mrazevi, a za zimsku i prolenu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. Zemljite se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre miti, i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. Salata veo ma d o b r o uspeva na zemljitu bogatom organskom materi j o m i zato se u b r i zgorelim stajnjakom (23 kg/m 2 ) uz 3 0 - 4 0 g NPK ubriva ( 1 : 1 : 1). Sadnja se obavlja u redove ili etvororedne panlljike (kod irokih plastenika). U zavisnosti od krupnoe sorte raz m a k sadnje je 1525x1525 cm. Pri sadnji u pantljike os tavlja se r a z m a k izmeu pantljika 6080 cm. Posle sadnje (56 dana) usev se plitko okopava, na du binu oko 5 cm, a sledee okopavanje je za 1015 dana, dok biljke ne zatvore redove. U toku kasne jeseni, zime i ranog prolea salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem, gde se moe odravali optimalna t e m p e r a t u r a sun anih dana oko 16 C, oblanih o k o 14 C i nou 58 C. U fazi obrazovanja 6 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 2030 g azolnog ubriva na 1 m 2 ili uz zatitu useva izvr iti 12 folijama prihranjivanja kompleksnim ubrivom (vuksal 0,2% ili si.). Za zatitu salate upotrebljava se benlejt 0,05% (protiv sive trulei i plamenjae), a protiv pueva lim a x (1,5 kg/100nr). Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 710 dana sa 510 1 vode na n r . Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica, a p r i n o s zavisi od gustine biljaka, sorte i vremena berbe i kree se od 1,5 do 3 kg/m 2 .

Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period, s k r o m n e zahteve pre ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. Uspeno se moe odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glaviastih salata. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova, maj ska kraljica i dr. Vreme setve se utvruje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se eli da salata dospe. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: poetkom, s r e d i n o m i krajem novembra ili p o e t k o m decembra. Seje se u toplu leju for m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 3035 cm, i na s u t u zemljino-ubrevitom meavinom debljine 1516 cm. 2 Na 1 m povrine leje o m a k e se poseje 23 g semena, i po krije 0,5 cm debelim slojem prosejane u b r e v i t e zemlje. Posle nicanja u leji se odrava t e m p e r a t u r a od 1012C. Vie t e m p a r a t u r e loe utiu na kvalitet rasada, mlade biljice p o s t a n u vrlo nene i lako obole. Slino deluje i ne d o s t a t a k svetlosti, pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek i sta, a leje nepokrivene a s u r a m a tokom itavog dana. Rasad je prispeo za rasaivanje k a d a se na biljkama obrazuju A5 listova, to obino biva priblino mesec dana posle setve. Biljke se r a s a u j u u novoizgraenu toplu leju, sa slojem toplog stajnjaka od 3035 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm.

Usev se briljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top lim lejama. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15. Kada je vreme vedro, nije t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25. Naroito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. Meutim, kad biljke p o n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje, j e r voda koja zaostane izmeu listova izaziva truljenje. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasaivanja nit r a t n i m ubrivom; oko svake biljke rasturi se 10 g ubriva, a zatim usev oprai i po potrebi zalije. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 3550 dana posle rasaivanja, zavisno od sor le. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica.

PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA

Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a , ugar bebi, sigetsep i si. Najee se lubenica proizvodi kao r a n a prolena i zimska. Lubenica se proizvodi iz rasada. Setva se obavlja u stak leniku ili toploj leji polovinom februara (3540 d a n a p r e sad nje), a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a , u hladne leje. Najee se nakvaeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 1 0 x 8 1 0 c m ) . Dalja nega r a s a d a je uobiajena. I pri ovoj proizvodnji znaajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. U d o b r o pripremljeno zemljite, p o u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (510 kg/m ) i NPK ubrivom, sadnja se obav lja u prvoj polovini m a r t a , o d n o s n o polovinom jula (za jese nju proizvodnju). U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru, a za jesenju pro izvodnju u avgustu. Pri gajenju uz ianu p o t p o r u sadnja se najee obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 60 cm, a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju, a t e m p e r a t u r a se odrava na 2022 C danju, o d n o s n o oko 16 C nou, uz re lativnu vlanost vazduha 7075%. Posle ukorenjavanja, tem p e r a t u r a se moe poveati na o k o 25 C, a u fazi plodonoe nja i do 30 C. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi

se snizila visoka relativna vlanost, koja omoguuje razvoj p r e svega gljivinih oboljenja. Zatita useva obavlja se prska njem svakih 1012 dana d i t a n o m 0,15% (antraknoza), plame njaa) ili k a r a t a n o m 0,P/ (pepelnica). Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 45 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 1015 cm. Uz okopa vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do p u n s k i podsipaju slojem od 510 cm k o m p o s t a ili zemljine smee. U t o k u vegetacije redovno se zaliva, i to: do plodono enja svakih 1015 dana, a u fazi plodonoenja svakih 710 d a n a sa 1520 l/m 2 . Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 2030 g NPK ubriva na m2. U t o k u vegetacije regulie se r a s t biljke. Pri gajenju uz ianu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bona), dok se ostala zakidaju. Ova stabla se zakidaju ta ko da se na njima ostave po dva do tri ploda, s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 34 lista. Svako slabio se vezuje za ianu konstrukciju. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1,52 m. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari, suvi listovi. K a d a plodovi dostignu prenik od 10 cm, stav ljaju se u plastinu mreu koja je vezana za noseu konstruk ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. U zagrevanim plastenicima berba poinje polovinom ma ja, u h l a d n i m za 2030 dana kasnije, a u jesenjoj proizvod nji u o k t o b r u . Prinos lubenica kree se od 4 do 8 kg/m 2

PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA

Rana proizvodnja lubenica veoma je uspena u niskim tunelima bez grejanja. Lubenica se proizvodi najee iz ra sada, i to kalemljenjem na vrg, m a d a moe i iz obinog ra sada ili d i r e k t n o iz semena. Proizvodnja r a s a d a je uobiaje na, sa setvom u t o k u m a r t a . U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljita c r n o m plastinom folijom. Na p r i p r e m l j e n o m zemljitu, u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK ubriva na m 2 , postavi se crna folija, koja se uko pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). Folija mora d o b r o da prilegne na povrinu zemljita i da se d o b r o fiksira. Na rasto janju 5080 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (noem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. P o s a e n e biljke zatiuju se plastinom folijom u vidu niskog tunela. Via t e m p e r a t u r a zemljita p o d c r n o m folijom, dovoljno vlage, a s a m i m t i m i pojaana mikrobioloka aktivnost u zemljitu, omoguuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 710 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. Stablo lube nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zatiena od niskih tempe r a t u r a . Sve ostale m e r e nege su uobiajene a p r i n o s se kree od 25 kg/m 2 .

PROIZVODNJA LUBENICA U ZATIENIM GNEZDIMA

lemljene lubenice mogu uspevati na niim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 C), a imaju izraenu veu u k u p n u o t p o r n o s t . Pored toga, sazrevanje plodova je ranije. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju, s tim to se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). U fazi otvorenih kotiledona, 23 dana posle nicanja, vri se kalem ljenje. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. Kalemljenje se vri na zasenjenom mestu, k a k o bi isparavanje biljaka bilo to manje. Otrim noem ili iletom (ili uskim o t r i m ilom) zasee se biljka vrga izmeu kotiledonih listia u duini 1,5 2 cm. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla duine k a o i rascep na vrgu (1,52 cm). Ka lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo, Spojno mesto se obavije vatom. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem p e r a t u r i o k o 25 C i visokoj relativnoj vlanosti vazduha od 90 %. Prvih d a n a po kalemljenju vri se zasenjivanje leje, ka ko bi se spreilo suvino isparavanje. est do s e d a m dana po sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobiaje na nega rasada. Rasaivanje P r i p r e m a zemljita za proizvodnju sastoji se u obilnom u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni, i to po itavoj povrini ili samo u kuice, gnezda. U k u p n a koliina stajnjaka iznosi 400600 m c / h a pri u b r e n j u cele povrine, o d n o s n o 150200 m c / h a p r i u b r e n j u u kuice. Pored stajnjaka zemljite se u b r i sa 300 kg NPK ubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. Kuice se mo gu praviti u jesen ili u prolee n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad nju. Kao i za proizvodnju krastavaca, gnezda mogu biti top la, sa sveim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje, ili hladna. U toplim gnezdima mogua je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. Bez obzira na k a r a k t e r gne zda, posle setve ili sadnje postavlja se nosea konstrukcija sa plastinom folijom, koja titi lubenicu od izmrzavanja. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, od nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda.

U zatienim gnezdima moe se izvriti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice, to omoguuje za 1520 d a n a ra nije sazrevanje plodova. Za r a n u proizvodnju koriste se sor te stoks, m r a m o r k a , sigetsep i si., koje obrazuju plodove ve liine 11,5 kg. Proizvodnja rasada

Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. Setva se obavlja na 3035 d a n a p r e sadnje, i to u saksije, hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljita ( 1 0 x 1 0 cm). Do nicanja se odrava t e m p e r a t u r a od 25 C, a zatim se sniava na o k o 16 C, to omoguuje dobijanje r a s a d a sa vrstim, krat k i m stablom. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se odrava na 2022 C d a n j u i oko 15 C nou, uz relativnu vlanost vaz d u h a o k o 65 %. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e , vla nosti vazduha i zemljita (zalivanje svakih 57 dana sa 510 2 lit. vode na m ) obavezna je zatita protiv a n t r a k n o z e (ditan 1445 u konc. 0,15%), pepelnice (karatan WP 0,1%) i pla menjae (cineb 0,20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvriti i folijar no prihranjivanje vuksalom 0,2 %. U proizvodnji r a n i h lubenica, veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). Ka-

Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se moe proizvesti u zatienim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Setva se obav lja u gnezda, kuice sa 56 semenki. Razmak setve (a i sad nja) je 1,5 do 2 X 0,8 do 1 m sa dve biljke u kuici ili 1,5 X 0,5 do 0,8 m p r i jednoj biljci u kuici. Setva se obavlja prvih d a n a aprila, odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljita o k o 12 C. U fazi prvog pravog lista usev se proreuje tako da u kuici ostanu dve najbolje raz vijene biljke. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo lije) radi odravanja t e m p e r a t u r e na 2225 C. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza, fo lija se u potpunosti skida. U toku vegetacije izvode se 23 okopavanja, dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo donoenja jo dva-tri sa 250300 m 3 vode/ha, a od poetka plodonoenja zaliva se svakih 57 dana. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK ubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . Sa m e r a m a zatite k a o to smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica, treba oba viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim ubrivom (vuk sal 0,2%), j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg, Cu). Za r a n u proizvodnju t r e b a izvrili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije), kako bi cela biljka bila ravno m e m o osvelljena. Stablo t r e b a privrstiti za zemljite radi zatite od vetra. Ovo se obavlja p o m o u malih drvenih ralji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica, pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom; na taj n a i n stablo se privrsti za podlogu, a uz to dolazi do ob razovanja d o p u n s k i h korenia. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. Naime, posle obra zovanja o d r e e n o g b r o j a plodova (34) zakida se stablo i lako pospeuje zrenje plodova. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna, to zavisi od nai na proizvodnje, a moe se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 .

Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje nje lubenica na vrg. Nain gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zatienim gnezdima. Na slian n a i n kao to se gaji dinja, u toplim lejama se moe odgajiti i lubenica. Lubenica se, m e u t i m , rede ja vlja kao glavni usev u toplim lejama, ve kao n a k n a d n i , po i m a n i usev, posle iznoenja r a s a d a drugih k u l t u r a . U prvom sluaju setva se obavlja krajem februara, a u d r u g o m kra jem marta. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte, sa sitnijim plodovima (stoks, uger bebi i si.). Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje nje lubenica na vrg. Nain gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zatienim gnezdima. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar ta u leje koje imaju sloj zemlje 2830 cm. Pod jedan pro zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda du leje). Na jednoj biljci ostavi se 56 plodova. Vrhove vrea na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 56 listova iza ploda. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a , a iz useva koji su rasaeni kao n a k n a d n a k u l t u r a p o e t k o m jula. Prinos je 36 kg/m 2 .

Obino se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre eg lista. T a d a se najee razviju tri bone vree, najsnani ja od njih se usmerava uspravno, p r e m a slemenu palira, a ostale dve horizontalno ili koso. Na svakoj od ovih osnovnih vrea kasnije se ostave po 23 ploda koji najbre rastu i koji su najblii glavnim vreama. Kada plodovi n a r a s t u 34 cm u preniku, svi prekobrojni se o d s t r a n e . Sve besplodne vree treeg reda se orezuju na dva, a one koje nose plod na tri lista iznad ploda. Slabo razvijene vree se odstranjuju. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u preniku, stavljaju se u na roite mreice, inae bi se usled sopstvene teine otkinuli od biljke. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mree nisu ne ophodne. U nas se, sada, dinja ne gaji u staklenicima, ali e, po svemu sudei, u skoroj budunosti, uporedo s brzim poras tom povrina pod staklom, nai svoje mesto kao r a n i stakleniki usev. U mnogim zemljama s razvijenom staklenikom proizvodnjom dinja se esto sree u staklenicima. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-proleni usev. Rana zimska proizvodnja se ne preporuuje zbog nezadovo ljavajueg ukusa plodova i slabe tranje. Setva se obavlja to kom decembra. Najvie se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas, persijska, prescolle de pari, rica Fi i dr.). U novije vreme stvorene su posebne sorte za slakleniki uzgoj, s plodovima tekim 500600 g. Rasad se odgaja u plastinim saksijama p r o m e r a 10 cm. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Po pravilu, setva se obavlja 3035 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. U n a e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili poetak februara. U staklenicima sa irinom odeljka 3,20 m biljke se sade u dva reda, s razmakom 4050 cm izmeu biljaka u redu; u odeljcima irine 6,40 m sade se 4 reda. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj njakom. Biljke se privruju za vertikalne ili kose (krovolike) palire od ice ili plastinih mrea. U zapadnoevropskim zem ljama biljke se vode vertikalno, uz k a n a p . U oba sluaja pri menjuje se odgovarajui nain orezivanja vrea. U sluaju da se biljke gaje uz k a n a p , odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstie se razvoj bonih vrea dru gog i treeg stepena na kojima se, inae, obrazuje preteni deo enskih cvetova. Najvia vrea koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se navie kao vodica. Bone vree orezuju se na 24 lista, a na celoj biljci ostavi se 68 plodova. R a n o s prolea, dok jo n e m a pela, cvetovi se oprauju runo, ili se unese konica s pelama. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se odrava sunanih dana od 22 do 26 C, kad je dan oblaan oko 2 0 22, a nou za 35 nia od dnevne. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi, te treba nastojati da relativna vla nost vazduha ne prelazi 60%. U prvo vreme, dok biljke ne ponu da zameu plodove, zalivaju se redovno, svakih 1015 dana, u m e r e n i m koliina 2 ma vode (15 lit./m ). Kasnije, kad plodovi n a r a s t u , navodnja vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju to vie eera. Stakleniki usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre me kad pone cvetanje, a zatim jo jednom ili 2 puta. Rast vor ubriva za prihranjivanje treba da sadri priblino 60 g P2O5, 3050 g N i 5060 g K 2 0 u 100 litara vode. Berba poinje u prvoj polovini maja; moe se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 .

Dinja se sem u plastenicima moe proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastinom folijom ili bez to ga. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu benica, sem to se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i to se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja enskih cvetova. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s , hibrid 7, persijska. Najee se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi ni j a n u a r a , odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla stenicima bez grejanja). Za jesenju proizvodnju setva je po lovinom j u n a . Seje se u saksije veliine 8 x 8 cm. Dinja se moe proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi ma), pri emu se postie vea ranozrelost. Kalemljenje i da lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. Zemljite u plasteniku se p o u b r i sa A5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 3040 g N P K ubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . Sadnja dinje se moe obaviti u kuice ili u p r e t h o d n o nainje ne b r a z d e na ije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). Sadnja r a s a d a vri se krajem februara i p o e t k o m mar ta u plastenicima sa grejanjem, o d n o s n o krajem m a r t a i po e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. Za jesenju pro izvodnju sadnja je krajem jula, odnosno polovinom avgusta. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. Mere nege su iste kao za lubenicu. Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas tenika.

Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 12 ploda, a zakidanje je isto kao u stakleniku. Pored ovog na ina regulisanja r a s t a moe se p r i m e n i t i i sledei: kada biljka razvije 34 lista, stablo se zakida t a k o da se ostave dva li sta. K a d a dve bone grane dostignu duinu oko 50 cm, zaki daju se tako da o s t a n e po etiri lista. Iz pazuha listova izbi jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa etiri lista iz poslednjeg ploda. Na taj nain omogueno je ranije sazrevanje plodova. Stari listovi se redovno odstranju ju. K a d a plodovi dostignu prenik 510 cm, stavljaju se u plastinu mreu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas tenika. Berba poinje polovinom maja, odnosno u prvoj polo vini j u n a u plastenicima bez grejanja, a u jesenjoj proizvod nji u o k t o b r u . Prinos se kree od 3 do 6 kg/m 2 .

Gajenje bostana pod plastinom zastirkom

Proizvodnja dinje u zatienim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. To znai da se moe proizvesti u top lim i hladnim gnezdima, d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas, persijska, charentais i dr. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra sada lubenice. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o e t k o m m a r t a . Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu, uz iste m e r e i nege. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila, a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljita oko 12 C (oko 10. ap rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem ljite, u p r e t h o d n o nainjena gnezda. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. P r i p r e m a zemljita je ista kao za lubenicu. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80120 X.50 cm. Posle setve (sadnje) biljke se plastinom folijom u obliku zvona zatiuju od izmrzavanja. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Nega useva je ista kao kod lubenice. Plodovi dinje sazrevaju poetkom juna. Pri ovoj proiz 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m .

Dinja se vrlo uspeno moe odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. U toplim lejama najee se gaje r a n o s t a s n e sorte. U zapadnoevropskim zemljama postoje po sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zatienom prostoru. Za nae prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pari, charentais i dr.). U naim klimatskim uslovima setva se obavlja poet kom februara u plastine, glinene, presovane ili dili saksi je, p o r e d a n e u toploj leji. Leja treba da je izgraena na 4 0 50 cm debelom sloju biotermikog materijala. Kad seme ni kne, t e m p e r a t u r a leje se spusti na 1215 C. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 2426 C po sunanom, oko 20 C po oblanom vremenu. Rasaivanje na stalno mesto obavlja se poetkom m a r t a . Biljke se postave na trougao u dva reda, tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. Prvih nekoliko dana, ukoliko je vreme sunano, rasaene biljke treba u toku pod nevnih asova zasenili. U toku vegetacije vano je odravali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. Leje se u m e r e n o provetravaju, a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. Dok vree ne pokriju po vrinu zemljite treba praiti. Dobro je da se vree u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu povrinu le je. Sem toga, u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije ne vree, a onima koje z a m e t n u plod oreu se vrhovi. Na jed-

noj biljci ostavi se 46 plodova, ostali se uklone. Plodovi lako m o g u biti zahvaeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a . N e o p h o d n a su, isto tako, preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. U toku vegetacije usev se prihranjuje 23 p u t a mine r a l n i m ubrivima r a z m u e n i m u vodi, ili r a s t u r a n j e m po po vrini. Odnos i koliina ubriva je kao za krastavac. Po po trebi usev t r e b a zahvati. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani nain. Setva se obavlja krajem mar ta, a rasaivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e e n e na trougao. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. Pravilno odgajen rani usev poinje da daje zrele plodo ve krajem maja, a polurani krajem juna. J e d n a biljka rodi 46 plodova, odnosno 68 kg/m 2 .

Za gajenje u p r o s t o r u zatienom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). Najee se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolena k u l t u r a , m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspena i proizvodnja u toku zime. Rotkvica je najee p r e t k u l t u r a , n a k n a d n a k u l t u r a ili meukullura (izmeu redova salate, s p a n a a i si.). Setva je najee krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u , i to po stepena, sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana, a za r a n u prolenu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Setva se obavlja u pripremljeno zemljite, i to u pantljike od 10 do 12 redova. Pri t o m e je rastojanje izmeu pantljika 4050 cm, izmeu redova 1015 cm, a u redu 35 cm. Najee se seje 34 g semena na m 2 . U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18C sunanih dana, odnosno oko 12C oblanih dana. Za uspenu proizvodnju t r e b a odravati o p t i m a l n u vlanost zemljita 8090% PVK. To znai: zalivanje svakih 57 d a n a sa 1015 2 1 vode/m . U fazi dva lista vri se, po potrebi, proreivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog ubriva na n r . 2 Rotkvica dospeva za 3035 d a n a i sa 1 m moe se do biti 250300 rotkvica.

visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren, ve sa mo listove. U zimskim mesecima treba voditi r a u n a da no ne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0; zbog toga se leje pokri vaju a s u r a m a . Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proreivanje a k o je usev gusto nikao, tako da biljke ostanu na 23 cm j e d n a od druge. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 3540 d a n a posle se tve. U zimskim mesecima period od setve do berbe je neto dui (5055 dana). Rotkvice se upaju kad dostignu prenik iznad 15 m m . Treba paziti da ne p r e r a s t u , j e r se p r o c e n a t prozuklosti poveava. Sa 1 m 2 leje ubere se 200250 rotkvi ca. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a .

Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zatienog p r o s t o r a , jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. U toplim i zastakljenim hladnim lejama moe se gajiti tokom celog zimskog perioda. S jeseni i u prolee rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Veoma esto se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r m a r t ) . Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju, a j a n u a r za ranu prolenu proizvodnju. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo voljnih klimatskih uslova; usev se usporeno razvija, a kvalitet j a k o pogorava. Meu mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug lastim ili ovalnim korenom, i k r a t k o m vegetacijom. Poznata rana sorta saksa uspeno se moe gajiti i u toplim lejama, mada je sklona da brzo prozukne. Sorta p r i m u s se odli kuje ranoslasnou, malom rozetom, intenzivno crvenim, ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Dobra je i sorta non plus ultra, kao i mnoge druge. Seje se u redove ili omake, A5 g semena na 1 n r . Seme se pokrije smeom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja ka i zemlje. Vana m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba odravati t e m p e r a t u r u na oko 8, a zatim IA16. Na

U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a odravati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 C u toku sunanih dana, o d n o s n o oko 14 C oblanih dana. U toku vegetacije usev se 12 p u t a m e u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog ubriva na m 2 . N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva, a zatim se svakih 1015 d a n a zali va sa 10 1 vode na m 2 . Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 68 listova) i kree se od 0,5 do 15 kg/m 2 , to zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko vica. Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom, a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove, to omoguuje njegovo u s p e n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e , n a k n a d n e i m e u k u l t u r e u zatienom p r o s t o r u . Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadik (lukovica), prenika 2 3 cm. Iz ovakve lukovice se, veoma brzo, razvija mladi luk. U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana, to obezbeuje kon tinuitet u prispevanju. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. Radi breg rasta, 2 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju dranjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenie, a to znai da poinje p r o r a s t a n j e . Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljite (ub r e n o sa 2 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 30 g NPK ubriva) na rastojanju izmeu redova 1020 cm, u redu gusto, biljka do biljke. U irim plastenicima sadnja se oba vlja u p e t o r e d n e ili estoredne pantljike sa r a z m a k o m izme u redova 20 cm i izmeu pantljika 4050 cm. Pored proizvodnje iz arpadika, luk se u zatienom p r o s t o r u moe proizvesti i iz r a s a d a . Setva se obavlja polo v i n o m s e p t e m b r a , a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 20 X 5 cm. Luk dospeva za p o t r o n j u za 50 60 d a n a od sadnje. belog luka

Beli luk se moe uspeno gajiti u p r o s t o r u zatienom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. Meutim, beli luk se razvija sporije od crnog (za 5060 dana), te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje, odno sno berbe.

gradili toplu leju sa neto debljim slojem stajnjaka (4050 cm). Sa povrine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80100 veza od po 10 strukova mladog luka. Proizvodnja belog luka

Gajenje ovog povra u toplim lejama se lako podeava da mladi crni luk dospe za p o t r o n j u u periodu od decem b r a do februara, kada nema mladog luka sa otvorenog polja. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Za sadnju se obino koriste sitnije lukovice prenika 45 cm, m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju vei broj stabala. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm, a u redu se stavljaju jedna do druge, bez razmaka, na dubinu 45 cm. Za 1 m 2 utroi se 1012 kg sad nog materijala. Kada vreme zahladili i ponu da se javljaju jai mrazevi leje se pokriju prozorima. Usev se zaliva po p o t r e b i . Za p o t r o n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 1820 cm. Pre sadnje lukovice se dre nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Radi bo ljeg korienja prostora glavice se poredaju jedna do druge. Toplota koju razvija stajnjak pospeuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju ve posle 3040 d a n a od sadnje. Dok listovi ne izbiju na povrinu, leja se dri pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana, a posle s a m o nou. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza ziva poremeaje u rastenju. Za p o t r o n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica zapoinje u prvoj polovini j a n u a r a . U tom sluaju t r e b a iz-

Mladi beli luk za zimsku p o t r o n j u obino se gaji u za stakljenim lejama bez grejanja, m a d a se r a d i breg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Sadnja se obavlja u oktobru. Koristi se beli luk jesenjak, koji je otporniji na hladno u, bre r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. Za sadnju se uzimaju krupniji enovi j e r daju sna nije biljke i bre rastu. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Sadi se gusto, na r a z m a k u 10 X 5 cm. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ), u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 34 lista. Odgajen u le j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara, ili n e t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermikim materijalom. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a .

Mrkva se najee uzgaja u niskim i poluvisokim tu nelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (parika) ili sorte tipa n a n t e s . Setva moe bili u jesen (septembar, o k t o b a r ) i zimi (decembar, j a n u a r ili februar). Zemljite za uzgoj mrk ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . To znai da se pri p r i p r e m i zem ljita unosi treset ili pesak uz 12 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m izmeu redova 20 cm, a u redu, posle proreivanja u fazi prvog lista, ostav ljaju se biljke na rastojanju 58 cm. Pri gajenju u irim tu nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m izmeu panlljika 5060 cm. Zemljite se posle setve zalije, a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 C m r k v a nikne za 1520 dana. U fazi 34 lista treba izvriti prihranjivanje sa 2030 g NPK ubriva na m 2 . Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 C uz vlanost zemljita 75 % PVK (zaliva se svakih 1012 d a n a sa 1012 1 vode/m 2 ). M e u r e d n a o b r a d a vri se 23 p u t a d o k se ro zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. 2 Mrkva dospeva za 7080 d a n a i sa 1 m dobij a se 26 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. Slino mrkvi uzgajaju se perun i celer, i to k a k o korenasti tako i lisnati, sa najeom setvom krajem avgusta. Celer zahteva vie organske materije (45 kg/m 2 ) od m r k v e . Kod lisnatog p e r u n a i celera listovi dospevaju za 6070 d a n a posle nicanja. T a d a se listovi seku, p r i emu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 3050 g 2 azotnog ubriva po 1 m i d o b r o zalije. U toku vegetacije lis tovi se m o g u ei 35 p u t a .

Za potronju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . Koriste se r a n o s t a s n e sorte parika i amsterdamska, ili srednje r a n a sorta n a n t e s . Na 1 m 2 leje usejava se o m a k e 1 g semena i pokrije slojem ubrevite zemlje debljine 1520 m m . Upotrebljava se naklijalo seme radi breg nicanja. Posle nicanja, u toku ne koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 610. Posle toga tem p e r a t u r a se odrava po s u n a n o m v r e m e n u o k o 16, a po ob lanom vremenu i nou oko 12. Kasnije, s prolea, kad pone zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se moe povisiti do 20. N e o p h o d n o je plevljenje i proreivanje t a k o da biljke os tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Odrava se umorena vla nost zemljita. Dobije se prinos 6070 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m .

S obzirom na k r a t k u vegetaciju (6070 dana), boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili u prolee mogu se koristiti plastenici bez grejanja, a pri gajenju u toku zime i ranog prolea samo pla stenici sa grejanjem, j e r je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 C. Za jesenju proizvodnju boranije ute rane sorte se seju kra j e m jula i p o e t k o m avgusta, a dospevaju u toku o k t o b r a i p o e t k o m novembra. Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogunosti grejanja. Prolena proizvodnja poinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. Za proizvodnju boranije zemljite se u b r i sa 1020 NPK ubriva po 1 m 2 , a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem izmeu pantljika 60 cm, izmeu re dova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omoguuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. Po 2 red redovnog zalivanja svakih 710 d a n a (1020 1 vode/m ) i 23 okopavanja u fazi 34 lista, vri se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK ubriva na m . Ber ba boranije je sukcesivna, ali m o r a biti blagovremena, kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omoguio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kree se od 1 do 1,5 kg/m 2 . Graak se moe gajiti u zatienom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno su na njivsku proizvodnju za 2025 dana, ali se dobij a rela tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna.

Slino salati, spana veoma d o b r o uspeva i p r i niim t e m p e r a t u r a m a (1215 C), to omoguuje uspeno gajenje t o k o m zime i ranog prolea u staklenicima i plastenicima, sa grejanjem i bez grejanja. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa n a se moe proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom itave jeseni, zime i prolea, a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potronju u k a s n u jesen ( X I X I I ) d za r a n o prolee ( I I I I I ) . S obzi r o m na k r a t k u vegetaciju (4060 dana) i mogunost berbe ve u fazi 56 listova, spana je veoma d o b r a n a k n a d n a od nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. Pri gajenju u za tienom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si.). S p a n a zahteva plodno zemljite. Posle skidanja pretho d n e k u l t u r e zemljite se u b r i sa 34 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 3040 g NPK ubriva na m 2 . Seje se u redove sa r a z m a k o m izmeu redova 2030 cm i u redu 810 cm. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 710 dana, poev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 12 okopavanja, dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Uz zalivanje 2 svakih 1015 d a n a (sa 1020 1 vode na m ) valja izvriti je dno prihranjivanje sa 1020 g azotnog ubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. Za n o r m a l a n rast spanaa najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10C. To olak ava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. S p a n a se moe b r a t i ve k a d a ima 56 listova, a moe se ostvariti p r i n o s od 1 do 1,5 kg/m 2 .

Gajenje kupusa, kelja, karfiola i kelerabe u zatienom p r o s t o r u znaajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omoguuje uspenu proizvodnju u toku zime i ranog prolea. KUPUS K u p u s se moe uspeno gajiti u toku kasne jeseni i zi me i bez d o p u n s k o g zagrevanja, j e r odrasle biljke u fazi raz vijene rozete mogu podneti i 5 C, a u fazi glavice i 8 C. Za r a n u prolenu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem, gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. Za p o t r o n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar, ekspres. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 34 g semena na m. Zemljite se odrava u optimalnoj vla nosti. Biljke se redovno neguju, a to znai da treba izvriti 12 folijama prihranjivanja (vuksal, fertigal), zatitu od buvaa (dimecron 20 u konc. 0,1 %) i od Pythiuma (Cineb 0,5 %) i plevljenje. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (46 li stova), t j . u septembru, o d n o s n o o k t o b r u . Za r a n u prolenu p o t r o n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. Rasad u fazi 56 lis tova sadi se u plastenike (poetak novembra). Sadnja se oba vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljitu (unet kom 2 post ili zgoreli stajnjak u koliini 56 kg/m i 3040 g NPK 2 ubriva na m sa rastojanjem 5060 X 3540 cm. Posle sad nje izvri se obilno zalivanje, a u t o k u vegetacije zalivanje

se obavlja svakih 710 d a n a sa 1520 1 vode/m 2 . Sa poja vom prvih niih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlai fo lija radi zatite useva. U plastenicima sa grejanjem odrava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20C za vreme sunanih dana, o d n o s n o oko 15 za oblanih, a n o u t e m p e r a t u r a t r e b a da je nia za 45C. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i moe se vriti d o p u n s k o pokrivanje bi ljaka plastinom folijom (dvostruki tunel). U t o k u vegetacije vre se 24 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad nje) i dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje, a drugo p r e d poetak formiranja glavice, i to sa 3040 g NPK ubriva na nf. Uz zatitu useva (prema po trebi), moe se izvriti i folijarno prihranjivanje kompleks nim d u b rivom (vuksal, fertigal). K u p u s dospeva za potronju za 100110 dana, tj. to k o m d e c e m b r a i j a n u a r a , o d n o s n o od k r a j a februara do mar ta, aprila. Pri ovoj proizvodnji moe se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 .

KELJ
U poreenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem p e r a t u r e , te se moe tokom zime proizvoditi i u zatienom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. Nain proizvodnje, od setve do berbe, isti je k a o kod ku pusa. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 1518 C, a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera t u r e . Karfiol se uzgaja siino kao i kupus, sa istim agroteh nikim m e r a m a . S obzirom na dugu vegetaciju, za zimsku potronju se tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a , a sadnja krajem jula, (rasad se sadi k a d a je prolo 3035 d a n a od njegovog nica nja) na rastojanju 5060 X 30 cm. Poetkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. U zavisnosti od sorte karfiol dospe va t o k o m o k t o b r a , n o v e m b r a i decembra.

Za prolenu p o t r o n j u setva se obavlja u septembru, a sadnja krajem o k t o b r a i poetkom novembra. U ovoj proiz vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem, to omoguuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g prolea, do kraja aprila. Prinos karfiola se kree od 1,5 do 2 kg/m 2 . P r o s t o r zatien p l a s t i k o m moe se uspeno koristiti i za dorastanje karfiola. Naime, karfiol koji se seje krajem juna, a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru, poinje for miranje glave krajem septembra. K a d a glave dostignu prenik oko 3 cm, vade se cele biljke i unose u zatien prostor. Biljke se sade gusto j e d n a do druge, 3040 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj ke), a zatim se usev d o b r o zalije. Dalja nega se sastoji u re dovnom zalivanju i provetravanju. U toku dorastanja, koje traje 3040 dana, hraniva iz listova prelaze u glavu, koja se razvija. S 1 m 2 moe se dobili 35 kg karfiola.
KELERABA

Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu ra izmeu redova salate, spanaa. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom, bele boje (delikates, beka bela i si.). Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je senju proizvodnju, odnosno kraj d e c e m b r a p o e t a k janu a r a za r a n u p r o l e n u proizvodnju. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja ma i sadi se u fazi 45 obrazovanih listova. Za prolenu pro izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 3540 d a n a od njegovog nicanja. Pri p r e m a zemljita je ista kao za kupus. Sadnja kelerabe je gu sta u redove, na rastojanju 25 X 2025 cm. Nega je ista kao i za k u p u s . Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a odravati iznad 7 C, j e r u s u p r o t n o m vei procent biljaka prolazi sta dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 C) i daje gene rativne organe. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra j e m n o v e m b r a i p o e t k o m decembra, a iz prolene od kraja f e b r u a r a do kraja aprila. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kree se od 0,5 do 1,2 kg/m 2 .

Keleraba se u toplim lejama moe proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i proleni usev. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit nim, svetlozelenim jabuicama i listovima, kao to su be ka bela i delikates. Za k a s n u jesenju p o t r o n j u keleraba se gaji u zastak ljenim h l a d n i m lejama. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o , u leje bez grejanja, krajem septembra. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm, ili 25 X 25 cm. Stasaju za berbu u decembru. Za r a n u prolenu potronju r a s a d se odgaja u toploj leji; seje se sredinom decembra, a r a s a u j e posle 4050 da na u pripremljene tople leje, na sline r a z m a k e kao i u jese njoj proizvodnji. Vano je da se u lejama odri povoljna tem p e r a t u r a (1215). U sluaju da biljke u duem trajanju b u d u izloene niskim t e m p e r a t u r a m a (28), one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabuicu poteraju cvetonosno stablo. Ne ga biljaka je uobiajena. Dobro je da se biljke j e d n o m prih r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. Sa 1 m do bije se 1015 s t a n d a r d n i h jabuica.

Gonaruk N. S.: Polimeri v ovoevodstve, Moskva, 1971 Daskalov Hr., Murlazov T.: proizvodstvo, Sofia, 1957. 1968. Parnikovo i oranerijno zelenuko-

Karalaev E. S.: Kultura ovonih rastenii* pod plcnkoi, Moskva,

Kolektiv autora: Proi/.vodslvo na zelenuci v oranerii, Moskva Sofia, 1977. 1973. 1975. Kolektiv autora: Ovoevodstvo zaisenogo grunta, Kiinev, Plovdiv,

Murlazov T. i dr.: Oranerijno zelenukoproizvodstvo,

Murtazov T., Kartalov P., Cekleev G.: proizvodstvo, Plovdiv, 1974. Smirnov N. Moskva, 1971. A. Posobie dla

Plastmasite v zelenuko teplinih hozjajstv,

ovoevodov

Somos, Korodi, Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben, Budapest, 1969. Turi M.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan, Buda pest, 1972. *** Kartofel i ovoi, nauno-proi/.vod. urnal Minist. sel. hoz. SSSR, Moskva. *** PHM, revue lrancais du maraichage, de l'hortculture el de la pepiniere, Paris. *** Plasticulture, revue du Comite internat, des plastiques en agriculture. Paris. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. Acta Horticulturae, No. 58, 1977.

Uvod Staklenici Instalacije za odravanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv tetoina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljine smee Zatieni prostor pod ^plastinom folijom Mesto za zatieni prostor Organizacija zatienog prostora Mogunosti korienja zatienog prostora Ostale vrste zatienog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasaivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolena proizvodnja Prolena proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima

7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128

Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidana Proizvodnja plavog patlidana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zatienom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zatienim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zatienim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zatienim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaa u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa, kelja, karfiola i kelerabe u zatienom pros toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura

137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250