POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

p a r e iz industrijskih pogona. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . a u novije vreme i za gajenje r a s a d a .j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. U celini. bočne staklene površi­ ne. TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. krovne staklene površine. za svaki staklenik. otvori za provetravanje i vrata. noseća kon­ strukcija. gasa. kao specifičan građevinski objekt. sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. . stelaže. Nezavisno od toga. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi. staze. zemljišne i vazdušne vlage i dr. grejna i električna instalacija. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u . uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . konstrukcija za pridržavanje biljaka. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti.

Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. Sistemi grejanja m o g u biti različiti. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. Pojedinačni staklenici. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. PO-8A). Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata. Njihova veličina može biti različita.8—2. krastavac. gde se proizvode na osnovu holandske licence. m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz.2. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje. Jednostrani staklenik. hangarni staklenici. time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. o n d a je to stelažni staklenik. 6. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. Blok staklenici. Staklenici t i p a Venlo. gajenje povrća i cveća u saksijama. T e m p e r a t u r a vazduha. o d n o s n o širine odeljka. to su tzv. proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u . a ponegde i vlažnost. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8. Koriste se za proizvodnju rasada.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha. te su veoma pogodni za uzgoj rasada. regulišu se a u t o m a t s k i . U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a . koji se uvoze iz Bugarske. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća.4 m i 12. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova. paprika. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje.6 m. ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . Grade se p r e t e ž n o od metala. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3. često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1. Staklenici tipa Venlo. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača. a dužina od 50 do 80 m.5 ha. saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. cveće). počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 .5 m.

5 h a .003 m/s. Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima. Svako polje od 1. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak. a na boč­ n i m 3 m m .5 ha ima nezavisan kolao. Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0. Kotlovi zagrevaju vodu. U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3. Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima. Kotlarnica ima 4 kotla. r a z m a k između šprosni je 75. U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. po 2 ili 3 sa obe strane.20 m. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja.20 m. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine.20 m p o p r e č n o .20 m. ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. Ipak. a u slemenu 3 m. tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. Osim toga. Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje. staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . a po dužini o l u k o m .40 m p r i n o s je bio veći 12%. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o .5 ha postoje 2 mehanizma.sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3. U staklenicima is r a s p o n o m 6. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. . G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C. karan­ fili i dr. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C. Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e . T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m .). Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva.7 cm. t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima. svaki za po j e d n o polje od 1. Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka. Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže. pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C. Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama.

može p o m e r i t i . Toranj-staklenici. Staklenici od prozora za tople leje. zemni gas ili ugalj. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. energetske krize. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule.Pokretni staklenici. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). na principu tzv. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. a d r u g o m do 115°C. Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. termosifona. Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. p r e k o sistema valjaka. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora. U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. sa toplanama na mazut. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika. postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. ili da se vrati na s t a r o mesto.

Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. penje se naviše. a ne u obliku slova T. Ukoliko je dužina ve­ ća. j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka. ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. U veoma ograničenim srazmeram a . vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. penje se. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. p a r o m . t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. voda cirkuliše u s p o r e n o . Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova. gde se ponovo zagreva. ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto. kakve grade individualni odgajivači. Voda koja se zagreje u kotlu. a grejanje je nesigurno i neravnomerno. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. Osim toga. toplovodno grejanje se d o b r o podešava. primenjuje se parno grejanje staklenika. vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . zbog mnogih nedostataka. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud).svih delova staklenika. U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. . Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. itd. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. k a o lakša. Ostali načini grejanja. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi.

20 mm (k) 5. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. Međutim. Najzad. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije.80 2.00 4. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C). b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje. investiciona ulaganja su niža. ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. U poređenju sa toplovodnim. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine. ili da se instališe rezervni elektroagregat. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje.00 1. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema. a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim.50 7. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika. Osim toga. a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono. Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2. a delom koristi za recirkulaciju.15—0.00 2. Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva. po uinereno toplom — mešovito. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca. Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo.00 . p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje. Izračunavanje toplotnog bilansa. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava.

Zavisno od konstrukcije staklenika. Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . naj­ više zastupljeni. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d .Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 . i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. . U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika. inače. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. Važno je da grejna tela budu što manja. a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika.000 kcal/h. imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. njihova dužina. i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C. debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. tj. da ne zasenjuju biljke. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika. p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. Grejna površina cevi. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini. a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju. onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300. koji su u nas. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika.

U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. orošavanjem i kapanjem. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi. Na o d r e đ e n i m mestima. Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. k a o i za zaštitu useva. Drenažna instalacija. p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku .U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. bez prisustva r a d n i k a . Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. zavisno od načina na­ vodnjavanja. Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje. Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. ili isklju­ čuje. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. na p r i m e r 1/3. koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. otvara r u č n o . ugrade se odgovarajući priključci. ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina.

a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . p a m u k o v a lisna vaš. visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. tripsi i dr. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e . crveni pauk. sovice. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra.. Kolos-Moskva 1977. Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. na svakih 5—6 m. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. bela i siva truležnica. cikade. i bolesti — pepel­ nica. Elenkovu i dr. virusni mozaik i dr.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. crveni pauk. virus mozaika duvana i dr. prečnika oko 50 m m . Zemizdat — Sofija. raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji. pepelnica. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. mozaik i dr. lisne vaši. staklenička belokrilka. t r a n s p o r t n e trake. a najopasnije bolesti pepelnica. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. siva i bela truležnica. sovice. ili n e š t o dublje. askohitoza.. lisne vaši i dr. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora. crveni pauk. Drenažne cevi su keramičke. Papriku. .nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. staklenička belokrilka.. kladosporijum. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm). često bez plodosmene. Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. verticiliozno i fuzariozno uvenuće. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. kra­ stavcu i paprici. agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima.

ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena.1% akreksa. Profilaktične mere. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°. zemljišno-đubrevitih smeša. a ako za to nema moguć­ nosti. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. zemljišta. a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . instalacija i stakla. cevi. akarida.2%). zatim odgajanje zdravog ra sada. prcčnika 10—12 cm). Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m . Cirade su široke 3. radi uništavanja akara. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. doslednom primenom profilaktičnih.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. Šire cirade su manje pogo­ dne. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. 0.6 m a duge 30—40 m. Na taj način. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. staklene površine) najp r e se ispcru vodom. dužine 1 m. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. ili se spaljuje. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina.5%) i fosfamida (0. U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m . cevi. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno. s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika. ambalaže i semena. rastvo­ r o m 0.15% k a r a t a n a ili benomila. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta.2% fosiamida). Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno.1% akreksa i 0. lisnih vaši i belokrilke (npr. Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . r o t o v a t o r o m ili na drugi način.

Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli. rotacije kul­ t u r a i dr. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta. posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. pravilnog đubrenja. insekticid i herbiciđ. imaju i s p o r e d n o deiovanje.6 kg/cm 2 . Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta. Agrotehničke mere. Hemijske mere. posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. na j pre p a r o m p o m o ć u creva. koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena. održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. t j .5 l / m 2 ) . a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. Zbog toga je korisno da se . Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. Mnogi od njih. a samo izuzetno hemijskim sredstvima. što iziskuje veliku predostrožnost. Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju. Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. d o b r e nege.20%).15 l/m 2 ) i dr.4—1.pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. zatim tečni v a p a m (0. o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u . U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ). U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru. Unošenjem svežeg stajnjaka. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. p o r e d glavnog. dezinlikuje se centralna betonska staza. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. u koje se zamače obu­ ća s navlakama. š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. Mnoge agrotehničke mere. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. pravilno i blagovremeno sprovedene. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va. nemalocid. Posle toga cirada stoji još 2—3 h. Veliki značaj u prevenciji virusnih. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1.

2—0. inače.3%).1%) i afugan (0. Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. bromeks (0. Protiv plamenjače krastavca (P.2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0. pored akreksa i m o r e s t o n a . Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam.1%).3%) i dr.4%) i a n t r a k o l (0. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah. a zatim benlejt (0. b a k a r n i eksihlorid (0. koji su česte štetočine stakleničkih useva. radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana. Međutim. Protiv a k a r a . grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca. veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . cubensis) d o b r o deluju cineb (0. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- . Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike.08—0. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima. postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine. koja se. k a r a t a n (0. pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra.). Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0. može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber.u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. H. Biološke metode suzbijanja štetočina. u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina.15%).05%). Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Za uništavanje akara. p o r e d hemijskih m e r a borbe. usleđ čega masovno ginu. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ).08%). a k r e k s je delotvoran protiv akara. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha).08%-tnim r a s t v o r o m rogora.2%) i dr.4%). pa p r e m a tome i šteta koju nanosi. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0.).15%) i dr. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe. Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina.2%. ditam (0. rogor (u konc. Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima.3—0. Staklenici.03—0.2—0. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom. u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi. 0. kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom.). tiodan (0.3—0. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0. i dr.05—0.3—0.5%) i m o r e s t a n (0..05%). sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi. Brojnost belokrilke u staklenicima. s različitim vrstama aktivne materije.4%). itd. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV. n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama. tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. tzv. k a o svojevrsna ekološka ostrva.). m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare. Na p r i m e r .. nezaraženog rasa* da. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima.

Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa. postoje dobri uslovi . do početka berbe (krajem novembra).000 jedinki po ha. Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80. pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan.5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. rogora. p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice. Posle rasađivanja krastavca. ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. Kasni. I ovde se u prvom periodu vegetacije. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. d i t a n o m (0. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr. s približavanjem berbe. koji istovremeno deluje i na akare. U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 . Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. smeše ova dva insekticida. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. Ukoliko se koristi ašersonija. U poslednjem periodu vegetacije. U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli.r e s t a n ) . Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca. a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava. p r i m e n o m tiodana. u inter­ valima od 15 do 30 dana. i askohitoza. od početka aprila pa dalje. kad vreme otopli. U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. a kasnije. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0. prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci. Ako je jesen vlažna. t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0. Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača. a ne uništava enkarziju. protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija. b r o m e k s i aktelik). Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. t j . p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja.15%. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. 4 % ) . Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0. Ašersonija ne može da se primeni. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. a kasnije bromeks i aktelik. cinebom ili a n t r a k o l o m . aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%).. Dok traju berbe. metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom.05%-tnim rastvorom benlejta. p r e p a r a t m o r e s t a n . Kasnije. te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. primenjuje se akreks. aktelika i drugih p r e p a r a t a . a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica. Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika. b r o m e k s a . Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0. k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem.5%-tnim rastvorom benlejta. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m .

a posle toga može i afugan.05-tni pirimor. na njoj belokrilka manje naseljava. prska se 0. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture. izuzev lisnih vaši. od 2 dela glinovite zemlje. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. Međutim. na primer. rogorom. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. . ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom. sovice. kao što su slaklenićki moljac. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. metiltopsinom ili derozalom. ona često s t r a d a od drugih štetočina. 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. Dok vreme ne otopli. isto tako. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska. p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. p r e svega od verticilijuma. u jednakim drugim uslovima.3—0.5%-tnim tiozolom. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. brom e k s o m ili aktelikom. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. da d o b r o drži vlagu. Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje. Plamenjače se ne razvijaju. D o b r a smeša za setvu spravlja se. cika­ de. U vezi s belokrilkom. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. a pepelnice se jave vrlo kasno. 1 dela treseta i 1 dela peska. protiv kojih se upotrebljava 0. lisne vaši i dr. Za setvu paradajza. kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine.za široku p r i m e n u biološke metode. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. Ipak. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a . d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. i sovica. time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka.

Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi. što olakšava njegovu obradu. a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N. Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. na pri­ mer. a TKS-2 dvostruko više. ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . u toku 2—3 meseca posle rasađivanja.4. niti kasnije. Međutim.Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje. sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1. Rastresit je. b a k r o m i gvožđem. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 .15% P2O5 i 0. ijal. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. kanala i b a r a .15% N. a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. od 6—8 zapreminskih delova treseta. . te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0. Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje.ija.20% K 2 O . To je srazmerno lak mate. m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti. t r a n s p o r t i prenošenje sak. 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . 0. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. Treset ima znatna preimućstva. U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. TKS.

Pod dejstvom sunca. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. debljine 1—2 cm. koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. Ove kapi ne otiču po površini folije. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. različite veličine. glatke površine. poliestera i si. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. ploča. a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. p r e svega. Polietilenska folija je prozračna. s r a v n o m ili valovitom površinom. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra. Niski plastični tuneli . ah je ona nešto skuplja. a veoma slabo toplotne zrake. od polivinilhlorida. EVA folija (etilvini 1acetat). u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. što je značajno za rast biljke. p r i dužem korišćenju. u zavisnosti od boje. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. većom otpornošću na atmosferske faktore. kida se. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. polivinilhlorid. koja smanjuje elastičnost folije. što može izazvati povrede i ožegotine. Odliku­ je se. za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. već padaju na biljke. Osim folija. ova stari.

Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm. a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine). Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3.6—18 m.5 m i dužine 25—100 m. Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani.60—4. širine 2—3 m i dužine oko 15 m.10 m m . K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. a prekriva se folijom debljine do 0. cevi). Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom. sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0.U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m . koji čine 2—10% celokupne površine folije. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage. Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. ali pogoršava osvetljavanje.10—0.20 mm i širine od 0. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. PVC cevi ili pruća. širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a .20 m. Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela. širine 4. što osigurava bolje toplotne uslove.6 m. Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- .8—3. prevlaci zagrejanom peglom. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m. u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0. postavljene p r e k o folija. a može biti savremeniji (tuneli. cevima za navodnjavanje i si.20 m m . pa se p r e k o hartije. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine. što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije.5—7. Visoki tuneli su visine 1. Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija.

Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori.nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. često se plastična folija m o r a lepiti. Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike . prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela.15—0. na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. U zavisnosti od konstrukcije.20 m m . Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1. Osim toga. koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. j e r je t a d a bolje provetravanje. S obzirom na širinu ovih tunela.5 m. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku. ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju. Po dužini. a ne po dužini tunela. sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela.

S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine.3 °C u j u t a r n j i m časovima. a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta.20—0. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta. U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. ili' pojačani plastični elementi. a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža. iste su k a o u stakleniku. toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. bez obzira na veli­ činu. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova. što zavisi od kvaliteta folije. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije. aluminij uma i si. Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine.25 m m . Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije.1—0. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. njene propustljivosti za insolaciju.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine. sis­ t e m za grejanje. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. gvožđa. dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. zalivanje i ostali. što se odražava i na r a s t biljaka. Stoga je povoljnija polietilenska folija. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. kao i polukružnog oblika. Tokom dana. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. te se plastenik tokom noći slabije hladi. j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. prekrivena plastičnom folijom. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . plastičnih cevi. Instalacija plastenika. Po­ što je folija lakša od stakla. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake.

s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana.5—1 m iznad plastenika. u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). počinje se sa zalivanjem. i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. toplim gasovima (lermogen). toplom vodom. listinac. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . bez obzira na konstrukciju. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom. povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju. To su niski tuneli. j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. Zagrevanje plastenika. t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. visine oko 50 cm. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. te se smanjuje radijacija. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. i si. p a r o m . Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika. Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego . Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . Međutim. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. mo­ že biti p r i r o d n o . Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. pozder. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. zatim zagrevanje organ­ skim materijalom. Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. p o d dejstvom sunca. Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima. Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm.

što se sve može po želji multiplicirati. bez obzira na način. zatim povrća i cveća. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. osnovna dužina od 2. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. Maksimalna visina objekta je 3 m. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. što omogućuje bolje korišćenje tople vode. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije.u stakleniku. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. efikasnim provetravanjem. U plasteniku se. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika. prilagodljivoj konstrukciji. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine).5 m. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm. o d n o s n o kotao. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. kraćeg vremena montaže. Osnovna širina lađe je 8 m. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. mogu zagrevati zemljište i vazduh. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode. Pored korišćenja providne plastične folije. . i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. sistemom za navodnjavanje i grejanje. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. što za­ visi od dužine tunela. a dužina cevi 25 — 100 m.

mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . odnosno za određene uslove spoljne sredine. električna ener­ gija i si. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C. što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. tunel. Otvori na eevima su sa strane. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. radi racio­ nalnijeg grejanja. Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta.prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. m a d a može da se koristi i u plastenicima. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . gas. pa i plastenik. Naime. pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a . koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka.

U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. S u n č a n i h dana. a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. te je relativna vlažnost visoka. a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara. Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost. Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. koja . Vlažnost vazduha. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka. ili se plastika skida (tunel). a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . 1969): varira od 55 do 9 5 % . a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. Naime. Za proizvodnju t o k o m proleća. p r i visokoj t e m p e r a t u r i . U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. paradajz i si. korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e . relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na.m o ć u plastične folije. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). a p r i gajenju toploljubivih vrsta. : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. a pri za­ li van ju se povećava. Noću. o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . k a d a t e m p e r a t u r a opada.

Pomoćni objekti (zgrade. ove puteve treba češće ravnati. Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu.5 m. najčešće 12—16. (pogodna za zaštitu leja). S obzirom na v r e m e koriščenja. sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka. a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno. Najpovoljnija su laka. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. ograda. i to ka jugu ili jugo­ istoku. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. poprav­ ljati. prilikom podizanja objekata. . grupiše se u blokove. Više leja. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . drvoredi. gra­ đevinski objekti. voćnjaci. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. pruća. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. što znači da je viša s t r a n a leje severna. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. kukuruzovine i si. Zastupljenost stak­ lenika. o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. Kombinovani tip rasadnika čine leje. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. plastenika i tunela. Pri korišćenju zaklona. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) . isplanirati i pravilno postaviti objekte. čeona s t r a n e ove leje. čija širina zavisi od mehanizacije. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada.MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. tuneli. koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. staklenici i plastenici. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. s t r u k t u r n a zemljišta. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. ocedna.5—5 m. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. d o b r o izabrati mesto. k a o i leja. a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Pri većoj površini staklenika. brežuljci. Zakloni od vetra mogu biti šume. a više blokova čine rasadnik. zidani bedemi. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. Rasadnik. ali da štite leje od hladnih vetrova. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. širine 2.

sistem za zalivanje i kvalitet vode. zgrada za radnike. da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a . na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. a m a k s i m a l n o od 3 ha. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. Tako. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . dim. . tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve. k a o i t r o š k o v a gajenja. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune. k a r a k t e r a proizvodnje. Ove staze. k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. a ostali. t r e b a da se asfaltiraju. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. o d n o s n o proizvodnje. mogućnost mehanizacije. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. a dvostrani staklenici. U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. na p r i m e r .ne energije. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. v r e m e setve. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. brze i pravovremene zaštite useva. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo. ili ako je osnova proizvodnje rasad. P r e m a tome. plastenik. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije. Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. a o p t i m a l n a 36 ha. dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. staklenik). krastavac). od d o b r e organizacije rada. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1. One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. kao i od klimatskih uslova. laboratorija.5 ha.

VI 15. IX 15.15. pa se mogu koristiti i mlake leje. V 10. XII 18. V 16. VII 10. II — 30. III . Tab. V — 20. IV 15. I V — 30. III 15. 2. IV — 10. IV Krastavac 26. X 30. IV 20. VII 10. VII 1. I I I — 5. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1.Tab. XI . VII — 20. V — 10. X — 25. XII 5. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . X Do/. 4. lubenica ili krastavac 10. III. V 20. IV 1. X 25. Tab. VII 20. III 10. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. a zatim proizvodnja krastavaca. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. XI 25. IV — 15. praziluka. paradajza. III 15. VII — 1.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. V 10. V 1. 1 1 — 30. X 20. IV — 20. I I I 1. X — 1. I V — 10. IV 10. VII 20. I — 5. II 25. VII Zaštićene leje. V 15. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda. V 20. X — 20. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. I I I 15. VIII 5. . s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . VI 5. za proizvodnju salate.15. VII 5. V — 25. V 10. VII 1. III 20. V 10. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. IV 30. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. X I. mladog luka. VII 15. V 15. VII — 5. IV 25. tikava. V 20. IX 25. III 30. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. V 5. VII — 5. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. IV 20. VII 1. IX 5. X 20. VI 15. VII 5. VII 20. I I I 1. V 20. VI 5. V 30. 3. bez obzira na građu. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15. VIII 20. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. V — 1. lubenica. II — 25. Vrsta I Paradajz — rasad 5. rotkvice. IX 10. VII Boramja 12. V 10. V 10.

sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica. k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više.Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. krastavac). u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C. pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. povrće i cveće ili r a s a d i povrće. što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. Polovinom febru­ ara. tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz. p a p r i k a . Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. Osim toga. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. 58 . a zatim i) za proizvodnju povrća. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. zbog udaljenosti od termogena. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Ovakva. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m. gde je. salata). čime se dobija drugi sek­ tor. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže.) i gde proizvodnja može da počne već u januaru.

61 .

Proste zaštićene leje. a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. naslonjen na grebene. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo. t j . mrkve. širine 150 cm i dužine 15—20. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju. postavlja se neki pokrivni materijal (staklo.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. Gnezdo se n a p u n i sme- . salate. asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. P r e k o leje. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad. plastična folija. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište. Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. te je hlađenje leje u toku noći slabije. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica. a sa južne oko 20 cm.

parafinisane hartije i najčešće od plastike. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. dinja i tikava koriste se topla gnezda. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje. najčešće lubenica. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije. ovčiji i si. dinja. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. koji se u t i s n u u zemlju. Mogu se praviti od stakla. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. dubine 10—15 cm. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. diže i vrši provetravanje. što zavisi od kulture koju treba štititi. Topla gnezda Topli banak . goveđi.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). krastava­ ca. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. dinja. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. a zatim se šablon vadi. / Topla gnezda. krastavac. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. U ovo gnezdo. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. krastavac. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina. a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. Za r a n u proizvodnju lubenica. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. tikva.

vrši se setva ili sadnja. topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više. U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. K a d a se gaje na ovaj način. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. dinje. plastikom. Zagrevanje zemljišta. širine i visine oko 30 cm. lubenice i tikvice 40—50 cm. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane. p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. a zatim zemlja. gasa. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . svež stajnjak u obliku h u m k e . što omogućuje ispuštanje p a r e . za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. Na željenom rastojanju stavlja se topao. najbolje po sekcijama. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. u koju se obavlja setva ili sadnja. dinju. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C).5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Prečnik cevi. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm. lube­ nice. a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode. j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. . što zavisi od vrste koja će se gajiti. a na rastojanju oko 100 cm. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. Topli baukovi. o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. a za kras­ tavac. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. U brazde se stavlja svež. i to na sloj peska od 30 cm. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta.

3.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. prispele za rasađivanje u pravo vreme. načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . snažne i zdrave. 4. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. Pri svemu t o m e . gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. Ovakve leje . Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. P r e m a konstrukciji. m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. Pravilno odnegovane m l a d e biljke. ili ukopane (ruski tip). zaštićenom p r o s t o r u . koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. uz brižljiv p o s t u p a k . U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. može im se bez teškoća menjati mesto. osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. m e đ u t i m . iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. u tzv. zbog svojih nesumnjivih prcimućstava. jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. 2. može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada. Utroši se manje semena. To je. N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. one mogu biti nadzemne (pariški tip). u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada. Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku. zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. u njima se lakše reguliše vlaga. između ostalog. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća. Proizvodnja rasada. U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. u stvari. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). i najzad. kao i od drugih nepovoljnih ulicaja.). jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine.

k a o i više drvenog materijala za ramove. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. okvir može trajati p r e k o 15 godina. Osim toga. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. s krovoliko postavljenim prozorima. Za ramove su najbolje čamove daske . j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća. Tab. Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom.naročito su pogodne za individualna gazdinstva. Najbolji su okviri od čamove građe. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta. ali je njihova izgradnja skuplja. Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. Ram (jastuk. one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. 7. U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja.

severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje.rokovačima opasnih biljnih bolesti. Najbolje je. ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. Dvostrana topla leja Ašure. Zadnja daska. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom. S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru. 20—30 cm. Asure od ševara su manje pogodne.širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. S e m toga. a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm). . Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a . treba da je nešto viša od prednje (južne). t j . m e đ u t i m . zavisno od vrste povrća. Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm. ra t i. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi.

topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. Slama. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. ili biotoplivo. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. slama i pleva. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. Po- . Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim.Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. ili električna struja. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica. bioenergetski materijal. sprečiće se smr­ zavanje. U k a s n u jesen i zimi. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . S e m toga. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. Ovčiji. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. koje je veoma nepoželjno. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. Prikupljanje i čuvanje. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. sabijen je. pa čak i g r a d s k o smeće. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. Taj tzv. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. o d n o s n o pregorevanja.

Sem toga. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. proces sagorevanja %e zaustavlja. Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr. naročito r a n o posejani ra­ sad. Dezinfekcija leje. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom . usled n e d o s t a t k a vazduha. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . N e p o s r e d n o p r e setve. p a d a n j a (sečenja. Padanje r a s a d a je. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. u stvari. poleganja). Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. N a s u p r o t tome. k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. koje proizvodi i n a š a in­ dustrija.Tab. Za kasniji rasad. m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju.. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. Zemlja se može n a s u t i o d m a h . Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Posle toga se gaženjem sabija. 8. u previše sabija­ noj masi. čija setva p a d a u toku m a r t a . najteži problem za m n o g e odgajivače. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji.

Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. bled. SETVA Rokovi setve. Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u .). Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. ili ortocid 50. Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. U vlažnoj i hladnoj . Seme se obično zapraši. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. formalin i plavi k a m e n .3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Ako je zemlja suviše vlažna. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje. Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. Tab.). Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja. Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP. i nov zgoreli stajnjak. k a d a se leja zagreje. a od formalina i plavog k a m e n a 1%.na d u b i n u 8—10 cm. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a . Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva. Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. Zalivanje 0. a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. 1 % . p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . 9. zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr. Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. zorosan i dr.

kad biljke niknu. uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1. koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. umešnost i isku­ stvo. Stoga. blede. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. Pošto se obavi setva. Održavanje temperature. paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . 10.zemlji seme loše niče i tek što nikne. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. uz energično provetravanje. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. Budući da se rasad. biljčice uginjavaju. n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. Seje se o m a š k e ili u re­ dove. nežne su i boluju. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova. »ja­ ra«). leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. p r e k o m e r n o će se izdužiti. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. naročito rani. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore. biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. mlade biljke se izdužuju. Tab. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. Svetlosni uslovi. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana.5 cm. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama . i s u p r o t n o . Kod paprike. što je isto t a k o neoprostiva greška. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m .

u toploj leji neće biti korova. nešto kasnije takve biljke uginu. vode na 1 m 2 ). Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. Ovom količinom zaliju se 2 prozora. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. plavog patlidžana. U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. P o t r e b n o je. a slabije — za krastavac. Plevljenje. reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . paradajz i celer. lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. a nepovoljne za pojavu bolesti. a kad dani j a k o otople — predveče. izdužen rasad. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. Prihranjivanje. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . plavi patlidžan. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . U 10 lit. održavati umer e n u vlažnost. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. Dok je vreme h l a d n o . na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu. nežan. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. dinju i lubenicu. Međutim. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. Zalivanje. n a r o č i t o na krastavcu. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. Od p a d a n j a više s t r a d a gust. u m e r e n o — za papriku. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. tikvice i salatu. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. Naprotiv. Čim se pojave korovske biljčice. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. sa paprike. k a o i odraslije biljke. dakle. Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Padanje rasada. k u p u s n o g povrća i paradajza. Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. kad vreme otopli. sa paradajza — iznad 15°. te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. Zasenjivanje. razneže se i obolevaju). mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus.S proleća. j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve.

na vreme opleviti korove. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. dakle. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . vlažne. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. posle setve ili sadnje. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom. razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. Isto tako. vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. neprovetrene i sa zaprljanim staklom. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a . Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo. Pre svega. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0. setvu vršiti u redove. rastvora. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. koje će znatno ranije sazreti. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t . previše tople. U takvoj leji rasad se brzo istegli. odlično deluju cineb. Pikirane biljke se zaliju. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani. ili nešto kas­ nije. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. Pikiranje je. utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe.15%. zalivanje nije nužno. provetravanje leja treba smanjiti. a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. treba ih oprskati 0. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća. .). a zatim sve više pojačavati. da bi se izbegla svaka povreda biljčica. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. redovno i ja­ če provetravati leje. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks. I s t o tako. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. po pravilu. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine.75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke.je prošla »jara«. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. Ako m o r a da se r a d i po vetru. Međutim. koje su. itd. treba ga zaliti 0. svaka 3—4 d a n a . Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. materijala i sredstava. njima treba da se pruži brižljiva nega. prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. s malo vode.

U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima.Rasad u saksijama. m e đ u t i m . Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke. k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. stvara mali busen. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. i često se p r e t e r a n o izduži. usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. ili oba činioca istovremeno. Rasađuje se zdrav. a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Mnogo je bolje. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. s debelim. zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. tj. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. prožimajući zemlju oko biljke. Priprema rasada. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. d o b r o razvijenim žilama. a zatim ih naglo zaustavljati. Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. Rasad krastavca. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. tzv. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. K a d a je vreme toplo. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . kao što su niže tem­ p e r a t u r e . d o b r o razvijenim listovima. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. snažan. d o b r o raz­ vijen rasad. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. povrede od nekih insekala i si. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. džifi saksije. p r e s t a n a k zalivanja. tik­ vica. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. toplo. suvo i ve tro vi to vreme. plastične. Ovaj splet žilica. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- . Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t . sve slabe.

iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. Vreme rasađivanja. trska. lopatica i si. Gajenje r a s a d a u lejama. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje. biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. Mesto treba da b u d e ocedno. r a s a d koji. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. . U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina.ke se škartiraju. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. a ne­ pikirani pod sadiljku. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. 3—4 cm dublje. na đ u b r i š t u ili bunjištu. predveče uoči d a n a rasađivanja. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. a ne k a o što mnogi čine. usev tre­ ba što p r e podsaditi. O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu. Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. a slabio i listovi suvi. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. i ako r a s a d nije preras­ tao. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. u p o p o d n e v n i m časovima. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. Po pravilu. Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama.5 do 2 m. Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. P r e m a t o m e . Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. k a o što je poznato. koren treba da se drži ovlažen. te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. zemljišta. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. ili je r a s a d suviše m l a d .se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen. ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. Istovremeno. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. drveća i drugih p r e d m e t a .). R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama. Sitniji. Način rasađivanja. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime.

Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. ne bi bilo ekonomično. ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima. Stelažni staklenik za gajenje rasada . Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. a veće na lejama. setva. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće. Leje. a posle nicanja 16—18°. Priprema leje. razume se. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. ali je cena koštanja dosta visoka. formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. široke 120 cm. Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. inače. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. U staklenicima se. u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm.

u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. o d n o s n o zemljišnim smešama. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. oblika plastenika. t j . Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. Kad se p o đ e od ovih činjenica. pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. Međutim. Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. a zatim i celokupan rast i razvoj. poseb­ no u tunelu. Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena. u po­ četnoj fazi nicanja. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. Nai­ me. U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). Na ležim zemljišti­ ma. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. Bez obzira na vreme. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. veoma često se prave suviše široke leje.

plastične. presovane). s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. P r e m a tome. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. što zavisi od veličine sernena. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. Međutim. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . Pored regulisanja količine vode. Pored prskanja. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. a i rast biljaka neujednačen. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. i to o k o pod­ neva. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. p r e m a slanju useva. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. zemljište se istretira reglonom.5% ili ditan M-14 0. U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. džifi. . Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Ako se r a s a d nešto sporije razvija. Međutim. Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. Osim toga. pre svega od razvijenosti korenovog sistema. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. Radi preventivne zaštite. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja. a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika.5 —2 cm. počev od faze nicanja. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta. Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. a p r e nicanja povrća. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode. što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze.2%-tnim rastvorom vuksala. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. Naime. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste).2%). k a o i radi izmene gasova. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. pa se zemljište povalja i zalije.

zbijeno stablo. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0.Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . Inače. predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za . Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu. na pri­ m e r . Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. P r e m a našim rezultatima. Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine. PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o . ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla. 1970). d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila.5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i. 6—10 listova.

Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. Sorte. j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. dugo trajanje plodonošenja. sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. a u d r u g o m od m a j a do jula. Najčešće imaju duge. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. j a r k o obojeni plodovi. glatki.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane. Traže se okrugli. grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . Međutim. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu.n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. kao što su ranostasnost. na n a š e m tržištu. veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. Fiziološki mlade biljke su snažnije. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . pravilne cvetne grančice. nisu dovoljno visoke. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. u m a n j e m ili većem stepenu. Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. o t p a d n e tople vode i gasovi). i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. U s t r u k t u r i troškova. Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . visoka rodnost. je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . ujednačene k r u p n o ć e . plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . Osobine sorte. U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. kvalitet plodova. Tipovi proizvodnje. S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća.

Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima. Uopšte irzev. neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. i obilne ishrane azotom. kao što je poznato. utiču mnogi faktori. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. Pogodan za zimsku. k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni. gustina m o r a biti manja. srednje krupni. a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. U stakleničkoj proizvodnji. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. virusna oboljenja) i dr. ali s relativno rehavim listovima. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. Ako se gaje bujne sorte. Ranostasan. m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. . š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . o t p o r a n na Cladosporium. visokoprinosan. r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. sa dva. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila. bolesti paradajza često na­ nose velike štete. Uopšte uzev. vodenastim p e r i k a r p o m . S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima. m e đ u t i m . što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. o t p o r a n na Cladosporium. s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . Manje je. Vrlo r a n i prinosan. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju.pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. a plodovi glatki.

od kiše i zaraze. Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. k r o m p i r a i duvana.). Osim toga. Nemacross. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. ( U načelu. Tab. Seme. Sona­ to i drugi. Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. r a n i m stasavanjem. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . Odlikuju se visokom rodnošću. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. a biće ih sve više. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. Među najranije spadaju ekstaz. sa t r i i više semenih gnezda. Ako se koristi p r e p a r a t germizan. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. Verticillium i F u s a r i u m . s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. o t p o r a n na Cladosporium. t a b . k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e .Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. nalik na ekstaz. U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . seme se drži u 0. Posle toga se . boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . odličnog ukusa. Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. r i v e r m u n i druge (v. i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Moncfadex. hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima. Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. 11. sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. Plodovi su krupni. o t p o r a n na Cladosporium. čvrstim. azis. komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta. 11). krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . d o b r i m zameta­ n j e m plodova. Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. paprike. Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . m e đ u kojima se zasad ističu Virase. o t p o r a n na Cladosporium. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. Istovremeno. S u p r e m a . Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. Bjuti (Beauty). biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . a neke i r a n i m stasavanjem. bez zelene kragne. Već sada ih ima mnogo. Lucky i dr.

Odgajivači nabavljaju ove . kao što je u n a s n p r . k a k o ne bi došlo do oštećenja semena. proiz­ vodnja građevinskog materijala. Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. avgusta i 1. Vreme i način setve. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C.5—2 cm. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. Setva se obavlja e t a p n o između 15. Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. Umesto u brazdice. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena).5 cm. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°.5—2 cm. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. Umesto u lejama. a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. Međutim. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. po o b l a č n o m 18—22°. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). koja se m a l o natisne daskom. Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. Pre setve leja se obilno zalije. stalni listić. Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče. Treba očekivati da će. a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . ili u presovane kocke iste veličine. a zatim se ponovo povišavaju. pa mnoge uginu. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke. Osim u redove. kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. a ako je oblačno. na r a z m a k u 4—5 cm. t j . na razastrtoj plastičnoj foliji. ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. prosuši i p o t a p a u 0. ako je dan sunčan. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . septembra. Pikiranje. a noću o k o 16°. Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. setva se m o ž e obaviti i omaške. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje. setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. na­ pravljenim od prikladne smeše treseta. Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . organskih materija. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje. onda na 16—18°. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. One su lake i trajne. ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju. u sloju od 1. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice.2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a . peska i m i n e r a l n i h đubriva. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada.ispere. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad.

sistema đubrenja. tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. Istovremeno. u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. . Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. u nas poznate kao džifi (Jiffy). celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce. pošto se sastoji od treseta. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . To obično biva 45—50 d a n a posle setve. Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. kocka ne srne imati uglačane sirane. štetočinama i korovima. na d u b i n u 25—30 cm. imaju i neke nedostatke. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. ili 6.t r e s e t n e sak­ sije. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke. m a d a su veoma p r a k t i č n e . Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. po oblač­ n o m 18—20°. Priprema staklenika Obrada zemljišta. list. gu­ be hranljivu vrednost. i na nešto dublje oranje (do 40 cm). na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje. Celulozno-tresetne saksije. Sem toga. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. isto tako. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. a k o su nedovoljno vlažne. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom. Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. zgo­ relog stajnjaka i peska. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. p r e t h o d n e kulture. Tako. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. Primećeno je.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. usled čega biljke kasnije uginu. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. nači­ na dezinfekcije i dr. Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Najzad. Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. kako u pogledu vazduha i vode. da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. ili kojima se p u n e plastične saksije. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o .

uz odgovarajuće melioralivnc mere. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. treseta. Višak azota. Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. sitni plodovi. Ako je j a k o kiselo. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. osim pravilnog đub­ renja fosforom. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima. dobrog zdravlja. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6.0). uglavnom poluzgoreli stajnjak. da se ne iznose soli na površinu. na p r i m e r . hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. bledožuti cvetovi. Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. Organsko đubrivo. unosi se u količini oko 100 t/ha. Đubrenje. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. Dezinfekcija. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. Vidi se da je. te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . inače. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. isto tako. s ve­ likom količinom gline. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. Sem toga. ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°.U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. ili ako je predusev bio krastavac. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. 30—40 cm. da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. usporava formiranje i zrenje plodova. s čvrstim. Utvrđeno je. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. isto tako. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. S m a t r a se. Utvrđeno je. a na 16° — dvostruko više nego na 14". P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu.5—7. treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. naročito na njiho­ vom obodu. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole. p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. Paradajz je veoma osetljiv na hlor. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. Laka. ali bez prevrtanja orničkog sloja. U novopodignuti staklenik unosi se . Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu. strugotine od čamovine. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m .

a plodovi krupniji. organska đubriva se ne unose. Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. 12. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. a o s t a t a k u prihranjivanju. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. s druge. zavisno od osobina zemljišta. Pri osnovnom đubrenju. i potrošnje biljaka. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. treset i dr. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba. dakle. Sadnja se obavlja na baukove.više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . u m a l i m količinama. Osim stajnjaka može se koristiti treset. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična. tj. Organski materijali (stajnjak. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. po pravilu. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. s e p t e m b r a i 10. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. na pogodan način izmarkira. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. To je tzv. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije.5:2. t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. nor­ ma se udvostručuje. povećava se pufernost. ili na ravnu površinu. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno. Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. Azotna đubriva.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. najpre. ali da kvalitet prinosa opada. s jedne strane. Tab. Ako je zemljište slabo snabdeveno. prilikom osnovne obrade. iznad . oktobra. I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito.

da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm. U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3. a između redova u traci 60 cm. između redova u traci 70 cm. t j . Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti. do prvog lista.2 m razmeštaju se 4 reda. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti. Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6.20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake. valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. ukoliko to b u d e n e o p h o d n o . Zalivanje. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda. Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm.40 m 0. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm.5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. Staklenici s r a s p o n o m 6.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm. s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm.

T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. a sve više sistem kapanja. od n o v e m b r a do j a n u a r a . u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. Kasnije. ili orošavanjem. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. . Ponekad. usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. Odriavcuije vlage. k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . r a n o s proleća. zaliva se svakih 5—10 dana. U prvo vreme. po mogućstvu. ako takva mogućnost postoji. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme. Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom. U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. blizu površine zemljišta. zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e .le 4—5 dana. tako da berba započne već u de­ cembru. t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . Kasnije. Temperaturni režim. štetnije su od nižih. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. očigledno je da usev treba zaliti. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Kada biljke dobiju tamnozelenu boju. Za zalivanje. naročito to­ k o m noći.

Visoke doze azotnih đubriva. ili čvrsta ali lako rastvorljiva. ako su vršni listovi sveliozeleni. s proleća. me­ teoroloških prilika i stanja biljaka.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje.20 do 0. Po pravi­ lu. Među­ tim. a zatim se zemljište p r e k o p a . Kasnije. u t o k u intenzivnog plodonošenja. valja povećati i s h r a n u azotom. kalijum-nitrat. prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. svakih desetak dana. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1. Način prihranjivanja. U prošeku. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . Prihranjivanje. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja.25%). u p o r e d o s osnovnim elementima.1%). Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. Uopšte uzev. a doza ostaje ista. k a o što su KAN. a kasnije. a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti. U novije vreme.Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. staza i bilja­ ka. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. Naprotiv. počev od m a r t a . Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0. može se i t a d a primeniti orošavanje. nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . treba p r e k i n u t i davanje azota. Kad se pojave takvi simptomi. a kasni­ je. na lakom. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora. Na težem. u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. Uopšte uzev. Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije. pa se redovno navodnjava orošavanjem. kalijum-sulfat. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- . a v r h stabla tanak. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. Ako je zemljište suviše vlažno. ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. jači rastvori (0. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice. dvojni ili trojni superfosfat i si. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima.

ili osta­ ne sitan. tzv. u t v r đ e n o je da. tj. a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. Ako se cvasti prskaju. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka. Poznato je. među­ tim. tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. koji se proizvodi i u našoj zemlji. što otežava oslobađanje polena iz prašnika. čime se izaziva potresanje biljaka. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Kako biljka raste. Me­ đ u t i m . Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. ne srne da sadrži više od 1. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. Vezivanje i pbiciranje biljaka. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C).6—0. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa.8 g amonijum-nitrala na litar vode. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. vi­ soka vlažnost vazduha. a time i apsorpciju fosfora. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova. tj. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta. Međutim. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese. najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. Poboljšanje zametanja. P o t a p a n j e je zametnije. fitoh o r m o n i m a . Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. a placenta ostane zelena. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. . a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. osim osku­ dice svetlosti. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje. sve do žice. pored n e d o s t a t k a svetlosti.ličinu mineralnih materija. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. To se čini između 9 i 10 časova. ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. u kojima obično n e m a semena. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja. plod se neće obrazovati. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). Tretiraju se samo cvetne grančice.. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. Ako se ne raspolaže vibratorima. grejanja i navodnja­ vanja. Cvetna grančica. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja. ali efektivnije. k a d a je cvetanje usporeno. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. a ne krup­ ne kapi. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a .

ili spušta­ njem k a n a p a . Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . fiziološki ostareli. listova i plodnih grančica. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. lepezasto. zategne još po j e d n a žica. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . Osim toga. još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. Tako se obrazuje venac od stabala. a ne samo njihovi vršni delovi. Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. Kad nad rastu visinu ži­ ce.Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. a donji listovi uklonjeni. Zato se periodično. da se ne p r e l o m e . Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. na svod. itd. koriste kao staze. Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. . o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. četvrta niz' naj­ nižu. kao i kod lepezastog načina. jedna iznad druge. u s m e r a v a n j e m naniže. a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. Kad biljke dostignu žicu. sa oko 20 p l o d n i h grančica. ostavljeni na ogoljenom stablu. da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu. Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. Kad izrastu do žice. druga niz srednju. koji se. treća niz najvišu. stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. Uklanjaju se celi listo­ vi. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu. inače. dok p r e đ u 2—3 biljke. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. i kasnije omekšaju. Nedovoljno odrasli plodovi. S proleća. p r e m a v r š n i m delovima biljke.

Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u . 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova. Vito sanitarne mere. b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka. kao što se vidi iz tabele 14. semena i inventara. u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. zemlji­ šta. S proleća. Za udaljena tržišta. Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. am­ balaža. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. Na d i n a m i k u zrenja. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne. i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . životinja i m a š i n a u staklenik i si. k a d t r a n s p o r t traje du­ go. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika. ograničenja pristupa ljudi. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. 1 dela zemlje. • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. Pre svega. R a s a d se proizvodi u staklenicima. Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. pakovanje. u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a . Seje se 2 g semena po 1 m . mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . koji su uz to i sitniji. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima.Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. . brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . m a d a dobijeni u Bugarskoj. Leje treba da su uzdignute. Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima.

Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. a posle oblačnog dana 12—13°. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. p r i s t u p a se sadnji. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. a po o b l a č n o m 18—20°. i rasuđivanje. do pr­ vog lista. Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. pinciraju se. ltd. Nega useva. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. k a o krastavac. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. p r i osnovnoj obradi. obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha.. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. k a d zemljište provene. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. biljke se štite od bolesti i štetočina.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. Najzad. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. Priprema. zemljišta. Posle nekoliko d a n a . Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. npr. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. keleraba i dr. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. posle toga 18—20". — 6. lista. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. a time i toplot­ n o g režima. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. salata. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. a n o ć u 15—16°. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. a noću oko 20°. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. rastavljeno. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°.

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

na 8 0 — 8 5 % PVK. do faze prvih zrelih plodova. Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm.70 g/m 2 ). vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3. Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku.20—9. a k o r e n se razvija plitko. Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom. na 10 °C prestaje dalji rast biljke. Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C). Već polovinom septembra. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C. Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. posebno noću. k a d a su temperatu­ re niže. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ). Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. volaton G-5 (10 g/m 2 ). godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. U daljem r a s t u biljke. pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . intenzitet provetravanja se smanjuje. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . što omogućuje regeneraciju korena. d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm.steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. ili se stavlja džifi saksija. do 3. Tab. Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr). kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Najpo- . terabol (50 g/m 2 ). svake 2. Međutim. Niske. Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje. k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode.60 m). Međutim. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. poteza­ n j e m ivice folije). Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . a u p e r i o d u plodonošenja. 15.

Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. jer je tada oplodnja bolja. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. uzgaja se j e d n o sta­ blo. Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. u obliku krsta. a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. zalivanje iz brazde. u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0. ili za noseću konstrukciju plastenika. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza. Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka. Navedene količine hraniva su orijcnlacione.2%). što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. M e đ u t i m . U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. Posle sadnje (5—10 dana). koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). a smanjuje se i broj zalivanja. Crna Gora . što omogućuje bolji rast bilj­ ke. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta. odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. Golubovac. u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0. u vreme ukorenjavanja. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. okopavanje na d u b i n u 10—15 cm. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. niti zaštita od ko­ rova. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. otvori u koje se sadi paradajz. Kada se gaje visoke sorte paradajza. a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica. tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . Međutim. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod.3 Vo). Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm).voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom.25 •/». Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. Pored ovog prihranjivanja. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja.

jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 . vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. Ranija setva nije pogodna.(3—0. k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana. U r a n o j proizvodnji. ili. cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . Međutim. u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. tomafiks u koncentraciji 0. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama.8%) radi bolje oplodnje. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. svaka 2—3 dana. u stakleniku. Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija. u redove ili omaške. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva. Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. 10 X bizon. Seje se 4—5 g semena pod prozor.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. Proizvodnja rasada. . Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. Berba paradajza m o r a biti blagovremena. S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. j e r biljke suviše r a n o izrastu. Mi-13 i N o . još bolje. p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o .

dok su još male. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. U previše vlažnoj atmosferi. Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. j e d n o s t r a n e i dvostrane. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. naročito pri oskudici osvetljenja. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. Izuzetno. a kasnije svakodnevno. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. zalama se iznad 5. kad vrhovima d o p r u do stakla. m a k a r k r a t k o t r a j n o . Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. cvetovi se ne oplode i opačinu. U prvo vreme. Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. Kasnije. dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. a zatim i p r e k o noći. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. i u slučaju hladnog vremena. Nega useva. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. bez oslonca. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. . Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. Sunčanih dana. cvasti. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . da ne prelazi 26 °C. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. a kad je dan sunčan. cvetnc grančice. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. Leje moraju da se provetravaju. biljke r a s t u slobodno. vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. Ako su biljke bujne. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i .Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. P r e m a potrebi. Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina.

sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. belis. Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila. n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. ili t e r a b o l o m (50 g/m ). To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm. a biljke u fazi prvih pupoljaka. zbog male visine.PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. U zavisnosti od širine tunela i sorte. Međutim. otežani su ra­ dovi. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. No 10 X Bizon. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima.). P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . U ovim tunelima. berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. uz sabijanje. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. Pri gajenju visokih hibrida. a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu.2% vuksala ili si. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a . p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana. a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). zbog njihovog rasta. Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). a seme treba da je dezinf i kovano. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid. zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . Posle izvr- . Mi 13. ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ).

Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. između redova 50 cm. plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm.25%. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . Zato se tunel m o r a redovno provetravati. zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0. Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. K a d a se gaje visoke sorte paradajza. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje. m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. a kasnije svaki drugi dan. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . a u redu 30 cm. p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. . U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege.u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). a u redu 30—35 cm. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta.25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu.). a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. p o s e b n o s u n č a n i h dana. a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0. ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina). Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela.

Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. što biva oko 20 d a n a po nicanju. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr. Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. Proizvodnja rasada.). ili se seje u leje. Za setvu se koriste slaklenički sandučići. Plodovi su viseći ili poluuspravni. dosta dob­ rog ukusa. Vreme proizvodnje. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. a n o ć u 18—20°. Za svaki rejon. t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. Sorte. P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. a za sorte sa silnim plodovima 1. j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena. sočan. U novije vreme. Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično. Površina ploda je glatka i sjajna. prosečne težine oko 120 g.PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. Rastuća lražnja. a fiziološki zreo — crven. k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. R a s a d se gaji u stakleniku. na sličan način kao što je opisano za paradajz. Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. Teh- . U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . One su snažne. m e s n a t . Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. dugi 8—10 cm. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . t j .5—2 kg. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula. Naročito značajan činilac je tražnja. sve je veća.

visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. i dr. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. j e r kapi povređuju rasad. svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. K a d a se koriste glinene saksije. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. Rasad se zaliva p r e m a potrebi. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. Mn. m l a k o m vodom. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom. j e r to olakšava vađenje biljaka. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. Dan ranije. Rasađivanje. h u m u s n a . Čišćenje. Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e . tamnozelenim listovima. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. ili 8 0 x 3 5 cm. Priprema zemljišta i đubrenja. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. B.se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. ili u dvoredne t r a k e . Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. vlage i svetlosti. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. . đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e . S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. P a p r i k a se greje do 22—23 °C. One treba da su s de­ belim stablom. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. p r e k o plastične folije. j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. Mg. a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom.5). saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti.5—7.). niti da b u d u u suvišnoj vlazi. Po potrebi rasad . Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. Najbo­ lja su duboka. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova. vlažnosti. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha. dezinfekcija. opadanje cvetova i za­ metaka. ili 3 5 x 2 5 cm. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti.na do slabo alkalna reakcija. U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C. P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu.

da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. a kad vreme otopli — manji. Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Zimi su intervali između zalivanja veći. U n e k i m slučajevima. a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . ili 20—30 plodova po biljci. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. Plodovi se otkidaju pažljivo. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. nerazvijeni. uz j a k o provetravanje. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . J a k o deformisani. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. Redovna zalivanja. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju. Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. . Berba traje do kraja jula. Voda za zalivanje treba da je mlaka. oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. svakih 7—10 dana. ili oko 120 k o m a d a po biljci. N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . a po oblačnom vremenu 20—22°. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. Berba. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u .Kad je s u n č a n o vreme. svakih 15—20 dana. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°.

cecei. Kao što s m o istakli. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. a oko 20 °C u t o k u noći. Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. Za razliku od stakleničke proizvodnje. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. T o k o m proiz- . s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. H3 (hibrid). uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. hatvani haj tato. M e đ u t i m . k a o što su zlatna medalja. setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra. Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). PCR ili p a p r i k e tipa sipki. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. k a o što su leskovačka. novosadska bela b a b u r a . Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. niska. Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg. Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. a u r e d u gusto. U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). a sadnja polovinom februara. a sadnja u drugoj polovini jula.

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

2%. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. zlatna medalja. kra­ j e m m a r t a . Rasad se proizvodi u toploj leji. o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana. zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos. Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . fertigal) i kaljenje rasada. a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. do 10. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. valja podići cele plastične fo­ lije. stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja. To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . cecei. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. sem otvaranja čeonih strana. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . provetravanje. i 18—20° U t o k u noći. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo.3%) i 2—3 0. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska. Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. leskovačka). U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. U proleće. PCR. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege.PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0. Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm.

Pored toga. Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja. Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj.lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. a s r a s p o n o m 6. Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje. Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . U staklenicima s r a s p o n o m 3. Rasađene biljke se o d m a h zaliju. j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. nice hybrid i dr. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . Berba se može vršiti sve do jeseni. Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. hyb­ rid 29. zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . a najčešće black beauty. Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. vuksal). a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. long violet. 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula. a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a .20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm). T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja.

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. na­ lik na vinogradarske. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. kad je oblačno oko 22°. a najbolje u sandučiće za setvu. nice hy­ brid). tem­ p e r a t u r e 25—28 °C.održavati na nivou 80—85 %. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama. Međutim. a s proleća. glatke površine. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. plastenicima i staklenicima. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a . pod teretom plodova i vegetativne mase. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju. a n o ć u 18—20°. Zaliva se m l a k o m vodom. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. Naime. kad je sunčano vreme 22—28°. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. a kasnije sva­ kih A—5 dana. padaju ili se lome. Međutim. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. izrazito ljubičaste boje i sjajne. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. setvu treba obaviti u novembru. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. ili o š t r i m nožem. Dok se biljke ne prime. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. U zimskom periodu. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. a rasađivanje u j a n u a r u . Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. kasnije. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji.

On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana.Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C. Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. Berba plavog patlidžana počinje 60. . Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. a posebno fosfora i kalij uma. j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). a oblačnih oko 22 °C. do 70. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). i to u fazi 2.2 % ) . Naime. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1. U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom). Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja.5 cm) i d o b r o zalije. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m . I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 . a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r . Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. do­ nji listovi. što zavisi od sastava zemljišta. dolazi do masovnog opadanja cvetova. Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. 4 i 6 listova. Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % . Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. a kasnije svakih 4—5 dana.5 cm. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm. Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika. lako da odgovara rezu na podlozi. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. U nedostatku ovih. d a n a od sadnje. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. vuksal 0. što zavisi od bujnosti sorte. s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona.2%). vuksal 0. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. uvijanjem biljke oko žice ili manile. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada.

Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a . u fazi otvorenih kotiledona. Posle nicanja. K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. aprila. U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje.25% ili cinebom 0. vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela. j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi). a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada.PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . đ u b r e n o kao za papriku. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e . Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište. poludugi). P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. Pored dva prihranjivanja . k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C.2%. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . Prinos može biti 5—8 kg/m 2 . vale rio. Rasad se proizvodi u toplim lejama.

Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu. Berba se može nastaviti do jeseni. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. sprečava se razvoj korova. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm. što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. što otežava pravilno plodonošenje. s dugim i poludugim plodovima. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e .PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. ili još bolje. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim. Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). zemljište se prekrije c r n o m folijom. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta. folija se odiže. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . u stakleniku. Posle osnovne p r i p r e m e . Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. poluvisokim i re­ de u visokim tunelima.

j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve. Prinos se kreće od 1. U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. uključujući i i n o s t r a n o tržište. k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova.stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara.5— — 2 kg/m 2 . Setva se obavlja to­ k o m septembra. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere. PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. . zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. P r e m a t o m e . Na taj način sprečava se izduživanje stabla. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti.

Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. najpogodnija. Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. Sada se pretežno gaje F: hibridi. dužine 35—40 cm. podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . uz vrlo povoljne cene. veoma snažnog rasta. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. s proleća. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. k a d a p o č n u da lete insekti. sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). kada nema insekata — oprašivača. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima. Međutim. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. dužina plodo­ va oko 35 cm. tamnozelenim plodovima. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. izgleda. tamnozelenim plodovima.Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. U to vreme javlja se veća potrošnja. Stakleničke sorte krastavca . vrlo rodan. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. na Primorju i južnom del u Makedonije. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n . Koriste se sorle s dugim. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i . setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. La­ ko se beru i p a k u ju. bez gorčine. a težina 400—500 g. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. kao i uštedu u troško­ vima grejanja. U našim južnim krajevima. a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. k a d a se postižu niže cene. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m .

I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. s t a r e 30—35 dana. U nekim zemljama. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. Opis. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. babina. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . uglavnom holandske. Najpoznatiji su pepineks. »ženski« hibridi. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. Ako u stakleniku n e m a stelaža. tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. Postoji više načina da se odgaja rasad. Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. čvrstim. ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . briljant i dr. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. to treba da učini s a m odgajivač. Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). s k r a t k i m . Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. nu­ de niz novih hibrida. naročito u Sovjetskom Savezu. Rasad se odgaja u staklenicima. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. . t j .

Seme se. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. ali to ne znači da takva mera. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. a kad biljčice niknu. po mogućnosti. . Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). Hranljive smeše. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. na nivou 90—95 %>. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase. 6—8 dana posle nicanja. K a d a se koriste hranijive kocke. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. još dok su u fazi kotiledonih listića. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. u nekim slučajevima. To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. k a o i dnevne kad je vreme oblačno. očuva korenov sistem. pikiraju se u već pripremljene saksije. pe čene gline ili celuloze (đžifi). Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. Najzad. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren. Zalivanje se obavlja po potrebi. maj pre. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. Kasnije. što je moguće bolje. što sada nije slučaj. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom. potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. Pošto nikne oko 50 % biljčica. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a .5. pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. setva se obavlja me hanički. ili treseta. pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. a radi održavanja vlage.njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. P r e svega. uvek blagovremeno. ne bi bila korisna. Međutim. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. Nega rasada. Posle se saksije dopune zemljom. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje.

što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri. k a o pri podizanju toplih leja.. a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. Nasuta zemlja se najpre prekopa. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji. pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. ili stajnjak i ple­ va.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. za dva r e d a biljaka. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e . Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka. P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. biljke se sade na bankove. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. vlaž­ nosti i aeracije. Dan-dva posle slaganja. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . obavlja se sadnja. U staklenicima čiji su odeljci široki 3. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika. Ranije. vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. što se gotovo redovno do­ gađa. Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. Gajenje krastavaca direktno na zemlji. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. dezinfekci­ je i si. proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm. .20 m formiraju se dva banka. duž nosećih stubova. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. na razmaku 50—60 c m . Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. ili tog j u t r a . Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm. m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. Toplota. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika.

P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva.000 bala slame težine 12—15 kg. bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama.40 m — 4 reda. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. p r e nego što r a s a d preraste. . ili nešto ukopane. Za kas­ nije useve krastavaca. težine oko 45 kg. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). slami se dodaju veće količine đubriva. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. Izbor i priprema slame. one su z n a t n o jevtinije. zasađene u j a n u a r u ili februaru. Bale se redaju na površini. ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e .20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača. Ona treba da je suva. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. Količine m i n e r a l n i h đubriva. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale. što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. S e m toga. p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6. Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. m e đ u t i m . a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali). tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. težine 15—20 kg. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. Poka­ zalo se. Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena. n a r o č i t o azotnog.

Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. u plitka gnezda napravljena u slami. naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . Niske t e m p e r a t u r e . Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). d o b r o zaptiven. već od aprila ili maja. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. 2. što je. debele vreže. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. 3. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°.Sadnja. Nega useva Toplotni uslovi. usled čega lako podležu oboljenjima. približava se nekim oblicima hidroponske kulture. odražavaju se krajnje nepovoljno. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . naročito superfosfata. a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. Preimućstva. Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. Da se to izbegne. relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča.500 biljaka po ha. posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. S druge strane. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. ispod 15 °C. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha. usled sve inten­ zivnije insolacije. ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. što znači oko 50 cm j e d n a od druge. izgleda. Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka.pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . naroči­ to a k o duže traju. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. o d n o s n o 12. staklenik t r e b a zaseniti. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka.

Kasnije. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. svih u n u t r a š n j i h instalacija. još i prskanjem staza. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. U početku. Navodnjavanje. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . a s proleća svakog d a n a . tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . postiže se re­ dovnim orošavanjem. ušavši u n u t r a . one moraju biti uvek dovoljno vlažne. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. Vlažnost vazduha. prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica. uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. Ako je vreme s u n č a n o i toplo. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . prožimajući balu. kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku. U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. po p o d n e . tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. a s proleća. Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. stakla. Previše vode. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . a a k o to nije dovoljno. a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. k a d a je loženje prestalo. pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. a po p o t r e b i i bi­ ljaka. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. dok previše vlažna dobije ornu boju. Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . a da se ne cedi i otiče. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. zaliva se r u č n o . ili a k o se često ponavlja. često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno. usled čega biljke dobiju uveli izgled. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. j e r se. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame.r a t u r e u dužem trajanju. pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. Snažno razvijen korenov sistem.

Kasnije. pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. stablo se jako izdužuje. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. u sloju 2—4 cm. CO2. biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m . Periodično. te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. da se malo zagreje. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. j e r je štetno za biljke i neekonoinično. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . Pričvršćivanje biljaka. klimatskih uslova. kao i režima navodnjavanja. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. 200 kg superfos­ fata. treba takođe izbegavati. i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. To zavisi i od plodonošenja i. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. a azotnim krajem maja. sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. k o m p o s t o m ili tresetom. na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. Najzad. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Sem toga. nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . uz k a n a p . sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. naročito useva na b a l a m a slame. Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva.rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. delimično. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. P r e k o m e r n o đub­ renje. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. Poclsipanje (mulčiranje). Što se tiče azota. treba ih rasturiti ravnomerno. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. .7%). S druge strane. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. dok ne počne plodonošenje. naročito azotom. kad žilice izbiju na površinu. poluzgorelim stajnja­ kom. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. biljke brzo rastu uvis. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik.5—0. sa 120—150 kg KAN-a. s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu. n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. Prihranjivanje. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem. Svetlosni uslovi. Zimi.

U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. Sem toga. sledeća za žicu d. Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. vreže II r e d a se ukla­ njaju. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. Orezivanje. U uslo­ vima obilne ishrane. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B. m o g u se postavljati perlonske mreže. i t a k o naizinenično do kraja reda. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. na slici). . o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. i za njih se privezuju biljke. jedna biljka se veže za žicu b. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge. ili se vezuju rafijom. do visine 150 cm. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. Umesto žica. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. a donjim za s a m u biljku. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. I z n a d svakog r e d a biljaka. ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. — Sledeće vreže I reda. na konstrukciji stakle­ nika. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. o d m a h iznad zemlje. gore. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. T a k o se orezuju i vreže I I I reda. t j .

skrati se iza 6.— Vreže I reda. ispod sa­ mog vrha. a kasnije. orezuju se na 2 lista i 1 plod. a zatim se ostave da slobodno vise. — Prve 3—4 bočne vreže. . kad se poboljšaju svetlosni uslovi. a na sla­ bijim manji broj plodova. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. Manji broj listova i plodova. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. do 150 cm iznad supstrata. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. Donji. ili na 2 lista i 2 ploda. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda. lista.nad 150 cm. bez oplodnje. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. postane »trbušast«. ostavljaju se na 1 list i 1 plod. pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova. S proleća. a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. ili 7. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža. i ukoliko su biljke snažne. Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. a vreže II reda se uklanjaju. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. svi požuteli listo­ vi. lista ostavlja vre­ ža IT reda. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice. lista. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. j e r takav plod r a s t e neravnornerno. ili 7. Uopšte uzevši. u uslovima nedovoljne svetlosti. 15—20 plodova. slabe vreže i deformisani plodovi. razvedu se i privežu za žicu. uz k a n a p . iznad 50 cm. pri č e m u se u pazuhu 1. Broj vreža II i sledećili redova. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. đeformiše se. Štaviše. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. — Vreže I reda. Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod.

Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju. k a o i kastracija ženskih. defektni i si. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. a između biljaka u redu 20—25 cm. j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm.). plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. bez ikakvog defekta. praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. ili oko 20 kg. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. dok još ne lete pčele. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. U novije vreme. ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. trećeg ili četvrtog d a n a . Plodovi se b e r u odsecanjem. ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . Kastracija se obavlja izjutra. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. 25—30% druge i 10—15% treće klase. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. potpu­ no pravi. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . zavisno od priraštaja mladih plodova. k a o n a k n a d n i usev. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore. B e r b a se obavlja svakodnevno. GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. j e r u t o m slučaju neće da raste. a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. pomoću specijalne ma­ šine. na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. m e đ u t i m . R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. Berba i pakovanje. U prošeku. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve. Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a .Da se oprašivanje onemogući. . d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. jako krivi.

Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C).2%). secura). relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem. k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . Međutim. Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a . Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja). parafin). U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. džifi. n e s m e t a n razvoj k o r e n a . Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. delikates. uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. do nicanja. a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. Međutim. u n a s se najčešće uzgajaju salatari. a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u .GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. fertigal 0. Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana. p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. U plasteniku.20%) i pepelnice (karatan 0. Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e . S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). Osim toga. a po p o t r e b i i češće. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. uz dovoljno organske materije u zemljištu. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. To znači da su termini proizvodnje. sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm. Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja.1%). Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0. sporu Fi trix. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). Međutim. salatari (sunčani potok. presovane). to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama.15%) plamenjače (cineb 0.

Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću.5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji. i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . . sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke. uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. a naročito u fazi plodonošenja. a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod. a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću. Prve. što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom. Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s .

Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm. Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. hibridi krastavaca (delikates. do kolilcđona. d a n a posle sadnje. uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta.Svi stari. a drugo . PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . kao i p r i mogućnosti grejanja. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o . Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana. a za jesenju proizvodnju krajem jula. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi. sunčani potok. a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. s e r r a 27). Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . k o r a i si. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. Prvo prihranjivanje se vrši 10. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. dublje. Proizvodnja rasada lista. Međutim. Posle nicanja. tunelima. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. uz sve redovne m e r e nege. Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). U saksije se seju 1—2 semenke. kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. U j u ž n i m regionima. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra). a mogu i kornišoni (parifin. Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla.). a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja.

a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. tržišnih uslova i dr. pariški kornišon. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. nais Fi i dr. 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. . parifin. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. raspoložive opre­ me za tople leje. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona. Izbor sorte za­ visi. fertigal 0.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije.2 % ) . Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. Međutim. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates. sunčani p o t o k . m a r k e t e r . U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. kvaliteta bioenergetskog materijala. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. februara. Proizvodnja rasada i rasađivanje. Uz redovnu zaštitu useva. Berba se obavlja svaka 2—3 dana.

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

kao i svi žuti. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. U niskim tunelima proizvode se rane. Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u .Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . a bez grejanja o k o polovine maja. Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. stari listovi. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm). a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . plas­ teniku). Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. a zatim se. Plastična folija se počet­ k o m maja skida. kompleksnim đubrivom (vuksal). N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje. a u r e d u 50—60 cm. Nega r a s a d a je uobičajena. Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . Prihranjuje se kao i krasta­ vac. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . I . Bočne grane se blagovremeno odstranjuju. žbunaste sorte. p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. p r i višim spoljnim temperatura­ ma. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji. podižu i bočne s t r a n e tunela. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću. zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. ili folijarno. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu.

Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. Koriste se isključivo žbunaste sorte. vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. Setva se obavlja između 1. svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). u novu leju. Rasađivanje na stalno mesto. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. februara. Ako stanje useva iziskuje. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. Najče­ šće. do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . vrši se počet­ kom m a r t a . Posle rasađivanja. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 . Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 . izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. i 10. U toku maja bere se svaka 2—3 dana. Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova.

brioso. leje se pre­ kopavaju. veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. paradajza i paprike. i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . a m a n d a i mnoge druge). obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. p a p r i k a . Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . Sorte. j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. rapid. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . majska kraljica. vites. U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. p a p r i k e ) . Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . r a d n e sna­ ge i dr. krastavac). t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte. novo­ sadska m a s l e n k a i dr. B e r b u t r e b a obavljati svakog. ili sva­ kog drugog dana. d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice.tučkovi ženskih. P r e m a tome. U n a š e m podneblju. što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. deci minor. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. T e h n i k a proizvodnje rasada. setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . . toplijem i sunčanijem. n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. krastavaca. gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev.

pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a . bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha).0—6. zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. poravna i izmarkira.5. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. Priprema zemljišta i rasađivanje. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. kom­ p a k t n i h glavica. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. Nega useva.0 cm. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. t j . j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. a posle nicanja 10—12°. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C. m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. Razmak između biljaka zavisi od sorte. Obično se koristi nepikirani rasad. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0. takođe. j e r u to v r e m e može da . Zemljište. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm. a ako je v r e m e oblačno 10—12". Ako je r a s a d proizveden u kockicama. ili 2 0 x 1 5 cm. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C.5—1. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama.Odgajanje rasada.

U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. Berba i prinos. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . j e r o n a daje najveće prino­ se. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. Ako se prodaju »na komad«. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. Salata se proizvodi iz r a s a d a . Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . Pogodne s o r t e su nansen. r e n a t a i dr. u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji. sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. o d n o s n o 20—35 t / h a . a posle pikiranja oko 15'C. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. jeseni i zime. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. deci-minor. uz kvalitetne glavice. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. često i više. Najpovoljnija je sukcesivna se- . Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. Po potrebi. Pri pikiranju setva se obavlja gusto. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. a rede ostali varijeteti salata. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. Vreme setve. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). berba se može početi i n e š t o ranije. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. a s proleća 30—35 dana. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve.podnese slabo zasenjivanje. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. a noću 5—8 °C. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. stari listovi. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica. ali sporije. sa k o r e n o m nagore. Usev se navodnja­ va kišenjem. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. dovoljno zbijene i čvrste. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm.

što obično biva približno mesec dana posle setve. avgusta pa do početka m a r t a . Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom.5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje.5 do 3 kg/m 2 . s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e .05% (protiv sive truleži i plamenjače). gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada. gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a . Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0. a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem. Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava. i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. U toku kasne jeseni. na du­ binu oko 5 cm. Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm. Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. a p r i n o s zavisi od gustine biljaka. Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm. . U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica. Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. i po­ krije 0. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta.5 kg/100nr). Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju.4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova. a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. a protiv puževa lim a x (1. maj­ ska kraljica i dr. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti.2% ili si. dok biljke ne zatvore redove. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 . sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm.). 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova.tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata. odnosno prvi mrazevi. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. sorte i vremena berbe i kreće se od 1. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. a sledeće okopavanje je za 10—15 dana.

zavisno od sor­ le. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. Dalja nega r a s a d a je uobičajena. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. sigetsep i si. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. a zatim usev opraši i po potrebi zalije. Posle ukorenjavanja. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru. U d o b r o pripremljeno zemljište. oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva. šugar bebi. a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje). a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica. nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. o d n o s n o oko 16 °C noću. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . Međutim. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. Kada je vreme vedro. u hladne leje. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom.Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. Lubenica se proizvodi iz rasada.

postavi se crna folija. u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 . Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. dovoljno vlage. koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. sa setvom u t o k u m a r t a . . Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše.P/» (pepelnica). i to kalemljenjem na vrg. Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. dok se ostala zakidaju. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja.15% (antraknoza). đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 . s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja. m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke. Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna). U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari.5—2 m.se snizila visoka relativna vlažnost. suvi listovi. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada.

Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha.15%). Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. 2—3 dana posle nicanja. od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda. vrši se kalem­ ljenje. što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova..2 %. sazrevanje plodova je ranije. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju. Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. i to u saksije. Kao i za proizvodnju krastavaca. Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu. hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). U proizvodnji r a n i h lubenica. Spojno mesto se obavije vatom. U fazi otvorenih kotiledona.20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). a zatim se snižava na o k o 16 °C.5 kg. gnezda mogu biti top­ la. ili hladna. krat­ k i m stablom. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0. koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim. vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege.PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. gnezda.1%) i pla­ menjače (cineb 0. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e . Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1. Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. 0. veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C. Pored toga. pepelnice (karatan WP 0. sigetsep i si.5—2 cm). m r a m o r k a . posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom.5— 2 cm. Ka- .

dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza.Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna. već kao n a k n a d n i .8 m p r i jednoj biljci u kućici. Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica. odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C.). Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. što zavisi od nači­ na proizvodnje. treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. u toplim lejama se može odgajiti i lubenica. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. po­ i m a n i usev. Lubenica se. Setva se obav­ lja u gnezda. a u d r u g o m — kra­ jem marta. posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 . kućice sa 5—6 semenki. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. sa sitnijim plodovima (stoks. Setva se obavlja prvih d a n a aprila.2%). Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom. U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara.5 X 0. Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije).5 do 2 X 0. fo­ lija se u potpunosti skida.5 do 0. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Cu). šuger bebi i si. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja. Naime. . N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha. a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica. rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a . U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. Prinos je 3—6 kg/m 2 . m e đ u t i m .8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1.

Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista. prescolle de pariš. obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. po svemu sudeći./m ). a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. dok biljke ne počnu da zameću plodove. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. u skoroj budućnosti. a zatim još jednom ili 2 puta. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p . u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit. stavljaju se u na­ ročite mrežice.20 m biljke se sade u dva reda. U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. R a n o s proleća. dinja ne gaji u staklenicima. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. persijska.40 m sade se 4 reda. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. p r e m a slemenu špalira. a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. dok još n e m a pčela. Berba počinje u prvoj polovini maja. rica Fi i dr. Kasnije. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara.). U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. cvetovi se oprašuju ručno. a noću za 3—5° niža od dnevne. sada. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. Po pravilu. kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°. inače. T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže. zalivaju se redovno. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. . odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. U nas se. u odeljcima širine 6. kad plodovi n a r a s t u . svakih 10—15 dana. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. ili se unese košnica s pčelama. svi prekobrojni se o d s t r a n e . Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža. Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. U staklenicima sa širinom odeljka 3.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. s plodovima teškim 500—600 g. U prvo vreme. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5. ali će. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. a ostale dve horizontalno ili koso. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. Setva se obavlja to­ kom decembra. uz k a n a p . U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica.

pri čemu se postiže veća ranozrelost. Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. hibrid 7. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. Berba počinje polovinom maja. Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula. stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma). Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . Stari listovi se redovno odstranju­ ju. Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. odnosno polovinom avgusta. Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. a zakidanje je isto kao u stakleniku. Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem.Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). persijska. o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). Mere nege su iste kao za lubenicu. odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm.

a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. Kad seme ni­ kne. U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. p o r e d a n e u toploj leji. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna. Prvih nekoliko dana. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš. u p r e t h o d n o načinjena gnezda. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. glinene. u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. Nega useva je ista kao kod lubenice. presovane ili »džili« saksi­ je. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. uz iste m e r e i nege. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10.50 cm. Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. charentais i dr. Na jed- . Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. Leje se u m e r e n o provetravaju. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. oko 20 °C po oblačnom vremenu. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a .Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X. charentais i dr. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Sem toga. Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. persijska. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. ukoliko je vreme sunčano. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. Biljke se postave »na trougao« u dva reda.). Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama.

2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. odnosno oko 12°C oblačnih dana. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova. Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. isto tako. Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . i to po­ stepena. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. odnosno 6—8 kg/m 2 . U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. U fazi dva lista vrši se. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana. Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . između redova 10—15 cm. ostali se uklone. a u redu 3—5 cm. po potrebi. Setva se obavlja krajem mar­ ta. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . N e o p h o d n a su.). .noj biljci ostavi se 4—6 plodova. U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana. i to u pantljike od 10 do 12 redova. Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č . s p a n a ć a i si. a polurani krajem juna. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. Odnos i količina đubriva je kao za krastavac.

ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. mada je sklona da brzo prozukne.visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. A—5 g semena na 1 n r . malom rozetom. S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . Treba paziti da ne p r e r a s t u . već sa­ mo listove. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . Na . Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. a zatim IA—16°. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . Dobra je i sorta »non plus ultra«. a kvalitet j a k o pogoršava. kao i mnoge druge. Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. intenzivno crvenim. j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. i k r a t k o m vegetacijom. Seje se u redove ili omaške. a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. usev se usporeno razvija.

Iz ovakve lukovice se. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0. 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). razvija mladi luk. a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e .U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . veoma brzo. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. Pored proizvodnje iz arpadžika. a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove. biljka do biljke. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana. Međutim. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana. beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). prečnika 2 — 3 cm. Radi bržeg rasta. U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva. n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom. Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm.5 do 15 kg/m 2 . odno­ sno berbe. belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. . što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. u redu gusto.

Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. I . na r a z m a k u 10 X 5 cm. Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . bez razmaka. Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. Koristi se beli luk jesenjak. koji je otporniji na hladno­ ću. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). kada nema mladog luka sa otvorenog polja. a posle — s a m o noću. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm. a u redu se stavljaju jedna do druge. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. Sadnja se obavlja u oktobru. m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. na dubinu 4—5 cm. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. Usev se zaliva po p o t r e b i . Dok listovi ne izbiju na površinu. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. Sadi se gusto.

Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m . ili srednje r a n a sorta n a n t e s . u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. Setva može bili u jesen (septembar. a u redu. Kasnije. a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Zemljište se posle setve zalije. sa najčešćom setvom krajem avgusta. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. s proleća.Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. posle proređivanja u fazi prvog lista. 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. . Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. j a n u a r ili februar). Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . T a d a se listovi seku. ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. i to k a k o korenasti tako i lisnati. Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm. Posle nicanja. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . o k t o b a r ) i zimi (decembar. Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a .

a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. Slično salati. Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem.). S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista.5 kg/m 2 . spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove.5 kg/m 2 . S p a n a ć zahteva plodno zemljište. Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m . U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. sa grejanjem i bez grejanja. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1. To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. ali m o r a biti blagovremena. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si. Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . j e r je boranija toploljubiva kultura. . Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. zime i proleća.S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta. kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . Ber­ ba boranije je sukcesivna. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima.

o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. 0. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. od setve do berbe. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi).Gajenje kupusa. U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a . KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. isti je k a o kod ku­ pusa. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. u septembru.5 %) i plevljenje. . gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . t j . zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. fertigal).1 %) i od Pythiuma (Cineb 0. kelja. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. tj. Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. aprila. K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. a u fazi glavice i —8 °C. U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. o d n o s n o oko 15° za oblačnih. (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). Način proizvodnje. Karfiol se uzgaja siično kao i kupus. ekspres. sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . a sadnja krajem jula. a drugo p r e d početak formiranja glavice. Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar. KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. Biljke se redovno neguju. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). fertigal). Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. o d n o s n o o k t o b r u . S obzirom na dugu vegetaciju. n o v e m b r a i decembra. Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal.

Nega je ista kao i za k u p u s . 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke).2 kg/m 2 . odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju. krajem septembra. hraniva iz listova prelaze u glavu. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. svetlozelenim »jabučicama« i listovima. 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. u leje bez grejanja.5 do 1. kao što su beč­ ka bela i delikates. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . Naime. koja se razvija. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). počinje for­ miranje glave krajem septembra. U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0. na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. spanaća. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje. seje se sredinom decembra. koje traje 30—40 dana. U toku dorastanja. Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. Stasaju za berbu u decembru. na rastojanju 25 X 20—25 cm.5 do 2 kg/m 2 . Ne­ ga biljaka je uobičajena. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). bele boje (delikates. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola. j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe.).Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem. bečka bela i si. Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. karfiol koji se seje krajem juna. do kraja aprila. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. ili 25 X 25 cm. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom. Prinos karfiola se kreće od 1. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju. . a zatim se usev d o b r o zalije.

*** PHM. ovoščevodov Somos. 1977.. Turi M.Gončaruk N. Sofia. Murlazov T. Kartalov P. 1969.: Polimeri v ovoščevodstve. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E.vod. hoz. Plovdiv. A.. 1974. Paris. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. naučno-proi/. 1971. *** Plasticulture. Moskva. S. Murtazov T. Paris. Murlazov T.: proizvodstvo. 1968.. Korodi. Kolektiv autora: Proi/. 1972. 1971 Daskalov Hr. Acta Horticulturae. Moskva. No.: proizvodstvo. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. Budapest. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 . 1975. Buda­ pest. žurnal Minist. revue du Comite internat.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. *** International symposium on vegetable crops under glass protection.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi. 1977. 58. Moskva. Moskva. *** Kartofel i ovošči. 1957. S. Moskva — Sofia. i dr.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben. des plastiques en agriculture. Kišinev. 1973. Cekleev G. revue lrancais du maraichage. sel. de l'hortculture el de la pepiniere. Plovdiv. SSSR.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. Smirnov N.

karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 .Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa. kelja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful