POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

staze. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . grejna i električna instalacija. gasa. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. zemljišne i vazdušne vlage i dr. u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi. bočne staklene površi­ ne. stelaže. p a r e iz industrijskih pogona. za svaki staklenik. p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti. . U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u . U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna.j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. noseća kon­ strukcija. U celini. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. konstrukcija za pridržavanje biljaka. uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . otvori za provetravanje i vrata. Nezavisno od toga. sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. krovne staklene površine. kao specifičan građevinski objekt.

Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz. te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. Koriste se za proizvodnju rasada. PO-8A). Blok staklenici. to su tzv. hangarni staklenici. Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. paprika. a ponegde i vlažnost. regulišu se a u t o m a t s k i . Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. a dužina od 50 do 80 m. počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 . Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha. cveće).6 m. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila.2. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova.4 m i 12. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1.5 ha. krastavac. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. Sistemi grejanja m o g u biti različiti. Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3.8—2. te su veoma pogodni za uzgoj rasada. Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. Staklenici tipa Venlo. o d n o s n o širine odeljka. Pojedinačni staklenici. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. o n d a je to stelažni staklenik. m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. Grade se p r e t e ž n o od metala. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje. često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata. U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika. T e m p e r a t u r a vazduha. koji se uvoze iz Bugarske. ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. gajenje povrća i cveća u saksijama. Staklenici t i p a Venlo. time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor.5 m. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača. Jednostrani staklenik. ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u . U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a . 6. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća. mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. Njihova veličina može biti različita. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8. gde se proizvode na osnovu holandske licence. saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov.

svaki za po j e d n o polje od 1. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o .5 ha ima nezavisan kolao.7 cm. karan­ fili i dr. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama. T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka. Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C. Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0. Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju.40 m p r i n o s je bio veći 12%. U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine. a po dužini o l u k o m . U staklenicima is r a s p o n o m 6.20 m. pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C. staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. . Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže. a na boč­ n i m 3 m m . Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima. Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama.20 m. Ipak. Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva.5 ha postoje 2 mehanizma.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3.sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3.5 h a . Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2.003 m/s. ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru.20 m. Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima. a u slemenu 3 m.20 m p o p r e č n o . r a z m a k između šprosni je 75. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima.). Kotlarnica ima 4 kotla. Osim toga. tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C. U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. po 2 ili 3 sa obe strane. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. Kotlovi zagrevaju vodu. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . Svako polje od 1. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e .

Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule. postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. može p o m e r i t i . ili da se vrati na s t a r o mesto. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. termosifona. visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. p r e k o sistema valjaka. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. Toranj-staklenici. Staklenici od prozora za tople leje. u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . na principu tzv. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom. zemni gas ili ugalj. a d r u g o m do 115°C. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. sa toplanama na mazut. a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. energetske krize. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora.Pokretni staklenici.

gde se ponovo zagreva. ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. voda cirkuliše u s p o r e n o .svih delova staklenika. k a o lakša. Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. U veoma ograničenim srazmeram a . a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). a grejanje je nesigurno i neravnomerno. toplovodno grejanje se d o b r o podešava. primenjuje se parno grejanje staklenika. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. Ostali načini grejanja. Ukoliko je dužina ve­ ća. kakve grade individualni odgajivači. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. . zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). Voda koja se zagreje u kotlu. t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. p a r o m . zbog mnogih nedostataka. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. penje se naviše. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. Osim toga. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. a ne u obliku slova T. vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. penje se. Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. itd. Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi. Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka. U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto.

p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja.80 2. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše. Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega.00 4. Osim toga. po uinereno toplom — mešovito. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C). ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva. a delom koristi za recirkulaciju. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja.20 mm (k) 5. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca.15—0. čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. U poređenju sa toplovodnim. Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2. Izračunavanje toplotnog bilansa. Najzad. investiciona ulaganja su niža.00 .00 1. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje.00 2. ili da se instališe rezervni elektroagregat.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0. Međutim. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono.50 7. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema.

po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300.Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). koji su u nas.000 kcal/h. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika. tj. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika. Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. naj­ više zastupljeni. onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. Grejna površina cevi. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika. p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . Važno je da grejna tela budu što manja. da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. inače. njihova dužina. uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 . . Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika. a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini. da ne zasenjuju biljke. Zavisno od konstrukcije staklenika. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju.

p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi. ili isklju­ čuje. Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina. Na o d r e đ e n i m mestima. otvara r u č n o . Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku . Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. na p r i m e r 1/3. rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. ugrade se odgovarajući priključci. bez prisustva r a d n i k a . Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika. Drenažna instalacija. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje.U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. orošavanjem i kapanjem. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. k a o i za zaštitu useva. Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. zavisno od načina na­ vodnjavanja. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju.

mozaik i dr. staklenička belokrilka. crveni pauk. virus mozaika duvana i dr. kladosporijum. virusni mozaik i dr... i bolesti — pepel­ nica. a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . verticiliozno i fuzariozno uvenuće. prečnika oko 50 m m . N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. crveni pauk. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima. Kolos-Moskva 1977. visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. . Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. askohitoza. cikade. m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora. Zemizdat — Sofija. a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra. lisne vaši. staklenička belokrilka. sovice.nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. tripsi i dr.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. sovice. a najopasnije bolesti pepelnica. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e . Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm. ili n e š t o dublje. INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm). na svakih 5—6 m. p a m u k o v a lisna vaš. Papriku. često bez plodosmene. lisne vaši i dr. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm.. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. t r a n s p o r t n e trake. kra­ stavcu i paprici. bela i siva truležnica. agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji. pepelnica. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. Drenažne cevi su keramičke. siva i bela truležnica. Elenkovu i dr. crveni pauk.

ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Profilaktične mere. instalacija i stakla. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. r o t o v a t o r o m ili na drugi način. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg. Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. ili se spaljuje. Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka.2% fosiamida). s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice. doslednom primenom profilaktičnih. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0.15% k a r a t a n a ili benomila.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . staklene površine) najp r e se ispcru vodom. lisnih vaši i belokrilke (npr. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. ambalaže i semena. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m . cevi. održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. Na taj način. cevi.2%). zemljišta. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina. Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. rastvo­ r o m 0. radi uništavanja akara. a ako za to nema moguć­ nosti. 0. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju.6 m a duge 30—40 m. Šire cirade su manje pogo­ dne.1% akreksa. prcčnika 10—12 cm). zatim odgajanje zdravog ra sada. Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. Cirade su široke 3. zemljišno-đubrevitih smeša. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m .1% akreksa i 0. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. dužine 1 m.5%) i fosfamida (0. tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . akarida.

posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida. Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. Agrotehničke mere. nemalocid.pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1. gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena. postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ). U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. a samo izuzetno hemijskim sredstvima. a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. dezinlikuje se centralna betonska staza. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. Zbog toga je korisno da se . Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . Veliki značaj u prevenciji virusnih. Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. pravilnog đubrenja. U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. p o r e d glavnog. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u . u koje se zamače obu­ ća s navlakama. koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. Posle toga cirada stoji još 2—3 h. imaju i s p o r e d n o deiovanje. što iziskuje veliku predostrožnost. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. zatim tečni v a p a m (0. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. pravilno i blagovremeno sprovedene. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Unošenjem svežeg stajnjaka. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima.20%). Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. d o b r e nege.15 l/m 2 ) i dr. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va. na j pre p a r o m p o m o ć u creva.4—1. Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju. Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid. rotacije kul­ t u r a i dr.6 kg/cm 2 . š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. insekticid i herbiciđ. Mnoge agrotehničke mere. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. t j . Mnogi od njih. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta. a naročito od njegove t e m p e r a t u r e .5 l / m 2 ) . Hemijske mere. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m .

pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha). Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam.). k a o svojevrsna ekološka ostrva.2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0. koja se.05%). a k r e k s je delotvoran protiv akara.2—0.3—0. p o r e d hemijskih m e r a borbe. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. a zatim benlejt (0. rogor (u konc.4%) i a n t r a k o l (0.4%). Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0. inače. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom.2%. Staklenici. i dr.15%) i dr. tzv. Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u .. bromeks (0. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah. pored akreksa i m o r e s t o n a .).1%). tiodan (0. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ).05—0. u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina. 0. Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0. koji su česte štetočine stakleničkih useva. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog. kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0. Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare.. k a r a t a n (0. cubensis) d o b r o deluju cineb (0. postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine. n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama. ditam (0.2%) i dr. Protiv a k a r a .5%) i m o r e s t a n (0.4%). s različitim vrstama aktivne materije. itd. usleđ čega masovno ginu. sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi. Brojnost belokrilke u staklenicima.3%). Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima. Za uništavanje akara. Na p r i m e r . može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber. Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost.1%) i afugan (0.08%). Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0. Međutim.). H.05%). T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- .3—0. Protiv plamenjače krastavca (P.15%).u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata. radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana. b a k a r n i eksihlorid (0.). Biološke metode suzbijanja štetočina. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe.03—0. veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. nezaraženog rasa* da.3%) i dr.08—0. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima.2—0. pa p r e m a tome i šteta koju nanosi.3—0.08%-tnim r a s t v o r o m rogora. u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom.

koji istovremeno deluje i na akare. Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0. Kasni. Ako je jesen vlažna.r e s t a n ) . cinebom ili a n t r a k o l o m . Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava. a kasnije. Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. p r e p a r a t m o r e s t a n .5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. b r o m e k s i aktelik). pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb.15%. 4 % ) . p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca. ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. Dok traju berbe. i askohitoza. kad vreme otopli. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije.5%-tnim rastvorom benlejta. metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. u inter­ valima od 15 do 30 dana. metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. a ne uništava enkarziju. smeše ova dva insekticida. d i t a n o m (0.. p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja. Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika. a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m . ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. primenjuje se akreks. tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom. U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica. do početka berbe (krajem novembra). t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom. Kasnije. aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). s približavanjem berbe. od početka aprila pa dalje. Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). Ukoliko se koristi ašersonija. U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 . a kasnije bromeks i aktelik. te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan. t j . U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli. postoje dobri uslovi . pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr. rogora. Ašersonija ne može da se primeni. a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . I ovde se u prvom periodu vegetacije. b r o m e k s a . protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi. aktelika i drugih p r e p a r a t a . Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80.000 jedinki po ha. k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. p r i m e n o m tiodana. U poslednjem periodu vegetacije. protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0. U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice.05%-tnim rastvorom benlejta. Posle rasađivanja krastavca. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci.

d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. Međutim.05-tni pirimor. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. p r e svega od verticilijuma. U vezi s belokrilkom.5%-tnim tiozolom.3—0. kao što su slaklenićki moljac. da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. Za setvu paradajza. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. cika­ de. Plamenjače se ne razvijaju. ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. . ona često s t r a d a od drugih štetočina. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. lisne vaši i dr. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. Ipak. a posle toga može i afugan. D o b r a smeša za setvu spravlja se. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture.za široku p r i m e n u biološke metode. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . 1 dela treseta i 1 dela peska. na njoj belokrilka manje naseljava. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje. kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine. brom e k s o m ili aktelikom. 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. da d o b r o drži vlagu. sovice. metiltopsinom ili derozalom. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. na primer. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. a pepelnice se jave vrlo kasno. isto tako. p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka. Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. i sovica. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a . rogorom. prska se 0. od 2 dela glinovite zemlje. protiv kojih se upotrebljava 0. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom. na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom. izuzev lisnih vaši. Dok vreme ne otopli. u jednakim drugim uslovima.

Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti. oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0. mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. kanala i b a r a .4. Treset ima znatna preimućstva. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . Međutim. U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. od 6—8 zapreminskih delova treseta. . Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi.20% K 2 O . Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m .15% P2O5 i 0. Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde. a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N. sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. b a k r o m i gvožđem. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. što olakšava njegovu obradu. 0. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. niti kasnije. Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. u toku 2—3 meseca posle rasađivanja. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . TKS. od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. ijal. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 .ija. a TKS-2 dvostruko više. imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije. te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše.15% N. Rastresit je. a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. t r a n s p o r t i prenošenje sak. To je srazmerno lak mate. na pri­ mer. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše.

već padaju na biljke. što može izazvati povrede i ožegotine. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. od polivinilhlorida. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. Pod dejstvom sunca. većom otpornošću na atmosferske faktore. daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. s r a v n o m ili valovitom površinom. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. ova stari. za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. p r i dužem korišćenju. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. poliestera i si. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. što je značajno za rast biljke. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. Odliku­ je se. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija. kida se. u zavisnosti od boje. EVA folija (etilvini 1acetat). glatke površine.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. koja smanjuje elastičnost folije. Osim folija. ploča. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. Niski plastični tuneli . p r e svega. Ove kapi ne otiču po površini folije. polivinilhlorid. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra. Polietilenska folija je prozračna. debljine 1—2 cm. a veoma slabo toplotne zrake. ah je ona nešto skuplja. različite veličine. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake.

Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. pa se p r e k o hartije.20 mm i širine od 0. cevi). a može biti savremeniji (tuneli. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela.8—3.20 m m . širine 2—3 m i dužine oko 15 m. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . a prekriva se folijom debljine do 0. postavljene p r e k o folija. u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0.6 m. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0. cevima za navodnjavanje i si. sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala. prevlaci zagrejanom peglom. što osigurava bolje toplotne uslove. što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage.U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m .10 m m . širine 4.10—0. Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- . Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani. Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu.5 m i dužine 25—100 m. koji čine 2—10% celokupne površine folije. K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm.6—18 m.60—4. Visoki tuneli su visine 1. Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm. Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom. ali pogoršava osvetljavanje.5—7. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. PVC cevi ili pruća. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine).20 m. a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija.

U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1. sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela. Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0. na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. S obzirom na širinu ovih tunela. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. često se plastična folija m o r a lepiti. j e r je t a d a bolje provetravanje. ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. Po dužini.5 m. prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela. tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku.nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine.15—0. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike . ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini.20 m m . a ne po dužini tunela. Osim toga. koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. U zavisnosti od konstrukcije. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično.

a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika.20—0. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine. sis­ t e m za grejanje. toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. zalivanje i ostali. a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. kao i polukružnog oblika. j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca.1—0. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta. njene propustljivosti za insolaciju. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova. ili' pojačani plastični elementi. a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije. bez obzira na veli­ činu. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. što zavisi od kvaliteta folije. Instalacija plastenika.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici. gvožđa. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje.3 °C u j u t a r n j i m časovima. Stoga je povoljnija polietilenska folija.25 m m . U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . aluminij uma i si. Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije. plastičnih cevi. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . Po­ što je folija lakša od stakla. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. prekrivena plastičnom folijom. što se odražava i na r a s t biljaka. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . iste su k a o u stakleniku. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta. te se plastenik tokom noći slabije hladi. Tokom dana.

K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. toplom vodom. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. bez obzira na konstrukciju. j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika. i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. p a r o m . a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. Međutim. pozder.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom. To su niski tuneli. Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. Zagrevanje plastenika. odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . i si. počinje se sa zalivanjem. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. te se smanjuje radijacija. t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. mo­ že biti p r i r o d n o . Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. toplim gasovima (lermogen). Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima.5—1 m iznad plastenika. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm. Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego . Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. p o d dejstvom sunca. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. visine oko 50 cm. To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. listinac. zatim zagrevanje organ­ skim materijalom. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju.

Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. osnovna dužina od 2. U plasteniku se. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji.u stakleniku. sistemom za navodnjavanje i grejanje. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika. bez obzira na način. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom. efikasnim provetravanjem. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode. što omogućuje bolje korišćenje tople vode.5 m. i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. a dužina cevi 25 — 100 m. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. što za­ visi od dužine tunela. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine). ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. zatim povrća i cveća. Maksimalna visina objekta je 3 m. . što se sve može po želji multiplicirati. kraćeg vremena montaže. prilagodljivoj konstrukciji. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj. o d n o s n o kotao. mogu zagrevati zemljište i vazduh. Osnovna širina lađe je 8 m. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. Pored korišćenja providne plastične folije.

prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. odnosno za određene uslove spoljne sredine. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . Otvori na eevima su sa strane. tunel. gas. radi racio­ nalnijeg grejanja. pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a . Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. električna ener­ gija i si. m a d a može da se koristi i u plastenicima. Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . Naime. koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. pa i plastenik. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C.

p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana. a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. Noću.m o ć u plastične folije. U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . p r i visokoj t e m p e r a t u r i . ili se plastika skida (tunel). korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . Vlažnost vazduha. koja . a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara. Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. a p r i gajenju toploljubivih vrsta. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. paradajz i si. : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu. Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. Za proizvodnju t o k o m proleća. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). Naime. a pri za­ li van ju se povećava. S u n č a n i h dana. k a d a t e m p e r a t u r a opada. Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost. te je relativna vlažnost visoka. 1969): varira od 55 do 9 5 % . P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e .

koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. isplanirati i pravilno postaviti objekte. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. plastenika i tunela. Pri većoj površini staklenika. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. s t r u k t u r n a zemljišta. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka. najčešće 12—16. a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. ocedna. Pri korišćenju zaklona. brežuljci. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. širine 2. voćnjaci. Kombinovani tip rasadnika čine leje. pruća. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon. Zastupljenost stak­ lenika. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. zidani bedemi. Rasadnik. čeona s t r a n e ove leje. Više leja. a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći.5 m. čija širina zavisi od mehanizacije. S obzirom na v r e m e koriščenja. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. Najpovoljnija su laka. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. prilikom podizanja objekata. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. d o b r o izabrati mesto. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. ove puteve treba češće ravnati. tuneli. Pomoćni objekti (zgrade. poprav­ ljati. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) .5—5 m. k a o i leja. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. grupiše se u blokove. gra­ đevinski objekti. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . što znači da je viša s t r a n a leje severna. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća. drvoredi. Zakloni od vetra mogu biti šume. sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. a više blokova čine rasadnik. kukuruzovine i si. (pogodna za zaštitu leja). sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. ograda. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. ali da štite leje od hladnih vetrova.MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. i to ka jugu ili jugo­ istoku. . bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. staklenici i plastenici.

zgrada za radnike. Ove staze. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune.ne energije. o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. Tako. . a o p t i m a l n a 36 ha. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. sistem za zalivanje i kvalitet vode. k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. na p r i m e r . izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. krastavac). pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve. a ostali. pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. a m a k s i m a l n o od 3 ha.5 ha. v r e m e setve. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. P r e m a tome. plastenik. da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. kao i od klimatskih uslova. brze i pravovremene zaštite useva. a dvostrani staklenici. ili ako je osnova proizvodnje rasad. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. k a o i t r o š k o v a gajenja. staklenik). a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. k a r a k t e r a proizvodnje. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije. One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a . Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. o d n o s n o proizvodnje. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. laboratorija. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. mogućnost mehanizacije. dim. od d o b r e organizacije rada. Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. t r e b a da se asfaltiraju. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije.

XII 18. V 20. VI 5. VII 5. VII — 5. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. VII 15. III 10. Tab. VII — 20. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. XII 5. VI 15. X 20. VII 10. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. I — 5. IX 10. II — 30. s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . IV 30. V — 25. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda. VII Boramja 12. X 30. za proizvodnju salate. III 30. X — 20. V — 10. tikava. rotkvice. VII 20. VII 20. V — 1. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. VII 1. 4. I I I 1. I I I — 5. a zatim proizvodnja krastavaca. II — 25. III . bez obzira na građu. IV — 15. V 10. 2. lubenica ili krastavac 10. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1. IV 25. Tab. VII 1. IV 20.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. V 1. X Do/. XI . X — 25. V 20. X I. V 10. paradajza. V 15. I V — 10. IV — 20. III 15. V 20. V 10. IV Krastavac 26. IV 20. VIII 5.15. V 20. XI 25. IX 5. X — 1. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. IV 1. VII 5. I I I 1. II 25. IX 25. IX 15. V 10. I V — 30. V 30. praziluka. VII 20. IV 10. V 10. X 20. IV 15. V 5. III 20. V 16.Tab. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15. V 10. mladog luka. 1 1 — 30. VII 1. V 15. V — 20. III. VII — 5. VII — 1. VI 15.15. X 25. lubenica. III 15. . pa se mogu koristiti i mlake leje. VII Zaštićene leje. VII 10. Vrsta I Paradajz — rasad 5. VIII 20. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. 3. VI 5. I I I 15. IV — 10.

gde je. salata). pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više. tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada. Ovakva. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. zbog udaljenosti od termogena. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. povrće i cveće ili r a s a d i povrće. čime se dobija drugi sek­ tor. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže. a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica.Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Polovinom febru­ ara. Osim toga. Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . 58 . p a p r i k a . Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m. u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C. što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. a zatim i) za proizvodnju povrća. sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana. plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m.) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). krastavac).

61 .

vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. mrkve. plastična folija. širine 150 cm i dužine 15—20. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište. te je hlađenje leje u toku noći slabije. t j . Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. postavlja se neki pokrivni materijal (staklo. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. salate. naslonjen na grebene. PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju. P r e k o leje. a sa južne oko 20 cm. Gnezdo se n a p u n i sme- . Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. Proste zaštićene leje. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo.

Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va. krastavac. krastavac. Za r a n u proizvodnju lubenica. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. Topla gnezda Topli banak . dinja. a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. / Topla gnezda. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. a zatim se šablon vadi.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje. koji se u t i s n u u zemlju. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. najčešće lubenica. krastava­ ca. dubine 10—15 cm. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. U ovo gnezdo. dinja. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. što zavisi od kulture koju treba štititi. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće. goveđi. Mogu se praviti od stakla. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije. ovčiji i si.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. dinja i tikava koriste se topla gnezda. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. diže i vrši provetravanje. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). tikva. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina. parafinisane hartije i najčešće od plastike.

. najbolje po sekcijama. a za kras­ tavac. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više.5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. svež stajnjak u obliku h u m k e . Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. u koju se obavlja setva ili sadnja. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. Zagrevanje zemljišta. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. dinju. za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. U brazde se stavlja svež. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. dinje. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. K a d a se gaje na ovaj način. Prečnik cevi. o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm. što zavisi od vrste koja će se gajiti. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane. i to na sloj peska od 30 cm. Na željenom rastojanju stavlja se topao. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. a zatim zemlja. p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. što omogućuje ispuštanje p a r e . Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. gasa. lubenice i tikvice 40—50 cm. a na rastojanju oko 100 cm. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza. d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. Topli baukovi. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C). lube­ nice. topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. plastikom. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . širine i visine oko 30 cm. j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi.vrši se setva ili sadnja.

U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. može im se bez teškoća menjati mesto. načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku.). ili ukopane (ruski tip). prispele za rasađivanje u pravo vreme. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. Pravilno odnegovane m l a d e biljke. kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. u njima se lakše reguliše vlaga. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. zbog svojih nesumnjivih prcimućstava. Proizvodnja rasada. m e đ u t i m . gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. i najzad. p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. snažne i zdrave. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. između ostalog. To je. koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. Pri svemu t o m e . jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine. u stvari. N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. P r e m a konstrukciji. uz brižljiv p o s t u p a k . 3. m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. Ovakve leje . U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. one mogu biti nadzemne (pariški tip). 2. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. zaštićenom p r o s t o r u . u tzv. 4. i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća. podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada. Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada. Utroši se manje semena.

zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. Osim toga. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom. Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. k a o i više drvenog materijala za ramove. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Za ramove su najbolje čamove daske . Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . okvir može trajati p r e k o 15 godina. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. Najbolji su okviri od čamove građe. u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća. U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . 7. Ram (jastuk. Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja. j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Tab. leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). s krovoliko postavljenim prozorima. j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta.naročito su pogodne za individualna gazdinstva. ali je njihova izgradnja skuplja.

Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru. da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . 20—30 cm. Asure od ševara su manje pogodne. m e đ u t i m . Zadnja daska. . Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni.širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a . Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja. pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. Dvostrana topla leja Ašure. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. ra t i. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm). a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. t j . ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. treba da je nešto viša od prednje (južne). ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom.rokovačima opasnih biljnih bolesti. Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. S e m toga. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. Najbolje je. zavisno od vrste povrća.

Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. ili biotoplivo. Slama. koje je veoma nepoželjno. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. Po- . topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. U k a s n u jesen i zimi. prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. Prikupljanje i čuvanje. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. bioenergetski materijal. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. ili električna struja.Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. Ovčiji. Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. S e m toga. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. o d n o s n o pregorevanja. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. sabijen je. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. pa čak i g r a d s k o smeće. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. Taj tzv. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). sprečiće se smr­ zavanje. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. slama i pleva. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu.

Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. Sem toga. Padanje r a s a d a je. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . Dezinfekcija leje. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. N e p o s r e d n o p r e setve. p a d a n j a (sečenja. naročito r a n o posejani ra­ sad. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. u stvari. zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom . Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. 8. najteži problem za m n o g e odgajivače. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . Zemlja se može n a s u t i o d m a h . leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. Posle toga se gaženjem sabija. čija setva p a d a u toku m a r t a . poleganja). ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. u previše sabija­ noj masi. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . proces sagorevanja %e zaustavlja. usled n e d o s t a t k a vazduha. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr.. m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. N a s u p r o t tome. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju.Tab. ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. Za kasniji rasad.

U vlažnoj i hladnoj . Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr. a od formalina i plavog k a m e n a 1%. Ako je zemlja suviše vlažna. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . k a d a se leja zagreje. Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP. Tab. p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja. 1 % . teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. SETVA Rokovi setve. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. bled. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a . Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva. ili ortocid 50. sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. i nov zgoreli stajnjak.na d u b i n u 8—10 cm.). Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . zorosan i dr. Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. Zalivanje 0. 9.3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje. Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce.). formalin i plavi k a m e n . a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. Seme se obično zapraši.

leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. Stoga. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. nežne su i boluju. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. Tab. uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . Budući da se rasad. Kod paprike. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. mlade biljke se izdužuju. što je isto t a k o neoprostiva greška. Svetlosni uslovi. Seje se o m a š k e ili u re­ dove. leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama . ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. Održavanje temperature. Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana. »ja­ ra«). n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti.5 cm. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1. koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca. blede. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. umešnost i isku­ stvo. i s u p r o t n o . N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa.zemlji seme loše niče i tek što nikne. Pošto se obavi setva. biljčice uginjavaju. naročito rani. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. uz energično provetravanje. p r e k o m e r n o će se izdužiti. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. kad biljke niknu. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. 10. t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli.

Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. kad vreme otopli. te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . Zasenjivanje. dakle. jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . plavi patlidžan. P o t r e b n o je. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada. Čim se pojave korovske biljčice. k a o i odraslije biljke. lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . n a r o č i t o na krastavcu. nežan. može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. Međutim. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. U 10 lit. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. Padanje rasada. reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. Prihranjivanje. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . razneže se i obolevaju). U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . izdužen rasad. Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. sa paradajza — iznad 15°. dinju i lubenicu. u toploj leji neće biti korova. k u p u s n o g povrća i paradajza. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). Dok je vreme h l a d n o . U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. a slabije — za krastavac. Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. nešto kasnije takve biljke uginu. a kad dani j a k o otople — predveče. plavog patlidžana.S proleća. održavati umer e n u vlažnost. Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. u m e r e n o — za papriku. Od p a d a n j a više s t r a d a gust. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. Zalivanje. Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. vode na 1 m 2 ). biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. a nepovoljne za pojavu bolesti. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. Naprotiv. sa paprike. paradajz i celer. Plevljenje. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. tikvice i salatu. U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. Ovom količinom zaliju se 2 prozora. sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu.

75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks. svaka 3—4 d a n a . neprovetrene i sa zaprljanim staklom. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t . vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. njima treba da se pruži brižljiva nega. odlično deluju cineb. redovno i ja­ če provetravati leje. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. na vreme opleviti korove. p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. dakle. j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. itd. Ako m o r a da se r a d i po vetru. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. provetravanje leja treba smanjiti. previše tople. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a . da bi se izbegla svaka povreda biljčica. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. setvu vršiti u redove. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Isto tako. prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. Međutim. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom. rastvora. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. Pikirane biljke se zaliju. Pikiranje je. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere.je prošla »jara«. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća. ili nešto kas­ nije. za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. a zatim sve više pojačavati.15%. razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. posle setve ili sadnje. zalivanje nije nužno. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. koje će znatno ranije sazreti. vlažne. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0. po pravilu. U takvoj leji rasad se brzo istegli. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani. koje su. Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. materijala i sredstava. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. Pre svega. s malo vode. treba ga zaliti 0.). Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. . Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. treba ih oprskati 0. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. I s t o tako. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji.

Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. a zatim ih naglo zaustavljati. d o b r o raz­ vijen rasad. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. Priprema rasada. d o b r o razvijenim listovima. ili oba činioca istovremeno. u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu. m e đ u t i m . tzv. tik­ vica. džifi saksije. j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. prožimajući zemlju oko biljke. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. i često se p r e t e r a n o izduži. k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. plastične. s debelim. povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. Rasađuje se zdrav. d o b r o razvijenim žilama. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. K a d a je vreme toplo. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. kao što su niže tem­ p e r a t u r e . Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. povrede od nekih insekala i si. tj. suvo i ve tro vi to vreme.Rasad u saksijama. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. toplo. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. Ovaj splet žilica. usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. snažan. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t . R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. stvara mali busen. Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. sve slabe. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- . Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. Mnogo je bolje. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke. p r e s t a n a k zalivanja. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. Rasad krastavca.

rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. a slabio i listovi suvi. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama. Po pravilu. P r e m a t o m e . te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. r a s a d koji. U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina. k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. na đ u b r i š t u ili bunjištu. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. zemljišta. Vreme rasađivanja. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. a ne­ pikirani pod sadiljku. u p o p o d n e v n i m časovima. gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije.ke se škartiraju. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«. lopatica i si. .se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu. Način rasađivanja. svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. koren treba da se drži ovlažen. za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. Sitniji. Mesto treba da b u d e ocedno. Istovremeno. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. drveća i drugih p r e d m e t a . Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije. Gajenje r a s a d a u lejama. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. predveče uoči d a n a rasađivanja. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime. k a o što je poznato. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. trska.). ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. i ako r a s a d nije preras­ tao. 3—4 cm dublje. Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. ili je r a s a d suviše m l a d .5 do 2 m. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. a ne k a o što mnogi čine. nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike. iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama. ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. usev tre­ ba što p r e podsaditi.

rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. inače.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. ne bi bilo ekonomično. formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. Priprema leje. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. ali je cena koštanja dosta visoka. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici. razume se. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. Stelažni staklenik za gajenje rasada . Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. U staklenicima se. setva. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima. široke 120 cm. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. a veće na lejama. a posle nicanja 16—18°. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Leje. zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama.

Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. veoma često se prave suviše široke leje. Međutim. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. oblika plastenika. poseb­ no u tunelu. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. u po­ četnoj fazi nicanja. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. t j . što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. Na ležim zemljišti­ ma. PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. Kad se p o đ e od ovih činjenica. proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. Bez obzira na vreme. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. a zatim i celokupan rast i razvoj. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona. Nai­ me. o d n o s n o zemljišnim smešama. U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta.

a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u .2%-tnim rastvorom vuksala. Pored prskanja. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. počev od faze nicanja. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta. s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). Radi preventivne zaštite. posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. a i rast biljaka neujednačen. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. plastične. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. Osim toga. Međutim. što zavisi od veličine sernena. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>. zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. presovane). najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. Naime. P r e m a tome. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. džifi. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke. pre svega od razvijenosti korenovog sistema. i to o k o pod­ neva. U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha.5 —2 cm. . zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad.5% ili ditan M-14 0. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste). U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. k a o i radi izmene gasova.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. Međutim. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. Ako se r a s a d nešto sporije razvija.2%). što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. p r e m a slanju useva. Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. a p r e nicanja povrća. zemljište se istretira reglonom. pa se zemljište povalja i zalije. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. Pored regulisanja količine vode. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja.

To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema. r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. zbijeno stablo. Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. P r e m a našim rezultatima. PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o . Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0.5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. Inače. na pri­ m e r . predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. 6—10 listova. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila. 1970). p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem. m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za . ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla.Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i. a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine.

je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. Tipovi proizvodnje. Traže se okrugli.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane. Osobine sorte. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. u m a n j e m ili većem stepenu. plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. Fiziološki mlade biljke su snažnije. o t p a d n e tople vode i gasovi). n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. U s t r u k t u r i troškova. Sorte. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. j a r k o obojeni plodovi. U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. glatki. a u d r u g o m od m a j a do jula. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). visoka rodnost. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. na n a š e m tržištu. odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova. nisu dovoljno visoke. sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda. dugo trajanje plodonošenja. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća. pravilne cvetne grančice. grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. kao što su ranostasnost. kvalitet plodova. Najčešće imaju duge. ujednačene k r u p n o ć e .n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. Međutim.

a plodovi glatki. . š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . gustina m o r a biti manja. o t p o r a n na Cladosporium. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. visokoprinosan. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. sa dva. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. U stakleničkoj proizvodnji. i obilne ishrane azotom. dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. Vrlo r a n i prinosan. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju. bolesti paradajza često na­ nose velike štete. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. Ako se gaje bujne sorte. o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. m e đ u t i m . r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. ali s relativno rehavim listovima. neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. vodenastim p e r i k a r p o m . Uopšte irzev. Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima. a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. o t p o r a n na Cladosporium. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. Pogodan za zimsku. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima.pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. srednje krupni. utiču mnogi faktori. Manje je. virusna oboljenja) i dr. m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. kao što je poznato. Uopšte uzev. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. Ranostasan.

a neke i r a n i m stasavanjem. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e .Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e . Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. sa t r i i više semenih gnezda. Sona­ to i drugi. azis. Moncfadex. Istovremeno. t a b . komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta. Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. od kiše i zaraze. seme se drži u 0. po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . odličnog ukusa. t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. r i v e r m u n i druge (v. ( U načelu. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e .). Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. o t p o r a n na Cladosporium. Tab. i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Osim toga. hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. Ako se koristi p r e p a r a t germizan. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. Odlikuju se visokom rodnošću. m e đ u kojima se zasad ističu Virase. o t p o r a n na Cladosporium. d o b r i m zameta­ n j e m plodova. paprike. Nemacross. Verticillium i F u s a r i u m . r a n i m stasavanjem. k r o m p i r a i duvana. bez zelene kragne. Lucky i dr. usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . Posle toga se . U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. 11). Seme. čvrstim. Među najranije spadaju ekstaz. nalik na ekstaz. sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. Bjuti (Beauty). R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. S u p r e m a . Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. o t p o r a n na Cladosporium. boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. Plodovi su krupni. a biće ih sve više. često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. Već sada ih ima mnogo. 11.

S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. na­ pravljenim od prikladne smeše treseta. a noću o k o 16°. Pikiranje. Umesto u lejama. kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. Međutim. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. organskih materija. pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o .2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a .5—2 cm. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad. Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče. Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. proiz­ vodnja građevinskog materijala. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke. ili u presovane kocke iste veličine. Treba očekivati da će. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. stalni listić. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°. Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada. Osim u redove. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. na r a z m a k u 4—5 cm. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. na razastrtoj plastičnoj foliji. a ako je oblačno. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. setva se m o ž e obaviti i omaške. Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje. Odgajivači nabavljaju ove . a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . Pre setve leja se obilno zalije. ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. ako je dan sunčan. koja se m a l o natisne daskom. avgusta i 1. onda na 16—18°. Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. Umesto u brazdice. u sloju od 1. kao što je u n a s n p r . Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. septembra. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. k a k o ne bi došlo do oštećenja semena.5 cm. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. a zatim se ponovo povišavaju. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm. setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. One su lake i trajne. Vreme i način setve. pa mnoge uginu. Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). t j .ispere.5—2 cm. peska i m i n e r a l n i h đubriva. ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje. Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. prosuši i p o t a p a u 0. Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. Setva se obavlja e t a p n o između 15. po o b l a č n o m 18—22°.

da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. ili kojima se p u n e plastične saksije. sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. usled čega biljke kasnije uginu. imaju i neke nedostatke. a k o su nedovoljno vlažne. tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. m a d a su veoma p r a k t i č n e . Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. po oblač­ n o m 18—20°. Primećeno je. štetočinama i korovima. Sem toga. Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . i na nešto dublje oranje (do 40 cm). ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. isto tako. . Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje. ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. u nas poznate kao džifi (Jiffy). U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom. što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. kako u pogledu vazduha i vode. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. Priprema staklenika Obrada zemljišta.t r e s e t n e sak­ sije. Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. Najzad. gu­ be hranljivu vrednost. p r e t h o d n e kulture. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. list. zgo­ relog stajnjaka i peska. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. ili 6. Tako. s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. Celulozno-tresetne saksije. To obično biva 45—50 d a n a posle setve. sistema đubrenja. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . nači­ na dezinfekcije i dr. Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o . celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. pošto se sastoji od treseta. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. Istovremeno. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce. tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. kocka ne srne imati uglačane sirane. na d u b i n u 25—30 cm. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina.

treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. isto tako. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole. podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. osim pravilnog đub­ renja fosforom. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. isto tako. unosi se u količini oko 100 t/ha. p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . ili ako je predusev bio krastavac. da se ne iznose soli na površinu. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. Đubrenje. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. s čvrstim. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta. S m a t r a se. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6. s ve­ likom količinom gline. Utvrđeno je. bledožuti cvetovi. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. Ako je j a k o kiselo. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. Paradajz je veoma osetljiv na hlor. Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. Dezinfekcija. inače. uz odgovarajuće melioralivnc mere. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. sitni plodovi. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. treseta. P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. Vidi se da je. ali bez prevrtanja orničkog sloja. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. a na 16° — dvostruko više nego na 14". a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . Višak azota. U novopodignuti staklenik unosi se . strugotine od čamovine.5—7. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja.U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu. na p r i m e r .0). uglavnom poluzgoreli stajnjak. Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva. Sem toga. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. dobrog zdravlja. Utvrđeno je. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. naročito na njiho­ vom obodu. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. Organsko đubrivo. 30—40 cm. Laka. usporava formiranje i zrenje plodova.

Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. Sadnja se obavlja na baukove. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. nor­ ma se udvostručuje. zavisno od osobina zemljišta. Ako je zemljište slabo snabdeveno. Organski materijali (stajnjak. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . dakle. I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . Azotna đubriva.više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha. iznad . Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. ali da kvalitet prinosa opada. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. Tab. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. prilikom osnovne obrade. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. povećava se pufernost. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. po pravilu. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom. organska đubriva se ne unose. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. To je tzv. i potrošnje biljaka. tj. 12. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. Osim stajnjaka može se koristiti treset. s druge. s e p t e m b r a i 10. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. ili na ravnu površinu. treset i dr. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. s jedne strane. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. u m a l i m količinama. a plodovi krupniji. izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu.5:2. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . Pri osnovnom đubrenju. najpre. a o s t a t a k u prihranjivanju. na pogodan način izmarkira. oktobra.

40 m 0. Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm.2 m razmeštaju se 4 reda. Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm.da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . ukoliko to b u d e n e o p h o d n o . s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. Staklenici s r a s p o n o m 6. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm. valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. Zalivanje. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju.5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. t j .20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3. Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6. a između redova u traci 60 cm. s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm. Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda. do prvog lista. pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm. između redova u traci 70 cm. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70.

k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti. Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. Kada biljke dobiju tamnozelenu boju. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . . Kasnije. Ponekad. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. r a n o s proleća. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . tako da berba započne već u de­ cembru. kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. zaliva se svakih 5—10 dana. Odriavcuije vlage. Kasnije. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . po mogućstvu. štetnije su od nižih. očigledno je da usev treba zaliti. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme. t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. U prvo vreme. Temperaturni režim. dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . blizu površine zemljišta. T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. Za zalivanje. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e .le 4—5 dana. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. ako takva mogućnost postoji. a sve više sistem kapanja. T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. naročito to­ k o m noći. od n o v e m b r a do j a n u a r a . što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . ili orošavanjem. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom.

ili čvrsta ali lako rastvorljiva. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). pa se redovno navodnjava orošavanjem. Po pravi­ lu. u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. Način prihranjivanja. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . dvojni ili trojni superfosfat i si. ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. kalijum-sulfat. a zatim se zemljište p r e k o p a . Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- . a doza ostaje ista. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . a v r h stabla tanak. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. s proleća. staza i bilja­ ka. Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . kalijum-nitrat. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. u t o k u intenzivnog plodonošenja. počev od m a r t a .20 do 0. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . Među­ tim. Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. a kasni­ je. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1. svakih desetak dana. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . na lakom. me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. može se i t a d a primeniti orošavanje. Naprotiv.25%). Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. k a o što su KAN. a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva. Ako je zemljište suviše vlažno. ako su vršni listovi sveliozeleni. valja povećati i s h r a n u azotom. Uopšte uzev. U prošeku. unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju. Kasnije. Kad se pojave takvi simptomi. ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. jači rastvori (0. U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. u p o r e d o s osnovnim elementima. Uopšte uzev. treba p r e k i n u t i davanje azota. Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. a kasnije. Prihranjivanje. Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. Na težem. Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. U novije vreme. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice. nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda.1%).Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama. Visoke doze azotnih đubriva.

Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a . grejanja i navodnja­ vanja. koji se proizvodi i u našoj zemlji. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje. a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. Kako biljka raste. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa.6—0.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. To se čini između 9 i 10 časova. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese. Poznato je.ličinu mineralnih materija. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. što otežava oslobađanje polena iz prašnika. Poboljšanje zametanja. a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. ne srne da sadrži više od 1. Cvetna grančica. sve do žice. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Vezivanje i pbiciranje biljaka. k a d a je cvetanje usporeno. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. pored n e d o s t a t k a svetlosti. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja. Tretiraju se samo cvetne grančice. tj. a placenta ostane zelena. u kojima obično n e m a semena. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. a ne krup­ ne kapi. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. vi­ soka vlažnost vazduha. a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. fitoh o r m o n i m a . Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. plod se neće obrazovati. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. P o t a p a n j e je zametnije. ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. u t v r đ e n o je da. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor.. tj. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. Ako se ne raspolaže vibratorima. ili osta­ ne sitan. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. među­ tim. Ako se cvasti prskaju. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. Međutim. na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. čime se izaziva potresanje biljaka. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C). tzv. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. ali efektivnije. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. a time i apsorpciju fosfora. o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. . osim osku­ dice svetlosti. Me­ đ u t i m . najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora.8 g amonijum-nitrala na litar vode. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin.

Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. druga niz srednju. Tako se obrazuje venac od stabala. dok p r e đ u 2—3 biljke. sa oko 20 p l o d n i h grančica. da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. i kasnije omekšaju. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . a donji listovi uklonjeni. Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. listova i plodnih grančica. stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno. četvrta niz' naj­ nižu. p r e m a v r š n i m delovima biljke. Nedovoljno odrasli plodovi. inače. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. a ne samo njihovi vršni delovi. ostavljeni na ogoljenom stablu. Kad nad rastu visinu ži­ ce. stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. Kad izrastu do žice. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. jedna iznad druge. u s m e r a v a n j e m naniže. Osim toga. . fiziološki ostareli. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. kao i kod lepezastog načina. na svod. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. Uklanjaju se celi listo­ vi. ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu. da se ne p r e l o m e . Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. Zato se periodično. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. ili spušta­ njem k a n a p a . zategne još po j e d n a žica. Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . treća niz najvišu. S proleća. koriste kao staze.Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Kad biljke dostignu žicu. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. lepezasto. itd. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. koji se.

b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. R a s a d se proizvodi u staklenicima. Seje se 2 g semena po 1 m . Vito sanitarne mere.Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. pakovanje. 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. Leje treba da su uzdignute. k a d t r a n s p o r t traje du­ go. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne. m a d a dobijeni u Bugarskoj. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. semena i inventara. S proleća. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. Pre svega. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. životinja i m a š i n a u staklenik i si. plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. Na d i n a m i k u zrenja. U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a . u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova. Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u . početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. zemlji­ šta. u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. . 1 dela zemlje. a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. koji su uz to i sitniji. • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. kao što se vidi iz tabele 14. am­ balaža. ograničenja pristupa ljudi. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima. Za udaljena tržišta. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka.

. a time i toplot­ n o g režima. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. Najzad. Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. npr.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. rastavljeno. pinciraju se. posle toga 18—20". T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. a posle oblačnog dana 12—13°. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. i rasuđivanje. k a o krastavac. Nega useva. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. k a d zemljište provene. ltd. zemljišta. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. lista. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. p r i s t u p a se sadnji. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. Priprema. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. — 6. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. biljke se štite od bolesti i štetočina. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Posle nekoliko d a n a . S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha. p r i osnovnoj obradi. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. a noću oko 20°. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. a n o ć u 15—16°. keleraba i dr. salata. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. do pr­ vog lista. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. a po o b l a č n o m 18—20°. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta.

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

a k o r e n se razvija plitko. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3. o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom. d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm. vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. a u p e r i o d u plodonošenja. u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em. k a d a su temperatu­ re niže. do faze prvih zrelih plodova. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ). Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. 15. Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m .20—9. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Međutim. Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). što omogućuje regeneraciju korena. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C). Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr). s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm. ili se stavlja džifi saksija. intenzitet provetravanja se smanjuje. Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. do 3. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C.60 m). Međutim. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a .70 g/m 2 ). Tab. Najpo- . na 8 0 — 8 5 % PVK. na 10 °C prestaje dalji rast biljke. terabol (50 g/m 2 ). Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . posebno noću. poteza­ n j e m ivice folije). k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode.steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Već polovinom septembra. svake 2. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. Niske. U daljem r a s t u biljke. Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. volaton G-5 (10 g/m 2 ).

Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Crna Gora . Pored ovog prihranjivanja. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana. Kada se gaje visoke sorte paradajza.3 Vo). u obliku krsta. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0. Posle sadnje (5—10 dana). One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. a smanjuje se i broj zalivanja. ili za noseću konstrukciju plastenika. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod. U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). M e đ u t i m . Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza.25 •/». u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta. a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem. a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje. uzgaja se j e d n o sta­ blo.voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. što omogućuje bolji rast bilj­ ke. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. Golubovac. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. u vreme ukorenjavanja. zalivanje iz brazde. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja. Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. otvori u koje se sadi paradajz.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm). jer je tada oplodnja bolja. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . Navedene količine hraniva su orijcnlacione. odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. okopavanje na d u b i n u 10—15 cm. u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka. Međutim. niti zaštita od ko­ rova.2%). Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0.

Seje se 4—5 g semena pod prozor. Berba paradajza m o r a biti blagovremena. ili. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. u stakleniku. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . tomafiks u koncentraciji 0.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama. Međutim. jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. Proizvodnja rasada. j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. Mi-13 i N o .8%) radi bolje oplodnje. p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana. u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. U r a n o j proizvodnji. proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija. Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . 10 X bizon. Ranija setva nije pogodna. . u redove ili omaške. U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. j e r biljke suviše r a n o izrastu.(3—0. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). svaka 2—3 dana. još bolje. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva. U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 . Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova).

u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. Nega useva. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. i u slučaju hladnog vremena. U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. cvasti.Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. m a k a r k r a t k o t r a j n o . U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . cvetovi se ne oplode i opačinu. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. naročito pri oskudici osvetljenja. kad vrhovima d o p r u do stakla. Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. Kasnije. Leje moraju da se provetravaju. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. U previše vlažnoj atmosferi. Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. Ako su biljke bujne. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. dok su još male. biljke r a s t u slobodno. Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. Izuzetno. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. a kad je dan sunčan. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. . U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. Sunčanih dana. a zatim i p r e k o noći. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. bez oslonca. u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. U prvo vreme. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. a kasnije svakodnevno. a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. cvetnc grančice. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. zalama se iznad 5. dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. j e d n o s t r a n e i dvostrane. P r e m a potrebi. Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. da ne prelazi 26 °C.

PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. a biljke u fazi prvih pupoljaka. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. U ovim tunelima. a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ). i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila. zbog njihovog rasta. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Mi 13.). zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore. otežani su ra­ dovi. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. uz sabijanje. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima. Međutim. a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Posle izvr- . Pri gajenju visokih hibrida. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije. belis. Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. zbog male visine. Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. ili t e r a b o l o m (50 g/m ). Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). U zavisnosti od širine tunela i sorte. a seme treba da je dezinf i kovano. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid. P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . No 10 X Bizon. To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a .2% vuksala ili si. p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali.

Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina). U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). a u redu 30—35 cm. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. između redova 50 cm. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. . p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). a kasnije svaki drugi dan. m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u .u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0. što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. p o s e b n o s u n č a n i h dana. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje.). zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. K a d a se gaje visoke sorte paradajza. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana. Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova.25%. a u redu 30 cm.25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. Zato se tunel m o r a redovno provetravati. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta.

Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). dosta dob­ rog ukusa. Za setvu se koriste slaklenički sandučići. m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta.5—2 kg.PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. Za svaki rejon. m e s n a t . Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula. a za sorte sa silnim plodovima 1. a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. a n o ć u 18—20°. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. t j . t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. na sličan način kao što je opisano za paradajz. a fiziološki zreo — crven. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. Proizvodnja rasada. Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. sve je veća. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. U novije vreme. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. dugi 8—10 cm. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu.). i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr. One su snažne. Sorte. sočan. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. Plodovi su viseći ili poluuspravni. što biva oko 20 d a n a po nicanju. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. R a s a d se gaji u stakleniku. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. Površina ploda je glatka i sjajna. prosečne težine oko 120 g. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. ili se seje u leje. a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. Rastuća lražnja. Teh- . Naročito značajan činilac je tražnja. Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. Vreme proizvodnje. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice.

svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. ili u dvoredne t r a k e . dezinfekcija. Najbo­ lja su duboka. j e r kapi povređuju rasad. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. Priprema zemljišta i đubrenja. Čišćenje. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. opadanje cvetova i za­ metaka. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. B. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm. tamnozelenim listovima. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6. p r e k o plastične folije. visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. vlage i svetlosti. đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a .se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. K a d a se koriste glinene saksije. One treba da su s de­ belim stablom. Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Dan ranije. saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti. Rasad se zaliva p r e m a potrebi. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana.5). Mg. Rasađivanje. ili 8 0 x 3 5 cm. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom.na do slabo alkalna reakcija. Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. Po potrebi rasad . Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e . šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. . S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Mn. vlažnosti. Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. h u m u s n a . m l a k o m vodom. Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. i dr.). U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . j e r to olakšava vađenje biljaka. Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. P a p r i k a se greje do 22—23 °C. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve.5—7. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. ili 3 5 x 2 5 cm. niti da b u d u u suvišnoj vlazi. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e .

po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. ili oko 120 k o m a d a po biljci. u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. Berba traje do kraja jula. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. uz j a k o provetravanje. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. a po oblačnom vremenu 20—22°. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. Plodovi se otkidaju pažljivo. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. svakih 7—10 dana. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. a kad vreme otopli — manji. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . nerazvijeni. a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . U n e k i m slučajevima. Voda za zalivanje treba da je mlaka. J a k o deformisani. . da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. ili 20—30 plodova po biljci. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže.Kad je s u n č a n o vreme. svakih 15—20 dana. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. Redovna zalivanja. Berba. r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova. Zimi su intervali između zalivanja veći. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u .

U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. H3 (hibrid). Za razliku od stakleničke proizvodnje.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. k a o što su leskovačka. cecei. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. hatvani haj tato. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). a u r e d u gusto. k a o što su zlatna medalja. setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra. a oko 20 °C u t o k u noći. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. novosadska bela b a b u r a . s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. M e đ u t i m . Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. niska. a sadnja polovinom februara. PCR ili p a p r i k e tipa sipki. Kao što s m o istakli. što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana. T o k o m proiz- . Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. a sadnja u drugoj polovini jula. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike.

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . i 18—20° U t o k u noći. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. cecei. k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . sem otvaranja čeonih strana. do 10. o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. Rasad se proizvodi u toploj leji. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . kra­ j e m m a r t a . To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . provetravanje. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju.PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0. i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana. stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. valja podići cele plastične fo­ lije.2%. zlatna medalja. U proleće. leskovačka). Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura. zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja.3%) i 2—3 0. a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. fertigal) i kaljenje rasada. PCR. Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos. a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja. Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba. plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C.

P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. Berba se može vršiti sve do jeseni. Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. vuksal). PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . long violet. a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. a s r a s p o n o m 6. Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . U staklenicima s r a s p o n o m 3. Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . Rasađene biljke se o d m a h zaliju. Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja. Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. Pored toga. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. a najčešće black beauty. zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . hyb­ rid 29. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja. I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. nice hybrid i dr.lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva.20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm).

održavati na nivou 80—85 %. Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. a s proleća. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. a najbolje u sandučiće za setvu. p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. izrazito ljubičaste boje i sjajne. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. plastenicima i staklenicima. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. a rasađivanje u j a n u a r u . na­ lik na vinogradarske. a n o ć u 18—20°. setvu treba obaviti u novembru. nice hy­ brid). kasnije. Međutim. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. a kasnije sva­ kih A—5 dana. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. Zaliva se m l a k o m vodom. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. padaju ili se lome. Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. glatke površine. pod teretom plodova i vegetativne mase. za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. kad je oblačno oko 22°. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. Naime. ili o š t r i m nožem. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Dok se biljke ne prime. kad je sunčano vreme 22—28°. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . U zimskom periodu. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji. Međutim. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a . održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama.

Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m . Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). što zavisi od sastava zemljišta. Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana. Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. vuksal 0. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. a oblačnih oko 22 °C. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom).5 cm. Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C).2 % ) . u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. a posebno fosfora i kalij uma. uvijanjem biljke oko žice ili manile. Naime. On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. dolazi do masovnog opadanja cvetova. vuksal 0. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm. Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. d a n a od sadnje.2%). Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. a kasnije svakih 4—5 dana.Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). do 70. . Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja. Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % . Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r . i to u fazi 2. lako da odgovara rezu na podlozi. U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. U nedostatku ovih. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 . što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. Berba plavog patlidžana počinje 60. i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. do­ nji listovi.5 cm) i d o b r o zalije. a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. što zavisi od bujnosti sorte. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. 4 i 6 listova. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada.

U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje. Prinos može biti 5—8 kg/m 2 . đ u b r e n o kao za papriku. a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . poludugi). Rasad se proizvodi u toplim lejama. K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi). ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana.2%. Pored dva prihranjivanja . aprila. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e . vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela.25% ili cinebom 0. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište.PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. Posle nicanja. Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. u fazi otvorenih kotiledona. o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a . T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. vale rio.

K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. sprečava se razvoj korova. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. folija se odiže. Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim. Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). Posle osnovne p r i p r e m e . a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. što otežava pravilno plodonošenje. s dugim i poludugim plodovima. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. ili još bolje. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta. U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . Berba se može nastaviti do jeseni. m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e . a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . poluvisokim i re­ de u visokim tunelima. u stakleniku. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm. Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm.PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. zemljište se prekrije c r n o m folijom. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu.

Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. uključujući i i n o s t r a n o tržište. a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. .stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. Setva se obavlja to­ k o m septembra. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana. a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara.5— — 2 kg/m 2 . U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. P r e m a t o m e . Prinos se kreće od 1. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. Na taj način sprečava se izduživanje stabla. j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da.

P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . uz vrlo povoljne cene.Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. a težina 400—500 g. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. U to vreme javlja se veća potrošnja. Koriste se sorle s dugim. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. La­ ko se beru i p a k u ju. k a d a se postižu niže cene. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein. tamnozelenim plodovima. s proleća. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n . najpogodnija. na Primorju i južnom del u Makedonije. Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. vrlo rodan. a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. kao i uštedu u troško­ vima grejanja. tamnozelenim plodovima. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. bez gorčine. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. U našim južnim krajevima. k a d a p o č n u da lete insekti. kada nema insekata — oprašivača. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. izgleda. veoma snažnog rasta. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . Stakleničke sorte krastavca . Sada se pretežno gaje F: hibridi. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. dužina plodo­ va oko 35 cm. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. Međutim. dužine 35—40 cm. m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i .

Najpoznatiji su pepineks. Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. s t a r e 30—35 dana. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . »ženski« hibridi. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. to treba da učini s a m odgajivač. U nekim zemljama. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. čvrstim. Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. Ako u stakleniku n e m a stelaža. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . uglavnom holandske. Opis. s k r a t k i m . ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. t j . briljant i dr. u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. . U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. babina. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. naročito u Sovjetskom Savezu. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. nu­ de niz novih hibrida. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. Postoji više načina da se odgaja rasad. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. Rasad se odgaja u staklenicima.I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme.

Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. Zalivanje se obavlja po potrebi. Međutim. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. K a d a se koriste hranijive kocke. a radi održavanja vlage. potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. Kasnije. 6—8 dana posle nicanja. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. što sada nije slučaj. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. Seme se. u nekim slučajevima. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. uvek blagovremeno. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. Posle se saksije dopune zemljom. maj pre. očuva korenov sistem. P r e svega. ne bi bila korisna. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0. na nivou 90—95 %>. setva se obavlja me hanički. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. . pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. a kad biljčice niknu. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase. pe čene gline ili celuloze (đžifi).njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. Nega rasada. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić. To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. što je moguće bolje. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. pikiraju se u već pripremljene saksije. Najzad. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. ali to ne znači da takva mera. još dok su u fazi kotiledonih listića. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. po mogućnosti. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. Hranljive smeše. koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren.5. od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom. ili treseta. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima. Pošto nikne oko 50 % biljčica. k a o i dnevne kad je vreme oblačno.

Nasuta zemlja se najpre prekopa. U staklenicima čiji su odeljci široki 3. vlaž­ nosti i aeracije. j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli.. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka. dezinfekci­ je i si. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika. obavlja se sadnja. Ranije. vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e .20 m formiraju se dva banka. dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni. Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. Toplota. Gajenje krastavaca direktno na zemlji. ili stajnjak i ple­ va. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. na razmaku 50—60 c m . duž nosećih stubova. što se gotovo redovno do­ gađa. m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji. za dva r e d a biljaka. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje. ili tog j u t r a . biljke se sade na bankove. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje. . Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika. Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm. Dan-dva posle slaganja. staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm. Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . k a o pri podizanju toplih leja. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a .

Za kas­ nije useve krastavaca. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e . Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena.40 m — 4 reda. a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. Količine m i n e r a l n i h đubriva. slami se dodaju veće količine đubriva. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale. tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. . težine oko 45 kg. Poka­ zalo se. Izbor i priprema slame. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali). P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. p r e nego što r a s a d preraste. što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati. S e m toga. kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. Ona treba da je suva. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. težine 15—20 kg. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota. zasađene u j a n u a r u ili februaru. a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6.000 bala slame težine 12—15 kg. Bale se redaju na površini. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza.20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača. bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno. n a r o č i t o azotnog. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. one su z n a t n o jevtinije. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva. ili nešto ukopane. m e đ u t i m .

pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha. Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. Da se to izbegne. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. približava se nekim oblicima hidroponske kulture. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. odražavaju se krajnje nepovoljno. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°. Preimućstva. što je. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . naročito superfosfata. 3. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . već od aprila ili maja. S druge strane. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. staklenik t r e b a zaseniti. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji.500 biljaka po ha. usled čega lako podležu oboljenjima. Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. 2. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. izgleda. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. Niske t e m p e r a t u r e . usled sve inten­ zivnije insolacije. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. ispod 15 °C. u plitka gnezda napravljena u slami. n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. debele vreže. Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1.Sadnja. naroči­ to a k o duže traju. o d n o s n o 12. Nega useva Toplotni uslovi. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. d o b r o zaptiven. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. što znači oko 50 cm j e d n a od druge. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen.

Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. postiže se re­ dovnim orošavanjem. one moraju biti uvek dovoljno vlažne. svih u n u t r a š n j i h instalacija. prožimajući balu. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. po p o d n e . zaliva se r u č n o . a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. dok previše vlažna dobije ornu boju. Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica. kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku.r a t u r e u dužem trajanju. stakla. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. još i prskanjem staza. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame. Vlažnost vazduha. a s proleća. a da se ne cedi i otiče. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. Previše vode. k a d a je loženje prestalo. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. a a k o to nije dovoljno. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. Navodnjavanje. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. a s proleća svakog d a n a . Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. a po p o t r e b i i bi­ ljaka. Ako je vreme s u n č a n o i toplo. ušavši u n u t r a . usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . usled čega biljke dobiju uveli izgled. Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. Snažno razvijen korenov sistem. tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. ili a k o se često ponavlja. Kasnije. doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. U početku. Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. j e r se. p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno.

Sem toga. To zavisi i od plodonošenja i. sa 120—150 kg KAN-a. T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. treba ih rasturiti ravnomerno. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. Poclsipanje (mulčiranje). 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. naročito useva na b a l a m a slame. . Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. Prihranjivanje. na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. uz k a n a p .rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju.5—0. P r e k o m e r n o đub­ renje. klimatskih uslova. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . a azotnim krajem maja. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. stablo se jako izdužuje. pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. delimično. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. u sloju 2—4 cm. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . Zimi. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva. CO2. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. Svetlosni uslovi. usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. kad žilice izbiju na površinu. Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik. naročito azotom. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva.7%). Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. biljke brzo rastu uvis. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. Periodično. Pričvršćivanje biljaka. Što se tiče azota. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . da se malo zagreje. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m . Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. Najzad. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. treba takođe izbegavati. od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. k o m p o s t o m ili tresetom. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. Kasnije. poluzgorelim stajnja­ kom. n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. dok ne počne plodonošenje. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . 200 kg superfos­ fata. te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . S druge strane. j e r je štetno za biljke i neekonoinično. kao i režima navodnjavanja.

I z n a d svakog r e d a biljaka. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. o d m a h iznad zemlje. gore. ili se vezuju rafijom. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge. ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. jedna biljka se veže za žicu b. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. na konstrukciji stakle­ nika. sledeća za žicu d. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. — Sledeće vreže I reda. uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. vreže II r e d a se ukla­ njaju. na slici). U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. i za njih se privezuju biljke. Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. do visine 150 cm. Umesto žica. m o g u se postavljati perlonske mreže. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. U uslo­ vima obilne ishrane. a donjim za s a m u biljku. o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. Orezivanje. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. T a k o se orezuju i vreže I I I reda. i t a k o naizinenično do kraja reda. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. Sem toga. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. . t j . Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici).

a vreže II reda se uklanjaju. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše. orezuju se na 2 lista i 1 plod. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. a na sla­ bijim manji broj plodova. Uopšte uzevši. i ukoliko su biljke snažne. uz k a n a p . ostavljaju se na 1 list i 1 plod. a kasnije. kad se poboljšaju svetlosni uslovi. do 150 cm iznad supstrata. a zatim se ostave da slobodno vise. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji.— Vreže I reda. ili 7. . dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. postane »trbušast«. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. Štaviše. — Vreže I reda. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. slabe vreže i deformisani plodovi. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice. Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice. ili 7. svi požuteli listo­ vi. Donji. S proleća. Manji broj listova i plodova. u uslovima nedovoljne svetlosti. — Prve 3—4 bočne vreže. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža. iznad 50 cm. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje. skrati se iza 6. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. Broj vreža II i sledećili redova. j e r takav plod r a s t e neravnornerno. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. đeformiše se. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. razvedu se i privežu za žicu. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe.nad 150 cm. pri č e m u se u pazuhu 1. 15—20 plodova. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. lista. bez oplodnje. pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. ili na 2 lista i 2 ploda. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. ispod sa­ mog vrha. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. lista. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. lista ostavlja vre­ ža IT reda. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova.

Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. potpu­ no pravi. . Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. m e đ u t i m . na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci. Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore. Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. bez ikakvog defekta. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju. plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). zavisno od priraštaja mladih plodova. dok još ne lete pčele. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. ili oko 20 kg. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . jako krivi. ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. Plodovi se b e r u odsecanjem. pomoću specijalne ma­ šine. Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. trećeg ili četvrtog d a n a . U prošeku. n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. defektni i si. k a o n a k n a d n i usev. Kastracija se obavlja izjutra. ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. j e r u t o m slučaju neće da raste. j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. a između biljaka u redu 20—25 cm. d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve.). Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. 25—30% druge i 10—15% treće klase. Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja.Da se oprašivanje onemogući. U novije vreme. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . Berba i pakovanje. B e r b a se obavlja svakodnevno. traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. k a o i kastracija ženskih.

15%) plamenjače (cineb 0. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. Osim toga. a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a . a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. parafin). Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). Međutim. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . fertigal 0. sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm. p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. džifi. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana.2%). To znači da su termini proizvodnje. secura). relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku.1%). U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C). Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e . a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. Međutim. Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. salatari (sunčani potok.GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . n e s m e t a n razvoj k o r e n a . presovane). S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). do nicanja. U plasteniku. Međutim. p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0. treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). delikates. serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. a po p o t r e b i i češće. to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja). S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u . uz dovoljno organske materije u zemljištu. Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. sporu Fi trix. staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem.20%) i pepelnice (karatan 0. u n a s se najčešće uzgajaju salatari.

i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod. Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane.5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema.Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. a naročito u fazi plodonošenja. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću. . U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana. j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. Prve.

To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. U j u ž n i m regionima. tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. Prvo prihranjivanje se vrši 10. presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . a drugo . Međutim. d a n a posle sadnje. s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana. Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. sunčani potok. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na. uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. do kolilcđona. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra).Svi stari. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. U saksije se seju 1—2 semenke. dublje. k o r a i si. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. s e r r a 27). Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Posle nicanja. o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o . t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla. kao i p r i mogućnosti grejanja. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi. Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. uz sve redovne m e r e nege. Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. a mogu i kornišoni (parifin. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). tunelima. u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm.). U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. hibridi krastavaca (delikates. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. Proizvodnja rasada lista. a za jesenju proizvodnju krajem jula. Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm. Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana.

a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije. Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. Uz redovnu zaštitu useva. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . februara. pariški kornišon. Međutim. Izbor sorte za­ visi. m a r k e t e r . parifin. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates.2 % ) . nais Fi i dr. fertigal 0. 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. tržišnih uslova i dr. . mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. raspoložive opre­ me za tople leje. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. Proizvodnja rasada i rasađivanje. Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. sunčani p o t o k . koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). Berba se obavlja svaka 2—3 dana. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. kvaliteta bioenergetskog materijala.

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . a zatim se. zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. I . a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. podižu i bočne s t r a n e tunela. Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . U niskim tunelima proizvode se rane. stari listovi. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. Prihranjuje se kao i krasta­ vac. Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. a u r e d u 50—60 cm. p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje. a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). Plastična folija se počet­ k o m maja skida. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm). U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . plas­ teniku). žbunaste sorte. Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. ili folijarno. p r i višim spoljnim temperatura­ ma. a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. a bez grejanja o k o polovine maja.Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. kao i svi žuti. Bočne grane se blagovremeno odstranjuju. Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. Nega r a s a d a je uobičajena. kompleksnim đubrivom (vuksal).

u novu leju. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). februara. Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Posle rasađivanja. U toku maja bere se svaka 2—3 dana. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 . i 10. Rasađivanje na stalno mesto. Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Ako stanje useva iziskuje. vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. Setva se obavlja između 1. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. Koriste se isključivo žbunaste sorte. svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Najče­ šće. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. vrši se počet­ kom m a r t a . a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 .

koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. . j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. r a d n e sna­ ge i dr. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . P r e m a tome. deci minor. setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m .tučkovi ženskih. n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. ili sva­ kog drugog dana. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. vites. paradajza i paprike. toplijem i sunčanijem. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). p a p r i k a . majska kraljica. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. T e h n i k a proizvodnje rasada. U n a š e m podneblju. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . novo­ sadska m a s l e n k a i dr. p a p r i k e ) . B e r b u t r e b a obavljati svakog. rapid. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. leje se pre­ kopavaju. a m a n d a i mnoge druge). Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. krastavaca. brioso. Sorte. krastavac). U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte.

krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C. Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % .5. Obično se koristi nepikirani rasad. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. takođe. a posle nicanja 10—12°. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. Priprema zemljišta i rasađivanje. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. poravna i izmarkira. o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm. Ako je r a s a d proizveden u kockicama. Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C.5—1. ili 2 0 x 1 5 cm.Odgajanje rasada. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a . Zemljište. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Razmak između biljaka zavisi od sorte. Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama).0—6. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama. kom­ p a k t n i h glavica. t j . Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm. Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0.0 cm. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti. a ako je v r e m e oblačno 10—12". Nega useva. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . j e r u to v r e m e može da . te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m .

uz kvalitetne glavice. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. stari listovi. dovoljno zbijene i čvrste. j e r o n a daje najveće prino­ se. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. r e n a t a i dr. Vreme setve. Pri pikiranju setva se obavlja gusto. a noću 5—8 °C. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). Ako se prodaju »na komad«. deci-minor.podnese slabo zasenjivanje. Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji. što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . berba se može početi i n e š t o ranije. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. Salata se proizvodi iz r a s a d a . Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. Najpovoljnija je sukcesivna se- . Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. jeseni i zime. Usev se navodnja­ va kišenjem. a rede ostali varijeteti salata. Po potrebi. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. često i više. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. ali sporije. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. Pogodne s o r t e su nansen. sa k o r e n o m nagore. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . Berba i prinos. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. a posle pikiranja oko 15'C. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. a s proleća 30—35 dana. o d n o s n o 20—35 t / h a .

U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0. odnosno prvi mrazevi. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada.5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje. a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm. Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata. na du­ binu oko 5 cm.05% (protiv sive truleži i plamenjače). Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. maj­ ska kraljica i dr. zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem. sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm. sorte i vremena berbe i kreće se od 1. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). a protiv puževa lim a x (1. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom. Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 . i po­ krije 0. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova. U toku kasne jeseni. Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju.). Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama.2% ili si. Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava. i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva.5 do 3 kg/m 2 . a sledeće okopavanje je za 10—15 dana.tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15. gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a . 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. a p r i n o s zavisi od gustine biljaka.5 kg/100nr).4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e . a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. . što obično biva približno mesec dana posle setve. a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. avgusta pa do početka m a r t a . dok biljke ne zatvore redove. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta. s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja.

uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. Lubenica se proizvodi iz rasada. a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . o d n o s n o oko 16 °C noću. a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. šugar bebi. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva. a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. U d o b r o pripremljeno zemljište. Dalja nega r a s a d a je uobičajena. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . a zatim usev opraši i po potrebi zalije. Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. Posle ukorenjavanja. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. Međutim. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). zavisno od sor­ le. sigetsep i si. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . Kada je vreme vedro. j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje).Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. u hladne leje. U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru.

Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . sa setvom u t o k u m a r t a . Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na. suvi listovi. dok se ostala zakidaju. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna). m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja. dovoljno vlage. s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista.5—2 m. i to kalemljenjem na vrg. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari. . Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada.15% (antraknoza). P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 . K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja. postavi se crna folija.se snizila visoka relativna vlažnost. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0. Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 . U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke.P/» (pepelnica). koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja.

2—3 dana posle nicanja. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C. Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni. Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice.5— 2 cm. hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda.. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc.20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. Ka- . posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom. Pored toga. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1. sigetsep i si. Spojno mesto se obavije vatom. Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. a zatim se snižava na o k o 16 °C. koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit. m r a m o r k a . Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. ili hladna. krat­ k i m stablom.1%) i pla­ menjače (cineb 0. gnezda. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda.2 %.5—2 cm). Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo. Kao i za proizvodnju krastavaca. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. U proizvodnji r a n i h lubenica. što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim. s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). sazrevanje plodova je ranije. U fazi otvorenih kotiledona. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e . pepelnice (karatan WP 0. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju.5 kg. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. vrši se kalem­ ljenje. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim.PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). i to u saksije. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice.15%). sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. 0. gnezda mogu biti top­ la. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha.

Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a . Prinos je 3—6 kg/m 2 . treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna.8 m p r i jednoj biljci u kućici. U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara. m e đ u t i m . Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica. u toplim lejama se može odgajiti i lubenica. šuger bebi i si. Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena. pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom.5 X 0. Naime.2%). sa sitnijim plodovima (stoks. fo­ lija se u potpunosti skida. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla.8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1. po­ i m a n i usev. Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. Setva se obavlja prvih d a n a aprila. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja.). Setva se obav­ lja u gnezda.5 do 0. kućice sa 5—6 semenki. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte. Lubenica se. dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha. a u d r u g o m — kra­ jem marta.5 do 2 X 0. odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 . U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja. j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . .Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije). što zavisi od nači­ na proizvodnje. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza. na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. Cu). U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. već kao n a k n a d n i . Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima.

Setva se obavlja to­ kom decembra. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. po svemu sudeći. . dok još n e m a pčela. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p . odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. prescolle de pariš. u skoroj budućnosti. cvetovi se oprašuju ručno. s plodovima teškim 500—600 g. inače. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. rica Fi i dr. U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°. Po pravilu. u odeljcima širine 6. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica. a zatim još jednom ili 2 puta. R a n o s proleća. obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. uz k a n a p . dinja ne gaji u staklenicima./m ). a noću za 3—5° niža od dnevne. može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev.20 m biljke se sade u dva reda. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas. zalivaju se redovno.40 m sade se 4 reda. naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. U nas se. ali će. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. svi prekobrojni se o d s t r a n e . najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. Berba počinje u prvoj polovini maja. Kasnije. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. kad plodovi n a r a s t u . Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. p r e m a slemenu špalira. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. persijska. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. ili se unese košnica s pčelama. svakih 10—15 dana. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža. U prvo vreme. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. stavljaju se u na­ ročite mrežice. Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže.). dok biljke ne počnu da zameću plodove. a ostale dve horizontalno ili koso. U staklenicima sa širinom odeljka 3.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. sada. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista.

Mere nege su iste kao za lubenicu. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). hibrid 7. persijska. zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. pri čemu se postiže veća ranozrelost. sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. odnosno polovinom avgusta. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem. Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu).Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . Stari listovi se redovno odstranju­ ju. a zakidanje je isto kao u stakleniku. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm. Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. Berba počinje polovinom maja. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma).

presovane ili »džili« saksi­ je. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a . Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu. Nega useva je ista kao kod lubenice. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. charentais i dr. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. u p r e t h o d n o načinjena gnezda.Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. Na jed- .50 cm. persijska. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Prvih nekoliko dana. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. Biljke se postave »na trougao« u dva reda. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. Leje se u m e r e n o provetravaju. ukoliko je vreme sunčano. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. Sem toga. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. glinene. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom.). Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. charentais i dr. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. oko 20 °C po oblačnom vremenu. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. Kad seme ni­ kne. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. p o r e d a n e u toploj leji. a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. uz iste m e r e i nege.

a polurani krajem juna. . Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. Setva se obavlja krajem mar­ ta. 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č . ostali se uklone. Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . po potrebi. odnosno oko 12°C oblačnih dana. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. s p a n a ć a i si. a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. i to u pantljike od 10 do 12 redova. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru.). Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova.noj biljci ostavi se 4—6 plodova. N e o p h o d n a su. Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. odnosno 6—8 kg/m 2 . a u redu 3—5 cm. isto tako. proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . između redova 10—15 cm. preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. i to po­ stepena. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . U fazi dva lista vrši se. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana.

Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. Seje se u redove ili omaške. U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). kao i mnoge druge. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. Treba paziti da ne p r e r a s t u . S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. a kvalitet j a k o pogoršava. Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. intenzivno crvenim. ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. Dobra je i sorta »non plus ultra«.visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. i k r a t k o m vegetacijom. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. mada je sklona da brzo prozukne. već sa­ mo listove. Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. usev se usporeno razvija. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. malom rozetom. Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. a zatim IA—16°. A—5 g semena na 1 n r . Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . Na .

N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva. a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . u redu gusto. te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. odno­ sno berbe. Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. Pored proizvodnje iz arpadžika. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). razvija mladi luk. n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0. Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom. a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . veoma brzo. biljka do biljke. Iz ovakve lukovice se. U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana. beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). . prečnika 2 — 3 cm. belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e . Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove.5 do 15 kg/m 2 . o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana. a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm.U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. Međutim. Radi bržeg rasta. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara.

Dok listovi ne izbiju na površinu. Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara. I . a u redu se stavljaju jedna do druge. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. Koristi se beli luk jesenjak. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. bez razmaka.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. Usev se zaliva po p o t r e b i . a posle — s a m o noću. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm. Sadnja se obavlja u oktobru. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . koji je otporniji na hladno­ ću. kada nema mladog luka sa otvorenog polja. U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja. Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. Sadi se gusto. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. na r a z m a k u 10 X 5 cm. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. na dubinu 4—5 cm.

posle proređivanja u fazi prvog lista. Zemljište se posle setve zalije. j a n u a r ili februar). sa najčešćom setvom krajem avgusta. Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . ili srednje r a n a sorta n a n t e s . Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ).Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m . Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. Kasnije. Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm. T a d a se listovi seku. . Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a . o k t o b a r ) i zimi (decembar. To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. s proleća. Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. Setva može bili u jesen (septembar. Posle nicanja. i to k a k o korenasti tako i lisnati. a u redu.

ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna. vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m . Slično salati.5 kg/m 2 .S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja. što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta.). Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. sa grejanjem i bez grejanja. ali m o r a biti blagovremena.5 kg/m 2 . kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista. To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. zime i proleća. Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1. dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . S p a n a ć zahteva plodno zemljište. . Ber­ ba boranije je sukcesivna. a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. j e r je boranija toploljubiva kultura. Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si.

kelja. gde se mogu regulisati uslovi uspevanja.Gajenje kupusa. fertigal). a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal. o d n o s n o oko 15° za oblačnih. Karfiol se uzgaja siično kao i kupus.1 %) i od Pythiuma (Cineb 0.5 %) i plevljenje. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. 0. i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. a u fazi glavice i —8 °C. Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. isti je k a o kod ku­ pusa. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. . n o v e m b r a i decembra. a sadnja krajem jula. Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . o d n o s n o o k t o b r u . t j . fertigal). U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. u septembru. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. od setve do berbe. za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . aprila. zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. tj. Način proizvodnje. KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a . Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar. to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . ekspres. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. Biljke se redovno neguju. S obzirom na dugu vegetaciju. o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi). a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. a drugo p r e d početak formiranja glavice. Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje.

svetlozelenim »jabučicama« i listovima. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke). seje se sredinom decembra. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. koja se razvija. U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. kao što su beč­ ka bela i delikates. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra.). 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. spanaća. one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola. ili 25 X 25 cm. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem. na rastojanju 25 X 20—25 cm. . a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0. do kraja aprila. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. Ne­ ga biljaka je uobičajena. hraniva iz listova prelaze u glavu. počinje for­ miranje glave krajem septembra. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. a zatim se usev d o b r o zalije. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju.5 do 2 kg/m 2 . a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje. karfiol koji se seje krajem juna.5 do 1.Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. Stasaju za berbu u decembru. Nega je ista kao i za k u p u s . Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom. U toku dorastanja. u leje bez grejanja. j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. Prinos karfiola se kreće od 1. Naime.2 kg/m 2 . Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. krajem septembra. bele boje (delikates. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila. koje traje 30—40 dana. bečka bela i si.

. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. Kartalov P. 1968. žurnal Minist. Sofia. Murtazov T. 58. SSSR. 1971 Daskalov Hr. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 . 1977. No.. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E. Acta Horticulturae. Kišinev. A. ovoščevodov Somos. Moskva — Sofia.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. sel. revue du Comite internat. Moskva.Gončaruk N. Murlazov T. revue lrancais du maraichage. S. Cekleev G. 1957. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben. Turi M.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi.: Polimeri v ovoščevodstve. 1977.: proizvodstvo. Smirnov N. Budapest. des plastiques en agriculture. Buda­ pest. 1971.. 1973. Korodi.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. 1972. *** PHM. Paris.: proizvodstvo. i dr. Moskva. naučno-proi/. *** Kartofel i ovošči. *** Plasticulture. Moskva. Moskva. Paris. Plovdiv. Kolektiv autora: Proi/. 1969. hoz.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. 1975. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. 1974. S. Plovdiv.vod. de l'hortculture el de la pepiniere. Murlazov T.

karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 . kelja.Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful