P. 1
Gajenje Ranog Povrca u Zasticenom Prostoru

Gajenje Ranog Povrca u Zasticenom Prostoru

|Views: 87|Likes:
Published by Almir Ame Smajić
Plastenici i uzgoj u plastenicima
Plastenici i uzgoj u plastenicima

More info:

Published by: Almir Ame Smajić on Apr 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/19/2013

pdf

text

original

POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

staze. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova. gasa. za svaki staklenik. sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. otvori za provetravanje i vrata. U celini. krovne staklene površine. Autori STAKLENICI Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a . TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća. Nezavisno od toga. k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije.j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de. bočne staklene površi­ ne. . u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi. a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti. zemljišne i vazdušne vlage i dr. kao specifičan građevinski objekt. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. stelaže. p a r e iz industrijskih pogona. konstrukcija za pridržavanje biljaka. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna. omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u . grejna i električna instalacija. uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e . noseća kon­ strukcija.

4 m i 12. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. regulišu se a u t o m a t s k i . PO-8A). te su veoma pogodni za uzgoj rasada. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz. Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1. a dužina od 50 do 80 m. ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u . U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje. o d n o s n o širine odeljka. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje. Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . paprika.5 ha.2. Staklenici t i p a Venlo. U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika. gde se proizvode na osnovu holandske licence. Koriste se za proizvodnju rasada. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća. a ponegde i vlažnost. T e m p e r a t u r a vazduha.P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu. d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata. Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići. te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. Njihova veličina može biti različita. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8.6 m. Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1. mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. krastavac. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no- . Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«. Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača.8—2. počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 . Staklenici tipa Venlo. Sistemi grejanja m o g u biti različiti. time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor. saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka. Pojedinačni staklenici. a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3. hangarni staklenici. m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. o n d a je to stelažni staklenik. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva. koji se uvoze iz Bugarske.5 m. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm. Blok staklenici. često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . cveće). Grade se p r e t e ž n o od metala. 6. ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . gajenje povrća i cveća u saksijama. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova. to su tzv. Jednostrani staklenik. proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a .

Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1. Ipak. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0. U k u p n a površina ventilacionih ot- vara je 20 % krovne površine. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o . Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže.20 m p o p r e č n o . Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m . U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama. Kotlarnica ima 4 kotla. ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2. a u slemenu 3 m. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima. U staklenicima is r a s p o n o m 6.Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. po 2 ili 3 sa obe strane. U Holandiji su do- Staklcnik s velikim krovnim rasponom bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3. r a z m a k između šprosni je 75. svaki za po j e d n o polje od 1. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C.). Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e . karan­ fili i dr.003 m/s.20 m.7 cm.20 m.5 h a . Kotlovi zagrevaju vodu. Osim toga.sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3. svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju. Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva. Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3. Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak. Svako polje od 1.5 ha postoje 2 mehanizma. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C. staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima. T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . a na boč­ n i m 3 m m . Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. . a po dužini o l u k o m .5 ha ima nezavisan kolao. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka. Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima.20 m. Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama.40 m p r i n o s je bio veći 12%.

N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi). INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje. brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje. naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. a d r u g o m do 115°C. zemni gas ili ugalj. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule. u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a . Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje Staklenici napravljeni od prozora toplih leja . energetske krize. Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu. Staklenici od prozora za tople leje. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora.Pokretni staklenici. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda. Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom. dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. na principu tzv. termosifona. a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. Toranj-staklenici. ili da se vrati na s t a r o mesto. p r e k o sistema valjaka. U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C. postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja. sa toplanama na mazut. Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. može p o m e r i t i .

a grejanje je nesigurno i neravnomerno. kakve grade individualni odgajivači. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena. Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom. toplovodno grejanje se d o b r o podešava. Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto. a ne u obliku slova T. primenjuje se parno grejanje staklenika. vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. voda cirkuliše u s p o r e n o . Oni se m o g u grejati p l a m e n o m . Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika. Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi. Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . zbog mnogih nedostataka. kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. penje se naviše. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi. . Ukoliko je dužina ve­ ća. a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. Ostali načini grejanja.svih delova staklenika. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Voda koja se zagreje u kotlu. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se zavisno od veličine staklenika. Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike. t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju. gde se ponovo zagreva. t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. Osim toga. Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova. p a r o m . U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. k a o lakša. penje se. U veoma ograničenim srazmeram a . Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla. itd. a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika.

a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji.5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0. a delom koristi za recirkulaciju. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca. grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono. ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje. po uinereno toplom — mešovito.a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika. Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija.15—0.20 mm (k) 5. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje. ili da se instališe rezervni elektroagregat. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema. već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika. a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. Izračunavanje toplotnog bilansa. za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše. Međutim. Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2. Osim toga. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje. a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. Teorijski gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti: gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a . a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine.00 1. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika. nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim. vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega. p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja.50 7.80 2. investiciona ulaganja su niža. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika. za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C).00 . Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava. j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje.00 4. U poređenju sa toplovodnim. Najzad. čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo.00 2.

Važno je da grejna tela budu što manja. a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine. i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C. izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika. naj­ više zastupljeni. Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 . U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika. ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju.000 kcal/h. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika. što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci.Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. koji su u nas. inače. INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini. Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C. da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. Zavisno od konstrukcije staklenika. uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m . imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine. . Grejna površina cevi. njihova dužina. debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. tj. po jednačini klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300. a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). onda će grejna površina cevi (F) biti: 2 Na osnovu p o d a t a k a o vrsti. da ne zasenjuju biljke. i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a .

rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi. otvara r u č n o . Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se. Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i . koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. Drenažna instalacija. ugrade se odgovarajući priključci. te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju. Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku . Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje. Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima. Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva. zavisno od načina na­ vodnjavanja. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. orošavanjem i kapanjem. na p r i m e r 1/3. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat. p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. Na o d r e đ e n i m mestima.U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje. bez prisustva r a d n i k a . ili isklju­ čuje. drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma- INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno). k a o i za zaštitu useva. ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika.

a najopasnije bolesti pepelnica. verticiliozno i fuzariozno uvenuće. na svakih 5—6 m. agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. kladosporijum. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra. raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji. siva i bela truležnica. sovice. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de. mozaik i dr. staklenička belokrilka.nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog. askohitoza. virus mozaika duvana i dr.. Kolos-Moskva 1977. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima. i bolesti — pepel­ nica. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. kra­ stavcu i paprici. crveni pauk. pepelnica. visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu. prečnika oko 50 m m . Drenažne cevi su keramičke. ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de. crveni pauk. virusni mozaik i dr. crveni pauk. a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. . Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm.. p a m u k o v a lisna vaš. a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. tripsi i dr. a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e .. m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora. INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1 ŠTETOČINA USEVIMA Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih. t r a n s p o r t n e trake. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme. cikade. Zemizdat — Sofija. staklenička belokrilka. često bez plodosmene. ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm). sovice. lisne vaši. Elenkovu i dr. ili n e š t o dublje. lisne vaši i dr. Papriku. bela i siva truležnica. Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E.

Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm. održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta.6 m a duge 30—40 m.2% fosiamida). cevi. agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju. ili se spaljuje. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m .2%). P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . r o t o v a t o r o m ili na drugi način. Šire cirade su manje pogo­ dne. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m . koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . 0. Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka. zemljišta. primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika. ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. akarida. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°. doslednom primenom profilaktičnih. Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina. zemljišno-đubrevitih smeša. cevi. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m . ambalaže i semena. Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0. dužine 1 m. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta s t r u k t u r a . Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija. zatim odgajanje zdravog ra sada.5%) i fosfamida (0.1% akreksa i 0. rastvo­ r o m 0. Cirade su široke 3. instalacija i stakla. staklene površine) najp r e se ispcru vodom.15% k a r a t a n a ili benomila.1% akreksa. a ako za to nema moguć­ nosti. Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice.na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. Preko cirade Dezinfekcija zemljišta vodenom parom se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. radi uništavanja akara. Profilaktične mere. Na taj način. prcčnika 10—12 cm). lisnih vaši i belokrilke (npr. s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova. a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno.

gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena.15 l/m 2 ) i dr. prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida. što iziskuje veliku predostrožnost. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti. Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u .pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta. takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. Hemijske mere.20%). koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka. Veliki značaj u prevenciji virusnih.5 l / m 2 ) . na j pre p a r o m p o m o ć u creva. Unošenjem svežeg stajnjaka. uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1. posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m . u koje se zamače obu­ ća s navlakama. Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. insekticid i herbiciđ. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli. nemalocid. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja.6 kg/cm 2 . imaju i s p o r e d n o deiovanje. pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata. Posle toga cirada stoji još 2—3 h.4—1. a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime. Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h. pravilno i blagovremeno sprovedene. U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom. Agrotehničke mere. koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. t j . Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C. Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju. Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. zatim tečni v a p a m (0. p o r e d glavnog. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va. Mnogi od njih. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ). Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta. pravilnog đubrenja. rotacije kul­ t u r a i dr. dezinlikuje se centralna betonska staza. a samo izuzetno hemijskim sredstvima. Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid. d o b r e nege. Mnoge agrotehničke mere. Zbog toga je korisno da se . Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba. u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta.

3—0. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha). Biološke metode suzbijanja štetočina.2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima.2—0. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam.3%) i dr. n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama.u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata. usleđ čega masovno ginu.4%) i a n t r a k o l (0.). inače. Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi.08%).08%-tnim r a s t v o r o m rogora. grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. pored akreksa i m o r e s t o n a .4%). Brojnost belokrilke u staklenicima. tzv. odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca.. postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine. Međutim. pa p r e m a tome i šteta koju nanosi. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo- . i dr.05%). kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0.05—0.5%) i m o r e s t a n (0. b a k a r n i eksihlorid (0.1%). u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. 0. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe. nezaraženog rasa* da.3—0.2%. k a o svojevrsna ekološka ostrva.08—0. tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom. Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0.05%). Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ). u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0.2—0. Protiv plamenjače krastavca (P. a k r e k s je delotvoran protiv akara.1%) i afugan (0. pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra. itd. H.3—0. Protiv a k a r a .). Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. Na p r i m e r . radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana.3%). U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom. može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber. bromeks (0.).4%). Staklenici. k a r a t a n (0. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. s različitim vrstama aktivne materije. Za uništavanje akara. sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw. m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare.15%). Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. rogor (u konc. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog. Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0. Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima.15%) i dr. ditam (0. a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0..03—0.). koji su česte štetočine stakleničkih useva. j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal. a zatim benlejt (0. tiodan (0. p o r e d hemijskih m e r a borbe.2%) i dr. koja se. cubensis) d o b r o deluju cineb (0.

Ako je jesen vlažna. te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. protiv belokrilke koriste tiodan i rogor. Dok traju berbe. kad vreme otopli. U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica. kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0.. i askohitoza. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca. Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa. ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi. p r i m e n o m tiodana. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu. u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. p r e p a r a t m o r e s t a n . Ukoliko se koristi ašersonija. 4 % ) . a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija. Kasni. do početka berbe (krajem novembra). Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava.000 jedinki po ha.r e s t a n ) . metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu. aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. a kasnije bromeks i aktelik. p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja. t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr.5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. d i t a n o m (0. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke. primenjuje se akreks. U poslednjem periodu vegetacije. a kasnije. koji istovremeno deluje i na akare. rogora. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije. u inter­ valima od 15 do 30 dana. postoje dobri uslovi . U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli. a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. smeše ova dva insekticida.2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). cinebom ili a n t r a k o l o m . t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m .5%-tnim rastvorom benlejta. primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0. Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika. Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. Kasnije. Ašersonija ne može da se primeni. prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci. na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . I ovde se u prvom periodu vegetacije.15%. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0. aktelika i drugih p r e p a r a t a . od početka aprila pa dalje. zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. b r o m e k s a . uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom. Posle rasađivanja krastavca. Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0. a ne uništava enkarziju. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice. b r o m e k s i aktelik). U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 . metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja. s približavanjem berbe. t j . Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80. pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan.05%-tnim rastvorom benlejta. Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača.

rogorom. ona često s t r a d a od drugih štetočina. 1 dela treseta i 1 dela peska. d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta. da d o b r o drži vlagu. sovice. kao što su slaklenićki moljac. na njoj belokrilka manje naseljava. 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica. da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. izuzev lisnih vaši. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska. Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka. protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks. Dok vreme ne otopli. i sovica.05-tni pirimor. na primer. lisne vaši i dr. 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. D o b r a smeša za setvu spravlja se. kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine.3—0. Za setvu paradajza. zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa.za široku p r i m e n u biološke metode. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . Plamenjače se ne razvijaju. koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. od 2 dela glinovite zemlje. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture. u jednakim drugim uslovima. p r e svega od verticilijuma.5%-tnim tiozolom. cika­ de. isto tako. Međutim. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom. U vezi s belokrilkom. ZEMLJIŠNE SMEŠE Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice. metiltopsinom ili derozalom. prska se 0. Ipak. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 . brom e k s o m ili aktelikom. na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje. d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. a pepelnice se jave vrlo kasno. p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se. . Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a . a posle toga može i afugan. T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje. protiv kojih se upotrebljava 0. ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje.

4. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. što olakšava njegovu obradu. . Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata. m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. ijal. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta. Rastresit je. TKS. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset. te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1. P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 . ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. niti kasnije. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. u toku 2—3 meseca posle rasađivanja. od 6—8 zapreminskih delova treseta. kanala i b a r a . na pri­ mer. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m . To je srazmerno lak mate. a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N.Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje. sledećeg sastava: 3 U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi.15% P2O5 i 0. Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva). 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. 250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. a TKS-2 dvostruko više. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde.15% N. Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi. mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti. 0.20% K 2 O . U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova. mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. b a k r o m i gvožđem. oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0. Treset ima znatna preimućstva. m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m . t r a n s p o r t i prenošenje sak. imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije.ija. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. Međutim.

različite veličine. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine. Ove kapi ne otiču po površini folije. a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. od polivinilhlorida. p r i dužem korišćenju. Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. poliestera i si. poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. polivinilhlorid. Niski plastični tuneli . Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra. što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata. ah je ona nešto skuplja. ploča. glatke površine. p r e svega. Odliku­ je se. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra. otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja. većom otpornošću na atmosferske faktore. već padaju na biljke. selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. Polietilenska folija je prozračna. s r a v n o m ili valovitom površinom. Ove ploče mogu biti veće trajnosti. što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija. EVA folija (etilvini 1acetat). koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. što je značajno za rast biljke. daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. Osim folija. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka. Pod dejstvom sunca. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija. u zavisnosti od boje. ova stari. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću. debljine 1—2 cm. koja smanjuje elastičnost folije. p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. kida se. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. a veoma slabo toplotne zrake. p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra.ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje. što može izazvati povrede i ožegotine.

širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu. cevima za navodnjavanje i si. a može biti savremeniji (tuneli. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . ali pogoršava osvetljavanje.5—7.8—3.20 m. PVC cevi ili pruća. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm. Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine). postavljene p r e k o folija. Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m. što osigurava bolje toplotne uslove. K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. širine 2—3 m i dužine oko 15 m. što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija. širine 4. Visoki tuneli su visine 1.60—4.U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m . a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla. u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0.6 m. a prekriva se folijom debljine do 0.10—0. koji čine 2—10% celokupne površine folije. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3.20 m m . Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani. Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza. Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm. plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine.10 m m .5 m i dužine 25—100 m.6—18 m. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela. sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala.20 mm i širine od 0. Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi- . Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. prevlaci zagrejanom peglom. pa se p r e k o hartije. cevi). Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom.

ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju. Konstrukcija visokih plastičnih tunela Lukovi — nosači od plastike . na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela. Po dužini. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. često se plastična folija m o r a lepiti. Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0.20 m m .nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. S obzirom na širinu ovih tunela. U zavisnosti od konstrukcije. tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku. Osim toga. koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti. j e r je t a d a bolje provetravanje. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično. ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik. Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1.5 m. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i . sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela.15—0. a ne po dužini tunela.

sis­ t e m za grejanje. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici.3 °C u j u t a r n j i m časovima. U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini. ili' pojačani plastični elementi. Stoga je povoljnija polietilenska folija. a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža. njene propustljivosti za insolaciju. iste su k a o u stakleniku. gvožđa. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. te se plastenik tokom noći slabije hladi. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta.20—0. aluminij uma i si. U p r o s t o r u pod plastičnom folijom. j e r ne propu­ šta infracrvene zrake. plastičnih cevi. a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . što se odražava i na r a s t biljaka. o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne.25 m m . Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta. bez obzira na veli­ činu. pod d i r e k t n i m dejstvom sunca. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. kao i polukružnog oblika. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine. a zatim o p a d a t a k o da je u Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom . Tokom dana. što zavisi od kvaliteta folije. svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije.Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici.1—0. a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Instalacija plastenika. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0. i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. Mikroklirna u plasteniku r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. prekrivena plastičnom folijom. Po­ što je folija lakša od stakla. zalivanje i ostali. toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju.

visine oko 50 cm. a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju. Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike. te se smanjuje radijacija. Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima. Međutim. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm. To su niski tuneli. s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. listinac. Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak. p o d dejstvom sunca. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika). Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom.5—1 m iznad plastenika. j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . i to p r e svega za proizvod­ nju rasada. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada. odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. mo­ že biti p r i r o d n o . p a r o m . u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti. što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). toplom vodom. zatim zagrevanje organ­ skim materijalom. tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika. povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego .) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. i si. To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. bez obzira na konstrukciju. Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta. Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika. j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. pozder. toplim gasovima (lermogen). t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela.Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . Zagrevanje plastenika. počinje se sa zalivanjem.

o d n o s n o kotao. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. ili to­ ple o t p a d n e vode industrije. zatim povrća i cveća. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine. bez obzira na način. sistemom za navodnjavanje i grejanje. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. U plasteniku se. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C. i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. Maksimalna visina objekta je 3 m. . što se sve može po želji multiplicirati. otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine). Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. s t i m što se broj cevi i njihov Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. Pored korišćenja providne plastične folije. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika.5 m. Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom. mogu zagrevati zemljište i vazduh. osnovna dužina od 2.u stakleniku. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. a dužina cevi 25 — 100 m. kraćeg vremena montaže. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj. što za­ visi od dužine tunela. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode. što omogućuje bolje korišćenje tople vode. ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. efikasnim provetravanjem. prilagodljivoj konstrukciji. Osnovna širina lađe je 8 m. i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom.

Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po- . Otvori na eevima su sa strane. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu. pa i plastenik. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . tunel. pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a . Naime. Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. odnosno za određene uslove spoljne sredine. gas. koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. m a d a može da se koristi i u plastenicima.prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region. električna ener­ gija i si. radi racio­ nalnijeg grejanja.

) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. ili se plastika skida (tunel). p r i visokoj t e m p e r a t u r i . a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . te je relativna vlažnost visoka. U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima. relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. Vlažnost vazduha. Naime. P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu. Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka. Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. S u n č a n i h dana. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). 1969): varira od 55 do 9 5 % . Noću. p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana. k a d a t e m p e r a t u r a opada. u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. paradajz i si. koja . o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost.m o ć u plastične folije. a p r i gajenju toploljubivih vrsta. U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m . a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad. a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege. m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e . : Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. a pri za­ li van ju se povećava. Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . Za proizvodnju t o k o m proleća. Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva. a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u . korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu.

Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći. a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća. Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe.5 m. plastenika i tunela. ograda. ove puteve treba češće ravnati.5—5 m. d o b r o izabrati mesto. Pri većoj površini staklenika. Rasadnik. koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. što znači da je viša s t r a n a leje severna. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. drvoredi. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan. Pomoćni objekti (zgrade. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. isplanirati i pravilno postaviti objekte. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm. sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. živa ograda ili og­ r a d a od dasaka. leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug. pruća. i to ka jugu ili jugo­ istoku. o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno. Pri nedovoljnoj količini toplot- Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova. zidani bedemi. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći. Zastupljenost stak­ lenika. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%. gra­ đevinski objekti. grupiše se u blokove. a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. ocedna. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon. bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. staklenici i plastenici. prilikom podizanja objekata. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . ali da štite leje od hladnih vetrova. Više leja. j e r je ka severu o k r e n u t a manja. čeona s t r a n e ove leje. hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. čija širina zavisi od mehanizacije. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. kukuruzovine i si. Zakloni od vetra mogu biti šume. . U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) . U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka. širine 2. s t r u k t u r n a zemljišta. a više blokova čine rasadnik. brežuljci. Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. Kombinovani tip rasadnika čine leje. nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje. a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi. S obzirom na v r e m e koriščenja. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1. tuneli. što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje. najčešće 12—16. poprav­ ljati. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m. Pri korišćenju zaklona. a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. k a o i leja. Najpovoljnija su laka. (pogodna za zaštitu leja).MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije. voćnjaci.

brze i pravovremene zaštite useva. U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća. admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. kao i od klimatskih uslova. a o p t i m a l n a 36 ha. k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova. staklenik). Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1. Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici. k a r a k t e r a proizvodnje. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije. Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti. a m a k s i m a l n o od 3 ha. na p r i m e r . Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode. a dvostrani staklenici. k a o i t r o š k o v a gajenja. . Tako. ili ako je osnova proizvodnje rasad. o d n o s n o proizvodnje. u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad. što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju. a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m. a ostali. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja. krastavac). tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve.ne energije. Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše. a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. t r e b a da se asfaltiraju. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine. od d o b r e organizacije rada. plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. plastenik. Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste. k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha). o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. mogućnost mehanizacije. K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika. izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada. pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. laboratorija. P r e m a tome. da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. v r e m e setve. dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote. Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz. zgrada za radnike. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a .5 ha. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo. dim. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. Ove staze. sistem za zalivanje i kvalitet vode.

1 1 — 30. VII 5. X 20. III 10. VII 15. Vrsta I Paradajz — rasad 5. II — 30. V 15. X — 1. VII — 20. VII 20. X 30. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja 1. IV 20. III. IV Krastavac 26. V 16. X 25. paradajza. II 25. VII Boramja 12. III 20. III 15. III 15. X 20. II — 25. XII 5. V — 20. X — 25. I I I 15. VIII 20. VII — 5. III . I V — 10. Tab. I I I — 5. VII 10. lubenica ili krastavac 10.Tab. IV 1. IV 10. a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. a zatim proizvodnja krastavaca. VIII 5. V 20. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja. V 10. Tab. X Do/. XI 25. V 10. IV 30. VII Zaštićene leje. 4. VI 5. VII 5. V 10. praziluka. IV 20. IV 25.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3.15. I V — 30. IX 25. V 10. 2. VI 15. s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a . I I I 1. VI 5. V 10. vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije. VIII Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz 15. XII 18. V 15. V 10. V — 10. lubenica. IV 15. V 5. . rotkvice. mladog luka. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e . VII 1.15. 3. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba prva poslednja 20. V — 1. i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. I — 5. VII 1. bez obzira na građu. VII 10. VII 1. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike. IX 5. VII 20. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola. V 20. V — 25. VII — 1. IV — 20. VII 20. V 1. I I I 1. V 30. IV — 10. XI . IV — 15. za proizvodnju salate. X — 20. IX 10. V 20. tikava. pa se mogu koristiti i mlake leje. m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda. V 20. VII — 5. X I. VI 15. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja. IX 15. III 30.

gde je. Osim toga. Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. 58 . Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . K r a j e m m a r t a pregrada se podiže. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Ovakva. t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica. p a p r i k a . čime se dobija drugi sek­ tor.) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz. Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka. što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. salata). plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m. zbog udaljenosti od termogena. gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C. Polovinom febru­ ara. pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. a zatim i) za proizvodnju povrća. krastavac).Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana. Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena. povrće i cveće ili r a s a d i povrće. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća. k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više. tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada.

61 .

a sa južne oko 20 cm.OSTALE VRSTE ZAŠTIĆENOG PROSTORA greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm. plastična folija. širine 150 cm i dužine 15—20. P r e k o leje. PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. naslonjen na grebene. Proste zaštićene leje. Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad. t j . a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće. te je hlađenje leje u toku noći slabije. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo. Duž obe strane leje formira se Zašlitni kapci na. o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da- Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . postavlja se neki pokrivni materijal (staklo. Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. salate. mrkve. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište. Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . Gnezdo se n a p u n i sme- .

dinja i tikava koriste se topla gnezda. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. diže i vrši provetravanje. Za r a n u proizvodnju lubenica. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va. a zatim se šablon vadi. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca. krastavac. krastava­ ca.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. goveđi. Mogu se praviti od stakla.s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. dubine 10—15 cm. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće. Topla gnezda Topli banak . najčešće lubenica. / Topla gnezda. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena). Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski. U ovo gnezdo. tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. tikva. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. ovčiji i si. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. dinja. parafinisane hartije i najčešće od plastike. koji se u t i s n u u zemlju. a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. što zavisi od kulture koju treba štititi. krastavac. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije. dinja.

najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. a zatim zemlja. plastikom. Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm. . Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane. a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate. što omogućuje ispuštanje p a r e .5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0. j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm. Sistem cevi se međuso- b n o povezuje. Zagrevanje zemljišta. Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode. dinju. ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. svež stajnjak u obliku h u m k e . gasa. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm. što zavisi od vrste koja će se gajiti. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza.vrši se setva ili sadnja. za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm. U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha. dinje. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . širine i visine oko 30 cm. a gnezdo se prekriva staklom ili Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje. topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine). Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm. Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C). Na željenom rastojanju stavlja se topao. Prečnik cevi. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija. za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. a za kras­ tavac. najbolje po sekcijama. i to na sloj peska od 30 cm. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. lube­ nice. K a d a se gaje na ovaj način. krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. U brazde se stavlja svež. u koju se obavlja setva ili sadnja. lubenice i tikvice 40—50 cm. a na rastojanju oko 100 cm. Topli baukovi. j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji.

O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci. koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. osobenost ove specijalne tehnike sastoji se. Pri svemu t o m e . Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . u tzv. m e đ u t i m . između ostalog. ili ukopane (ruski tip). uz brižljiv p o s t u p a k . i najzad. U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici. jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine. i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća. što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr. one mogu biti nadzemne (pariški tip). načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada. u stvari. Proizvodnja rasada. Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. 4. može im se bez teškoća menjati mesto. a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici). zbog svojih nesumnjivih prcimućstava. Ovakve leje . u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. gajenje biljaka pod veštačkim uslovima. 2. što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima. na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada.). zaštićenom p r o s t o r u . jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada.PROIZVODNJA RASADA Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost. u njima se lakše reguliše vlaga. To je. N a d z e m n e tople leje su jednostavnije. p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika. kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. Pravilno odnegovane m l a d e biljke. U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. 3. iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala. Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti. Tople leje Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu. U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada. prispele za rasađivanje u pravo vreme. Utroši se manje semena. snažne i zdrave. a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. P r e m a konstrukciji. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje.

Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta. ali je njihova izgradnja skuplja. Za ramove su najbolje čamove daske . Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu. leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). k a o i više drvenog materijala za ramove. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7. one su dvo­ s t r u k o šire od običnih. zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m .naročito su pogodne za individualna gazdinstva. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Osim toga. U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. Ram (jastuk. s krovoliko postavljenim prozorima. Tip leja Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu (cm) Sevenria strana viša od južne spoljna unutrašnja Elementi tople leje Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . okvir može trajati p r e k o 15 godina. U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e . Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada. Najbolji su okviri od čamove građe. u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom. s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Tab. 7. j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa.

ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­ Trap. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni. Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a . da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Zadnja daska. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje. koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja. ona koja se postavlja sa severne stra­ ne. a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. t j . treba da je nešto viša od prednje (južne). Dvostrana topla leja Ašure. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. S e m toga. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. . Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm). Najbolje je. S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom. 20—30 cm. a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. Asure od ševara su manje pogodne. koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. Zemlja za toplu leju U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina. Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 .širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm. zavisno od vrste povrća. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura. m e đ u t i m .rokovačima opasnih biljnih bolesti. ra t i. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka.

Takav stajnjak se slaže direktno u leju. 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). bioenergetski materijal. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode. topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina. stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. ili električna struja. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije. a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće. pa čak i g r a d s k o smeće. stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje. može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore. koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku. U k a s n u jesen i zimi. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem. ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom. ili biotoplivo. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap. Slama. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli. u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. sprečiće se smr­ zavanje. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim. Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . Tople leje sa stajnjakom t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata. S e m toga. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana. Prikupljanje i čuvanje. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake. o d n o s n o pregorevanja. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak. stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. sabijen je. Mešanjem sa konjskim stajnjakom. sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. Ovčiji. slama i pleva. Ako se ove t r a k e pokriju slamom. Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje. koje je veoma nepoželjno. Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. Taj tzv. Po- . U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje.Zagrevanje toplih leja Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije. vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica.

u previše sabija­ noj masi. u stvari. i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . čija setva p a d a u toku m a r t a . Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja SETVA I NEGA RASADA PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine.. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Padanje r a s a d a je. Dezinfekcija leje. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. N e p o s r e d n o p r e setve. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. poleganja). ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju. m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. Zemlja se može n a s u t i o d m a h . najteži problem za m n o g e odgajivače. ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m . proces sagorevanja %e zaustavlja. 8. Sem toga.Tab. usled n e d o s t a t k a vazduha. k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije. p a d a n j a (sečenja. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. N a s u p r o t tome. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . Posle toga se gaženjem sabija. naročito r a n o posejani ra­ sad. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom . Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. Za kasniji rasad. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr.

9. 1 % . Tab. Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan. p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . k a d a se leja zagreje. i nov zgoreli stajnjak. Seme se obično zapraši. Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga.). Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. bled. Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. a od formalina i plavog k a m e n a 1%.na d u b i n u 8—10 cm. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 . Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas). zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr. Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen. Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Zalivanje 0. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a . Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP. zorosan i dr. SETVA Rokovi setve.). formalin i plavi k a m e n . temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja. Ako je zemlja suviše vlažna. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje.3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Proizvodnja rasada u toplim lejama Setva. ili ortocid 50. U vlažnoj i hladnoj . a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce.

Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . Svetlosni uslovi. Pošto se obavi setva.5 cm. što je isto t a k o neoprostiva greška. t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. Tab. kad biljke niknu. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna. Održavanje temperature. koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici. p r e k o m e r n o će se izdužiti. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u . N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa. »ja­ ra«). Samo izuzetno c S O hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova.zemlji seme loše niče i tek što nikne. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti. zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. blede. porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . Stoga. mlade biljke se izdužuju. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana. proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca. ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. Budući da se rasad. umešnost i isku­ stvo. biljčice uginjavaju. biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla. Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama . nežne su i boluju. naročito rani. 10. i s u p r o t n o . uz energično provetravanje. leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti. Seje se o m a š k e ili u re­ dove. Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1. Kod paprike. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja.

a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca. plavog patlidžana. u toploj leji neće biti korova. a kad dani j a k o otople — predveče. Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike. paradajz i celer. t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. Naprotiv. sa paradajza — iznad 15°. lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima. n a r o č i t o na krastavcu. Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana. Zasenjivanje. ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o . Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne. Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh. onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . kad vreme otopli. u m e r e n o — za papriku. razneže se i obolevaju). na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu. Plevljenje. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što . Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus. dakle. sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°. ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima). biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. Ovom količinom zaliju se 2 prozora. plavi patlidžan. Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. sa paprike. Dok je vreme h l a d n o . treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. zalivanje se obavlja p r e p o d n e . Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . k u p u s n o g povrća i paradajza. To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. P o t r e b n o je. P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve.S proleća. vode na 1 m 2 ). k a o i odraslije biljke. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi. Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. krastavaca i tikvica — iznad 20°C. izdužen rasad. U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. Međutim. Čim se pojave korovske biljčice. Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke. Padanje rasada. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa. j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada. što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. nežan. tikvice i salatu. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom. Zalivanje. U 10 lit. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. Od p a d a n j a više s t r a d a gust. Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba. U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a . jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u . reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. a slabije — za krastavac. nešto kasnije takve biljke uginu. održavati umer e n u vlažnost. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. Prihranjivanje. a nepovoljne za pojavu bolesti. dinju i lubenicu. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje.

Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno. naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno. posle setve ili sadnje.3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. rastvora. treba ga zaliti 0. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Čim biljčice dobiju 2 stalna listića. prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom. a zatim sve više pojačavati. Pikiranje je. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo.). Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. da bi se izbegla svaka povreda biljčica. sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e . provetravanje leja treba smanjiti. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. Svezi m a m c i razbacuju se predveče. dakle. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t . Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a . Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada. Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća. Pre svega. pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a . j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke. ili nešto kas­ nije. materijala i sredstava. setvu vršiti u redove. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. koje će znatno ranije sazreti. njima treba da se pruži brižljiva nega. na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. Isto tako. po pravilu. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . p r i m e n o m rede setve i proredivanjem.15%.je prošla »jara«. Ako m o r a da se r a d i po vetru. vlažne. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. a ponekad i druge gljivice (Pythium sp. redovno i ja­ če provetravati leje. Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele. treba ih oprskati 0. . s malo vode. TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. odlično deluju cineb. fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani. svaka 3—4 d a n a . utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks. Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. na vreme opleviti korove. koje su. itd. Međutim. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. U takvoj leji rasad se brzo istegli. PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj. I s t o tako. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. Pikirane biljke se zaliju.75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića. zalivanje nije nužno. neprovetrene i sa zaprljanim staklom. previše tople. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve.

Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. K a d a je vreme toplo. U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade. p r e s t a n a k zalivanja.Rasad u saksijama. Rasađuje se zdrav. sve slabe. džifi saksije. suvo i ve tro vi to vreme. snažan. a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. Priprema rasada. a zatim ih naglo zaustavljati. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. Ovaj splet žilica. ili oba činioca istovremeno. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. Rasad krastavca. Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. plastične. m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost. Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj- . tik­ vica. T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«. i često se p r e t e r a n o izduži. porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . m e đ u t i m . toplo. kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . stvara mali busen. u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu. Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija. Mnogo je bolje. d o b r o razvijenim listovima. a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja. k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje. j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. tzv. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. d o b r o raz­ vijen rasad. dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama. kao što su niže tem­ p e r a t u r e . Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t . prožimajući zemlju oko biljke. d o b r o razvijenim žilama. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda. a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje. s debelim. k r a t k i m stablom i tamnozelenhri. povrede od nekih insekala i si. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. tj. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči. P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju. koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene. dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu.

na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o . gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o . Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama. Mesto za tople leje Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina. za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile. Mesto treba da b u d e ocedno. salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom. trska. Sitniji. Po pravilu. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . Gajenje r a s a d a u lejama. Vreme rasađivanja. a slabio i listovi suvi. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«. a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena. p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji. svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. nepikirani r a s a d se pažljivo čupa. Istovremeno. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime. u p o p o d n e v n i m časovima. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. drveća i drugih p r e d m e t a . na đ u b r i š t u ili bunjištu. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike. . i ako r a s a d nije preras­ tao. uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. zemljišta.se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. a ne­ pikirani pod sadiljku. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm. 3—4 cm dublje. Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla. lopatica i si. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno. Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu. bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija. koren treba da se drži ovlažen. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje.5 do 2 m. ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. usev tre­ ba što p r e podsaditi.ke se škartiraju. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa. a ne k a o što mnogi čine.). ili je r a s a d suviše m l a d . ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade. ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1. iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka. k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama. P r e m a t o m e . biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. Način rasađivanja. r a s a d koji. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu. k a o što je poznato. predveče uoči d a n a rasađivanja. o d m a h posle kiše ili p r e d kišu.

Priprema leje. Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće.Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. razume se. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. Leje. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada. a posle nicanja 16—18°. ne bi bilo ekonomično. u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža. može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama. za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika. Stelažni staklenik za gajenje rasada . ali je cena koštanja dosta visoka. široke 120 cm. Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°. ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. inače. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura. na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. setva. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama. a veće na lejama. U staklenicima se. formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama.

SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta. n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. oblika plastenika. u po­ četnoj fazi nicanja. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku. Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze. Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja. PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta. proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. poseb­ no u tunelu. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. t j . Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem- . Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena. Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm. Nai­ me. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . Na ležim zemljišti­ ma. odnosno moguć­ nosti zagrevanja. k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. Kad se p o đ e od ovih činjenica. Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. o d n o s n o zemljišnim smešama. koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. Bez obzira na vreme. Međutim. pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. veoma često se prave suviše široke leje. zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila. a zatim i celokupan rast i razvoj.PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije. Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji.

o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>. Međutim. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste). . svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. Ako se r a s a d nešto sporije razvija. u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima. pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. pre svega od razvijenosti korenovog sistema. zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika. posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. k a o i radi izmene gasova. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. a i rast biljaka neujednačen. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke. Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. Osim toga. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju).2%-tnim rastvorom vuksala. Radi preventivne zaštite. fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u .5 —2 cm. U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o . broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva. Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane. džifi. j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. Pored regulisanja količine vode. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna. plastične. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0. p r e m a slanju useva. Pored prskanja.2%). što zavisi od veličine sernena. Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične. zemljište se istretira reglonom.5% ili ditan M-14 0. što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. P r e m a tome.p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova. i to o k o pod­ neva. a p r e nicanja povrća. Naime. a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0. presovane). Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena. to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta. što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja. Međutim. pa se zemljište povalja i zalije. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima. počev od faze nicanja. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 . Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke. zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode.

zbijeno stablo. P r e m a našim rezultatima.Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto. Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0. U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. PROIZVODNJA PARADAJZA PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o . To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine. predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema. Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor. d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem. Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za . Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila. Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju. u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu.5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. Podešavanje vremena proizvodnje Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege. p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. Inače. 1970). jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . 6—10 listova. na pri­ m e r . ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla.

glatki. što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda. nisu dovoljno visoke. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. o t p a d n e tople vode i gasovi). o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge. na n a š e m tržištu. Fiziološki mlade biljke su snažnije. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika. Traže se okrugli. plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine. koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). kao što su ranostasnost.n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. Najčešće imaju duge. m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. U s t r u k t u r i troškova. Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća. visoka rodnost. posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. a u d r u g o m od m a j a do jula. dugo trajanje plodonošenja. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. kvalitet plodova. ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i . U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a . j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima.) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane. Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. Iz ove proizvod- nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova. Međutim. i specifični uslovi vansezonske proizvodnje. odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. Osobine sorte. S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. Tipovi proizvodnje. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija. ometaju razvoj i plodonošenje paradajza. j a r k o obojeni plodovi. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije. po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. pravilne cvetne grančice. veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime. ujednačene k r u p n o ć e . Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa. u m a n j e m ili većem stepenu. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. Sorte. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih . U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza.

a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti. U stakleničkoj proizvodnji. Uopšte irzev. pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju. r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim. Manje je. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . s p r i b r a n i m h a b i t u s o m . . Pogodan za zimsku. sa dva. p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu. o t p o r a n na Cladosporium. i obilne ishrane azotom. ali s relativno rehavim listovima. gustina m o r a biti manja. kao što je poznato. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima. Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima. visokoprinosan. srednje krupni. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte. m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate. dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. Ranostasan. neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. Uopšte uzev. k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila. ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. vodenastim p e r i k a r p o m . m e đ u t i m . Ako se gaje bujne sorte. a plodovi glatki. zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni.pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. virusna oboljenja) i dr. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom. sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. bolesti paradajza često na­ nose velike štete. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. Vrlo r a n i prinosan. o t p o r a n na Cladosporium. utiču mnogi faktori.

Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Već sada ih ima mnogo. a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride. po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju. ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza. od kiše i zaraze. paprike. Lucky i dr. Tab. Bjuti (Beauty). Istovremeno. s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. a biće ih sve više. a neke i r a n i m stasavanjem. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta. biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u .Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. odličnog ukusa. sa t r i i više semenih gnezda. U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju. sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine.25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m . Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju. 11. Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem. k r o m p i r a i duvana. Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. Sona­ to i drugi. Odlikuju se visokom rodnošću. krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima. Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi. S u p r e m a . Verticillium i F u s a r i u m . t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću. seme se drži u 0. Plodovi su krupni. hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima. Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni. Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise. 11). Nemacross. ( U načelu. k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e . o t p o r a n na Cladosporium.). R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid. 1975) ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. m e đ u kojima se zasad ističu Virase. komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta. Posle toga se . Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . Među najranije spadaju ekstaz. azis. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. r a n i m stasavanjem. nalik na ekstaz. Osim toga. Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . t a b . Ako se koristi p r e p a r a t germizan. Moncfadex. r i v e r m u n i druge (v. bez zelene kragne. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e . d o b r i m zameta­ n j e m plodova. Seme. o t p o r a n na Cladosporium. o t p o r a n na Cladosporium. čvrstim.

Pre setve leja se obilno zalije. ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . na­ pravljenim od prikladne smeše treseta. p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju. peska i m i n e r a l n i h đubriva. ako je dan sunčan. organskih materija. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). prosuši i p o t a p a u 0. pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom. a ako je oblačno. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm. Osim u redove. Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. Vreme i način setve. Kad nikne približno polovina posejanih semenki. Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1. Treba očekivati da će. Odgajivači nabavljaju ove . Umesto u lejama. ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji. Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom. upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana. Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a . Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. Međutim. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. koja se m a l o natisne daskom. ili u presovane kocke iste veličine. Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje.5 cm. t j . Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . na razastrtoj plastičnoj foliji. onda na 16—18°. o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. Umesto u brazdice. septembra. zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . u sloju od 1. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°. a noću o k o 16°.5—2 cm. Pikiranje. p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . Setva se obavlja e t a p n o između 15. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad.5—2 cm. avgusta i 1. proiz­ vodnja građevinskog materijala. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke.ispere. koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. k a k o ne bi došlo do oštećenja semena. Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . setva se m o ž e obaviti i omaške. Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena. Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. kao što je u n a s n p r . a zatim se ponovo povišavaju.2 %-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a . kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°. One su lake i trajne. stalni listić. Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. pa mnoge uginu. Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče. Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em. na r a z m a k u 4—5 cm. a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). po o b l a č n o m 18—22°.

Priprema staklenika Obrada zemljišta. štetočinama i korovima. sistema đubrenja. celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje. ili 6. ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. zgo­ relog stajnjaka i peska. To obično biva 45—50 d a n a posle setve. Celulozno-tresetne saksije. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. kako u pogledu vazduha i vode. U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica. usled čega biljke kasnije uginu. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Istovremeno. pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. list. ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke. Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a . Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom. što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. Tako. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. p r e t h o d n e kulture. imaju i neke nedostatke. j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. kocka ne srne imati uglačane sirane. Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke. One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. Primećeno je. a k o su nedovoljno vlažne. u nas poznate kao džifi (Jiffy). da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. i na nešto dublje oranje (do 40 cm).t r e s e t n e sak­ sije. u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla. isto tako. ili kojima se p u n e plastične saksije. nači­ na dezinfekcije i dr. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala. Najzad. a n o ć u 4—5° niža od dnevne. m a d a su veoma p r a k t i č n e . Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina. Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m . Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o . po oblač­ n o m 18—20°. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke. što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu. na d u b i n u 25—30 cm. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu. Sem toga. redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. . pošto se sastoji od treseta. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C. koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . gu­ be hranljivu vrednost. Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje. Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o . tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom.smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce.

Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. unosi se u količini oko 100 t/ha. inače. Paradajz je veoma osetljiv na hlor. P r e k o m e r n o đubrenje azotom podstiče vegetativni porast. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o . ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. Višak azota. s čvrstim. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. ili ako je predusev bio krastavac. treseta. 30—40 cm. f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima.5—7. te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. n a r o č i t o u z i m s k o m periodu. hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. Utvrđeno je. U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva. sitni plodovi. uz odgovarajuće melioralivnc mere. U novopodignuti staklenik unosi se . Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju. Zaslanjeno zemljište se ore pliće. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta. S m a t r a se. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. ali bez prevrtanja orničkog sloja. da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°. oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište. Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . naročito na njiho­ vom obodu. Ako je j a k o kiselo. posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m . na p r i m e r . Dezinfekcija. t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu. strugotine od čamovine. kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. a na 16° — dvostruko više nego na 14". Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. bledožuti cvetovi.U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e . uglavnom poluzgoreli stajnjak. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. Sem toga. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno. Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak. s ve­ likom količinom gline. Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. usporava formiranje i zrenje plodova. Organsko đubrivo. kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka. osim pravilnog đub­ renja fosforom. Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja. da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . Đubrenje. što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. Laka. Utvrđeno je. Vidi se da je. da se ne iznose soli na površinu. dobrog zdravlja. da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota. a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova. isto tako. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6. j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole.0). naročito p r i oskudi­ ci svetlosti. isto tako.

N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. Ako je zemljište slabo snabdeveno. Organski materijali (stajnjak. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se. dakle. a plodovi krupniji. Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. Azotna đubriva. Sadnja se obavlja na baukove. s druge. najpre. s jedne strane. smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja. poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. Tab. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota. po pravilu. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu. 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . treset i dr. Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje. Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci). Pri osnovnom đubrenju. iznad . I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. na pogodan način izmarkira. ali da kvalitet prinosa opada. a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu. i potrošnje biljaka. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno. ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična. To je tzv.više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha.5:2.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata. povećava se pufernost. s e p t e m b r a i 10. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u Stepen snabdevenosti Slaba. jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. u m a l i m količinama. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. zavisno od osobina zemljišta. ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac. organska đubriva se ne unose. pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N. prilikom osnovne obrade. oktobra. Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine. ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem. 12. tj. t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1. uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći. Osim stajnjaka može se koristiti treset. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima. a o s t a t a k u prihranjivanju. nor­ ma se udvostručuje. mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se. ili na ravnu površinu.

s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm. valja ponoviti na isti n a č i n pos- . valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. Zalivanje. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3. t j . U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3. Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. 2 U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. a između redova u traci 60 cm. Staklenici s r a s p o n o m 6.40 m 0. da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti.20 m Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake.2 m razmeštaju se 4 reda.5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. ukoliko to b u d e n e o p h o d n o . Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina.da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m . J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6. Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C. pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm.40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. između redova u traci 70 cm. do prvog lista. t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm. s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm.

kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu. 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. blizu površine zemljišta. Temperaturni režim. r> 1 1 J • it • i i i Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu. zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti. zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a . Kasnije.le 4—5 dana. štetnije su od nižih. tako da berba započne već u de­ cembru. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom. naročito to­ k o m noći. ako takva mogućnost postoji. zaliva se svakih 5—10 dana. zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi. uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . U prvo vreme. Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a . Kasnije. Više t e m p e r a t u r e u to vreme. Odriavcuije vlage. k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu. očigledno je da usev treba zaliti. r a n o s proleća. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema. a sve više sistem kapanja. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a . . Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . Ponekad. ili orošavanjem. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. po mogućstvu. kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine. T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C. što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci. Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom. Kada biljke dobiju tamnozelenu boju. od n o v e m b r a do j a n u a r a . što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Za zalivanje.

ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora. n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. ili čvrsta ali lako rastvorljiva. unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju. jači rastvori (0. me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. kalijum-sulfat. Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0. ako su vršni listovi sveliozeleni. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. može se i t a d a primeniti orošavanje. u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r . a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . Visoke doze azotnih đubriva. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice.Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu. Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. a kasni­ je. k a o što su KAN. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva.5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. valja povećati i s h r a n u azotom. Način prihranjivanja. količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . Kasnije. Uopšte uzev. p o š t o se uklone donji listovi na biljkama. Po pravi­ lu. cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla. kalijum-nitrat. a v r h stabla tanak. Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. u p o r e d o s osnovnim elementima. Među­ tim. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1.20 do 0. pa se redovno navodnjava orošavanjem. Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko- . Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e . U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. dvojni ili trojni superfosfat i si.25%). Prihranjivanje. a staklenik ima efikasnu ventilaciju. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. a doza ostaje ista. Na težem.1%). U novije vreme. U prošeku. na lakom. a zatim se zemljište p r e k o p a . k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda. a kasnije. izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1). Naprotiv. j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. treba p r e k i n u t i davanje azota. za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana. svakih desetak dana. prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. Uopšte uzev. Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla. Kad se pojave takvi simptomi. a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. počev od m a r t a . staza i bilja­ ka. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . s proleća. u t o k u intenzivnog plodonošenja. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva. Ako je zemljište suviše vlažno. k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage.

fitoh o r m o n i m a . najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni. a time i apsorpciju fosfora. u t v r đ e n o je da. t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova. javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a . Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje. ili osta­ ne sitan. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka.. sve do žice. . Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena. pored n e d o s t a t k a svetlosti. Poboljšanje zametanja. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara. Poznato je. P o t a p a n j e je zametnije. čime se izaziva potresanje biljaka. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih.6—0. tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima.8 g amonijum-nitrala na litar vode. što otežava oslobađanje polena iz prašnika. Me­ đ u t i m . Kako biljka raste. među­ tim. plod se neće obrazovati. a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C). ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e . Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama. zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta.8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. Ako se ne raspolaže vibratorima. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta. Tretiraju se samo cvetne grančice. tako se oko nje spiralno uvija k a n a p . Cvetna grančica. a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. Vezivanje i pbiciranje biljaka. grejanja i navodnja­ vanja. Ako se cvasti prskaju. k a d a je cvetanje usporeno. ali efektivnije. p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm. zavisno od tem­ pa iscvetavanja. koji se proizvodi i u našoj zemlji. U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. osim osku­ dice svetlosti. vi­ soka vlažnost vazduha. tj. Međutim. u kojima obično n e m a semena. na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi. To se čini između 9 i 10 časova. tj. ne srne da sadrži više od 1. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a . Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi. a ne krup­ ne kapi. p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t lomatin. a placenta ostane zelena. da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa. tzv.ličinu mineralnih materija. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode.

Uklanjaju se celi listo­ vi. kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko. ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . četvrta niz' naj­ nižu. još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. Osim toga. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje. Tako se obrazuje venac od stabala. donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni. da se ne p r e l o m e . Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. Nedovoljno odrasli plodovi. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu. Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu. treća niz najvišu. stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno. p r e m a v r š n i m delovima biljke. a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu. itd. u s m e r a v a n j e m naniže. dok p r e đ u 2—3 biljke. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane. Kad nad rastu visinu ži­ ce. a ne samo njihovi vršni delovi. fiziološki ostareli. a donji listovi uklonjeni. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima. lepezasto. p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. sa oko 20 p l o d n i h grančica. kao i kod lepezastog načina. na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno.Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. koriste kao staze. k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m. . ili spušta­ njem k a n a p a . da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. Zato se periodično. o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista. S proleća. inače. a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. i kasnije omekšaju. koji se. jedna iznad druge. te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje. Kad izrastu do žice. Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. druga niz srednju. Kad biljke dostignu žicu. ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. ostavljeni na ogoljenom stablu. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a . Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. svakih 10—15 Usev paradajza u stakleniku dana. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. zategne još po j e d n a žica. Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . listova i plodnih grančica. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. na svod.

plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. Za udaljena tržišta. Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u .Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a . Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . Pre svega. Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći. k a d t r a n s p o r t traje du­ go. ograničenja pristupa ljudi. • Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova. s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. m a d a dobijeni u Bugarskoj. U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte. Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. kao što se vidi iz tabele 14. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. semena i inventara. mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika. S proleća. Leje treba da su uzdignute. Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. . životinja i m a š i n a u staklenik i si. a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. Vito sanitarne mere. a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. zemlji­ šta. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 1 1 biljaka. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. 1 dela zemlje. brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). R a s a d se proizvodi u staklenicima. pakovanje. r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima. početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa. Seje se 2 g semena po 1 m . am­ balaža. Na d i n a m i k u zrenja. Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka. b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza. koji su uz to i sitniji. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne.

a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. k a d zemljište provene.Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. salata. a po o b l a č n o m 18—20°. i rasuđivanje.. biljke se štite od bolesti i štetočina. p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. keleraba i dr. u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame. zemljišta. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla. Najzad. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. a noću oko 20°. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. Posle nekoliko d a n a . obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. a time i toplot­ n o g režima. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. p r i osnovnoj obradi. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. niti da se zemlja oko stabla jače sabije. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. a n o ć u 15—16°. treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta. može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano. Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. Priprema. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije. staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°. lista. ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta. npr. posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. a posle oblačnog dana 12—13°. do pr­ vog lista. Nega useva. posle toga 18—20". U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena. j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. pinciraju se. — 6. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije. rastavljeno. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. k a o krastavac. izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na- . Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. ltd. p r i s t u p a se sadnji.

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5— 7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm. Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C. Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. Međutim.20—9. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. na 8 0 — 8 5 % PVK. Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . Međutim. Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na nr). ili se stavlja džifi saksija. do faze prvih zrelih plodova. poteza­ n j e m ivice folije). intenzitet provetravanja se smanjuje. terabol (50 g/m 2 ). 15. k a d a su temperatu­ re niže. Period Uslovi uspevanja paradajza Temperatura u C Relativna vlažnost u % Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm. Već polovinom septembra. T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje. Niske. Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40. Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta.60 m). Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako. vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK. a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm. ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK. do 3. a u p e r i o d u plodonošenja. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode. svake 2. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke. kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C). Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju. posebno noću. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3. s obzirom na p l i t a k korenov sistem. u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em.steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak. a k o r e n se razvija plitko. Tab. volaton G-5 (10 g/m 2 ). Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Najpo- . Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju. Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). na 10 °C prestaje dalji rast biljke. a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ).70 g/m 2 ). o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. što omogućuje regeneraciju korena. U daljem r a s t u biljke.

a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. ili za noseću konstrukciju plastenika. otvori u koje se sadi paradajz. što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja. okopavanje na d u b i n u 10—15 cm.2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0. što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. što omogućuje bolji rast bilj­ ke.voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod.2%). u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja. a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje.3 Vo). odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza. Posle sadnje (5—10 dana). Međutim. U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) . Crna Gora . a u jesenjoj Uscv paradajza u plasteniku (s. koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). Zaštita se obavlja p r e m a potrebi. jer je tada oplodnja bolja. niti zaštita od ko­ rova. a smanjuje se i broj zalivanja. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. Navedene količine hraniva su orijcnlacione. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u . Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza. dezin- lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. Kada se gaje visoke sorte paradajza.25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta. tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0.25 •/». Pored ovog prihranjivanja. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm). u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0. uzgaja se j e d n o sta­ blo. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha. zalivanje iz brazde. Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem. M e đ u t i m . Golubovac. U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta. u obliku krsta. u vreme ukorenjavanja. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja. a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana.

Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale. U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . . j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute. u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na. Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama. Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. j e r biljke suviše r a n o izrastu. ili.(3—0. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a . svaka 2—3 dana. cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n . tomafiks u koncentraciji 0. u stakleniku.proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. Ranija setva nije pogodna. Seje se 4—5 g semena pod prozor. p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. Proizvodnja rasada. vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 . Međutim. u redove ili omaške. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. još bolje. Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra. Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid. U r a n o j proizvodnji. k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova. Berba paradajza m o r a biti blagovremena. a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 . te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana. 10 X bizon. p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi. proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija. Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja. jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva.8%) radi bolje oplodnje. u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). Mi-13 i N o . U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . Berba /• GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja.

m a k a r k r a t k o t r a j n o . a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice. Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. cvasti. U previše vlažnoj atmosferi. obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. cvetnc grančice.Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. j e d n o s t r a n e i dvostrane. r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana. bez oslonca. U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. Leje moraju da se provetravaju. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja. a zatim i p r e k o noći. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°. U prvo vreme. što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. dok su još male. kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja. Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm. kad vrhovima d o p r u do stakla. zalama se iznad 5. u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . Nega useva. j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. naročito pri oskudici osvetljenja. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. da ne prelazi 26 °C. a kad je dan sunčan. biljke r a s t u slobodno. i u slučaju hladnog vremena. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. Izuzetno. a kasnije svakodnevno. Sunčanih dana. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza. prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. cvetovi se ne oplode i opačinu. Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva. . P r e m a potrebi. Kasnije. Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. Ako su biljke bujne. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene. u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana.

Pri sadnji U proizvodnji u niskim tunelima. p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. No 10 X Bizon. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. Mi 13. što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka.PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. ili t e r a b o l o m (50 g/m ). belis. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima. Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. U zavisnosti od širine tunela i sorte. ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ).2% vuksala ili si. zbog male visine.). Posle izvr- . To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm. i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a . a biljke u fazi prvih pupoljaka. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C. a seme treba da je dezinf i kovano. otežani su ra­ dovi. p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana. i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova. tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. Priprema zemljišta Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0. Pri gajenju visokih hibrida. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . uz sabijanje. P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ). U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. Međutim. zbog njihovog rasta. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a . u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore. Setva je gusta (4 —5 g semena na m 2 ). Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila. Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. Proizvodnja rasada Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije. U ovim tunelima.

Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana). Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina). U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). K a d a se gaje visoke sorte paradajza. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana. Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si. Zato se tunel m o r a redovno provetravati. Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. a u redu 30 cm. a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje.25%.). Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 . Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu. a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana. p o s e b n o s u n č a n i h dana. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm. što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka. a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0. a kasnije svaki drugi dan. . Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha. Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju. ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti.u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti). Nega useva S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije. između redova 50 cm. a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C. a u redu 30—35 cm. zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0.25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka.

ili se seje u leje. što biva oko 20 d a n a po nicanju. m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. Za setvu se koriste slaklenički sandučići. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena. Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta. m e s n a t . U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula. p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H . s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično. P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e .). k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana. i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr. U novije vreme. Za svaki rejon. t j . Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice. K a d n i k n e više od polovine seme­ na. a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba. visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. Teh- . dosta dob­ rog ukusa. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . a za sorte sa silnim plodovima 1. p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. prosečne težine oko 120 g. Vreme proizvodnje. u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova. kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. R a s a d se gaji u stakleniku. Proizvodnja rasada. Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. sve je veća. Rastuća lražnja. a fiziološki zreo — crven. a n o ć u 18—20°. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. Naročito značajan činilac je tražnja. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. na sličan način kao što je opisano za paradajz. One su snažne. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. sočan. Sorte. Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. dugi 8—10 cm. j e r paprici najbolje odgovara neutral- Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno.PROIZVODNJA PAPRIKE U STAKLENICIMA nološki stasali plod je tamnozelen. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C. u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. Površina ploda je glatka i sjajna.5—2 kg. Plodovi su viseći ili poluuspravni.

S o r t e s se u prvoj polovini septembra. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. niti da b u d u u suvišnoj vlazi.se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g. ili 3 5 x 2 5 cm. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika. . j e r to olakšava vađenje biljaka. j e r kapi povređuju rasad. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost. U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. B. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e . Rasađivanje. a ostali deo se koristi za prihranjivanje. Najbo­ lja su duboka. Dan ranije. P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Rasad se zaliva p r e m a potrebi. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. m l a k o m vodom. vlage i svetlosti. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi. ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje. dezinfekcija. p r e k o plastične folije. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. ili 8 0 x 3 5 cm.5—7. Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv. svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. Čišćenje. Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje. saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti. S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm. Priprema zemljišta i đubrenja. K a d a se koriste glinene saksije. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. h u m u s n a . Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće. ili u dvoredne t r a k e . P a p r i k a se greje do 22—23 °C. r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom.5). Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e . Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. tamnozelenim listovima. opadanje cvetova i za­ metaka. Mg. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova.na do slabo alkalna reakcija. Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm. Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom. visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. Po potrebi rasad . vlažnosti. Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha. One treba da su s de­ belim stablom. i dr. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima. đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. Mn. ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6.). šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema.

ili oko 120 k o m a d a po biljci. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u . Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 . da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke. oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. Plodovi se otkidaju pažljivo. N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem.Kad je s u n č a n o vreme. a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . uz j a k o provetravanje. Redovna zalivanja. Zimi su intervali između zalivanja veći. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju. r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže. a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. Voda za zalivanje treba da je mlaka. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. ili 20—30 plodova po biljci. u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C. a kad vreme otopli — manji. primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. J a k o deformisani. a po oblačnom vremenu 20—22°. svakih 15—20 dana. Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 . Berba traje do kraja jula. nerazvijeni. j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. U n e k i m slučajevima. Berba. . Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. svakih 7—10 dana.

Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. Po nicanju t e m p e r a t u r a se U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg. Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. k a o što su zlatna medalja. setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra. Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. k a o što su leskovačka. niska. Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. Kao što s m o istakli. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. Za razliku od stakleničke proizvodnje. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. hatvani haj tato. M e đ u t i m . PCR ili p a p r i k e tipa sipki. a sadnja u drugoj polovini jula. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). T o k o m proiz- . H3 (hibrid). s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm. najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. cecei. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja. a sadnja polovinom februara. o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima). a u r e d u gusto. Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana. zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana). uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). novosadska bela b a b u r a . što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje. Proizvodnja rasada Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila.Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. a oko 20 °C u t o k u noći.

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. zlatna medalja. do 10.2%. stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). o d n o s n o 20 °C oblačnih dana. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana. provetravanje. valja podići cele plastične fo­ lije. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. fertigal) i kaljenje rasada. pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a . PCR. ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura. Rasad se proizvodi u toploj leji. a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja. U proleće. kra­ j e m m a r t a . a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a . To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza. sem otvaranja čeonih strana. Rasađivanje prihranjivanja (vuksal paprike Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ). Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos. leskovačka). Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. i 18—20° U t o k u noći. k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C. cecei. to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. Nega biljaka Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba.3%) i 2—3 0. unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) . plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska.PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA poleganja (cinebom 0. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. Proizvodnja rasada Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . U fazi obrazovanih prvih plodova obav- . a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege. zaštita od Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti.

Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte. long violet. j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 . hyb­ rid 29. Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba . Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema.lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i . Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 . zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . nice hybrid i dr. P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. vuksal). a najčešće black beauty. Berba se može vršiti sve do jeseni. Pored toga. To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja. Rasađene biljke se o d m a h zaliju.40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40).20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm). Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja. Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje. U staklenicima s r a s p o n o m 3. I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . a s r a s p o n o m 6. 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula.

Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju. pod teretom plodova i vegetativne mase. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a . Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Međutim. za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. izrazito ljubičaste boje i sjajne. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. Međutim. Zaliva se m l a k o m vodom. a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. setvu treba obaviti u novembru. a s proleća. Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera. a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja. p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . kad je sunčano vreme 22—28°. U zimskom periodu. kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. a najbolje u sandučiće za setvu. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. padaju ili se lome. glatke površine. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti: . a rasađivanje u j a n u a r u . PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. na­ lik na vinogradarske. najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a . a n o ć u 18—20°.održavati na nivou 80—85 %. noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. plastenicima i staklenicima. održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C. Naime. kada su uslovi za fotosintezu veoma loši. a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. a kasnije sva­ kih A—5 dana. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji. Dok se biljke ne prime. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama. ili o š t r i m nožem. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana. kad je oblačno oko 22°. kasnije. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. nice hy­ brid).

Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). vuksal 0. U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C.5 cm. vuksal 0. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % . Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. a kasnije svakih 4—5 dana. uvijanjem biljke oko žice ili manile. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla. što zavisi od sorte i dužine plodonošenja.2 % ) . Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika. Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. a posebno fosfora i kalij uma. I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari. lako da odgovara rezu na podlozi. Naime. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. do 70. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m . Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m .Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. i to u fazi 2. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom). On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer- tigal. u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan). dolazi do masovnog opadanja cvetova. a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r .2%). Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. a oblačnih oko 22 °C. Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0. 4 i 6 listova. Berba plavog patlidžana počinje 60. . dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana. Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. U nedostatku ovih.5 cm) i d o b r o zalije. u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 . Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. što zavisi od bujnosti sorte. što zavisi od sastava zemljišta. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja. Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1. s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona. a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. d a n a od sadnje. U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal. Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C. do­ nji listovi. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona.

U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište. ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. Prinos može biti 5—8 kg/m 2 . Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela. sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. aprila. vale rio. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e .PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA (posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m . P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz.2%. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. đ u b r e n o kao za papriku. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm). Posle nicanja. k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. Pored dva prihranjivanja . Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. poludugi). o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a .25% ili cinebom 0. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0. T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. u fazi otvorenih kotiledona. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a . Rasad se proizvodi u toplim lejama. j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi).

Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a . pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. što otežava pravilno plodonošenje. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm.PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte. i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. folija se odiže. zemljište se prekrije c r n o m folijom. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 . U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a . Posle osnovne p r i p r e m e . s dugim i poludugim plodovima. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ). Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja. Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e . a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji. u stakleniku. Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu. ili još bolje. što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. poluvisokim i re­ de u visokim tunelima. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim. Berba se može nastaviti do jeseni. p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. sprečava se razvoj korova. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla. a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju. Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra- . Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta.

a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime. a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara. k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova. t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. uključujući i i n o s t r a n o tržište. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. . P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve. glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere. Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. Na taj način sprečava se izduživanje stabla. Setva se obavlja to­ k o m septembra. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C). Prinos se kreće od 1. o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana.stojanjem biljaka u r e d u 20 cm.5— — 2 kg/m 2 . Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana. P r e m a t o m e . zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti.

Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. La­ ko se beru i p a k u ju. tamnozelenim plodovima. d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju. o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. dužine 35—40 cm. s proleća. dužina plodo­ va oko 35 cm. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . kada nema insekata — oprašivača. k a d a p o č n u da lete insekti. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein. najpogodnija. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n . Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a . m e đ u kojima su najpoznatiji: Sporu F i . podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e . Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. U našim južnim krajevima. Sada se pretežno gaje F: hibridi. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. uz vrlo povoljne cene. na Primorju i južnom del u Makedonije. Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose. kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova. Koriste se sorle s dugim. veoma snažnog rasta. tamnozelenim plodovima. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. U to vreme javlja se veća potrošnja.Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. k a d a se postižu niže cene. bez gorčine. setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. izgleda. Međutim. a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. vrlo rodan. a težina 400—500 g. sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). kao i uštedu u troško­ vima grejanja. te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima. o t p o r a n na lis­ nu pegavosl. Stakleničke sorte krastavca . Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima.

Najpoznatiji su pepineks. a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o . . ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. /• Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. s t a r e 30—35 dana. Ako u stakleniku n e m a stelaža. j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata. na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama. s k r a t k i m . U nekim zemljama.I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t . Opis. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. čvrstim. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. uglavnom holandske. što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. t j . Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici. babina. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. briljant i dr. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. nu­ de niz novih hibrida. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. »ženski« hibridi. u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. naročito u Sovjetskom Savezu. Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3 Proizvodu ja rasada Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice. to treba da učini s a m odgajivač. r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika. Postoji više načina da se odgaja rasad. Rasad se odgaja u staklenicima.

saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. što sada nije slučaj. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje. Nega rasada. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. a kad biljčice niknu. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a . ne bi bila korisna. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase. po mogućnosti. Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . a radi održavanja vlage. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi. očuva korenov sistem. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati. uvek blagovremeno. J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka. Najzad. Posle se saksije dopune zemljom. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje. Seme se. maj pre. k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima. u nekim slučajevima. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. ali to ne znači da takva mera. kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje. radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. Hranljive smeše. setva se obavlja me hanički. k a o i dnevne kad je vreme oblačno. n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. Međutim. još dok su u fazi kotiledonih listića. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom.5. Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. što je moguće bolje. na nivou 90—95 %>. ili treseta. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. K a d a se koriste hranijive kocke. 6—8 dana posle nicanja. od posebnog je značaja za skladan po- rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca. pod uslovom da je i ekonomski opravdana. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje. . P r e svega. ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom.njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. Zalivanje se obavlja po potrebi. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša. Pošto nikne oko 50 % biljčica. pikiraju se u već pripremljene saksije. pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove. zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0. pe čene gline ili celuloze (đžifi). Kasnije.

vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak. biljke se sade na bankove. obavlja se sadnja. ili tog j u t r a . proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja. sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. na razmaku 50—60 c m . a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. ili stajnjak i ple­ va. k a o pri podizanju toplih leja. za dva r e d a biljaka. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima.20 m formiraju se dva banka. Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm. pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli. m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom. Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama. P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Toplota.. ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. Priprema staklenika i sadnja U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje. Ranije. naročito u vrlo r a n o j proizvodnji. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e . Dan-dva posle slaganja. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama. dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni.Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. dezinfekci­ je i si. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm. što se gotovo redovno do­ gađa. duž nosećih stubova. Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. Gajenje krastavaca direktno na zemlji. u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. Nasuta zemlja se najpre prekopa. đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . . Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C. pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka.40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca. posle kraće ili duže eksploatacije staklenika. sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama. vlaž­ nosti i aeracije. U staklenicima čiji su odeljci široki 3. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka. j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri. a u staklenicima s raspo­ n o m 6. zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm.

p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore. oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%). Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. Bale se redaju na površini. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali). kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. S e m toga. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati. n a r o č i t o azotnog. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C. a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije. tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. težine oko 45 kg. Poka­ zalo se. od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a . Ona treba da je suva. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale.40 m — 4 reda. kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj. slami se dodaju veće količine đubriva. j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza.r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8. Gajenje na balama slame Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena. P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno. zasađene u j a n u a r u ili februaru. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. one su z n a t n o jevtinije. m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma. ali se kreće približno u sledećim okvirima: Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3. a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva. T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e . . p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku. što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. Izbor i priprema slame. 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. m e đ u t i m . Količine m i n e r a l n i h đubriva.20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota. Za kas­ nije useve krastavaca. na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. težine 15—20 kg. p r e nego što r a s a d preraste.000 bala slame težine 12—15 kg. ili nešto ukopane.

Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture: Održavanje ovakvih. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. naroči­ to a k o duže traju. Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva. naročito superfosfata. S druge strane.500 biljaka po ha. d o b r o zaptiven. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. izgleda. približava se nekim oblicima hidroponske kulture. odražavaju se krajnje nepovoljno. o d n o s n o 12. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1. ispod 15 °C. 3. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe- . što znači oko 50 cm j e d n a od druge.pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake. što je. već od aprila ili maja. Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji. u plitka gnezda napravljena u slami. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . Nega useva Toplotni uslovi. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha.Sadnja. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje. 2. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . usled sve inten­ zivnije insolacije. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. Da se to izbegne. a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. debele vreže. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). Niske t e m p e r a t u r e . relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen. staklenik t r e b a zaseniti. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°. Preimućstva. usled čega lako podležu oboljenjima. Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji. javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a .

Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . dok previše vlažna dobije ornu boju. prožimajući balu. Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. Kasnije. a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu- . t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. Snažno razvijen korenov sistem. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. svih u n u t r a š n j i h instalacija. tako da voda lagano p o n i r e u supstrat. Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. stakla. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . Navodnjavanje. j e r se. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode. što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana. s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a . Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice. n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana. ušavši u n u t r a . pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m . pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame. još i prskanjem staza. Vlažnost vazduha. Ako je vreme s u n č a n o i toplo. a s proleća.r a t u r e u dužem trajanju. ili a k o se često ponavlja. dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o . prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno. Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. k a d a je loženje prestalo. U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu. one moraju biti uvek dovoljno vlažne. često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. usled čega biljke dobiju uveli izgled. a da se ne cedi i otiče. zaliva se r u č n o . potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora. tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . U početku. mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno. kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku. a po p o t r e b i i bi­ ljaka. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća. n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom. kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku. Previše vode. vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije. usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana. postiže se re­ dovnim orošavanjem. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika. a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t . U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima. n a r o č i t o kad počne plodonošenje. po p o d n e . a a k o to nije dovoljno. Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«. Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. a s proleća svakog d a n a . Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem.

Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . biljke brzo rastu uvis. P r e k o m e r n o đub­ renje. vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim. što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. naročito azotom. delimično. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni. CO2. pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. sa 120—150 kg KAN-a. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. Zimi. stablo se jako izdužuje. dok ne počne plodonošenje. i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. U novijim ti- povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije. Sem toga. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke. te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a . Kasnije. sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja. Pričvršćivanje biljaka. uz k a n a p . čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni. a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova. j e r je štetno za biljke i neekonoinično. Prihranjivanje. Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno. što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci. treba takođe izbegavati. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. Najzad. j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. u sloju 2—4 cm.5—0. a azotnim krajem maja. treba ih rasturiti ravnomerno. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . Periodično. Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0. . 200 kg superfos­ fata. sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. naročito useva na b a l a m a slame. te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. k o m p o s t o m ili tresetom. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem. Što se tiče azota. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga. Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka. 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. poboljšava se režim vlage i povećava kon­ centracija Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva. poluzgorelim stajnja­ kom. da se malo zagreje. j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a . s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. To zavisi i od plodonošenja i. j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. S druge strane. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u . Poclsipanje (mulčiranje). klimatskih uslova. n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m .rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha.7%). biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana. Svetlosni uslovi. kao i režima navodnjavanja. korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije. kad žilice izbiju na površinu. a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik.

U uslo­ vima obilne ishrane. t j . a donjim za s a m u biljku. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut. T a k o se orezuju i vreže I I I reda. m o g u se postavljati perlonske mreže. na svakih 20 cm j e d n a iznad druge. i za njih se privezuju biljke. Orezivanje. jedna biljka se veže za žicu b. zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima. gore. — Sledeće vreže I reda. ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. do visine 150 cm. U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. ili se vezuju rafijom. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. i t a k o naizinenično do kraja reda. Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. o d m a h iznad zemlje. I z n a d svakog r e d a biljaka.U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice. na slici). Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. na konstrukciji stakle­ nika. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. vreže II r e d a se ukla­ njaju. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu. U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. Umesto žica. Sem toga. sledeća za žicu d. skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. . uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove. Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B.

Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu. lista. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova. — Vreže I reda. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. lista. i ukoliko su biljke snažne. đeformiše se. može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. Štaviše. Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove. reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje.nad 150 cm. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. lista ostavlja vre­ ža IT reda. — Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. iznad 50 cm. Broj vreža II i sledećili redova. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. u uslovima nedovoljne svetlosti. do 150 cm iznad supstrata. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice. ili na 2 lista i 2 ploda. postane »trbušast«. orezuju se na 2 lista i 1 plod.— Vreže I reda. Uopšte uzevši. j e r takav plod r a s t e neravnornerno. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža. S proleća. ostavljaju se na 1 list i 1 plod. slabe vreže i deformisani plodovi. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. ili 7. razvedu se i privežu za žicu. svi požuteli listo­ vi. skrati se iza 6. može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. Manji broj listova i plodova. koje se pojave na deki glavnog stabla i/. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla. bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. a zatim se ostave da slobodno vise. orezuju se na 3 lista i 2 ploda. pri č e m u se u pazuhu 1. a na sla­ bijim manji broj plodova. a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći. a kasnije. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. . bez oplodnje. ispod sa­ mog vrha. a vreže II reda se uklanjaju. prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno. kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. kad se poboljšaju svetlosni uslovi. — Prve 3—4 bočne vreže. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije. dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. ili 7. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice. uz k a n a p . 15—20 plodova. Donji. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda.

B e r b a se obavlja svakodnevno. dok još ne lete pčele. praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom. na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. m e đ u t i m . Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika. Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm. ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a . Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni. plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore. traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni. ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a . Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta. S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova. jako krivi. k a o n a k n a d n i usev. Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika. Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice. potpu­ no pravi. j e r u t o m slučaju neće da raste. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog. pomoću specijalne ma­ šine. a između biljaka u redu 20—25 cm. koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. zavisno od priraštaja mladih plodova. U novije vreme. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm. 25—30% druge i 10—15% treće klase. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e . n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase. trećeg ili četvrtog d a n a . nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe. a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih. U prošeku. . plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. bez ikakvog defekta. defektni i si. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . Plodovi se b e r u odsecanjem. K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. k a o i kastracija ženskih. Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) . Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a .Da se oprašivanje onemogući. Berba i pakovanje. d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . Kastracija se obavlja izjutra. ili oko 20 kg.). Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o .

sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting. uz dovoljno organske materije u zemljištu. parafin). relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . presovane). pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm). treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C). Proizvodnja rasada me (dezinfikovano). p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći. a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje. uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal. salatari (sunčani potok. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u .20%) i pepelnice (karatan 0. staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem.GAJENJE KRASTAVACA U PLASTENICIMA T e m p e r a t u r a . Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke. Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a . delikates.1%). Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e . U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora. to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama. Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0. n e s m e t a n razvoj k o r e n a . Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. do nicanja. Pri t o m e se koristi kvalitetno se- . S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C). p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 . džifi. k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n . Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara. a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a .15%) plamenjače (cineb 0. Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana. fertigal 0. To znači da su termini proizvodnje. Međutim. U plasteniku. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. Međutim. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. secura). sporu Fi trix. Međutim.2%). Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana. Osim toga. u n a s se najčešće uzgajaju salatari. Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične. a po p o t r e b i i češće. radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja).

a naročito u fazi plodonošenja. Prve. j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke. Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji. a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije. Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom.5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u . U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana. a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja.Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . . Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod.

t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla. Međutim. a mogu i kornišoni (parifin. Prvo prihranjivanje se vrši 10. Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o .Svi stari. tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. do kolilcđona. a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 .). Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. sunčani potok. kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. kao i p r i mogućnosti grejanja. Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte. U saksije se seju 1—2 semenke. dublje. uz sve redovne m e r e nege. žuti listovi uklanjaju se sa stabla. PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom. k o r a i si. U j u ž n i m regionima. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 . U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja). presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. Posle nicanja. a drugo . proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ). u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm. hibridi krastavaca (delikates. do pojave prvog pravog U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila. Proizvodnja rasada lista. s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. tunelima. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra). Nega biljaka Krastavac se gaji iz rasada. a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem. a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. s e r r a 27). uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm. d a n a posle sadnje. Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku. Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. a za jesenju proizvodnju krajem jula. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. to se setva obavlja u sak­ sije (džifi.

raspoložive opre­ me za tople leje. mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. . februara. kvaliteta bioenergetskog materijala. koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana). Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. nais Fi i dr. Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates.2 % ) . Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. Berba se obavlja svaka 2—3 dana. Izbor sorte za­ visi. fertigal 0. Uz redovnu zaštitu useva. pariški kornišon. Međutim.p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . Proizvodnja rasada i rasađivanje. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci. tržišnih uslova i dr. za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. m a r k e t e r . odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji. a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije. sunčani p o t o k . a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . 2 PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. parifin.

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7 —10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm). a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 . Prihranjuje se kao i krasta­ vac. podižu i bočne s t r a n e tunela. plas­ teniku). Bočne grane se blagovremeno odstranjuju. U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm. ili folijarno. Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana. Nega r a s a d a je uobičajena. žbunaste sorte. a bez grejanja o k o polovine maja. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. a zatim se. Plastična folija se počet­ k o m maja skida. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. stari listovi. Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta.Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji. U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK /10 m 2 . krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . U niskim tunelima proizvode se rane. a u r e d u 50—60 cm. Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje). N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje. p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a . p r i višim spoljnim temperatura­ ma. kompleksnim đubrivom (vuksal). Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu. a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. kao i svi žuti. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. I . u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a .

februara. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati. Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. i 10. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Setva se obavlja između 1. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Koriste se isključivo žbunaste sorte. a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 . Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova. izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete. vrši se počet­ kom m a r t a . U toku maja bere se svaka 2—3 dana. Ako stanje useva iziskuje.Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. Rasađivanje na stalno mesto. Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem. u novu leju. a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se . koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Posle rasađivanja. uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm. Najče­ šće. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 .

Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova. PROIZVODNJA SALATE U STAKLENICIMA Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima. n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. toplijem i sunčanijem. leje se pre­ kopavaju. krastavac). sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . P r e m a tome. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a . T e h n i k a proizvodnje rasada. veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede. Sorte. paradajza i paprike. i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika. Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana). U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem. r a d n e sna­ ge i dr. deci minor. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice.tučkovi ženskih. U n a š e m podneblju. krastavaca. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. Zato se salata u našim staklenicima gaji malo. obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja. B e r b u t r e b a obavljati svakog. . U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte. O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa. vites. Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . p a p r i k a . ili sva­ kog drugog dana. majska kraljica. Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso. gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza. rapid. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. novo­ sadska m a s l e n k a i dr. p a p r i k e ) . a m a n d a i mnoge druge). koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza. brioso. j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta.

bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a .5—1. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm.Odgajanje rasada. Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. a posle nicanja 10—12°. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. takođe. ili 2 0 x 1 5 cm. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih. Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova. o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm. Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. t j . Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj- češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev. Priprema zemljišta i rasađivanje. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm.5. na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. a ako je v r e m e oblačno 10—12". Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a . m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti.0 cm. Obično se koristi nepikirani rasad. Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm. između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm.0—6. a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0. seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. Razmak između biljaka zavisi od sorte. ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Ako je r a s a d proizveden u kockicama. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . poravna i izmarkira. U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma. T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. kom­ p a k t n i h glavica. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana. Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama. Zemljište. j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. Nega useva. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . j e r u to v r e m e može da . u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza. pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano.

Glavice se odsecaju o š t r i m nožem.podnese slabo zasenjivanje. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. a posle pikiranja oko 15'C. uz kvalitetne glavice. ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C. Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji. u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. Pri pikiranju setva se obavlja gusto. o d n o s n o 20—35 t / h a . što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja. Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom. n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. Pogodne s o r t e su nansen. Berba i prinos. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . r e n a t a i dr. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Vreme setve. a s proleća 30—35 dana. berba se može početi i n e š t o ranije. deci-minor. često i više. staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada. dovoljno zbijene i čvrste. Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g. Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. Najpovoljnija je sukcesivna se- . U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta. a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice. m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C). U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća. Ako se prodaju »na komad«. a rede ostali varijeteti salata. sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . stari listovi. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Salata se proizvodi iz r a s a d a . sa k o r e n o m nagore. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta. p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. Usev se navodnja­ va kišenjem. a noću 5—8 °C. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane. a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana. Po potrebi. U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . ali sporije. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana. j e r o n a daje najveće prino­ se. jeseni i zime.

U toku kasne jeseni. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0. sorte i vremena berbe i kreće se od 1. To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo. Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova. Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica. maj­ ska kraljica i dr. Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0. oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem.05% (protiv sive truleži i plamenjače).4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C. sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm. 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena. s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca. a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana.5 do 3 kg/m 2 . s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti.5 kg/100nr). Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r .tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15.2% ili si. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom. avgusta pa do početka m a r t a .5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti. Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova. a p r i n o s zavisi od gustine biljaka. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 . Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata. . a sledeće okopavanje je za 10—15 dana. a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. dok biljke ne zatvore redove. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period. kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e . U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. i po­ krije 0. na du­ binu oko 5 cm. odnosno prvi mrazevi. Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm. pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta. a protiv puževa lim a x (1. Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada.). što obično biva približno mesec dana posle setve. i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm. Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a .

PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a . U d o b r o pripremljeno zemljište. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica. Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje). nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . Posle ukorenjavanja. Kada je vreme vedro. tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120 X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm. a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a . o d n o s n o oko 16 °C noću. a zatim usev opraši i po potrebi zalije. Lubenica se proizvodi iz rasada. o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. u hladne leje.Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. Dalja nega r a s a d a je uobičajena. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju. šugar bebi. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom. kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje. a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. Međutim. sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a . zavisno od sor­ le. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi . N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja. sigetsep i si. a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru. a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju. oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva.

se snizila visoka relativna vlažnost. a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu. m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. U t o k u vegetacije redovno se zaliva. Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom. Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 . Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu. Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna). Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda. U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke. a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana. i to kalemljenjem na vrg. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1. stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. dovoljno vlage. dok se ostala zakidaju. suvi listovi. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada. Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja.5—2 m. Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2 PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja. K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm. sa setvom u t o k u m a r t a .P/» (pepelnica). . Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0. plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0. s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 . omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije.15% (antraknoza). u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije. Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. postavi se crna folija. a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari.

Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1.15%). i to u saksije. sazrevanje plodova je ranije. sigetsep i si. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. pepelnice (karatan WP 0. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. vrši se kalem­ ljenje. a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . U fazi otvorenih kotiledona.5—2 cm). Kao i za proizvodnju krastavaca. Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni.PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C). U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. Proizvodnja rasada Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim.1%) i pla­ menjače (cineb 0. veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. i to po čitavoj površini ili samo u kućice. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e .5 kg. Ka- . krat­ k i m stablom. ili hladna. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C. o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda. što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova. 0. vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit. a zatim se snižava na o k o 16 °C.. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda. gnezda mogu biti top­ la.20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju. Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1. koja štiti lubenicu od izmrzavanja. Pored toga.2 %.5— 2 cm. k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. Spojno mesto se obavije vatom. gnezda. 2—3 dana posle nicanja. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću. s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine. Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks. Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje. sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje. U proizvodnji r a n i h lubenica. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje. Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo. uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. m r a m o r k a . koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1. hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada.

posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. . već kao n a k n a d n i . a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. Setva se obav­ lja u gnezda. Setva se obavlja prvih d a n a aprila.5 do 2 X 0. fo­ lija se u potpunosti skida. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla.8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna. Lubenica se. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0.). na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu. a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 . Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). Naime. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 .5 do 0. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja. dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena. U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara. što zavisi od nači­ na proizvodnje. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza. Razmak setve (a i sad­ nja) je 1. šuger bebi i si. U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg. rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama. posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . Prinos je 3—6 kg/m 2 . Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. po­ i m a n i usev. Cu). m e đ u t i m . u toplim lejama se može odgajiti i lubenica.Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. kućice sa 5—6 semenki.5 X 0. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a . Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica. sa sitnijim plodovima (stoks. pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom. a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha.8 m p r i jednoj biljci u kućici. Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. a u d r u g o m — kra­ jem marta.2%). Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije). Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte.

najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno. navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu. a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. Kasnije. zalivaju se redovno. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev. dok još n e m a pčela. s plodovima teškim 500—600 g. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje. Berba počinje u prvoj polovini maja. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi. odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se. U nas se. U staklenicima sa širinom odeljka 3. prescolle de pariš.40 m sade se 4 reda. te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. Po pravilu. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p . Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. ali će. kad plodovi n a r a s t u . Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. persijska. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista. a zatim još jednom ili 2 puta.20 m biljke se sade u dva reda. obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno. može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 . U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. po svemu sudeći. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. p r e m a slemenu špalira. setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. inače. svi prekobrojni se o d s t r a n e . cvetovi se oprašuju ručno. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda.Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. a ostale dve horizontalno ili koso. U prvo vreme. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. uz k a n a p . U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj. inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5.). Setva se obavlja to­ kom decembra. kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°. u skoroj budućnosti. stavljaju se u na­ ročite mrežice. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica./m ). T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C. T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže. svakih 10—15 dana. R a n o s proleća. rica Fi i dr. naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. ili se unese košnica s pčelama. uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom. u odeljcima širine 6. dok biljke ne počnu da zameću plodove. a noću za 3—5° niža od dnevne. Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. . sada. dinja ne gaji u staklenicima. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža. u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit.

a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. pri čemu se postiže veća ranozrelost. odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s . stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika. o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. persijska. Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 . Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica. odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma). Berba počinje polovinom maja. Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda. sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. odnosno polovinom avgusta. Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem. stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom . K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm. hibrid 7. Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm.Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a . Stari listovi se redovno odstranju­ ju. Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula. a zakidanje je isto kao u stakleniku. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). Mere nege su iste kao za lubenicu. zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista.

kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš. Leje se u m e r e n o provetravaju. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. Nega useva je ista kao kod lubenice. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Biljke se postave »na trougao« u dva reda. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila. uz iste m e r e i nege. Kad seme ni­ kne. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . persijska. t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m . Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a . Plodovi dinje sazrevaju početkom juna. Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama.50 cm.Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. u p r e t h o d n o načinjena gnezda. tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima. ukoliko je vreme sunčano. charentais i dr. U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične. Prvih nekoliko dana. d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Na jed- . Sem toga. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže. Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište. presovane ili »džili« saksi­ je. p o r e d a n e u toploj leji.). charentais i dr. rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. glinene. oko 20 °C po oblačnom vremenu. Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu.

odnosno oko 12°C oblačnih dana. U fazi dva lista vrši se. između redova 10—15 cm. i to u pantljike od 10 do 12 redova. a u redu 3—5 cm.noj biljci ostavi se 4—6 plodova. a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Setva se obavlja krajem mar­ ta.). ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana. sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana. 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica. m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja. Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u . Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č . preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. s p a n a ć a i si. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. ostali se uklone. i to po­ stepena. Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). isto tako. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a . Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate. Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. Setva se obavlja u pripremljeno zemljište. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova. po potrebi. . Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . odnosno 6—8 kg/m 2 . a polurani krajem juna. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a . N e o p h o d n a su.

i k r a t k o m vegetacijom. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova. Dobra je i sorta »non plus ultra«. Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . mada je sklona da brzo prozukne. S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Treba paziti da ne p r e r a s t u . A—5 g semena na 1 n r . Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom. U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). malom rozetom. već sa­ mo listove. Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . Seje se u redove ili omaške.visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°. a zatim IA—16°. Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a . Na . Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a . intenzivno crvenim. Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama. kao i mnoge druge. a kvalitet j a k o pogoršava. ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću. a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°. usev se usporeno razvija. jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti.

odno­ sno berbe. N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva. a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana. što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e . o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana.5 do 15 kg/m 2 . Iz ovakve lukovice se. beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana). Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica). biljka do biljke. n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje. Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom. 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). prečnika 2 — 3 cm. . a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . Pored proizvodnje iz arpadžika. Radi bržeg rasta. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. belog luka Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0.U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana. Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm. U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . razvija mladi luk. što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a . a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove. luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . veoma brzo. u redu gusto. što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće. Međutim.

na dubinu 4—5 cm. Usev se zaliva po p o t r e b i . Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a . N e o p h o d n o je redovno provetravanje. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. kada nema mladog luka sa otvorenog polja. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ). U tom slučaju t r e b a iz- Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja. m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku.gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). koji je otporniji na hladno­ ću. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana. Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. Proizvodnja belog luka Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara. Koristi se beli luk jesenjak. I . Sadnja se obavlja u oktobru. a posle — s a m o noću. Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. bez razmaka. a u redu se stavljaju jedna do druge. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm. Dok listovi ne izbiju na površinu. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Sadi se gusto. Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara. m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. na r a z m a k u 10 X 5 cm. u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista.

Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°. Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer. o k t o b a r ) i zimi (decembar. Setva može bili u jesen (septembar. Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm. i to k a k o korenasti tako i lisnati. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. T a d a se listovi seku.Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. Kasnije. M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. ili srednje r a n a sorta n a n t e s . N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . Zemljište se posle setve zalije. U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a . a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. posle proređivanja u fazi prvog lista. Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . a u redu. Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . s proleća. Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska. 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. sa najčešćom setvom krajem avgusta. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). . j a n u a r ili februar). To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m . Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . Posle nicanja.

S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova. što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima. a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. j e r je boranija toploljubiva kultura. a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem. S p a n a ć zahteva plodno zemljište. boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna. vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m . Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista.5 kg/m 2 . Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana. Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. ali m o r a biti blagovremena. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 . Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si. kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1. spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C). S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja. sa grejanjem i bez grejanja.S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana). . Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja. Ber­ ba boranije je sukcesivna. a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. Slično salati. počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima.5 kg/m 2 . spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima.). zime i proleća. kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1.

tj. ekspres. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. 0. o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta. Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana. gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. Biljke se redovno neguju. i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. od setve do berbe. a sadnja krajem jula. za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a . kelja. a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal. KELJ U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e . o d n o s n o oko 15° za oblačnih. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi). isti je k a o kod ku­ pusa.1 %) i od Pythiuma (Cineb 0. Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar. j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C. a u fazi glavice i —8 °C. KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja. karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. a drugo p r e d početak formiranja glavice. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. fertigal). . Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje. U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana. Način proizvodnje. te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. o d n o s n o o k t o b r u . fertigal). Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . a u t o k u vegetacije zalivanje se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal.Gajenje kupusa. u septembru. aprila. sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . Karfiol se uzgaja siično kao i kupus.5 %) i plevljenje. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem. S obzirom na dugu vegetaciju. n o v e m b r a i decembra. Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 . Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova). Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C. t j . Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a .

a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila. krajem septembra. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C. Prinos karfiola se kreće od 1. Stasaju za berbu u decembru. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. Ne­ ga biljaka je uobičajena. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0. do kraja aprila. U toku dorastanja. koja se razvija. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem. . a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju. Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. svetlozelenim »jabučicama« i listovima. 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. karfiol koji se seje krajem juna. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. Biljke se sade gusto j e d n a do druge. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm. bečka bela i si. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra. kao što su beč­ ka bela i delikates. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola. Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju. 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke).).5 do 1. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o . seje se sredinom decembra. koje traje 30—40 dana. bele boje (delikates. u leje bez grejanja. one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. na rastojanju 25 X 20—25 cm. P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°). Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom. hraniva iz listova prelaze u glavu. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove. Naime.5 do 2 kg/m 2 . Nega je ista kao i za k u p u s .Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru. spanaća. ili 25 X 25 cm. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica. a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru. a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje. a zatim se usev d o b r o zalije. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji. što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća. počinje for­ miranje glave krajem septembra. KELERABA Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate. vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor.2 kg/m 2 .

1977. 1969. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta. Murtazov T. Paris. i dr. 1972. S. 1968. Kišinev. Sofia. Moskva. 58.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan. Cekleev G. des plastiques en agriculture. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko- Karalaev E. Posobie dla Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv. Plovdiv. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. Korodi. Acta Horticulturae. SSSR. Murlazov T. Paris. Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben.: proizvodstvo. Budapest. *** Plasticulture. hoz. žurnal Minist. Turi M. naučno-proi/. Murlazov T. Kartalov P. 1971 Daskalov Hr. Kolektiv autora: Proi/.: Polimeri v ovoščevodstve.: proizvodstvo..: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi. 1977.. 1971. Moskva. *** Kartofel i ovošči.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo. 1974. No.vodslvo na zelenčuci v oranžerii. revue du Comite internat. S. Moskva — Sofia. Moskva. 1957.Gončaruk N.vod. Moskva. revue lrancais du maraichage. ovoščevodov Somos. Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima 7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128 . 1973. A. Plovdiv.. 1975. *** PHM. sel. de l'hortculture el de la pepiniere. Smirnov N. Buda­ pest.

Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa. karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura 137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250 . kelja.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->