POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . staze. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. stelaže. grejna i električna instalacija. gasa. konstrukcija za pridržavanje biljaka. Nezavisno od toga. krovne staklene površine. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. . p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti. U celini. TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u .j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. p a r e iz industrijskih pogona. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. otvori za provetravanje i vrata. kao specifičan građevinski objekt. bočne staklene površi­ ne. u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi. a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . Osnovni elementi konstrukcije su: osnova. zemljišne i vazdušne vlage i dr. sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. za svaki staklenik. noseća kon­ strukcija. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove.

a ponegde i vlažnost. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. o d n o s n o širine odeljka. a dužina od 50 do 80 m. T e m p e r a t u r a vazduha. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. o n d a je to stelažni staklenik. krastavac.5 ha. 6. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . Pojedinačni staklenici. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. gde se proizvode na osnovu holandske licence. te su veoma pogodni za uzgoj rasada. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm.6 m.4 m i 12. koji se uvoze iz Bugarske. Blok staklenici. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata.2. paprika. hangarni staklenici. često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha. Grade se p r e t e ž n o od metala. Njihova veličina može biti različita. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. Jednostrani staklenik. Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju.8—2. Staklenici t i p a Venlo. regulišu se a u t o m a t s k i . U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika.5 m. gajenje povrća i cveća u saksijama. Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova. počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 . Sistemi grejanja m o g u biti različiti. te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. to su tzv. time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor. U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a . PO-8A). m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća. Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. cveće). Koriste se za proizvodnju rasada. Staklenici tipa Venlo. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u . ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m .

Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2. U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine.5 ha ima nezavisan kolao. Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . r a z m a k između šprosni je 75. Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima. staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C.20 m. odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju.20 m p o p r e č n o . Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama.). Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje. tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3. svaki za po j e d n o polje od 1. karan­ fili i dr. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak.7 cm.5 ha postoje 2 mehanizma. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o . Svako polje od 1. a u slemenu 3 m. T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . Kotlarnica ima 4 kotla. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C. Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva. pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C.5 h a . . t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima. Ipak.20 m. a na boč­ n i m 3 m m . Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže. Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1. U staklenicima is r a s p o n o m 6. Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e .40 m p r i n o s je bio veći 12%. Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama. Kotlovi zagrevaju vodu.003 m/s. a po dužini o l u k o m .20 m. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. Osim toga. ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m .sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3. po 2 ili 3 sa obe strane. Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0. Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama.

a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. na principu tzv. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom. N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. može p o m e r i t i . visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . a d r u g o m do 115°C. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. Toranj-staklenici. ili da se vrati na s t a r o mesto. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom.Pokretni staklenici. sa toplanama na mazut. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . energetske krize. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. zemni gas ili ugalj. Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule. Staklenici od prozora za tople leje. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika. INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). p r e k o sistema valjaka. postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). termosifona. U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama.

Ukoliko je dužina ve­ ća. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka. ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. k a o lakša. p a r o m . a grejanje je nesigurno i neravnomerno. Ostali načini grejanja. kakve grade individualni odgajivači. j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik.svih delova staklenika. ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . U veoma ograničenim srazmeram a . zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova. a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto. Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. penje se. a ne u obliku slova T. gde se ponovo zagreva. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. . penje se naviše. Voda koja se zagreje u kotlu. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. primenjuje se parno grejanje staklenika. a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. toplovodno grejanje se d o b r o podešava. voda cirkuliše u s p o r e n o . Osim toga. zbog mnogih nedostataka. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. itd. vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi.

Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0. Izračunavanje toplotnog bilansa.00 4. Osim toga. Međutim. Najzad. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono. Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika. nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava. a delom koristi za recirkulaciju. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje. po uinereno toplom — mešovito.80 2.50 7. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika.00 . ili da se instališe rezervni elektroagregat. U poređenju sa toplovodnim. a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva.00 2.00 1.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine.15—0. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh.20 mm (k) 5. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C). a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje. p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca. investiciona ulaganja su niža.

debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. da ne zasenjuju biljke. po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300. Grejna površina cevi. Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. . i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C.Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. njihova dužina. imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. naj­ više zastupljeni. Važno je da grejna tela budu što manja.000 kcal/h. Zavisno od konstrukcije staklenika. onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 . uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). tj. koji su u nas. inače. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika.

Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. orošavanjem i kapanjem. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju. k a o i za zaštitu useva. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku . drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. Na o d r e đ e n i m mestima. koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika.U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. ili isklju­ čuje. Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi. Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. Drenažna instalacija. ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina. na p r i m e r 1/3. otvara r u č n o . Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. bez prisustva r a d n i k a . ugrade se odgovarajući priključci. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. zavisno od načina na­ vodnjavanja. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima.

Papriku. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. verticiliozno i fuzariozno uvenuće. askohitoza. crveni pauk. Kolos-Moskva 1977. p a m u k o v a lisna vaš. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e . visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima. Zemizdat — Sofija.. mozaik i dr. tripsi i dr. staklenička belokrilka. virusni mozaik i dr. lisne vaši. kra­ stavcu i paprici. prečnika oko 50 m m . ili n e š t o dublje. na svakih 5—6 m.nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm. i bolesti — pepel­ nica. a najopasnije bolesti pepelnica. Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. crveni pauk. sovice.. bela i siva truležnica. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. kladosporijum. t r a n s p o r t n e trake. pepelnica. crveni pauk. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. cikade. a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . siva i bela truležnica. . m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora. lisne vaši i dr. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra. virus mozaika duvana i dr. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. sovice. staklenička belokrilka. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. Elenkovu i dr.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. često bez plodosmene. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. Drenažne cevi su keramičke.. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm).

r o t o v a t o r o m ili na drugi način. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . Cirade su široke 3. cevi. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. zemljišta. radi uništavanja akara. prcčnika 10—12 cm). zemljišno-đubrevitih smeša. doslednom primenom profilaktičnih. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m . a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0. instalacija i stakla. staklene površine) najp r e se ispcru vodom.1% akreksa. ili se spaljuje. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno.5%) i fosfamida (0. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. lisnih vaši i belokrilke (npr.6 m a duge 30—40 m. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. cevi. ambalaže i semena.2%). Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg. održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. akarida. U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m . s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice. Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. 0.1% akreksa i 0. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. Na taj način. Profilaktične mere. dužine 1 m. Šire cirade su manje pogo­ dne.2% fosiamida). Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . a ako za to nema moguć­ nosti. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i .15% k a r a t a n a ili benomila. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. zatim odgajanje zdravog ra sada. koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. rastvo­ r o m 0. agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju.

Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. t j . a samo izuzetno hemijskim sredstvima. d o b r e nege. što iziskuje veliku predostrožnost. Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . Posle toga cirada stoji još 2—3 h. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. pravilno i blagovremeno sprovedene. Hemijske mere. a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena.5 l / m 2 ) . p o r e d glavnog. Mnoge agrotehničke mere. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju.20%). Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u . Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid. Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida.15 l/m 2 ) i dr. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. Zbog toga je korisno da se . a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va. Agrotehničke mere. Mnogi od njih. o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . pravilnog đubrenja. imaju i s p o r e d n o deiovanje. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli. š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta. U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru. nemalocid. dezinlikuje se centralna betonska staza. u koje se zamače obu­ ća s navlakama. uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1. Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. Veliki značaj u prevenciji virusnih. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla.pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. insekticid i herbiciđ. rotacije kul­ t u r a i dr.6 kg/cm 2 . zatim tečni v a p a m (0. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ). Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. na j pre p a r o m p o m o ć u creva. održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. Unošenjem svežeg stajnjaka.4—1. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta.

bromeks (0. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima.05—0.2%) i dr.. tzv.3—0.1%) i afugan (0. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima. Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca. Staklenici.u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom. Protiv plamenjače krastavca (P.3%).). Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima. rogor (u konc. Na p r i m e r . Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0.05%).. ditam (0. cubensis) d o b r o deluju cineb (0.05%). n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama.08—0. koja se. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe. može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber.2—0.5%) i m o r e s t a n (0.2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0. k a r a t a n (0. s različitim vrstama aktivne materije. tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi. grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha). pa p r e m a tome i šteta koju nanosi. nezaraženog rasa* da. m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare. u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina. H. itd.4%) i a n t r a k o l (0.3%) i dr. b a k a r n i eksihlorid (0. Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Međutim. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal.4%).4%). pored akreksa i m o r e s t o n a .). 0. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- . U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom. Za uništavanje akara. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0. Brojnost belokrilke u staklenicima. i dr.3—0.15%) i dr. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ). pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra. Biološke metode suzbijanja štetočina.). veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. a zatim benlejt (0. p o r e d hemijskih m e r a borbe. kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0. Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. inače. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV. Protiv a k a r a . a k r e k s je delotvoran protiv akara. postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine.3—0.15%).2%. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. usleđ čega masovno ginu.08%-tnim r a s t v o r o m rogora. u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana. k a o svojevrsna ekološka ostrva.03—0. tiodan (0.08%).2—0. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog. odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah. sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi.). Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. koji su česte štetočine stakleničkih useva.1%).

tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom. od početka aprila pa dalje. kad vreme otopli.5%-tnim rastvorom benlejta. protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije. Dok traju berbe. Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača. i askohitoza. K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi. Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa. s približavanjem berbe. Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika. aktelika i drugih p r e p a r a t a . Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0. postoje dobri uslovi . k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice. ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. 4 % ) . koji istovremeno deluje i na akare. smeše ova dva insekticida. b r o m e k s a . t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr. primenjuje se akreks. rogora. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan. u inter­ valima od 15 do 30 dana. protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. Ako je jesen vlažna.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). a kasnije bromeks i aktelik. p r i m e n o m tiodana. Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. b r o m e k s i aktelik). ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku.5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. Kasni. Posle rasađivanja krastavca. pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja. Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava. do početka berbe (krajem novembra). a kasnije. pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli. metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0.05%-tnim rastvorom benlejta.000 jedinki po ha. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. Kasnije. pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. Ašersonija ne može da se primeni. a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . a ne uništava enkarziju. U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 . Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m . te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80. t j . U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci.15%. metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. d i t a n o m (0. p r e p a r a t m o r e s t a n . U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica.r e s t a n ) . U poslednjem periodu vegetacije. cinebom ili a n t r a k o l o m . rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. Ukoliko se koristi ašersonija. t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca.. prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci. I ovde se u prvom periodu vegetacije. a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0.

prska se 0. Ipak. a pepelnice se jave vrlo kasno. da d o b r o drži vlagu. 1 dela treseta i 1 dela peska. p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. p r e svega od verticilijuma. da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. protiv kojih se upotrebljava 0. na njoj belokrilka manje naseljava. protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. Dok vreme ne otopli. kao što su slaklenićki moljac. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a . na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom.za široku p r i m e n u biološke metode. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture. brom e k s o m ili aktelikom. Plamenjače se ne razvijaju. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. lisne vaši i dr. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . i sovica. d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. D o b r a smeša za setvu spravlja se. d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. od 2 dela glinovite zemlje. cika­ de. metiltopsinom ili derozalom. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom. na primer. a posle toga može i afugan. Međutim. Za setvu paradajza. u jednakim drugim uslovima. kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine. izuzev lisnih vaši. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. .5%-tnim tiozolom. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje. sovice.3—0. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. ona često s t r a d a od drugih štetočina.05-tni pirimor. U vezi s belokrilkom. isto tako. rogorom.

a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje.15% N. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0.ija. . te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka.20% K 2 O . Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. a TKS-2 dvostruko više. niti kasnije. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. ijal. b a k r o m i gvožđem. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . Treset ima znatna preimućstva. kanala i b a r a . U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. Rastresit je.4. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 . imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. Međutim.15% P2O5 i 0. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . To je srazmerno lak mate. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti. od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N. od 6—8 zapreminskih delova treseta. Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. što olakšava njegovu obradu. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1.Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. t r a n s p o r t i prenošenje sak. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. na pri­ mer. TKS. 0. u toku 2—3 meseca posle rasađivanja.

p r i dužem korišćenju. polivinilhlorid. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. Pod dejstvom sunca. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. u zavisnosti od boje. s r a v n o m ili valovitom površinom.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. a veoma slabo toplotne zrake. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija. debljine 1—2 cm. p r e svega. kida se. koja smanjuje elastičnost folije. ah je ona nešto skuplja. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. Osim folija. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. poliestera i si. različite veličine. ova stari. Ove kapi ne otiču po površini folije. za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. glatke površine. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. od polivinilhlorida. što može izazvati povrede i ožegotine. EVA folija (etilvini 1acetat). koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. Odliku­ je se. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. ploča. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra. Niski plastični tuneli . poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. što je značajno za rast biljke. Polietilenska folija je prozračna. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. većom otpornošću na atmosferske faktore. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. već padaju na biljke.

Visoki tuneli su visine 1. a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla.8—3. Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage.10—0. postavljene p r e k o folija.20 mm i širine od 0. koji čine 2—10% celokupne površine folije. širine 4. u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0. cevi). Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m. što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije.6 m. širine 2—3 m i dužine oko 15 m. pa se p r e k o hartije. Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu.20 m. sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine). a prekriva se folijom debljine do 0.10 m m . a može biti savremeniji (tuneli. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0. PVC cevi ili pruća. ali pogoršava osvetljavanje.5—7. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . cevima za navodnjavanje i si.5 m i dužine 25—100 m. Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela. prevlaci zagrejanom peglom.U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m . Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- . Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm. Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani.6—18 m. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine.60—4. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija. što osigurava bolje toplotne uslove.20 m m . K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m.

U zavisnosti od konstrukcije. ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično. Osim toga. Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0. a ne po dužini tunela.15—0. prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela. S obzirom na širinu ovih tunela. Po dužini. na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje.5 m.20 m m . tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku. j e r je t a d a bolje provetravanje. Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju. često se plastična folija m o r a lepiti. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela.nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike . Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini.

ili' pojačani plastični elementi. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. Stoga je povoljnija polietilenska folija. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. te se plastenik tokom noći slabije hladi. aluminij uma i si. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. što se odražava i na r a s t biljaka. sis­ t e m za grejanje. bez obzira na veli­ činu. Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije. a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika. toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. gvožđa. prekrivena plastičnom folijom. dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku.3 °C u j u t a r n j i m časovima. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori.25 m m . iste su k a o u stakleniku. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne.1—0. a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. plastičnih cevi. zalivanje i ostali.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici. što zavisi od kvaliteta folije. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije.20—0. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca. Po­ što je folija lakša od stakla. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta. Instalacija plastenika. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. njene propustljivosti za insolaciju. a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža. kao i polukružnog oblika. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. Tokom dana. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku.

zatim zagrevanje organ­ skim materijalom.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. To su niski tuneli. mo­ že biti p r i r o d n o . što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. počinje se sa zalivanjem. p o d dejstvom sunca. j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. te se smanjuje radijacija. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju. To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima. visine oko 50 cm.5—1 m iznad plastenika. i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. pozder.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. listinac. Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. bez obzira na konstrukciju. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. i si. Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. toplom vodom. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom. Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). toplim gasovima (lermogen). Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika. Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm. Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego . Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. Zagrevanje plastenika. odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. Međutim. p a r o m .

To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm. a dužina cevi 25 — 100 m. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. što se sve može po želji multiplicirati. U plasteniku se. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine). mogu zagrevati zemljište i vazduh. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. . bez obzira na način. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. kraćeg vremena montaže. ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. osnovna dužina od 2. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima.5 m. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. Osnovna širina lađe je 8 m. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. o d n o s n o kotao. što za­ visi od dužine tunela. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja.u stakleniku. Pored korišćenja providne plastične folije. Maksimalna visina objekta je 3 m. što omogućuje bolje korišćenje tople vode. prilagodljivoj konstrukciji. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom. sistemom za navodnjavanje i grejanje. efikasnim provetravanjem. zatim povrća i cveća. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije.

električna ener­ gija i si. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C. koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. radi racio­ nalnijeg grejanja. pa i plastenik. mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a . Otvori na eevima su sa strane. Naime. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. odnosno za određene uslove spoljne sredine.prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. gas. m a d a može da se koristi i u plastenicima. tunel.

Noću. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. k a d a t e m p e r a t u r a opada. o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . Vlažnost vazduha. 1969): varira od 55 do 9 5 % .m o ć u plastične folije. Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka. paradajz i si. p r i visokoj t e m p e r a t u r i . a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. Za proizvodnju t o k o m proleća. Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost. u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. Naime. a pri za­ li van ju se povećava. T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . ili se plastika skida (tunel). Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu. Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. te je relativna vlažnost visoka. korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. a p r i gajenju toploljubivih vrsta. koja . S u n č a n i h dana. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e .

pruća. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. Zastupljenost stak­ lenika. a više blokova čine rasadnik. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova. čija širina zavisi od mehanizacije. k a o i leja. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. ove puteve treba češće ravnati. Najpovoljnija su laka. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. grupiše se u blokove. najčešće 12—16. što znači da je viša s t r a n a leje severna. s t r u k t u r n a zemljišta. brežuljci. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno. a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. tuneli. širine 2. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. voćnjaci. staklenici i plastenici. kukuruzovine i si. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. . o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. plastenika i tunela. (pogodna za zaštitu leja). sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći. i to ka jugu ili jugo­ istoku. ali da štite leje od hladnih vetrova. čeona s t r a n e ove leje. sa kojih se obavljaju svi radovi u leji.MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. S obzirom na v r e m e koriščenja. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) . Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon. ocedna. a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. d o b r o izabrati mesto. gra­ đevinski objekti. Više leja. Kombinovani tip rasadnika čine leje.5—5 m. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. prilikom podizanja objekata. zidani bedemi. Pri korišćenju zaklona. koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. drvoredi. poprav­ ljati. Pomoćni objekti (zgrade. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. Zakloni od vetra mogu biti šume. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka.5 m. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. Rasadnik. isplanirati i pravilno postaviti objekte. ograda. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. Pri većoj površini staklenika. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća.

a dvostrani staklenici. P r e m a tome. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. brze i pravovremene zaštite useva. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije.ne energije. tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. . Tako. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. dim. Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. zgrada za radnike. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo. od d o b r e organizacije rada. sistem za zalivanje i kvalitet vode. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. k a r a k t e r a proizvodnje. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. krastavac). laboratorija. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . a m a k s i m a l n o od 3 ha. plastenik. uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. k a o i t r o š k o v a gajenja. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. Ove staze. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . a ostali. na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1.5 ha. staklenik). a o p t i m a l n a 36 ha. Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . mogućnost mehanizacije. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a . One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. o d n o s n o proizvodnje. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune. izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. ili ako je osnova proizvodnje rasad. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. v r e m e setve. kao i od klimatskih uslova. na p r i m e r . Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. t r e b a da se asfaltiraju.

III . U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. 2. VII Boramja 12. IX 25. V 1. III 15. VII Zaštićene leje. II 25. X 20. . V 15. V — 10. VII 1. tikava. IX 5. I I I — 5. V 10. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. X I. X — 1. VI 5. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. IV 1. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. za proizvodnju salate. Vrsta I Paradajz — rasad 5. IV 20. VII 10. XII 5. V 15. VII 5. VIII 20. XI 25. X — 20. V — 25. IV 15. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. paradajza. IV 20. IV 10. V — 20. V 10. I I I 1. s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . V 10. Tab. X 30. V 10. VII 10. IV Krastavac 26. IV — 10. rotkvice. I I I 1. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. VII 1. V 20. V — 1.15. VII 1. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. pa se mogu koristiti i mlake leje. V 5. VII 20. VII — 20. V 16. III. IV 30. I I I 15. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . IV — 20. VII 5. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. a zatim proizvodnja krastavaca. XI . IX 10. V 20. V 20.15. VII — 5. XII 18. Tab. I — 5. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1. V 10. X 25. VII 15. lubenica. bez obzira na građu. VII — 5. VI 15. V 10. 1 1 — 30. IV — 15. VIII 5. VII 20. II — 25. III 15. VII 20. V 30.Tab. VII — 1. III 30. I V — 30. 3. X 20. X Do/. mladog luka. III 10. 4. praziluka. IV 25. VI 15. X — 25. II — 30. IX 15. I V — 10. V 20. lubenica ili krastavac 10. VI 5. III 20. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda.

plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m. salata). tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada. u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C. sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana.) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. gde je. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m. zbog udaljenosti od termogena. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. čime se dobija drugi sek­ tor. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže. pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. krastavac). Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz. p a p r i k a . povrće i cveće ili r a s a d i povrće. 58 . Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više. Ovakva. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju.Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. a zatim i) za proizvodnju povrća. Osim toga. Polovinom febru­ ara. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica.

61 .

plastična folija. mrkve. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . Proste zaštićene leje. a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . naslonjen na grebene. a sa južne oko 20 cm. salate. Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. t j . Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište. P r e k o leje. te je hlađenje leje u toku noći slabije. PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo. vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. širine 150 cm i dužine 15—20. Gnezdo se n a p u n i sme- . Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. postavlja se neki pokrivni materijal (staklo. Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad.

Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. dinja i tikava koriste se topla gnezda. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. goveđi. dinja. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. najčešće lubenica. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. tikva. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje. Za r a n u proizvodnju lubenica. Topla gnezda Topli banak . krastavac. a zatim se šablon vadi. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. parafinisane hartije i najčešće od plastike. krastava­ ca. što zavisi od kulture koju treba štititi. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. Mogu se praviti od stakla. dubine 10—15 cm. koji se u t i s n u u zemlju. / Topla gnezda. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. krastavac. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. U ovo gnezdo. ovčiji i si. diže i vrši provetravanje. dinja.

Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja.vrši se setva ili sadnja. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. plastikom. U brazde se stavlja svež. Prečnik cevi. za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. širine i visine oko 30 cm. gasa. Zagrevanje zemljišta. što omogućuje ispuštanje p a r e . j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. a na rastojanju oko 100 cm. za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. a zatim zemlja. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. što zavisi od vrste koja će se gajiti. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. dinju. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C). Na željenom rastojanju stavlja se topao. a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). K a d a se gaje na ovaj način. lubenice i tikvice 40—50 cm.5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Topli baukovi. lube­ nice. a za kras­ tavac. U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. najbolje po sekcijama. u koju se obavlja setva ili sadnja. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode. svež stajnjak u obliku h u m k e . i to na sloj peska od 30 cm. dinje. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . . Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza.

P r e m a konstrukciji. N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. 2. osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. u njima se lakše reguliše vlaga. O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. Proizvodnja rasada. u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine. može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. može im se bez teškoća menjati mesto. zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. prispele za rasađivanje u pravo vreme. m e đ u t i m . između ostalog. a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. Ovakve leje . Pravilno odnegovane m l a d e biljke. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. ili ukopane (ruski tip). zaštićenom p r o s t o r u . i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća. m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. Pri svemu t o m e . one mogu biti nadzemne (pariški tip). Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada. 3. Utroši se manje semena. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. u stvari. 4. načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja.). U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. zbog svojih nesumnjivih prcimućstava. To je. p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. snažne i zdrave. uz brižljiv p o s t u p a k . P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. i najzad. u tzv.

U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja. ali je njihova izgradnja skuplja. Tab. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. Najbolji su okviri od čamove građe. s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. Ram (jastuk. okvir može trajati p r e k o 15 godina. Za ramove su najbolje čamove daske .naročito su pogodne za individualna gazdinstva. u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća. Osim toga. k a o i više drvenog materijala za ramove. Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . 7. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta. Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom. s krovoliko postavljenim prozorima. one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°).

Zadnja daska. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. m e đ u t i m . Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. Asure od ševara su manje pogodne. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. t j . ra t i. treba da je nešto viša od prednje (južne). Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje.širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. 20—30 cm. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a .rokovačima opasnih biljnih bolesti. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. S e m toga. zavisno od vrste povrća. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni. Najbolje je. . da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. Dvostrana topla leja Ašure. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm). Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom. Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru.

Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. Ovčiji. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. Taj tzv. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Slama. sprečiće se smr­ zavanje. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. koje je veoma nepoželjno. n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. ili biotoplivo. bioenergetski materijal. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. sabijen je. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. U k a s n u jesen i zimi. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica. Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. ili električna struja. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. S e m toga. pa čak i g r a d s k o smeće. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. Prikupljanje i čuvanje. Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. slama i pleva. topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d .Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. o d n o s n o pregorevanja. Po- .

Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. poleganja). m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. Sem toga. Posle toga se gaženjem sabija. 8. i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. N a s u p r o t tome. koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. proces sagorevanja %e zaustavlja. Dezinfekcija leje. naročito r a n o posejani ra­ sad. leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. p a d a n j a (sečenja. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . N e p o s r e d n o p r e setve. usled n e d o s t a t k a vazduha. zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom ..Tab. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr. Zemlja se može n a s u t i o d m a h . u stvari. Za kasniji rasad. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. najteži problem za m n o g e odgajivače. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . u previše sabija­ noj masi. ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju. k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. čija setva p a d a u toku m a r t a . Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. Padanje r a s a d a je.

9. teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. SETVA Rokovi setve. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. k a d a se leja zagreje. Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. zorosan i dr. a od formalina i plavog k a m e n a 1%. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a . Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. 1 % . ili ortocid 50. bled.na d u b i n u 8—10 cm. formalin i plavi k a m e n . zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr.3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje. i nov zgoreli stajnjak. p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. Seme se obično zapraši.). Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . U vlažnoj i hladnoj .). Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja. Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Ako je zemlja suviše vlažna. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. Zalivanje 0. Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce. Tab. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva.

nežne su i boluju. Održavanje temperature. leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova. naročito rani. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . biljčice uginjavaju. Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. Budući da se rasad. Seje se o m a š k e ili u re­ dove. uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . mlade biljke se izdužuju. uz energično provetravanje. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana. kad biljke niknu. n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. blede. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. što je isto t a k o neoprostiva greška.5 cm. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. umešnost i isku­ stvo. i s u p r o t n o . Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. Pošto se obavi setva. paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . Kod paprike. Stoga.zemlji seme loše niče i tek što nikne. ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore. Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca. »ja­ ra«). biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. Tab. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. 10. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. p r e k o m e r n o će se izdužiti. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama . Svetlosni uslovi. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja.

S proleća. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . Padanje rasada. paradajz i celer. j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. Naprotiv. n a r o č i t o na krastavcu. P o t r e b n o je. Plevljenje. Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. sa paprike. Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada. pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. a nepovoljne za pojavu bolesti. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). k a o i odraslije biljke. t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. Zalivanje. kad vreme otopli. Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. tikvice i salatu. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. sa paradajza — iznad 15°. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. izdužen rasad. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. a slabije — za krastavac. dinju i lubenicu. u toploj leji neće biti korova. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus. Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. dakle. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. u m e r e n o — za papriku. Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. plavog patlidžana. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. Ovom količinom zaliju se 2 prozora. k u p u s n o g povrća i paradajza. a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. a kad dani j a k o otople — predveče. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . nešto kasnije takve biljke uginu. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . Od p a d a n j a više s t r a d a gust. U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. nežan. razneže se i obolevaju). To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Čim se pojave korovske biljčice. Prihranjivanje. Zasenjivanje. može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. vode na 1 m 2 ). U 10 lit. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. plavi patlidžan. Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . održavati umer e n u vlažnost. Međutim. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. Dok je vreme h l a d n o .

na vreme opleviti korove. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. Pre svega. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. treba ih oprskati 0. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks. setvu vršiti u redove. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. da bi se izbegla svaka povreda biljčica. koje će znatno ranije sazreti. itd. Pikiranje je. redovno i ja­ če provetravati leje.). prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani. zalivanje nije nužno. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . rastvora.je prošla »jara«. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t . njima treba da se pruži brižljiva nega.75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. po pravilu.15%. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a . materijala i sredstava. Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. Ako m o r a da se r a d i po vetru. j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke. svaka 3—4 d a n a . previše tople. vlažne. vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. provetravanje leja treba smanjiti. fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0. Isto tako. . Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. odlično deluju cineb. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. neprovetrene i sa zaprljanim staklom. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. a zatim sve više pojačavati. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. ili nešto kas­ nije. U takvoj leji rasad se brzo istegli. Međutim. I s t o tako. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. koje su. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. treba ga zaliti 0. p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. Pikirane biljke se zaliju. utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. dakle. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. s malo vode. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom. posle setve ili sadnje. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u .

k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. kao što su niže tem­ p e r a t u r e . P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. tj. Mnogo je bolje. toplo. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. sve slabe. prožimajući zemlju oko biljke. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- . suvo i ve tro vi to vreme. u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. Priprema rasada. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. K a d a je vreme toplo. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. plastične. usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda. povrede od nekih insekala i si. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. tik­ vica. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. stvara mali busen. Rasađuje se zdrav. povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. p r e s t a n a k zalivanja. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. snažan. džifi saksije. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Rasad krastavca. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu. Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t .Rasad u saksijama. d o b r o razvijenim žilama. zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. d o b r o razvijenim listovima. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. tzv. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. ili oba činioca istovremeno. m e đ u t i m . Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. a zatim ih naglo zaustavljati. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. i često se p r e t e r a n o izduži. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. s debelim. d o b r o raz­ vijen rasad. Ovaj splet žilica. a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose.

Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama. na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. zemljišta. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. Vreme rasađivanja. koren treba da se drži ovlažen. trska. Mesto treba da b u d e ocedno. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. 3—4 cm dublje. Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina. ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. a ne k a o što mnogi čine. rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. P r e m a t o m e . k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. r a s a d koji.5 do 2 m. Način rasađivanja. Istovremeno. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. na đ u b r i š t u ili bunjištu. . O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. drveća i drugih p r e d m e t a . bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. usev tre­ ba što p r e podsaditi. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. k a o što je poznato. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama.se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen.ke se škartiraju. Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. predveče uoči d a n a rasađivanja. a slabio i listovi suvi. biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije.). iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. lopatica i si. i ako r a s a d nije preras­ tao. u p o p o d n e v n i m časovima. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . Po pravilu. Gajenje r a s a d a u lejama. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike. ili je r a s a d suviše m l a d . Sitniji. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. a ne­ pikirani pod sadiljku. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu.

a veće na lejama. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. Leje. ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima. zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama. ali je cena koštanja dosta visoka. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. široke 120 cm. setva. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. Stelažni staklenik za gajenje rasada . formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. inače. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. Priprema leje. a posle nicanja 16—18°. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. ne bi bilo ekonomično. može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. U staklenicima se. razume se.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani.

U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta. Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. veoma često se prave suviše široke leje. biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). Na ležim zemljišti­ ma. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. oblika plastenika. u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. Međutim. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. o d n o s n o zemljišnim smešama. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. Kad se p o đ e od ovih činjenica. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. poseb­ no u tunelu. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. a zatim i celokupan rast i razvoj. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. Bez obzira na vreme. U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta. To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. t j . v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona. Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena. u po­ četnoj fazi nicanja. Nai­ me. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja.

što zavisi od veličine sernena. P r e m a tome. što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. Pored regulisanja količine vode. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste). Međutim. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze. s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke. Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. a p r e nicanja povrća. Osim toga.2%). pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. pre svega od razvijenosti korenovog sistema. a i rast biljaka neujednačen. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. p r e m a slanju useva. Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. Naime. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo.5 —2 cm. broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. Radi preventivne zaštite. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta. a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. i to o k o pod­ neva.2%-tnim rastvorom vuksala. k a o i radi izmene gasova. ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke. Međutim. Ako se r a s a d nešto sporije razvija. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. pa se zemljište povalja i zalije. plastične. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. presovane). Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. počev od faze nicanja. U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. . Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. Pored prskanja.5% ili ditan M-14 0. Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. zemljište se istretira reglonom. džifi.

ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu. jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. P r e m a našim rezultatima. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila. 1970). Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i. PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o .5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem.Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . 6—10 listova. To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za . r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. Inače. zbijeno stablo. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0. na pri­ m e r . Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja.

ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . na n a š e m tržištu. Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). Tipovi proizvodnje. u m a n j e m ili većem stepenu. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda. kvalitet plodova. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. Sorte. po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. glatki. Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. pravilne cvetne grančice. U s t r u k t u r i troškova. ujednačene k r u p n o ć e . koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. a u d r u g o m od m a j a do jula. i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. Međutim. Najčešće imaju duge. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza. Traže se okrugli. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane.n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. o t p a d n e tople vode i gasovi). veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. Osobine sorte. kao što su ranostasnost. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. j a r k o obojeni plodovi. odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. Fiziološki mlade biljke su snažnije. nisu dovoljno visoke. grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . dugo trajanje plodonošenja. je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. visoka rodnost.

neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. visokoprinosan. dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. sa dva. o t p o r a n na Cladosporium. Vrlo r a n i prinosan. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. Ranostasan. U stakleničkoj proizvodnji. s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima. i obilne ishrane azotom. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila. m e đ u t i m . .pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. bolesti paradajza često na­ nose velike štete. Uopšte uzev. r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. utiču mnogi faktori. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. kao što je poznato. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju. gustina m o r a biti manja. š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . a plodovi glatki. Pogodan za zimsku. virusna oboljenja) i dr. srednje krupni. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. Manje je. Ako se gaje bujne sorte. Uopšte irzev. k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. vodenastim p e r i k a r p o m . o t p o r a n na Cladosporium. ali s relativno rehavim listovima.

s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. o t p o r a n na Cladosporium.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju. usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . od kiše i zaraze. Moncfadex. čvrstim. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. Sona­ to i drugi. k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e . 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. odličnog ukusa. a biće ih sve više. 11). k r o m p i r a i duvana. Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. Već sada ih ima mnogo. Nemacross. t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. bez zelene kragne. Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. Među najranije spadaju ekstaz. azis. o t p o r a n na Cladosporium. Posle toga se . d o b r i m zameta­ n j e m plodova. Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . a neke i r a n i m stasavanjem.Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. Plodovi su krupni. Istovremeno. o t p o r a n na Cladosporium. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. Bjuti (Beauty). Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. S u p r e m a . Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . Verticillium i F u s a r i u m . komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta.). Osim toga. r i v e r m u n i druge (v. Tab. Ako se koristi p r e p a r a t germizan. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. m e đ u kojima se zasad ističu Virase. Odlikuju se visokom rodnošću. sa t r i i više semenih gnezda. paprike. ( U načelu. Seme. nalik na ekstaz. Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. seme se drži u 0. Lucky i dr. i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. 11. hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima. r a n i m stasavanjem. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. t a b . Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a .

a noću o k o 16°. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. t j . Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . peska i m i n e r a l n i h đubriva. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. prosuši i p o t a p a u 0. kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . pa mnoge uginu. Odgajivači nabavljaju ove . Umesto u brazdice. na r a z m a k u 4—5 cm. Vreme i način setve. o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . stalni listić. a zatim se ponovo povišavaju. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. u sloju od 1. ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). setva se m o ž e obaviti i omaške. Pikiranje. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. ili u presovane kocke iste veličine. Umesto u lejama. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje. Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . koja se m a l o natisne daskom. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°. ako je dan sunčan. septembra. k a k o ne bi došlo do oštećenja semena. setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini.5—2 cm. kao što je u n a s n p r . avgusta i 1. One su lake i trajne.5—2 cm. Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke.5 cm. upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. na razastrtoj plastičnoj foliji. na­ pravljenim od prikladne smeše treseta. Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. Međutim. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada. onda na 16—18°. organskih materija. Pre setve leja se obilno zalije. Osim u redove. po o b l a č n o m 18—22°. Treba očekivati da će.2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a . Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a .ispere. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. Setva se obavlja e t a p n o između 15. Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. proiz­ vodnja građevinskog materijala. t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. a ako je oblačno.

Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. Tako. ili kojima se p u n e plastične saksije. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. p r e t h o d n e kulture. isto tako. u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . Priprema staklenika Obrada zemljišta. usled čega biljke kasnije uginu. Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. Istovremeno. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o . kako u pogledu vazduha i vode. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . To obično biva 45—50 d a n a posle setve. Celulozno-tresetne saksije. Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. po oblač­ n o m 18—20°. imaju i neke nedostatke. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke.t r e s e t n e sak­ sije. štetočinama i korovima. p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce. zgo­ relog stajnjaka i peska. celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. nači­ na dezinfekcije i dr. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. Sem toga. na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje. Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. kocka ne srne imati uglačane sirane. list. U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. a k o su nedovoljno vlažne. One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. . tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. ili 6. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. m a d a su veoma p r a k t i č n e . sistema đubrenja. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. u nas poznate kao džifi (Jiffy). što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. Najzad. gu­ be hranljivu vrednost. ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. pošto se sastoji od treseta. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. i na nešto dublje oranje (do 40 cm). tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). na d u b i n u 25—30 cm. Primećeno je. što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i .

Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva.0). Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. s čvrstim. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . uz odgovarajuće melioralivnc mere. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima. p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. uglavnom poluzgoreli stajnjak. Utvrđeno je. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. isto tako. Dezinfekcija. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. ali bez prevrtanja orničkog sloja. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. unosi se u količini oko 100 t/ha. ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. usporava formiranje i zrenje plodova. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. Ako je j a k o kiselo. kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. S m a t r a se. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . bledožuti cvetovi. P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. Đubrenje. oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. strugotine od čamovine. naročito na njiho­ vom obodu. da se ne iznose soli na površinu. Paradajz je veoma osetljiv na hlor. Utvrđeno je. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. dobrog zdravlja. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6. Laka. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima. Sem toga. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. sitni plodovi. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta. inače. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. osim pravilnog đub­ renja fosforom. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu.5—7. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. Organsko đubrivo. isto tako. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. 30—40 cm. ili ako je predusev bio krastavac. na p r i m e r . opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. treseta. U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva. U novopodignuti staklenik unosi se .U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. Višak azota. hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. Vidi se da je. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole. s ve­ likom količinom gline. a na 16° — dvostruko više nego na 14". Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova.

a o s t a t a k u prihranjivanju. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno. po pravilu. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. iznad . pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu. I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom. na pogodan način izmarkira. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . povećava se pufernost. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. ali da kvalitet prinosa opada. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. Ako je zemljište slabo snabdeveno. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. dakle. prilikom osnovne obrade. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. u m a l i m količinama. Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. s e p t e m b r a i 10. Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . Pri osnovnom đubrenju. ili na ravnu površinu. Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. Osim stajnjaka može se koristiti treset. tj.5:2. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. i potrošnje biljaka. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. Azotna đubriva. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. 12. Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). To je tzv. a plodovi krupniji. najpre. s jedne strane. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. nor­ ma se udvostručuje. zavisno od osobina zemljišta. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . treset i dr. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. Sadnja se obavlja na baukove. s druge. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. Organski materijali (stajnjak. Tab. organska đubriva se ne unose. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. oktobra. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota.više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu.

2 m razmeštaju se 4 reda. Zalivanje. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm. t j . da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. između redova u traci 70 cm. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti.40 m 0.da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina. a između redova u traci 60 cm. r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje.20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake. Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C. s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3. do prvog lista. U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm. Staklenici s r a s p o n o m 6. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. ukoliko to b u d e n e o p h o d n o .5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm.

usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. Ponekad. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . tako da berba započne već u de­ cembru. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . naročito to­ k o m noći. . U prvo vreme. Odriavcuije vlage. kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. blizu površine zemljišta. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . ili orošavanjem. zaliva se svakih 5—10 dana. r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. ako takva mogućnost postoji. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . r a n o s proleća. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. Za zalivanje. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . očigledno je da usev treba zaliti. Kasnije. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. Temperaturni režim. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. Kada biljke dobiju tamnozelenu boju. a sve više sistem kapanja. štetnije su od nižih. po mogućstvu. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima.le 4—5 dana. dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. od n o v e m b r a do j a n u a r a . Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. Kasnije. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme.

Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . U novije vreme. k a o što su KAN. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju.Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu. Uopšte uzev. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . može se i t a d a primeniti orošavanje. ako su vršni listovi sveliozeleni. Po pravi­ lu. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva. Način prihranjivanja. kalijum-sulfat.1%). Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. Prihranjivanje. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1. Ako je zemljište suviše vlažno. ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. treba p r e k i n u t i davanje azota. Među­ tim. k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. Visoke doze azotnih đubriva. a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti.20 do 0. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. valja povećati i s h r a n u azotom. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. dvojni ili trojni superfosfat i si. Naprotiv. a kasnije. na lakom. Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . svakih desetak dana. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. Kad se pojave takvi simptomi. s proleća. pa se redovno navodnjava orošavanjem. počev od m a r t a . Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. staza i bilja­ ka. Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). U prošeku. Na težem. a kasni­ je. Uopšte uzev. jači rastvori (0. ili čvrsta ali lako rastvorljiva. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . u t o k u intenzivnog plodonošenja. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . kalijum-nitrat. Kasnije. ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. u p o r e d o s osnovnim elementima.25%). Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- . Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. a v r h stabla tanak. a zatim se zemljište p r e k o p a . nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda. me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice. Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. a doza ostaje ista. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama.

Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. pored n e d o s t a t k a svetlosti. plod se neće obrazovati. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. sve do žice. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. a placenta ostane zelena. ne srne da sadrži više od 1.. što otežava oslobađanje polena iz prašnika. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. Međutim. čime se izaziva potresanje biljaka. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova. a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. a time i apsorpciju fosfora. Ako se cvasti prskaju. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. grejanja i navodnja­ vanja. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. tzv. Poznato je. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. .ličinu mineralnih materija. na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa. najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. Kako biljka raste.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). Me­ đ u t i m . tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. P o t a p a n j e je zametnije. osim osku­ dice svetlosti. ali efektivnije. tj. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a . Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese.8 g amonijum-nitrala na litar vode. Cvetna grančica. a ne krup­ ne kapi. Vezivanje i pbiciranje biljaka. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. tj. među­ tim. p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Poboljšanje zametanja. Tretiraju se samo cvetne grančice. k a d a je cvetanje usporeno.6—0. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. u t v r đ e n o je da. ili osta­ ne sitan. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje. koji se proizvodi i u našoj zemlji. u kojima obično n e m a semena. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C). vi­ soka vlažnost vazduha. Ako se ne raspolaže vibratorima. To se čini između 9 i 10 časova. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. fitoh o r m o n i m a .

Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . Nedovoljno odrasli plodovi. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. itd. na svod. druga niz srednju. zategne još po j e d n a žica. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. Tako se obrazuje venac od stabala. Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. koji se. Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. inače. kao i kod lepezastog načina. koriste kao staze. p r e m a v r š n i m delovima biljke. stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. listova i plodnih grančica. Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. Kad nad rastu visinu ži­ ce. a donji listovi uklonjeni. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu.Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . S proleća. . ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu. stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno. k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. fiziološki ostareli. jedna iznad druge. a ne samo njihovi vršni delovi. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. četvrta niz' naj­ nižu. dok p r e đ u 2—3 biljke. da se ne p r e l o m e . Kad biljke dostignu žicu. u s m e r a v a n j e m naniže. ili spušta­ njem k a n a p a . Kad izrastu do žice. lepezasto. treća niz najvišu. o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. ostavljeni na ogoljenom stablu. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. i kasnije omekšaju. Osim toga. sa oko 20 p l o d n i h grančica. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. Uklanjaju se celi listo­ vi. a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. Zato se periodično.

R a s a d se proizvodi u staklenicima. Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. zemlji­ šta. ograničenja pristupa ljudi. kao što se vidi iz tabele 14. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima. mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u . Vito sanitarne mere. koji su uz to i sitniji. semena i inventara. a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . k a d t r a n s p o r t traje du­ go. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). am­ balaža. plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. Za udaljena tržišta. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka. pakovanje. Seje se 2 g semena po 1 m . b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. Leje treba da su uzdignute. životinja i m a š i n a u staklenik i si. 1 dela zemlje. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem.Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova. Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne. Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. Pre svega. a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. Na d i n a m i k u zrenja. . m a d a dobijeni u Bugarskoj. S proleća. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a .

j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. k a d zemljište provene. Priprema. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. keleraba i dr. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. a po o b l a č n o m 18—20°. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. k a o krastavac. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . a posle oblačnog dana 12—13°. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. ltd. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. Posle nekoliko d a n a . npr. i rasuđivanje. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha. Nega useva. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. lista. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. — 6. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. salata. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. do pr­ vog lista. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. biljke se štite od bolesti i štetočina. a noću oko 20°. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. p r i osnovnoj obradi.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. pinciraju se. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. a time i toplot­ n o g režima. zemljišta. p r i s t u p a se sadnji. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. a n o ć u 15—16°. Najzad. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. rastavljeno. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. posle toga 18—20". Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada.. staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć.

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . do faze prvih zrelih plodova. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3. na 10 °C prestaje dalji rast biljke. 15. Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. na 8 0 — 8 5 % PVK. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. Najpo- . poteza­ n j e m ivice folije). N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje.steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. intenzitet provetravanja se smanjuje. vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. do 3. a k o r e n se razvija plitko. k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode. posebno noću. volaton G-5 (10 g/m 2 ). Tab. o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. ili se stavlja džifi saksija. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje.60 m). Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C). Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ). Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm. Međutim. svake 2. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . terabol (50 g/m 2 ). Međutim. pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em.20—9. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Niske. što omogućuje regeneraciju korena. a u p e r i o d u plodonošenja. U daljem r a s t u biljke. Već polovinom septembra. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm.70 g/m 2 ). Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. k a d a su temperatu­ re niže. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr).

Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem. niti zaštita od ko­ rova. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka.25 •/». zalivanje iz brazde. otvori u koje se sadi paradajz. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm). Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja. jer je tada oplodnja bolja. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. što omogućuje bolji rast bilj­ ke.voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. a smanjuje se i broj zalivanja. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. u obliku krsta. dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). Golubovac.2%). U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. Međutim. tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. M e đ u t i m . U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0. a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. Pored ovog prihranjivanja. Crna Gora . T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. ili za noseću konstrukciju plastenika. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja. Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza. a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0. odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. uzgaja se j e d n o sta­ blo. okopavanje na d u b i n u 10—15 cm. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0. Kada se gaje visoke sorte paradajza.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. Navedene količine hraniva su orijcnlacione. Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta. Posle sadnje (5—10 dana). u vreme ukorenjavanja.3 Vo). a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje.

svaka 2—3 dana. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). 10 X bizon. cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . . u redove ili omaške. još bolje. Međutim. p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. Mi-13 i N o . tomafiks u koncentraciji 0. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost.8%) radi bolje oplodnje. u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 . Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. ili. jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. u stakleniku. te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana. Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama. j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. Proizvodnja rasada. j e r biljke suviše r a n o izrastu.(3—0. Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. Berba paradajza m o r a biti blagovremena. Seje se 4—5 g semena pod prozor. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. U r a n o j proizvodnji. a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. Ranija setva nije pogodna.

Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju.Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. . dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. naročito pri oskudici osvetljenja. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. zalama se iznad 5. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. a kad je dan sunčan. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. cvasti. Leje moraju da se provetravaju. P r e m a potrebi. U prvo vreme. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. a zatim i p r e k o noći. Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. cvetnc grančice. dok su još male. kad vrhovima d o p r u do stakla. u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. Izuzetno. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. Kasnije. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. j e d n o s t r a n e i dvostrane. Nega useva. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. a kasnije svakodnevno. zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. Ako su biljke bujne. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. cvetovi se ne oplode i opačinu. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. biljke r a s t u slobodno. m a k a r k r a t k o t r a j n o . Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. i u slučaju hladnog vremena. Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. Sunčanih dana. o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . da ne prelazi 26 °C. U previše vlažnoj atmosferi. bez oslonca.

stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . Međutim. Pri gajenju visokih hibrida. a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ). zbog njihovog rasta. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena.PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid. otežani su ra­ dovi. Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima. zbog male visine. a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm. Mi 13. Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. No 10 X Bizon. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. U zavisnosti od širine tunela i sorte. u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore. p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana. a seme treba da je dezinf i kovano. a biljke u fazi prvih pupoljaka.2% vuksala ili si. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. U ovim tunelima. P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije. Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. belis. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a . te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. uz sabijanje. zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) .). ili t e r a b o l o m (50 g/m ). Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. Posle izvr- . i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ).

U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. .u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . p o s e b n o s u n č a n i h dana. a u redu 30 cm. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). a kasnije svaki drugi dan. Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0. a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela. Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. a u redu 30—35 cm.25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. K a d a se gaje visoke sorte paradajza. Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana. Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova.). Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. Zato se tunel m o r a redovno provetravati. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje. plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu.25%. između redova 50 cm. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina). a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm. što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije.

Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično. t j . Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. U novije vreme. prosečne težine oko 120 g. sve je veća. Plodovi su viseći ili poluuspravni. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena.PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. Površina ploda je glatka i sjajna. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Za svaki rejon. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. Naročito značajan činilac je tražnja. Za setvu se koriste slaklenički sandučići. Rastuća lražnja. na sličan način kao što je opisano za paradajz. a fiziološki zreo — crven. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . Sorte. Teh- . a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr. Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula.5—2 kg. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. R a s a d se gaji u stakleniku. dugi 8—10 cm. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. što biva oko 20 d a n a po nicanju. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. dosta dob­ rog ukusa.). m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. Proizvodnja rasada. sočan. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. ili se seje u leje. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. One su snažne. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. a za sorte sa silnim plodovima 1. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. Vreme proizvodnje. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. a n o ć u 18—20°. m e s n a t .

Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom. j e r to olakšava vađenje biljaka. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. K a d a se koriste glinene saksije. Čišćenje. svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). ili 8 0 x 3 5 cm. Najbo­ lja su duboka. Mn. ili u dvoredne t r a k e . Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. Mg. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha.se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. dezinfekcija. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom. ili 3 5 x 2 5 cm. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana.5). U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. B. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . . visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. niti da b u d u u suvišnoj vlazi. Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. m l a k o m vodom. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e . Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. Rasad se zaliva p r e m a potrebi. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm.). Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6. Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. One treba da su s de­ belim stablom. vlage i svetlosti. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. P a p r i k a se greje do 22—23 °C. Rasađivanje. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote.5—7. j e r kapi povređuju rasad. Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. vlažnosti. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. h u m u s n a . Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e . ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. Po potrebi rasad . saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti. Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. p r e k o plastične folije. Dan ranije. Priprema zemljišta i đubrenja. tamnozelenim listovima. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova.na do slabo alkalna reakcija. opadanje cvetova i za­ metaka. i dr.

svakih 7—10 dana. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. Zimi su intervali između zalivanja veći. ili oko 120 k o m a d a po biljci. N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. Plodovi se otkidaju pažljivo. Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. ili 20—30 plodova po biljci. Berba traje do kraja jula. . U n e k i m slučajevima. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju. nerazvijeni. a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. svakih 15—20 dana. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. Voda za zalivanje treba da je mlaka. uz j a k o provetravanje. Redovna zalivanja. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. a po oblačnom vremenu 20—22°. u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. J a k o deformisani. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. Berba. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. a kad vreme otopli — manji. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u . Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza.Kad je s u n č a n o vreme. Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u .

PCR ili p a p r i k e tipa sipki. hatvani haj tato. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. a sadnja u drugoj polovini jula. niska. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. k a o što su zlatna medalja. u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . H3 (hibrid). Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. k a o što su leskovačka. a u r e d u gusto. s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. novosadska bela b a b u r a . Kao što s m o istakli. Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). M e đ u t i m . U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). cecei. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. Za razliku od stakleničke proizvodnje. a sadnja polovinom februara. setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra. T o k o m proiz- . uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. a oko 20 °C u t o k u noći. najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija.

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

sem otvaranja čeonih strana. leskovačka). Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo. do 10. a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba. fertigal) i kaljenje rasada. To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. i 18—20° U t o k u noći. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). valja podići cele plastične fo­ lije. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). zlatna medalja. to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. cecei. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja. a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara.3%) i 2—3 0.PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0. provetravanje. Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. U proleće. PCR. plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja. i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos. Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. kra­ j e m m a r t a . Rasad se proizvodi u toploj leji. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege.2%. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u .

Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. vuksal). long violet. nice hybrid i dr. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. a najčešće black beauty.20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm). Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. a s r a s p o n o m 6. a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . hyb­ rid 29. Rasađene biljke se o d m a h zaliju. zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula. Berba se može vršiti sve do jeseni. a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. Pored toga. j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti.lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja. Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal. Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . U staklenicima s r a s p o n o m 3. I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje.

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. U zimskom periodu. a rasađivanje u j a n u a r u . a najbolje u sandučiće za setvu. setvu treba obaviti u novembru. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. Međutim. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . Zaliva se m l a k o m vodom. pod teretom plodova i vegetativne mase. Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. na­ lik na vinogradarske. a n o ć u 18—20°. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. Međutim. glatke površine. Dok se biljke ne prime. Naime. kad je sunčano vreme 22—28°. a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. kad je oblačno oko 22°. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°.održavati na nivou 80—85 %. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. ili o š t r i m nožem. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. nice hy­ brid). Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. padaju ili se lome. a s proleća. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. a kasnije sva­ kih A—5 dana. p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. plastenicima i staklenicima. izrazito ljubičaste boje i sjajne. za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. kasnije. plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a .

Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . Berba plavog patlidžana počinje 60. što zavisi od bujnosti sorte. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana. d a n a od sadnje. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 . U nedostatku ovih. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. što zavisi od sastava zemljišta. s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona.2%). Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. do 70.2 % ) . U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. 4 i 6 listova.5 cm. a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r . Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m . lako da odgovara rezu na podlozi. Naime. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C. uvijanjem biljke oko žice ili manile. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom). vuksal 0. . Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika.Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. a kasnije svakih 4—5 dana. vuksal 0. a oblačnih oko 22 °C. u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. dolazi do masovnog opadanja cvetova. uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. a posebno fosfora i kalij uma. i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. i to u fazi 2. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona.5 cm) i d o b r o zalije. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % . Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. do­ nji listovi. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1. što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane).

U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje. o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a .2%.PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. đ u b r e n o kao za papriku. j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi). n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). Prinos može biti 5—8 kg/m 2 . U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. u fazi otvorenih kotiledona. Posle nicanja. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. Pored dva prihranjivanja . Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište. vale rio. a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. aprila. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e . Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela. T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. Rasad se proizvodi u toplim lejama. poludugi).25% ili cinebom 0.

i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. Posle osnovne p r i p r e m e . što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. Berba se može nastaviti do jeseni. K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim. a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu.PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. s dugim i poludugim plodovima. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. ili još bolje. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. zemljište se prekrije c r n o m folijom. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. u stakleniku. sprečava se razvoj korova. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm. što otežava pravilno plodonošenje. a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. poluvisokim i re­ de u visokim tunelima. m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e . folija se odiže.

Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . Na taj način sprečava se izduživanje stabla. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima.stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. P r e m a t o m e . Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana. Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Prinos se kreće od 1. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. uključujući i i n o s t r a n o tržište. zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara.5— — 2 kg/m 2 . k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova. Setva se obavlja to­ k o m septembra. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere. . j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola.

Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . tamnozelenim plodovima. a težina 400—500 g. na Primorju i južnom del u Makedonije. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n .Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. izgleda. s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. kao i uštedu u troško­ vima grejanja. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. Međutim. Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i . kada nema insekata — oprašivača. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. k a d a se postižu niže cene. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. dužina plodo­ va oko 35 cm. Stakleničke sorte krastavca . Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. tamnozelenim plodovima. najpogodnija. La­ ko se beru i p a k u ju. podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. U našim južnim krajevima. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. Koriste se sorle s dugim. U to vreme javlja se veća potrošnja. Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. dužine 35—40 cm. veoma snažnog rasta. Sada se pretežno gaje F: hibridi. setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. bez gorčine. s proleća. vrlo rodan. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein. sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). k a d a p o č n u da lete insekti. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . uz vrlo povoljne cene.

Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. uglavnom holandske. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. »ženski« hibridi. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . Najpoznatiji su pepineks. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Ako u stakleniku n e m a stelaža. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. . čvrstim. tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. U nekim zemljama. s t a r e 30—35 dana. nu­ de niz novih hibrida. za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. babina. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. Opis. s k r a t k i m . t j . Postoji više načina da se odgaja rasad. to treba da učini s a m odgajivač. Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . Rasad se odgaja u staklenicima. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. briljant i dr. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice.I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . naročito u Sovjetskom Savezu.

Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. P r e svega. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada.njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. Posle se saksije dopune zemljom. k a o i dnevne kad je vreme oblačno. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. na nivou 90—95 %>. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. . pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. pe čene gline ili celuloze (đžifi). Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. 6—8 dana posle nicanja. u nekim slučajevima. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0. pikiraju se u već pripremljene saksije. radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom. Seme se. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. što je moguće bolje. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje. očuva korenov sistem. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. setva se obavlja me hanički. saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. ili treseta. a kad biljčice niknu. po mogućnosti. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić.5. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . maj pre. koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren. Kasnije. Zalivanje se obavlja po potrebi. Pošto nikne oko 50 % biljčica. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . ne bi bila korisna. Najzad. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. Međutim. od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. još dok su u fazi kotiledonih listića. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. ali to ne znači da takva mera. što sada nije slučaj. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. a radi održavanja vlage. Nega rasada. K a d a se koriste hranijive kocke. uvek blagovremeno. Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. Hranljive smeše.

Nasuta zemlja se najpre prekopa. dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni. Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm. vlaž­ nosti i aeracije. za dva r e d a biljaka. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. obavlja se sadnja. u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji. . j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri. Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. Gajenje krastavaca direktno na zemlji. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. ili tog j u t r a . đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. Dan-dva posle slaganja.20 m formiraju se dva banka. U staklenicima čiji su odeljci široki 3. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm. staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. k a o pri podizanju toplih leja. a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. što se gotovo redovno do­ gađa. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e . dezinfekci­ je i si. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje.. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. ili stajnjak i ple­ va. biljke se sade na bankove. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . duž nosećih stubova. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. Ranije. Toplota. na razmaku 50—60 c m .

što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. težine 15—20 kg. Ona treba da je suva. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore. Bale se redaju na površini. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. težine oko 45 kg. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. m e đ u t i m . n a r o č i t o azotnog. S e m toga. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . Izbor i priprema slame. p r e nego što r a s a d preraste. kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. . m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. one su z n a t n o jevtinije.20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača. Količine m i n e r a l n i h đubriva.40 m — 4 reda. Poka­ zalo se. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. Za kas­ nije useve krastavaca. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali).000 bala slame težine 12—15 kg. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. slami se dodaju veće količine đubriva. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6. ili nešto ukopane. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e . Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. zasađene u j a n u a r u ili februaru. tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale.

usled čega lako podležu oboljenjima. relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen. staklenik t r e b a zaseniti. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. što znači oko 50 cm j e d n a od druge. ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. Da se to izbegne. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. što je. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. Niske t e m p e r a t u r e . Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. usled sve inten­ zivnije insolacije. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha. približava se nekim oblicima hidroponske kulture. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. ispod 15 °C. Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. S druge strane. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. d o b r o zaptiven. naročito superfosfata. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. o d n o s n o 12. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. Nega useva Toplotni uslovi. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka.Sadnja. izgleda. 3. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. debele vreže. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane.500 biljaka po ha. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. odražavaju se krajnje nepovoljno. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji.pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1. u plitka gnezda napravljena u slami. 2. Preimućstva. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. naroči­ to a k o duže traju. Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. već od aprila ili maja. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°.

p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno. Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . postiže se re­ dovnim orošavanjem. doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. dok previše vlažna dobije ornu boju. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. Navodnjavanje. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. Kasnije. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. svih u n u t r a š n j i h instalacija. usled čega biljke dobiju uveli izgled. a a k o to nije dovoljno. potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. U početku. tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. zaliva se r u č n o . U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. Vlažnost vazduha. tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. k a d a je loženje prestalo. Snažno razvijen korenov sistem. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. one moraju biti uvek dovoljno vlažne. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . Previše vode. često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . ušavši u n u t r a . Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. prožimajući balu. usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. ili a k o se često ponavlja. mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. Ako je vreme s u n č a n o i toplo. a s proleća svakog d a n a . Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. a s proleća. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. a po p o t r e b i i bi­ ljaka. još i prskanjem staza. a da se ne cedi i otiče. Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. j e r se. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. stakla. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje.r a t u r e u dužem trajanju. t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . po p o d n e . Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica.

naročito azotom. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. To zavisi i od plodonošenja i. treba ih rasturiti ravnomerno. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. uz k a n a p . te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m . S druge strane. 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Kasnije. a azotnim krajem maja. T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. kao i režima navodnjavanja. na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva. stablo se jako izdužuje. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema.rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. k o m p o s t o m ili tresetom. delimično. korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. Zimi. treba takođe izbegavati. Svetlosni uslovi. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. . j e r je štetno za biljke i neekonoinično. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . 200 kg superfos­ fata. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju. od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. poluzgorelim stajnja­ kom. sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . Periodično. Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . Prihranjivanje. Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu. Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. Poclsipanje (mulčiranje). da se malo zagreje. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. u sloju 2—4 cm. kad žilice izbiju na površinu. Pričvršćivanje biljaka. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje.5—0. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. Sem toga. vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. Najzad. P r e k o m e r n o đub­ renje. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. naročito useva na b a l a m a slame. CO2. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . dok ne počne plodonošenje. sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. biljke brzo rastu uvis.7%). klimatskih uslova. sa 120—150 kg KAN-a. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. Što se tiče azota. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem.

o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. Umesto žica.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. gore. U uslo­ vima obilne ishrane. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. sledeća za žicu d. I z n a d svakog r e d a biljaka. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. o d m a h iznad zemlje. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. i za njih se privezuju biljke. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. ili se vezuju rafijom. m o g u se postavljati perlonske mreže. Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. . vreže II r e d a se ukla­ njaju. ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. na konstrukciji stakle­ nika. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. Sem toga. T a k o se orezuju i vreže I I I reda. do visine 150 cm. t j . Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B. U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. jedna biljka se veže za žicu b. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima. zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). Orezivanje. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. — Sledeće vreže I reda. na slici). a donjim za s a m u biljku. i t a k o naizinenično do kraja reda. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge.

Broj vreža II i sledećili redova. Uopšte uzevši. j e r takav plod r a s t e neravnornerno. iznad 50 cm. lista ostavlja vre­ ža IT reda. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. — Vreže I reda. kad se poboljšaju svetlosni uslovi. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. u uslovima nedovoljne svetlosti. svi požuteli listo­ vi. pri č e m u se u pazuhu 1. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice. . a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba.— Vreže I reda. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. a kasnije. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. S proleća. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova. a vreže II reda se uklanjaju. ili na 2 lista i 2 ploda. i ukoliko su biljke snažne. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. do 150 cm iznad supstrata. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža. lista. orezuju se na 2 lista i 1 plod. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. ili 7. ostavljaju se na 1 list i 1 plod. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda. ispod sa­ mog vrha. slabe vreže i deformisani plodovi. postane »trbušast«. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. 15—20 plodova. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše. razvedu se i privežu za žicu. bez oplodnje.nad 150 cm. Štaviše. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. Donji. đeformiše se. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. skrati se iza 6. Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. ili 7. uz k a n a p . Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. a zatim se ostave da slobodno vise. lista. — Prve 3—4 bočne vreže. Manji broj listova i plodova. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. a na sla­ bijim manji broj plodova. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći.

U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju. na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. potpu­ no pravi. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. m e đ u t i m . j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm. GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. ili oko 20 kg. Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. a između biljaka u redu 20—25 cm. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. 25—30% druge i 10—15% treće klase. trećeg ili četvrtog d a n a . Berba i pakovanje. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. bez ikakvog defekta. p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. B e r b a se obavlja svakodnevno.). K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. jako krivi. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. j e r u t o m slučaju neće da raste. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. defektni i si. na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. dok još ne lete pčele. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. . d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a .Da se oprašivanje onemogući. U novije vreme. Plodovi se b e r u odsecanjem. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. zavisno od priraštaja mladih plodova. Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . Kastracija se obavlja izjutra. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore. Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve. pomoću specijalne ma­ šine. k a o i kastracija ženskih. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci. Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. U prošeku. k a o n a k n a d n i usev. ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm).

k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . salatari (sunčani potok. p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. uz dovoljno organske materije u zemljištu. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). U plasteniku. secura). džifi. parafin). Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). Međutim. Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. Osim toga. fertigal 0. Međutim. Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. u n a s se najčešće uzgajaju salatari. a po p o t r e b i i češće. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a .20%) i pepelnice (karatan 0. sporu Fi trix. Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0. U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C).15%) plamenjače (cineb 0. sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm. Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. delikates. presovane).GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . To znači da su termini proizvodnje. sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja). a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana. a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac.2%). Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e . do nicanja. Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći.1%). Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u . Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. n e s m e t a n razvoj k o r e n a . pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem. S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). Međutim.

Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke.Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. a naročito u fazi plodonošenja. a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću. j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod. sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. . Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. Prve. U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u .5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji.

Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. tunelima. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. kao i p r i mogućnosti grejanja. s e r r a 27). Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm. a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na. a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla. Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege.Svi stari. Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o . Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. d a n a posle sadnje. hibridi krastavaca (delikates. dublje. Prvo prihranjivanje se vrši 10. a drugo . sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). uz sve redovne m e r e nege. Proizvodnja rasada lista. PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra).). proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. a mogu i kornišoni (parifin. U saksije se seju 1—2 semenke. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi. presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . Posle nicanja. o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. a za jesenju proizvodnju krajem jula. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. U j u ž n i m regionima. u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. k o r a i si. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. sunčani potok. do kolilcđona. a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana. Međutim. uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca.

Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. Berba se obavlja svaka 2—3 dana. kvaliteta bioenergetskog materijala. Međutim. sunčani p o t o k . P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama.2 % ) . . Izbor sorte za­ visi. nais Fi i dr. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. fertigal 0. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. raspoložive opre­ me za tople leje. Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. tržišnih uslova i dr. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. m a r k e t e r . Proizvodnja rasada i rasađivanje. pariški kornišon. februara. 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. parifin. što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona. Uz redovnu zaštitu useva.

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

ili folijarno. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. stari listovi. I . Nega r a s a d a je uobičajena. N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje. Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. podižu i bočne s t r a n e tunela.Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . U niskim tunelima proizvode se rane. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji. p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . Bočne grane se blagovremeno odstranjuju. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . a zatim se. a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . a u r e d u 50—60 cm. u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . kao i svi žuti. p r i višim spoljnim temperatura­ ma. plas­ teniku). Plastična folija se počet­ k o m maja skida. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm). kompleksnim đubrivom (vuksal). Prihranjuje se kao i krasta­ vac. Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . a bez grejanja o k o polovine maja. Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. žbunaste sorte. Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana.

Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. Najče­ šće. Rasađivanje na stalno mesto. i 10.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. februara. Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. Ako stanje useva iziskuje. Setva se obavlja između 1. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 . do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. Posle rasađivanja. vrši se počet­ kom m a r t a . svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. U toku maja bere se svaka 2—3 dana. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete. Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. u novu leju. Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 . a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. Koriste se isključivo žbunaste sorte.

B e r b u t r e b a obavljati svakog. a m a n d a i mnoge druge). p a p r i k e ) . brioso. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. P r e m a tome. toplijem i sunčanijem. paradajza i paprike. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. ili sva­ kog drugog dana. j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. Sorte. krastavaca.tučkovi ženskih. obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. p a p r i k a . setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. majska kraljica. . koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte. gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . deci minor. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . rapid. U n a š e m podneblju. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. r a d n e sna­ ge i dr. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . novo­ sadska m a s l e n k a i dr. vites. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. leje se pre­ kopavaju. T e h n i k a proizvodnje rasada. krastavac). Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva.

Razmak između biljaka zavisi od sorte.0—6. a posle nicanja 10—12°. takođe.5—1. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. kom­ p a k t n i h glavica. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0. m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti.Odgajanje rasada. T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. Zemljište. j e r u to v r e m e može da . Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama. Obično se koristi nepikirani rasad. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Nega useva. bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm. a ako je v r e m e oblačno 10—12". Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. Priprema zemljišta i rasađivanje. Ako je r a s a d proizveden u kockicama. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. poravna i izmarkira.0 cm. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. t j . ili 2 0 x 1 5 cm. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a . Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm. o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm.5.

Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. stari listovi. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. često i više. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. berba se može početi i n e š t o ranije. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. o d n o s n o 20—35 t / h a . Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. Usev se navodnja­ va kišenjem. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. sa k o r e n o m nagore. deci-minor. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . Ako se prodaju »na komad«. sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Pri pikiranju setva se obavlja gusto. a noću 5—8 °C. Vreme setve. Najpovoljnija je sukcesivna se- . r e n a t a i dr. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. ali sporije. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). Berba i prinos. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. a s proleća 30—35 dana. uz kvalitetne glavice. a posle pikiranja oko 15'C. Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. j e r o n a daje najveće prino­ se. Salata se proizvodi iz r a s a d a . Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica. Pogodne s o r t e su nansen. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. Po potrebi.podnese slabo zasenjivanje. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. jeseni i zime. dovoljno zbijene i čvrste. a rede ostali varijeteti salata. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište.

sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom. a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e . gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0.). Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova.tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15.05% (protiv sive truleži i plamenjače). i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova. i po­ krije 0. gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a . Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava.5 do 3 kg/m 2 . avgusta pa do početka m a r t a . U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. na du­ binu oko 5 cm. a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. a protiv puževa lim a x (1. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm. maj­ ska kraljica i dr. a p r i n o s zavisi od gustine biljaka. dok biljke ne zatvore redove. pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta. Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. a sledeće okopavanje je za 10—15 dana. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0. Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. što obično biva približno mesec dana posle setve. a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm.2% ili si. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 . Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata. . Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe.4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. sorte i vremena berbe i kreće se od 1.5 kg/100nr). 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica.5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje. U toku kasne jeseni. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. odnosno prvi mrazevi. Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju. s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja.

tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. sigetsep i si. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom. U d o b r o pripremljeno zemljište. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru. a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. šugar bebi. zavisno od sor­ le. Lubenica se proizvodi iz rasada. Kada je vreme vedro. a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm.Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . Dalja nega r a s a d a je uobičajena. a zatim usev opraši i po potrebi zalije. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . u hladne leje. p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. Međutim. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. Posle ukorenjavanja. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica. nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . o d n o s n o oko 16 °C noću. Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje). j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva.

Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna).se snizila visoka relativna vlažnost.15% (antraknoza). Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 . Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. . Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0.P/» (pepelnica). i to kalemljenjem na vrg. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. dovoljno vlage. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja. dok se ostala zakidaju. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada. s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. sa setvom u t o k u m a r t a . a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a .5—2 m. U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . suvi listovi. m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. postavi se crna folija. Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na. đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 . Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja. Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2.

PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova. gnezda. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha.5—2 cm). 0. U proizvodnji r a n i h lubenica. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. vrši se kalem­ ljenje. Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju. a zatim se snižava na o k o 16 °C. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C. hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). Pored toga. krat­ k i m stablom. Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku.15%).2 %. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo.5— 2 cm. Ka- . Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. sigetsep i si. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e . posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom. gnezda mogu biti top­ la. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda.5 kg. Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. i to u saksije. Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom.1%) i pla­ menjače (cineb 0. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. sazrevanje plodova je ranije. 2—3 dana posle nicanja. U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice. sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit.20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i .. Kao i za proizvodnju krastavaca. m r a m o r k a . U fazi otvorenih kotiledona. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. Spojno mesto se obavije vatom. pepelnice (karatan WP 0. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. ili hladna.

posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova.). Setva se obav­ lja u gnezda. Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije). Prinos je 3—6 kg/m 2 .5 do 0. što zavisi od nači­ na proizvodnje. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Cu). pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a . rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza.Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Setva se obavlja prvih d a n a aprila.8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. a u d r u g o m — kra­ jem marta. na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha. u toplim lejama se može odgajiti i lubenica.2%). Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna. odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. fo­ lija se u potpunosti skida. Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte. Naime. šuger bebi i si. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. Lubenica se. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 . a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula.5 do 2 X 0. a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. sa sitnijim plodovima (stoks. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja. kućice sa 5—6 semenki. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena.5 X 0. Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica. m e đ u t i m . Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima.8 m p r i jednoj biljci u kućici. po­ i m a n i usev. . dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. već kao n a k n a d n i . Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica.

U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. sada. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev.). dok biljke ne počnu da zameću plodove. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm./m ). Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica. kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°. ali će. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p . a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. dok još n e m a pčela. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. svakih 10—15 dana. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. po svemu sudeći. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. dinja ne gaji u staklenicima. u odeljcima širine 6. U prvo vreme. može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. R a n o s proleća. Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. zalivaju se redovno. Berba počinje u prvoj polovini maja. Po pravilu. U nas se. a noću za 3—5° niža od dnevne. kad plodovi n a r a s t u . naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. u skoroj budućnosti. T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5. Setva se obavlja to­ kom decembra. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. svi prekobrojni se o d s t r a n e . odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. persijska. p r e m a slemenu špalira.20 m biljke se sade u dva reda. obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. cvetovi se oprašuju ručno. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. Kasnije. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. inače. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno.40 m sade se 4 reda. a zatim još jednom ili 2 puta. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas. Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža. stavljaju se u na­ ročite mrežice. u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit. s plodovima teškim 500—600 g. uz k a n a p . a ostale dve horizontalno ili koso. . ili se unese košnica s pčelama. U staklenicima sa širinom odeljka 3. prescolle de pariš. rica Fi i dr.

hibrid 7. stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . persijska. Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm. Mere nege su iste kao za lubenicu. o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. Berba počinje polovinom maja. Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . pri čemu se postiže veća ranozrelost. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula. Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. odnosno polovinom avgusta. K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m .Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. a zakidanje je isto kao u stakleniku. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma). Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . Stari listovi se redovno odstranju­ ju.

Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Nega useva je ista kao kod lubenice. ukoliko je vreme sunčano. u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi.Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. charentais i dr. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. Prvih nekoliko dana. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. uz iste m e r e i nege. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C.). Leje se u m e r e n o provetravaju. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a . Biljke se postave »na trougao« u dva reda. U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. Kad seme ni­ kne. u p r e t h o d n o načinjena gnezda. p o r e d a n e u toploj leji. Na jed- . persijska. Sem toga. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. charentais i dr.50 cm. presovane ili »džili« saksi­ je. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. glinene. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X. oko 20 °C po oblačnom vremenu. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10. Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza.

a u redu 3—5 cm. Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. odnosno 6—8 kg/m 2 . isto tako.noj biljci ostavi se 4—6 plodova. a polurani krajem juna. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. po potrebi. i to po­ stepena. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. s p a n a ć a i si. Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č . ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . ostali se uklone. Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). . 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. odnosno oko 12°C oblačnih dana. a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova. preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . Po po­ trebi usev t r e b a zahvati.). između redova 10—15 cm. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana. Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. Setva se obavlja krajem mar­ ta. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . N e o p h o d n a su. i to u pantljike od 10 do 12 redova. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. U fazi dva lista vrši se. U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana.

Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. već sa­ mo listove. usev se usporeno razvija. i k r a t k o m vegetacijom. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. Na . a kvalitet j a k o pogoršava. Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. Treba paziti da ne p r e r a s t u . mada je sklona da brzo prozukne. Dobra je i sorta »non plus ultra«. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. a zatim IA—16°. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. kao i mnoge druge. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. Seje se u redove ili omaške. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda.visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). malom rozetom. intenzivno crvenim. Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . A—5 g semena na 1 n r .

belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. odno­ sno berbe. . te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana. o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana. Međutim. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara.5 do 15 kg/m 2 . beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm. a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . veoma brzo. a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove. razvija mladi luk. što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e . N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva.U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom. n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . biljka do biljke. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0. Radi bržeg rasta. što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. prečnika 2 — 3 cm. Iz ovakve lukovice se. U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . u redu gusto. Pored proizvodnje iz arpadžika.

Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). a posle — s a m o noću. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja. na dubinu 4—5 cm. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. I . kada nema mladog luka sa otvorenog polja. na r a z m a k u 10 X 5 cm. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. Koristi se beli luk jesenjak. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . Sadnja se obavlja u oktobru. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm. m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Dok listovi ne izbiju na površinu. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. Usev se zaliva po p o t r e b i . Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. bez razmaka. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm. Sadi se gusto. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. koji je otporniji na hladno­ ću. a u redu se stavljaju jedna do druge. ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala.

Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . sa najčešćom setvom krajem avgusta. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. . Posle nicanja. o k t o b a r ) i zimi (decembar. Zemljište se posle setve zalije. a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. j a n u a r ili februar). ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a . s proleća. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m . 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm.Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. Kasnije. a u redu. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . posle proređivanja u fazi prvog lista. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. Setva može bili u jesen (septembar. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. i to k a k o korenasti tako i lisnati. ili srednje r a n a sorta n a n t e s . kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. T a d a se listovi seku. Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh.

a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. Slično salati. kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . sa grejanjem i bez grejanja. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista.5 kg/m 2 . a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. ali m o r a biti blagovremena. . što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja.S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm.5 kg/m 2 . Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta. dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si. S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. Ber­ ba boranije je sukcesivna. zime i proleća. spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1. S p a n a ć zahteva plodno zemljište. j e r je boranija toploljubiva kultura. a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem. počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara.). vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m .

a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . ekspres. Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. Način proizvodnje. to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. fertigal). isti je k a o kod ku­ pusa. aprila. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi). o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. tj. o d n o s n o oko 15° za oblačnih. Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . a sadnja krajem jula. od setve do berbe. o d n o s n o o k t o b r u . Biljke se redovno neguju. n o v e m b r a i decembra. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom.5 %) i plevljenje. i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. 0.1 %) i od Pythiuma (Cineb 0. može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal. t j . zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. u septembru. (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). . S obzirom na dugu vegetaciju. Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. a drugo p r e d početak formiranja glavice. a u fazi glavice i —8 °C. a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). kelja. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . Karfiol se uzgaja siično kao i kupus. Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . fertigal). Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a . Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar.Gajenje kupusa.

Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom. svetlozelenim »jabučicama« i listovima. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra. ili 25 X 25 cm. Prinos karfiola se kreće od 1. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola. na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. seje se sredinom decembra. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. Ne­ ga biljaka je uobičajena. 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke). Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju.5 do 2 kg/m 2 . krajem septembra. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ).2 kg/m 2 . U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). hraniva iz listova prelaze u glavu. U toku dorastanja. . a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. počinje for­ miranje glave krajem septembra. a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje. bečka bela i si. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. a zatim se usev d o b r o zalije. Naime. karfiol koji se seje krajem juna. Nega je ista kao i za k u p u s . 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. na rastojanju 25 X 20—25 cm. Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. Stasaju za berbu u decembru. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. u leje bez grejanja.5 do 1. j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. kao što su beč­ ka bela i delikates. do kraja aprila. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola.). one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo.Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. spanaća. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. bele boje (delikates. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. koje traje 30—40 dana. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. koja se razvija. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0.

Moskva — Sofia. Plovdiv. *** Kartofel i ovošči.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. revue lrancais du maraichage. 1971. 58. Turi M. S. Moskva. 1977. Sofia. des plastiques en agriculture. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 . naučno-proi/. *** PHM.vod.: proizvodstvo. Kartalov P. ovoščevodov Somos. 1968. žurnal Minist. sel. Acta Horticulturae. Plovdiv. hoz. Kišinev. *** Plasticulture. de l'hortculture el de la pepiniere. No. 1957. Murtazov T. S. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben. SSSR. 1974. 1977. Smirnov N.: Polimeri v ovoščevodstve.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. A.. Cekleev G. Murlazov T. Moskva. Paris. 1975.: proizvodstvo.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. Paris.. Moskva. 1971 Daskalov Hr.. 1973. Korodi.Gončaruk N. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E. Murlazov T. revue du Comite internat. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. 1969. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. 1972. Buda­ pest. Budapest. Moskva.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi. Kolektiv autora: Proi/. i dr.

karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 . kelja.Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful