jena podela rada dobijena posredstvom robne razmene

Ima osnovuy.razdvajanje grada oi sela.

se i'eCI se Cltava ekonomska istorija drutva svodi
na kretal!Je ove. suprotnosti ... 5 To je i
sa svetskim 'kapItalIzmom. J
Vekovna
indijske privrede od strane bri-
predstavlja primer an-
!Iteze grada l sela u svetskim razmerama O d
Je .pa:;ra snaga stvarala i preobraav:l:
naJvecuk?lonlJu na svetu.
6
Postoje dve ,bitne koordina-
oko se .razvijao. Prva je proizvod-
IndiJI, sIstem. yj'ka, ili, jednom
druga Je prIroda britans'kog impe-
kOJI Je l pod!ean evoluciji pod uticajem
mdustnJske U ovom Smislu, antiteza kolonija
Je u toku dva veka, od 1757. do 1947 godi-
ne, prosla .kroz faze a svaka je obu-
hvatala oko pola veka.
Pre svega je vikova zadobio obHk
na;ne!a :,-.a zemljini prihod od strane pobednika _ Is-
koja je u svojoj pobedi na-
a .srecu o .lS..oJoJ svakI t:r:govacsanja _ !da moe da lru-
pUJe a ne da i da ipak moe da ,preproda
po cem. Je zemljini prihod
preds1:aIV'lJao brutto dobIt, old ikOje je trefua!lo odbi.ti potreb-
ne za odravanje vlade i vOJ'ske zakona' d
cenu odravan' t . , ,l re a,
cl YI 'd Ja pos sistema eksploatacije, da Ibi
se k os O. :. o . dobItI. Ova su Si'edstva sada ulagana
u .mdIJs.ke robe, uz punu primenu
mOCI, , roba Je dalJe prodavana na tritima kom sveta
uz vecu dobit. Indijski se danak kOja se u to
upotrebljavala za zemljini prihod) na ovaj
naCIn VIse pu!a. pre nego to !hi dospeo' do
E?gleske .. Je odhv dobara poremetio trgova-
nJa u In'!iJI l osakatio njenu privredu. na os-
dOvu u ydanak zadobijen od 1783-84
o .1792-93, IZl!0SlO Je cak i 9 procenata GNlP (bruto.
naCIOnalnog proIZvoda) per annum
8
Ovde se d'
y . . . d . , ra l pore-
a, moze pnmetItI a u to vreme u Britaniji ukupna
: K. naved. delo, str. 314.
Habib se uglavnom oslanja na jedan izvanredan rad,
7 Isto, str. 25.
B Isto, str. 28.
184
t
I
stopa obrazovanja kapitala verovatno nije imosila vi-
e od 7 procenata od ukupnog nacionalnog dohotka.
Uzevi da je indijski danak iznosio oko 4,7 miliona fun-
ti po prodajnim cenama, on je, 1801. dostizao
procenta ukupnog britanskog dohotka. Na ovom krltIC-
nom stupnju industrijske revolucije, Indija je pruala
Britaniji sredstva koja su iznosila gotovo 30
njene ukupne nacionalne ll. kapI-
tal. :Produavanje primarne akumulaCIje IZ IndIje Je, na
taj odigralo vitalnu ulogu u razvoju ,kapitalizma
u Britaniji.
Kako je prenos dobara zad.obio oblik robnog izvo-
za iz Indije, dolo je do korenitog
indijskog trgovanja. Ranije je glavni izvoz iz Ben-
gala transportovan prema zapadu: veliki deo muslina
i svile. Krupni trgovci svilom iz Gudjarata, obo-
gatili su se uvozom svile iz Bengala. Sada je si-
rove svile, pamuka i svilenih iz BengaIa bi-
la izvoena u EVTOOU kao danak, na taj
unutarnju Indije i ulaganja
kapitala, koji je .bio da
trai izlaz u zadobijanju zemljinih poseda.
Britanska kolonijalna politika je pretrpela izmenu
prvom polovinom devetnaestog veka. Cilj vi,e .nije bio
zadobijanje indijske robe, indijskog trita. Godine
1800; Engleska je bila na pragu .osvajanja tek-
stilne industrije maina. T.okom tri-
deset godina, 'sve ira upotreba maina u drugih
sektora bila je sve potpunija, a do kulminacije je dolo
izgradnjom eleznice 1830-ih i 1860-ih. ,Potreban se kapi-
tal nije mogao ostvarivati u potpunosti iz unutranjih
izvora; Zlbog toga je potreba za produenom primarnom
akumulacijom bila jo Danak se nije mogao uma-
njiti. Istovremeno se, moralo trite
za britansku indust.riju koja se sve vie razvijala. Pa-
tekstilna industrija ,Lankaajl!'a, nadmaila je in-
dijske tkanine na svetskom tritu; ne zad.ov:oljivi se
ni ovim ona je osvojila i indijsko trite.
ne su upravljale i drugim novim industrijama,
se p:r:odukcija sve vie irila.
Ubiranie danka i osvajanje indiiskog trita bile su
odlike ekonomskog ugroavanja Indije i obeleavale su
dru!!-i stupanj britanskogkoloniializma u toj zemlji. na-
stalo!! zibo!! napretka industrijalizacije u Engleskoi i de-
industrijalizacije u Indiji. Ovai dvostruki napad ie pa-
tio od sopstvenih Teak teret danka na
zemlju pauperizovao je poljoprivredni proletarijat, osi-
185
r.omaslo seljake i ogoleo zamindre. Efektivna se potra-
nja za britanskom industrijskom robom proporcIOnalno
umanjila. U su industrije u Indiji podleg-
le otroj konkurenciji britanskih industrijskih proizvo-
da; :deindustrijalizacija koja je usledlla o1lbiljno je po-
remetila mehanizam prenoenja :dobara iz Indije
u Britaniju, tako eksploatacije kroz
danak. Do sada je realizacija danka iz Indije imala ob-
lik izvoza indijskih proizvoda; sada je, ovaj
izvoz bio veoma nestajanjem indijSl\e indust-
rije. Gocline 1830. problem je postao akutan, a onda je
reenje u opij umu. Pokrenut je trougaoni indust-
rijski aranman. Opijum je bio uvoen iz Indije u Kinu,
a iz Kine su, za uzvrat, i svila bili slati u Englesku.
Godine 1855. je indijska trgovina opijumom dostigla 6,23
miliona funti, to je tri uvoza
i svile od 8,50 miliona funti iz Kine iU Engles'ku.
9
DOIDl-
nacija Kinom je tako postala neophodna za ekonomsku
eksploataciju Indije.
Oko sredine devetnaestog veka okrenuta je nova
stranica istorije britanskog imperijalizma 'Il Indiji, be-
puni procvat britanskog imperijalizma. Poto je
postignuta potpuna pobeda maina u svim granama :do-
privrede, britanski kapital je da se preliva
u Indiju. Britanska neto mostrana ulaganja, Ikoja su
1860-ih dostizala 42 procenta neto kapita-
la, dostigla su 48,5 procenata takom 1870-ih i 80 proce-
nata to 'kom 1880-ih godina; zatim, posle perioda zati-
ja, II toku jedne i po decenije, dostignut je vr-
hunac od 114 procenata u vremenu od 1905-1914. godi-
ne. Tako je ,britanski kapitalizam !postepeno pretvoren
u monopolski kapitalizam. Postojao je, iigleda, defimi-
povratni tok dobara, koja su se tako dU!lO kretala
u samo jednom pravcu. Obrnuti tok je, :naravno, bio sa-
mo povran: taj !kapital koji je tekao natrag u Britani-
ju poredio se s obimom danka iz Indije.
Duula pruge u Indiji je 1871. .iznosila
priJblino 5000 milja; u toku deset godina ona se udvo-
zatim se, u toku jedne i po decenije,
ponovo i dostigla 20 000 milja. Indija, mo-
da najsiromanija zemlja na svetu, mogla je tada da se
'poredi s najbogatijima po duini pruge. Sa-
da kada su pruge prosecale Indijski potkon-
tinent, su da se uvoze teih proiz-
voda britanske industrije, kao to su metalni proizvodi
9 Isto, str. 40.
186
Ghardver, stoni pribor itd.) maine i alati. eleznica nije
samo jednostavno' olakala uvoz jeftini pre-
voz; poto nije vie predstavljala prepreku, e-
transport je izvoz takve robe
kao to su itarice, sirovi pamuk, uljana zrna, juta
i 'koa. Proces deindustrijalizacije Indije je 1880-ih bio
vie-manje potpuno zavren; tada je proces ko-
lonijalne komercijalizacije poljoprivrede - kolonijalne,
jer je bio usmeren za potrebe fabrika u Britaniji. ,posto-
jala je dvostruka izmena u indijskoj poljoprivredi u !po-
gledu proizvodnje sirovina za Englesku: prva promena
je bila u tome to su povrine namenjene itaricama za
ishranu zasejavane usevima koji ne slue ishrani, a za-
tim jo jedna izmena - na ipOvI1inama ranije zasejanim
itaricama sejali su se usevi za izvoz.
U su, 1858. godine, in-
teresi britanske industrije doveli do ukidanja vladavine
kompanije u Indiji i na njeno mesto
uveli neposrednu vladavinu Krune. U novom reimu je
umesto na ubiranje danka kroz zemljiini prihod, na.gla-
sak stavljen na eksploataciju Indije kao trita i izvora
sirovina. Tokom druge polovine devetnaestog veka stvo-
ren je moderan indijski zemljoposednik i sklopljen je
savez njega i imperijalizma.
Imperijalizam je, doprineo stva-
ranju druge dve klase, buroazije i indust-
rijskog proletarijata. Nepomirljive suprotnosti koje su
iskrsle imperijalizma i njegovog savez-
nika, zemljoposednika, s jedne strane i indijskog
naroda, buroaziju, klasu i selja-
tvo, s druge strane, zasejale su seme iborbe za nacional-
no Ovo je bila i poslednja faza bri-
tanskog imperijalizma u Indiji, koja se poklapa s peri-
odom od 1900. do 1947. godine.
IO
Tokovi eksploatacije u drugim de-
lovima Azije, Afrike i Latinske Amerike nisu bili pot-
puno isti kao u Indiji. .Mrika je bila primorana da ispo-
ljudska kao Tobove metropoli imperijaliz-
ma; u Latinskoj Americi su plemeniti metali, mi-
nerali i poljoprivredne sirovine. Uprkos razlikama u Taz-
nim vremenima i na raznim kontinentima, jedno je si-
gurno: ukoliko je postojala neka razmena dobara izme-
periferije i centra svetskog kapitali'Zma u toku
ri veka, ta je razmena uvek bila nejednaka, na tetu pe-
10 Bagchi (1972)
187
riferije,u Kratak pregled indijske istorije pod britanskim
imperijalizmom, razjanjava ovo u potpunosti. Nejed-
naka zaista ima svoju istoriju. Pitamo se sada
- kako je ovo moglo da traje tako dugo, na tako iro-
kom prostranstvu, u tako velikom obimu!
Zemlje sveta su veoma bogate u priJ:Iodnim
i ljudskim resursima. Pa ipak su one siromane; jasno
je da to nije zbog toga to ih je priroda ;proklela, jer ne
u PJ'irodnim ibogatstvima, a najmanje u si-
rovmama za teku industriju. One su siroma:ne delom
zbog toga to imperijalizam jo uvek, kao to
je bilo u prolosti, njihova prirodna bogatstva, za potre-
be svoje sopstvene industrijalizacije, a ria tetu onih
zemalja iz kojih ta bogatstva u sirovom stanju,12
to se ljudskih resursa, polovina ivi
u svetu. Mada su ova osnovna bogatstva veo-
ma ona sve vie iblede u s razlika-
ma koje nastaju kao posledica neraVJllomernog razvoja
produktivnih snaga u zemljama. Nejednak raz-
voj produktivnih snaga stvara ekonomske tipove
i oblasti proizvodnje, to
podelu radaY Od industrijske revolucije
u osamnaestom i devetnaestom veku, kada je svet po-
deljen na grad i selo, taj proces je bio jedinstven,
sa svim svojim promenama i kontinuitetom.
na koji E.U imperijalisti mineralne
resurse sveta je isuvie bio neposredan,
sirov i providan. Moda je lake bivim kolonijama i po-
lukoionijama koje su stekle novu nezavisnost, da iden-
tifikuju i zaustave takav pod uslovom da
one to ele. Mehanizam kapitalista u eksploataciji .ljud-
skih resursa sveta, bio je kamufliran,
a sad je VorIo suptilan. Nejednaka razmena je glavna
komponenta ovog mehanizma koji ne deluje u vakuu-
mu, u medijumu saradnje klasama, o
dalje biti Zbog suptilnosti i isprepletanosti ovog
procesa, podjednako je teko raspoznati .ovaj fenomen,
odrediti njegovu rasprostranjenost i izdvojiti ga radi
eliminisanj a.
11 ,,Pod merkantilizmom oblik kolonijalne
eksploatacije bio je kroz takav vid trgovine u kome su cene
proizvoda koji su se izvozili u kolonije odrlJavale na visini ve-
putem, poglavito posredovanjem drave, dok su se ce-
ne proizvoda uvoenih iz kolonija sniavale." (Kemp str
121). Vidi i Owen i Sutcliffe (1972), str. UH. .
12 JaIee (1968), str. 19.
13 Bukharin (1973), str. 20.
188
Pipci imperijalizma
. Tri kontinenta - Latinska Amerika, AZija i .Aif.rik.a,
bila su redom u svetski sistem.
su zemlje, s njihovim bogatim
resursima, u vremenima, padale u mreu.
Usled toga postoji izvesno razilaenje u njihovoOm iskust-
vu u odnosu na svetski kapitalizam. ipak, njihova
ukupna istorija kao kolonija ili polukolonija mora da
u pogledu koji je
ImperIjalIzam na njih Imao. Indija predstavlja dobar
pnmer za to.
P!-:,o se. svake godine odliva veliki deo !prihoda iz
k?l?liJe na J.IDedanka, profita, dabina itd. Na ;pre'kret-
mCI osamnaestog veka, taj je odliv iznosio do 9 proce-
nata GNP u IndiJi, dok je, radi priblino u
to vreme, stopa rasta kapitala iznosila, na primer, 7
dohotka u Britaniji. Drugo, ipo-
u stvari, oblik robnog izvoza. U
uz podrku vojne sile im-
ill. bez nje, roba koju jedna kolonija iz-
. se :prema glavnog ta'ba im-
.PoIJopnv:eda l mdustrija kolonije su, Zlbog
. i u metropoli.
mineralne :resurse i druge
sIrovme k.ololiJe,. ne joOj da se njima u
konstI. Ovo odUZIma materijalnu osnovu na
s?- se razviti hemijska i ma-
u koloniji. Cetvrto, poto je :kolonijal-
no trZIste preplavljeno proizvodima me-
tropole, vrlo uz vojne sile imperijalizma
kao to j.e bio sa tekstilom u Indiji, dolazi
raspadanja mdustnJske strukture u samoj koloniji;
()na sada reorganizuje samo u cilju dopunjavanja in-
dustrIJe metropolskog centra svetskog kapitalizma. Pe-
,Predstavlja prisilno trite za prera-
pr.Olzvode IZ metropole, tehnoloku bazu njenih
industri.ia mora da diktira industrija metropole, bez ()Ib-
zira na lokalne uslove.
Ovom spisku se, naravno, mora dodati i utica i im-
perijalizma na klasne odnose u svetu. PotI)
ovo biti glavna tema naih daljih analiza, za sada
mo)e. pet uticaja im-
perIJahzma o kO.1Ima Je ovde bilo a koje su ime-
te od opteg istorijskog
znacala, pada u OCI cmJemca da su ta zapaanja i danas
aktuelna. Ovo ne da se istorija ponav-
189
lja, ili da se ne unapred. To samo da je tre-
/ svet, uprkos promenama u obliku i modalitetu im-
eksploatacije, jo uvek polukolonija met-
ropolskog centra svetskog kapitalizma. II poslednje vre-
me, kapitalizam primenjuje nove oblike eksploatacije.
Stvarni rezultat je, za svet", jo uvek potpuno is-
ti. Odnosi kolonija - metropola, ili, ako cen-
tar - periferija, grupiu se sada oko oso-
vine.
Prvo, tok kapitala. Lenjin je smatrao da je izvoz
kapitala u kolonije obio jedna od glavnih karakteristika
modernog imperijalizma. Sve do 1914. godine, -Britanija
je bila inostrani investitor. Od 1946. na vrhu su
SAD, sa 60 procenata svih inostranih direktnih ulaganja
u svetu. ,Priroda ulaganja se, u
izmenila. Nekada je tok kapitala prvenstveno imao ob-
lik portfolio investicija, tj. kupovine akcija u stranim
kompanijama. S pojavom transnacionalnih kor.poracija,
osnivanje prekomorskih filijala je postalo veo-
ma odliv nameta, profita, dividendi
itd. iz sveta, svakako umanjuje obim priliva
kapitala u njega. Tako je priliv negativan sa stano-
vita sveta. Strani kapital u svetu je
za prenoenje ;vikova u metropolsiki centar.
14
. transnacionalna proizvodnja, poslovne trans-
na planu, vode poreklo jo iz
srednjeg veka, kada se bankarstvo vodilo na
rodnim linijama. Trgoyanje ,irom sveta bilo je odavno
poznato; kompanija iz Britanije pred-
stavlja najbolji primer. II devetnaestom veku, kompa-
nije nekih zemalja, naime Britanije i SAD,
le su sirovine i prirodne resurse .Azije, Afrike i Latinske
Amerike u velikom obimu. od oko 1860. godine
pa nadalje, kompanije su da podi-
u proizvodna ,postrojenja van granica svojih sopstvenih
a 1914. godine su mnoge od dananjih .gigant-
skih transnacionalnih korporacija operisale u neko-
liko Poslednjih dvadeset pet godina dolo je,
do osnovnihizmena 'uslova: najizrazitija ka-
moderne transnacionalne kompanije je nje-
no centralizovano upravljanje. Ogranci kompanija vie
ne predstavljaju odvojena koja stoje na sop-
stvenim nogama. Sva su delovanja transnacionalne kom-
panije, i njenih ogranaka, centralnoj upravi,
14 !Baran-Sweezy (1966), str. U3.
190
s izuzetnom prema interesima zemlje do-


tokovi tehnologije. U toku poslednje
ne dolo je do naglog ubrzanja razvoja tehno-
logjlje u naprednim zemljama. Zemljama
sveta je, s druge strane, potrebna moderna teh-
nologija. Tako je dolo do podudaranja u potre:bama,
to je prouz:r:okovalo obim to-
kova tehnologije. U jednom drugom poglavlju o ovo-
me vie biti
Na kraju, trgovina. Trgovina robom zaista posredu-
je sva tri navedena faktora - kretanja kapita-
la proizvodnje i transfera tehnologije.
toga to predstavlja posrednika ova tri
faktora, trgovina poseduje sopstveni identitet i,
kao razmena dobara i usluga, nezavisna je od svih njih.
Ovo samo prevashodan trgovine, kao
najbitnije osovine u dinamici odnosa centra i
periferije.
ciljevi se u sva vida koloni-
jalne eksploatacije - strani kapital, transnaciona1na
proizvodnja, transfer tehnologije i trgovina - posebno
posmatrani, donekle sukobljavaju, mada su nj!ihove os-
novne postavke komplementarne. Ovde moemo ukratko
ove suprotnosti nJima. Ukoliko
je veliki deo vikova iz jedne polukolonije pre-
ovih mehanizama u centar metropole, pa
je na taj zaostao i njen razvoj, smanjene su i nje-
ne kao trita za robu iz centra; isto se de-
ava i prilikom isporuke zastarelih postrojenja i opreme
iz metropole. Bilo bi da je s imperijalis-
stanovita industrijalizacija u
svetu; ili da njegova privreda treba da stagnira, ili da
se unatrag. Jer je u interesu imperijalizma
da u polukoloniji do privrednog razvoja posebne
prirode, kako bi se apsorbovala roba, uklju-
postrojenja i opremu. Trgovina tamo ima cent-
ralnu ulogu u celokupnom sklopu povezanosti
centra i periferije; kao to je ranije druga tri
vida eksploatacije ne samo da deluju
kr.oz mehanizam trgovine, i
njene osnovne smernice. U ovom se poglavlju
bavimo trgovinom kao takvom; .redom
sve one faktore koji na nju Istorija ukazuje na
to da je trgovina centra i periferije II prolosti
15 T.ugendhat (197!l), str. 31-3.
191
bila zasnovana na nejednakoj razmeni; moe se
tvrdi,ti. da tako biti i u Razmotrimo zato.
Pre potrebno nam je da znamo ?bim i sadraj raz-
mene centra metropole .i periferije.
Trgovina i proizvodnja
Pre. svega, moemo zabeleiti da je trgovina II dva
pravca centra metropole i spoljne periferije
godme, iz?osila 52 milijarde dolara.!6 S druge
ne ]<:'y 1962. kapitaL
zvamcne pnloge, pnvatna ulaganja i kredite takvih tela
kao to je ba.nka za o'bnoViU i razvoj, koja je
prodrla u. trecl svet, 5,9 milijardi dolara.17
sada, da ,bismo shvatili kvantitativni zna-
ca] .. da precenjivanje uvoza i pot-
IZvoza IZ sveat iznosi 10 procenata.
]e viak koji su zadobile razvijene
!lcke zemlje samo ov-om metodom, iznosio je 5,2 mili-
Jar-de .1964. to predstavlja preko 80 proce-
nata od prihva dugorocnog kapitala u svet u to-
1962. godine. U. da margina, nastala zbog ne-
]ea.",,!ak
7
razyr;zene, Iznosi 20 procenata, viak koji na taj
nactn lzvlacl centar metropole iz spoljne periferije da-
leko /?rev.azilaZi kapital koji. je u nju
Postoje II neki empirijs'ki indikatori srazmera
margine?!8 U kolumbijske farmakoloke indust-
rije, na primer, izmereno precenjivanje proiz-
16 ,(.1%8), str. 29; vidi i Amin (1974), tom l, str. 67.
17 Jalee, (1968), str. 58.
1& 'Prema Aminovoj oceni je iznos vrednosti prenet iz tre-
sveta:' u :azvijene zemlje putem nejednake u
godine, oko 26 milijardi dolara, to je negde oko
puta od kapitala,
zvamcne dopnnose, pnvatna ulaganja i kredite koje su davala
takva tela kao to su IBRD banka za obnovu i
.koja je te godine prodrla u svet". Aminova ra-
cum.ca Je ulrupnog izvoza iz nerazvijenih ze-
u 1966. ocenjena Je na svetskom tritu na oko 35,000 mi-
li<:na Od ovoga, super moderni petrolej, rudarstvo i plan-
7? 26 milijardi dolara. Da su ovi isti
prOIZVodi bili prOIzvedem u razvijenim zemljama istim meto-
dama, pa prema tome, istom profitu od
od uloen?gkapitala, amortizaciji za sedam
kapItala od 3,5, i 100 procentnom stopom
VISka vrednosna cena ovih proizvoda bi bila
za 8 milijardi dolara. Preostali izvoz iz nerazvijenih zemalja
koji se ocenjuje na 9 milijardi dolara (razlika ukupnih
192
voda uvezenih preko inostranih filijala, iznosilo je 155
procenata, dok je kod firmi bilo samo 19 pro-
cenata, krajem ezdesetih godina. je, . kao j Peru,
pretrpeo precenjivanje u okviru farmakoloke industri-
je, :koje je, II izvesnim prelazilo 300 proce-
nata. Isti je bio i s elektronskom industrijom II
Kolumbiji i Ekvadoru. tavie, hemijskaindustrija i
industrija gume u Kolumbiji, zabeleile su izmeren pro-
sek precenjivanja i.l uvozu inostranih filijala d do 40 pro-
cenata, a 20-25 procenata za svaki posebno.
19
Srazmere
tako dobijenih vikova su bile tolike da je u izvesnim
ukupan iznos stranih firmi koje su radile
u jednoj zemlji sveta, dostizao broj koji je bio
est puta od dabina i dvadeset puta od profi-
ta.2Precenjivanje uvoza II svet i potcenjivanje
njegovog izvoza, prema tome, predstavlja za iz-
vrenje transfera velikog vika iz sveta. 'Ovde je
pretena svetska cena uzeta kao merilo za
stepena precenjivanja i potcenjivanja. Samo trite ka-
sveta je godinama stvaralo predrasude pro-
tiv slabijeg sveta. I ukoliko se te ukorenjene
predrasude zadre, kvantum transfera vikova kr.oz ne-
jednaku razmenu se verovatno
Trgovinske veze spoljne periferije svetskog
kapitalizma i centara metropole, iznete su u tabeli 3.
35 milijardi dolara i 26 milijardi iz ,,modernog" sektora), bio
bi procenjen na 23 milijarde dolara, to jeza i14 milijardi vie
nego to mu propisuje svetsko trite, s ntzlikom u nadnicama
od 20 premali razlikom u. produktivnosti od najvie 2 prema
1, kada bi bile primenjene, ili kada bi se mogle primeniti me-
tode metropole. Dva manjka koja nerazvijene zemlje dobijaju
za vrednost svojih proizvoda, sabrana, iznose: 8 + 14 = 22 mi-
lijarde dolara. Ovo predstavlja iznos vrednosti koji se
iz nerazvijenih zemalja kroz mehanizam nejednake razmene.
Treba primetiti da je ovaj iznos od 22 milijarde dolara ekviva-
lentan samo 1,5 procenata neto proizvodnje u razvije-
nim zemljama, ali da predstavlja gotovo 15 procenata proizvo-
dnje nerazvijenih, ili da je gotovo jednak njihovom bruto ula-
ganja (pa, prema tome, znatno od njihovog neto ulaganja).
Ove kalkulacije Amina citirane su kod Franka Ovde ,,ra-
zvijene zemlje" podrazumevaju sve zemlje izvan sveta".
19 Vaitsos (1971), str. 211-13. Precenjivanje je definisano u
odnosu na cene koje na svetskim tri-
tima.
20 Isto, str. 211.
13 Marksizam u svetu
193
Obim i pravac svetskog izvoza, 1964. godine
(procenti)

Izvoz u
Ukupan izvoz
(u milionima
lU '+:2
dolara)
.lc
sa procentima .... ea Q)
ea
....
'S;! .......... 'O,
U zagradi

0)'
0>0 1-< .....
jJtl f;l

,Ul
t
1. Centar:
-.
_. _ t
razvijene
116,015 (68)
zemlje
74 4 22
2.
ze Je 20,222 (12) 20 65 15
3. Periferija:
svet" 34,725 (20) 74 6 20
Ukupno ' 170,962 (100) 67 12 21
Izvor: Jalee (1968), str. 29.
Godine 1964. je izvoz sveta iznosio oko 35
milijardi dolara, od kojih su tri odlazile u raz-
vijene zemlje, a samo jedna petina u sop-
stvene zemlje. Razvijene zemlje su, kao
grupa, suprotno: tri njihovog iz-
voza je ostalo unutar grupe, a jedna je isporu-
svetu. Ovo daje sliku o nejednakim sna-
gama dveju grupa zemalja u oblasti trgo-
vine. to se sastava izvoza iz sveta, hrana
predstavlja 30 procenata, sirovine poljoprivrednog i mi-
neralnog porekla 30 procenata, goriva 25 procenata, os-
novnih metala 5 procenata, a maina i
razne rdbe 10 procenata. oko 60 procenata uvo-
za iz :razvijenih rzemalja predstavljaju ma-
ine i proizvodi prerade.
21
Naravno, svet isporu-
sirovine za ovu industrijsku robu. U pogledu ukup-
nog uvoza razvijenih zemalja, svet,
21 Jal6e 0(1968), str.34; Amin (1974), str. 69, daje gotovo is-
te brojke kao to je bio prosek 1960--:5.
194
kao izvor snabdevanja, 92,7 procenata' sn;o-,
ve nafte, 86,8 procenata boksita, 85,5 procenata kalaja,
74,1 procenata procenata
procenata bakra itd.
22
SIrovme I proIZVodi.
poljoprivredn?g ohlast .u
kojoj je trecI svet I dalje IZvor
za centar metropole svetskog kapItalizma. Nekih 98 p::o-
cenata kafe jute i kopra, 90 i 95 procenata ca-
ja i kikiriki.ja, 75 i ,gume
se uvoze u ove razvlJene zemlje, potIee IZ treceg sveta.
Osim obima sastava i pravca izvoza sveta,
vrlo je u'ticaj, koji on izgleda vri na vid
izvodnje u 8vetu. Izgleda da pnv-
reda orijentisana prema potreb rupa Izvoza, kOJe su, u
svakom potrebama centara metropo-
le svetskog kapitalizma. .Pedesetih i ezdesetih godina
izvozni sektor sveta razvio se daleko vie od
ostalih privrednili. sektora. Ekstraktivne industrije koje
proizvode glavne sirovine iz podloge tla, veoma. se brZ?
razvijaju u svetu, dok se sekundarne mdustn-
je koje proizvo de- robu iroke :potronje :i opremu,. raz-
vijaju mnogo sporije. Izgleda da se razvoj u oblastI P?"
ljoprivrede odvija na isti U
proizvoda koji se izvoze za potrebe lIDpenJalistick:ih
zemalja, postoji brzi porast; u proizvodnji hrane za lo-
kalnu potronju, istovremeno stagna-
cija ili regresija. Ovo nas .. koloI?-Jalnu ko-
mercijalizaciju koja se odigrala u IndijI krajem devet-
naestog veka; u celom svetu i danas
ista slika. i u periodu brze dekolOnI-
zacije, podela rada, koja je bila
na tokom osamnaestog i devetnaestog veka, ne samo sto
nije izmenjena, se jo vie .zaotrila.24
Neuspeli pokuaji teoretisanja
Izraz nejednaka razmena moe imati izvesno, ne-
svaki pokuaj da mu se odredi
na definicija, dovodi do ozbiljnih Da bismov?--e-
finisali nejednalru razmenu, moramo, pre svega, rasClS-
titi pojam jednake razmene, a to niie lak posao. U
sistemu, gde u potpunosti zakon.
vrednosti, vri se razmena ekvivalenata - ekvivalenata
22 Jalee (1968), str. 38. Ove su brojke iz 1962;
23 Jalee (1968), str. 38.
24 Isto, str. 27.
195
:---------
u smislu neophodnog drutvenog rada koji je
:ll proizvode .. Ovde se, opet pojavljuje problem
ako sam sastav .kapitala nije isti u privredi. Ce-
ne tada !prestaju biti proporcionalne vrednostima, poto
razmenu dva proizvoda njihove relativne ce-
ne, vredn.osti vie nemaju nikakav na tritu. Ovo
se moe objasniti jednostavnim ciframa.
Na tabeli 4. dat je vrednosti i cene u caz-
uslovima; jednom, kada je organski sastav kapi-
tala isti za .oba proizvoda i, u drugom kada su
sastavi vrednosti su izaibrane tako da
ispune uslove: brzina razvoja mora biti jedno-
obrazna; ista mora biti i brzina kojom se ostvaruje pro-
fit. Postojani i promenljivi kapital se iznosima
vrednosti, ali se odrava kao takav i radi
cena.2S zbog (31)
i (32) iz prethodnog p.oglavlja, ali vie :radi Jakeg !pore-
uzeli smo da je ukupna vrednost jednaka ukup-
noj ceni dva proizvoda; smo uzeli da je ukupan
viak vrednosti jednak ukupnom profitu. Tako, u prvom
4,1 na tabeli 4, cena se podudara sa
Tada se dva proizvoda razmenjivati u odnosu 2: 1;
to bi bio razmene ekvivalenata u smislu sadraja
rada. 4,2 na tabeli 4. je, druk-
Proizvod 1 ima organski sastav kapitala od
ukupnog tj. 3/5. Zlbog toga dobiti u ceni.
Vrednosti dva proizvoda se !Ilalaze u odnosu 50: 20, ali
njihove su cene takve da bi se na tritu razmenjiva1i
u odnosu 49: 21. Jasno je da prodavac proizvoda 1 da-
je manju sadrinu rada u svojoj cobi nego to, za uz-
vrat, ddbija od drugog proizvoda. Jedan vid nejednake
:ra2mene tako od razlike u organskom sastavu.
kapitala.
25 Treba primetiti da kapitala ostaje isto za
vrednost, kao i za kal1ru1aciju cena. Strogo to nije
dozvoljeno, kao to je na to prvi ukazao Bortkiewicz. Vidi Sw-
eezy .(1942), str. Radi odeljujemo se od
Bortkiewiczevog problema. Vidi i Emmanuel str. 61.
196
-t1
.....
....

+
l::!<
..,.,
'i:'
+


.....
...
<Il
g
:m'3::!
.... lo<
:>:>
....
o
10
8
....
....
....
8
..,...
o
o
....
....
0
10
....
:5
10
.... N
je .da prokvodnje poljopriv-
rednih dobara zahteva relativno manji stalni kapital
u s industrijskim proizvodima. Pod uslovom
da se stopa !l"asta profita dve zemlje koje trgu-
ju u kad imaju istu stopu eksploata-
cije rada, onda zemlja koja se specijalizovala za izvoz
poljoprivrednih proizvoda, prema tome, u procesu raz-
mene pretrpeti gubitak viImva. Vikovi bi onda o dat-
bili U. zemlju .koja izvozi industrijske pro-
IZvode, mada profItna stopa ostaje ista za obe zemlje.
Ovaj je stav Otto Bauer zauzeo jo 1907, a Henryk Gross-
:nan godine: U kritici priznaje da za:kJju-
cak d?J-sta. posle preIDlSe; brzo zatim. dodaje
preIDIsa Je netaona.u Sweezy produava: je
da trgovina profitne stope, izme-
dveju zemalja, toliko je da trgovina izjedna-
profitnu stopu dve monopolske industrije
unutar jedne jedine zemlje.27 On tako napada takozva-
ni primarni vid nejednake razmene koja iz
raznovrsnog organskog sastava kapitala, se
na da konkurencija ne u
rodnoj trgovini.
Emmanuel, doputa pretpostavku o savr-
enoj konkurenciji, ali negira pomenutu teoriju o ne-
jednakoj razmeni u njenom primarnom vidu kao isuvie
iroku, jer podrazumeva ne samo trgovinu ze-
i sektora privrede unutar
Jedne zemlje. Kao takva, po njegovom miljenju,
ova .. ne moe da na problem im-
penJalisticke eksploataCIje Jedne zemlje drugom.28 Em-
dalje nastavlja da svoju teoriju o ne-
Jednakoj razmeni, koju karakteriu razlike u organskom
sastavu isto toliko koliko i u nadnicama.29 Na osnovu
.iz poglavlja, nalazimo da je cena
prOIzvoda, prOIzvod zbira stalnih i promenljivih
kapItala, gde je mnoitelj jednostavno jedan plus profit-
stopa. je. iz bilo kog razloga smanjena stopa nad-
mca: ceterlS pa,:!bus, proizvoda biti roa, uz opa-
prOmenijivog kapItala. Tako za uzvrat, zem-
lJa manje radne snage nego to je to pre
la. Ovakva se logika moe proiriti i na kada, na
26 Vidi Sweezy (1942), str. 290-1.
%7 l sto, str. 291.
21 Isto, dat jo naglasak .
29 Emmanuel (1972), str. 160-3. ,,Nejednakost u nadn!icama
sama po sebi uzrok nejednakosti razmene" (isto, str. 61).
Isto, str. 160.
198
primer, dve zemlje proizvode svaka po jednu.
Tako jedna dobija nejednaku razmenu 'll naJ uzem srrus-
lu, prema Bmmanuelu. Postoje. prepre-
ke za pokretljivost radne snage zemalja. Kao
zultat toga, jo postoje razlik: pla!ama narodi-
ma mada je profitna stopa IZJeqnacena prilIkom nas-
tanka trgovine.
31
Prema.
)}Bez obzira na svaku promenu u cem kOJa
rezultat nesavrene na
nejednaka razmena je
profita ?blastima u Je
nosti institucl0nalno razhcta - gde IZraz
nalno da su te stope, iz bilo kog razloga, zastice-
ne od konkurentnog na faktorslmm tr-
. d lih 32
itu i nezaVisne o re atIvn cena.
Ukratko, Emmanuel uzima nadnice
promenljivu u sistemu. Razlika
zemalja je kao data smatra se
da prelazi svakako u
ma tome, zemlja s mskim nadnicama. ce
ro:bu po .stopi zasnovanoj na Ma:X0voJ .teonJl o
vanju cena, koja dovesti do Jedne razmene proIZVO-
da s nejedna.kJom sadrinom rada.
primeri na tabeli 5. mogu ovo da ilust-
ruju. 5,1 predstavlja primer
u primarnom obliku, tj. nastale z'?.og razhkey organ-
skom sastavu kapitala. Kao i u ramja dv.a slucaja, vred-
nos.ti za q, v i u su uzete proizvoljno, pod us1ovom da
je stopa jednaka za. obe vrste robe: Pret-
da je ukupna cena vred-
nosti je celokupan profIt pomocu koga se
do cena. Prema 5,1, dve se vrste
robe .na osnovu njihovih cena, razmeniti u odnosu
286 :'214, dok bi njihove
lile odnos od 300: 200. Jasno je da ce postojatI pnkri-
ven transfer vrednosti iz zemlje koja proizvodi robu 2,
u zemlju koja proizvodi robu 1. Ponovo za ovu
nejednaku razmenu biti u razlici organskog sas-
tava kapitala.
,Pretpostavimo sada da se y u
proizvodi robu 2 prepolove; slucaJ S,2.na tabeh S ..
si rezultate. Stopa eksploatacije z8; se ?,oVIsav?"
dok se organski sastav kapitala iZJednacuJe. !Njihove ce
cene dovesti do razmene dveju vrsta robe u odnosu 1 : 1,
31 Isto, str. 60.
n Isto, str. 61. i 64.
199
r-. dok njihove vredoosti zahtevati odnos 3: 2. I ovde
I .. . opet zemlja s niim nadnicama, .koja proizvodi robu
2, izgubiti u pogledu vrednosti. Ovoga puta krivica nije
do organskog sastava kapitala - krivac je nia stopa
nadnica. Ako bi i postojao nii organski sastav kapita-
la, dolo bi do kombinacije nautI1b ove
jadne Tako glasi teorija o nejednak-oj razrneni
koju je postavio Emmanuel.
Jedan od nedostataka Emmanuel.ovog modela je
to mu je konstrukcija potpuno do te mere
da je svaka razrnena u ovom modelu a ka-
moli ona nejednaka. Posmatrajte dve zemlje odvojeno.
U zemlji TObe 1, bez trgovine, profitna Mopa iznosi:
50/(100+50)=33,33 procenata; isto tak-o, u drugoj zem-
lji iznosi: 50/(100+50)=100 procenata. Kada do
trgovine, profitna stopa se uspostavlja na
sredini, 66,66 procenata. Zato bi se, buroazi-
ja ove poslednje zemlje dobr.ovoljno upustila u trgovinu
kada dobro zna da do opadanja profitne stope?33
Prema tome, u Emmanuelovom modelu ne bi dolo do
razmene u konkurentskim uslovima. Ovaj se problem
ne .odnosi samo na primer koji smo odabrali.
Ako posmatramo (33) -iz prethodnog poglav-
lja, moemo videti da buroazija da trguje s ne-
kom drugom zemljom u kojoj je stopa eksploatacije ni-
a a organski sastav kapitala vii; jer, to hi dovelo do
smanjenja profitne stope. Dokle god je trgovina izme-
centra metropole i spoljne periferije svets'kog .kapi-
talizma zamiljena samo kao jedan zbli-
avanja dve zemlje u razmeni, a bez uticaja na osnov-
ne uslove proizvodnje, dotle mora postojati ovaj prdb-
lem. Moramo da je neophodan uslov za dobro-
v.oljnu l1:r.govinu, porast profita .buroazije obeju zemalja;
bez toga ne bi ni bilo trgovine.
Stvoren je oi drugi jedan pristup teoriji nejednake
razmene, na osnovu tipa Sraf.fa modela za formiranje
cena. Njegov autor je Braun.
34
Ovde nadnice vie ne pred-
stavljaju nezavisnu promenijivu; niti je savrena kon-
II Esta primedba se 'Odnosi i na medel dva-sektara-dve-ze-
mlje Saigala (1973.) Vidi Sau (1975. i 1976. a).
J.I Braun (1972). Shvata se da je Amin (1972) nakalemio
Sraffa madel na Marxovu emu proirene reprodukcije; na a-
lost, taj nam izvetaj nije des tupan. Amin (1974), paz-
dravlja teoriju Emmanuela, kao bitan deprinas, a da prelazi
na primenu nejednake razmene kaa kamena temeljca u odno-
su cen1Jra i periferije. On tvrdi da je nejednaka raz-
mena savremen instrument centra metropole svetskag kapita-
lizma za primitivnu akumulaciju, a da ana nije stvar praiasti,
200
....
o
o
....
....
.g
o
o
M
o
10
....
o
10
o
o
..,..
N
o
10
o
10
o
o
....
....
o
10
N
.g
8
M
8
....
o
o
....
o
o
....
201
kurencija zakon. Sada bi cena bila nezavisna promenlji-
va, kojom manipulie centar metropole,
monopolsku Posmatrajmo dve zemlje,
kao A i B, gde je prva razvijena zemlja,
a druga u pozadini imperijalizma. Po Brau-
novom modelu, prvobitno S'Il se privrede A i B razvijale
izolovano jedna od druge, dok su Sraffa up-
ravljale njihovim tehnologijama i sistemima cena.
3S
Gibe
nae' sadanjosti. U novije vreme dolo je do pokuaja opi-
sa druga dva modela. Evans (1976), pre svega, posmatra dve
stabilne di"avne privrede koje trguju. Pored ano-
malija koje se pojavljuju u da se stopa rasta dveju sta-
bilnih dravnih ekonomija ne poklapa, uopte mje jasno zato
se razmena naziva nejednakom. Zbog toga, ovo nastojanje Eva-
nsa (1976) da na ovakav remodelira Emmanuelov model,
ostaje vrlo neubedljivo. Diwan-Marwah (1976) su poku-
ali da odrede transfere unutar jedne zemlje u smislu nejed-
nake razmene. njihova teorijska s1irUktura, kao i me-
todologija, daleko su od 'iPO naem koncep-
tu, transferi ,(subvencije) zavise od netrinih
faktora Ikao to su nejed.naikost partnerima,
uticaj transfer nepo desne tehnologije,
dominacija itd. Trina cena, opet po svom konceptu, treba da
vodi ekviva1entnoj razmem... Mi definieP10 ,,implicitne tran-
sfere ili dodeljivanje subvencija" kao onaj deo trgovinskih to-
kova, do kojih dolazi promenom u izvozu... Postav-
ka se zasniva na tome da netrini faktori koji dovode do tran-
sfera, deluju kroz stopu rasta imoza. Ovi transferi su takvi da
jedan od partnera zadobij a deo uvoza od drugog,
bez razmenjivanja ekviva1entnih vrednosti. Oni su implicitni,
jer su zadobijeni netrinih faktora." (Isto, str. 195).
Ponovo se ne vidi kako se svi transferi ostvaruju u njihovim
modelima netrinih faktora.
35 Braunov model je pri njegovom oz-
pretpostavimo da zemlja proizvodi
robu A, B, ... B; a zavisna zemlja sveta" robu F, G, . K.
Neka su AA, BA ... KA robe A, B, .. K koje su potreb-
ne ka:o ulaganja da bi se proizvelo A. (PriI;netiti da s1JOvo, na pri-
mer, A, ili B ime robe, a i obim njene pro-
izvodinje). Date su matrice proizvodnje u imperijalisti-
zemlji:
AA, BA, CA, . KA, LA--+A
Au, Bu, Cu, '" Ku, Lu--+B
AI!, BE, CE, . KE, LE--+B
gde LA, Lu, ... LE predstavljaju ulaganja u radu. Na na
data je matrica proizvodnje zavisne zemlje:
Ap, Bp, Cp, Kp, Lp, --+ F
k, BG, CG, KG,
Ag, Bg, Cg, .. Kg, LK --+ K
Stope nadnica u dvema zemljama su ali je stopa
profita ista. Neka W1 i Wn budu stope nadnica za imperijalisti-
i zavisnu zemlju, a R jednaka stopa profita. Tada su jed-
cena tipa Sraffa (vidi Sraffa, 1960, str. ll, deo 11):
202
su se privrede zbliile kroz trgovinu i svuda
je jedna ista profitna stopa. Uvid u model Sraffa se mo-
e za problem koji se postavlja. teo-
rijskim putem, a simuliranjem, Braun izvla-
.
(I) U privredi A i B, profitna stopa se
inverzno menja sa stopom nadnica.
(II) Pretpostavlja se da je profitna stopa jednaka za
obe zemlje; ali stopa nadnica moe biti Sa da-
tom stopom profita za A i B, stope nadnica obeju zema-
lja moraju biti u obrnutom odnosu. Razlog je u tome
to, kad je jedna profitna stopa onda su sto-
pe nadnica u A i B odmah u smislu gornje
propozicije (I). Ako do porasta stope nadnica u
zemlji A, onda ona mora opasti u zemlji B, .kako bi se
odrao prethodno prosek u saglasnosti s pred-
vredno6u stope profita. je da ove
imaju dva stepena slobode.
(III) Poto je data stopa nadnica u jednoj zemlji,
onda su, u drugoj zemlji, ona, kao i ukupna stopa profi-
ta, u obrnutom odnosu. Ovo je jednostavno ;po-
sledica prethodne teoreme.
(IV) Ako u jednoj zemlji stopa nadnica varira, ce-
teris paribus, onda se cena robe proizvedene u njoj,
kretati u tom pravcu; i vice versa. .
(AJ'A + BAPu + ... KAPK) (1 + R) + LAW1 = APA
(A-ePA + BJ'u + ... KJ'K) (1 + R) + LuW1 = EPE
(ApPA + BpPu + ... KpPK) (1 + R) + LpWn = FPp
+ + ... KKPK) cl + R) + LKWn = KPK
gde su PA, Pu, ... PK cene robe. Ovo je sistem K gde
je (K + 2) nepoznata i gde je jedna od robnih cena uzeta kao
numeraire. Iz ovog sistema se moe izvesti
R=R(WI, Wn),
to ukazuje na vezu R, W, i Wn Braun dalje
osobine ove na
BR BR
--<0,--<0;
BW1 BWn
i za datu vrednost za R,
dW
n
(BR) / (BR ) < O
dW
1
= - BW, BW
n
Na kraju, u gornjem sistemu cena, sa bilo kojom pro-
izvoljno datom za R, ukoliko W1 raste, a prema tome
Wn opada, onda cene robe A, B, ... E rasti u proseku, a cene
robe F, G, ... K opasti. U prilogu 36. citiramo rezultate za
tiri Braunova primera.
203
Na osnovu ovih Braun pokuava da iz-
gradi svoju teoriju onejednakoj razmeni na na-

Centar metropole poseduje ogromnu monopolsku
na svetskom koje odrava cene
prolrzvoda koje izvozi siromaona zemlja B, na niskom .ni-
vou. Zbog toga dolazi do nejednake razmene. Koje su
posledice? Prema gornjoj pl1Opoziciji (IV), to dovodi do
nie stope nadnica u zemlji B.. tavie, u ob-
zir gornju propoziciju je da, ukoliko ras-
te stopa nadnica u zemlji A, utoliko prihodi radnika u
zemlji B stalno opadaju. Suprotno Braun
ne ,razjanjava za:to se razmena smatra ne-
jednakom i u kom smislu. On vie iznosi jedno
.objanjenje zato dolazi do opadanja trgovine u siro-
manim zemljama, a istovremeno do porasta dohodaka
u zemljama i njihovog opadanja u
svetu.
se, ponovo isto pitanje. Da li u
Braunovom modelu biti ikakve trgovine? Odgovor je ne-
Jednaka profitna stopa koja u udruenim
privredama A i B, s pojavom trgovine,
mora se nalaziti u opsegu koji je dve
posebne stope profita, dobijene za A i B u odsustvu tr-
govine. Zato bi se onda buroazija II zemlji s
profitnom stopom upustila u trgovinu sa drugom zem-
ljom? I ne samo to; Braunov simulirani .poka-
zuje
36
da tr.govina u njegovom modelu ne samo da uma-
njuje stopu nadn1ca u siromanoj zemlji B, ugroa-
36 .Braun uzima vrednosti za dva proizvoda -
i kukuruz, koji su proizvedeni jedan u
a drugi u zavisnoj zemlji. Tehnologija je
13 tion'a 2 tone kukuruza, 10 ljudi godinje -+ 27 to-
na
10 tona 4 tone kukuruza, 10 ljudi godinje -+ 12 to-
na kukuruza
Neka PH bude cena PT cena k:ukuITUza, Wr i Wo dve
stope nadnica i R stopa profita. cena su
(13 PH + 2PT) (1 + R) + 10 Wr = 27 PH
('10 PH+4PT) (1+R)+10 Wo = 12 PT
je uzeto kao numeraire; taiko jePH=1. Stopa profita je
proizvoljno uzeta !kao 20 procenata; to je :R=0.20. U dvema gor-
njim ima sada samo tri nepoznate, tj. Wr, Wo, i PT.
Za svairu od vrednosti za bilo koju od ove tri
promenljive, vrednost za druge dve se moe iz dveju
est alternativnih vrednosti za Wr, Braun je
vrednosti za Wo i PT.
U gornjem primeru, kapital uloen u zem-
lju se (13 Pu + 2PT), a kapital za zavisnu zem-
204
va i obim profita u B, zbog nadnica u zemlji A.
Ukoliko nije spremna na rtve, buroazija zemlje B ibi
bolje da se iz ovakve trgovine, ako se
u nju i upustila.
73
Uprkos njihovoj logici, modeli 'Emmanuela i Brau-
'na ukazuju na dva vana vida nezavidnog 'Poloaja si-
romanih zemalja sveta. Zemlje centra-metro-
pole svetskog kapitalizma poseduju ogromnu monopol-
sku vlast, koje prenose vrednosti iz
sveta; to je sutina pojave poznate kao nejednaka' raz-
mena. Mogli bismo da se upitamo: da li se izvomi sek-
tor sveta vlada po zakonima Marxove teorije
o cena, kao to tra:i Emmanuel, dH po
Sraffa sistemu fonniranja cena, kao to tvrdi Braun?
Drugim da nije izvozni sektor kao i ostali deo
privrede, daleko od odlika? Na ovo pita-
nje Amin odgovara illa naein: "Izvoz sve-
ta' ne glavni poljoprivredni proizvodi zaostalih
sektora niske produktivnosti. Od ukupnog izvoza iz ne-
razvijenih zemalja, koji iznosi 35 milijardi dolara .(1966.
godine), ultramoderan sektor (nafta, rude
i primarne minerala i modernih plantaa
-kao to su United Fruit u Centralnoj Americi, ili Uni-
lever u Africi ili Malaji itd.) - najmanje tri
tine, ili 26 milijardi dolara."38
To da su mineralne i poljoprivredne sirovine,
kao i prehrambeni proizvodi, glavni izvozni artikli tre-
sveta; oni su, ddbijeni
Iju se (13 PH + 2PT), a kapital za zaWsnu zem-
e se i obim profita. Neka su Gr i Go obimi
profita dveju zemalja.
Nie su izneti Braunovi primeri za est alternativnih vred-
nosti Wr i promenljivih Wo, PT, Gr i GD.
W, Wo PT G, GD
0.00 2.22 4.750 4:50 5.80
0.15 1.77 4:125 4.25 5.30
0.30 1.32 3.500 4.00 4.80
0.45 0.87 2.875 3.75 4.30
0.60 0.42 2.250 3.50 3.80
0.70 0.12 1.833 3.33 3.46
je primetiti da sa porastom W" Wo, i PT opadaju, a ta-
ko isto i Go. Vidi [Braun {1972), tabela 5.
Ovde moemo da se zapitamo - zato bi buroazija jedne
zavisne zemlje .produila da se i dalje bavi .trgovinom ako bi se
obim njenog kapitala i profita stalno smanjivao posle svakog
nadnica zemlje?
37 Sau (1975 i 1976a).
38 Amin (1974) tom 1, str. 57
205
..
proizvodnje, sa stranim 'kapitalom. Zbog
toga rusu neumesne formule Emmanuela i Brauna ma-
da moda pogreno zasnovane. Ovo moe a i ne
bude u svakom ostaje pita-
nJe .kako treba k.oncept ? nejednakoj raz-
mem, J<:ada .sektor trguje sa, na primer,
poglavIto feudalnim sektorom. Jer, izvan
kog proizvodnje, sadrina ili vrednost rada ne-
ma ulogu u cena.
Jedan novi pristup
Emmanuelov pokuaj da prikae pojavu nejednake
razm.ene :i II potpune konkurencije, nije
urodio plodom. nejednake .razme-
ne na teorijskom planu, moe se dokazati na na-
za nacionalnu pri-
vredu, se u :razmm Zato nije neop-
Jedan model opsteg uravnoteenja, ko-
JI bl obuhvatIO obe privrede u celosti mada se .on moe
izgraditi. Uskoro posle integracije jeiliIe zemlje u sistem
svetskog kapitalizma, njena se privreda uveliko trans-
formie !prema 'Potrebama centra metropole.
se koji se proizvodi izvoziti, a prema tome se odre-
i proizvodnje. Proizvodi za izvoz mogu biti
produkti proizvodnje, ili mogu biti i tra-
produkti starog tipa. U eri neokolonijaHzma,
Jedna zemlja sveta je neza-
visna i uiva izvestan stepen ekonomske fleksibilnosti.
Mada, ostaje u orbiti svetsk.og kapitalizma, ima donekle
mogucnost ekonomskog izbora. Pretpostavimo da od-
a:-edi jedan proizvod, nov ili star, kao koristan artikal za
izvoz, je proizvodnja sa x. Da bismo stva-
ri pojednostavili, pretpostavimo da zahteva samo dva
u, a same robe i b radne snage po
JediniCI prolZvodnje. Stopa nadnice (prethodno
je bila stvarna nadnica) predstavljena je sa w, a stopa
profita sa r. Proizvodnja traje izvestan' period. !Nadnica
je na kraju perioda, ali je a moralo !biti ulo-
na Ako p cenu proizvoda, onda
Je;
p = bw + ap (1 + r)
ili p = bw / [1-a (1 + r) J
(34)
Jedna razvijena zemlja uvozi x a iz-
vozi jedan drugi proizvod u iznosu y, zemlji sve-
206
ta. Da bismo zadrali panju samo na nejednakoj.raz-
meni, pretpostavljamo da postoji -tI1govinski ibalaiJ.s. Ne-
ka jedinica mere za proizvod koji se izvozi iz razvijene
zemlje bude tako iza:brana.da cena .ovog pro-
izvoda bude jednaka p, tako da u trgo-
vinskog balansa dobijemo:
xp=yp (35)
U proizvodnji, svaka jedinica y zahteva iznos (a + aa)
same sebe, i (b - ab) ra.da kao waganja. U ovoj je zem-
lji, via stopa nadnica; pretpostavi-
mo da je kw, gde je k > 1. Pre svega, dalje se pretpo-
stavlja da je profitna stopa nepo-
sredno trgovinu; ova se pretpostavka
kasnije razjasniti. (34), dobijamo sle-
cenu za y:
p = (b - ab) kw / [1- (a + aa) (1 + rJ (36)
Iz (34) i .(36) proizlazi da je:
b / [1- a (1 + r)] = (b- ab) .
. k / [1- (a + aa) (1 + r)] (37)
Poto se zna da je k > 1, (37) daje ne-
jednakost:
b / [l-a(1 + r)] >
> (b-ab) / [l-ea + aa) (1 + r)J (38)
Treba primetiti da se, s obzirom na :izbor jedinica,
proizvodi x i y razmenjuju u odnosu .1 : 1; vidi
(34) i (36). (34) i (36)
nejednakost (38). Kao to dalje videti, dve strane
(38) predstavljaju ukupnu sadrinu rada po jedinici x,
odnosno y; prema tome, ovde se nalazi primer' nejedna-
ke razmene, i u uslovima potpune konkurencije na
tritu.
je prikazana met-oda razlaganja uloene robe II
tok ulaganja rada. Ako sada dobro izmeri-
mo ulaganja rada sa stopom profita
39
, poslednja serija
ulaganja rada po jedinici za x, svodi se na
b+ab (l+r) + a
2
b(l+r)2 + . ' .. = b/[I-a(l+rJ (39)
Ovo je izraz koji se nalazi na levoj strani (38).
tome, drugi izraz (38) predstavlja sadrinu rada po jedi-
nici za y. Prema tome, zemlja sveta daje vie
39 Sraffa (1960) str. 34-5;' Sau (1973-4).
207
rada nego to joj se to razmenom Tada je to ne-
jednaka razmena.
Da bi se dobio .bolji uvid u ovu teoriju, ovaj se mo-
del moe posmatrati na drugi Razmotrimo mo-
menat x i y kao isti proizvod, .proizveden u dvema zem-
ljama sa dvema metodama, kao (a, b), i (a +
a, b - b), gde ova poslednja ima manju sadrinu rada
zbog vie stope nadnica u zemlji. Svuda ima is-
tu cenu; i zbog toga se moe uzeti kao Za-
nimljivo je sada da iz (38) dobijamo:
Ab / Aa> b (1 + r) / [1- a'(l + r)].
(40)
Ova nejednakost samo uslov koji je potreban
da bi pojava nejednake razmene imala sup-
stitucije ra?a nekim drugim ulaganjima robe, u dovolj-
nom stupnJu. Ova nam razmatranja -dalje da
koje. ima tehnoloki progres u teoriji
o neJednakoJ razmem.
Ovaj se model moe primeniti na sve vrste .proiz-
voda. Ako a predstavlja robe i, potrebne za pro-
izvodnju jedne jedinice robe j (i, j = 1, 2, ... n), b -
ulaganje rada, r - interesnu stopu i W
- stopu nadnica, onda je cena za j:
n
Pi = bjw + (I + r) L aiPi
i = 1
(41)
(j = 1,2, ... nj
Ova je analogna (34). OU beleka-
ma matrica;
P = bw [I -{r - (1 + r) A} ] - 1
(42)
gde su P i b vektori, A nXn matrice tehnologije (a) I
matrice :identiteta, wir su stope nadnica i mteresna ISto-
pa.40 Ova je roba proizvedena u jednoj zemlji i treba' da
se razmeni sa robom iz druge. Druga zemlja na isti na-
proizvodi drugu robu u uslovima vie stope nadni-
ca, ali sa istom stopom interesa ili profita. Svi se ovi
proizvodi razmenjuju dve zemlje, prema odnosu
cena. primetiti da je cena pro-
Izvod stope nadmca koje u zemlji,
40 Weizsacker (1971), str. 18--19.
208
kao toje prikazano u (42). K.ada se dva proizvoda raz-
menjuju dve zemlje koje odravaju tr:govinski
balans, njihove ukupne cene moraju :biti jednake. po-
stoji, razlika u stopama nadnica; tako -odgo-
mnoitelj nadnica u mora
biti Jer roba proizvedena u zemlji sa
niim nadnicama imati mnoitelj. Ovaj .proizvod
nije nita drugo do zbir neposredne i posredne sadri-
ne rada, dobro odmerene sa stopom profita, prema vre-
menskom razdoblju u procesu proizvodnje. Na taj na-
zemlja sa niom stopom !I1adnica daje vie .rada
nego to dobija natrag .trgovinskog balansa,
i kada je zastupljena puna -konkurencija.
Poto smo na taj prikazali vrednost modela
nejednake razmene u vie .proizvoda, naa
se diskUSija odnositi na .dva proizvoda,
radi jednostavnosti. je da kapital, kao
i ma-inerija, nije uzet u obzir (34). Koefici-
jent a se, naravno, moe1nterpretirati u irem smislu,
tako da i amortizaciju maina, kao komponentu
cene . .Ipak, ostaje jedan drugi problem; kapitalista izra-
stopu profita na osnovu celokupnog kapitala ko-
ji je uloen; ne samo na osnovu onog .dela kapitala koji
je koeficijenta a. Ovo se na vreme mo-
e uzeti u obzir prilikom izrade modela, ali osnovni
u odnosu na nejednaku r82menu,
ostati neizmenjen. do
u algebri.
41
Jedno pitanje od je Ida li de odriva
pretpostavka o profita zemalja.
Svi dokazi suprotno. Baran :i Sweezy, na primer,
iznose da je profitna stopa u SAD samo jedna
na od one u inostranstvu.
42
Kidron nalazi, na na-
da je profitna stopa stranili kompanija u Indiji ve-
nego u njihovim sopstvenim zemljama.
43
svet,
prema tome, karakteri e nia stopa nadnica, kao i via
stopa profita. Kako .ovo na izvedene iz
(37)? Na na koji profitna stopa ulazi u 'imenitelj,
vrednost r, ceteris paribus ihi v.rednost
celog izraza. Zbog ovoga bi sadrina rada u izvozu. iz
sveta bila neto razlika u
. nadnicama sveta i centra metropole je
41 Emmanuel str. 57, 59, 62, 63, 76-81, uzima celoku-
pan uloen ik:apital u neke svoje primere.
42 Baran i Sweezy (1966), str. 193; vidi Sweezy (1942),
str.
4J Kidron (il965), str. 247.
14 Marksizam II svetu 209
tako velika, tj. parametar k iz (37) je tako velika broj-
ka, llejedmikost iz '(38) biti, u stvari" veoma: iira-
ena; i daleko svako smanjivanje uticaja
razlika stopa profita. Sve u svemu, svet,
prema tome, vie a dobija manje u smislu sadr-
ine rada robe kojom trguje. Treba
da; mada nejednaka razmena iz po-
stulata o razlici u nadnicama dve -zemlje, pove-
stope nadnica lU siromanoj !Zemlji na .nivo boga-
te zemlje, svakako ne moe biti reenje problema. Nije
preterano ako kaemo da je nejednaka razmena izme-
centra metropole i spoljrie svetskog kapi-
talizma, pojava stara vie vekova; u dananjem vreme-
nu do takve razmene dolazi delom zbog relativno jefti-
ne radne snage u siromanim zemljama, a delom zbog
izrazite monopolske vlasti bogatih zemalja. Zasnovana
na izvesnom vidu klasne saradnje kod i u inostran-
stvu - ova pojava je manifestacija jednog duboko u:ko-
renjenog malaise sistema. I to predstav-
lja glavno teite ovoga eseja.
nejednakost
Inherentna logika svetskog kapitalizma je takva da
umesto da se smanjuje, stepen nejednake razmene se
vremenom Svi elementi sistema su tako po-
stavljeni da se nejednakost ibogatih i siroma-
nih zemalja samo produbljuje. Ovo nam biti dasno
ako imamo 'll vidu (34--42). Kao to smo ra-
nije istakli, postoje razlozi zbog kojih se stopa nadni-
ca u centru metropole mora to da se
parametar k ;poviava. Kao rezultat ovoga,
ceteris paribus, sve se vie zaotrava nejednakost (38).
Sada se dvostruki problemi vika i sve ve-
nadnica pokuavaju ublaiti putem tehp.olokog na-
pretka koji vodi ka utedi radne snage; to da
ilb / Aa u izrazu ,(40) biti sve vii i vii i time i dalje po-
nejednakost razmene. Ubrzan tehnoloki. razvoj
i .njegov uticaj na utedu radne snage ima i druge po-
sledice, koje kasnije razmotriti. U
treba napomenuti da, ukoliko velike rezerve mainerije
svake godine zastarevaju, utoliko je centar metropole
u potrazi za 'korisnim iSmetHtem; na taJ cen-
tar i periferija produuju da budu povezani kroz jedan
jednosmeran transfer tehnologije. J?er.iIferija tako zado-
210
,'.'
'bija poseban vid industrijalizacije, k-oji uglavnom sle-
di zastarele tokove centra _ .. .
,p.ored tehnoloskog razvoJa kOJ.I smanJu-
je radnu snagll" i izrazit uspon u stopi
priIilorava firme iz centra metropole zele
da se upravljaju po izokvantu 1;1 gramcama
tehnologije, prema jednom povecanom odnosu
kapitala i rada, ta:ko / il,!" u
izrazu (40). Ovo je faktor kOJI doprInOSI S1TenJu
jaza ce:r:tra i ..
Je da ova tn procesa kOJI vode ka sve
nejednakosti razmene, a:uW:-
Kao rezultat toga, prikriveni tok IZ
je u centar metropole svetskog kapitalizma, zaddbIJa
oblik stalno plime. Svetsko trite je_veoma raz-
od modela savrene konkurentnosti iz lUd2Jbenik8;;
u zavisnosti od robe, ono ima obeleja monopola, oli-
gopola, :inonopsona, oligopsona i
koji se udaljavaju od Za
sveta, trgovina bItku
Jedna ,izrazita pojava skorasnJeg . datuma Je da J7
deo svetske trgovine postao IZ-
vertikalno integrisanirh transnacIOnalnih kompa-
nija. Tako se, na primer, smatra da . 'petme
izvoza iz Latinske Amenke potice IZ trans-
nacionalnih filijala u Sjedinjenim
cionaine kompanije, s -druge strane, mIaJu
poloaj u izvozu, a su:} glavnI IZ-
voznici tehnologije.
45
Takozvane multinacionalne ili transnacionalne kom-
panije manipuliu svojim .. da lociraju
profit tamo je to za njih a
naravno radi izbegavanja poreza, one pOJavlJU-
ju niske dobiti u nerazvijenim zemljama, bez obzira na
obim svojih aktivnosti.
46
One podiu cene uvoza u zem-
lje sveta, a sniavaju cene izvoza :iz tih }ema-
ljao Ishod nejednake razmene se, naravn<;>, ne moze uk-
lopiti u jedan model
me, ne moe se ;preuvelicavatI -kvantItativnI znacaJ pn-
krivenog toka koji nastaje zbog zloupotrebe u trans-
feIiUcena 'transnacionalnih kompanija. Trgovanje teh-
nologijom je u ovatp.roces;
o prodaji tehnologije gotovo uvek sadri 1 kupo;?llU
termedijarnih proizvoda od prodavca tehnolOgIJe, kOJI
.. Gulbrandsen (1973); Griffin (1974).
45 Adam (1975), str. 89.
46 La1l{i1973), Penose (1968), Suteliffe (1972), Turner (1973).
211

-
.
-- .
._ o Oo o - .
o
onda trai viiSoke cene za te prbizvode. Na primer, na
osnovu ispitivanja u Kolumbiji i jednog uzorka koji je
imao 25 procenata ud uvoza 40-50 procenata farmaceut-
ske je da je .ta !Zemlja isplatila Za! !inter-
I
i
pr.oIZvode 1968. godine gotovo 20,000.000
dolara, samo zbog razlike u cenama za iste
prOIZvode na tritu. Razlike u cena-
ma. su u svim sektOrima koji su
VanI, to Je podrazumevalo hemiJske elektronske i gu_
. d 47 '
mene proIZVo e. Ogroman transfera cena kao
sredstva za vikova iz sveta moe
se da je dobijen od
in.dustrije na osnovu povie-
nJa .cena bio 25 puta od
dobItka filijale kOJI Je pnJavila multinacional-
na. kompanija, ili skoro est puta od primljenih
pr.1Iladlenosti. kao stvarnu zaradu
sumu objavljenih profita koje su .ostvarile
Isplate i precenjivanje intennedijarnih
prOIZvoda, I?ogu !kolumbijske far-
maceutske mdustnJe, IZVUCI sledecI podaci. Objavljeni
p,:of
iti
predstavljaju 3,4 procenta stvarne zarade, da-
bzne 14,0 procenata i precenjivanje 82,6 procenata.48
Ono to transnacionalne kompanije vidno
ju, u obliku profita ili dabina, predstavlja samo nezna-
tan deo onoga to iz sveta staImm trans-
cena, koji vrhunac pojave. U
sIsteI?u kapltallZffia ,veoma su loi izgledi za
zemlje u konkurentnoj trgovini,
svet daje doprm?s u. radu nego to ga dobija nat-
s multmaclOnalnim gigantima vikovi se
Izvlace IZ treceg sveta na razne to su teh-
noloka zavisnost i transfer cena. Nejednak razvoj je,
prema tome, na svaki neizbena pojava u svetskom
Nerazvijenost periferije je preduslov za
razvOj centra. Kako se per:iJferija moe razvijati kada se
iz nje toliki 'vikoVri?
Potrebe i sloboda
Da li se centar svetskog kapitalizma moe razviti
a ne nerazvijenost na periferiji? Zar
dblID trgoVIne centra i periferije nije tol<iko opao
: Vaitsos str. 318-,19.
Isto, str. .
49 (1972tza nejednak razvoj pod dominacijom
mu1tmaclonalriih
212
da je postao gotovo Zar priliv dividendi,
dabina i profita iz periferije u centar nije skoro zane-
u odnosu na bruto nacionalni proizvod cent-
ra? Sto se toka investicija iz centra na periferiju,
i on je neznatno smanjen u sa onim to je pred-
.stavljalo deo bruto Za dObijanje de-
o finitivnog odgovora na lOva pitanja, moramo
kraj nae analize. U se ukratko
osvrnuti na koji Rosa Luxemburg IPreobrazhen-
sky daju nejednakoj razmem u njdhovom teOrijskom
modelu ekspanzije, odnosno primarne so-
akumulacije.
U Marxovoj emi razvoja kapitalizma, nejednaka
razmeIia obeleava istorijsokog procesa primar-
ne akumulacije, ostvarenog kroz i pre-
varu. U kasnijem periodu ekviva-
lentne razmene, vlada zakon koji se moe
u praksi iskrenuti, zbog razlike u o::gansk0D?-
samog kapitala. Rosa Luxemburg Je
nejednaka razmena karaktenstika kapItalizma,
a ne samo primarne akumulacije. Njeni argumenti su
u proirenoj reprodukcij'i, vikovi vrednosti se
ne mogu realizovati ako ne postoji potreba za produ:k-
cijom spolja. Vrednost svih proizvoda, a prema tome i
ukupne drutvene proizvodnje, sastoj.j, se od konstan!-
nog kapitala, varijabilnog kapitala i vika .
Konstantni kapital se ostvaruje -ramnenjivanjemkupovma
samim kapitalistima; varijabilni kapital se ostva-
ruje na 'osnovu troenja zarade od strane samih radnika.
Toliko je jasno. Ali, kako je s vikom vrednosti?
deo otkupljUju kapitalisti za svoje potrebe; drugi deo
ele da akumuliraju; i u tome je je po-
treba za akumuliranim vikom vrednosti?so Kapitalisti
svakako ne mogu da realizuju viak ,vrednosti koji ele
da akumuliraju, ga radnicima, jer ovi utroe
svoju zaradu za ostvarivanj:
mogu ga prodavati sami sebI za svoJu potrosnju, Jer bl
se u tom sistem pretvorio u prostu reproduk-
ciju. Ko onda moe biti drutvenog dela
izvoda prodaja predstavlja neophodan uslov kapI-
akumulacije? R. Luxem.burg dalje tvrdi da se
deo vika vrednosti 'koji treba da se akumulira moe
ostvariti samo prodajom koji nije ;kapitali-
sta, tj. kOji je potpuno izvan
sistema. Ostvarivanje vika vrednosti za ciljeveaJru-
50 Sweezy (1942), str. 202.
213
I: ., "
I .hzam, . prema tome, zahteva dva trita; jedno unutra-
nje i drugo, spoljanje. Ona, dalje, dodaje da su razme-
ne u okviru unutranjeg trita
lentne, dok se one i nekapitalis-
sistema, spoljanje trite za kapitali-
zasnivaju na prisili, prevari, ugnje-
tavanJu, plJacki<c, tj. da su te razmene nejednake u sva-
kom pogledu. Ona aku-
mulacija.}! celini, kao aktuelni istorijski pr.oces, ima
dva razliCIta aspekta. Jedan se odnosi na rabno tri-
se stvara viak vrednosti - fabrika, :rudnik, po-
lJopnvredno dobro. POSlJIlatrana u ovom svetlu akumu-
lacija. proces, je naj-
faza transakCIja .. kapitaliste i najam-
nog radnika. U obema SVOJIm fazama, ona je
vezana za razmenu ekvivalenata 1. ostaje u granicama
robne razmene ...
Drugi aspekt akumulacije kapitala odnosi se na ve-
ze kapitalizma i pro-
izvodnje, koji da se pojavljuje na
sceni: .Njegove glavne metode predstavljaju .koloni-
Jalna pohtIka, kreditni sistem - politika
interesnih sfera - i rat. Sila, prevara, ugnjetavanje i
se otvoreno primenjuju, ibez pokuaja prikri-
vanJa.<c
S2
. Ona se ali da bUI'oaska liberalna teorija uzima u
obZIr samo prvi aspekt; carstvo >>miroljubive konkuren-
cije<c, tehnologije i razmenu dobara; jasno
ogramc.aya od dr.l1gog aspekta - carstva kapitalis-
tickog nasilja, na kOJe se gleda kao na manje-vie slu-
u spoljnoj politici i potpuno nezavisno od ekonom-
ske sfere kapitala.
s3
Na teorijskom planu, tvrdnje Luxemburgove su po-
da nije prodavati nekapi-
!ahstIcl0n potn;>sacI!lla, da se istovremeno i ne kupu-
Je od nJih? Ko .Je taj kOJI treba da kupi robu uvezenu<c
iz sredine? U najboljem viak
vrednostI da izmeni svoj oblik ili sastav, ali jo
uvek ?staJe pro,blem realizacije.
54
Teorijski je,
moguce, da kapItalizam ovu dilemu
se na svoje sopstvene snage. Akumulacija
214
Sl Luxemburg '(1951), str. 350.
sl Isto, str. 452.
sl Isto
s4 (1942), str. 205.
sama po sebi podrazumeva dopr.inoenje varijalbilnoJ?
kapitalu koji, kada ga radnici pomae sa svoJe
strane ostvarivanje vika vrednosti.
ss
Upr,k,qs Sweezye-
vom pobijanju, R. Luxemburg ima pravo
tvrdnjama, to je istorija dokazala. Industrija pamuc-
nog tekstila u Lankaajru biv bila u
tom veku da je bila prepustena na milost :I. nemilost
i ist?rija ka-
razVItka u BntanIJI bl bila sasVIm druk-
da nije bilo indijskog .. trita apsorbovalo
proizvode britanske industrIJe. K.oloruJ.e rusu sam? snab-
devale britanski kapitalizam fondovmla zva pr1:illarnu
akumulaciju, su doprinele razresavanjU pro-
blema njene realizacije kroz vekove.
s6
Ako u postavkama Rose Luxemburg i
istine, onda je nejednaka razmena sa zemljama.
sveta jo od nastanka svetskog kapltaJ.izm.a!
pa traje sve do danas, a se sve dok
ka1,'italizam 'bude postojao. ;azmena pre-
ma tome, neophodna svetskom kapItalizmu. Da li
prestaje s pobedom Ak?
na zemlja :pripada svetu, ona Je l dalje zrtva
nejednake razmene dokle god u svetskom tr-
govinskom tritu kojim vladaju zemlje
i dokle god ostaje vezana podelom
da, izvrenom pre vie vekova. Ukoliko zemlja,
iz centra metr:OPole svetskog Ikaplta1:izma, ona
se u izmenjenoj situaciji nakon
revolucije. Ona vie da eksploatie
svet kroz nejednaxu razmenu; u izmenjenom kontek-
stu, ona morati da pribegne nejedna:koj razmeni sa-
mo interno, iUOdnosu na sektor priJv-
rede. Na osnovu Preobrazhenskovog relevantnog zako-
na, transformacija mora kroz fazu
primarne akumulacije,. pre nego .. t<;>
u celokupnoj ekonomiji. Pnmarna soclJaltstlc-
ka akumu{acija po Preobrazhenskom, aku-
mulaciju u dravnim rukama onih materijalnih resursa,
koji se uglavnom ili
dravne ekonomije57 Zakon o pnmarnoJ
akumulaciji je u suprotnosti sa, zakonom o vrednostI,
,; Isto, str. 204.
56 Amin (1974) ide dotle da tvrdi da je a.kuplu1a-
cija jo uvek karakteristika dananjeg kapitalizma; l da Je ne-
jednaka razmena prema tome, njegov glavni instrument.
s7 (1965); vidi i Mitra (1975)
215
F
! '
jer dovodi do neekvivalentne razmene vrednosti -i2ane-
priv.red!nog sekto-
ra. On zahteva sve tee za pod-
tako da se vikovi usmeravaju prema
kom sektoru. Primarna akumulacija nije
nita manje imperativna i za zemlje sveta; u
stvari, i vie. Uko1iko je neka zemlja koja je pre-
la na proizvodnje, ekonomski zaos-
talija, sitnoburoaska, i ukoliko je manji na-
.fond akumulacije proletarijata te
zemlje u trenutku kada se odigra:la revo-
luoija, Preobrazhensky, utoilitko srazmerno vi-
e akumulacija biti primorana da se os-
lanja na deo vika proizvoda od pre-soci-
oblika privrede.58 To da jedna ne-
razvijena zemlja sveta imati tei zadatak pri-
marne akumulacije i da s tim u vezi,
morati da se jo vie oslanja na internu nejednaku raz-
menu u odnosu na sektor unutar priv-
rede.
Nejednaka razrnena zemalja, prema tome,
u ovom Hi onom vidu, od
ke ere, pa sve do kraja perioda. Za vre-
me izgradnje, po .Preobra2lhenskovom za-
konu primarne akumulacije, dolazi do jed-
nog posebnog vida neekvivalentne razmene unutar pri-
vrede same zemlje. Nejednaka razrnena u svim vidovi-
ma da postoji samo onda kada socijalizam bu-
de potpuno .rasprostranjen irom celog sveta.
tada nestati klasne osnove nejednake raz-
mene zemalja, i poto zadatak primarne so-
akumulacije biti ispunjen, produktivne
se snage celog sveta, pod okriljem socijalizma, maksi-
malno razviti; tada vje biti ni potrebe ni .razloga
za nejednaku razmenu, spoljnu ni unutranju.
Bilo kako bilo, da se vratimo glavnoj temi ovoga
eseja; nejednaka razrnena centra metropole i
spoljne periferije, do koje dolazi putem po-
razlike u nadnicama, a Zlbog mono-
polske vlasti metrO!Pole II sadanjem ustrojstvu svetskog
kapitalizma, ima dalekosene posledice za periferiju.
Nejednaka .razrnena predstavlja za preno-
enje vikova iz siromanih zemalja sveta u
razvijene, bogate, zemlje. Posledica toga
je smanjena akumulativna stopa sveta; to uti-
Isto, str. 124.
216
na smanjenje sposobnosti sveta za potpuno
i bolje razvijanje njegovih prirodnih i ljud-
skih resursa. centra metrop.ole svetskog
kapitalizma sve vie zaotravaju i nejednaku
. razmenu centra i periferije. Zbog toga ona po-
staje sve vie zavi sna od njega. U ovom procesu, perifer-
ne zemlje svetskog kapitalizma doivljavaju izvestan vid
irenja poljoprivrede i industrije, koji nije u skladu ni
s njihovim resursima, ni s istinskim potrebama njiho-
vili naroda. Pitanje koje se, tada odmah na-
je kako je da je to toliko dugo
trajalo?
BIBLIOGRAFIJA
Amin S. (1972). A Propos de l'accummulation (mimeo), cited in
Saigal (1973). Daikar: United Nations African Institute for
.Economic Development and Plannning.
_ (1974). Accummulation on a World Scale, vols. 1 and 2. New
. York: Monthly Review Press.
Bagchi, Amiya (1972). Private Investment in India, 1900-1939.
London: Cambridge University Press. .
_ (1972a). 'Some Internati()[lal Foundations of Capitalist Growth
and Underdevelopment', EPW, Bombay, vol. 7, special num-
ber, August.
Baran, P. A. (1962). Political Economy of Growth, 2nd ed. New
Delhi: People's Publishing House.
- and Sweezy, P. M. (1966). Monopoly Capital. Harmondsworth:
Penguin.
Braun, O. (:1972). Unequal Exchange (mimeo). Dakar: United
Nations African Institute for Economic Development and
Planning.
Bukharin, N. 01.973). Imperialism and World Economy. New York:
Monthly Review Press.
Diwan, R. K. (1973). 'Trade between Unequal Partners', EPW,
:Bombay, vol. 8, annual nUIDlber, February.
_ and Marwah, K. (1976). 'Transfers f,rom Poor to Rich Coun-
tries: An Analysis of World Raports', EPW, Bombay, vol. 11,
annual number, February.
Emmanuel, A. (1972); Unequal Exchange: A study of the Impe-
rialism of Trade. New York: Monthly Review .Press.
Evans, D. (1976). 'Unequal Exohange and Economic Policies',
EPW, Bombay, vol. 1:1, annual number, February.
Gulbrandsen o. (1975). 'The Main Streams of the World Eco-
nomy' (mimeo) , XV International Congress of Agricultural
Economists, Sao Paulo.
Habib, I. (1972). "Potentialities of Capitalistic Development in the
Economy of Mughal India', Enquiry, New Delhi, N.S., vol.
3, no. 3.
217
- (1975). 'Colonisation of the Indian Economy, 1757-1900', Social'
Scientist, Trivandrum, no. 32.
Hymer, S. (1972). 'The Multinational Corporation and the Law of
. Uneven' Development', in Bhagwati, J. (ed.) (1972), Econo-
mics and World Order trom the 1970s to the 1990s. Cal-
cutta: Orient Longman, Reprinted in Radice (1975).
Jalee, P. (1968). The Pillage of the Third World. New York:
Monthly Review Press.
Kemp, T. (1967). Theories of Imperialism. London: Dennis Dobson.
- (1972). 'The Marxist Theory of Imperialism', in Owen and Sut-
cliffe (1972). .
Kidron, M; (1965). Foreign Investments in India. London: Oxford
University Press.
Lall, S. (1973). 'Transfer Pricing by MuJtinational. Manufacturing
Firms' Oxford Bulletin of Economics and Statistics, August.
Luxemb1JI1g; R. (195'1). The Accumulation of Capital. New York:
Monthly Review Press.
Owen, R. and Sutcliffe, B. (eds.) (1972). Studies in the Theory of
Imperialism. London: Longman.
Preobrazhensky, E. (1965). The New Economics. Oxford: Claren-
don Press. Partly reprinted in Nove, A. and Nuti, D. M.
(eds.) (1972), Socialist Economics. Haxmondsworth: Penguin.
Saigal,J. C.'C1973). On the Theory of 'Unequal Exchange' (mimeo).
Dakar: United Nations African Institute for Economic De-
. velopment and
Sau Ranjit (1973--4). 'A Note on the Unequi:i.1. Exchange in Inter-
national Trade', Arthaniti (a bi-annual journal of economics),
Calcutta University.
- (1975). 'Unequal Exchange and ili.e Class Alig;nment in the
CaJpitalist World', Frontier, Calcutta, vol. 8, May 3.
- (1976). 'The Theory of Uneqtud Exchange, T:rade and Impe-
rialism', EPW, Bombay, vol. 10, March 6. .
Sraffa, P. (1960). Production of Commodities by Means of Com-
modities. London: Cambridge University Press.
Sutcliffe, B. (1971). Industry and Underdevelopment. London:
Addison-Wesley. .
- (1972). 'ImperlaUsm and IndustriaHsation in the Third World',
in Owen and Sutcliffe (1972).
Sweezy, P. M. (1942). The Theory of Capitalist Development. New
York: Monthley Review Press.
Tugendhat, C. (1973). The Multinationals. HaI1IDondsworth: Pen-
guin.
Turner, L. (<1973). Multinational Companies and the Third World.
London: Allen Lane.
Vaitsos, C. (1970). 'Bargaining and the Distribution of Returns in
the Purchase of Technology by Developing Countries', in
Bernstein (!l 973).
Weizsacker, C. C. von (19U). Steady State Capital Theory. New
218
York: SpringerNerlag.
(Ranjit SaJU, "Unequal Exchange", Unequal
Exchange, Imperialism and Underdevelop-
ment, Oxford U:niversity Press, Calcutta,
1978, str. 36-65)
Prevela Jovana
Immanuel Wallerstein
ZAVISNOST U JEDNOM SVE-
TU: O GRANI CENE MOGUCNOSTI PREOBRAA-
JA UNUTAR KAPITALISTICKE SVETSKE EKO-
NOMIJE -
"Zavisnost" predstavlja najnoviji eufemizam na du-
goj lis'bi takvih termina. Nema sumnje da je njegova
prvobitna namena bila Taj termin sam po sebi
je :proizaao iz teorija latinskoame-
a svrha mu je billa da opovrgne teorije
"modernizacije" i ,,razvoja" i gledita
pohltilke.
1
Andre Gunder Frank 'Odredio je njegove inte-
lektualne izvore i njegova u jednom nedav-
nom borbenom saoptenjIU pod naslovom "Dependence
is dead: long live dependence and the class struggle" 2.
ivimo ujednaj svetskoj rairenoj
ekonomijd, u takvoj ekonomiji koja je u esnaestom
veku svoj konaOn.d oblik POiPrimila kao evropska svetska
ekonomija (wdi Wa!llerstein, J974a) i dosrpela do toga
da u devetnaestom veku geografski obuhvati ceo .sovet.
KaJpitalizam kao -sistem proizvodnje za prodaju na tri-
tu radi sticanja profita oj pr.isvajanja ovog profita na os-
novi inddviduaIne ili kolektivne svojine, moe jedino da
postoji - a moe se i ,da ga iziskuje - u jednom
svetskom sistemu u kome se jedinice ne po-
dudareju s granicama trine ekonomije. To je omogu-
omma koji prodaju da korist iz
odnosa ,sil1aga kojima raspolau na trItu kad god one
postoje, ali im je istovremeno da trae, kad
J Vidi, samo kao Bodenheimer, 1971; Caputo i
Pizarro, 1970; Cardoso, 1971; Cockcroft i dr, 1972; Bulletin of the
Institute of Development Studies, 1971.
2 Vidi, Frank, 1972 a; za gledita, vidi
Freres du Monde, 1971. '
219 ,-, ......
god un je to potrebno, da se umeajiU jedinice
kako bi se trite izmenilo 'll njlihovu korist. Daleko od
toga da slobodne konkurencije svili proda-
vaca,. to Je takav Sl!stem u kome konkurencija postaje
samo !kada je ekonomska prednost
jasno .izraen?- vda nesputano delo-
vanJe tTZlsta slillZl, u stvan, da oJaca sds.tem
stratifikacije.
. Ovdm se ne eli da nema promena pozicija. Sa-
swm od toga! Postoji neprekidno i
grupama ekonomskih u
razli?t!h pozicija u hijerarhiji proizvodnje, pro-
flta l A postoje i trajna
l promene u. strukturi
takva kretanja na osnovu kojili moemo pred-
da unutranj.e .k8tpita:li7l1na kao
Sl!stema dovesti do njegovog .kraja u dvadeset prvom ili
dvadeset drugom veku.
. stvar dananje generacije, i za
l naucnike, kao k?letktivni inrtelektualnl izraz, je-
ste OijJC1Je kOJe su na ra:s!pOlaganjiU u savre-
koje moemo ra5iPozna-
tI u I&t:ol'llJ.skoJ proslostI. Kada je o ovom zadatku
i najtrajlIliji zahtev predstavlja pojmOViD.o
a. ivot dalje i kako se javljaju nova
ml UCImO, ako smo dovoljno mudri., da odba-
istine naih pre!-
l. da razotkrIvamo ideolo&o samo-
, zl'wh bogomdanih 'P'I'.ivilegija.
.Godine 1945-1970. bile su period izuzetnog opsku-
. na svim poljima istraivanja, a istra-
bIla SIU u tom pogledu Liberalna ideolo-
gLJ!i je u svetu drutvenih lI1aJUika, OIdraa-
l hegemoniju Sjedi-
nJenih Drzawa. Ah, lIberalizam 1e doiveo teke dane
:- gotm;:o na analize "ramoja". Ako
Je hladnoratov.ske polarizacije 1960.:ih godina
pr:,met:no svmanjillo
drava,: 1?ocetak ekonomske recesije i smanjenja efektiv-
ne na .svets:k<?m lU 1970-im godinama vero-
vatno ce saslVlm potIsnutI aspiracije s obzirom
da se oni koji se nalaze na vrhu svetske
soih'l30. vda. tu i ostanu. U 1960..um godinama
poceh. da bivaju zabrinuti zbog "rasta bez
Postaje Jasna da u 1970im i 1980-
-lm godIn.ama ne bude ni rasta ni razvoja.
Da bl se ova pitanja razJUlIIlela, moramo razmotriti
strukturu svetske ekonomije, njene obUke, uk-
220
i sadanju konjunkturu, kao i na koje
se moe promeniti poloaj drava II oIkviru
ove strukture. Verujem da ovo objas-niti
preobraaja unutar svetske
ekonomije".
Srtru!ktura svetske ekonomiJje kao jednog jedinstve-
nog sistema je poslednjih godina da se sve vie
anmira .u smislu predstave o jezgru i periferiji, jedne
predstave koja se poveruJje s ras.pra:vom o "zavisnosti".
Tailoo je dolo do toga da se tvTdi, na primer, da zemlje
sveta" mSIU "nerazvijene" nacije, ,,periferne
kap1taildJstiCIke" nacije.
3
Ov'O je mnogo jasnija -terminolo-
gija, ali ona, na alost, vodi ka daJldoj zbrci ako se illema
jaSlIl.O na umu jedinstvenost svetSIkog sistema. Ikqpicoff
1N:I1di, na primer, da periferne ekonomije
,,dejlstviu!jlU na 'Osn'OVU ekonomsikih zakona i ra7JVojlD.ih
koj,i se j.asno razl.tkruijlU od onih u e!konOlIIl'ijama
koje .bi se mogle nazvati modelom
ma" (1972, str. 692) .. Ovo je tako jedino :zJbog toga ,t'O
je na model kapitalizma" pogrean,. jer ;ni
u esnaesrtom velru a ni danas jezgro i periferija svetske
e!kononriJje nisu biile odvojene "ekOlIlo:nE.je" sa dva odvo-
jena "zakona", jedan ekon'Omski sistem
s delovima koji .obavljaju .funkcije.
Onog treIllU1Jlm kada se !prima Jedinswo ovog siste-
ma, :se ,do tQga da se postavlja iPitanje da l!l
koncepcija dvomodel!I1og siSltema aJdekvatlIla. Jasno, os-
taje mnog'O toga neobjanjenog, IPa smo tako posmatra-
li nastanak takvih termina kao to su "subiroperijalne"
drave (!Vidi Marini, 1969) dili "nacije koje se nalaze iz-
(vidi Gillrtrung, 1972, /Str. 128---129). Oba ova ter-
mina meni [zgledaju ibez mnogo .smisla, IS obzirom da
stavljajIU naglasak sam'O na jedan aspekt! njmove ulo-
ge, od Ikojih je svalci lVaan, aLi !PO mom nije
od 1ld!jlUOnog mocaja. Ja ih radije nazivam polIuiperifer-
ne .zemlje, da :bih podvuik:ao 'Osobine zbog !koj:i.h su te
zem1:je ill svetskom sistemu.
Vanija je, potreba da se objasni sloenost
uloge IkOjIU palal{perifeme ,dnave igrajIU lU okviru ovog
sistema, a i da ovaj sistem ne hi mo-
gao funkoionisati ako ne bi :bio tromodelan.
'Pre 'Ovog objanjenja, nUlIlo je da se detaljnije raz-
jam doo jedna sistem rSaLStoji
se od 'vla:SIIlika koji lPl"odajlU 'radi profita. da
ovde vlasnika predstavlja grupa pojedinaca umest'O jed-
3 Vidi, na primer, celolrupni specijalni hroj Revue Tiers-
Monde, uvodnik Ikonicoffa.
221
ne dedine osolbe, ne !predstavlja pri tom mkaikvu
ID: TaJkwo se odarvno pripisuje aJkcionar-
Ono se sada mora pripisati
, l suvez:ernm dravama. Jedna drava, koja ikolektivno
posecLuiJe sredstva za proizvoOOju, p'reds.tavlja jed-
nostavno kolektivno sve
dok .ostaje - kao .to <SiU, lU .stvari, sve rtakve dr-
trenutno i da osrtanu - na tT-
Z'ltu IlSvetske ..
?a ta!kvo ,JprecLuzece moze 1IDart!i razliCIte moda:ID.tete
p::ofi,ta, ali to ne menja IIlijegovu s'U'tip.-
slJ.ru .:ul0gu kOJU Ima U na druge koji
delluJiU :na svetskom trzi1lU} IPtreostaje, naravno, da se
,'l! delu svetSkog sistema .se nalaze "soci-
J al!ls1Jicke<W:larve.
.' ima potrebu za jed-
mm po'JJuJperifernml .sektorom, IZ dva razloga: jedan je
a drugi je
Po1imOki 'razlog.Je vrlQ jasan, otvoren i u meri
Sistem zasnQvan !Ila neravnOip.ravnom na-
mora da bude zabrinut zbog
politlokQg bunta !pO'tlacenih elemenata. PQlarirzovani si-
'll Jmri:J.e postoji jedan mali deo stanovnitva .sa
,?sokim statusom .i vis()lkim :prih()ldima, nas'1llProt rela-
delu stanOlVll:irtva sa nisk!im !statusom
'koji ogromnu je-
din:k!: U !om 's1Stemu, VQcLi vrlo brzo ka formkanju kla-
Sa fur slch. 'Sebe) d. akutnoj derzintegmciono.j hOlI1bi.
pohtwko sredstvo ikojtim se takve !krize otkla-
nJaJu Jeste sektora, .kojisu sIkloni
da ra2l1ll1:slJaJu prvenstveno u smislu .da su
bol]'1 od D!lZeg sektora, a Ille :da SiU gQri od vieg sektora.
4 J sam o ovome dosta opirno govorio u mom radu
"The Rise and Future Demise of the World Capitalist System.
Con<:epts (1974 b, i gornje, glava 1):
,,P!l"evlast ob-
lika I?rOlzvodnJe !lZrazava se ;na jednom drugom nivou
na mvou svetskog. sistema, koji sadri jednu karakterisfu
Na ovom nivou, formacije (centralne i pe-
.se u jedinstven hijerarhijski sistem. Dezin-
?vog. - sa uspostavljanjem
draya, lstinsldh ili po svom sopstvenom modelu - nita ne
menja hipotezi. :. Socijalizam ne moe, zapravo, da bu-
de neki mz kraj drugog nacionaln!ih socijali-
zama, . regresIvnih u odnosu na integrisani (ali ne eaalitarni)
syetski kapitalizma. :t;Iiti moe biti jedan
sr.stem od SIstema. Upravo zbog tog razloga
svetska trista - tdite .i socija-
. trZIStc: nego samo jedno - u 1rome
stvuJe l Istoena Evropa, mada mar.ginalno" (1972 b, str. 13).
222
Ovaj mehanizam, koji .deluje u' vrstama
drutrvenih struktura, slui istoj fun!kci1i i u okviru
- svetskih sistema. .
Ali, postoji jo jedan razlog za !potrebu jednog po-
luperifernog sektora, koji iz osobenih potreba
ove vrste drutvene strukture, a to je
sve1lslki sistem. Postojanje mnQtva drava u okviru ded-
ne jedinstvene elkonomije ima drve prednosti za prodav-
ce Ikoji tee za pmfitom. Prvo, odslUstvo nekog 1edim.-
stvenog autoriteta hilo koga
da lllormaJtivno Tegulie opta. htenja ovog svetskog si-
stema i da time eventualno suzi oblik
prQizvodnj.e. Drugo, postojanje drl;\iv.nili mehanizama,
'Prodavoima da organi:ruju i
uspostavljaju u delovanju trita
koja su im potrebna.
. Ali, ovaj sistem ima i jednu za pro-
davce. DraW1i mehanizmi mogu odraavati i druge pri-
tiJsike, a .ne samo pritiske ikoje vre oni :koji prodaju
proizvode na ;tNiltu (na primer, i pritiske' onih koji
prodaju rad). Ono do redoV!Ilo dolazi u zem1jama
koje :pripadaju jezgru jeste dejstvo cehovs:kog principa
kOjIi, II 'stvari, 'Podie nivo D.aldnica. Na to upravo !Ukazu-
je .Arghiri Emmanuel kada kae: "Vrednost raIdne sna-
ge, Ito se njenog predstavlja 1ednu ve-
koja je, u neposrednom smislu, ona ja
ekonomska !S3iIll.o na jedan posredan 'krorz !pO!Sre-
davanje 'Svog moralnQg i ,istorijskog elementa, koji je
sam. po sebi II analizi, ekonomskim
uzrocima" (1972, :str. 120).
.nadnica u zemljam.a jezgra, za.jedno s
ekonomskim nepogodnostima eko-
nomskih s obzirom na konstaiIltan tehno-
loki progres, kao i najlkru.pnije i.nvesticiJje 'll kapitalna
dOIbra koja brzo zastarevaju, a u koja uJau upravo
- vodi ka jednom neiz.beD.om opa-
dacr:1jiU kompa'!"ativnili trokova !proizvodnje. Sposobnost
da ;prebacujiU kapital iz nekog sektora ikoji je
II opadanju, u sektor ikoji je u lUSipOllU, predstavtja za
indiVoi:dua1ne kapitaliste dedini Ida preive !posIecLi-
ce u !Sektorima. Zbog Ito-
ga moraju :postojati sektor.i SiPosobni .da prOOI1:
mz k!retalllija spirale .odnosa nadnica :i ;produktiJv-
nosti u sektQru. Ti sektori su ono to mi na-
zivamo poluperifeme zemlje. Kad one Ille obi postojale,
sistem bi se brzo 's ekonomskom
krizom, isto tako kao to bi se i s
krizom. (Uzgred lmko bi ovo premetanje ka-
223
.. :...;.!
'.
pitalnih investicija delovalo 'll jednom svetskom kapita-
sis,temu, koji bi Ibio sastavljen od
u dravm.om vlasnitvu, predstavlja Zan1.ill-
ljivo pitanje, ali ipak ne takvo pitanje koje bismo ,bili
trenutno pozvani da analiziramo).
Za koju zemlju moemo da je !pOluperiferna?
ako i .pr:ilivatimo tromodeln!i 'sistem, bilo bi previe
P?Jednostavl]eno . ako pred ne bismo ,imali
meu da svaJki struktUI1Ili sektor sadri drave s razli-
ii ekonomske snage. Osb:n to-
svaki sektor neke drave koje tee da
da ne lZ Jedne strukturne u drugu
(l vkod Ikoph Je takav prelazak verodostojan) i druge
drzave .koJe su se trenutno ukOipale na onom mes'tu
na kome se nalaze.
I pored svega toga, vano je da se detaljno objas-
ne .1zvesnekaraJkteristi'ke 'Il!a osnovu kojlih se definie
neka poLuperiferna drava u odnosu na draVIU u jez-
gru ili naperifernu zemlju. Ako >o razrneni i2'lIl1eoo jez-
gra i periferije Ijednog sistema misldmo
u smislu razmene proizvoda koji ;ll 'sebi sadre visoke
nadnice, i proizvoda koji sadre nas'ke nadnice, onda
kao <rezultat toga dolazi do "neravnopravne lI"azmene",
po Emmanuela, u kojoj jedan radnik s !pe_
riferije mora da radi na jednom datom
nivou 'produktivnosti, da bi dobio proizvod ikoji je je-
dan radnilk ill zeIclji jezgra proizveo za jedan I
obrnuto. Takav sistem je nuan za ekspanziju svetskog
trita ako prvenstvenu brigu predstavlja profit. ,Bez
neravnopravne razmene ne bi bilo unosno proirivati
dbim podele rada.
5
A bez takvog proirivanja, ne bi bilo
unosno odravati svetsku ekonomiju,
koja bi se onda ili Hi se vratila u oblik
neke redistrihutivne svetske imperije.
6
s .vidi Sa.mir .Amin: "Ka.pital u centru nije sputan da
.zbo.g .. (investiciorrih) u centru; alJi. on
ce emIgrIratI ka perifenJ'I ukoliko tamo moe da ostvari
rentabiln'Ost . .. Zbog toga ovde uvodimo nunu teoriju o nerav-
nopravnoj razmeni. Proizvodi koje Jzvozi periferija zanimljivi
su u onom stepenu u kome je - uz da su ostale stvari
a pod tim se ovde .podrazumeva jednaka pro-
dukttv.nost - rada manje nego u cemru. A ovo je
moguce u onom stepenu u kome je drutvo raznim sredstvima
- ekonomskim i vaneIronomskim - prisiljeno da igra Ovu no-
vu ulogu: da obezbedi jeftinu radnu snagu za izvozni sektor"
(1972 a, str. 707-708).
. Suvie bi nas odvuklo u stranu da to ovde razvijamo. Ono
sto Ja podrazumevam pod "redistributivnim svetskim caTstvpm"
definisano je u mom radu "The Rise and Future Demise ... " Bi-
224
Proizvodi koji se razmenjuju .u okviru ove "nerav-
nopravne razmene" predstavljaju jednu funkciju svet-
ske tehnolOgije. Ako je u esnaestom veku periferna
Poljska prodavala svoju rpenicu. da bi dobavila tekstil
iz Holandije kao zemlje jezgra, u lS'Vetu !koji postoji
sredin'Omdvadeset'Og veka periferne zemlje se
javlj'aju kao tekstila, dok 1ezgra iz-
voze penicu, a d elektronsku opremu. Stvar je
u tome da ne smemo bilo koji proizvod
s nekim strukturnim sektorom svetske ekonomije, ne-
go, umesto toga, posmatrati modele nadnica i mare
profita na pr'Oizvodima u kenu-
cima v,remena, kako bismo razumeli ko ta u tom
sistemu.
U jednom sistemu neravn'Opravne 'ra2'lIl1ene, poJ.uPe-
riferna zemlja nalazi se u u pogledu
vrste proizvoda koje izv'Ozi i u pogledu nivoa nadnica
i mare profita koje pomaje. Osim toga, 'Ona trguje ili
tei da trguje u 'Oba pravca, u jednom ob1illru sa perife-
Ilijom, a u sllliProtnom obliku s jezgrom. U ovome i ,lei
posebnost polU!peri!ferije kako ill odnosu na periferiju,
tako i u odnosu lIla jezgro. Dokle god se, u bilo kom
dalom trenutku, neka zemlja jezgra Hi neka periferna
zemlja moe anga'Ovati illa tome da 'Ostvaruje to je
uravnoteeniju razmenu, za nju je to bolje u
apsoLutnom smislu, dok je za jednu poluperifernu zem-
lju u interesu da smanji spoljnu trgovinu,
alko je li. 1WalVI1l'Oteena, IS oi'blzirom da jedan . od ,gla'Wl!ih
na koji se moe Wru.pna ma!I'a profita
jeste da se :osvoji to procenat svog tri-
ta za .svoje prowooe.
Ovo, opet, vodi Ika drugoj jasnoj i izraenOj.
teristici jedne poluperiferne zemlje. NeposrednI il. tre-
nutni interes drave kao mehan.izm.a u kont-
roli trita (UIl.1illtranjeg i ovde je ve-
nego u zemljii jezgra ili perifernoj zemlji, poto po-
h1lPer.ifurne drave 'Ile mogu nikad zavisiti Old ,trita
do te mere da maksimiraju, svoje mare
profita.
Moe se zapaziti da ,.politiZliranje" ekOlIlomsikih .od-
luka najbolje dejstvuje u poJ.U!perifernim zemljama u
trenuoima aktivne promene statusa, kojima po-
st'Ojedva 1) stvaTIl:i prodor Iz statusa periferne
u .poluper1femu zemlju, ,i 2) uspostavLjene
lo bi zanimljivo pogledati da li se procesima kao to su ovi
moe objasniti guenje elemenata koji su se ra-
u takvim kao to je RimSko Carstvo.
15 Marksizam u svetu 225
poluperiferne drave do kada moe polagati pu-
no !pravo na prl!padnitvo jezgru.
delova svetske eko-
pokazuj? razIlke modela u raznim tre-
cIklusa svetske ekonomije T
ubec:!'ljirvo utvrdili ekonoID.SIki . k ? su
tajem godJna pisati da je
odgodg penoda evropska 'svetska ekonomija (a
. evetnaestog !Veka, i svet) prola kr'
l_ .,. oz mz
. eA.SpanzIJa l opadanja (vidi rezime i 'sin-
telJU crve lIterature kod B:mudela i Spoonera 'stlI' 378-
i86). Moralo ibi biti jasno da kada se ceLini
na azI u krizi, neki njegoVi delovi mo
da plate vecu cenu 'll svom relativnom poloaJ'u k gu
rultat sm b k'" ' ao re-
. . o a . OJI nastaje iz preraspodele ko-
pratI ekonomsko opadanje. Ali ta to zn V'
CIJe s polu erif . . . -:1:' aCI za na-
k kr' p l pen!lerije? Da li svetska ekonom-
s a v IZa v Jpropast m !lljiliovo spasen' e?
l!k . .moze l pretpostaviti, odgovor na ovo pfta-
,. je, kao jedno Qpte pravilo, da postoji
za preraspodeLu uloga i ekonomS'lcih dobi-
ti u SVIm sIsteJ?liIIla II trenucima ekonomskog opadanja
nego 1;1 trenucIma. s obzirom lIla to to u
trenUCIma ekspanz.I3.e cak ,l gtlUpe koje su manje na . a-
mogu apsolutnu ekspanziju II nagra&.a-
dok. 'l!- .:renucima .p.rivrednog opadanja i oni
kO
J
d
su. naJ VIse dolaze ou opasnost apsolutnog
dpa anja; ovom poslednjem jedan od
. a se d u apsolutnom
a v brazI povecanje u relativnom.
. opStI oUzorprimenjuje se i na svetski
Pritisak koii se V' da ..
di' v.J WoSI' se IZmene iUloge i naO'ra-
moze Imati dva izlaza: jedan je cir_
Vt k?je igraju .uloge, pa otud ono
s o Je v: e povecanje, za druge opadanje.
u1nacm Je p::eras!podela razli-
cItIm . ogama u Jednom egaHtarnijempravou. U okvi-
ru modernog svetskog sistema, veliki deo istorijoskih
oprav.davan je u ime ovog drugog ciF li d
sada Je stvarnost takvih promena zniciI a o
;:vo. Jedn? objanjenje sastoji se
o
u o:
c:.da svetskog si'sterna na
.ogramcava . preobraaja siistema n - a-
UlvanJa unutar njega s obZJ1T"m da' . ..l __ .1_ agr
di . fund' V' Je neJeU!Ui:lI.l\.os1: na-
gu;a ,v:- '. amenta:lna motivaciona snaga delova-
nJa ov' og SIstema kakav je sada
226
Da :budemo sasvim konkretni; teorijs'ki nije mogu-
da se sve drave istovremeno ,;razvijajiU". Takozvani
jaz koja se iri" nije neka anomalija, Jedan nepre-
kkICi osnovni mehanizam delovanja svetsike ekonomi-
je. Naravno, neke zemlje mogu se ,,razvijati". :Ali, .one
koje S!U JU uSipOnu to na onih ikoje su ill opa-
danju. Preostali deo ovog teksta zapravo,
ukazivanju na neke mehanizme 'koje koristi manjina
koja se u datim trenucima nalazi II us'ponu cm padu)
u pogledU svog statusa u okviru svetske ek.onomije.
Postoji jedan alternativni sistem koji se moe iz-
graditi, sistern vladavine u svetu, u kome
princip kojd upravlja ekonomijom ne bi bilo trite,
umesto toga, .optimalno i wspodela iz-
vora, posmatrano lU svetlosti kolektivnog :prihvatanja
postavke o sutinskoj racionalnosti. Ovo kaem ne radi
toga da bih dalje razNijao misao o tome kako bi jedan
takaw sistem, kada bi postojao, mogao da delu-
je, da naglasim da nacionalizacija ili podrutvljava-
nje svih proizvodnih JUnutar granica nacio-
name ,drave nije niti teorij.ski moe biti dovoljan us-
lov za definisanje jednog si'sterna,
alko cela nacija i prihvata socijil.izam Ikao svoj cilj.
Sve dok .ove zemlje ostaju .deo SlVet.slke
ekonomijy, one na:stavljaju da proizvode ,za ovo sve1-
sko trite na QS[lOVll istih principa kao i bilo koji dru-
gi ako bi svaka zemlja II ,svetu i dopustila
samo dravnu svoj-mu nad sreds1Jvima za proizvodnjIU,
svetski sistem bi. i dalje bio sistem, mada
bi nesumnjivo parametri bili .od ovih
kakv;]. su .danas.
Da hudem sasvim jasan. Ja ne sugeriem .da nije
od ja da li neka zemlja prihrv8:ta Jrole!kti'Wllu ISVO-
jlIDu kao !potrebu proizvodnje. po-
tezi preduzeti II ovom pravcu predstavljaju reru1tat ni-
za progresivnih istorijskih J.m-etanja ou
svetslkoj ekonomiji i sami lpo Isebi predstav1jaju glavnu
motivaoionu snagu za da:lje promene. Isto tako, na bilo
koji da sugeriem lIlepromen1jivost kapita-
sistema. Ja samo sugeriem da ideoloka na-
mera nije sinonim za strukturnu promenu, da jedini s.i-
stem u modernom svetu za koji se moe da ima
oblik. proizvodnje jeste svetski sistem, ida ovaj sistem
u vreme (ali ne i jeste po
SIVom oblliku.
Vano je da se tprobije i:deoloka ljutura ako
mo da razlike onih zemalja na iP
erife
-
227
riJjti. Ikoje tee da po SVOJOJ postanu polu!periferne
za!:fu:n onih .koje se nalaze na pol11(peroifer,iji i
da se Jezgru, i 0n!h zemalja 'll jezgru
se bore !protIv qpadanJa ,svoJe ekonoms!kepozi-
CIJe.
,'v .se poslednji!h godina poklanja naj-
VllSe paznJe Jeste zaokret da se iz ,stanja periferije
Ill. poluperiferno stanje, mada se o tome
,raspravlJa ;kao da je u !pitanjIll zaokret da
se s perIferIje u Jezgro? :Ali, to nije zaokret kakav
je, u stvari, Zemlje ISe nisu kre1Ja:le, niti se 'sa-
da u. pravcu da od prvobitnih izvozni,ka
. u SIlI niske nadnice, rpostanu
u prolZVoda u ,koje su vdso-
v.nadJ;l!ice, TI?-ti da !hudu svoji sopstveni glav'ni pot'ro-
saCI ovih !pro1Z'Voda JU koje ISU visoke nacIm-
ce. Umesto toga, neke se !prethodnog obrasca
ka .. u !postoji sektor s visokim nadnicama
k?Jl to >se apsol1buje na unutra-
DlJem trIStu, ali Je l dalje u izvesnom zavisnom odno.
SIlI u drugog dela nacionalne potronje. Sutiri-
S'ka polup<:rifernili zemalja ikakve su da-
nas BrazIl ih Juzna i poluperifeI1Ilih zemalja
Severna Koreja lIh verovatno
Je:. u pogledu ekonomske uloge koju svaka od
TIjih !Igra. u ekonomiji, .nego to je
kOJU .one u ;"lukobima zemljama
gra l praVOIma njihovog .IZVezenog vika vrednosti.
od jasnog shvatanja :da sve rperi-
ferne JU bilo k?m datom .. !Tenutku nisu u jedna-
kom da preteI1ZlJe o promeni svog rs1a-
tusa .. Kao. sto. Green donekle potiteno
na !putu do nacionalne kontrole
ekonOInlJe l njenog razvoja mora od posto-
7 NB; primer, Samir Amin tvrdi u svojoj raspravi (1972 a)
da postoJ.e dva .!IIlodela .akumulacije kapitala i da svaki od njih
po Jedan jedan periferni i jedan autocent-
ratni ... A1i, kada jedan koji .treba da
pos!UZl kao za ono sto tvrdi, onda se pokazuje da je
to strategIja na sopstvene snage". on go-
von o" Vl!Jetnamu, JI? dostigao "efektivan prvi stadijum
prelaza (str. . .Ali, sta Je, u snll.slu svetske ekonO!IIlije, struk-
ko:r;nP?211?Ja ovog "prvog stadi(juma", za koji se Amin
da Jedinstven? Ovo se ne razjanjava. Ja bih rekao da
Je vrlo vazno da se to objasni. Amin jeste za ,oslanjanje na
ali nei na U praksi,
praVI samo perifernih zemalja
tl dva "periferne domm.aci-
Je , sto ga to da nazIva jednom "vrlo napred-
nom nedovoljno razvJ.]enom zemljom" (str. 720-721).
22S
strukturnog i institucionalnog poloaja, ikako te-
roitorijalnog tako i (1970, str. 277). Mi
. mamo, ako se oswnemo unazad u istoriju,. da su neke
od Iperifernih zemalja promenile svoj st8:tus,a da dru-
ge nisu. Na sastanku UNC'I'AD-a u Santjagu, 1972. go-
dine, je, osta.[og, da u 1lll11ogim pita-
njima postoje interesi zemalja "tre-
!Sveta". Ujedinjene nacije utvrdile su listu ,,najzaos-
ta1ijih" siromanih zemalja, od kojih je esnaest u Af-
riei (Ooko polovine 'svih drava), osam u Aziji
i Okeaniji i .samo jedna (Haiti) 'll Latinsikoj Americi.
Nije jasno da li odluke o realokacij>i svet-
sikih izvora, kao to su odlu!ke tla koje >se q;alae Gru-
pa 77 zemaLja, ti stvari, mnogo doprin.eti da se promeni
.relativni status ovih "najzaostaHjih" zemalja (vidi CoI-
son, 1972, str. 826-830).
Cinjenica .da neke zemlje ti tome uS/pevaju a neke
ne, predstavlja stalni izvor zagonetki. InlIloge .autore.
Na primer, Cardoso i Faletto, u sVOJOJ raspraVI o po-o
pulizmu u zemljama Latinske Amerike kao
dblilku Ikoristi iz s'Vets!ke ekonomske ilcrirle, za-
paaju da su ovi pokreti bild u uspeciji od
dl1Ugih. Dok u nekim zemljama oni vode jedino 'ka "m-
tenrzivnoj oligarhijskoj kontroli p01jQprivredno-iZV"oznih
grupacija,
ke oblike", u drugim zemljama oni 'su doveli do
renije vieklasne" vladavine i, :shodno tome, do vece In-
,OOstrijalizacije. Oni objanjavaju te rezultate
kao posledicu .planova o ,dominaciji koj;i su
U!SIpe1i da prevladaju U svakoj od
so i Faletto, 1969, str. 80). Ovo 1.1C! manje na obJa.s-
njeIl!je nego na ponovno ukazivanje na OVIU pojavu.
Na Green zapaa "teze
o osnovnom proizvodu", da ona nije U sta-
nju ,da objasni zato je spoljlD.otrgorvinski
izvozni sektor" sa ,prekomernom tranjom" uspeo u
Kanadi i ali je na drugim mestima do-
veo do ,fosilizacije" (1970, str. 280). on sugerie da
je pitanje kako zemlje ,,mQlbiliu i usmeravaju
tokove potenoijalnih iz .oviJ: ka. stvru::
a
-
nju nacionalnih obrazovnih, :1..
vodnih kaIpaciteta da se 'Sltvor'I dinamika rarzvOJa SIra
od one koju imaju prvobitne izvozne jedinice" (str.
293). Nema sumnje da ovo jo jednom podrazumeva
nelci nepoznati element ti i pretpostavlja da
je sve zemlje mogu reiti. ..' .
Nije li, pre, da samo manJIDa p.erifernih
zemalja moe u neko dato vreme da se uklOPI u -svet-
229
.. ,
sk<? tmi1:e koje je u ekspanziji ili da osvoji deo trita
kOJe je oni u tome uspevaju, narav-
. no, man.ifestuJu sVOJ "uspeh ovom nepoz-
natom "ekstra. sastojikt(. Cind da ,bi bilo korisnije
ta moguce a1:ternati1VTIe strategije u svet-
os jedna manjina moe "da uspe"
.. , . s;:-eJtSlk.og ka1kav on jeste, pa da se
y .. pot:azI .UIDverzalIJol recf1Pt. Moe nas, naravno za-
Jt;'dn:og takvog - mene i jeste
S
-
ali to bl nas Jedino voddlo tome da postavun' o 't .
moon' ti 1_ .3:.1_' . pi anje
Cf-anos sistemskog preobraaja
a ne da trazlIDo neki univerzalni leko '
'sk osnovi tri strategije: 1) 'Strategija da se
ons1Ji p .. a, 2) strategija da se razvija po . ozivu
l. 3) na SQPstvene snage. dne su:
razhcI1e, al'I (na alost) manje
nego sto to proklamuJu njihovi protagonisti.
iskoristiti pr.ililru, rrNslimo jednostav-
na C1nJem91 u opadanja svetskog
Je t:iJpICna pOjava ,da nivo cena primarnih
IZ perifernih zemalja pada znamo bre ne o
teJ:molollci razvijenijih industrijskih izvoznih p;o-
IZ zemalja. jezgra, vlade perlfernihdrava suo-
cavaJu s. platnog bilansa, neza-
I !prihoda. Jedno od re-
senJa, Je uvoza i koja tei da ublai ove
teikoce. Stvar Je u tome da se "iskoristi pr-ilika", zbo
to agresdvnu draVillu akciju ko' a
<;>slabljenog poloaja ieme!
IJa J.ez&I"a I ekonomskog poloaja
poli1like. predstavlja jedno
I na ekspanziju industrijske
aJke ll. RUSIJI !l ItalIjI krajem devetnaestog veka
na p:rnmer, Von Laue, 1963), Brazila i Meksika
1970, str. 85-89), .iH June Af-
nke (VIdI 1967, glava 15) u veli-
ekonomske krize 1929. godine. U nekoj ratnoj situa-
CIJI, pod uslovom da ISU razaranja neto i
da se "obnova" sprovodd agresivno, moe se pruiti
H. Tawney taj pristup o samopoboljanju u ka-
p . , c om svetu, IroJI se ostvaruje putem indi . dualnili d
na ehaosnovu. talenta, Tadpolovo: :fii:lOZOflJ'o:
"pos o se ut kOJU ona nudi . '
tvrdn'. da . .... za s.vene nemIje sastoji u
Jil . poJeWm.CI mogu uspeti u tome da ih.izb . u"
On "Ka? da se najplemenitije
pomilju na saputnike ko-
verzija' ove ildeologija je prosto globalna
230
ista' "prilika". Nije li to bio sa Severnom Ko-
rejom u 1950-im gOldinama? (Vidi Kua:rik, 1963)
U svakom Old ovih imamo posla s rela-
ti'V1D.O snafuim perifernim zemljama, takvim !Zemljama
koje su izvesnu maiu industr.ijslru osnovu -i .
:kloje su bile u stanju da u nekom povoljnom trenutku
pPOire OVlU OS!IlOVU. KalO to kae TheotQlDliIQ Dos SIa/Il-
tos: "Sposobnost da se reaguje pri s ovim
(ekonomskim) krizama zavisi u velikoj meri Old unut-
ranjeg sastava zavisnih zemalja. Ako imaju kakav vr-
lo komplementarni industrijski .sektOIr, Qn mo-
. e .jz krize koristi na u tOlku kri-
ze izvozni sektor je oslabljen, uvoz se smaJD.jru.je, a nje-
gova cena ima tendendju porasta zbog finansijske kri-
ze kOlja dovodi do devalvacije nacionalnih va1u1a ... Na
taj posledica toga je podsticanje nacionalne in-
drustrije, koja ima jedno relativno vano trite, vdsoke
prodajne cene d. slabu konkurenciju; ako
ovaj sektor ima neke kapacitete, on ih
moe odmah iskori.stiti, a uz PQvoljnu politiku drave,
moe ko:r.istiti male deviznih sredsta-
va da jeftino uveze maine, s ob:zJirQm da viak proiz-
vodnje tl zemljama koje imaju dominantan ,poloaj u
indrustriji uzrokuje da njihove cene relativno opadaju"
(1971, str. 737).
"Iskoristi priliku" kao strategiJja nosQ i
neke s.vojstvene probleme, s obzirom na to to indus-
trid's
ki
razvoj navodi ove poluperiferne zemlje
da uvoze kako maine tako i reprQduk-
cione materijale iz zemalja jezgra, u suti-
ni stam zavisnost novom vrstom zav-isnosti, iz kOlje "ni-
jedna zavisna zemlja nije dosad uspela da se oslobodi"
(Doo SantOIs, 1971, str. 745). Ovaj problem je znatno
danas nego 1930-ih godina, a jo mnogo vie
nego tl prethodnim svetskog nivoa teh-
nologije. Merhav je tv,rdio da ono to on naziva "teh-
noloIka zavisnost" neminoVil1o "vodi, s jedne strane, na-
stajanju strukture, s obzirom da je
oOOrrnproizvQdnje kOlji Ise mora prihvatiti da bi se uveli
moderni metodi vrlo velik u Qdnosu na obim
trita; s druge 'strane, ova trita se pro-
iri1i samo putem dohotka ostvarenog investiranjem,
poto se vel,iki deo kapitalnih dobara mora uvesti. Osim
toga, i sama stMtura
obim investicija. .. Tako ova dva efekta jedan
drugog ... "9 (
Merhav, 1969, str. 59-60. na koji se tehnoloka za-
visnost u svetskoj ekonomiji pokazuje kao eko-
231
Osim: toga, t'akvi(nacionaIni) mohapeJ.i stvaraju
se i u onim industr.ijsJcim granama u razvijenim
zemljama k.oje 'Su 1P0 SiVOjOj -stIllI!kturi blie ,konJmrent-
.. ::' 65). Na taj !Uprkos
su manje nego to bi meg.
le biltI rS postOJeClID IZVonma".lO,
. savez "razvojneg
Je, osII?J- toga, podLoan unutranjim
u.}em1Jama se zasnivaju na privatnom rpreduzet-
's .obuhvata jedno privremeno
1 okupljanje mdustrijske .buroazije i ur-
hanih radnika na planu traenja izvesnih ablika drav-
ne akcije, ald kada su jednom .ove a:kdje po:krrenute
onda. t.e dve imaju iSUiprotne ,interese u
du yrs1Ue nadnica: Zbog toga Marini sugerie da odra-
na Olk.upu Jedn.og takvog "razvojnog saIVeza" za-
V1lS1 od: odravanja carinske politike i mo-
netarne polItike. k.oJa poljopri-
vrednog sekt.ora l drugih tradicIonalnih sekt.ora istevre-
ritma industrijskog opadanja' i opove-
- alk.o ne nekog poras1:a real-
rbroja
p<?'Jedma<:a y u: 'sloJeva stan.ovmstva k.oji se sve
'WISe uklJIU?UJu u .Indusmjski si's'tem" (1969, str. 107).
Man!Il.ll ukazUje na velike u La-
Americi da bi se takIVa politika OiCh1ala u du-
periodima. Ali, zar ovo podjednako ne
VazJ. za zeml!je u toku poslednjih dva-
deset godina, kada su sva bila pod ,drav-
n?m '11I.P
ra
vom? Nije li kriza koja je u PoLjskoj dovela
na :rIast rezultat sloma "razvejn.og saveza" \ke-
Je simboliz.ovae Gemu1ka? Nije li Gomul-
kino. odn . .lJstaJauJe od toga devele do .otrih
nennra, s obzirom su ustupke poljQprivred-
morali da plate Ul1bani radn-ici putem svo-
Jih reaLIl1ih nadnica?
. . zavisnost plus fUIl,utranji pri-
IZ sektora. iI?aju jedno re-
senJ e, ,kao sto naglasava ManIl1. e politici
!1
omski
iryac.iona1J;Iay oi. kao proces -koji se sam po sebi obnavlja
l ovekovecuJe se vrlo jasno kod Ursa MiilIer-Plarnten-
burga (19.1
1
). iz ove analize se 'Uopte ne vidi zato
(vidi rezime na str. 77),
pnvatnog u nekoj perifemoj zem-
IraCIonalnu tehnologiju, ne bi podjednaIko delovale i kad
Je rec o u ddavnoj svoj ini.
10 1969, str. 60. "Sto bi mogle biti", na je-
dB? pojam Paula Barana o "potencijalnom ekonomskom v.iku"
(VIdI Bal"an, 1967, glava 2).
232
bramskih vojlD.dh krugova k.oji su doli na vlast . posle
1964. godine, on kae: ,,Na taj zbog .s,:"oje
pol:iJtike saveza IS
(el latifundio), tako. i zbog syoJe .. politike
imperiJalizam, brazilska ne
na takve proirenje 'SV.og. 1;>1
bilo devoljne da apsorbUje rastuou preIZVednJIU kOJa
. rezultira iz tehnoloke modernizacije. Ne preostaje ni-
jedna druga alternativa negO' da. se pokua s ek:rsparu;i-
jom p!rema pa. iSe na. taj ona nuno
tome da za 'SV.oJU ddbllJe garantovane spo!J-
no tI'ite. Niski trokevi proi1lVednje, koje stvarajIU
politiJka nadnica i industrijska. mode:nnzac!;
ja, U!kazujtU na isti pravac: izV.oZ prOIzvoda
(1969, sUr. 5-6).
Ova analiza, !l1logla. bi se
upotrebiti kao objanjenje i za okretanja. -spe-
Ilja" sadanje i ?a
ostvari neko trIste u JuznoJ AfriCI.. U 1Z-
vesnom manjem obimu, nije li te iste to .Je pred-
stavljalo neuspene pokuaje predsednika Zarra .Mo-
blUtua da izgradi neve struktUTe ekonomske saradnje u
Ek:rvatorijaltn.oj Africi?
Sliika k.oja se na stvara p.rikaz;tje

rzedjd da "iskonstI SVOJtU pnl.iJru y.l da .oJaca sVOJ
d'U!strijski sektor", te da na taj nacm ypostane ,;po1u;peI?--
ferna" zemlja. Tada vremenom, kao sto srne su:gerl:Sali,
kOIIl!binaoLja unutranjeg
ter") i spoljnjeg force maJeure ("tehnoloska
nost") vodi ka OipOravljanjiU bun:tovnih struktura Ista:
biHzadji nevih ekon.omskih struJktlUra, tako da se TaZVOJ
runutra'&njeg trita" .koji je prvdbitne bio projeik.to'Van
oj zamenjiUje se "SipObjnjim
vim u kome poluperiferna zemlja u velikOj men SlUZI
II Ovo je bila jasna nada rukovodstva June Afrike. Vidi,
Lombard i dr, 1968. . . .
12 Vidi Andre Gunder Frank: "Ali, ovaj vaan supstltutlvrp
razvoj nije stvorio svoje sopstveno trite, ili ba.r:em ne. svoJe
sopstveno unutranje trite. Ako nita drugo, ovaj stvo-
rio je jednto posleratno unutmrrje za l;1voznc: pro-
izvedene u inostranstvu, kao i za ume-
sto to bi doveo do do:nacih .... Ovako, da
bi mogao da se plati uvoz y robe. iz .bilo JC? potrebno
da se po svaku cenu odrava a taiko-
i njena rentabilnost, pa je ovaj zaVISnI ponovo
pribegao, hteo-nehteo, rada, kaykC?
u izvoznim tako oi u sektonma, kao sto Je to slucaJ
u Brazilu i Meksirku Ci Indiji?)" (1972 b, str. 41).
233
kao onim proizNodima koji rusu vrecL.'1i
napora da se proimode u ilemljli jezgra.
Ali, n.i:smo li otili dalje od 'Scenarija "oporavlje-
nog pOlhU!I1jenika"? Moda i jesmo, s obzirOllIl da sve
savrenija i slU;ptilndja tehmka !I'azvijenih multinacional-
nih kOl1Poradja svetSikom sistemu da
do istog rezultata posredstvom onog to ja nazivam
"paruperifern.i razvoj po POZiViU" .
sistem neposrednog investiranja :preko gra-
nica razvijao se zbog cveta:nja protekcioniz-
ma mlade industrije, a i zbog nekih
kih u pogledu razvoja u zemlja-
ma (kao to je, na primer, antitrustov>siko zako-
nodaVlStvo). Multinacionalne kOI1Poracije su brzo shva-
tile da poslovanje u saradnja IS dravnom bir{)ika:-atijom
ne stvara nikakve 'Stvarne probleme. Jer, QlVe nacional-
ne 'Vlade su delom slabe, 'kalk:o u smisLu ono-
ga to imaju da ponude, tako i u pogledu svoje sposob-
nosti da na sveu1rupni finansij:sJd poloraj spolj-
njeg investitora. Kao to Hymer naglaava, 'V'lade neraz-
vijenih zemalJja nalaze se, u grubim crtama, u [stom
onakvom odnosu prema multinacionalnim kOI1poraci-
jama u ka!k:vom poloaju stoje vlade federalnih drava
ili lokalni organi vlasti u Sjedinjenim Dravama u od-
noSIU na nacionalne korporacije. Dok vlada metropole
moe, putem oporezivanja, da !Se "izbori za deo vika
koj'i stvaraju multinacionalne kompanije", korrlrurencija
perifernim zemljama da ,,privuku kOIpO!I'ativno
investiranje guta njihov viak" (Hymer, 1972, str. 128).
Zato se, onda, nerazvijene zemlje talk:-
da dobiju ove investicije? Z!bog toga, kao to po-
kazuJe primer Obale i Kenije, :to postoje
izrazite prednosti ako se u ovoj konk.urem.cijoi pobedi,
i pod nepovoljnim usloV>ima PQd kojima se nudi
takva za razvoj. Na primer, Samir Amin, kOlji
je jedan od najglasnijih razvojnog puta ko-
jim. ide Obala "Do sada (1971) svako
je u Obali dobio poneto od prosperiteta ko-
ji je postignut stranom
preduzetn.iStvu: na selu, tradicionalni plemenski pogla-
vari, sada transformisani u :plantaere, postaH su boga-
tiji, a isto tako i radnici doseljenici (iz Gornje Volte),
koji iz zaostale, iVTlo siroma-
ne sredine; u gradu, nezaposlenost je u po-
s onim to postoji u velikim UI1banim cen-
trima starijih drava" (1971 b, str. 92).
Nema sumnje, ikao to kae Amin, da je Obala Slo-
prevalila put od ".primitivne zemlje kakva je
234
bila 1950. godine" do "stvarno nedovoLjno razvijene ze-
mlje, dobro integrisane, i njen stariji hrat,
gal, u s'Vetslki sistem" (1971' b, str. 93.).
Nema sumnje - sugerie Amin - da ;su jedino
Nkrumahovi predlozi ,,mogli da
se reavanje istinskog !problema razvoja" (str.
280). Ali Nkrumah, kao to znamo, nije preiveo. Stvar-
ni ri.zJbor bUToazije Obale nije mogao, pre-
ma tome, biti puta Obale i onog ko-
jeg 'SIU Nkrumah i Amin, nego
plUta Obale i puta Dahomeja. S obzirom na
jedan taikav izbor, izgleda da nema mnogo potrebe za
da!ljJim Qlb1anjavanjem zato SoU izabrali onako kako su
izabrali (vddi moju raspravu, Wallerstein, 1971, str.
19-33).
Put napredovanja po POziViU izgleda da ima dve
u odnosu na put "iskoristiti ;priliku". Ostva-
ren u bliskoj 'saradnji (ekonomskoj i sa
strandm kapitalistima, on znatno vie ,pojavu
trenutaika ekspanzije nego trenutaka opadanja. U stva-
ri, takav "razvoj" kroz saradnju spremno se rtvuje od
strane zemalja jezgra .kad god one same doive bilo
kakve ekonoms:ke Drugo, on stoji na raspola-
ganju zemljama kOlje su imale manji prethodni indus-
trijlsiki razvoj nego one koje slede put "iskoristiti pri-
liku", ali on ()Inda dostie svoj v:rhunac na znatno n!i.em
nivou lake industrije koja kao supstitucija U'VO-
za, lllego na srednjem nivou te!ke industr1je, kakav je
poznat u Brazi1u ili Junoj Africi.
Mogla bi se izvesti ista analiza i u pogledu Keni-
je, osim .da je sused Kenije Tanzanija, a u
Tanzanije put ujamaa je uspeo da opstane i da
zaista predstavlja prvorazredni primer puta raz-
voja jedne periferne zemlje, puta "oslanjanja na sop-
stvene snage". Tanzanija je u tome da ne bude
,,.rmva za.rvere", u prOlIllicljiVlOj fra.zJi Sfie (vidi. Sfia, 1971,
str. 580).
Jedna Greenova analiza puna simpatija za pokua-
je Tanzanije (1970), s pretpostavko.m da "u
Africi zatvorena nacionalna strategija strukturnih pro-
mena u razvoju biti jo tee primenijiva nego u Latin-
skoj Amerioi" i. da "ekonomska dekolonizacija i raz-
voj biti spori, i ako formulisanje politike
i. njeno ostvarenje budu efiikasni i ako budu
najibolja spoljna ekonomska kretanja" (str. 284
-285). Green zavrava opreznim "Iskust-
vo Tamanije do danas (1969) p()lkazujeda i krat-
gledano jedna jasno i briljivo os-
235
tvarivana strategija razvoja, koja kao svoj
ciLj ekonomsku nezawsnost, moe biti u s ubr-
zanOm. stopom ekonomskog, a i drutvenog i
razvoja" (str. 324). Prihvatimo da je Tan-
zaniji dobro. Moemo li aplaudirati, ali
li uoptavati savet? Mora se rrazmotriti nije ld.
put Tanzanije bio iz istog razloga kao i u po-
gledu Kenije i Obale to jest da je to put
koj!i.m ne ldu sve periferne zemlje, samo vrlo maU
ibroj njih. U O'Vom i siromatvo Tanzanije i
njena retkost reimima od velike su ko-
risti. za nju, jer se time znatno :umanjuje spoljui pri-
tisaJk usmeren na njenu ekonomsku ,politiJru. Kapitali-.
zemlje jezgra s u pogledu Tan-
, zanije, a i u pogledu Kenije. Tanzanijski model
oslanjanja na Sotpstvene snage izgledao bi mnogo ubed-
da ga je i Zambija s uspehom prihvatiila.
Upravo iz Evrope dobijamo, to je dosta
zanimljivo, upozorenje malim zemljama koje se nalaze
na granici puta oslanjanja na sopstvene snage.
ski ekonomista Bela Kadar, rezimira na ovaj svoj
oprez: "Nunost sve priklanjanja svetskoj domi-
naciji, a i ra2voj saradnje, pod-
razumeva dalja odluJka o To
je jedna pa ipak radi osigu-
ranja nacionalnog razvoja, moraju se 'Podneti rtve u
vidu podvrgavanja sve stepenu zavisnosti. Ovo
je cena te koristi i nije uopte sigurno da je suvie
skupo Mogli bi se navesti mnogi primeri :koji
pokazuju da prekomerna tenja za autarkijom i kraj-
nJim protekcionizmom vodi do lSJPoljne eko-
nomske zavisnosti i do smanjivanja suvereniteta" (1972,
str. 21).
J edan od najlPesim.istiOlcijih elemenata u analizi te-
s koj.ima se periferne u trans-
formaciji svojm drava moe se u Quijanovoj hi-
potezi o "marginalizaciji" masa. U literaturi o perifer-
nim zemljama postoji jedno stanovite da
je, barem posle dnlgog svetskog rata, postojao snaan
priliv u gradove, to je rezultat porasta gu-
stine stanovnitva u seoskim bez odgova-
narasle pot,rebe za radnom snagom, a
no kao posredna !pOsledica irenja obrazovanja i mo-
migracije, tako da takva migraciona kretanja
postaju Postoji, dal1e, opta saglasnost o to-
me da je ovaj urbani p!1iliv suvie veliki da bi se mo-
gao apsorbovati u radnom zapoljavanju, pa, 'Prema to-
me, stvara "nezaposlenost".
236
Quijano tvrdi da ovaj :proces nije u okviru tog
sistema povratan, s obzirom na to to ova
UJ11bana radna snaga: "U pogledu potreba za zapoljawa-
njem u sektorima (perifernih ekonom-
skih struk1Jura) koji su O'fganilZO'Vani,
predstavlja viak; a u pogledu srrednjili sektora koji su
na pr-incipu konkurencije i koji su,
no tome, po stalnoj nestabilnosti owh
veoma krhJkih i oset1jivih s vrlo perifernim
zanimanjima, ova radna snaga je Jer se mora
povremeno zapoljavati, pri nezaposlenost ili ne-
dovoljna zaposlenO'st zavise od situacija
koje ekonomski sektor" (1971, str. 335).
QuiiJano .sutinski ukazuje na istu pojavu o k<:>;jo)
je Marx. govorio 'kada je ukazivao na "paupemzacijiU'.
Marx je istorijski pogreio u pogledu Zapadne Evrqpe,
ali to je u velikoj meri zbog toga to ;je on potcenio
posledice jedinstvenosti svetske
ekonomije.
f>itanje margina:lizacije, kaO' to Amin,
sastOlji se u tome da u 'Perifem.im zemljama nadnice
ne predstavljaju "kaJko troIkove tako i prihod koji 'stva-
ra tranja... nego, nruprotiv, samo trokove, dok se
tranja nalazi negde drugde: spolja ili u ipr.ihod:u privi-
legavanili socijaJnih slojeva" (1972 a, st'f. 7.t1). Zahl:ju-
iz jedne takve hipoteze jeste
da je .na naciomi1nom perifernom nivou taj problem
relativno nereirv. U najbOiijem marginalizacija
se moe smanj;iti kao u Qbale na
Gornje Volte, ostalih). Ali, to
Uikarzuje na jednu od ovog
kakav postoji u dana!Ilije vreme: jednog dana
"tranja" za ovim marginalnim radnioima !biti, u
stvari, potrebna da bi se odrale stQpe profita. A kada
do toga se, na kao to se
sada s pitanjem prelaska ka socijaJizmu.B
Pogledajmo sada, znamo zbog toga to je
maJlJje relevantan za oblik ipo kome S!U polupe-
n Da bi, moda, zadrao dobro raspoloenje, se da
Samir Amin sugerie u svom pogovoru L'Accumulation a l'echel-
le mondiale (1971 a) da se sada nala:cimo u prelaznom periodU.
Da, sigurno, ako ovu koristimo u slobodnom smislu. Ali ne,
ako ona u bilo kom smislu podrazumeva neto U
sv!ill{om on je potpuno u pravu kada kae: ."Jer, a:ko
.postoji problem, onda je to problem prelaza, a ne perspektive"
(str; 597). Ali, on zatim nastavlja: "SutinSka stvar je u tome
da se n.iJkad ne izgubi iz vida nunost ko-
hezije celokupne nacije." Bojim se, ikao to on to u pogledu
drugih pitanja. da jedan takav pojam ne sklizne laiko u ideo-
237
rifernezemlje !istori.jrsJti prodor u jezgro. Koje su
to zemlje? Engleska se izdigla iz poluperifernog !Statu-
sa koji je imala jo na vladavine kratJijice Eli-
zabete i postala je jezgra u 'Vreme recesije u se-
damnaestom veku. Sjedinjene Drave i sle-
dile su jedan put u devetnaestom veku. SSSR je
na dstom putu danas. Ali mnoge druge manje zerrrlje,
ikao to SIU Belgija i 'vedska, us!pevale 'SIU da se pro-
bijajlU napred na tom putu, makar i do neto manje
'Virsina, kao i KaJnada, ali kod nje je to
matno neizvesnije u smislu ekOiIlomske strukture. Ako
dodajem Ka!I1adu, postaje jasnije da i "razvi-
jene" zemlje mogu u izvesnoj meri biti .i dalje podre-
drugim zemljama u hijerarhiji svetske ekonomije.
Irpak, bilo ibi teko uJbediti bilo koga u Kanadi iili, re-
cimo, Sijera Leoneu, da ne postoje mnoge raz-
like u na se svaka od njih odnosi prema
svetlSikoj ekOiIlomiji, drutvenoj d
koj strukturi u oikvdru 'svake zemlje, kao i perspektiva-
ma
Da bi se utvrdio stepen do kojeg su poluperlfeme
zem!1je danas u stanjIU da koriste mehanizme napre-
dovaJnja u sVerJ:S!koj ekonomiji, trebalo bi da pogledamo
kako je ovaj mehanizam delovao i kakvu su
ulogu igrale :razlike u nadnicama u strukturiranju svet-
ske ekonomije. ta u jednom nacionalnom drutvu od-
opti ndvo nadnica, koji se taiko izrazito razli-
Iruje od zemlje do zemlje, a izgleda da je uvek
relativno visok u zemljama jezgra i relativno nizak u
peri.fernim zemljama? neki dati poslodavac
eli da plati najmanje to moe za usluge koje unaj-
m1jlU!je sa datog trita cr:-ada, a unajmLjeni radni.k eli
da dobije to je nadnioo za svoj rard. Me-
s gledita irih .drutvenih SlD.aga, koje se
posredujIU preko drave, nivoi nadnica utiru i na s!polj-
nu prodaju proizvoda (to je motiv koji vri pritisak
da nadnice budu nie) i na prodaju proizvoda na rdo-
tritu (to je motiv :koji vri pritisaJk da nad-
nice budu vie). Osim toga, kolektivno organizovanje
radnika dovodi i do zakonskog i do kon-
venci:ja, to u dato vreme osigurava dati m.furimum, s
koja su podrutvljena III psihi
drutva. !Na taj kao to tvrdi Arghiri .Emmanuel:
"Bez obzira na uslove na tri,tll, postoje nivoi nadnica
loko pravdanje drutvenog sloja koji je na vlasti. Rekao bih
da se, sutinski, problem sastoji II tome da se nikad ne izgubi
iz vida nunost kohezije, takve kakva ona jeste socija-
snaga II okviru ce1JOlkupne svetske
238
I
!
koj,i su zbog toga to su nezamislivi, u ne-
koj zemlji, u nekom periodu vre-
mena, za nelru ra:Sll1u Hi grupu najam-
nih radnika" (1972, str. 119).
EmmanlUel dokazuje ovu tezu time da se upravo
Telativnom naciona1rrih nivoa nadnica, zajed-
no s tendenoijom da se mare
'profita, objanjava neravnopravna u Oikviru
svetske ekonomije. I pored svega toga, ta ista krutost
je istorijski zaokret pol1llPerifernih zemalja,
koje, u stvari, imaju srednje nilVoe nadnica, ka statusu
zemalja jezgra.
Problem proboja za neku poluperifernu zemlju sa-
stoji se u tome da ona mora imati dovoljlIlo veliko ras-
trite koje bi opravdalo razvijenu tehnologi-
ju, zbog ona mora proizvoditi po niim cenama
nego postoji veliki
broj elemenata koji su ovim a oni se me-
na sloen
J edan od da se prOM trite za naoional-
ne proizvode sastoji se u tome da se kontrolie pristup
ostalih na ono trite koje neka data idr-
ava kontrolie, to jest svoje sopstveno: otuda
zalbrane, kvote, carine. Dru.gi je da se proire
granice koje predstavljaju prepreku, putem
ujedinjavanja sa susedima ili putem osvajanja. Ili, su-
protno tome, umesto trokova uvoznih arti-
kala, drava moe da vodi politiku sniavanja ;b:oko-
va proizvodnje, istovremeno i na
trite i na spol jna trita .. Subvenciomsanje
pr.oizvodnje u hilo kom vidu jedan de od obI!ika pre-
nacionalnih trokova, tako da se u od-
nosu na artikal kojt ISe soovencionie efektivne cene
drugih proizvoda relativno Smanjenje tro-
kova proizvodnje preko smanjenja nivoa nadnica pred-
srtavlja sa dve otroice, s obzirom da se time po-
prodaja u inostranstvu !PO cenu ri.zika smanje-
n:ja prodaje u zemlji, a to ima smirSla jedino ako je
platni bilans pozitivan. Cetvrti da se proiri tr-
ite jeste da se nivo kupovne ko-
ji treba, zajedno 5 prirodnim komparativnm predno-
stima niSikih ili transportnih trokova, da
rezultira prodaje II zemlji. Ako 'Se to
nivoa nadnica, onda je to opet sa dIVe
otrice, ali u s,u,protnom smislu u odnosu na prethodni,
jer prodaje u zemlji po cenu rizika
smanjenja prodaje u inostranstvu. drava ,ili
druge drutvene snage mogu uticati na ,;ukuse", prven-
239
/.
stveno putem ideologije Hi propa-
gaJIlJde, te tako mogu proiriti trite za svoje proizvo-
de.
je, osim toga, da je ne samo
nemati optimalne nivoe trokova, imati i izvestan
apsolutni obim trita. Pored toga, stalni napredak i
razvoj tehnologije, koja maine sa sve
komponentama fiksnog kapitala, nepreki:dno pomera
onu stepeniou koju treba Na taj
da neka drava iz statusa poluperifer-
ne zemlje u status zemlje jezgra oduvek je bila stvar
pravog ongliranja mnogih elemenata .koji se u
pravcima, da bi se na kraju postigla gotovo
savrena meavina.
Na primer, meavina elemenata koju je Engleska
postigla u "dugom" esnaestom veku je od-
kombinaciju seoske tekstilne industrije (na taj
nije bila izloena visakillrn trokovima nadnica
koje .su titili cehovi u tradicionalnim centrima teks-
tilne proizvodnje kao to su Flandrija, j'UIla
i sevema Italija), zatJim poboLjanje poljoprivredne pr D-
iJzvodnjena Dbradivoj zeml11 na jedinicama srednje ve-
time istovremeno jomenskill klasu
i prognanu klasu skitnica i migranata -kDj.i
su daJVali deo radne snage za tekstilnu indust-
riju), kao i svesnu odluku da se podstakne novo tri-
te jeftinog tekstila (,,novo sUJknD"), kDje bi se proda-
valo novom srednjem slojiU zooatlija, manje
tl1govaca i hogatijih seljaka, koj[ su najvie napredova-
li u cikLusu eks,panzije svetske ekonomije Evrope (de-
taljnije o ovoj tezi, vidi Wallerstein, 1974 a).
je u devetnaestom Velku -koristila prednosti jed-
nog umerenog nivoa nadnica, zasnovanog na istorijskom
klase zanatlija koja je propadala, kako bi stvo-
r.iila dovo1Jjno veliko iUllutranje trite, ali ipak uz tak-
ve trokove proizvodnje koji ISlU bili dovoljni da 'se
moe konkurisati Britanijd, u na
isto1w i jugu, gde je imala prednosti u tranSjportu. Ovo,
nije jedina meavina elemenata Ikoja moe
uspeti. Postoa,i ,pojava "belih doseljenika", gde
viso)ki nivoi nadnica prethode industrijalizaoiji, a uda-
ljeni su od svetskih centara proizvodnje pri-
rodnu zatitu visokili transportnih trokova uvoz-
nih artikala). Jo jednom Emmanuel ukazuje na ove
stvari da bi razjasnio ta se deava. On nas, naime, pod-
da od pet kolonija Britanije - Sje-
dinjene Drave, Kanada, Austra!lija, Novi Zeland i Kejp
240
_ prve imaju danas najvii dohodak po
nhlru lU ,srvetu, dok je Juna Mrika na nivou ili
Argentine. Pa ipak, ona ima iste kolomste, . .iste veze
s .Britanijom. "Samo jedan bio je na"
ime, ono to se desilo sa domorodaOkim stanovnitvom.
Dok je u osrt:ale kolonije
no :itstrebljeIl!je domorodaca; u J.uznoJ Mnel ikO'lonIstI
su ,se na to da domoroce potisnu 'll .geta apart-
hejda. Rezultat toga je da su u prve zemlje nad-
nice dostigle vrlo visoke nivoe, dok je <ll Jmnoj Mri-
ci, uprkos selektivnim nadnicama ,koje SIU: uivali
radnici, nivo nadnica osrtao relatIvno vrlo nI-
zak, jedva neto vii nego u nedovoLjno
ljama, a ilSjpOd nivoa iBalkana,PorrugahJe l pamje
CEmma!lluel, 1972, str. 125). _
Mali su izgledi da se. talkav
(visokili u odnosu na nadnIce u vodecIm l!ndUiStri:}sJcim
zemljama sveta) moe lako ponov;iti..vPrvo, on
posebne uslove
koje na pr.vom mestu,
visokog sltandar.da ivota), pIm tehn'?lo!ki. mrvo
prolog doba, kada SiU svetske od veceg
a tehnoloka zaV1isnost (o kOJOJ Je prethodno
raspravljano) od manjeg.
Model dvadesetog veka je SS!?R. Ali je
_ no ovaj. model? zaOOralV:rtl
SavJetskd Savez Izgradi? svoJu na
jedne zasigurno poluperiferne R\lJSIJe, a!'l
zemlje koja je, i pored svega, bila 1913. godine
inJdustrijs:ki na svetu (u apsolutnom SlIU-
slu). To uopte nije bila drava p:oces mar-
ginalizacije odmakao da:leko.
14
Drzava stupIla na
nu da odri industriJske nadnice na Jednom srednl]em
nivou,!; a nivoe seoskih nadnica takvima da je posto-
14 Amin kae da je to bilo ,,nepoznato", ali ja bih rekao
da je ovo .ipak izvesno preterivanje. Vid.i .1972. a, str. 7
14
.
IS Emmanuel sugerie da to predstavlja .razliku Jed-
ne konkurenrt:ske ekonomije i jedne planske ek.onOIDlJe, mada
Engleska iz esnaestog veka i veka
ovom objanjenju. "!1 svakom Je u
u pogledu svog konkretnog. 0I?lSa st?se desrlJ.o u SSSR-u.
,.U situaciji kada drava .diktlra cena" nc:ma potre-
be za tian da visoke nadnli.ce od1iZ1matJu Jedan povecam deo svet-
skog elronomskog proizvoda. Naprotiv, s obzirom da je taj
na osnovu stvarnog potencijala proizvodnje, d:i:ava Je
jo vie u stanju da akumulaciju . ISe odnos-
no potronja uopte, odravaju na vrlo mskim mvouna (1972,
str. 130).
16 Marksizam u svetu
241
I
jala velika UIibana rezerva radne roage.
16
Najzad, mada
ne i najmanje vamo, SSSR je . bio vrlo :velika
to mu je relativno dug period
nosti. Pa i pored toga, dugotrajna zakrljalost njego- .
V'Og unutranjeg trita 'prouzrokovana nivoom nadni-
ca, pr.inudila je daimre revi-
ziju ove politike, to je bio deo pripreme za
konlkurenciju SSSR-a na svetskom tritu kao izvoz-
nika p.roizvoda sektora. Ako je SSSR,
sa 'svoJom relativno snaznom predrevolucionarnom in-
dustrijskom osnovom, sa svojom
kontrolom nad spoljnom trgovinom i doma6im nad-
nicama, i uz svu svoju OgrOIIIDU i pored sve-
ga toga, ako jedva uspeo da se u jez-
gro svetske ekonomije, kakva onda nada posto}i za
poluindustrijalizovane zemlje, prave poluperiferne zem-
lje - kao to su danas Brazil, Cile Hi Juna Afri,ka, da
UEIlemo tri primera - da u dovoljnoj
pro.ire svoje p:venstveno unutraIl!je, kako
bl .. v svoJe uloge u svetstk:oj ekono-
ImJI? v Sv: sto Je receno o procesima Iroji
pogornavaju sposobnost perifernih zemalja da manevri-
1;1 svetsk?j ekonomiji ukazuje, i ovde, na pe-
jedne stvari, o kqjoj jo nismo raS!prav-
Ljah: o utICajU svetskog ekonoms.kog opadarn]:a na ovu
slh. .
Ako visoke nadnice predstav-ljaju prednost u
smiJSlu neravnopravne razmene, zato onda svako ne
podigne nivo svojih nadnica, ili barem svaka drava?
zbog toga to je ta prednost i fu.nk-
cida niske apsolutne konkurencije (sem nivoa cena).
Budimo s'igurni, kapital uvek oticati u :vi-
sokih profita, 'ali on Uvek postoji neko zaosta-
jam:je. na koji to deluje, u stvari, sastoji se u
tome da kad god je poloaj nekog pogor-
8lIl zbog naraslih trolrova proizvodnje, vremenom
postojati da se otkrije jedna nova Slpe-
cifiooa oblast IZIs1kuJe trenutno retku struJru, koja
"uv podeli rada u tom momentu nije ug-
rozena konkurencijom zemalja koje imaju niske nad-
16 Kao to Antin me, "kolhozi i administrativno ugnjeta-
vanje ispunili su funkoiju prisiljavanja masa da budu pasivna
rezerva radne snage, a ta funkcija je, u engleskom modelu, ost-
varivana propisima o zemljita i zakonima o siro-
tinji" (1972 a, str. 715).
17 Autocentrer, da upotrebimo Aminov izraz :koji je vrlo ne-
zgodan za Vid[ raspravu kod Amina, 1971 a, str.
610. i dru:je.
242
mee" (Bmmanruel, 1972, str. 145). A ovo je
zbog toga to md. drutveno odobravamo izbor projz-
voda koji su tehnoloki izNodljivi.
Ovaj proces, moe najlake .da deluje u
trenucima ekonomsike ekspanzije, kada je Ime stva-
rati nova ti-ita za nove proizvode nego 'se boriti oko
starih trita. Ali, u trenucima ekonomske depresije Ta-
&mica se menja. Kao to je ponovo postalo jaJSIlO u
1970-im godmama, zemlje jezgra su vrlo i
u bor-bi oko starih triJ,ta.
18
Ka!kav je uticaj neke takve Iborbe na
polu{perifernih zemalja da se ka statusu zemlje
jezgra i perifernih .zemalja, da se ka po-
liu[>erifernih zemalja? sam. da ze-
ma!1ja jezgra jo i danas. za polu-
periferiju, ali su zato IZgledI periferlJe IStovremeno
jQI 1iU!robniji.
U trenucima svetskih ekonOIIlSkih depresija, naj-
slaJbiji segment svetske ekonomije, .prego,:"a-
na putu je da bude .prvI IstIsnut. RelatIV-
no opadanje svetske proizvodntie smanjuje triite. za
izvozne artiIcle perifernili zemaLja, i to bre nego to
opa:dajiU cene njihovih u,:"oznih
mLje mogu 'se s nov:tm
baJI1ijerama za svoje artikle, s .da
ge zemlje tee da ona
za koja se nekad rrns1ilo da su tako
sti da bi mogla hiti vredna samo za periferne zemlJ.e.
. Sasvim sigurno, samo mali broj perifer:;rlh.
koje imaju tehnolokl;l moze
krize .i SUPSti1Ju:ClJIU uvoza. AlQ, nalJlVeCl
deo periferije nap:sosto "stagnira".. . .. . . v
Ono to se desava na poluperifenJI pnlicno se rarz-
liIruje od toga. U s:vetsikoj ko)a. se vU
akispanziji, zerniJe su . traze
od zemalja Jezgra da bl deo
svetskog trita na drugih polupenfernth.
lJa. Na taj posrecln:iJc zem!Je Jez-
gra, ta poluim.penJalna uloga - ako l mje [):uzan us-
18 U stvari ta borba je ranije: "Kada je platni bilans
Sjedinjenih Drava bio vrlo povoljan, kada su njihove
bile a njihov dolar ostajao po stram
bilo kavih znakova o deva:J.vaciji, vlada se vrlo staloeno mogla
s ogromnim od1ivom kapitala kompanija.
U dananjim uslovima to vie nije Za vreme predsed-
nika Johnsona vlada je bila da uvede niz mera
da zaustavi prelro.morskih investicija (Tugend-
hat, 1971, str. 43).
243
lov za ostvarivanje daljih ekonomskih dobiti - pred-
si1:aJV!1ja barem najlaki put do toga. Nije dallcle slu-
,Polu,perifern.e ze.mlJje u Pogle-
du naJglaslliJl eks.J?0!lenti Weltanschauunga
na svet) 1 sto su Ujprawo one naj!S[la.mji kri-
mcam lose pra:kse - drugih po1uperifernih zemalja. . ..
. Prema tome, sve se nastavlja ekSlpam;ija, ob-
l!i1k grupacija u
podrucJiII1a tece putem modela
zaVI'snost! prema zemljama jezgra. kada
zemlje jezgra ose-
1 PDOmJU da se bore jedne protiv dru-
gih, pTI se svaka 'ik!liilavice". Sada !po1uperi-
zc:m1Je svup111 na .scenu, s obzirom da ven-
tili. za prOl2lVode zemalja jezgra postaju ,relativ-
no re.w. Pregova:aOki zemlje jeZlgra i po-
menja se tacno onako kako se me-
njao odnos feudalca i '1crneta u
ekon0!llSlkog o.padanja u srednjem veku, u
konst donjeg sl<?Ja, mu da, .kao deo nove
raZlIDene, OStvaJI'l neke strukturne, pa i .institucio-
nalne promene.
. je. mnogo ? novom multipolarnom svetu
1970-ih godma. Uznnmo Jednu taJkvu an.a1.tzu i pogledaj-
mo kakve ImpLikacije ima. na na problem. Anouar Ab-
del period tripolarne mk()lLjlUlbive
koegZIstenCIJe, u .kome ce se nastojati na odravanju ra-
V:Ilotee tri sektora: Evrope oko SSSR-a' Azije
K!ine; <?ko SAD, pri se ovaJj.
nJ[ .. SIn u obliku trougla i obuhvata Okeaniju i
od SaJhare. Ne u ras,pravu o tome
da II Je ova QSobena geografija teko je ipak ne
se sa ikoji iz toOga Abdel Malek:
U!brzanim tempom u eru velike mo-
bt17!ostt,y gde ce, .. paradoOksalno, razvoj potenciaala
]roje Idre u svoJIm rukama glarvne svetske drave omo-
imestan oOdnos neutralizaci-
Je ... poboltanja po!?aja (valorizacije), znatno suptil-
I?-ego sto postOjI danas, u briljivo rasu-
o? strane naoiona.hn:ih i revolucionar:rrih pokre-
ta ou zaVISn.om deLu sveta da se iskoriste
prednosti optimalnih saveza u smislu
.da .se ti oivo!yore, jer .oni po-
neti na SValIm pleCliIDa ogromm autohto1l!l napor za
.i revolucijom" (1971, str. 63-64).
. Ali, nece li ekon?mske. voditi ka
:Jezgra? Zanimljivo 1e - mi
to talko Jasno Vl!dlmO - da Nj.ih to navodi da
244
ograrruc
e
svoj razdor kako ibi se, .svaka u MI'eIIIle,
s tekdm pregovorima. kOJe mora voditi sa za-
visnim pol.uperifernim partnenma. Nasuprot tome,. mo-
emo zapaziti n?Ve pO!lcr:ete
polru,perifernih kop ce
OIblilk promena reima kako bil se u polozaj da
mogu da stvore takve saveze. Ne moze li se Al1endeov
reim u posmatrati kao jeda!Il takav
moe li se pogora!Ili odnos S.S:SR. sa
snagama", u re7Jlm
nrm

a
,
trati kao prosta posledica prelaska SSSR-a JQ: pol"UJpe-
rifeme u zemlju jezgra, te otud. i . u
njegovim interesima unutar okV1l'a Jedne
svetske ekonomije?
Ko bi u Africi u sadanje vreme mogao od polu-
perifemili zemalja da predn?st taJkvog trenda?
Ne mnogo njili. Juna AfrIka, na pnmer, pod
da ostali deo Afrike bude spreman da
njeno tniote. Ali Juna
la bi na otpor, dok crna Juna Afriika ne b!l..
Taiko se moe :desiti da k()lIlooent ostane po stra-
ni ovog ci:k1usa u pogledU izloenih predno-
sti za po1uperiferne zeIIIllje. . . . .
Ali ako takom drva:deset godina Jedan brOJ
se . dr:
alvne svojine (u celmI lli veC1I1l delom), s Jed
nim transnacionalnim, ideoloki. s,avezO'lD,
uspe .da Jasna kako
to izme niti svetsku ekonorrmJIU? Oya mo-
gu. u dobToj meri na.
ali i na nekih per:ilfem'ih zelIIlruU
a
. Da II Je
to neto vie nego samo ciJ:1kulacija .
Ne, ako posmatramo to sa sta!IlOVllsta na?-OiD.alne 1
s.vets:ke ekonomije. Ali da, ako !poSl1Ilatramo IlJ]egoOve
posledice. UspostavLjanje si:stema
ne u okviru svetske ne znaCI
U!SpOs.ta'Vljanje ekonom;Je. !o ve;.ovatno
pOiboljanje ekoiIlom:sk:. s!l.tuaCl:Je sta-
novnitva. To je samo jedna VaI'lJa!Ilta iklaslC1log
kantilizma. Ali, taj sistem ipak menja svetsku
lru scenu, toga to razjanjava ulogu monopolIs:
kojlU ;vri drava u
razmeni svetskog kapitalh:ma, te time utice
na mobilizaciju onih. g.naga .koJe s1;1 ,p.ezao.o-
preobraaja u ok-
viru sadanjeg sistema. .
Ako se promene ne zbog toga
to postoje jasne ekonQlI1lSoke Ikonsti za sve1::Slku eko-
245
, -
norru,jti u ceMni, zbog. toga one. mnogo
razotkrivaju sadasnJeg Sistema, kOJe se
sastoje u racionalnog maksimiranja dru-
tvenog dobra u njegovom okviru, onda moramo biti
sdgurni da, procesom oprav;davanja 'sadanjih promena,
ne stvaramo neke nove ideoloke paravane.
AId, mi smo ove ideolO'ke paravane stvarali pede-
set godina. dravnu svojinu sa socija-
lizmom, doprineli smo jednoj ogromnoj ZJbroi koja je
imala nepovoljne posledice. Zemlje sa drav-
nom svojinom imaju, u stvari, nWi ivotni standard
nego zemlje u kojima privatno preduzet-
nitvo; osim toga, socijalna nejednak-ost u ovim tako-
manim zemljama i dalje je ogromna.
Ne ZJbog toga to one imaju draVlIllIl 'Svojin-g, zbog
toga to SIU sve do sada one bile u meri polu-
peniferne zemlje u svetskoj ekonomiJi.
Tokom dvadeset i pet godina liberalni reformisti
zastupali su tezu o kao glaViilom
sred:stv;u za prevazilaenje ekonomskih nepriliika nedo-
voljno razvtijenih zemalja. Videli smo koliko malo je
to ;pomoglo. Nismo li u opasnosti da upadnemo u istru
zam1ru ako, nove izraze, stvorimo neki ana-
-logni mit da se osla!ll!janjem na sopstvene
snage u bilo kom neposrednom smisLu, za-
vdsnost peruernih zemalja?
Dravna svojina nd:je socijalizam. Oslanjanje na sop-
stvene snage nije socijalizam. Ovakvi oblici politike
mogu predstavljati rarumne od1uke koje pre-
duzimajlU vlade. To mogu bim odluke koje bi socijalis-
pokreti mogli prihvatiti. Ali, ako se i .pojavi neka
vlada, ona ni po na
SSSR, Kinu, iH Ta.nzanijlU dananjice. Proizvodnja
za upotrebu a ne za profit, i racionalna odluka o isplati-
vorn (u najirem smislu alternativnih upotreba,
pr$tavlja jedan oblik proizvodnje, takav ob-
lik koji se moe us.postaviti samo u okviru jedinstvene
podele rada kakv.u predstavlja siVets:ka ekonomdja, koja
zahteva jednu jedinstvenu vladu.
U vratimo se Africi. Ono to ra-
zumni ljudi mogu jeste da iskoriste sUip'ti1noslt
- briljdvog kao to sugerie Abdel Malek,
da se zaloe za promene koje su od neposredne koristi
i da koordinira JIU svoju akciju sa drugima na planu
strategije koja fundamentaLni-
jd preobraaj. Jedan korak napred ka briljivom rasu-
popu PQP a bobu bob, merkantilizam
246
a kani:talistiOko preduz, u drav-
J
e meIik.a:Il.' t.ilizam.,:t' d d .. vnoJ

pre uzece u rza
noj SVOJIDl Jeste
svoj-ini.
Dodatak
Verujem sada da su formulacije "ll ovom eseju d-
ida mogu dovesti do izvesne zbIlke: ov e
v .avam odrobna razlike koje postoje
nel koje imaju vlade,
p0:h ih nemaju. U nM"ednom 5. u
knjizi), o ovom pitanju saSI\TlIIl od-

LITERATURA
Abdel-Malek, A (izd.), 1971, Sociologie de l'imperialisme, Paris,
L'accumulation a Nchelle -mondiale, Paris,
AnthI"opos; bl ' P s de Minuit
19Ub, L'Afrique, de l'Oue;st et de develop-
1972a, "Le mOl dele Revue Tiers-Monde,
pement dans e mon ec,
13, 52 (okt
ull
delle forma21ioni sociaU",
1972b,,$ o uPPO
T rzo Mondo br. 18, (decembar). h N Y k
B
epaol 1957 'The political Economy of Growt, ew or,.
aran, , '.
Monthly Revtew Press." nden and Imperialli>m: The
Bodenheimer, Politics and
of Latin 327-357. .
SOC1.ety, 1, br. 3. (ma.J), 1967 "Prices in Europe from 1450
Braudel, F. ,r 1. (izd), The Economy of Expanding

IV Cambridge conomlC. '
br. 4.
(avtt)si); 1970, Imperialismo, depen.
den
-
; internacionales, Santiago, CESO, Umver-
sidad de Chile. D d a
C d Fernando Henrique i Enzo Fa1etto .. 1969, epen enCl
ar en America Latina, Mexico, Slglo XXI. d .
D . d e d) 1972 Dependence and Under e-
political Economy, Garden City,
Anchor Books.. bl' d
.. :.: 1972 Le !IToupe de 77 et le pro eme e
Calson, Jean-PH.uJ.ppe, d t'" m"'onde" Revue Tiers-Monde, god.
l'unite des pays II lers- ,
13, br. 52 (oktobar-decembar).
247
Dos Santos, Theotonio, 1971, "Theorie de la oris e eoonomique
, les pays sou5"!ieveIoppes", kod A. Abdel-Malek (izd),
. de l'imperialisme. Pa:.ris, Anth:ropos.
Emmanuel, Argbiri, 1972, Unequal Exchange, New York, Monthiy
ReView Press.
Franlk, ,Andre Gunder, 1972a, ,,La dependance est morte. Vive la
dependance et la lutte de classes!" Partisans, br. 68 (no-
vembar-decembar), str. 52-70;
1972b, "That .the Extent of the Internal Market is Limited
by the International Division of Labor and the Relations
of Production", saoptenje za IDE'P-IDS-CLASCO Conference
oI?- foo: Economic Development: Compared
.Latro Amenoa, Dalkar, 4-17. septembar, umnoene na
mamcama
Freres du 1?71, br. 69, str. 28-60, "Une lutte historique
de c1asses a l'echelle mondiaie". .
Furtado, Celso, 1970, Economic Development of Latin America
New York, Cambridge University Press. '
Galtung, Johan, 1972, "Structural Theory of Imperialism" Afri-
can Review, br. 4. (april). '
Green, R:eginald Herhold, 1970, "Political Independence and the
National Economy: An' Essay OD the Political Economy of
Decolonizatian", kod Christopher Alleni R. W. Johnson
(izd.), African Perspectives, Cambridge, Cambridge University
Press.
Horwitz, Ralph, 1967, The Political Economy of South Africa,
New York, Praeger.
Hymer, Stephen, 1972, "The Multinational Corporation and the
of Development", kod Jagdish N. Bhagwati
(IZd.), Economzcs and World Order, New York Macmillan.
Ikonicoff, Moises, 1972, "Sous-developpement monde ou
capitalisme peripherique",Revue Tiers-Monde, god. 13, br.
52. (oktoibar-decembar). .
Kadar, Bela, 1972, "Small Countries in World Economy" pre-
tampano br. 34, Center for Afro-Asian Research the
Hungarian Academy of Soiences.
Kuark, 'Yoon T, 1963, Korea's Industrial Development
the Post-War Penod", China Quarterly, br. 14. (ap-
ril-Jun), str. 51-64. .
Lomb.ard, J. A. i dr, 1?68, The C,?ncept of Economic
m Southern Afrzca, Pretona, Bureau for Economic Policy
and Analysis, publikacija br. 1.
Marini, Ruy Matiro, 1969, Subdesarollo y revolucion Mexico
Siglo XXI. ' ,
Merhav, Meir, 1969, Technological Dependence, Monopoly and
Growth, Oxford, Pergamon Press.
Milller-Plantenburg, Urs, 1971, "Technologie et dependence"
de l'Economie Politique, br. 3 (april-jun), str:
Quijaoo, Anibal, 1971, "Pole marginal de l'economie et main-
-d'oeuvre marginalisee", kod A. Abdel-Malek (izd) Sociologie
de l'imperialisme, Paris, Anthropos. '
Revue Tiers-Monde, 1972, god. 13, br. 52 (oktobar-decembar),
specijalni broj "Le capitalisme peripherique". .
Sfia, Mohamed-Salah, 1971, "Le systeme mondiale de l'imperialis-
me: d'une forme de domination il. l'autre", ikod A. Abdel-
-Malek (izd.), Sociologie de l'imperialisme, Paris, Anthropos.
Tawney, R. H, 1952, Equaliti, revidirano izdanje London
Allen and Unwin. ' ,
248
Tugendhat, Christopher, 1971, The Multinationals, London, Byre
and Spottiswoode. . .
Von Laue Theodore H, 1963, Sergei Witte and the.
thee;"'th Century, New York i London, Press;. .
Wallel1Stein, Immanuel, 1971, "The Range of ChOIce: Constramts
on the Policies of Governments of Independ-
ent African States", kod Mic?ael F. (!lZd), The State
of Nations, Berkeley UniverSIty of Califorrua Press, str. 19-
The Modern World-System: Capitalist Agric:ulture
. tlze Origins of the European World-Economy zn the Su:-
theenth Century, New York i London, AcadeIDIc Press; .
1974b, "The Rise and Future of the CapItal-
Iist System: Concepts for Comparative AnalYSIS , Comparat-
ive Studies in Society and Htstory, god. 16, br. 4 (septem-
bar), str. 387-415 i gore, glava 1.
Wallerstein, "Dependence- in
an interdependent world: the limited po-
ssibi:lities of transfiormation within
capitalist world-economy", The Capitaltst
World Economy, Cambridge University
Press, London, 1979, gl. 4, str. 66-94)
Preveo Teodor
249
-Michel' Aglietta
INTERNACIONALIZOVANJE PROIZVODNJE
Internaciona:Iizovanrjem ;prowvodnje chlrektno se iz-
raava internacionaHzovanje najamnog odnosa, dak je
to ra.ruje postizano samo ;posredno, preko internacional-
nog robnog prometa i dejstava tog prometa na trans-
formaciju uslova drutvene proim.odnje u zemljama
koje su u tom :prometu. Kao to je po_
mentl!to, ova vrsta internacionalizovanja zasno-
vana je na komplementarnosti robne proizvodnje u do-
minantnom centru i u ekonomski za.
visnim zemljama. vrednosti domina!Iltnog
k:apH:a:la zasoniva:lo se na toj komplementarnosti. Na oba
pola (u centru, i u perifernim zemljama) vrena je aku-
mulacija u smis1u takvog kretanja klatna koj:fu:n su re-
gnilisand odnosi tokova robe i !kapita-
la. Ta komplementarnost je dovela do zav:is.nost1 odre-
internacionaLnih cena robe (kojima se trgovalo
stvarno u internacionalnim razmerama), 'pre svega u
sik::ladu sa drutvenim uslovima proizvodnje one zem-
lje koJa je nudila tu robu. A ti drutveni uslovi su,
kako u centrima tako i u samim perifernim zemljama,
opet, u meri drutvenom tranjom
u centrima. U perifernim zemljama nije postojala ni-
kakva autonomna drutvena tranja, koja bi u njima
mogla dovesti .do nastanka proizvodnje.
Teorijski pnUkaz tih strukturnih uslova bio je formira-
nje internacionalnih cena po zakonu komparativnih tro-
kova.
Drutveni uslovi proizvodnje, je pregled dat u
uvodu ovog veoma se razlikuju od uslova ta:ko-
250
mane faze. to dvoje dolo je do
odno-
sa. novih odnosa prOLZVodnJe se
tokom vanredno oteanog istorijISkog kOJI S!!
ikarakterisali snani potreSli 1?14. 1945.
- ne. Tek posle drugog lspol}!.,?
tih odnosa za alkumulaciju mte:-
naciona:lndm odnosima dOiIlIinira
procesa p'l"oizvociDJje, koje tei doyed: do lXJedna-
<:hmtvenili prOlZY0dnJe l u
onim priwednim kOJa yU
Jasno je da se ta tendencIja ne dokucl:
ti ni posredstvom zakona komparatl:vnih m
!pOsredstvom jednog za]wJ?-a, na
"opremljenosti . .
malija. Taj zakon, u stvari, lZrazava yll:l!.lcaJ
intemacionaJne trgovine na prirvredna podruCja CIJI se
drutveni uslovi proizvodnje ne sam.o raz-
1dik!ujiU, se upravo posredstvom 1D.ternaOlo?-a1ne .. tr-
govine (kOja odrava
zadrlavaju u toj Zato pojava novih kapIta-
metropola iziskuje i za
I1Uavanje te Je potCI-
njenost hegemonijskoj ID;0CI.. Nasuprot
tome, intern.acionalizovanje pT<;>J.m()ldnJe y l?retva-
ra!Ilje ranije u
na. Stoga se ono teoITJski kao
sterna normi proie:vocinje i 1 kapI-
tala u sikladu sa zakonom sto-
pa u jedinstvenom privr:ed:nom pod:ucJ'll. da
tendencija ka pretvaranju drutvenih
nje u jedinstvene ne bi .dala povod za m!er-
'Pretacije, nj:u treba precimije .1! .dalJem
tekstu. Ta tendencija dru-
tvenih uslova proizvodnje u Drzavama, s
'edne strane, i u
!trane, u kontekstu ClJ[ Je cIlJ blll<;>.
nje sveta. Uz to, ta Je od-
govarala nunosti vrednosti ka-
pitala, poto je trite bilo
vijeno u ieJratzit? obimu.
nja uslova egzlstenCIJe osoba za'Vlsnili .. od naJan,mme
tamo je du: wemena t::ajao, 'Pa mje
dalju potporu Ujedno brze !l
karpita:la. Ova se tendencija. m?g;la zato sto se
drutvena podela rada u S]edIDJen'J?l
intenzivirala u svom dvojakom, tj. l eko-
nomskom Zato je kapital mogao da
251
li
;1
1
,Ii
I"
;1' ..1 "
li
I
jii
1
1
1
....
,
..
"
ii:
"
p-:ocese . s17 bili lI"asuti po
rannm. zemLJama, ali :ltpak sjedinjenI mternacionalnim
krunim tokom. Tako je on podjednako profitirao od po-
rasta s1lQpe vika vrednosti, od porasta mase vika vred-
no.sti koja je direktno proizvedena, i one koja je
dominaciji nad drugim :kapi-
1 od neIzmerno mnogih akumulacije
kOJa su se tek otvarala.
Tendencija ka pretvaranju drutvenih uslova pro-
i u jedinstvene nikaJko nije neka O!p-
S jedne strane, vrednosti
ondh sve!skom. tritu s:u procesi proiz-
vodnje mternaclOnalizovatnJ. ne dovodi do brze trans-
formacije egzistencijalnih uslova osoba zavisnih od na-
u perifernim zemljama. Svakako, u tim zem-
1:J'ama se rad iri, poto se penetracija posred-
stv-<:J?1 .kapItala, uz prirodnih resursa,
prosIruje na nove proIZVodne delatnosti. Sve vie se
iIliS1:
ali
r:aju industrije koje preduzianaju prvu dalju pre-
radu tih resursa, a i segmenti industrije (proiz-
elemenata i montaa delova) ko-
je potrebno mnogo nekvalifiikovane radne snage i
kOJI kao proizvodnje u in1:egrisanim in-
du.strijskim sistemima doprdnose proizvodnji !komplek-
SI1ilh roba. Te se .moostrije instalilJ:"aju u perifernim zem-
ljama u onoj meri u kojoj i same nisu ili vie nisu
mesta vrec:In0sti :kapitala, nego postaju me-
vrednosti, koje se odl\Tija na
dinovsl?m trlrltima razvijenih
a OdnOSI se na kompleksnu robu protmedenu na viem
stupnju lanca. ako. su te zemlje
mesta prOIzvodnje rvika vrednosti, one Ipak nikako rte
kontroliiU akumulaciju te vrednosti i ne mogu
ti masovno transfera te vrednosti ti zone
ekspanzije razmenske vrednosti.
S druge strane, intemacionalizovanje dominantnih
drutvenih uslova proizvodnje - kao rezultat
vanja vrednosti kapitala - fundamentalno
je. ilZlIH::nilo industnijslke odnose u zemljama u koje je
ka:pItal prodro, a je i jake suprotne tenden-
lak? je d.a .tendencija ka akumulaciji
J?roizvodnje, ipak nema
kaJpItal'lstliCkog naCIna proizvodnje u svet-
njegovog regulisanja su nacio-
naim. 1 uslovljavaju mnogostruke intervencije drava.
Samo obuhvatna hegemonija dominantne
moe ostvariti neki intemacionalan 'Poredak. Taj
problem smo razmatrali s aspekta prometa i uka-
252
za:Ii smo na naruavanje
sila razmens-ke vrednosti dolara kao nacionalne
va:1ute Sjedinjenih Drava, i njegove uloge kaouniver-
zme valute. Sada znamo da u osnovi problema valute
lee dubolke protivroonosti. InteImacionalizovanje pro-
irzJVodnje je otilo predaleko, tako da uloga Sjedi-
njenih Drava kao pogonske snage preobraava-
nja drutvenih odnosa proizvodnje ne moe ostati osi-
gurana. Smanjena je da se posredstvom
internacionalnog opticaj a dolara internacionalnoj trgo-
VinJi. nametne zaJkon reguHsanja, koji smo
qpisaM. Posledica toga je oivLjavanje estoke konknI-
rencije, koja dovodi do u trgovini, do neiz-
vesnos.ti u pogledu daljeg razvitika uslova proizvodn:je
i do oklevanja pri velikim investidionim
programima.
Ta .kriza }internacionalnih ekonomskih odnosa nije
bila samo posledica tendencije pretvaranju drutve-
nih uslova: proizvodnje i razmene lU jeddn.stvene, i
posledica reakcija u zemljama 1,1. kojiima je
uJbmala t.ran5formacije. U stvari, nametanje nOlI"IIli pro-
izvodnje koje su drugde postojale, .kao novih drut-
venih prosOOnih normi pod utiCaJjem brzog daljeg inter-
nacionaJizovanja k8lplitala, dovelo je u pi-
cela sistema nacionalnih industrija. U
u koj-ima je proizvod-
nje, proizvodne grane sasvim usmerilo ka pluriuaciona1-
nim ekonomskim nacionalnim Ika pitalima
nioje preostalo iIlita drugo da se poViUJku. proiz-
vodnje, ili da ISe pregrupiu i pokuaju da sudeluju u
vrednosti saobraz:no tim novim internacio-
na.lrrrlm nOI'.IIlama, ili da bar SIVOIjU manjIU produktiv-
nost relati;vno lintenzivni.jim ekis!ploatisa-
njem radne snage. U ,dru:gim iSe izvesne
grane dalje razvijajIU kao zawsne. Drutvena tramja
nije dO-voLjno velika da angaovaIIJ.Ji.m 'ka;pdtalima omo-
takvo vrednosti uz rprofitnu
stQpu kOlje se siJstemom onih grana u kojima
se internacionalne norme proizvodnje li Tazme-
ne. Zavdsno od mesta tih zavisllJilh grana II ekonomsikoj
podeli lI"ada, angaovani kapitali '5IU ,se mogli ,ili
vati s niom profitnom stopom u okviru jednog novog
sistema internacionalne dobave, lili - -s niom
profitnom srtopom - posredsWOIIU toga to ISU proiz-
vodiJli ,za nacionalna iM lokalna triLta i pri tOlIU se ve-
oslanjali na mere dralViIle zatite i SI1llbvencije.
Taiko je da su evropslki kapitalizmi ,(pa i ja-
pa1l!slki kapitalizam) preiveli kao centra ailrum'll'lacije
253
. g "kontrolom -nad uslovima vrednosilli ka-
pitala :- industrijskog pres-
truktur.iranJa, CIJI Je CIlJ bIlO da se internacio-
naIn? d, 'Prema tome,da se su-
prrnmod.ntie internaciona:Ino do-
In!IlIlantnih uslova proIZvodnje. .
I. Tendencija ka internacionalizovanju normi proizvod-
nje i karakteristike robe
l) dominantnih uslova proiz-
vodnJe 1. form1.ranJe znternacionalnih cima robe
promena uslova !pTo:i2JVoooje nije
prelaza gran&kih sistema
II pOJedr!IDm 'll jedan integralni rSlistem s>vet-
s!ke Ta je ka:ko proizvod
modd!fikaclJe uslova proirzvodnje (tj. ipro-
Tada) 'll granama, .. lkoji se proteJu Illa pluri-
naCIonaln? ekonQn:J.1Je, tako i proizvod pro-
egzIstenCI]a1nili uslova oroba zavisnih od !Ilajam-
n1!Ile, saobrazno modelu. Ali v:ideli smo da
tendencija .. ka !USlov:=t :ima
par<?-Jalno deJStvo. Uz to se nikako ne moe
ki.lvati a:
eki
i optih uslo-
va prOIzvodnJe. taVilSe, mogu nastati znatne 'W"emen-
stke razlike u .razvitku, .Ipa se i odrati u rtaIru dtrJih
razdoblja.
Do pretvaranja procesa rada fU jedinstvend proces
:noe II nekim granama 'VirIo br.zo, poto tehnolo-
prOcesa .proizvodnje doputaju da ili ka-
pl!tah, tkoJI. ih tkontroliru, rascepkajiU tako da
od. proizvodnih trokova, da
pxoJ2iVodnJu na .ili monta-
ZlU na...drugo mesto. U daljem tekstu !PO-
da izlOZImO glavne tendencije i!Ilternacionalizova-
pn;>izvOidnj.e. ovom. mestu je
t>!;SevltI se da Je fOrmIra.n.Je intemaciona1nog prometa,
smo neke aspekte ispitali u prethodnom tekstu,
DJUZan sastavni deo mternacionaJizovanja granskog eko-
n?IDiSkog . t<?ID je vano to da u jednoj gra-
m, u k?JoJ procesi. proizvodnje organSIki
pOVezanI radi jedne robe ili vie vrsta
robe .. koja iSe pr:odaje rtritu, postoji ten-
da. se Jedna mrternaciO!llaIna cena, izraena u
ddlaruna, .direktno 'll rarmim zemljama
cama illa svetskom tritu. To de posledica iz-
254
_ proc:esa. se dejstvom sad Vre-
ba preclZIllJe .. .. V
U da se mternaclOnalna trgovma reguhse
zakonom komparativnih trolkova, zato ;tointernacio-
na!Ina atkumulacija k8{Pita:la .komplementarne ..
proizvodnje 'll zemlUama
vima proizvodnje, cene fu
nalnoj trgovini su, iU sUStlTI1, cene zemalJa-
!izraene u svets.koj valutI. A uslovom
da v.iJe zemalja prodaje istu robu, internaCIonalna cena
kOlja se se 'svetskom tra-
nj'OIIl. Toj drutvenoj tranji odgovara internacionalna
cena, :koja je rerultat lIlaciona!lnih Ona
je internacionalno i?dmereno proseonih
venih uslova zemalja adekvatno proporoJa-
ma II !kojima one doprinOrSe fomniranjiU ponude koja
odgovara svetskoj tranjli. .
II tom sistemu mternacionalndh razmen-
, __ .1
slcih vrednosti, industrijski d()!minantna Ztmll!Ja name-
Is>voje norme proizvodnje ili direktno !pOsredstvom
svojm robnih izvoza, ili
izvoza kapitala u obJ.iJku IDvestICJoJa u zaVIsne
zeIIlilije. Internacionalna trgovina ?a dru-
tvene uslove proizvodnje pos>red:stvom mternaCIO!Ilalnog
robnog prometa. Uvoz reaguje na formiranje
sistema cena proizvodnje sniavanjem izvesnih prOIZvod-
nih trokova tro!kova kupovine radne snage
(poto se sredstva za izdravanje, koja :su jevtini-
ja od IOnih kakva se mogla proizves?-?a ton; me-
stu). Izvoz se odrazava, pOSTec1S>tvom uticaja drutvene
tranje u inostranstvu, na cene pr:0izvodnje. dak-
le, do i!Ilternacionalnog zakon:=t
. regulisanja hegemonijske zemlje na formrranJe mterna-
oiona!lnih cena robe, kao i do asimilacije podsticaja
koje hegemonijska zemlja od internacionalne
trgovine, II njenim. uslovima ....
Ovoj emi je ,odgovarala hegemonIja Sjedinjenih
Drava neposredno ,posle drugog S'Vet:skog rata. Nasu-
prot tome, priroda izvoza .kapitala u dru.ge
zemlje bila je jer je cilj. tih dz-
vooa. bio proirivanje sfere vrednosti, pret-
varanjem uslova proizvodnje u opte. Za
vreme dugog vremenskog razdoblja (negde od
1950. do 1957) ,iIrenje odnQsa najamnog rada lU Zapad-
noj Evropi i brza promena njenih egzistencijalnih uslo-
va odredili su bm razvitak nacionalnih trita, od tko-
jeg je kapital profitirao. Internacionalni opti-
caj dolara, koji je \pretvorio dolarr 'll un!i.verzaInu vafu-
255
bio .te izraz regulisanja 'PI'OJZ:asJLOQ:
IZ. hegemonIJe. U ovoj fazi, u kojoj su se
odnosi 'll: Evropi brzo ,
prosuuli na nova podrucja prOIzvodnJe, stabiLnost do-',
lara Ibila je spojiva 'sa znatnim nejednakostima u lI'itmu ,.
Sjedinjenih Drava i Kanade s'
Jedne strane, i drugih zemalJa, s
Te su onejednakoS1:i
po1'itlkama, ulogom dravnog finansiranja u OIkviru sIVa-
ke pojedine zemlje, kao i da se kursevi
? na dolar. Ta!ko je u svakoj: ,'.
razhclta mtenzrv'Ila drutvena tranja za robom "
se. trguje ;u raz"menama omogu-
cIla f01l1I1'lranJe cena koje se orijentie prema
zemljama !rupcima, ali, II sutini, us-
love Recesija I\l svetskim razmerama u
1?v
57
je. do iznenadnog pogoranja .ame-
bIlansa, pa je tako pokazala oset-
amenOke ekonomije na promene inostranih pro-
IZVOdnJih cena.
. U fazi 'se ta tendencija vidno
lalkO najpre (l2lIIleau 1960. i 1965) zavisnost internacio-
uslova proizvodnje, koje !kapital vie
mogB:0 :potpuno da kontrolie, nije dovela do OJP_
steg slabljenja kon1wrentnosti industrije,
do industrijskog pres,trukturiranja. To
prestruktuliranJe se,kad je posredi internacionalna t'r-
.ta:belom, koja i2Jraava
po granslcim katego-
se IZ mdi,katora neposredndh uslova
D.oslo Je do masovnog prestruk1luriranja
amemckog kapltala na grane koje proizvode specijaliz0-
vama za i daju materijalne osnove
za nove obUke odnosa (telekomuniJkacija,
prerada podataka l management), ili za kontrolu
k?V
e
i procesi za kontrolu zaga-
sredme). Uz to idu i sfere
koje daju telmoloki procese, pa ti-
me l nove no.mne proIZVodnje kakve se u inter-
Ta transformacija
hil8:.J
e
povezana s istaknutom poziciljom ame-
nOkog. kapitala . u interriacionalnom opIo-
v.rednosti proIZvodnih procesa, koji su nove
drutvene USIlove proizvodnje iz,ne1Ji izvan Amerike kao
i s Ta
fina:IlJSoijskog se u okviru jed-
nog pokreta za pretvaranje naCIOnalnih ekonomskih
Zapadne Evrope u jedinstvene.
256
spoljna trgovina Sjedinjenih Drava gotovom robom
obUku proizvodnje - izvozna salda (u' milionima
Godinje ;izvoza (u %)
god.
TaSt
raz- neraz- pre- svetsIke
godine ukupno VJijene vijene sirovine !ind.
zemlje zemlje dobra proiz.
1960-1970 9,4 10,1 7,1 6,5 11,6 5,8
1960-1965 7,8 8,4 6,0 5,3 9,9 6,2
1965-1970 11,2 11,8 8,3 7,8 13,3 5,4
Kao posledica ovoga nastao je veHki procvat inter-
naciona1izovanJa proizvodnje, koji je iz osnova preob-
internacionalne trgovinske odnose. Direktno usme-
ravanje broja grana na plurinaciona1na eko-
nomska iZIIlenilo je norme pro
izvodnje.i razmene. Tako su razHke u pogledu elemenata
proizvodnih trokova -( trokova za kupovinu radne isna-
ge, sirovina i tra.n&porta )direkbno ule u organilizaci1u
procesa proizvodnje, pa i u fO!1ITIiranje cena ,proizvod-
nje. Poto dominantni kapitali, ikoji su u raznim zem-
ljama proistekli iz ubrzane koncentracije, vie nisu od-
gavara1i svojih nacionalnih trita, te ISiU se mo-
rali u ekonomskim iz
konkurencije kapitala je vaenje internacio-
nalnih normi ,proizvodnje i za sve kapitale.
To je imalo niz posledica.
prvo do protezanja dntemacionalizovanja kapitala
na najvalIlije eVl.'O!pslke zen;tlje na
(kOJI! .Je,. u
OklVlru ekonomskih podruCja sto ISI\l tezlla ka spaJanJu,
bio nego igde) i Ulbrzanog porasta produktivnosti
rada u zeml1ama su kapitaJLi najvie profitirali od
tog irenja prostora opticaja kapitala. Zapravo, to i-
renje je da porast sto.pa vika wednosti pre-
one granice koje iz drut-
venih :proizvodnje, na nacionalni ok-
vir. To je za Zapadnu Evropu prelaz os eksten-
zivne ak'UiIDulacije, povezane s razvojem najamnog od-
nosa i pretvaranjem proizvodnje u op-
tu na inteIWtvnu akumulacijU, Sipojenu s transforma-
noruni prOizvodnje i razmene, nastalom interna-
cionalizovanjem proizvodnje. raznih ze-
17 Marksizam u svetu
257
i,l
internacionalnim normama znatno remeti nacio-
nailna .. i ostavlja zavisne grane,
u. kOJ':ima mora !prihvatiti
nje uz nIZU profltnU stopu, bez izgleda na
uslova i bez neke da te
u internacionalnom vred-
nosti.
inte::macionatlzovanja proizvodnje za sa-
.su znatn.e. Sve dok se uslovi eg-
osoba od najamnine u Z3!padnoj Ev-
r?p
1
l u Japanu sasvun ne s IllSlo-
(lt? vai yza SR.N i SvedSiJru) , i dalje
ce postoJB:ID. !ll troSIkovima pri 'lru!povdni radne
snage Za ldentwne procese rada. Internacionalne cene
su talweda u 'irokom spektru 'Standarciizovane robe
postoji tendencija potiskivanja !proizvodnje
uvozom. Kao to 'smo videli, da hi domi-
u internacionalnOj konkurenciji (:koje se
utoliko . pome:a .u pravcu Ikontrole grana kadnih da
revoluclOIDSU drutvene :uslove !proizvodnje ukOlliko se
,clirektni uticaji irenja trlita) ,
ki .kapItal mora ne samo da iz temelja prestrukturira ame-
industrijski sistem, i da sprovede radikalnu
refoJ:1IDJU internacionalnog valutnog sistema i da se uz
to, sUP::otstavi formiranju rivalSlkih trgovinskih
.NaJe:ad,
vanjU iza..mva .dubolm pro-
merru uticaja ikOJI konjunkturu. I5to-
centara Old svetskog tr-
ZlSta l llJihova podjednako jaka potreba da sve vie iz-
voe:e, a da, pri tom, odre mali uvoz naruava stabil-
nost ritrJ;1ova Tasta !proizvodnje.
Int:I1IlaoJ.onalni ,karakter akumulac1:Je, zasnovan na inter-
tokova xaipitala, pro-
uzrolkovanih mternaclonalizovanJjem prOlizvoooje, pm
put drugog svetskog rata Za sobom svet-
sku konjunkturu. Dolazi do uzajamne zaviJSinos:ti ritmo-
va Tamih zemalja. Ta pove-
zanost Je uzrok :internacionalnog irenja poras,ta cena i
O!pasnosrti recesije svetsikih razmera.
2) I.ntegrr;cija,. u svetskim razmerama i promena
prOlzvoda vaznth za vrednosti kapitala
u.potrebn:ihka.Takteristika robe va-
na je opUicaja i inter-
naCionahzovanJa prOIZVodnje. Ono obuhvata, s jedne
258
strane stvaranje Sjpecijallzovanih i 'diverzifiko-
vanih :sredstava za proizvodnju, koja pos:taju
sa:stavni .delovli procesa proizvodnje u .koje i, s
druge 'strane, razvitaJk dobara masovne P?tronje kao
nosilaca jedinstvenog ponaanja.
Sto se tih materijalnih procesa analiza
postavlja sakupljanje i, prec:,izn?
obuhvatanje mnotva emplT.lJ's.kih zapazanJa, ogramClce-
mo 'se na neka uka2Jivanja. Ipak, valja postaviti ne!ke op-
te hipoteze o glavnim tendencijama koje Taz-
vitak proi2'lvoda.
a) strogih i jedinstvenih normi i
normi kvaliteta
Ove norme odnose se na detaljne specifikacije 05-
nOWJ.ih :sastawrlh delova sloenih !proizvoda, kao i ma fi-
prirodu proizvoda koji prOtizlaze iz :teku_o
procesa matenija. Zatim; Iposredi je
normiranje merenja da bi se smanjili trokovi transpor-
ta koji znatan deo .proizvodnih trokova u brojnim
gr'anama; ,te .da uyedu
stveni transpDlrten da bl se skTatili penodi zastoja u
prodzvodnji koji usporavaju vredJ;tos.ti proiz-
vodnog kapitala. Naravno, to nOrmIranje ulazI u
nje drutvenih uslova proizvodnje i razmene. Intema-
cionalizovanje tlih uslova ima tendenciju da ostvari op-
te normiranje Za sve grane. Zato to normiranje
predstavlja vano oruje u konkurentskoj kapita-
la u svetsikim razmeranla. Ono se uvodi radi zatite tr-
dota, tako to drave, u ime bezbednosti i zatite sta-
nOlWJ.itva, .donose Pri tom je
redi fiksiranje takvih normi koje namonalna preduzeca
dovode u povoljniju !pOe:iciju u odnosu na inostranu kon-
kurenciju, zato to se ou .tim koriste metode
proizvodnje Ikoje SlU u zemljd,
illi ,zato to iziskuju ili prirodne pret-
postavke u ostvarenju zemlje
imaju prednosti. Tako, vlada SjecImjenih Drava u !raz-
nim granama, automobilske d. farmaceutske
dustrije, kao i prehram?enih fik-
siTa upravo norme IkOje od:govaraJuanlencki.m predu-
ze6iirna.
To normiranje moe biti ofanzivno ako neke gru-
pacije kapitala, oslonjene na po'litiOku jedne dra-
ve, pokuavaju da sprovedu unirverzalno i Za jedno
nomslko normiranje. Pri tom TezultatI
259
----
odnosa grupacija k '
tih proizvoda ili ro' dA. oJe.
l]:eg sttl[m]a prerade, Ovaj oblik
- eaotren problemima ' v U aipItala
i .problemima ;prerade -siro' -vClonJa CoveKove sredine
presije, izaziva cl . kad i -
kOJI zadaju mnogo pasJa yu ", osta slucajeva :
ratijama u okviru GATT 'InternacIOnalnim birok-
b) Tendencija ka razvoju k
razmenskom ompleksne robe s visokom
S aspekta internacionali ' . ,
denciJ'a J'e posledi zovanja proIzvodnje ta ten
,. " ca sve tenjeg pov' , hm', v . -
eKonomske podele rada z . . eZIVanJa te . cke i
povezanost izraava se ua -yrednost robe, Ta
nunoj za proimodnju :ntegraciji grana,
fu.n!kcijama za druVt ne, 's robe sa SiPe-
njevi proizvodnJ'e organs'.....:. s
t
' , , =. su U - JucenI u ver.tika'- '
egraC1Ju l postaju k .,. '".l..I..I,u In-
nijdm granama da'" o-e onomS..l\.e grane koje kas-
. J.... razmensku vredn t v
matno odstupa od njih 'h ' . " os, sto -samo ne-
aspekta S
rade s manJ'e ili 'v ,p'ltaJla, to znacI da te
1

Vise saSVIm ,. '
,om; qp vanje vrednosti ka i . v !KapIta-
Je .stupnjeve, gde se proirzNoJf. tala se za kaS!ni-
robu, .Pretpostavka za ov ' d SlpaJaJu u kompleksnu
:in1:ernaciona1nom o Je , a Je ta roba realizuje u
temacionalizovanjf=r:
u
P<?Staje nosli:Iac in- "
vrednosti proIZV' eden na p ?IzvVU!U.Je, razmene, Viak
l
, - SV1m stupnJJm 'dno
anca, prenosi se !posredstv dr ' a proIZVO g
pTip:amnih. na e cena transfera
nosti te robe, Kao to 'e " ovan),e vred-
skuje ta'kv.o ;komerci'aIJ ,sIrenJe prometa dzi-
nalnom okviru kaJ( J. ovanJe prOIzvoda u plurinacio-
kaplitala koje intervencyu frakcija
1:a'la i Ikoje ,pocNeu kon:oli novcanO'g kaip'i-
, Oya kompleksna roba 'e ' ,J Ina ,grupa, , ,
IspunjenJa -drutvenih u clIJu

knTnlnl-'. cIbJa,. pItali kOJI kontroliu
--..,.t' O1\Jsne rO' e t' 'dn'.
ceo grana koje se lb ,lIDe o !Kontro!itu
proizvoda i imaju
a
k1' IZ.;adom J?'l:premnih i deli-
vanjIU mxea prometa, ?
sredstvo iZa po1:ronjlU .tak !rl: ro a hItI kako
prvom to su' I sr . tvo za prOIz-vodnju, U
rena s:r:ecl:s
tva
, ikoja, su
za dobra masovne potron]' e .ko ,a I I?-astailih tIlZ1.ta
. Ja ouav JaJu razne tfUnIk:-
260
cije ,drutvene ,potronje, Tu bi trebalo navestli: trita
za stami"benu ;izgradnjIU, opremanje stanova, <transport,
zatim 1rlita za .slobodnO'g vremena, postoja-
ne ivotne namirnice i infomnlsanje, Multinacionalna"
tee da diverzifiikuju svoje aktivnosti da bi za
ittadu kompleksne robe proizvodila proizvo-
de Ikoji odgovaraju pojedinim ,drutvenim ,fu:n)kcijama,
Na preseka sredstava za 'potronju i sredstava za
proizvodnju nalaze se trita koja se pcmude proiz-
voda (trite materijala za pakovanje), Postojanost !pro-
izNoda postaje, :ll stvari, tatko kOIIllpleksno iplitanje da do-
vodi do jedne posebne grane ikoja obuhva-
ta SIve oblike palkovanja d proizvoda
iltima, za svoje muterilje :pre-
urzimajlU i posao prodaje tih prowoda, Naj-
zad, kod sredstava za proizvodnju treba navesti funkci-
je transporta ti tehnike informisanJa koje spadaju u obe
grane, Postoja i proizvodnja kompleksne robe u sferi
sredstava za ,proizvodnju: sasvim .fabrike, po
sistemu "kI u bravu", hemi j.sika i petroherrrljlSlka po-
strojenja, centrale, -sistemi za automatsku kontrolu pro-
izvodnih procesa, kompletna postrojenja za transport,
II, I11.ternacionalizova11.je obeleja proizvodnih procesa
1) Integracija grana u plurinacionalnim ce-
panje proizvodnih procesa, koncerninterni promet me-

Rezultati naeg istraivanja internacionalizo:vanja
proizvodnje dovode do preciznog formulisanja optih !Za-
kona kretanja proizvodnih procesa, Internacionalizova-
nje proizvodnje izraava da sami proizvodni procesi do-
bijajlU internacionalan ikarakter, a ne <samo da 'se odgo-
proizvodne jedinice na ;velika geo-
grafska Ova druga pojava je onoj
prvoj, Pokazano je .da ovo opte .normiranje
proizvodnje kao i njenu ili -"Za Ip<>'t['onju oso-
ba zavisnih od najamnine - funlkcionalnu integraciju u
kO!IIlpleksnu robu, kao uslov za generalizovan interna-
cionalan robni promet, Ta transformacija proizvoda ide
uporedo s njihovim diverzifik:ovanjem, a izazvana je pro-
menom sadraja grana i njdhovih odlnosa,
Tako se internacionali!zovanje -grana izraava ikao ce-
panje,diverzifikovanje i segmentiranje iPTOizvodnili. pTO-
cesa, pri internacionalno ,povezivanje lanaca teh-
proizvodnje u jednoj grani (u ekonomsik.om smi-
261
li
I.
li
II
1:1
Iii
li
sIu) .do. prometa Ti 11
m.enja-ju mesta proizvodnje d p ra?i-
a time l regionalnih ekonomi yo sna evanje,
InternaCIOnalna S.peci"aHz.. . Ja.
.istorije u
SIllit1lIlQ, mje ;pro!lzvoduJe, u
pravcu 'komplementarn .. grupa zemalja u
proizvodnje. Na l r:t!ernaClona.1-?o:n
ledica prestrukturiran . p IV,.ta speCIjalizaCIja Je pos-
drutveno pretvara-
ste usl{)IVe. Ona na redu us ;proIZVodnje u op-
a1rumJacije u!;>:ko UJkoli.k,? doputa
d;rustvene uslove proizvodnje. . menja
v:la" specijalizacije koja mo I m.
0
''1 . Je de facto "pra-
mzmi, 'fazama bIti meha-
U pogledu te SiPecijalizac. kapitala.
ako se k Ije Jav 'Posebno otre
1' . , ao usadasnjoJ f v.
JCI;VajiU s1:ruikturne u.akumul ... azI'. OClto IS;PO-
sKiim Kapt Hz ,. aCI]I kapItala u svet-
prebrodi tu I.a am ce da
><- nih nOViIm P01jpunim . v
L ve uslova proizvodn . .. . premaCenjem dru-
najamn.og rada To t je l t1l!le I uslova egzistencije
i. do temeljne tada dovesti
cIonalne specLjalizacie Al" asnJih mehamzama interna_
rencije usled krize -da zasad, zaotravanje kOl1fru-
vane kapitale, koji 'Su dosad s centralizo_
cije s vrlo unosnim" t e l l pozi-
,:ednosti. Stoga se iznova
IJa tendencija obrazovan k' J granama jaJV-
ka taI T Ja arte.l!i' kOJIma bi se zatitili
Pl l. a tendenCIja spre v
ternacionalne specijuliza .. T k cava razvit-ak in-
Drava u doba a o, Sjedinjenih
kapitalu obezbed.vrl St l PrItisak da bi ame-
. kili 1 a :rzIsta .
vms ugovora i trgo-
zuma. me u avnih spora-
Konceminterni .
strane, iz rezuLtira, IS jedne
cesa, iz kojih izlazi Tob v.. Ja !ZaCIJe proizvodnili pro-
na svetsKom tritu i ,a cija se samo
kontroIilll putevi IZ nunosti da se
.roJ?a taiko mogJa prodati pr,?meta. dabi se ta
s1cim Ti tOlk . P l\ll1lnaclOnalmm ekonom-
rOlbni promet u e:konomsk OVI ne predstavljaju
S? to transferi proizvoda ovog pojma,
YUU sfere Proizvodn,e iz.J na drugo u ok-
lst0TI?- pripadaju
navaju u cene transfera. p v pr
kr
Olz,:od'1 se
- os o se ecu 'unutar sfere
262
oni ostaju pre i 'Posle transfera elementi
pToEvOdnog Ali, to I?-e da <:ena
transfera kapItalIst-I mogu prOIzvoljno utko
je to argument koji U stvari, drutvena
. norma proizvodnje i razmene u nekoj celini vertikalno
integrlsanm industrija, koje jedan ekonoffiSlk.i proiz-
vodni lanac, odnosi se i na celinJU. proizvodnog procesa.
Ta norma se izraGiva u prinudi na konkurenciju u kas-
nijoj sferi, gde svaki kapita:list po1ruava da realizuje
maksimum vika vrednosti u razmenskoj vrednosti rODe,
da bi mogao da amortizuje celokupnu investiranu masu
kapitala. Konfrontacija robe s konkretnom drutvenOIm
tranjOtlIl svima podjednako cenu i tako ogra-
viak vrednosti .koj;i valja realizovati. Borbom za
najviu profitnu stopu ostvaruje se tendencija p.retva-
ranja uslova proiizvodnje raznih kapitala u jedinstvene
uslove i stvara se drutvena vrednost koja se,
kao lIlorma, svima. U vertikalne granske
dntegraoi.je, tenja za vikom vred-
nosti, ostvariViim u razmens/koj vrednosti robe,
svim kapitalima sniavanje proizvodnih trokova na
svim proizv'Odnje. Tako, drutvena
norma proimodnje i razmene izaziva formiranje
ko-ekonomskih nO'l1IIlii za pToizvod.nJje. Te
nOI1IIle ulaze pri k,oncerninternom prometu proizvoda, li
cene transfera. To ne ,elasu cene transfera uvek
nie od proizvodnih cena autonomnih kapitala kOlji te
proiimodeprodajlU kao rOIbu. U da je eks.ploataci-
ja tla, odnosno rudnih bogatstava u privatnom posedu,
'Odnosno u posedu drave (na primer, nafta) i da proiz-
vodi ekonomSKu kategoriju rente, formiranje jednog
internacionalnog, vertikalno integrisanog kartela, koji re-
gulie tokove proizvoda na raznim stupnjima ;proizvod-
nje, moe visoke cene transfera sirovina k;oje
predstavljaju izvor neizmenjenih renti za sopstvemke.
Najzad, da za vreme kriznih s ne-
stabilnost-ima valute, koncerninterni tokovi robe mogu
naruiti ravnoteu trgovinskih bilansa tih zemalja proiz-
lazrl. iz okoln'Osti da kapitalisti cene Hsta, koje
odstupaju od cena transfera, da bi izbegli ,gubitke u
kapitalu ili da bi anticipiranjem promena kurseva pos-
tigli dobitke u valuti. AId, time ne mogu da
razliJku koja postoji proizvodne cene 1 trzlsne
cene i koja moe biti predmet estokih .kolebanja
bazi iznenadnih i prolaznih kolebanja rtranje.
263
2) ljloga inenj.eringa u fle.ksibi!nosti 11;0rmi
prozzvodnJe l razmene kOJe se ostvaruju U tnternacwnal--
nim okvirima
Internacionalno vertikalnih struktura
se onih grana !koje imaju veliki 'lldeo stalnog kapi-
tala i podlefu rigidnim prinudama. Kod njih
sv.aJki matan nClipredak produktivnosti iziskuje nove an-
vesticije, koje je uzeti u obzir !samo pri dugo-
planiranju. To zahteva s ta-
bHnost i finansijske garancije kakve se mogu sa-
mo posredstvom odnosa, tes-
nu vojnu saradnju. U sistemu nacionalnih drava, koji
udara sadanjem izgledu zapadnog sveta,
<:lJmava, ugovori :lroji se za!lcljuowjlu i tprenoenje njihovih
?hli:ka intervencije, kod kojih postoji .tendencija ka uza-
Jamnom - pedstaV'lj-aju sredstva protiv
opteg porasta klasnih borbi.
konkurencija se odvija u tim okviri-
ma. procesi nejednakog razvitka, koji izazi-
vaju internacionalnu ekJ&panziju ne!k:ih grupacija kapita-
la adekvatno tendencijama koje smo
meri zavise od koncentracije i finansij-
skih sredstava koje drava 'stavlja na -raspolaganje. Zato
svi procesi intern.aoionalizovanja (koji nikako :ne ospora-
vaju poziciju drave) na tehnoloko-
mobilisanju, kojim rukovode ukupni kapita-
u dravnim aparatima. Raz.log za to lei u
nici da, s obzirom lIla fazu intenzivne akumulacije, mo-
da se konkJUrencijom izvojuje pozici-
ja izis;lruje sposobnost da se usmerava transformacija
d:rutvenw uslorva proizvodnje i da se. ona dru-
nacijama proirivanjem i Ujedinjavanjem
stvaranja relativnog V!ika vrednosti.
U organizovanju rada, koji doputa stin1U-
lisaJlJje i kontroLu normi proizvodnje i raz-
mene, ulogu igra fun!kcija inenjeringa, koja
zahteva ogromno ulaganje kapitala. Ova funkcija, nu-
na za ovladavanje dominantnim uslovima prodzvodnje i
njihovim irenjem usvetskim razmerama, sve vie !po-
staje stoer u dnternacionalnoj borbi ka-
pitala. Odatle sledi da je Irad sve ci-
ljevdma vrednosti ka,pitala, pa ga u svakoj
nacijd lkontroliu hegemonijsike frakcije buroa-
zi.lje, uglavnom !Zaobilaznim :putem: Jm-
pemtiVtU "nacionalne bezbednosti".
Iz ovog prethodno izloenog da se ovde
Eunkcija inenjeringa shvata u irem smislu, kao totali-
264
tet delatnosti je cilj planiranje jedinica,
ulaganja radne snage, razVIjanje
nin proizvoda i podela !pJ:"oizvodnih I
hovo organsko povezivanje. Ta - os?TI
organizacije procesa rada ---
razvojem i delom primenjenog kOJI se
ti za stvaranje novih pr<?lZv?dnje u pOOru
cJ
1l!?-a
u kojima su vec l kOJ 'Ih
su opte osobine proucenih vec
preispdtane. je ta bIla
pak proizvodnje, za kOJI .le sam:. deo pro
iz,vodnog .kapitalla, se <?,na. tolIko prosInla
vojHa od pra'Ve prOIZVodnje l !pOstala mesto fikSIranja
frakcije autonomnog kapitala, koji se samo
va i tu funkcijiU pri tom kori.sti ;za ele:
mente proizvodnog kapitala. Dakle, nastaje sledeca sema.
Gl -- 1l:leIlljerilng Gl
Pm .!, .!,
G -- A. " P ... R ---- G'
sfera
prmzvodJnJj e
Funkcija inenjeringa operie na
akta ,.proizvodnje P u uem smislu. na
robini utoliko u pOVeZIVanjU sfere
proie;vodnd
e
i druge sfere, . prome!a. CHi te.
je oda vrednosti iln.dustriJ-
skog kapitala, da se
prddaje ,kao roba samom. u.J)ogle:
du ,climenzija i 'Stepena T? 'se postlze
na1VedentmtransfwmaCI]ama Ta
U!jedno dej'S'l:r\lUje na sferu !pJ:"oIn.eta,.
ja ;proizvoda - u smi.slu norID1ranJa l
nJihovih lSastavnJih i .tihv de!ova u kom-
pleksnu robu - izazIva l P!elnacenle ..
proizvodnih procesa. To, u VIdu lancane reakCIJe, menja
{)Idlruose broja gralD.a, lirz;azi;va promene u
oifikovanju sredstava .za raZVIta'k
s;pecijalizovanih dobara opreme) 'l rad-
ne snage i materijalnih sredstava za prOIzvodnJU. . .v
Odatle sJedi da ta funkcija inenjeringa.
proizvodnju, pa time. 'IndUStriJ-
skog kapitala. Tako mje mmalo cudn? sto. se straha-
wto bno razvila paralelno s .pro-
posredsrtvom te fun1kClJ.e Jedan
pital moe ut.jcati na
kapitala ikoji dejstV'Uju l prOIZVO-
de .sasvim upotrebne vrednostI.
lizovl'lJlli kapital inen:jer.inga moe izazvati premacenje
265
.--
j.;
I,j
: . 1
::
:i
-,
I
il
--
strukture industrije u plurinaciona1.nim ekonomskim
i usmeravati njihov rad. tog proi-
renog 'uticaja prividno na egzistenciji
;vodilja. osno;ya spajanja Iprdimoda
u kompleksnu robu nastaje, po ovom ,shvatanju, zahva-
si&temima koji povezuju proste pro-
izvodne procese. Ovi sistemi -.kao naj;vii rezu'ltat funk-
cije inenjeringa - dase poveu proizvod-
ni ;procesd, zaviSUli od. jedne vodilje. Zato ka-
emo da je za sve broj grana "tehnologija" postala
fa!ktor proizvodnje".
U stvari, mesto funkoije inenjeriIiga je na
preseka i ekonomske !podele rada. Porast sto-
pe vi1ka vrednosti zahteva dvojako cepanje proizvodnog
procesa. S jedne IStrane, proizvodni :proces rada, u uem
smislu, deli se na proste akte koji su organ-
slci povezani; s druge strane, ekonomska podela rada do-
vodi do uannoavanjagrana, kojima postoji inte-
gracija ou vidu ekonomskih proizvodnih lanaca
vanja :vrednosti kapitala.
Funkcija inenjeringa je jedna od najvanijih auto-
nomnih funJkcija koje proizlaze dz rascepkanosti ekcmom-
skID delatnosti da bi se uspostavila koordinacija ovih
delatnosti. _
Na kraju,treba jo ispita,ti ikako se sam
kapital inenjeringa. njegovog povezivanja s kru-
nim tokom drutvenogikapitala je. On ne su!de-
luje direktno u menjanjiU obHka: kapitala, onako kako
je to s trgovinISkim ikapdtalom (koji kupuje .robu)
i .s barukO'VIlim .kapitalom (koji :S!lruplja kapital
za k:upovi.n!u delova proizvodnog kapitala). Te frakcije
menjaju samo oblike vrednosti 'izvan .proizvodnje. Na-
suprot tome, kapital inenjeringa menja upotrebnu vrea.-
nost u sferi proizvodnje, j to kako upotrebu sredstava
za proizvodnjiU, tako i upotrebnu vrednost proizvoda. Pri
tom on viak vrednosti u odnosu na -uloeni
proizvodni kapital. Ka'O takav, on izvesno pravo
na tokove vika vrednos1:!i., porast
va njegova intervencija. Taksa za licencu Gl, koja pred-
stavlja rtOlk dohotka to kapitalu inenjeringa,
jeste pravo koje se izvodi iz ponavljanja primene jedne
metode ili postupka. Nema nikakvog ekonomsikog za-
kona koji visinu tih prava kao dela
Vlika vrednosti u odnosu na dndustrijski kapital. Ta visi-
na (odnosno taj .procenat) se privatnim ugo-
vorom; zato licence podleu vrlo preciznom
reguHsanjlU. Najrzad, proizvod funkcije inenjeringa mo-
e da se kapitafumje kao i svaki deo vika /vrednosti,
266
poto stvara pravo na viak vrednosti.. Tako. on .,'
postaje razlog posed'Ovanja koji se moe 1rupiti i
ti, postaje patent. .,'
Po tome je 'srodan s drugim razlozima posedovanja,
kao to su akcije, koje se izvode iz waganja u
c:iJlcliUSIU kapitala. Ako u kruni tok kapitala, te nov-
sume su za vrednosti. Nji-
hov posednik ih je ustupdo, ali je time ujedno stekao
pravo da lUZima vrednosti.
kapital :inenjeringa se u drugom' pogledu
razliikuje od tih razloga posedovanja. Mobilnost mu je
manja, poto mu je razmenska vrednost vezana .za mo-
njegove upotrebe. A k'Ontrola, koju taj razlog
posedovanja nad reprodukcijom niza
kapitala, ne u proizvodnju, je nego u
pro&tog zajmovnog kapitala, poto je primena
ovog razloga element za vred-
nosrti proizvodnog kapitala.
Tako je funkcija inenjeringa poluga ,pomo- '
koje se 'Ovladava interna:cionalnim opticaj em kapita-
la ii prilSvaja viak vrednosti, to s kojiU
kontrola potencijalndh .promena u proizvod-
nji. Ali rtu funkciju u ovako irokom smislu
je vriti i ,koristiti samo alko .se primenjuje na
sfere proizvodnje i na rtrita koja se proteJu na veoma
velikom ekonomskom Naime, kapital koji se
investdra u tu funkciju izvanredno je veli1ci i, uz to, vr-
lo centra1izovan, taiko da postoje veliki rizici u pogledu
njegove rentabilnosti. samo cent-
ri finansijrskog kapitala mogu obezbedi1:!i. takve finansij-
ske resurse koji iU punoj meni vrenje ove
funkcije. To je i kad !postoji podela rada u '
okviru te funkcije, koja dovodi do toga da mnotvo
manjih firmi sprovodi deo primenjenog istraivanja. Fi-
nansijlsJti kapital kontrolie njilioverezultate,
o oportunostd njihove primene proiz-
vodnji u s;vetsilcim razmerama i koordinie tu primenu
internaciona1a:rlm irenjem robnog prometa. Tako dola-
zi do velike koncentracije kapitala koja se ne zapaa
DJUD.O na raznim oblicima te funkcije, na nji-
hovog povezivanja, koje ne mora biti prirode.
A njemu uveik odgovara jedan priliIV profita.
(Michel Aglietta, "Die gegenwartigen
Grundziige der Intemationalisierung des
Kapita1s", u: Die Internationa1isierung des
Kapitals - neue Theorien in der interna-
tionalen Diskussion, Fran1rnlrt a. M.I New
York 1979, str. 107-121)
Prevela Olga Kostreevi6
267
- Stephen :Hymer
INTERNACIONALIZACIJA KAPITALA
Multinacionalni koncerni ili sistemi multinacional-
nih se. trima povezanim
faktorima: mternacIOnalmm kretanjem kapitala inter-
nacionalnom proizvodnjom i internaci-
onalnom upravom.
Pod internacionalnim kretanjem kapitala podrazu-
mevamo: prvo, direktne investicije kapitala koncerna
u njihove filijale i u prekomorskim zem-
ljama, koje se sada procenjuju, u multina-
cionalnim -:koncernima, na oko 80, a u na
oko 50 milijardi dolara; drugo, s tim u vezi od multi-
nacionalnih koncerna podstaknuti tokovi
i akcionarskog kapitala, to, sa .svoje stra-
ne, izaziva internacionalne finansijske poslo-
ve. Na to se odnose: ulozi u stranim bankama investi-
cije u eVl'ovalute i na tritu evroobveznica,
. stranaca u a:kcionarskikapital multinacionalnih firmi
itd ..... Direktne investicije u inostranstvu po-
staJu osnova za obrazovanje sveobuhvatnog kapitala
za nova kapitala iz celog sveta. Privatni
kovi iz jedne u drugu zemlju su, u najmanju
ruku, Isto tako opseni kao i direktne .investicije koncer-
na i verovatno rastu bre od ovih.
. v.Inte.rnacionalna proizvodnja uk-
IJucIVanJe radne snage mnogih zemalja u integrisanu
sv:tsku koncerna. firme zapolja-
vaJu, na primer, neposredno 5 do 7 miliona osoba u ino-
stranstvu i sve uz to nepoznat, broj osoba koje
268
vre preradu a su najamninama, ili zaposlene
u sklopu licenciranja itd. radi, ukupan broj
zaposlenih u 500 firmi iznosi 13 ili
14 miliona (ovaj broj obuhvata deo, ipak ne sve
radnike zaposlene u inostranstvu); mnogi veliki koncer-
ni zapoljavaju 30, 40 ili 50 odsto i vie svoje radne
snage izvan Sjedinjenih Drava.
Internacionalno upravljanje povezano je s raspa-
danjem izvorne nacionalnih drava i nastojanjem
internacionalnog 'instrumentarija,
internaciO!Ilalnih koncerna, da internacionali1lUj.u kapital
i radnu snagu. Investira li koncern u inostranstvu, tada
on ne alje tamo samo kapital i menadere, uspo-
stavlja jedan sistem za ino stranog kapita-
la i inostrane radne snage u integrisanu svetsku mreu.
Preduzmu li mnoge firme iz mnogih zemalja
ovakve korake i u velikom obimu, kao 'to je bio
u poslednjih deset godina, a i godina se to mo-
e se novi svetski sistem. Svetski ka-
pital i svetska radna snaga spajaju se u jedan zatvore-
ni sistem proimanja, potpuno
sistem nacionalnih privreda koji je izgradio svetski ,ka-
pitalizam u poslednjih godina. Ovakav razvoj
nezavisnost naciona1nihdrava i zahteva st-
varanje nadnacionalnih institucija za po-
raslom Stvaranje svetskog tr-
ita na kome nestaju dravne granice, zahteva jedan
svetski sistem u kome posebni interesi, zakoni, uprav-
ljanje, poreski i privredno-pravni sistem vae kao jedin-
stveni zakonik o pravima i granicama internacionalnog
privatnog vlasnitva.
Ovaj trostruki razvitak jo je daleko od toga da
bude zavren; on se ne odvija bez ali je dalje
i bre napredovao nego to se misli. Naziru se kon-
ture jednog novog internacionalnog sistema, a treba
dodati, da se i njegove pukotine zapaaju.
Na vrhu stoje firme, a neposredno za njima
evropski koncerni. Japanska drutva su jo na
razvoja, ali veoma brzo ih Internacionalna
trita kapitala i internacionalno bankarstvo rastu nag-
lo, a udrueno delovanje ovih snaga brzo smanjuje
autonomiju vlada. Zahtev za internacionalnom upra-
vom izvanredno je jak i se pokazao uspenim na
mnogim frontovima, premda jo nije postignut veliki
prodor.
269
Argumenti
II ovom delu bih se usredsredio :na
ekonomiju ovog procesa, tj. na povezivanje
koje sa sobom nosi multinacionalizacija .. Na
kraju nastaju trita iz cevi, a izgradnja in-
tegrisane svetske privrede zahteva internacionalnu mo-
bilizaciju
Centralni pojam mog istraivanja je piramida mo-
U sreditu ove studije lei spajanje posebnih pirami-
Ida nacionalnih drava u internacionalnu . piramidu.
Franc Oppenheimer je napisao u svom radu
o dravi: ,,Ako se stope dve primitivne dra-
ve, tada se njihovi drutveni slojevi na mno-
gostruko to se' moe uporediti sa kom-
binacijama dve hrpe karata, kada se zajedno pome-
aju". Proces integracije, koji se sada odvija u tinter-
nacionalnoj privredi, moe se prihvatiti na
- kao proimanje nacionalnih koncerna
i nacionalnog kapitala u jedan novi multinacionalni
sistem vlasnitva i kontrole. Proimanje nije ni
no, ni ,niti su podloge iste Asovi,
kraljevi, dame pokuavaju da ostanu na vrhu, ali ume-
sto da vladaju svojom sopstvenom podlogom,
sobno se proimaju u jednu jo kompleksniju strukturu.
Izabrao sam pojam proimanje umesto
pojma ;imperijalizam, jednostavno zato to
smatram da je hegemOnija koja abeleava
poslednjih dvadeset pet godina, pri kraju, zbog ponov-
nog Evrope, Japana i Rusije. kapital
bi, dodue, mogao biti u stanju da potvrdi svoju do-
minantnu p021iciju, ali je on izloen jakim napadima
i vie nego u prolosti da deli svoju sa
drugim .kapitalima.
U svojoj analizi hteo ,bih osobito kako kon-
kurencija na tritu robe i kapitala ubrzava stvaranje
interesa kapitalista, dok hijerarhija 'koncer-
na i konkurencija na tritu rada, cepa klasu
i slabi njenu Dinamika multinacionalnog koncer-
na je proiruje drutvenu prirodu
proizvodnje na svets'kom' nivou, ipak samo na osnovu
manjine. Nastaje sukob opte drutvene
prema kojoj se razvija kapital, i privatne
pojedinih kapitalista. da kapital povezuje mno-
ge radnike u proizvodnji i mnoge posebne .kapitale, on
se razvija u jednu nezavisnu snagu, koja stoji
270
neprijateljski prema drutvu i kontrolie razvitak
ljudske produktivnosti i njenu P?IDenu.
poredak je pun tro-
kovi postaju sve nesnoljiviji, zbog produktiv-
nosti i proirenja sistema u svetu.
U kapitalizmu,
ljudi, koji ostaju strani Clm
mreu koja ih spaja. Na trZlstu,
koji u principu ne drugI
autoritet osim autoriteta konkurenCIJe; oru rusu u sta-
nju da razviju drutvenu Imja . odgova-
rala stvorenoj drutvenoj proizvodnJI. U fabncI 1 u kon-
cernu se koristi autoritativna hijerarhija za koordina-
ciju radne snag.e. Cilj je radnika. u
vanju kooperativnog procesa CIJI .Je on- deo I u.
nju radnika od njegovog rada, njegovog alata Imasma
i njegovog proizvoda. nedemokratske rad-
nog procesa, ne mogu biti ?au-
ke za ljudski prosperitet, dok ClllJeruca da radniCI :f!e
:r:ade dobrovoljno su na
prisiljeni, da kapital stalno m,?!a.
ju da bi prisilio radnike
drave, kapitalizam se pokusava na
nivou od trita da bi se moglo redUCIratI raSIpanje
sredstava i sukobi kapi-
tala i kapitala i radne snage. Ali, cIrmVl lU
njenim postupcima vezane ruke. 0D;a I?ora da. resava
probleme, a da pri tom ne povredi SIstem pnvatn?g
vlasnitva koji stvara ove probleme. Dobronamerne m-
tencije dravne politike uvek se slamaju na ovoj pod-
vodnoj steni, i drutvo mora :i da snosi
kove stalnih invaliditeta nesposobnosti, zadovoljenja
drutvenih potreba .j gradskog razvitka.
polazna mojeg prikazivanja je
Na alost, .nije sveske
o najamnom radu, spolJnoJ trgOVllli, o draVI o svet-
skoj privredi (ili ove sveske l
Marxove analize su rasute u njegoVIm mnogobroJI1!lID.
spisima. U tomu Kapitala ipak se nalazi, .
koristan, kratki prikaz njegove osnovne organi-
zacije. Na ovom mestu Marx iznosi "tri .glavne
nice proizvodnje."
1. Koncentracija sredstava za proizvodnju u malo ru-
ku, usled ona prestaju da se ispoljavaju svo-
jiIna neposrednih radnika i, naprotiv, pretvaraJu. se lU
drutvene sile proizvodnje. Mada isprva kao pr-Ivatna
271
'.;
(
Ovi su trustees buroaskog drutva,
ah onL trpaju U dep sve plodove ove svoje
ke uloge.
. . 2. 'Organizacija samog rada kao drutvenog: koopera-
podelom rada i povezivanjem rada sa prirod-
mm naukama.
I sa jedne i sa druge strane
proizvodnje ukida privatnu svojinu i privatni rad, ma-
da ,u oblicima.
3. Uspostavljanje svetskog trita.
U stanovnitvu ogr9ffiUa proizvodna
kOJ.a razvIja u okviru
l mada ne u istoj sl'azmeri - porast
(ne samo njihovog materijalnog sup-
'. ra.stu mnogo brze nego stanovnitvo, pro-
1 .koJa u prema bogatstvu po-
I kOJU ta ogromna proizvodna snaga
deJstvuJe, 1 odnosIma vrednosti toga buja-
kapitala. Otuda krize. "I
Internacionalizacija koncerna -
Da bi radna snaga. mogla kooperirati, mora biti
i povezana razmenom. U .ka-
pitalizmu je kooperacija radnika ostvarena u potpu-
nosti kapitalom koji ih zapoljava. Istorija drutvenQg
rada je istorija drutvenog kapitala, jer broj radnika
koji mogu zajedno raditi zavisi od stepena koncentraci-
je i centl'alizacije kapitala.
Dve snane snage koncentracije kapita-
la u sve agregate i sledstvena integracija ovih agre-
gata u jedinstvenu celinu su konkurencija i krediti.
tera firme na stalno reinvestiranje njiho-
vih profita i na proirivanje njihovih trita :kao sred-
stva samoodravanja. Kreditni sistem ujedinjuje indi-
vidualne kapitale i prouzrokuje njihovo dalje
On f.unkcionie irznad kao ogro-
n:an za centralizaciju kapitala i
ocuvaD.Je njegovih kolektivnih interesa. Trine snage
danas deluju ill svetskim i dovode do inter-
nacionalizacije koncerna i kapitala.
I K. Marx, Kapital, t. 3, Prosveta, Beograd, 1977, str. 224.
272
Dinamika ekspanzije koncerna
se razvijaju poseb-
nom ili posebnim prednostima. Pre nego to
se njihove inovacije proire, ona mogu prodavati, uz
nie cene nego nJihovi konkurenti, i jo uvek prodavati
po cenama koje su veoma iznad cena proizvodnje. 'Nji-
hovu poziciju ipak ugroavaju njihOVi konkurenti koji
mogu otkriti novu tehnologiju, nov.i proizvod, novi 'Or-
ganizacioni oblik i n'Ovi potencijal radne snage. Dijalek-
tika proizvodnog ciklusa daje kapitalizmu svoju dinami-
ku. Uvede li se inovacija, i ako je ona uspena, proiz-
vod postie sve tranju uz istovremeno potiskiva-
nje drugih proizvoda visokom stopom rasta, i sve
broj ga trita
smanjuje se prirast uz izglede na dobitak.
Istovremeno, druge firme pokuavaju ,da se pojave na
tritu, jer upravo uspela inovaciJa prua opipljivi do-
kaz dellowonnosti novog proWvoda, i postojaIIlJja tri-
ta. Kada se upozna tajna tada da domi-
nil'aju trokovi proizvodnje. Konkurencija drugih firmi,
koje raspolau jeftinijom radnom snagom ili prihvataju
niu profitnu stopu, gutaju profit prvobitnog .ino-
vatora.
P'Ostoje dva za prihvatanje konkurencije:
prvo, mogu biti preduzeti stalni napori za razvijanje
novih proizvoda; opada li stopa rasta, tada moe firma
drugim putevima i nastaviti .visokom
profitnom stopom. Drugo, proizvodni ciklus moe se
produiti time da se osvoji kontrola trita plasmana,
da se mesta s jeftinijom radnom snagom i da
se proizvodnja tamo premesti i, taj-
ne. Ove dve metode ,ge, nararvno, proimaju, jer to je i-
re trite jednog to je ono vie u stanju da
podeli tr:okove inovacija i utoliko vie ono moe davati
za istraivanja i razvoj.
Ove metode zahtevaju dalje investicije. U jednoj
vremenskoj moda postie
visoku profitnu stopu jer raspolae artik10m koji dob-
ro ide, ali konkurencija i tehnoloke promene prete
da razore njegovu prednost. Mora se ulagati profit raeli
poboljanJa i proirenja proizvodnje uz pretnju pro-
pasti. Na taj su promene u kapitalizmu neto
normalno i prolazno. Ljudi ne mogu sebi dozvoliti da
smatraju ili postupaju kao da je nivo raz-
vitka Neprestani prevrati u proizvodnji :i. dbez-
18 Marksizam II svetu
273
raspoloivog kapitala deluje tako da ih
sta:knu na traganje za novim metodama i novim
tima proizvodnje.
Internacionalna konkurencija SO-ih i 60-ih godina
C?ya. igrala je uposleratnoj
am.enckih firmI u mostranstvu veliku ulogu . ..... CL""JU
velIki koncerni, koji su hili ili su postali ,
ni, sl! prednostima u organizaciji,
tehnologIp, u prilazu kapItalu i u diferenciranju
.. Om su jedan deo inostranog
Zl:sta l UZlValI su 12vesnu zatitu za svoje pre-.>
velike proiz- '
vodnJe.1 Ponovo JacanJe Evrope i Japana"
ubrzo Je predstavljalo izazov i ovi :koncerni su ubrzo
moral. iv kako firme primenjuju i
poboljsavaju ;i metode. Mogli SUi
Je nJ.ihova ekspanzija
pOjavom novih kapItala u drugim zemljama. Uvideli
su da njihove prednosti hiti kratkog veka ako za
njihovo ne investiraju u inostranstvu. '
Ove firme su za svoju' ekspanziju imale tri motiva:
. 1. su na tritima tranju za,
pro1ZVodIma za kOJe su se one specijalizovale;
. 2. Sagledale su prednosti jeftinije radne snage (pro-
IZVOdnOst podeljena najamninom), to je profito-
nosnim proizvoditi II inostranstvu;
3. Zapazile su da se inostrani konkurenti hre raz-
vijaju od njih samih i da osvajaju sve deo svetskog
trita.
Za postojali su moda ovi
motivi kao posebni fenomeni, ali su oni preko trita
rada v Evropa i Japan su
posle ratmh razaranja, daleko ispod
kog strukture i
Ipak, njihova potenCIjalna produktivnost uz dati na-
rada i nivo radne snage, :nije ibila !tako mno-
go isp.od bi se zaposlila radna snaga i
bl se ?loga? 'IZbeCI prebrzi porast potronje, veliki
VIsak ostajao bl na raspolaganju.
alternative bila je
i drava je stvorila infrastrukturu
novu politiku spoljne trgovine i razvila
IJacku strukturu za usmeravanje kapitala i planiranje
274
.jnvesticija. Slobodan je. bio put :a ?apu .. ekspanziju
,,' privatne industrije. .kapltalis't!- bih su u'sta- '
, nju da iskoriste tehnologIJu, kOJa u rata,
, da postignu visoke stope :obrt.a 'l porast.
Ovaj l"ast, koji je .. 12 poljopnvrede
industriju i iz starih mdus.tnJskih grana II nove, prosI-
rio je trite za nove . v . . .
Za firme nastala Je Jedna sansa, ali l, :IZa-
zov. Porast inostranih trita i ponuda radne snage dao
je podstrek za investiranje u evrop-
skih i japanskih firmi nuz:um. Y doba
njihovog kraJ7m ,:etrdese-
tih i pedesetih godina! v . ni-
kakve investicije evrog-
skom kontinentu. Tek posle stvaranja Zajednickog tm-
ta firme preduzele su napore, 'kao
to' ih je ozbiljna konkurencija j.apanskih pod-
stakla na njihov veliki na K;apltalistu ne
vodi u ekspanziju predostroznost, vec pntisak konku-
rencije.
Internacionalna konkurencija 70-ih i BO-ih godina
Svetska privreda prua danas nove i
izazove. u
Evropi je presahnulo Clm su
vene ljudske potencijale i
ne snage. radnika .u pogledu mvoa
ta potronje se 'u :ras-
blagostanje. I u Japanu.Je .sli<;na
cija nestaice radne snage, tj .. lZIDe?U
proizvo.dnje i potronje radnika. U SJedinJemm DrLa-
vama izgleda, sa stanovita kapitala, ,da )e o.tpor
radu dobio opasne forme. Preduzeca 12 ovih zemalja
se sve vie ka radnoj snazi u udaljenim pod-
. .
U Evropi su niski standardi. potronje
jako. proirenje usluga I
obrazovanje doveli do potencIjalno Jako VIsoke stope
vika rada, koji je sada ostao. zaglavljen .
kratskom socijalizmu. OdgovornI predstavmcl ovili. ;na-
cionalnili privreda pokuavaju da ovaj usmere na
akumUlaciju kapitala i "slobod-
nog sveta" iz toga bi mogao nastati veliki :IZazov
nja bi bila jo ali kada hi ove zeID;lJe
prihvatile l"azvitak). Buka oko trgovme
275
, ... ,
"
Istok - Zapad i oko sporazuma je pokuaj
da se ovaj izazov pretvori u posao. I manje napredna
i manje Kina predstavlja privred-
ni i industrijski izazov. (Ovaj je napisan per-
fektnom imitacijom naliv-pera 'Parker, ko-
liko se moe utvrditi, u Kini; prodaje se po 50 centi
u IraIllU, u SiIngapuru po 40 centi.) Buka oko kineskog
vika rada upr-avo ovde.
,svet" 'll narednim. godinama pos-
tati ratite. proizvodnja, pie
Marx, "prvo robnu proizvodnjru pretvara u opitu, a
onda postupno pretvara svaku robnu proizvodnju u
Veliki privredni (pTevrat !krajem devet-
naestog i dvadesetog pretvorio je
svet" 'll izvozne privrede ikoje su pre po6ivale na
p'lan:tanom, illi Isezonskom radu nego
na slobodnom tritu :kapitala i radne snage. Iz toga
naJStaJa evolucija dovela je u i pedesetim
gocLinama do nacionalnih pokreta za nezawsnost i do
jakog ;porasta urbanizacije, infrastrukture ti obrazova-
nija. Apsolutno veHki hroj ljudi (dalko samo mali
deo stanovniotva) koncentrisao se u gradowma, ali
SipOso:ban i voljan da !prodaje svoju radnu sna.:,ou. Na
osnovu velike ponude slobodne radne snage, ostala je
potronja na niskom nivou, dok je porasla po-
tencijalna produktivnost. U sutini, ovo je nastalo na
osnOlV!U .izgradnje - od strane drlavnih tela - shstema
obrazova!l1ja, gradske i industrij,slk:e infraS!trukture i dru-
gih IUJSIluga.
,Potencijalni vtiak: radne snaJge je veoma veliki, dok
je ldkalna klasa, 7Jbog za vre-
me kolonija.lirzma, slaba. Prvobitno su JlIDogi multina-
cionalni koncerni zahvatHi ovu jeftinu ponudu radne
snage da bi zameniJd. uvoz, a danas izvoz u
druge nerazvijene zemlje i u razvijeni 5IVet. Ova faza
stranih investicija tek ali je, zbog poraS!ta ibo-
gate ponude radne snage, veoma verovatan njen nagli
porast. Za multinacionalne koncerne postoji velIiika opas-
nost od socija1izma jJi draV'Ilog kapitalizma, koji spre-
transformacijIU robne :proimodnje u kapitaListiaku,
tj. predajru azijskih i egi:pamslk:ih kraljeva, etrurskih
teokrata i dr. nad. kolektivnom radnom S!l1agom, multi-
nacionalnim koncernima.
Velike fiirme ovog sveta se ()IVe razne iz-
vore 'rasta, ali pre na nego
da vratove. One pmnaju zavis!l1ost i
2 K. Marx, Kapital, t. 2, Prosveta, Beograd, 1977, str. 38.
276
nastoje da sebe ,podele a da ga ne' lUllite.
Na taj njihovi profiti :postaju.vsve zavisni
od zemalja njfrhovog porekla lJ. sve VIse zaWs!l1l od. svet-
ske prirvrede. Sulkobi fimli .na osn?V'll
nosti se pretvaraju u razraounaVa!l1Je oko mternacJ.onail.-
ne podele trita.
Internacionalizacija kapitala
Druga vel!ika poluga za koncentracitu centraliza-
ciju kapitala je kreditni sistem. Stvaranje Jednog svet-
skog trita kapitala jo je u ako ,se, pro-
dui razvitak u dosadanjem tempu, svetsiko tTZlste ka-
pi1:aJla .uskoro postati faktor od u
svetsikoj privredi. . . .
Multinaciona1ni g.istem koncerna 'l.
tr]te kapitala treba posmaJt:r:a1i proZI-
razvitak. koncerna
krartkorofuim zajmoVJID.a, kOJa nastaje IZ stalnog,
kada posve uravnoteenog pri:liva i odliva
nacija, podstakla je internacionalno bankarstvo l time
pomogla integrisanjru. Du-
potrebe za l
kreditna s!posobnost su povecah .za mternaCl?-
nalndm li. akcionaI1sllnm kapltalom. To qe
snaga slobodnog internacionalnog IkretanJa
kapitala. .. v . k
Trite eVToobvez,mca pnvlacI, na :pnm.er, ' a-
pital iz celog sveta ,deo d?lazi iz
zemalja, bogats'tvo 'll:. naftI Istoka l
rami dobici ,iz jugoiS!toooe AzIJe), konc:entnra ga u or-
ganizovanoj i oga u preko
multi!l1acionalnih koncerna i drugih ..
nosi intemaciona1nog kapitala i nJegoVIh pnvile-
gija. . vv al
Razvitalk internacIonalnog trIstakaplt a omoguca-
va multinacionalnim ,koncernima zahvat u
vine mnogih nacija, stvarct?je i.
duje fuzijama li. .srpa]aDJ'l.JIl!l. .Je
da se time st:varanJ.e Iden?teta :n-
teresa konkurentskih naclOnalmh kapItaJa, sto
je sastavni deo
nog sistema koncerna. U glaVI ukazano
kalko je internacionalna konkureru:aJa tr-
itu podigla - n<l;c1ona1ni?, na
cionatni nivo. Na shcan nacm s:tru
J8
privatnog kapitala, k'roz ioli preko jednog multinaClonal-
277
nog koncerna, podie interes pojedinili sopstvenika do ..
UJk.uJpnog internacionalnog sistema, i to
u onoj meri u kojoj njihov dohodak sve manje dolazi
iz zemlje nj.ihovog porekla, a sve vi\e iz svetske privre-
de u njenoj. celini.
EkspanzijIU fil1lIli u prekomorSke kra-
jeve je, na primer, proirilo internacionalno
spajanje fondova za investicije sQpstvenika
akcija. Uz to su Amerikanci stekli akcije
koncerna Hi SIU dnvestiTali u zemlju i nekretnine ili u
druge S'Vojinske vredn{)lSlti u inostranstvu i prene1i su
time svoje interese od Sjedinjenih Drava dalje u ceo
svet. Pri sadanjJm izgledima industrijsikog ras-ta van
Sjedinjenih Drava, i zbog drutvenih i pro-
blema unutar Sjedinjenih Drava, se dalje ovo
rastIUranje plasmana kao jedna vrsta ibega kapitala. Isto..
vremeno su kapitafisti drugih zemalja pokupovali akcij-
ski kapital u Sjedinjenim Dravama, ponudivi novac
multinacionaillim koncernima na regionalnom ili lokal-
nom tritu i pri tom svoj nacionalni karakter
i postali deo internacionalnog ikapitala.
Nacionalni koncerni i nacionalni finansijski kapital
j e u !l"azvirtJru naoional!nJih
koncerna i naciona1rnog ikapitalizma na XX sto-
Pre tog vremena postojalo je industrijsko
kao zatvoreni pogon, sa malo ak-
cionara sa S't:rane. pokretima fuzionisania i razvitka na-
ciona1rnog trita kapitala za akcionarsid karpital poste-
peno se stvarao moderni ikoncern, sa mnogo akcionara,
od kojih nijedan nije posedovao akcija.
. Mnogo se tpdsalo o proirenju svojine i o S!IIlanjenju
dI'Te!ktne :kontrole nad upravom od s,trane
sOIpStvenilka i o tome kako je to stvorilo autonomnu
koja ?ezavisno od ka-
?ItahstlOkog karaktera prOIZVodnog procesa. Izgleda mi,
1pak, da je prikladnije ovaj proces gledati upravo u
pravcu, tj. sa SJ1:anowrta veUkog kapitaHste,
a Je jedan. odsto koji poseduje
vecmu akC1Js!kOg kap1tala. Model'Ill koncern je bio tvo-
revina za odravanje Kontrole oi kontinuira-
ne aikumu1acije njihovog bogatstva.
Stvarno se dogodilo da su bogati raz-
me?,ili i na. taj isikovali front.
Om se rusu odreklI svojih interesa, su ih. uoptili.
Umesto da bude uloen II jedan pogon, poro-
278
kapital bio je podeljen na mnoge _pogone i na
druga ulaganja svojine, na primer, dravne obveznice,
zemljite i nekretnine. Kon1rurencija u ovom
sistemu manje-vie izravnavanje oplodnje kapirtala, i
svaki kapital sudeluje pri dodatnom rasturanju i oprez-
nom upravljanju, .prema 'Svojoj u optern
drutvenom viku Zadrani rivaliteti .proisti-
iz nastojanja svakog pojedinog kapitaliste da .po-
stigne .oplodnjIU kapitala, ali !postoji i op-
-ti dominantni interes za ukupnu profitnu stopu.
Struktura koncerna i razv;itak menader.ske klase
oSipOsobili su kapital da delegira na druge kontrolu nad
radnicima i da se moe p.oU2ldati da trite i vlada obez-
bede stopu akumulacije i profita. U vezi s time Marx
citira Aristotela: "Gde g.ospodari nemaju potrebe da se
oko ovoga sami tu nadzornik preuzima ovu
a oni sami bave se dravnim ili filoz.ofiraju".3
Platonovu misao, moglo bi se da SIU
saps,tveniei kapitala poddgnutd na mesto dok
tehnostruktura vri funkciju tI'lllpa. Interesi
Rocktfellera nisu vie povezani za StandaT.<i
OH, ali njihovo stremljenje ka akumulaciji nije se
njilo - ove porodice studiraju ekonoID1Ju 1
bave se dravnim poslovima u bankama ivladL
Multinacionalni koncerni i intemacionalni kapital
Ovako posmatrano, naoionalni koncern je ponitio
kolektivizacijom "privatnu" svojinu i dao joj opti dru-
tveni karakter, kao, u sutini .ka-
pirta1 jedne klase. Bitni interes ove klase nije rat sva-
kog protiv svaikog, potreba sviju da se
odri drutvo, tj. pravo mi. dohoda!k na
osnovu svojine i garancija ponude radne
snage da se proizvede ovaj dohodak. Na naOin
multinacionalni sistem koncerna nasto}i da iUlkine na-
cionalni kapital i izgradi ,svetski sistem u .kome se u
meri nego ikada ranije, proizvodi kooperativno,
ali kontrola je nejednako podeljena. Kapitalisti kao
h'Tanioci drutva, nadalje dobar ,deo d.obitka stavljati
II sopstvene depove.
Bez multinacionalnog sistema koncerna, rast ame-
evropskog i japanskog kapitala bio bi ugroen
od porasta novili kapi,tala i od novih al-
ternaJt:iva zasnovanih na produkti'Wlosti rada.
3 K. Marx, Kapital, t. 3, Prosveta, Beograd, 1978, str. 323.
279
.' .'
i:
Interesi ovih jedan posto mogu biti bolje mul-
tinacionalnim sistemom koncerna, jer ovaj sistem poje-
dine njfih<YVe potencijalne verovnike preuzima i koopti-
ra, a druge istisi1ruje.
V,:,liki uticaj koji ovaj sistem ima na stvaranje in-
tern,aclOnalne klasne svesti na ,strani kapitala, neka bu-
'?e llustrovan pr.imerom uspenog
InJdustrijskog kapitaliste u nerazvijenim zemljama. Krat-
moe mu izgleda1i povoljnijim da ostane ne-
zawsan od internacionalnog !kapitala i da dalje razvija
sopstvenu inicijativu; ipak, njegoVIi. intere-
si su Nezavisno od uspeha
postavlja'ju se dva problema: nasledstvo u
upravljanju, i mogu6nosti da se dobije ka-
pital za ekspanziju sve dolk porodica eli da zadri SiVO-
je Uz to. stalna pretnja nacionalizacije.
Od1'l1:Ol II se ovaj kapItalista ,da se ou muhinacio-
nalni koncern, moe reiti ovih problema. U za-
za profitonosne ali refleksi/bi1ne investicije u na-
Olonalnom dobija udele u multinaciona1nom
koncernu koji trguje na svetsikOllll tritu' tako biva za-
od srvih snaga koje stoje na puru' dnternacional-
nog :prava na privatnu svojinu. On nije vie vezan za
svoj zanat, ili za svoju zemlju. Vitalna spos.obnost nje-
govog hiti vezama s mW1inacio-
nalnim konce:rnom, a on sam moe ostati u svom pre-
d moe ga i dalje voditi. Osim toga, smanjuje
se n3egova potreba za 'svajcarskJm banikoVil1im kontom
i put.evima da izbegne obaveze prema sopstvenoj
da n;jegov ,kapital dobija osobite predno-
sti kapItala. Mada sva!ka drava, kad je
o sVOljih granica raspolae
apsoJutmm suveremtetom, most'rani kapital je
praVIlom "mkakva konfiskacija bez odtete".
. poka2JUju se za svakog ka-
J?I1wstu u svetu .koj:i trai zatitu i rast. 'Po mo-
Jem to doprinosi razja'njenju zato ,kanad-
ski d evropski kapitalisti daju prednost pozi1:ivnom od-
na . . eks:panziju (to .da sami po-
nego negativnoj reakciji, .da se,
namne, hloklra prodiranje. Ja smatram da bi
Japanski kapital mogao putem. Ko zna -
d r;t'stka ekspanziju spolja,
da bl odrala SVOJU moc U zemlJI; prema tome, u ime
nauke i ,tehnologije, ona iri ruke prema multinacional-
nim koncernma.
Ukratko svetski bogatai imaju jak ,interes
da se u proces internacionalizacije da bi odr-
280
ali svoje pozicije. Sloboda da se u
trite kapitala i da na njemu 1konk.unsu, omoguCUJe
im da oplode svoju imovinu
nacionalndh vlada, tj. kontrolu vecme. Ih ovo
od nesigurnOsti pojOOinih trita i vlada l stvara
interes za odranje sistema II
Stalno agregirani profit podeljen nja-
ma, manje ili vie ti skladu sCI;' njih?vim
se konkurencijom postigne Izravnavanje svet-
skih profitnili stopa.
Internacionalna podela rada
Kao to je prikazano, trine snage dovode kon-
cerne i kapitaIDs-te do internacionalizacije i do
prizIDavanJa harmonije njihovih interesa. Lstovremeno
one cepaju ko1oj se. kOo:,Pera-
dja pri'karuje kao ,rastuca PrOSIrenje tr-
ita .delom ne pomae da pro-
meni i U mnogim ono lm pre
odumma njihovu sigurnost i s1aibi1nost. . v' .
Multinacionalni sisrtem koncerna, da bl preZIveo l
da bi se mora odrati profitnu stopu. To, u
liniji, zavisi .od stanja na i od
razmaka produktivnosti rada, l udela kOJIl rad-
na snaga sme da kontrolie. Kapital moe biti ugroen
od!bijanjem radniika da rade efikasno uz "razumnu na-
jamninu" i. na kraju, revolucijama bi
unitile privatnu svojiinu kao osnovu dohotka l Inves-
ticija. .
Radi odra'llja razdvajanja rada l kontrole
kapital je stvorio prod::enu da
bi radnike S!pojio ou prOizvodnJI, all razJedmlO nJih<;yvu
Kapital na nivou koristi dral\liIllU
kn:-atiju za odranje - silom i1i - ops:ti
h
strukturnih uslova koji bi .pokrenuli radnIke da rdu
svald dan na posao, kao i da priznaju
liste i njegovo pravo na vii bIlo.
efikasnosti ili u VIdu karrnata l diVIdendI.
Struktura koncerna: "divide et impera"
"Kao to su voJsci potrebni oficirU i podoficiri, tako
su i masi radnika koji rade zajedno pod komandom
istog :kapitala potrebni iJlIdustrJj s:ki vii oficiri. (uprav-
nici, managers) i podoficiri (nadzornki, Arbettsaufse-
281
'j
her, foremen, overlookers, contre maltres), koji za vre-
me' procesa rada komanduju u ime kapitala".4
Na raznim osnovama multinacionalni koncern.i od
radne stvaraju lokalne hijerarhije, koje
nadzrlru dneyne up_
rarve za naCIOnalnih grana i,
na vrhu, strateske centrale zasrveobuhvatno i
usmeravanje budetske .kontrole. Na dnu ove
vertikalne !rijerarhij.e stoji radna snaga, podeljena na
naCIOnalnosti. Napredovanjem u ovoj pirnmidi
nac'J.onalnost posrtaje homogenija i sve vie severno-
evropska .
Frunikcionisanje ove hijerarhije ima dvostruki kaTak-
.. ispu:'-java funkciju koor.dinacije i ujedi-
nJavanJa, sto Je nuzno svuda tamo gde mnogi zajedno
rade, a ispunjava funkCije koje proizlaze iz
rada u proizvodnjd. U kapita-
drutveno o 'Svojoj delatno-
sti, .svoJIm masmama ili SV01ID.e proizvodu. on posmartra
srvOJ rad kao neto to radije ne bi radio kad mu ne
bi ?io potreban novac. da on sudeluje dobro-
volJno, svaki dan je stalno s radnim
vremenom. Kapitalista ili njegov zastupnik: pokuavaju
da pokrenu radnike da neto to ne ihi eleli da
rade, a radnici pokuavaju da to ne urade.
Drvostroki kaTaJkrter ove tehnostrukture odraava
podele rada, koja se zasniva na spe-
CIJaLizaCIJI IZ kOJe produktivnost i deli-
lU principu "podeli pa vladaj". kon-
cerna Je struktura koja slui, u sutini kontroli stru-
informacija. Jaka verti:k:a.'lna omogu-
lako informacija prema gore i nare-
prema dole; Jakom horizontalnom komunikaci-
jom 'Ila vrhu ostvaruju se akoije. Na dnu
piramide je razbijena horizontalna komUDJikacija, tako
da 'Se ne moe ujediniti protiv manjine. To se
ostvaruje niza piramida u kojima predsednik
nadgledava IZvestan broj osoba, od kojih svaka ponovo
nadgledava na broj osoba itd,
sve dok nIJe mtegnsan u. veliku piramidu koja se
sm od centra. Svaki ,pretpostavljeni kOlIltro-
sredstva rada i osoba koje su pod
nJlm.
. U princtpu, svaka osoba moe komunicirati bez ob-
Zika. na kom mvou, sa svakim 'Ila istom nivou' koji ne
4 K. Marx, Kapital,' t. 1, Prosveta, Beograd, 1978, str. -297
-298.
282
pripada njegorvoj grupi, samo preko p.retpostavljenog
na 'stepellJi.ci. to se vie napreduje doz-
voljena pokretljivost, i . odgovornost.
Na samom dnu lestvice lji\.ldi 'se cene na dnevnoj ili
OS'llovi i imaju neZJllatne anse za
nde, lU usko postawljenim granicama. .Na nivou
manadmenta IjUJdi karijeru; je
kivaJlla Jc.runa njihove efiikasnosti. to se vile napre-
duje, sloboda kretanja je utoliko je i .odgo-
vornost. Ljudi biti dvostruko da
je s viim poloajem povezalIla i plata. Osobe na
SfI'edini ili na vrhu, imaju poloaj. il.ti "job" i dobivaju
ne .najaiII1l1li:nu, platu.
Vert:iika1rno raslojavanje ,kO'llcerna na pode-
li wnnog i rada. Intelekrualne funk-
cije na viem rangu gomilaju se na vrhu i neS'taju na
dnu piramide. U 'Prirodnom te1u su glava i ruka
sobno povezane. U koncernu se dele i postaju smrtni
neprijatelji. Iako mu1tinacionaln!i. koncerni ras!podelju-
ju p!I"oizvodnju u celom svetu, .oni koo:OO.i-
naci1:u i planiranje u gradovima i zadr.ava-
ju za sebe i dohodak privilegovanih.
Na ;taj je prostorne podele rada
oslabljena baze. Svalka nacionalna iId regionalna
radna snaga vri specija1izorvanu delatnost,
samo za integrisanu celinu. Radna snaga pak nema
pojma o orvoj celini. Njena integracija sa drugim gru-
pama nije nikakav samostalni (gla-
ve), koji ih dri za:jeooo. sa drugim gmpama su
strana .i eksterna stvar. i njihove nacionalne
- njihovi .dravni slubenici i lokalni pretIposrtaV'ljeni
- samo su posrednJici u jednom .srvetSlkom
sistemu, SIll od infOlmacija nunih da bi po-
stigli bilo kakav pregled. Nacionalne tehnostruktu:re su
u prorti'VTOOnom poloaju. S jedne strane, nalaze se u
srukobu s vrhom piramide u pogledu svojih elja za bo-
lJim poloaJima, ili u pogledu nacionalne identi:fii'kacije
sa svojom domovinom; s druge strane, :su
i zavisil1e zbog nedostatka preduslova mo-
- info:rmacija i novca.
Vlada prividno raspolae suverenitetom,
ali je u srvojoj stvarnoj i stalno se
ogleda s internacionaliI1j,m koncernima u boI"bi za teh-
nologiju i kapital. DI'ava ostaje S'laba, dik-
taru budeta, najstroijem nadzorniku u
.kom drutvu. Ekonomija koncerna pokuava OVlll dile-
mu da rei na za reavanje njenih pro.,
blema je potrebna drava, ali ona
283
da drava pod uticaj koja
for:maln?m dra-
VI. Sve dok IZ proIzvodnog proce-
ona razvI]!L osposobl]enos t za stvaranje kapitala
tehnologIJe. Drava mora .izmoliti kapital i tehnologi-
]u od centrale .. koJ?-cerna. V;pravo u ovom procesu, u
ko;ne ona dobIJa :se da
drzava ponovo zaVIsna. Internacionalna podela ra-
da ruku. i jednu ruku. od druge i .ti-
me SllabI ?tpor protiv kontrole kapitala.
:Slabl]enje dTave ]e mac isa .dve otrice. On uzima
V'ladI da ispuni drutvene potrebe koje za-
aktivno po11poru i razumevanje Sita-
nOVIhl.stva kao celine. Dokazani efekt ra-
koja drava ne moe ispu-
otJpor i za-
P7Isil]ava]u kapital na otvaranje novih,
lOS IZvora, kao prostornu industrijsku re-
zervnu aI'IIhl]u. Tako se .priroda in-
dustrijal!izacije sveta".
v . hi potencijalno pobolj-
:poloza] I?o]edinca, ali radnicima visoko raz-
ono .. Izgleda kao razjanjavanje oiko rad-
mh mesta, Jer su nJihova radna mes.ta i dohodak stvar-
konkurencijom, utoliko
w.s,: ]e n: teret Siro-
masm, napustem krajevi, l1a!stali, na primer kada je
zanu:la tekstilna indus!rij.a. na Dra-
va, ,.mogu se .danas pOJaVItI u svetskIm :razmerama. Bu-
duCI kapItal grupu radnika dru-
procesu "umstavan]a isagorevanja poljo-
pnvrede , napredne grupe su prisiljene da .padnJu u ne-
do naredne upotrebe, ako je njihov otpor
oslablJen.
karakter kapitala
Kao siromatvo u Sjedinjenim Drava-
ma ?va] proces se kad je
o radno] broja lJudi, koji se
ne mogu pnlagoditI procesa i koji
su . u kvalifikaClOnO] .strukturi radno ne-
sposobm, rasIp,a se. Istovremeno je podstaknuta ona
grupa koja, iz. bojazni od otputanja, obu-
hv,:ta. Ka.pItalIzmom izazvan porast po-
trosp]e nOSI Istovremeno i neljudskU izgled. V
drustvu zasnovanom na ne]ednako1 .podeli i na
284
privatnoj ignoranciji, novatori apeluju ille na ljudske
potrebe, na ekscese i neumerenosti.
Ptrodui li se ekspanzija i proimanje
multinacionalndh koncerna, takva svets.ka pri-
vreda u kojoj u vodecim granama zagospodariti gi-
gantski svetski koncerni, koji konkuri-
sati vrbovanjem i inovacijama. Proireno trite i pri-
tisak na cenovnu konkurenciju veoma verovatno do-
vesti do ubrzane stope inovacija u svetskim
ma. Ovo opet da stvorena nesigurnost zbog
ova!kvih promena zahtevati sredstva za istraiva-
nja i inovacije. Ovaj "feedback" moe dovesti
do konkurencije, ako vlade forsi-
raju rast subvencija za istraivanje i centralizaciju inter-
nacionalne komunikadje, to da se najed-
nom zahvati ceo svet.
Internacionalna konkurencija verovatno, ivotinj-
skim nagonima multinacionalnJi.h koncerna, ako ne ipO-
a ono, u najmanju ruku, gajiti i stalnim razara-
njem starih potreba i elja i stvaranjem novih, dovesti
do revolucionarne konS'1:rukcije svetske privrede. Stil i-
vota sadanjih naprednJih centara se na perife-
riju, a za se nove potrebe .i elje.
Ovo se ponovo proiriti, u .permanentnom ciklusu ino-
i zastare vanj a, i 'Ila ostatak sveta, to je Schum-
peter nazvao "kreativnom destrukcijom" .
"Glad je .glad - pie Marx - ali glad koja se uto-
Ljava kuhanim mesom, noa i viljiUlke
je od gladi koja lJ.'lU.ke, nokata .i zuba guta sirovo
meso".s .
Neverovatni tehnoloki napredak kapitalizma podre-
carstvo pri-rodne nUllost.i i zamenjiUje ga istorijsKi
proizvedenim .potrebama. Nes'1lilIllIl!jdvo je mulrt:inaai{)[la:lni
koncern stalno organizacija, koja unutar jed-
ne generacije proizvodi potrebe, unitava ih i stvara no-
ve potrebe. Nas interesuje pravac ovih promena. Na
nove manifestacije ljudsike i no-
vim tehnolokim promenama iza2vano
ka II sistemu koncerna - imajiU suprotno e-
Ilje se u jednostranom pravou, i porast po-
treba i sredstava za njihovo zadovoljenje dovodi do
nestaice potreba i sredstava. Bez obzira to postajemo
bogatiji, mi livimo i dalje odruike .do usta.
V veld!kim gradovima Sjedin:jenih Drava u kojima
je postignut dohodak po .stanov.niJru, prestaje po-
s K.. Marx, Osnovi kritike ekonomije, I, Prosveta,
Beograd, 1979, str. 12
285
,
, -
-],
"i
j"
i
'1
l'
treba za ugodnim stanovanjem i sveim vaz:duhom, dok
auto postaje numost.
se II pi:J.ju, koja je, otro-
vana smrdljivim kunim dahom civdlizacije... Sv1etlo,
ivotinjska (pIreIStaje da bude potreba za
Zivotnim elementom postaje mu prljavtina, to propa-
danje, truljenje kloaka (to treba doslovno shva-
titi)
Ov:o gotovo doslovno odgovara Njujorku, .domovini
multinacionalnih koncerna. Bowery se
sa Wal,l Streetom, a FIifth AIVenue vodi u Ha1rlem. Iste
suprotIno.sti siromaha i bogataa se u
nerazv.ijenorn svetu, u kome su mala OIS-
trva savremene potronje okruena siromat-
va. "Divljak 'll se ne vie stranim... nego
riba u vodi. Ali podrumslki stan siromaha je neprijatelj-
m, kao sila koja !pOseduje 9f:an, koja mu ga daje
ukoliko je on njoj dao svoj marvi moj".
Kada bi nerazvijene zemLje, umesto ovog per-verz:nog
modela rasta, pokuale da proizvedu u velikoj meni niz
osnovnih potronih dobara, mogle bi broj za-
poslenih -i smanjiti najgore oblike !SIVog siromatva. Mogle
bi pri tom da koriste tehnologrjIU Jeoja je pomata dece-
nijama i bilo bi im potrebno, na osnovu proizvod-
nili perioda i standardizovanih proizvoda, manje kapita-
la po ip!I'owodnoj jedinici. One bi imale man'je potre-
be za multinacionalnim koncemima, SU -
prednosti delom u ponudi najraznovrsnidih pro-
izvoda i novih dobara.
Drava
u tOlku Pax Americana velili koncernd svih zemalja
su, kao to je fo:rnnulisao dravni podse-
kretar Anthony Salomon, ,,svet posmatrati 'kao svoje os-
trige". Ipak, do danas taj svet im ille pripada. To to je
kapi1:alizam idealne nacionalne granice, nipo-
to ne da ih je on i !Stvarno Nacionalna
drava je bila bitan sastavni deo sistema pod kojim se
kapirtalizam razvio, i danas se ona smatra ikao prepreka
rastu kapitala koja se mora savladati. Nacionalna drava
ipak p!I'ed9f:avlja strukturu koja moe internacio-
nalni kapital savladati samo ako mobilie nove osnove
za svoju POtPoru.
6 K. Marx, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Prosveta, Beo-
grad, 1977, .str. 77. .
286
Multinaciona!lni koncerni (i njihovi sopstvenici)
samo jedan sektor illekolik,? s
velikom ali sopterecenom prosloseu l- ogramce?R'm \
sposobnostima da nuna dobra. PrvO,Oilll se
moraju. s malim .ga cltr-avnom
birokratijom i kolOIHjalnim ostacID:na, se nacionali s-
stavovi slllProtstavljaju napretku svetsikog kapita-
lizma; drugo, mora jill se s manJ'inon:;
direktno ili. indirekmo njili !Tadi i mora !prihvatitI nJIl.-
hove ciljeve i i, na :kraju, s
stanovnitva, koje se nalazi van njilio:,"e l
u veHkom obimu izm:eto od prednostI "modernIZacIJe .
Istorijska uloga drave
U se kapital povezao s
suverena, protiv feudalnih klasa.
stem je ubrzavao isterivanje sa zemlje, bl
ih sl()lbodnim. najamnim !Ta!dniclma u
Ljudi su bili od u ,dvostrukOII?-. SmI-
sw: bili su feudalnih zahteva na njihovo
vreme, i nisu imali nikakvu sopstvenu SVOJinlU, odnos-
no nikaikViU dru.gu alternativu nego da za druge.
Internacionalna privreda je u tome Lmala dve
funkcije: 1) komercija1izovala je pri-
vredu, tj. pretvorila je ,P'TlJvredu
ja proizvodi rdbu za trIte; na taj naolD. Je koncentri-
sala zemljini posed i radnu snagu slobodn0l!l;
2) prenela je akumulacijlUkapitala na malo NacIO-
nalni rivaliteti - ?acIJa
u posed dobara Azije i blaga l SI-
stem - bili su osnovne snage kOJe Je unala
tklasa u nastojanju da. trite
i po9f:ane bogaJt'ija. U ovom velru
to je postalo naj!Vlii cilj. U ka<;la Je
na bila osnova za akumulacIjU kapItrua, tj. likvidnostI,
posedovanje zlata je bilo jednako dobitku da se
postane kapitalistom u trinom sistemu, u kome se
obrazovala bogata ponuda najamnih rad.n.ika.
Ako je u pl'Vom periodu .svetske.
i spoljna trgovma u sl:m.bloZl [
krune stvorila industriju u drugoj fazI svetske p!r.l:wede
(kraj XIX i XX je .. stvorila
trgomu. Industrijska l JZYoz !TO-
be stvorili su illa stepemma kapltalistiokog
razvitka sistem koji je na internacionalnoj spe-
cijaHzaoiji. Jeftina ;potrona dobra bila su, slikovito re-
287
iJ
1:
,
,
;
I
11
.;
1
'\1
teka artiljerija da se rascepi i sam veliki nnesJki
zid. Ipak, pojedine zemlje, koje se danas kao
rami-jene, bile su u stanju da se odbrane od prodora
Britanaca, i to uspostavljanjem nacionalnih carinskih
pre.preka protiv razorne snage britanske industrije. Po-
je bila dravna Slila da uspostavi kapirta-
lIzam, poto se: a) pobrinula za snlabdevanje industrije
radnom snagom; i b) za koncentraciju kapitala u jednoj
kJasi koju je titHa, subvencionkala i na
druge u jednoj klasi koja j.e. hila spremna da
kaJpital tlJPotrehi za proizvodnju, dnvesticije i za
delatnosti.
: iD;dustrije i razvitkom 'kapirtalizma,po-
deljenog na nekolIko sektora, moga drave :se iznova
promenila, kao i njene metode. Prvo, drava je produhl.a
da titi nacionalni kapital od inostranstva {imperijalizam,
ratovi, subvenciJe itd.), sreditnJu
je, od liberalne ide()llogije mira
l ,blagostanJa, dovela do dva !rata i jedne depres,rje.
Drugo, drava jesve vie U1Jima1a zadatak da :kOO'l1di-
nira kapitalizam na jednom lViern nivou Dd fi'ilta da
bi se prim.enO!ID. takvih sTedstava .kao to su
i e1jemice, antitrustovslko zakonodavstvo, reguli:sanje
radnog vremena i politika i plandranje sma-
njti!la nestalbillnost i !rasipanje usled neplanske Ikonlruren-
cije. ona je morala odgojiti radnike za trajno
primanje .kapitalizma, to je trebalo obrazova-
njem sinddikata, potporama za nezaposlene,
drutvene sigurnosti itd. radi poboljJanja dobrobH.i
radnika, UIl zadravanje odnosa.
Aktuelni problemi
Danas kapitalizam mora, !PIe svega, smanjim kon-
fliikte nacionalnih kapitalJ:irzama, koji su u po_
razvitak, a docnije ga
Siprecavali. Sem toga,IStovremeno mora zadovoJjenjem
naprednili radnika u industrijskim zemljama i otvara-
njem lTezervne aTmije u nerazv.ijenim zemljama, odra-
vati trite rada. Tri glavna uzrolka za interna-
cionalni 'kapitalizam lee 'llsuprotnostima cen-
tara, u ;konkurenciji centara i periferije i u sup-
rotno'S1Jima 'I.lI1u1:ar centara.
. Suptrotnos-ti centara: 'llIP.I1kos prisutnim gor-
.kim .uspomenama na svetS'ku privrednu krizu i rat, ni iiZ-
daleka nisu nestala nacionalna rivalstva - .zalaganje
drava za zatitne carine za nacionalni kapital, radi
288
njegovog rasta. Ne ostaje samo 'Problem
razlIika sila "slobodnog sveta", Sjec
dinjenih Drava, Evrope i Japana, ru.siki i kineski
izazov. Uz to su kapitalisti nerarzvijenih zemaJlja, iako
uopte sIlabi, u posebnim veoma jaki (kao,
na primer, prekomorski Kinezi, Fili.pinci i ve1iJki indij-
ski kapitalisti) i mraju biti inrtegrisani na bilo koja na-
u nadnacionalni sistem.
Pri tom nije samo o pitanju da se rat me-
rivalima, o daleko teem problemu !ffiraranja in-
ternacionalnog aparata upravljanja za izJbegavanje .dep-
resije i inflacije, za postizanje raViIlotee velikih
i malih i naklonosti kapitalista Ida se pre-
puste svojoj .i!ndividualnoj SIIlazi i lukavstVu umesto do-
govorima i kooperaciji.
Kon1rurencija centara i periferije: 'llIpr.kos
razvijenosti kapitalizma siromatvo .ostaje
jan problem razvijenog sveta i prob-
lem u nerazvijenim zemljama. i
proroci ne vide nikakav napredak u 30 .iLi 40
godina na ovom to je za pi"edvi-
dugo vreme. mase, .koje su
do sada bile ujedinjene u nacionalnim .pokretima za
nezaIVisnost, sada su zbijene u mnogo pokJretirna
o1lpora. Sjedinjene Drave su se danas zaglibile II takvo
a mogu se predvideti jo i neka druga.
Istina je da su multinacionalni :koncerru, u izvesnom
stepenu, Old rata profitirali, ala Dljdhova .dalja egzisten-
cija .zavisi od rtoga da li im uspeti da odre pod !koh-
trolom pokrete otpora.
Suprotnosti :unutar centara: za !postizanje .svetskog
integracionog sistema >koji se zasniva na odnosima pI1i-
vatne s,vojine, potreban je proireni aparat,
koji upravlja i koji se, ako je potrebno, ibori za njega.
U poslednjih dvadeset godina Sjedinjene Drave su
stavile takav aparat na raSjpolagantje. zbog
mnogih unutranjih izgleda
da je on danas sve manje u stanju trla preuzme ovu
funkciju. Pod podrazumeva se, izme-
ostalog: revolti Crnaca, izJbegavanje dela najnaprednije
omladine da prihvata delatnosti za koje su veliki
broj pokreta kao to su, na primer, revolucija lU kulturi
i ena, kojli odbijaju UkupDlU drutvenu
StruktUI1U i sistem vlasti na kome ona zatim,
nizak moral u vojsci i drugi problemi (zavis;nost od dr0-
ga) ,koji mogu uskoro poprimiti forme.
19 Marksizam u svetu 289
lj
'i
!
,
. Sve to na ono to je Crane Briuton ;ll svo-
joj stuwji revolucije identifikovao kao tIli 19.1aWle ka-
raktenisttke "ancien regime": finansij'Slka
kriza gradova, Idrava i na internacionalnom nivou
upr.kos poraslog bruto drutvenog proizvoda; preokret ..
intelektualaca u pogledu njihove vernosti .sistemu i ;gu_
bi-talk lSamopoverenja u Iklasi. Zbog toga ne
da se iri da :kapitalizam nije
kris.tal, organizam sposoban za promene. Jed- .
ni su puni najde, je a manji deo ima
sve da izgubi.
Ukratko miljenja :sam da" premda je prva
I1U.D!da (pedesetih d emesetih godina) pripadala multi-
nacionalnim 'koncernima, runda (sedamdesetih
i osamdesetih godina) poprimiti potpuno
tOlk, jer se ostvaruju pameranja od privredne integra-
oilje, na borbu. Izgube li Sjedinjene Drave
svoje pozicije prevlasti, mogli bi Ewopa i Japan poku-
ati da po8'tanuzamena za hegemoni1u, ali
2lbog njihovog gospodstva u inostranstvu bije ih lo
glas. OSE .toga, njihova vera u rast, .kao reenje svili.
pdblema, pokolebala se - svi se oni sa
problemima unutranje politike kao i Sjedinjene
Drave, koji u sutini proizlaze iz da 25 .godina
blagostanja ratom i depresijom rastvara
njavanje kapitalizmu i da privredni rast ;ll kapita:lizmu ne
mdovoljava i ne ispunjava ljudske potrebe. K.ey:nes je
u dislmsiji o kapitalizmu ("Essays in Per.suasion") jed-
nom. ovalko to formuliSao: "On nije lep, on mje prave-
dan, on ni1e 'Pun "vrlina - on ne prua nilkaJkva dobra".
Mu!lttitnaciOlnailinti. koncern je IJJJjegova labudO\Vla pe-
SIlIla.
290
(Stephen Hymer, "Die Internationalisie-
nmg des Kapitals", u: Otto Kreye (ed.),
Multinationale Konzerne, Hansen, Moo-
chen, 1974, str. 11-39)
Preveo Marijan Hubeni
M. K. Bllukjna
NEJEDNAKi OPTI EKONOMSKI RAZVITAK
DVA CENTRA
1. Bilansi .maga u industrijskoj proizvodnji .
Suparnitvo dm.perijailiizma
je zbog njihoV'Og nejednaJrog razvoja. 1950. i
1976. godine porest !industrijske proizvodnje
iznosio je 4,2 odsoo uSAID, S odsoo u Zapadnoj EVl"opi i
vie od 90dS1JouJapanu. Uopte, SAD su ispod svojih
ta.krnaca, maeno itl stopama .rasta, a1i. pore-
stopa rasta impeI1ijalizma nOV1Og i starog sveta ot-
kriva jasma perioda: u SO-im gO'cI:mama mdu.striJj:sM
razvitak zapadnoevropskih zemalja bio ispred Sjedinje-
nih Drava; 1962. i 1967. godine godi-
nji porast osetno je pao na samo 4,4 odsto, prema 5,9
odsto u SAD;. industrijska iProizvodnja II SAD rasla je
1,5 odsto godinje ,1968. i 1971. godine,
dok je prosek za Zapadnu Evropu bio 6,4 odsto, uklju-
7,2 odsto za tl1iteestorice; na kraju,
od 1972. do 1976. gocline godinji porast indu-
strijskeproizvodnje u SAD je iznosio 3,2 odsto, prema
2,9 odsto u Zapadnoj Evropi i 2,6 odsto za (Zemlje deve-
torice.
l
Svetska ekonomska kriza je II SAD izbila neto ra-
nije nego II zapadnoevropskih zemalja. Godine
1974. ona je izazvala pad u proizvodnji.
I
l prema: UN Statistical Yearbook, 1962-1968;
The Economic Position of the Capitalist and Developing Count-
ries, 1967-1977 (in Russian). .
291
Jl
'JI J<
ji.
l!' .,
U prvih est meseci 1975. godine Zapadna Evropa
je bila otbiljno krizom: zapaen je pad
u privrednoj aktivnosti j dalji rast inflacije i nezaposle-
nosti u zemalja ,BEZ. U toku 1975. godine, indu-
strijska proizvodnja je pala u .Zapadnoj Evropi za 5,9
odsto, dok je podatak za trite iznosio 6,1
!Odsto. U S:AD, gde je uopte proizvodnja .rasla bre nego
lU Zapadnoj Evropi, efekti krize bili su ozbiljniji (pad
od 8,9 odsto u 1975. godini). Krajem 'godine svetsko ka-
tr.ite nalik je na umski poar koji se po-
stepeno iri. Tu i tamo, mbijali su plamenovi, na drugim
mestima bili su stubovi dima, ali eravici je trebalo du-
ie vremena da izgori ispod sloja pepela. Godina 1976.
je bila godina izrruzitog Tasta industrijske proizvodnje:
u ,SAD za 10 odsto, u zapadnoevropskim zemljama za
6,3 odsto, u zemljama trita za
6,5 odsto.
Posleratni ekonomski razvitak u industrijskih
regiona pokazuje trendove sinhronizovanih industrijskih
ciklusa. Krize 1957---<1958. godme bile su u prvom redu
i britanski fenomen; talas, od 1965-
-'-1967. godine, zaihvatio je zapadnoevropske
zemlje, dok je od kraja 60-ih godina kriza pokazala
tendenciju da postane univerzalna. U 1970--1971. godini
odigrao se pad proirzvodnje u SAD (za 4,2 odsto u 1970.
godini, koji je s,ledio nulti rast u 1971.) dok su zapadno-
evropske zemlje zabeleiile nematan pad :stopa rasta. U
1974-1975. godini .kriza se osetila u sva tri imperijali-
centra, iako rruznog stepena i u raznim periodima.
. Naravno, ne treba preterivati u pogledu sinhroni-
zacije ekonomskih ciklusa. Jo postoje faktori koji pro-
uzrokuju nejednaki razvitak zemalja i
privrednih grana, 'kao i opti objektivni zakoni koji
upravljaju ovaj proizvodnje da se manifestuje
na Prelaz na ekonomsko oivljavanje
krajem 1975. i 1976 . .godine bio je u
Taznim industrijskim ,granama, i mnoge tradicionalne
jndustrije opta ma-
inska, tekstilna, prerade drveta i druge) bile su
i krajem 1976. godine jo ispod svog pretkriznog vrha.
Region ekonomskri mzvijeIl!iJh zemalja jasno ot-
kriva dve grupe zemalja, 'koje se razlikuju II
stopama rasta. iV SAD, SR 'll Francuskoj i
Kanadi pretkrizni maksimum je bio dostignut 1976.
.godine i tamo je bila investiciona delatnost,
dok 'su se BritaaJija, Italija ii Japan podizali iZ depre-
sije relativno sporo.
292
%13
12
II
10
9
S
7
6
3
U '957 1955 1959 I%U 1%1 1962 1963 1964 1965 1967 1969 1970 1971 1972 1973 197-1
-I i ; 1 I
J , I
I ,. , I
\ I ' I
1 J ' I
1 , ' I
, , '/
-2
-3
-4
1 ,
I'
V
-5
---- SAD
-lo
- EEZ (dcvel zemalja od 1970)
Grafiko1l l
Dinamika industrijske proizvodnje u SAD i EEZ od 1957. do 1974.
(u procentima).
13
12
1 \
,
,
,
,
,
,
,
I
I
,
I
fl
P\,
\
\
\ ,
\.-
II 1",71 I"'S 1'1,,, 1%1 1%2 1%, I'Jh.J l'.lh5 1%10 1%7 I%'.l 1970 1971 l'.ln 1973 197-1
V . . \j T,
_. - V. Britanija - - - Francuska --SRN
Grafikon 2
Dinamika industrijske proizvodnje u Britaniji, Francuskoj i SRN od
1957. do 1974. (u procentima).
Z93
t
r
I'
Nejednakosti razvtit.1m su se manifes- - ,;
-tovale u izuzetno mahnitom rastu i padu stoPI! indus,t-
rij skog rasta (videti grafikone 1. i 2). Ranije, napredak
zemalja je bio stabilniji.
Lenjin je vezu i sfera uti-
caja' suparnika, s jedne strane, i skokova u nJi-
hovom neuravnoteenom razvitlru, s druge
strane. 'itO su razmeri proizvodnje", pisao je lli
to s'll krugovi im koje se da ih
,s1uk 1:0 SlU fl'lllktuacije".
.u pogledu intenzivnijeg rasta ISR II pore-
s partnerima -BEZ, treba se podsetiti, da ovo pri-
kriva dosle dan pad stopa rasta zemlje'u ovom periodu.
1950. i 1960. godine godinji porast
bio je 8 odsto, ddk je 1960. i 1965. godine izno-
sio samo 4,9 odsto, 4,7 odsto od 1965 do 1970. godine
i 1,7 odsto od 1970. do 1975.
U jednoj proceni OEOD o izgledima
privrede, 70-ih godina, sugerisalo
se da 1973. i 1980. godine porast industrijske
proizvodnje u Italiji iznositi 60 odsto; 59 odsto II Fran-
cuskoj; 46 odsto u SR 44 odsto u SAD i 30
odsto u BritanijU energetska kriza, inflacija
i svetska kriza svele su ova na
nulu. Stvarno, uvek se treba odnositi prema izgledima
kapitalistickog ekonomslrog ;razvirtka jer
se oni zaslDivaju na ekstrapolaciji teku-
stopa rasta i nisu u stanju da uzmu u ()Ibzir sve
;promene uslova trita, l\.lD.utranje i internacionalne si-
tuacije itd.
3
iSada mnogi buroaski eksperti ozbHj-
nost slabljenja podsticanja rasta u sukcesivnim oiv-
lj avanjima.
Na stope ekonomskog rasta deluje kompleksan
sistem snaga. su pravilno ista:kli
nagli porast uloge faktora posle zavretka
rata. Oni su, zabeleili da ukoliko se razvijaju
nauka, tehnologija i internacionalna podela rada, utoliko
opada uticaj prirodno-geografske okoline na stopu eko-
nomskog rasta. iDo ovog se dolo na osnovu
elro!lIomske situacije 5().1ih i 60-ih godina, kada je porast
proizvodnje materijala, elektronskih instru-
2 IPW Berichte, br. 9, '1972, str. 59.
. 3 lU vreme proirene upotrebe kompjutera i
analize drutvenih procesa, osnovna socijaIno-eko-
nomskih razvitka ne sme se zabo-
raviti .. Ovo je ukorenjeno u' prirodi buroaskih
odnosa i ne moe biti odstranjeno upotrebom savrenijih lo-
metoda i aparata.
294
menata i drugih fundamentalno novih industrijskih
grana industrijske Ja-
pana, zemalja EEZ i SAD. Uopteno korektan argument
_ da uloga prirodnog faktora opada ne moe se ipak
primeniti na sve konkretne situacije. Raspolo-
mvost ,prirodnih Iizvora je jo glaViIla oznaka
uslova po.jecLinih zemalja.
Glavni pravac u kome je izvreno restruk1lUI1iranje
energetske osnove drutva sastoji se u prelazu od tra-
dicionalnih goriva na nove izvore energije. Ipak ovaj
proces je daleko od toga da bude lagan, uzevi u obzir
izolaciju i neusmerenost teh-
nolokog progresa. i u 60-im godinama, dispropor-
cijle lU billansu goriva niZazva!1a je ener.getska iklriza, mada
ona lU ono vreme nije bila Koliko je to bilo
ener.getska politika koncerna
bila je na "jeftino" gorivo - naftu, dok
se diverzifik:ovani razvitak industrijske nuk-
learne energije oi. traganje za drugim izvorima energije.
eneI1getlska poikarruje da su va7mJi .n:ailazi:ta
prirodnih goriva d nafte i stalnost isporulm nafte zemalja
Oskudica energije moe da progresiv-
rie promene u strukturi privrede i da deluje kao
ca industrijskog rasta.
Unutranje privrede Zapadne Evrope i Japana su
znatno vie trpele od oskudice energije nego privreda
Glad za' naftom je izazvala izvesne nove prilike za
Bri1:alniju, :koja lima potencijale ill energe!tJsIktim ,izvorima.
Ovom prilikom ukazujemo na leita
nafte u evernom moru. Prema slubenim podacima, po-
stoji 900 miliona tona leita u britanskom
sektoru Severnog mora. se da 1980. godil?-ja
proizvodnja 100 do 150 miliona tona. Godine
1977. dobijanje nafte iz ovih ti.zvora je pokrivala gotovo
polovinu britans,kih potreba. Zemlja moe postati
potpuno nezavisna od spoljnih izvora energije. Istovre-
meno, veliki udeo stranog, kapitala
investirano g u razvitak britanske nafte, da postoji
opasnost "odlivanja' nafte i profi1:'a. Britanske vlasti po-
kuavaju da dobiju kontrolni paket akcija u ovim
panijama. Prema tampi, 1977. godine postig-
nut je sporazum da British Petroleum preuzme vie od
51 odsto akcija Shella i Exxona. Ova dva giganta kon-
troliu 30 odsto britanskih rafinerija nafte. .
Zavisnost razvijenih industrijskih zemalja od zema-
lja u rarzvoju je jo vaan ,f,aJkmor kada je !fro o
prirodnih siTO'V'ina. ImperijalistiC!ke zemlje :uvoze veCI
295
deo svog kobalta, kalaja, bok<sita i fosfata, a drave Za-
trita jo morajIU doblijati hroj mil!leraJa
spolja: uran, olovo, bakar i druge retke metale.
U sadanje vreme je od velikog ekonomska
efikasnost kontrole draVIllih monopola nad sve
nejednakoO6u razvoja zemalja i regiona. Ipak, kontroli
dravnih monopola ,ne treba pripisiva1!i funkcije koje
ova nema, ili ne moe imati. ma koliko bila
efikasna dI1avna elronomska politika, ona ne moe os-
loboditi ni zemlje koje su se brzo razvijale (Japan,
SRJN), ni one koje su se sporo razvijale (Britanija, SAD)
od neizbenih fluktuacija, jer su one objekti-
van rezultat delovanja unutranjih kapi-
taHzma. Tako je preterivanje u pogledu ekonomske ulo-
ge drave u velikom projektu
koji je vodio britanski ekonomista Angus Maddison,
koji smatra da sadanji ekonomski ciklus samo odra-
avaju faze u dravnoj politici.
4
Dravni podisticaji ekonomskog rasta u celosti pred-
stavljaju sistem mera za stimu1isanje akumulacije kapi-
tala i pmirenje prodajIJ!ih
Ekonomska kriza 1974--1975. godine je, na osnovu
inflacije, pokazala beznadnost dravne kon-
trole koja se sastojala od poreske i kreditne politike.
ovi tJracLiciona!ltni kejlIlZijanski iiDlStJ:umenti za podra-
vanje ekonomskog rasta zasnivaju se na argumentu da
su industrijska recesija i nezaposlenost zbog hi-
perprodukcije, nespojivi s otrim porastom inflacije.
Mere preduzete radi suprotstavljanja krizama su tako
dopustile izvestan porast inflacije, dok je borba protiv
inflacije zadravala rast proizvodnje i zaposlenosti. Su-
kob protivkriznih i protivinflacionih mera bio
je u SAD. Tradicionalni mehanizam
regulis-anja kroz sferu cirkulacije nije delovao efikasno
na ollkan ekonoOmskih U pokuaju da obuzdaju
linfiaciju, NixOtD.'OVIa :i Fordova admi1l'i!stmaija su obuz-
davale federalne rashode. oktobra 1974. godi-
ne predsednik je pozivao na smanjenje federalnih ras-
hoOda m 300 miliona dolara godilnje, ali sve to se po-
stiglo sastojalo se u obuzdavanju ekonomskog rasta, dok
se inflacija oOtela kontroli. U predlogu dravnog budeta
za 1975/1976. fiskalnu godinu, rashoOdi su bili
na 350.000 milirona dolam, dok su prihod[ iznosili samo
280.000 miliona. PoOrezi i druge mere za stimulaciju tra-
4 Angus Maddison, Economic Growth in the West. Com-
parative Experience in Europe and North America, London,
1964., str. 99.
296
nje bili su srezani, ali ovako proizvedena
bila je ubrzo P?ras.tom. Ovaj
pogrean krug Je kraj krIZe I pOJacavao ne-
zaposlenoOst.
Antikrizni program predsednika Cartera k?ristio J:
poreska smanjenja za korpoI'acije 5 privat,?a hca 1;1
stimulisao privredu. Bilo je predlozeno opste
poreza re 31.200 miliona dolara tl 1977/197'8. godini.
stvarni tokovi privrede oo stalnom po-
- rastu tako da je program bio smanjen na
miliona dolara. Uz to, poOrast j:;tvnog du,ga b1;ldet-
skog defidta je neizbemm buduce povecanje po-
reza.
Sami su :zJa krugove pokazali
da je potrebno da se teite
la prebaci u sferu strukturalne pohtlke I uvede drzavno
planiranje.
to se Zapadne Evrope,
tj. intervencija u
sferi svetskih ekonomskih odnosa, Imao Je Jasan efekt
na dinamiku privrede. Ipak, integracija je bila
sobna ,da k.riize 1964--1967. i 1974-4975.
koje su doivele :sve zemlje .?EZ.
tegracija nije nikada bila I mje mogla lek cI.kl!c-
ka kretanja privrede, iako Je u pOJedl.lllID
fazama imala izmmti stimulativni efekt na proces
produkcije. Za prvim talasom, .koF je u doba
prema za stvaranje EEZ, sledio Je
pomeranja u i
najpre unutar pOjedinih zemalja, a zatim u vecoJ sraz-
meri na nivou Zajednice. .' . .
Kriza 1974--1975. godine podstakla Je razVitak m-
temacionalnih oblika kontrole dravnih monopola. Kada
je komisija Evropske zajedni<:e svoju ek<;>-
nomsku politiku za 1975. goOdinU, ona Je ce
njen glavni cilj ostati. bo.rba .protIv
cije. Trebalo je s,:
;suprotstave svakOj komsn kOJa. bl se. :LZVUCl IZ lI!'
flacije i da sve. da .. kolicmu u OptI-
caju. Promene u efektivnOj traznJI trebalo. bl da.
uzmu samo ako se to uzme u .. SVI. clml:
0VI
Zajednice, bez SiRN, trebalo bi eLa
nje unutranje tranje dotaCIJa:
Smanjenje direktnog u. SRN I u
trebalo bi da se Iizravnava s
najamnine. uprkos vO antI-
inflacionoj politici, cene na zaJedmckom trzlstu nasta-
297
vile su da rastu, a realni obim proizvodnje da pada. U
1975. godini 'stopa inflacije se -kretala u Zajednici izme
24 odsto - u Britaniji i 6 odsto u SRN. Ukupni
drutveni proizvod je opao za oko 2,5 odsto. Godine
1976. ,deflacioni pritisak depresije se odmzio u izvesnom
usporavanju inflacije, ali se produio nejednak porast
cena na malo u pojedinim zemljama. U Italiji su tro-
]rovd li.vota porasli za 20 :odsto dok su u Britaniji, Fran- .
euskoj i SRN tr.okovi :iivota bili pomsli za 1,5, 9,9 i
3,8 odsto. .
Ilsprelcidani ekonomski razvitak zemalja u regionu
odrazio se na bilans snaga njih, koji je bio oso-
bito nestabilan posle poslednjeg rata. Ori se
menja samo za nekoliko godina, neto to je ti-
za nejednak razvitak savremenog kapitalizma.
Opti ,trendovi 'Il bilansu snaga
regiona su bitnJi.; uzevi u obm atmosferu. nestabilnosti,
kontradiktorne i trendove, danas je osobito
vano da se iznesu na videlo. Uopte, nastale promene
bile su u korist zemalja trita,
a nautrb SAD i Britanije. Uporedimo finansijsku i eko-
nomsku snagu glavnih takmaca.
1958 1967 1973
B B B
I "',
I
\', I
"
I
I ,
\
I
'''',
,
,
\ I
,
,
"
I ,
\
" I
, I
\ , .
I
A O e A O e Aoe
B
ili
<' "
B

./ ....
, "-

B
.
A O e A O e A O e
- - - - SAD OA - izvoza kapitala
- -- Zapadna Evropa
OB - industrijske proizvodnje
OC - zlatnih monetarnih rezervi
---EEZ
Grafikon 3
Bilans SAD i Zapadne Evrope (EEZ).
298
Udeo SAD u industri}skoj proizvodnji
kog sveta se dugo vremena (od 1958. do 1967. godine)
kretao ok1o 45 'Odsto. Krajem 60-ih godina -bila je jasna
tendencija njegovog pada. iU 1976. udeo SAD iznosif() je
36,6 odsto. Njihov udeo u robnom izvo-
zu oj lU monetarmm rezervama je jako opao iz-
1958. i 1976. godine, od 20,9 odsto na 13,2 odsto
i od 54,2 odsto na 7 odsto. Kr.ivulje pokazane na grafi-
konu postepeno uzimaju oblik otrog ugla s uskom
osnovom. Pozicije EEZ u ukupnoj in-
dustrijskoj proizvodnji su u prvom redu zbog
novih zemalja (od 19,9 odsto u
1958. godini, na 26,5 odsto u 1976. godini). Uopte, udeo
Zapadne Evrope nije porastao u indus-
trijskoj proizvodnji, se odrao proteklih godina na
oko 33 odsto. Spoljna trgovina i pozicije u zlatnoj va-
luti regiona postale su, i krivulje u gra-
fikonu su se okrenule prema tupom uglu. Istovremeno,
EEJZ unutar zapadnoewopskog rtrougla se po-

Promena ubilansu indUJStrijske snage SAr>
i Zapadne Evrope pokazuje se jasno ako se direktno
uporede obimi industrijske proizvodnje. Uzevi indus-
trijsku proizvodnju ISAr> kao 100 odsto II 1965. godini,
udeo zemalja Zapadne Evrope je im.osio tada 71,7 od-
sto, fll'deo "Devetorice" je ;im.oIsjo 60 odsto, la "esroriice"
43,3 odsto. Godine :1976. ovi procenti su pomsli na 86,
71 i 59 odsto.
Tabela 1.
Per capita drutveni proizvod zemalja
(SAD nivo = 100)
Zemlje 1938. 1954. 1973.
Britanija 105 39,1 46,2
SR 70* , 29,4 75,3
Francuslk:a
']il 41,4 70,1
Italija 16,9 . 51,1
Japan 31 9,4 55,5
* u Institutu za svetsku privredu i internacionalne
odnose SSSR; Akademija nauka (The Economic iPosition of
the Capitalist and Developing Countries, Moscow, 1974, str. 11)
299
pokazatelj nivoa ekonomskog razvitka
zemlje je bruto nacionalni proizvod po stanovniku, koji
odraava rezultate proizvodnje.
ovog pokazatelja za glavne zemlje otkriva
tendenciju izrav.nanja u njihovom ekonomskom razvitku.
Za poslednjili dvadeset godina, jaz nivoa
ekonomskog razvitka SAD i njenih suparnika znatno
se smanjio. Razvitak Francuske, u odnosu na ekonomski
nirvo SAD,o:tpI1hliJke je taJkaJv kaJkarv je bio pre ;rata, dok
je rellrono.mski .r<lImita!k SRN salda amerID1rom tnego
to je tada hio uJrupan ['amtalk cele !ipak,
britanski nivo per capita drutvenog proizvoda 1938.
kadra je imo!sio 105 od'Sto amerii01rog, cije' nikaKi bio dos-
tignut. Ln!deks drutvenog :proXzw,oda Japana hiJo je 19 u
1929. godini i 31 u 1937-1938, u odnosu prema podatku
za SAD. predratnog i sadanjeg pokazatelja
otkriva neverovatan skok Japana unapred, koji je ova
zemlja od SO-ih do 70-ih godina.
U poslednjoj dekadi tendencija rasta drutvenog
proizvoda se izravnala - se usporila u pore-
s deset godma; jedina iznimka je
Japan.
Jer, kada je o SAD i njenim supamicirri.a per,
capita izraen drutveni proizvod ne poklapa se s bilan-
som snaga u sferi industrij'ske proizvodnje (mereno uop-
te, ili per capita). Na primer, u 1975. godini devet
nica EEZ imale su per capita drutveni proizvod u vi'-
sini od 53 odsto ali su proizvele 75 odsto
ulrupne indUlStrij'Ske proizvodnje SAD i 62 odsto njihove
industrijske proizvO'dnje per capita. Ove razlike su na-
stale, prvo, 2)bog promenljivih proporcija ma-
terijalne proizvodnje i usluga i sfere neproizvodne po-
tronje; drugo, razlika u stI1Uk,turi proizvodnje (odnos
industrija, udeo;teh-
noloki naprednih industrija itd.); odnos
broja stanovnika [ produktivnosti radra.
Drutveni bruto proizvod, zajedno s rezultatima pro-
duktivnih aktivnosti, dvostruko jer
je buroaska praksa da trokove odravanja
armije dravnili administrativnih tela, policije,
tI'enti i os.talih .stavki lroje se ne odnose na proizvodnju.
Procene perspektive dalje ili sla-
bije izravnavanje pokazatelja m SAD, 's jedne stmne, i
Zapadne Evrope i Japana, s druge.
P,rema elronomisti Germ Zellen-
tin, .u SAD i Zapadnoj ikretanje per capita
drutvenog proizvoda
300
Tabela 2
Per capita dlutveni proizvod u 1985. godini
(cene iz 1970)
Zemlja U hiljadama $ 1970 = 100
SAD 713 193
Britanija 333 168
SR 536 194
Francuska 474 208
Italija 332 207
nivo
SAD = 100
100
46,6
75,3
66,5
46,5
Izvor: Gerda Zellentin, Europa 1985, Gesellschaftliche und poli-
tische Entwicklung in Gesamteuropa, Bonn 1973, str. 19.
Glavni uzrok ovog izravnavanja ekonomskog razvit-
ka pojedinih zemalja i regiona je porast proizvodnih
snaga. Ovo podie ubrzanog ekonomskog raz-
vitka u izvesnim regionima i zemljama i izraava se u
re7Jultatima u proizvodnji po stanovniku. Me-
pod uslovima, ovaj progresivni
proces uzima oblike.
Tendencija izrav.navanja nivoa razvitka imperijali-
centara neizbeno intenzifikaciju supar-
nitva njih, kako u ekonomskoj sferi, tako i u
odnosima.
2. Trgovinsko i monetarno suparnitvo
Proirenje podele rada se odraava na
ubrzani ra'St ukupnog obima spoljne trgovine kapitali-
zemalja. Od rata, stopa pod kojom se
robni promet je premaivala stopu rasta
industrij.ske proizNodnje. ISpoljna trgovdna je arite
gde se stapaju rezultati unutranjeg privrednog razvit-
ka jedne zemlje i promene u odnosima izme-
drave i uticaja svetskog socijalizma.
Postoji potpuno jasna tendenoija opadanja udela
SAD II robnom izvoru, mada je ovo manje izrazito u
60-im i 70-ih godina nego neposredno po za-
vretku rata, kada je udeo SAD u rob-
nom izvozu pao od 32,5 odsto u 1948. godini, na 18,2
odsto u 1960. godini.
301
Zapadna Evropa je bila uspena u spoljnroj
/ trgovini, u je prodor EEZ bio nego u sferi
industrijske proizvodnje. Udeo Zapadne Evrope se u
svetskom izvozu postepeno pribliava
50 odsto. Istovremeno, stopa rasta uvoza SAD bila je
dovoljno da se izrazi u trgovinskom bilansu. U
godinama SAD su bile sa po:citivnim bilansom, a
1964. goddne imale su viak od 6.900 miliona dolara, naj-
posle rata. 1971. godine, SAD su zabele-
ile trgovinski deficit, prvi put u ovom-
Situacija preti da postane Godine 1972.
trgovinski defiicit je dostigao 6.900 miliona dolara i pred-
stavljao je gotovo 50 odsto deficita plati:J.og bilan:sa. Po-
ro se za kratko v.reu:ne !preokrenuo u viak, 1973. godine
ponovo se pojavio deficit trgovinskog bilansa u 1974.
gocHni, koji je 1976. godine iznosio 9.000 miliona do-
lara.
s
Spoljnotrgovinske SAD su po svojoj pri-
rodi objektivne, u tom smislu to su one rezultat opa-
konkurentnosti proizvodnje. Trgovinska politika
trebalo je da fluktuira zatitnih mera u odnosu
na trite i opte liberalizacije tokova robe i
kapitala. Ova poslednja je, u prvom redu, u skladu sa
ekonomskim interesima koji deluju u pre-
komorskim krajevima.
preduzetnici, investicijama u EEZ, podr-
lavaju ekspa.n.zJi,ju BEZ. iPrema podacima jedne firme
konsultanata 2i3 od 163 ispitane kompanije, koje sve
imaju iSVJOje mterese u Zapadnoj Evropi, da u
ekonomskom smislu dobiti. Kompanije koje se koncen-
triu samo na robni izvoz, misle o stvarima
One vide opasnost u ubrzanoj liberalizaciji trgovine iz-
estorice i novID EEZ, kao i Za-
jednice i novih pridruenih U godinjem izve-
taju za 1972. goddnu Ekonomsko savetodavno pred-
stavnika priznaje intenzifikacije spoljnotr-
govinskog prometa unurim' Zapadne Evrope, a1ita1oo-
da, ako neka grupa zemalja ukloni trgovinISke
barijere !Sebe ili zadrii. za "OStaItak !SiVeta" OID.-
da je dllireiktna posledica prelaz na 'Ila
one koji pripadaju odnosnoj grupi zemalja.
6
Posle 1973. godine, kada su se pri-
menjavati principi politike na nove
5 International Financial Statistics, Washington, March
1974, str. 370, juni 1977, str. 396.
6 Pogledaj Mirovaya ekonomika i medunarodniye otnos-
heniya, br. J.O, 1973, str. 27.
302
'.
-'.-
;,
.:S
Z8)jec:lmiakog trita, su se ameriOki zahtevi za
kompenzaciju gubitaka. _
Zapadnoevropejdi, izjavljuju da
carinske tarife EEZ prema zemljama, po pravi-
lu, nisu od nacionalnih koje ISU postojale ranije.
tavie, carinska tarifa SAD je nepovoljnija za strane
od tarifa drava trita. Regio-
nalni trgovinski bilans EEZ j SAD je jo po-
voljan za Sjedinjene Drave. trite je jedino
u kojem SAD imaju stabilan trgovinski viak
(7.400 miliona dolara u 1976. goclini), ali njegov nivo
,se razli1ruje u pojeddnim zemljama EBZ. Na primer,
SAD u trgovini sa SR imaju deficit.
, neslaganje je
estoko kad je o trgovini poljoprivrednim proizvo-
dima. Poljoprivreda, osobito u Zapadnoj Evropi, jo
je iza industrije u pogledu mehanizacije i koncentracije
proizvodnje; dcllikuje se diversifikacijom strukture u
raznim zemljama; "nacionalnija" je od industrijske pro-
Mnogo je tee trite za. poljopriv-
redne proizvode nego za !industrijske artikle. Uz to, pe-
to su zemlje Zapadne Evrope i ISeverne Amerike u
umerenoj klimatskoj zoni, proizvode proizvode.
fuljop;rivredni izvoz ISAD znatno premauje uvoz;
glavni kupci su zemlje EEZ, koje troe poljo-
privrednog izvoza SAD. Udeo trita u po-
ljoprivrednom uvozu SAD je premalen"':'" 7 do 8 od-
sto, tako da na ove zemlje otpada vie od dve
poljoprivrednog izvoznog vika.
SAD imaju uvreeni interes za liberalizaciju svetske
trgovine poljoprivrednim proizvodima, a za
ukidanje poljoprivrednog protekcionizma
trita. Amerikanci stalno u pregovorima -sa EEZ
osnovni argumenat - da kompenzacija, koja po-
kriva razliku unutranje i svetske cene,
od izvoznika poljoprivrednih proizvoda iz zema-
lja, predstavlja diskriminaciju. Njen je cilj da otea proi-
stup jevtine strane robe na trite.
proizvodi Zajednice cirkuliu na
tritu bez ikakvog U borbi protiv poljo-
privredrnili ;vikova, trite subvencionie svo-
je izvoznike iz fonda, to njihove proiz-
vode konkurentnim na svetskom tritu. Zapad-
ni Evropljani se pozivaju na visoku stopu rasta
uvoza poljoprivrednih iz SAD.
PrcferencIjalni trg0.rinski sporazumi iz-
trita i zemalja u razvoju
ju znatno smanjenje dabina koje se na uvoz
303
junog iz 'Ovih zemalja, 'to oteava SAD da pla-
siraju svoju berbu limuna i drugog "'000 u Zapadnu
Evropu. Posle p:r.odueDIi!h pregovorn, SAD su uspele da
dobiju smanjenje carine na neke vrste junog iz
Amerike.
Uvoz soje i itarica na trite se naglo
Da bi se smanjila zavisnost od uvoza, EEZ
jepreduzela mere unutranje proizvodnje
iibarica i soje; uvedena je prome-
na u sistemu cena: cena itarica je
pora5ila, dok je usporen pOlI'ast cena penice. SAD su
oprezno reagovale na ove mere i otvoreno su najavile
da .trite treba da se specijalizira za
proizvode i postane zona za preradu itarica
i soje.
poljO!PTiwedJn.im proizvodima pojavljuje
se u svim - zapadnoevropskim razgovorima,
u kojima 'Se povremeno postiu samo konce-
sije. Problem nije postao manje aIm tan, opasnost lei
u pokuajima koje vode zemlje EEZ da ree problem
s Amerikancima, na tetu zapadnoevropskog seljatva ..
Reruill1:at biti propast ma!l;ih na selu.
1973. i 1976. godine stopa kojom su ame-
monopoli SVQj izvoz je !izraz'Lto porasla.
Analiza rezultata spoljne trgovine u sadanje vreme mo-
ra praviti razliku i
faktora. protivudarac na japanskom i zapadno-
evropskim tritima je, pre !Svega, dalju :maJk ;predinosti
u proizv!Odnji koja zahteva velika ulaganja,
tj. proizvodnji .tehnollQki tintenziVDJi.h dobam. Na to se
odnosi ekonomska poruka predsednika (vazduhoplov-
stvo i avionslci motori, kompjuteri, savrena sredstva ko-
munikacija, plastika). Izvoz oV'ih dobara iz SAD je udvo-
njihov uvoz i najmanje izvoza proiz-
voda o kojima je Dok Zapadna Evropa sa
9 odsto u proizvodnji aviona sveta, ona
30 'Odsto svetskog izvoza. 90 odsto ce-
lokupne proizvodnje aviona je koncentri-
sano u SAD. Trgovinski deficit Zapadne Evrope sa SAD
u kupovlini. civilnili aviona li. avionskih motora
se na 320 odsto 1967. i 1972. godine, dok je po-
rast kupovine kompjutera iznosio 250 odsto. se
naglIO izvoz oruja. SiAD su 1974. godine
prodale oruja za 8.000 miliona dolara, ali 1975. godine
za 11.000 miliona dolara, tj. 19 odsto vrednosti ukupnog
1ZV1Oza . .:Ipak, SAD nisu konsolidovale
i svoje prednosti u svim granama tehnoloki
intenzivne proizvodnje. Zbog ekspanzije
304
ke i francuske trgovine sa nuklearnom tehnologijom,
SAD su izgubile dominantnu poziciju na ovom tritu.
Godine 1972. 85 odsto celokupnog izvoza
nuklearnih instalacija dolazilo je iz Amerike, ali ovaj
podatak u 1976. godini iznosi samo 40 odsto.
Razlike zbog uticaja energetske krize na glavna pod-
sveta moe se jedva smatrati pri-
vremenim faktorom. Podaci za 1971. godinu pokazuju da
je Zapadna Evr.opa uvezla 58 odsto njenih po-
treba primam!ih energe1lSkiJh (kvota de .irzmJO:s:hla za
Britaniju 42,6 odsto, za SR 45,2 odsto i za
Francusku 73,1 odsto). Japan je uvezao i vie -
85,5 .odsto, a -samo za SAD taj izn.oS je bio skroman -
12,8 odsto.
7
Arapska nafta je zadovoljavala 70 odst.o
zapadnoewopsldh rafinerija nafte, 40 odsto Japana, ali
samo 3 odsto SAD.
Otri: pora:sti cena nafte i potreba da se za nju pla-
uglavnom u dolarima odrazili su se u stavka-
ma u dugovnoj strani zapadnoevr.oPskih i japanskih tr-
govinskih bilansa, ka.o i u znamom odlivu dolarskih
rezervi.
8
Opta elja da se pokrije de'flicit zbog uvoza
nafte izvoza je veoma trgovinsk.o
suparnitvo zemalja Zapadne Evrope i SAD.
Promene u valutnim paritetima su proiz-
vele pomeranje u tokovima roba - novac iz-
SAD i njen.og glavnog suparnika, EEZ; to po-
kazuje osobito jasno tesnu povezanost valutne
i trgovinske politike. Dve devalvacije dolara i istovreme-
na revalvacija nekih konkurentnih valuta je
izvozne izglede SAD.
Svi ovi faktori zajedno imali su tetan efekat i na
trgovinski bilans i bilans pojed'inih
trgovinskih parmera, ali nisu svi u loijoj poziciji neg?
pre. Godne 1974. viak trgovinskog bilansa SRN postI-
gao je rekordnu bI10jku od 20,200 mili'Ona dolam, dok
je ill 1976. godini iznosi.o 14,000 miliona. Krajem. 1976.
godine zlatne i monetarne rezerve S:RN su na
7 Allgemeine Kr?se des Kapitalismus . . Triebkriifte und
Erscheinungsformen zn der Gegenwart, Be;rlin, .1976, str. 173.
je da nije bilo stvarno nikakvili promena u
novije doba. .u .1976. godini su snabdevale 86 od;>to s'?:P-
stvenih potreba, dok su iBntanija, Francuska, .SRN I Italija
pokrivale samo 44 odsto, a podatak za Japan Je mrav -:-'" 9
odsto.
Oko 75 odsto svih rz;a naftu vre se. u
a 23 odsto u funtama sterlinga. Porast transfernih operacIja
Srednjeg Istoka izazvao je tranju svih valuta i privremeno
doprineo njihovoj stabilnosti.
20 Marksizam u svetu
305
/
30,100 miliona .doLam, dvostruk!o VIse od

U moe se pregrupisanje snaga"u
korrst EEZ u sferi trgovinskog suparnitva; udeo SAD
u svetskom izvozu opasti tokom dekade.
Posmatrajmo efekte valutnih promena na optu eko-
nomsku poziciju raznih "
monet:.ar.D!i odnosi zavise
skih .odnosa koji su se razvili u sferi proiZvodnje.
sobm uticaj industrijske jedne zemlje, i mo-
. preko spolJne trgovine,
nJa kapItala I drugih ekonomskih veza.
zemlje proizvod
caJan prodaje u mostranstvu, ili one koja ima
konvertibilnu valutu veoma upotrebljavaDu kao' sredstvo
i kao lI'ezervu centralnih bana-
ka, je osetljivija na monetarne
'odnosi, deluju kao glavna
funkCIOnalna veza naoionaIneekonomske jedinice i
svetske priVrede. reakcija
spoljplih i faktora dobija na snazi
ukoliko naCIonalne pnvrede postaju u sve meri
zavisne. Nesumnjivo je da "kriza povere-
nJa" u dolar, u analiri.,odraava izrazite pro-
mene u odnosu ekonomskih snaga u
svetu. Faktori koji stoje iza stope iIlflacije veo-
ma brzo ire svoj uticaj na celokupan sistem
no povezanih naciona1cih privreda, tako da se inflacioni
proces internacionaImra. Ovo se odnosi na na-
cionalne valute koje deluju kao svetski novac (nekada
funta sterlinga, docnije dolar). Kada su one devalvirane
inflacija postaje opti, globala!ll proces. '
Ipak, tokom vremena,
priroda pozicije proizvodnja-valuta se u pro-
cesima iz jedne oblas.ti u ldrugu, i tada katkad u raz-
v uticaj od monetarne pozi-
CIJe oblcno olaksava ih sprecava unutranje procese na-
stale u sferi proizvodnje. Ako, na primer, monetarna si-
tuacija stimulie izvoz robe, tada mogu porasti zapo-
slenost i profiti, to rerultira porastom ekonomske ak-
tiv.nos1i. <?va je jasna II toku oivljavanja
pnvrede l konjunkture, ali ne deluje u vreme krize ili
depresije. da su Britanija i SAD zaostale u
pogledu industrijske proizvodnje i stopa rasta izvoza
robe je 11: meri. rezultat stanja njihove
narodne likvidnostI.
9 International Financial Statistics, 'april ,1977, str. 158.
306
Posebnu panju zasluuje uzajamna
mera da se promene valutni pariteti; i opte 'eko-
nomske pozicije zemalja.
Rezultat dveju uza:stopnih devalvacija dolara u 1971.
i 1973. godini je ukupan pad pariteta dolara za 20 od-
sto, to je trebalo da da prednost SAD III dzvozu ;robe.
Zapadnoevropska trita postala su za ame-
artikle i teorijski. trebalo je da se smanji konku-
rentnost i japanske robe I;la
kom tritu.
lo
Ipak, ova opta zavisnos't slube-
nog valutnog pariteta i spoljnotrgovinSlkog prometa mo-
e se izraziti u konkretnom obliku samo posle izvesnog
roka, ili biti podvrgnut suprotnim faktorima.
Uzevi sve u obzir, efekti promena u valutnim pa
ritetima su samo privremeni. Zemlja koja devalvira
svoju valutu doivljava porast cena uvezene robe, to
trokove proizvodnje i dovodi do daljeg unu-
tranjeg poraJSta cena. Uopte, posleratni period je po-
kazao smanjenje u stimulativnom efektu promena va-
lutnih pariteta. jo smatraju devalvaciju
franka u 1969. godini kao kada je devalvacija
imala povoljan efekt. Glavni razlog za naglo smanjenje
efekta devalvacije bio je nastali porast inflacije. U 60-im
godinama inflacija se kretala od 2 do 3 odsto godinje,
dok od 70-ih godina ona iznosi od 7-8 do 15-16
ods1lo.u Nagli porast cena. !Ubrzo nagrim sve
ono to se dobilo promenom pariteta.
Situacija koja je naJStala u pogledu
kog i japanskog izvoza posle revalvacije marke i jena
odraava procese. .Ako se zanemare
ovih zemalja, moe se da revalvacija smanjuje kon-
1rurentnost u odno&u na strane
na tritu i stimulie uvoz. To je
za SRN i Japan relativno pojeftinjenje uvoza si-
rovina i goriva - to su glavne stavke. Na ovaj su
monopoli ovih zemalja bili u stanju da pokriju gubitke
zbog manje konkurentnosti njihovih proizvoda u ino-
stranstvu upotrebom jeftinijih uvoznih sirovina i sma-
njenjem trokova proizvodnje. Ministar finansija SRN
je da biti u sta!llju da obuzda inflaciom
porast cena. Robni izvoz SRN produio je da
raste sve bre i bre, uprkos est revalvacija marke na-
lO Devalvacija predstavlja bonus za izvoznike i dabinu
za uvoznike. Njen efekt dolazi do izraaja !preko mehanizma
valutnog pariteta -i cena: dobra SAD su postala neto jeftinija
u Zapadnoj Evropi !posle devalvacije, jer izvoznik
nije nita izgubio u !pogledu svoga dolarskog dohotka.
II Vid. Pravda, april 1, 1975.
307
kon to se zemlja. pridruila EEZ (poslednja je bila u '
okto!>ru. 1976. SR je sada iz--
voznik; mdust?Jske robe u svetuY U
prodajama u mesto zauzela je grupa
mc;lus:tr1Ja Jooje proizvode ,tzv. I1mve-
.. Na prImer, u 1974. godini prodaje u
mostranstvu su 61,2 odsto ukupnog prometa in-
dustrije 55,8, ?? ,O i. 49,5 ddsto opte i
transp0IiD:e masmogradnJe, heID1Jske md'll'strijeY
. Inf1aclOne .stope SR koje su bile relativno
nie u s zemljama, nedvojbeno su po-
zemljI da odri Visoku konkurentnu prirodu nje-
dobara u poslednjim godinama. tr 1974-1975. go-
dini. cene u SRN su godinje 5,7 oc;lsto, u pore-
sa dvostruko. ,,?im podacima, za ostale
zemlje. U 1976. godini stopa inflacije u SRiN je iznosila
3,8 prema proseku od 8,7 odsto grup'e razvijenih.
zemalja.
. Jo jednom se povoljna razlika za robni
SRN relativnih cena (SRN i njenih trgoViin-
skih partnera) l sLubenog valutnog pariteta marke.
. je iroko oglaen na Zapadu kao
prImer borbe s inflacijom.
pad mwke u odnosu na ostale va-
lute Je u .sm;slu uslovljen valutnom i finansij-
kOJa Je polazila od fiksnih valutnih pa-
nteta marke l od ponovljenih revalvacija. To se odnosi-
lo lIla d je dodatni priliv do-
lara. Imalo Je deflacioni efekat. U 1976.
godini. IZYOzmCI l banke miSu bili prisiljeni da
zamenjuJu dohotke u stranoj valuti u marke i to je de-
lovalo na suzbijanje inflacije.
I:'lko o.ve palijativne mere, naravno, nisu bile
g!avm U2lI"ok Jedinstvene po2licije 'SR!N u pogledu infla-
CIje. P? naem u prvom redu su za to zasluni
tehnoloske l ekonomske prirode. Kao i druge
zemlje, se s otrim porastom trokova
IZVora l sn;ovina, ali izrazitiji porast u pro-
zemlje, doneo je utede kako ivog
tako l ?predJ;necenog po jedinici proizvoda i dalji
pad u materIjalne proizvodnje, je
obuzdavanje porasta trokova proizvodnje i cena.
12 .lpak je; ovaj rast bio nejednak, kako u geog-
rafs!roJ tako .1 u robnoj. strukturi izvoza. !Postalo je tee iz-
vesti u zemlje u razvoju s fiksnim valutnim ;naritetima u
odnosu na dolar. J:'
13 Wirtschaftskrise und Wirtschaftspolitik Frankfurt 1976
str. 46. I -, ,
308
Druga crta reprodukcionog procesa -u
SRN je i stabilna hiperakumulacija kapitala,
zbog akutnog raskoraka povoljnih
industrijskog aparata, i efektivne tranje na
tritu. Jedan oblik ove hiperakumulacije je hiperpro-
dukcija robnog kapitala i vikova u industrijskoj proiz-
vodnji. Stalan viak trgovinskog bilansa (od 1952. godi-
ne), stalno i proirenp isJrorl6avaiJlje spoljiIrlh trita za
prodaju robnih vikova, i orijentacija industrije na pro-
daju u inostranstvu predstavljaju indirektni pokazatelj
ove tendencije. Istovremeno, i stalna hiper-
produkcija dobara ublaava inflaciju i olakava draVi
antiinflacionih mera.
povezanost valutne pozicije i
migracije kapitala je kompleksna. su postojale
zemlje irezervne valute 'OSAID d iBni.tanija), koje su imale
pavdl1mje za izvoz ikaJPital1.a. Promene u Viailiutrldlm
paritetima i gubitak -specijalne pozicije, koju je formal-
no uivala funta sterlinga i dolar, stimulisali sU: izvoz
kapitala iz SRIN i J apana, u zemlje
sa depresiranim valutama. Ostale posledice su u tome
da problemi povezani sa dugovnom -stranom trgovin-
skog bilansa, ckanjem valutnih rezervi i odravanjem
stope unutranjih investicija mogu postati otriji za
zemlje sa naglo udelom u investicijama stra-
nog kapitala. priliv stranog kapitala u SAD
poslednjih godina buroaski ekonomistisrn:atraju pozi-
tivnim faktorom kadrim da uravnotei bilanse
i oivi trite. Ipak, istowemeno ovaj priliv
jo inflacije, jer banke pla-
svojim partnerima u Zapadnoj Evropi i u Japanu
u nacionalnoj valuti. U teoriji, pad vrednosti dolara
trebalo bi da podstakne unutranje investicije monopola
SAD, pored dstalog, i zbog toga jer postaju manje pro-
fitonosne investici.ie u prekomorskim krajevima. Na pri-
mer, do marta 1973. godine biloie potrebno 100.000 do-
lara za kupovinu vrednog
360.000 mareka; godine 1974. cena takvog jednog predu-
se na 130.000 dolara.
to se dugova SAD prema zapad-
noevropskim zemljama i Japanu, oni su postali mnogo
manji zbog fluktuacije raznih valutnih pariteta. Uop-
te, mliigracija kapitala (nagli priliv, ili
odliv) , to je glavrii simptom monetarne krize, pomae
proirenju inflacije iz jedne zemlje u drugu i smanjuje
efikasnost kontrole dravnih monopola. Na primer, kada
je postojalo oticanje dobara, centralne
banke prihvatile su valutU od privatnih. ula-
309
u razrneni za nacionalnu valutu. Ovo je otvorilo
vrata za inflacionu emisiju papirnog novca. i hartija 04
"Tednosti. U drugoj polovini 1973. godine dolar je neto
na tritima novca, i odliv kapitala
I,Z u. zemlje je postao manje vru-
CInJemca. krajem godine, opet je iz- .
bila zlatna grozmca. Cena zlata Je porasla za gotovo 400
u sa slubenom cenom, i dolar je opet
poceo da fluktuira na zapadnoevropskim berzama.
Migracija kapitala ,smanjuje efikas-
nost nacionalne kontrole u kreditnoj i finansij!Skoj sferi.
Ako centralne banke zemalja podiu bankar-
ske stope da bi suzbile inflaciju i pregrejavanje privre-
de, -rezu1tat moe biti upravo 'suprotan ako imari kre-
dita izvana. S druge strane, ako drava sma-
njuje bankovne stope da bi oivela privredu i suzbila
nezaposlenost, moe nastati odliv kapitala u zemlje s
viom kamatnom stopom i smanjenje inve-
sticija. .
BiIans snaga 'll mone1Jam'oj sferi bila je glavna II
pregovorima o reformi monetarnog si-
stema. U 197'1--.;1972. godmi !SAiD su preduzele serijlU
defamziVlI1ih mera, to Je izazvalo ikrajll1!je
nezadovoljstvo takmacima SAD (10 odsto pove-
carrinskih dabina 1 'slubeno mustavljanje Tazme-
ne zlata za dolare). Uprkos tome, krugovi zem-
lje su jo pokuavali da odre specijalnu poziciju dola-
ra. Izvesne nade za spoljnoekonomske
pozicije ulagane su u dveju
devalvacija efekt na trgovinskibilans,
SIDllI!-jenje realnog tereta stranog duga, to je
pad u vrednosti dolarskih aktiva trgovins-kih
partnera). Uporni zahtevi SAD za valutnih
pariteta nastali su iz elje da se teret monetarne i trgo-
vinske krize prebaci na drugu stranu.
predstav.nlici Il'a zasedanju
monetaTtnog funda podravali su misao za proirenje ov-
Ja SAD su 2ladriale broj glasova
- 23 odsto. U traganju za novom internacionalnom re-
zervnom jedinicom one su, zajedno sa drugim
ma MMF, izale s predlogom o funkcije spe-
cijalnih prava Specijalna prava su
proizvoljne lrolektivne monetarne Tezervne jedinice, koje
.izdaje MMF II !i deli z:avisno od
doprinosa pojedinih zemalja, radi pokrivanja njihovih
platnobilansnili deficita. od 1. jula 1974. godine stabil-
nost specijalnih prava bila je pomavana "kor-
pom valuta", i 15 glavnih MMF.
310
Udeo nacionalnih valuta u ovoj "korpi" zavisi od ang
a
-
ovanosti zemalja u svetskoj trgovini i u monetarnim
rezervama. sveta. Prema pad yred-
nosti dolara ili neke druge nacionalne valute moze se
ocLr1aJzitl II samo parcijalnoj devalrvaciji SPV, "prD!POIr-
cionalno" datom udelu valute u optoj "korpi". Odstu-
panje dolarskog pariteta i sada. od-
raava stanje dolara. U 1974. godini, na pr:m
er
, s!oRa
je bila 1 SPV = 1,21 dolar, ali u 1975. godini se
dolara popravila na 1,17 prema SPV, a u ..
na 1,20. Relativna stabilizacija dolara na noVCanIID
tima je rezultat kako unutranjih faktora (relativno
razitije ekonomsko usporavanje
inflacije), tako i spolJmh - krize
ropslcih valuta (funte sterlinga i franka) l manjeg
ska na dolar. .
Sudbina lrolektivne rezeI'VD.e jedinice je ,tako izala
ispod kontrole SAD. I pored toga to su . priznali
bu za novom skalom cena u transfermm.
operacijama preko centralnih banaka, Amerikanci su
uz izvesna odravanje uloge do-
lara kao' internacionalne rezerve, da pozi-
cija dolara u prOJ:netu ostati
i to zbog toga to om smat-raJu da SPV nece postati
atraktivnija od rezervnih valuta. SAD su !a-
akciju konsolidacije amencke
nosti kao uslov za prelaz na skalu cena: J.e
bila da se dolarski dug preobrati u dugorocm kredit
duniku, Sjedinjenim Dravama, . uz . nisku
kamatnu stopu ili bez kamata. Uz to, Je part-
neri. trita za amenoke
i da "dobrovoljno" sv<?ju
Poto su da naJnovIJe tendenCije u tr-
govini i u sferi u vo-
deCi krugovi remlJe msu se urili da mternaOlonal-
ne monetarne probleme. SAD su sugensale da 'se
u pregovore i prve su se izjasnile za 31. VII 1974., godi-
ne kao granicu za opteg spo-
raruma, to nije bilo realno. SAD. su na
Komitet dvadesetorice, uspostavljen da pnpreIDl nacrt
monetarne reforme, polmale su da
mere gubitke na svoje i .da
iz s kojima se sukobljavajU drugi
S tim u vez:i, uspostavljanje monetarne umje EEZ
nije smatrano od zemalja samo k,a<? glavna for-
ma u optem integracionom procesu, vec l kao realno
sredstvo da. se trite u
pogledu, nezavisnim od SAD. lIBuduca PozIcIJa dolara
311
r
I .
u svetu u prvom redu biti pie zapadno-
ekonomist JohannSchollhorn, "time da li
i kako brzo .se evropske zajednice razviti u 'mone-
tarnu indivi'walnost' ".14 .
Mere EEZ da smanje amplitudu fluktuacije valuta
zemalja u odnosu bile su uglavnom
uperene protiv Amerike. Stvaranje Evropskog fonda za
monetarnu saradnju u 1973. godini, koji je trebalo da
namakne zemljama tr-
ita, dovelo je do ire upotrebe valute Zajednice za
intervencije centralnih banaka i do opadanja upotrebe
dolara za ove svrhe.
Energetska i valutna kriza, i katastrofalni i nejed-
nak rast inflacije, postepeno su stvaranje
monetarne unije. U 1973. godini nastao je raskorak unu-
tar Zajednice, koji je podelio zemlje u dve grupe.
SRN, F.rancuS'k.a, Holandijla, !Lu}Qsemburg i Danska za':
su uvele valutne paritete, prema
kojima su se vrdIa tra.nsfema
unutar malih odstupanja od nacionalnih va1utnih parite-
ta ( 1,25 odsto). Druga grupa - Italija, Britanija i
Irs'ka, prihvatila je slobodno stope. U ja-
nuaru 1974. godine kriza je pri'silila Francusku da na-
pusti prvu grupu i prepusti franak slobodnom fluletlii-
{['anju. JU maju 1975. godine Fmncuska je pokuala da
se vrati sistemu fluktuiranja", ali marta
1976. godine je jo jednom napustila pokuaj da dri
svoju valutu unutar granica ,,2llllije".
Sistem fluktuiranja stvorio je zonu za-
marke, koja pet zemalla EEZ,
}Qao i :Norveku, vedsku, Austriju i vajoarsku. Ove
grupe su isticale privremenost ovih mera. Finansijska
potpora partnerima koji nisu bili u stanju da ostanu
plateno sposobni, ukazuje na elju za jedinstvom akci-
je. Avgusta 1974. godine, na primer, SRN je odobrila
kredit od 2.000 miliona dolara.
U oktobru 1972. godine sporazum zemalja
EEZ uspostavljanje 1976. godine Emi-
sione banke da donosi odluke na visokom
ekonomskom nivou, i prelaz na vaJutu u
1980. godini. U svetlu sadanJih ne izgleda
vreme za ostvarenje monetarne unije. Eks-
perti su dodali jo najmanje pet godina.
ls
tren-
14 J. Schollhorn, Probleme der internationalen Wirtschafts
und Wiihrungspolitik, Tiibingen, i1972., str. 19.
15 G. Zellentin da Evropska emisiona banka
biti lJ. 980. godine, ali monetarna unija tek u 1985. go-
dini. Gerda Zellentin, naved. delo, str. 97
312
dovi SU takvi da i dalje sla:biti potreba za dolarom
mo rezervnom valutom, i EEZ posta1li sve nezavisnija
u I1lonetarnom pogledu:
U preporukama Komisije evropske zajednice za
1975. godinu se potreba da se izradi
stanovite o pokrivanju platnobilansnih deficita i ostva-
renju plana zajmova zemalja Fran-
cuski predsednik Giscard d'Bstaing predlae da pozicija
zemalja koje podravajl\l SPV bude speoi.j
1
a1na. ,Po njego-
vom miljenju, udeo SPV dodeljenih zemljama
cama EEZ mogao bi da poslui kao baza za razvitak
evropske valute, podravane od ili pet
monetarnih jedinica sa neznatnom fluk-
tuaoijom i jedinstveno u pogledu spoljnjeg
sveta.
16
Neizbeno Itrgov.inskih veza zema-
lja EEZ delovati protiv SAD, ali ova
nost ni u kom ne neizbenom monetarnu
uniju. Sumnje da li je plan .monetarne unije
izraavaju i buroaski Johann Schollhorn
pie: "Treba briljivo studirati iskustva i
ke monetarne unije, ili skandinavske. Sve ove monetarne
unije su se na kraju slomile nedostatka
. po&ke". Ovaj ekonomist da, u sadanjoj
nestabilnoj situaciji, ne postoji alternativa nego da se
prave mali i briljivi koraci 'prema monetarnoj uniji.
"Totalan model metoda s1Te ili nita" moe se pokazati
fatalnim.1'7
Zapadnoevropski projekti za centralizovanu refor-
mu monetarnog sistema potre-
bu nalaenja "neutraImh" uslova, pod kojima partne-
ri imati jednake uslove za finansiranje platno-bilansnih
deficita. SAD treba da preuzmu posledice zastarelog mo-
netarnog sistema (rezerve nekonvertibilnih dolara). Ame-
po]maji da se stabilizuje platni bilans
njem koncesija svojim suparnicima, nisu odgovarah
zemlJama EEZ. "Pokuaj da se promeni kretanje dolara
i kapitala da bi se poboljala situacija je konfuzni od-
nos urzoka i efekata, ili, kao to oni kau, deluje na
termometar da bi se smanjila temperatura" - pisao ie
francuski Alphand u Revue de defense natio-
nale. "Ogroman broj izvoznih dolara je uslovljen unu-
tranjim faktorima, a ne pogrenim namerama
kili klijenata".18 Francuski ekonomisti su predlagali da
16 L'Aurore, maj 16, 1975.
17 J. Schollhorn, naved. delo, str. 25-26, 29.
II Citirano iz: Mirovaya ekonomika i medunarodniye ot-
nosheniya, br. 10, 11973, str. 29.
313
se droit du seigneur u emisiji
valute. Na zasedanjima MMF francuski predstavnici su
se izjanjavali za odravanje zlatne podloge u
nim i finansijskim operacijama i zahtevali su ukidanje
dolrara.Ft1.1ancuski partner U.
ipak nije otvoreno podravala istaknutI antl-
dolar model, ali je vie puta upotrebila svoje zlatne re-
zerve da pomogne dolaru., .
Opta neslaganja su nastala centra impen-
jalizma u pogledu finansiranja platnobilansnog defiCita
zbog uvoza nafte. U 1974. godini zapadnoevropske
vrile su pritisak na MMF da se privede kraju stvaranje
specijalnog ,,fonda nafte", iz koga zemlje izvoznice nafte
treba da dodeljuju kredite ostalim zemljama
MMF. Uprkos opoziciji SAD, uprava MMF je
1975. godine da proiri naftni fond za drugu
godinu i da njegova sredstva na 6.0QO miliona
dolara. Iza ovih odluka leala je ideja da se uspostave
direktni dodiri zemalja izvoznica nafte koje daju
kredit i drava sa platnobilansnim deficitima koje ih pri-
majru pri tom SAD. AmerikalIldma je, sa nji-
hove 'strane, uspelo da privole deset
kih zemalja da stvore poseban fond nafte, pod OECD-om,
s namenom da deluje dve godine.' Ovaj fond iznosi
25.000 miliona dolara, koje mogu da koriste 24 zemlje,
tj. OECD-a koji imaju deficite platnog bilansa:
Na taj je fond OECD-a zasnovan na
zemalja koje troe naftu; njegov cilj je da
njihovu "solidarnost" kao i dominantnu poziciju SAD.
Procena izgleda konkurentske borbe osvetljava raz-
vitak trenda u monetarnoj sferi.
monetarni odnosi nejedna-
ku i prirodu internacionali-
zacije privrede. Uporedo s porastom isprepletenosti
cionalnih privreda, internacionalizacija rezultira regIO-
nalizmom i relativnom autonomijom blokova kako na
svetskom tritu, tako i u sistemu monetarnih odnosa.
Zapadnoevropska monetarna zona se sve vie izoluje
od i suprotstavlja joj se. Postiji ten-
dencija japanskog jena da postane glavna valuta paci-
regiona.
Formiranje centara u svetskim eko-
nomskim odnosima naravno da se reflektuje i upotpu-
njuje procesima u mon.etarnoj sferi.
Privremeni blok, EEZ i Japan, nesum-
njivo je da se dolar zbaci s njegovog pjedestala
specijalne valute. Iz celog niza odluka (sudbina dolar-
skih rezervi, deficita trgovin$kog
314
, '


ji

.,:.
i platnog bilansa, i druge) vidi se da zapadnoevropski
kapitalizam i japanski kapitalizam imaju sve vie
nih pogleda. Poto su dolaI'ske rezerve bile. na
Srednji I'stok, problem njihove konsolidacije je naravno
pov.ukao Engleska kriza uzdrmala je
narodne pozicije mnogih zapadnoevropskih zemalja i
Japana, i bacila njihove platne bilanse u deficit. SAD su
iskoristile prednost toga da izvre pritisak na ove zem-
lje, se da one koncesije u
rodnoj monetarnoj reformi. ' ,
SAD pokuavaju da povuku Kanadu, neke latinsko-
zemlje, Australiju i Novi Zeland u svoju mo-
netarnu sferu, i da ih podignu protiv ekonomske eks-
panzije EEZ u mediteranskim zemljama i u Africi.
U 70-:im godinama je formiranje novog
monetarnog i finansijskog centra u sve-
tu, jezgro zemlje Srednjeg Istoka,
OPEC-a: Saudijska Arabija, Libija, Kuvajt, Irak i Iran.
Krajem 1976. godine zemlje OPEC-a imale su 56.200 mi-
liona dolara rezervi od ukupnih rezervi stranih valuta
od 127.500 miliona dolara. novac" deponovan od
zemalja j'e podeljen banaka SAD i Za-
padne Evrope, i zavisnost finansijskog sistema imperi-
zemalja od ponaanja ovih rezervi je bitno
porasla.
Uvom.e zemalja OPEC-a i petrodolar-
skih zajmova postale su za Zapad. Firme iz
EEZ i Japana su se bacile da osvoje trita Srednjeg
Istoka. 1975. godine kapitali arapskih zemalja
su postale ogromne robne na bi zavideli
finansi}ski trgovci u prolosti.
19
Zapadnoevropske firme
prodaju kamione, mlazne avione i generatore,
i nadaju se da u velike indu-
strijske komplekse i sloene sisteme komunikacija itd.
Novinari su, zabeleili da, uprkos
SAD na Srednjem Istoku, vlasnici "naftnog
novca", daju prednost dobrima, jer su ona
s avremenij a, savrenija i vreme isporuke je
su priznali da su slabe pers-
pektive za monetarne operacije na temelju fiksnih pari-
teta.20 Ali, mone1larJ:ro suparnitvo se razvijia na osnovu
tesne nacionalnih i regionalnih
privreda, a to je faktor koji je u stalnom porastu. In-
19J'he Times, mart 17, 1975.
20 ,P. B. Kenen, Capital Mobility and the Integration of
Capital Markets, Fourth World Congress of the International
Economic A:ssociation, Budapest, 1974, str. 3-4.
315
ternacionalizacija proizvodnje i cirkulacija zahtevaju za-
napore za poboljanje monetarne
mainerije. Jo 1944. godine britanski pred-
stavnik na Bretton Voods Conference, John Maynard
Keynes predloio je alternativno reenje za stvaranje
,;supernacionalnog monetarnog sistema sa sopstvenim
telima, instrumentima i nadlenosti, neku vrstu central-
ne svetske banke sa specijalnim svetskim
valutama i sa strogim. pravilima za nacionalne valute i
privrede" .21
Pokuaji da se kompromisna reenja izme-
centara, osobito za centralizovano
restrukturiranje monetar-
nog sistema, doveli su do januara
1976. godine, u Jamajci, novog sporazuma o nekim prin-
cipima prema kojima bi sistem funkcionisao. Sporazum
legalizuje valutne paritete, ali ga "re-
gulairanim", tj. centralne banke dozvoliti ,,,eksce-
sivne" fluktuacije. Na taj napori
drava da masovnu migraciju spekulativnog ka-
pitala. Vladina tela dobijaju vie slobode u sferi unu-
tranje ekonomske politike.
Ukida se sllllbena (fiklsna) cena zlata i zlato se po-
stepeno eliminie iz transfera u korist
SPV, je uloga izrazito porasla. MMF je da
proda neto svog zlata na slobodnom tritu da bi popu-
nio fondove za siromanijim zemljama u razvo-
ju.
22
je odobreno ukupnog kapitala u
Fondu i preispitanje kvota zemalja Udeo indu-
strijlski razvijenih zemalja je smanjen od 63 na 58 odsto,
od 23 na 21,53 odsto za SAD, koje jo zadravaju svoj
veto na vane jer se trai od 85 od-
sto. Zenrl.je svoj udeo od 5 na 10
odsto, dok su kvote ostalih zemalja u razvoju ostale ne-
promenjene.
Novi sporazum pokazuje da SAD jo dre uzde u
monetarnim stvarima. va-
lutnim paritetima, monopoli se nadaju da
vie slobode manevra u spoljnoj trgovini. Ipak, u
zemlje iEJEZ biti u sta!llju da upotrebe za-
sistem PI10tiv SAD. Posve je vero-
vatno da se pojaviti nove "zone monetarne stabilno-
sti", koje fiksne valutne paritete ili
sobne flru.ktuacije zemalJa koje su "lJesno ekonom-
ski povezane, i da ove valute biti upotrebljene protiv
21 Die Zeit, avgust 6, 1971.
II Vid. U. S. News and World Report, januar 26, 1976.
316
zemalja. Pomenuti valutni sporazum treba da rarti-
filkIuJju zaiJnlteresovaa:Ie iZeII11je, za ,ita je pOl1:irei!:mo, op1ti-
gledano, na:jmrun;je 18 meseci. Nova iJIlIOIletama
kriza koja je izbila samo dva meseca posle konferencije
u Jamajci pokazuje da su zemalja
jo nelSlPOSobne da k<mwol.iu tr:1i:te, to jo Nile zaotra-
va kontradikcije u monetarnoj sferi.
***
perspektivu u bilansu eko-
nomske SAD i bloka zapadnoevropskih ze-
malja, jedva da se mogu radikalne promene.
S jedne strane, faktori koji su izazvali bri porast stopa
rasta privreda Zapadne 'Evrope u SO-im i 60-im godinama
su postepelD1O wgubili .svO'j uticaJ j,. oni i1:l1ine
prilike povezane sa prirodom posleratne
privrede u regionu: restrukturiranje nacionalne privrede
zbog industrijalizacije poljoprivrede i integracionih pro-
cesa; priliv kapitala; porast dravne kontrole
i programiranja. S druge strane, SAD nisu nale lek da
bi izle tromu privredu, tako da se usporena stopa
rasta prodUiti u
Promene u korist Zapadne Evrope biti stalne
i se polagano. oNajverova1Inije, krajem
se ponovo uspostaviti onaj odnos u industrijskoj pro-
izvodnji u SAD i Zapadnoj Evropi koji je postojao pre
prvog svetskog rata, tj. 1 : 1,4. Odnos u 1976. godini bio
je 1,14: 1.
optih ekonomskih pokazatelja ne otkri-
va izvesne glavne prednosti SAD u ekonomskoj konku-
renciji sa Zapadnom Evropom i Japanom. Nakon svega,
preostale prednosti SAD zasnivaju se na proizvodnoj i
finansij<skoj snazi njihovih monopola. Svake godine
sopis Fortuna objavljuje prometa, broja zapo-
slenih i profita firmi i njihovih su-
parnika. Uprkos da su proizvodne i finansijske
zapadno evropskih i japanskih monopola ne-
to porasle, ISA![) jo nije premaeIlla u ovoj sferi.
to je snanija grupa firme u finansijskom i eko-
nomskom pogledu, ja!snija je apsolutna i relativna supe-
riornost koncerna. P'romet 20 firmi
SAD jednak je drutvenom proizvodu SR
Ulrupna suma dividendi u Zapadnoj
je jednaka 1/3 dividendi samo od General
Motorsa. Neto proflit ovog automObilskog gi-
ganta premauje ukupni promet Vo1kswagenwerka. Mo-
gla bi se produiti lista
317
aJ I
.......
...;
]
""
['oo
....
aJ 0\
N ....
aJ
l
....
oci
(/J ....
O 10-
0\
....
...; 0\
['oo '<I'
0\
....

oci
10
10
0\
['oo
....


I
...;
(J

- ['oo
['oo
0\

.8
.... ......



'o
oci
e

10
""
0\ N
....
. 5
...; ....
til ['oo ......
(J 0\

'1::
....
o

....
(/J
aJ
II) ><Il oci
"" N
10 ....

0\

....
....
'tl


o
o

....





aJ
1i



-
I

-
o

Q,
g ..
w
oJA
....



(/J
I:l.g
....
IV)
-
o:>
e '0""'''


til I
!::r:l


.... 6

e
ecu
h III S
,;..;
N 10 10
...... -O -O
N 0\ .... O
.... ....
['oo

['oo ['oo
O -O ....
.... .... ....
10 O -'O N
...... O ......
.... N
.... -O 0\ O
-O ['oo ['oo ....
...... .... '<I' ....
10 co
-o N N co
'<I' 10 10
N 0\ N
....
......
""
o o
o o
N ......
I
<II
aJ
:i I
s'
SO
::
011'1:;1
.!t4 I
..... :>
'CJ S .... ::

,Bt)o
.it, So
o
o
:;;a oo, c!-

10
O
O
0\
O
N
O
N
O
::
::
.
o
....
'oO
- ;..:
]
. !-
:'.;,:.,;'
'. -rF
.
.
Inostrana eklspanzija ovih giganata nIJe -ii prvom
redu izvozom robe. deo operacija de ...
.Iatnog kapitala koncerna nalazi se vani, oni poseduju
prqizvodne kapacitete u novim industrijskim
granama u drugim zemljama. Gorostasi indu-
strije raspolau investicijama u inostranstvu:
pedeset 60 odsto privatnih inve-
sticija u inostranstvu, a 100 i 300, 70 odnosno
90 odsto. -
Detaljne studije i finansijskih
potencijala suparnika pokazuju da je pozicija SAD u
svetu ira i nego to to izgleda pri
jednostavnom njihovih udela u proizvodnji,
izvozu i monetarnim rezervama.
(M. K. Bunkina, "The uneven overall
economic development of the two ea-
pitalist centres", USA versus Western
Europe, fuogress, Publishers Moscow,
1979, str. 55-88)
Preveo Marijan Hubeni

.
319
Klaus Busch
RAZVITAK KONKURENCIJE
SAD - EEZ - JAPAN
ekonomskog i potencijala Zapadne
Evrope.Jcrajem SO-ih godina ibio je podstrek
za evr.opsku integraciju. Namera zapadnoeVJI"opskih dr-
ava sastojala se u .tome da se stapanjem nacionalnih
tnitta .kapitala stv.me iUSlovi m akumu-
laciju, je kapital SAD raspolagao od polovine
XIX Rast.ojanje Zapadne Evrope od SAD u apso-
lutn.om nivou akumulacije trelbal.o je, evropskom .integra-
cijom, smanjiti. Cilj je ov.og teksta da istrai
razvitak odnosa SAD, Zapadne Evrope i
Japana od ko:-aja drugog svetskog ['ata i da razmotri per-
spektivu konkurencije tri bloka posle ne-
!Uspeha evropske priwedne i monetarne unije.
Analiza je postavljena .ovako: najpre se obraditi
fakt.ori koji su odgovorni za poloaj glavne sile kapitala,
SAD, na svetskom tritu; na .chugom mestu se analizi-
raju U2ll"oci relativno porasta produktivnih snaga
Zapadne Evrope i Japana u sa SAD;
tada se mogu prikazati, na osnovu pokreta
mlVlOa !PfI"odJukti.vtnossti, am.stala poo:neralIl!ja tri CelIl.-
tra II odnosima robnog kapitala, u
narodnom monetarnom sistemu i u odno-
<sima kBjp.iJtala. Na tOlj oslIlovi, se o
perspektivama konkurencije.
320-

1
k

F'
.
.

,:-
.,
,$'
"'
,:'.
:
-1/.-
.,

'II
.,
i
!
Uzroci dominantne ekonomske pozicije SAD
Posle 1945. godine SAD su raspolagale sa vie od
50 odsto industrijske proizvodnje sveta;
njihov udeo u r.obnom izvozu ove grupe drava bio je'
oko 30 odsto; one sve vie Iizn.osam direktnih,
investiciJa uinostraDlStvu lOd 7,2 mId $, Veli.kuBritaniju
kai() vode6eg izVi()Zinika kapiltalJa svetskog
trita. J o 'Sredinom godina nivo produk-
tivnosti, Sla bruto pro.izvodom.od 7247 EUR* po.
zapoSilenom, premaivao je niv.o produktivnosti
6 EEZ drava gotovo trostruko, SRlN za 2,7 puta, Velike
Britanije za 2,5 puta i Japana osmostn:uko.
1
Ova prednost :SAD u produktivnosti. prema svojim
ekonomskim suparnicima u Zapadnoj Evropi i Japanu
zasnivala se u znatno stepenu koncentracije i cen-
tralizacije kapitala, koju su SAD postigle na temelju osku-
dice radne snage u XIX 'kao i na znatno
unutranjem tr.itu. Prema podacima Boba Rowthorna
i Stephena Hymera
2
, prvih 50, lOOi 200 predu-
SAD pokJaziva1i su, u oclnosru na koncerne s
iSl1lim brojem zaposlenih, sa jedan. i po puta kapita-
lom - dvostruko obrt. .IstoVTemeno, ovi padaci uka-
zuju na u koncentraciji, u stepenu or-
ganSkog saJStava .kapita:1a 'll :viem ni'VIOU
koncerna prema svojim lronkurentima na svet-
skom triltu. stepen koncentraaijei centralizacije ka-
piIDaJ.a SAD imao je im TeprodukcijlU teh-
nolblke precLnooti SAD iIlad ZaJpaJdlIllOm Evropom li J apa-
nom.
Tehnoloki jaz nije u prvom redu nastao time to
su SAD primenjivale relativno vie SlI"edstava za
ski relevantne i razvojne pr.ojekte;
prednost je mnogo vie ill su.tinski 1ronce.n-
trisanijem sredstava za istraivanja i razvoj. Ne
samo to SAD u itenzivne industrijske grane
- elektroniku, proizvodnju aVliona, herniju, automobilsku
mdIUs1lrj,j!U i ma!fu:togradnju uiam 'godilIlje vie od 1 mld
dolara nego Zapa:dna Evropa za i razvojne
projekte, su one ulagale ova sredstva pre svega kon-
centrisa:nije. Osamdeset sedam posto svih
sredstava m istraivaDjje i Tamoj otpadaju lIla
* EUR - evropska jedinica. -Prim. red.
I Uporedi tabelu 55.
2 Hymer., Stephen/Rowthorn, Bob, ,;Multinational Corpo-
rations and Internationail Oligopoly. The .Non-American Chal-
lenge", lU: :IGndleberger, C. lP. (Hrsg.) , The International Cor-
poration, Cambridge/Mass, 1970, str. 61.
21 MarkSizam u svetu 321
sa vie od 5.000 zaposlenih, dok u Japanu i Francuskoj
to iznosi 65 odsto, a u drugim zemljama Zapadne Evrope
znatno ispod SO odsto.
3
_ . Dakle, ni u jednoj drugoj industrij-
skoj zemlji velika ne raspolau sa tako viso-
kim udelom sredstava za istraivanje i razvoj kao u SAD.
Ova tendencija koncentracije u projekte istraivanja i
razvoja SAD je time to su 196311964. godine
28 SAD izvodila i razvojne pro-
jekte u vrednosti od 100 miliona dolara - i na taj
potroila 62,7 odsto dravnih :rashoda SAD za istrai-
vanje i razvoj - dok nijedan zapadnoevropski ili japan-
ski projekt nije bio snahdevf!n sredstv.ima
koja se mogu s takvim finansijskim
nama. U ovoj prednosti, u koncentraciji, treba traiti
bitnu prednost SA[) II oblasti i Tazvojne poli-
tike u odnosu na Zapadnu Evropu i Japan; ova politika
je bre pretvaranje rezultata osnovnih istra-
ivanja u stvarne investicije, u smislu novih proizvodnih
tehnologija i proizvoda. .
.od 110 tehnolokih inovacija od 1945. go-
dine, koje je OECD ispitivala, 60 odsto otpadajU na SAD,
evropske zemlje OECD ukupno 38 odsto i na Japan 3,6
odsto.4
Prednost ne lei toliko u oblasti u pravom
smislu u pretvaranju rezultata fundamentalnih
istraivanja u inovadje. Brojna evropska u obla-
sti elektronike i hemije bila su prvi put pretvorena u
nove tehnologije koncernima iz SAD.
Prednost koncentracije i centra&acije ka-
pitala ne dovodi samo do koncentrovane :i time delotvor-
nije lu10ge sredstava do dve
dalje prednosti SAD: prvo, finansijski koncerni SAD
.su pre u slianju, nego zapadnoevropski i japanski kon-
cerni da za primenu u proizvodnji kapitalno intenzivnih
tehnologija mobi1iu potrebnu finansijsku masu. Ova
prednost je osdbito primetna, na primer, u industriji
'll !petrohemij;i i ou elektrOIl!skoj tehnici.
5
Drugo, koncerni SAD s prodajom mogu novu
tehnologiju, economy of scale, bre ekonomski
i time bre preneti na celokupnu priv-
redu nego .njihovi zapadnoevropski. i Japanski konku-
30EOD: Gaps in Technology. Analitical Report, Paris, 1970,
str. 148.
4 OEOD: Gaps... Ana1itical Report, naved. delo, str. 198.
s Bundesministerium fUr Wirtschaft: Unternehmensgro.Be und
Wettbewerb, Bonn, 1970, str. 251. i dalje. -
322




';::;:;
'.
)':.
>"


1('
renti. Studija OBOD o tehnolokom zaostajanju u ob[astf
svodi, na primer, stepen
proirenja mernih instrumenata u in-
dustriji na prednost u economy of scale.
6

vredi za proirenje elektronske i nuklearne tehnologije.
-Bitno vii nivo produktivnosti SAD prema Zapadnoj
Evropi i Japanu moe se objasniti stepenom kon-
centracije i centralizacije kapitala, to na os-
novu navedenih faktora dovodi do stalne .reprodukcije
tehnolokih prednosti industrije.
Neravnomerni razvitak SAD, Zapadne Evrope i Japana
posle 1950. godine
U SO-im i 60-im godinama Zapadnoj Evropi i Japanu
uspeva da malD.je TazlIike 'll produkitivnosti II odnosu na
SAD. TaJbela 55 iznosi, kao razlika u
rocLnioj prod:ulli.1tiv[]:osti, p;rdimod (PO zClIpIO'slle-
nom za razne zemlje . .od 1965. do .1972.
goditne, 1JrostruJka prednost u prodJulkrtivnosti SA!]) !prema
,;-es1:or!ici" EEZ svela ISe samo na dvostruku pre!dIn.OISt.
OS{)Iooto j'aSIlO su je podigle, ilJiIliUtaI" EEZ, FraIIl.ous!ka i Ita-
lija II odnosu na SAD. Zaostajanje u prodU'ktivn05'ti Velike
; __ "-->li:;
Tabela 551
Produktivnost izabranih zemalja: bruto
proizvod po zaposlenom, u cenama i valutnim
paritetima iz 1963. u EUR
1956 . 1960. 1965. 1972.
SAD 7.247 7.736 9.050 10.282
Japan 844 1.129 11.71115 3.245
Velika Bdtanija 2.868 3.160 3.561 4.347
Evropa (6) 2.465 2.986 3.833 5.318
SR 2.664 3.242 4.051 5.470
FrancuSka 2.963 3577 4.617 6.485
Italija 1.600 1.992 2.693 3.786
6 OECD: Gaps ... Scientific Instruments, iParis, 1968, str. 59.
i dalje.
7 Izvor: SAEG, VGR.
323
Britanije je u posmatranom vremenskom periodu preina
SAD ostalo gotovo konstantno, dak je Japan
leiti ekonomski napredak kapltalistlckim
industrijskim zemljama i 8,6-struko zaostajanje u 1965.
godWni prema SAD, do 1972. godine SITla!I1j:iti samo Illa 3,2-
-struko.
Da bi se objasnili uzroci razvitka
pitala SAD i rezultata japanske
kapitala, su na. Evr.opu pnme-
njeni pokazatelji uslova oplodnje kapItala za SAD
i Japan (tabela 56).
Tabela 5f1'
Pakazatelji neravn.omern.og razvitka SAD i Japana
od 1952. do 1973. godine
I AY .ll.
Wy l-- AT
Y I AY
SAD
1952-55. 3,07 9,33 0,3007 0,1426 0,0490
1956-60. 2,07 8,51 0,2326 0,0359 0,0307
1961-65. 4,78 7,57 0,5945 0,3646 0,2652
1966-70. 2,89 7,49 0,3349 0,0987 -0,0048
1971-73. 5,21 7,80 0,6256 0,3615 0,2150
1974. -3,07 6,48 -0,4881 0,7662 -0,3740
1975. -2,82 3,27 -0,8899 0,5673 -0,5048
1952-60. 2,51 8,87 0,2630 0,0833 0,0388
1961-70. 3,84 7,53 0,4647 0,2317 0,1302
197'1-75. 1,95 6,63 0,0998 0,4836 -0,0468
Japan
1953-55. 6,02 12,60 0,4639 0,2351 0,1607
1956-60. 8,75 16,67 0,4834 0,4465 0,2380
1961-65. 9,41 20,45 0,4107 0,2836 0,1725
1966-70. 11,66 22,39 0,4693 0,2477
1953-60. 7,73 15,14 0,4761 0,36712 0,2090
1961-70. 10,54 21,42 0,4400 0,4010 0,2101
1971-74. 5,73 25,01 0,2071 1,1929 0,0144
8 Izvor: SAEG, VGR.
324
Stope rasta J apana bile su u celom vremenskom raz- .
doblju od 1953. do 1975. godine iznad stopa.ll"asta drugih
industrijskih zema!lja. uslovi
oplodnje kapitala, pre svega u 60-im godinama, kao izraz
velikog za.ostajanja u razvoju Japana prema drugim kapi-
industrijslcim zemljama, hili su os-
nova za japansko "privredno SumaTnO, .
faktori akumulacije kapitala u Japanu mogu se saeti
kako sledi: 1. relativno nizak nivo razvoja Japana .odgo-
varao je niskom organskom sastavu kapitala. Sa 48 odst.o
u SO-im godinama i 44 odsto od 1961. do 1970. gadine,
Japan je postigao vrhunske Vrednosti u
marginalnoj praduktivnosti kapitala. U sa dru-
gim industrijskim zemljama, je
kontinuitet marginalne produktivn.osti kapitala, p..ovre-
meno vii od 40 odsto u perioda od 1953.
do 1970. godine. Mada je, pll"ema podacima Maddisona,
suma kapitala Japana od 1953. do 1965. godine porasla
gddinje :zJa 12,1 odsto (SRiN 8,5odsto), a broj zaposle-
nih u nepoljoprivredi samo za 3,8 odsto(SRN 2,5 .odsto),
nije dovela do intenziviranja kapitala
nego u .ostalim industrijskim zemljama da
opadanja produktivnosti kapitala, jer je dadatna stapa
produktivnosti kapitala jo premaivala stap e rasta in-
tenziteta kapitaJa.
9
2. U 1953. godini u Japanu je bila jo
42 odst.o zaposlenih u poljoprivll"edi. Do 1965. godine broj
poljopriv.redne radne snage pao je za. 4,6 miliona, udea
zaposlenih u poljoprivredi pao je na 26 odstolO. Ova ve-
lika rezerva radne snage drala je II granicama stopu po-
rasta najamnina i istovremeno je smanjivala prinudu na
intenzivitranje kapitala.
ZJbog velike rezervne armije ne mar-
ginalna stopa dobiti Japana od 1961. da 1970. godin.e od
40 odsto nije bila prema:ena ni lOd 7!apadlnoeVI1Opskiih ze-
malja, a ni od SAD. Naprotiv, manje je razumljiva niska
vrednost marginalne kvote dobiti od 37 odsto od: 1953.
da 1960. godine. posmatranje marginalne
dabiti u SO-im godinama pokazuje da je Japan ostvano
.od 1956. do 1960. godine sa 45 odsto jaku
VIrednost, ali je marginalna profitna kvota od 1953. da
1955. godine .od 24 .odsta bila veoma ispod
nog standarda. Ovde treba uzeti u obzir da se Japan, za
vreme okupacije, masovnim pokretima izborio
za niz demakratskih reformi, kao ta su agrama re-
Maddison, Angus, Die neuen Gropmiiehte. Der wirtsehaft-
liehe Aufstieg Japans und der Sowjetunion, KoIn, 1966, str. 106.
10 Isto, str. 95.
325
forma, ra2!bijanje velikih holding-drutava (Zai:batsu) koja
su kontrolisala industrijski i bankarski sektor. Ponovo
je izgradio sindikate koji su bili zabranjeni
1940. godine. Organizaciono je
ubrzo polo za rukom, za vreme okupacije, i u kratkom
periodu poslle nje, da na osnovu demoka:'atskih masovnih
pokreta poboljaju poloaj .klase kad je o
raspodeli. S opadanjem demokratskog masovnog pokreta,
po zavretku okupacije, za ishod borbi za raspo de lu, po-
stao je sve vie objektivni poloaj na tritu
radne snage. Stvarna kvota najamnina porasla je od
1953. do 1960. godine samo za 1 odsto, naime, od 45 na
46 odsto, uprkos udela najamnog rada u zapo-
slenosti. 3. Japan, sa investicionom kvotom od 21 odsto,
nije bio premaen u,60-im godinama od bilo koje druge
industrijske zemlje; u SO-im godinama ja-
panska neto investiciona stopa bila je na drugom mestu,
iza Savezne !Republike. Ova eks;uremna kvota, koja je odlu-
doprinela visokim japanskim stopama rasta, bila
je, s jedne strane, rezultat uslova oplodnje
kapitala, a s ,druge strane, posledica osobite strukture
udela japanske dt1a'Ve. Demililtarizovani Japan je bio os-
neproduktivnih rashoda za naoManje i ovaj
faktor je delovao, zajedno s malim japanskim
dravnim doprinosom za socijalne slue:be. Izdaci za infra-
strukturu i zatitu okoline su da je udeo drave
bio manji od proseka industrijskih dr-
Fondovi vika vrednosti za aJrumulaciju bili su
manje porezima i izdacima nego u drugim
industrijskim dravama i oni su stoga bili
relativno vie upotrebljeni za akumulaciju.
Nii organski sastav kapitala, ,od sredine 50.Jh go-
dina; rezerva radne snage u poljoprivredi, koja je dovela
do visoke profitne kvote, zajedno sa stabilnijim uslovima
vrednovanja i manJim dravnim odlivima fonda vika
v:rednosti, bili su snaga u SO-im i 60-im godi-
nama za japansku akumulaciju kapitala. Kako su se is-
crpljivale ove rezerve kapitala Japana, smanje-
njem odstupanja u razvoju prema drugim
industrijskim zemljama (na primer, zbog smanjenja re-
zervne armije, zbog dravnih Tashoda u vezi sa
remilitarizaoijom Japana, koi mzvoja iUSlovljenog pove-
organskog sastava kapitala) postala je sve manja
J:1azlika jiapanskih stopa Tasrta li, dodatnih stopa
vrednosti proizvoda zemalja EEZ i SADY 70-ih
II BuschjSch6HerjSeelow, Weltmarkt und Weltwiihrungskrise,
Bremen, 19711, str. 71. i dalje. -
326
l
I
I l
l
.1
-I
,j
.l

. I
, I
. '1
:'1
godina je ocrtavao ovu promenu. Porast stopa neto
drutvenog ,proizvoda Japana pao je Dd 19.'Z1. do 1974.
godine na 5,7 odsto, poto su od 1961. do, 1970. godine
dostigle 10,5 odsto. Japanska prednost u porastu je ve-
oma splasnula u OVDm periodu u odnosu na oba' druga
centra.
,Dok je Japan, zemlja s najniim nivoom akUmula-
cije, u dve deka:de posle 1950. godine ostvario najvie
stope rasta, upadljivo je bio najnii porast drutvenog
proizvoda u SAiD, najrazvijenijoj zemlji svetskog trita.
Od 1952. do 1960. godine stopa rasta neto drutvenog
proizvoda u SAD iznosila je samo 2,5 odsto, da bi od
1961. do 1970. godine porasla na 3,8 odsto. Time su, do-
due, SAiD premsIe Veliku Britaniju, aJi su bile daleko
ispod Japana, Francuske, Italije i SRN. U tabeli 56. sa-
kupljeni vrednosni indikatori za akumulaciju kapitala u
SAD ne mogu se, na alost, uskladiti s podacima drugih
industrijskih zemalja. Poto rashodi drav-
nog budeta SAD za maine i ostale investicije za opre-
mu u privrednom nisu proknjieni kao investi-
cije kao potronja
12
, vrednosti u tabeli 56. potcenjuju
kvotu investicija, istovremeno mar-
ginalnu produktivnost kapitala i time marginalnu renta-
bilnost kapitala. Na OSl1JOVU jakog !iskrivljavanja ovih
Vlrednosnih indikatora, moramo se u narednom izlaganju
,sutinski na teorijsko ra7llaganje o uzrocima
niih stopa rasta u privredi SAD.
kapital je mogao, zbog svog vieg nivoa
akumulacije u sa zemljama Zapadne Evrope i
Japana, posle 1950. godine realizovati znatno niu pro-
profitnu stopu. U ovom niem nivou profita treba
traiti za porast privrede.
u 1950. godini je udeo primarnog sektora u dru-
tvenom proi:zvodu sveden u SAD na 4,8 odsto, industrij-
ski sektor je posttgao 37,8 odsto i tercijarni sektor 57,4
odstoY Do 1969. godine malo se promenilo u optoj pri-
vrednoj strukturi: prvi sektor je iznosio 2,8 odsto, drugi
sektor 37,7 odsto i tercijarni sektor 59,5 odsto. po-
SO-ih godina SAD nisu vie raspolagale nekom
rezervom radne snage, koja bi mogla ogra-
por-ast stope najamnina i time porast stopa in-
tenziteta kapitala.
kvota najamnina od 61 odsto bila je 1952.
godine neznatnJo via nego SR tC48 odsto), Fran-
11 Sohatz, Klaus-Werner, Wachstum und Strukturwandel
der westdeutschen Wirtschaft im internationalen Verb und, Kie-
ler Studien 128, Tiibingen, 1974. str. 145.
II Isto, str. 162.
327
OUJSk.e (48 odsto), lta:Iije (43 oc1stto) i Japan:IJa (45 odsto).
Samo u Velikoj Britaniji, je primami sektor u dru-
tvenom proizvodru SO-ih gOdIDa: bio isto ;tako
veoma lllizak, kvota naljamndlDa od 62 odsto prelarziJla de
Ove proporcije SIU se do 1970 . .godilIle malo jz-
meni.i:le. Kvota 1IlJa!jamn:i!D8 je porasla u SAD na 69 odsto,
a u drugim kalpitaliJsti6kim mdJustrijiSlk.im zem1.dama: u
SRN 58 ads1lo, Franousik.o1 55 odLsftio, Italiji 53 odsto, Ja-
Plarr1JU 50 odlsto i Veliik.oj BrUrtaInJiij!i - 66 odsto.
Visok nivo organskog sastava kapitala i u korist na-
jamnina pomeren odnos profit-najamnine, proizveli su
u SAD m.i:sJru profi1lnu .stopu, ikoja je odI'ava1a nisku
kvotu investicija i time je bila odgovorna za skromne
stope rasta. Na kvotu investicija u SAD nisu negativno
uticali uslovi oplodnje kapitala .-..: i nat-
kvota dravnih Tashoda smanjivala je fond vi-
ka vrednosti raspoloivog za akumulaciju. Kao to je u
tabeli 31. pokazano, dravna kvota bila je na
vrhu industrijskih zemalja pre svega zbog
vojnih rashoda. Sa udelom lTashoda na nao-
ruanje od 7,5 do 10,8 odsto u bruto proiz-
vodu, SAD su ekonomske izvore ne-
produktivno i time stope rasta.
U toku akumulacije kapitala je intere-
santno da, u sa drugim zemljama, produktiv"
nost kapitala u 60-im godinama, prema SO-im godinama,
nije moda pala, kao u Italiji, ,FTancus.koj, Velikoj Brita-
niji, SR:N i Japanu, je porasla. Ovu tendenciju ozna-
i podaci u tabeli 56, koji pokazuju od 1952. do
1960. godine marginalnu produktivnost kapitala od 26
odsto, nasuprot kvoti od 46 odsto, od 1961. do 1970. go-
dine. Prema .podacima Helge Majer, porasla je optere-
bruto investirana imovina po zaposlenog (kapi-
tal-intenzitet) u industriji SAD od 1950. do
1960. godine godinje za 3,98 odsto, nasuprot
jo samo za 0,98 odsto od 1960. do 1970. godine.
da je produktivnost rada (vrednost neto proizvodnje po
zaposlenom na bila od 1950. do 1960.gpdine sa sto-
pom rasta od 2,17 odsto, ispod stope rasta intenziteta
kapitala, a od 1960. do 1970. godine bila je sa 2,9 odsto
;iznaid n,je, pooa je kapitaW. (mer-ena kao
koeficijent vrednosti neto proizvodnje i bruto
uloene imovine); od 1950. do se go-
dinje 1,74 odsto, dok je od 1960. do 1970. godine porasla
na 2,0 odsto.14
II Majer, Helge, Die "Technologische Lil.cke" zwischen der
Bundesrepublik Deutschland und den Vereinigten Staaten VOI1
Amerika, Tiibingen, 1973, str. 224. i 259.
328
Uzrok ovog tako toka akumulacije kapi-
tala u SAD u sa drugim indu-
strijskim zemljama je relativno ,tehnologije
koja tedi na kapitalu u industriji. Porast or-
ganskog sastava kapitala moe biti jako kada se,
uz sve primenu memih ,regulativnili 1:ehnika u proiz-
V!OdnJom procesu, uz prelaz na potpuno kontJinuiranu
proizvodnju, uz minijaturiziranje proizvodnih instrume-
nata, uz trajnost proizvodne aparature itd. sma-
njuje za proizvodnju patreb:an . predujmJjen!i. kapital. ili
kada se VOI lumen proizvodnje po predujmljenoj
jedinici kapitala.
16
Ova tehnologija koja tedi na kapitalu
mogla je sve primenu u SAD u godi-
nama. Uslovi oplodnje kapitala su se time
prolazno poboljali, kako se moe iz tabele 56.
Od 1952. do 1960. godine rentabilnost kapitala iznosila
je skoro 4 odsto, od 1969. do 1970. godine, naprotiv, 13
odstO.
16
Od 1971. do 1975. godine ponovo je pala margi-
nalna produktivnost kapitala u industriji i
dostigla 10 odsto; maJrgim.alLna produ.ktivnOlSt ikaJpiJtaJ.a
kretala se u QIVIom periodu - 5 odsto.
O\Ao, na pr.omenama organskog sastava kapitala zas-
novano poboljanje profitne stope,
nije moglo da .ukine odstupanje u oplodnji ka-
pitala SAD, s jedne strane, i Zapadne Evrope i
Japana, s druge strane. raspon postao je, 2Jbog
ovih pomeranja u produktivnosti kapitala, sa-
mo IDaJI1ji. Ako se uzme u obzir da su II tabeli 56. prece-
njene vrednosti za marginalnu produktivnost kapitala u
SAD, tada ispada oplodnja kapitala, uprkos ja-
kog porasta, i u 60-im godinama loija nego japanska,
fimnooska i lIlemaOka oplodnja ocapitccia, dok je neodre-
u odnosu .na br1ta!DiSlk:u i rentabmost. Ako
se !posmatra ceo V:rerIlenski period od 1952. ,do 1975. go-
onda u Isvakom vrechl da je margilI1!ail<na
lI'enitabiJJnost :kapitala hilla ti SAD mat.no IDaIl)!ja nego u
!Svim [spi"VilVarnm drugim i!D.dlllstrijslcim
;z;emilijlama Za;padm.e EVlI10pe i Jap ama.
15 Zschocke, Helmut, "Kapitalstruktur und verwertung in
der BRD.Jn.dustrie", u: IPW-Forschungshefte, hr. 2, 1974, str.
45. i dalje.
16 U!por. .rentabilnosti kapi,tala od 1950.
do 1970. godine, u: Annanski G.lSchu1ze, P. W., ,,Krise der Kapi-
talakkumulation, staatliche Konjunkturpolitik und Inflation in
den USA", u: Altvater (Bra:ndes) Reiche (Hrsg.) Handbuch 4,
Inflation - Akkumulation-K.rise, t. II, Frankfurt/Main, 1976.
str. 30. i dalje. Ovi su utoLiko to je
faktor najamnina inf1acion:o procenjen i operie podacima for-
miranja bruto vrednosti, amortizaciju.
329
prednosti SAD u sistemu
trgovine i u odnosima kapitala
Kao posledica neravnomernog razvitka proizvodnih
snaga na tetu SAD a u prilog Zapadne Evr;ope, a pre
svega Japana, u toku SO-ili i 60-iho su
se pomerili odnosi ekonomske mOCI .ova tnlIDpe-
bloka. Tabela 57. pokazuje da Je opao udeo
SAD u industrijskoj proizvodnji kapitalistickog sveta.
52,6 odsto u 1953. godini, na 40,8 odsto u 1970. grniIru,
dok se udeo "Ses1OI1ice" EEZ od 15,7 odsto na
19,5 odsto. Japan je poboljao svoj udeo od 1964. do
1970. godine od 4,4 odsto na 9,0 odsto. .,
.ovo jako pomeranje u sistemu
vodnih snaga odrazilo se na odgovaraJllcl
industI1ijskdh zemalja. III
tl1govinskim ocloos:ima. Udeo SAD u IZVOZU .robe
sveta pao je od 21,3 odsto u 1953. godini, na
15,4 odsto u 1970. godini, udea EEZ se po-
od 193 odsto na 32,1 odsto, a udeo u izvozu Ja-
pana se od 3,6 odsto u 1960. godini, na 7,0 odsto
u 1970. godini.
Tabela 57
17
Razvitak odnosa SAD, EEZ i Japana
u procentima od 1953. do 1970. godine
Udeo u industrijskoj proizvodnji
1953. 1960.
sveta:
SAD
52,6 45,7
Japan
4,4
EEZ (6) 15,7 19,5
EEZ (6) 15,7 19,5
SR 6,6 8,8
Francuska 4,5 5,1
Italija 2,4 3,2
Velika Britanija 8,9 8,3
Udeo u izvozu robe
sveta: 1953. 1960.
SAD 21,3 18,2
Japan 3,6
EEZ (6) 19,3 26,7
SR 6,0 10,3
Francuska 5,2 6,1
Italija 2,1 3,3
Velika Britanija 9,8 9,1
1970.
40,8
9,0
19,5
19,5
8,6
5,0
3,5
6,1
1970.
15,4
7,0
32,1
12,6
6,4
4,8
7,0
17 Drun.kert I. (ErsN, W.) Werner. K.-H., Politik im West-
Europa, Berlin' (Ost.), 1975. str. 157. i dalje i str. 371. i dalje.
330

"o" I
Krajem 60-ih godina promene u skali
radne produktivnosti i time induciranih golemih previ-
ranja u odnosima robnog kapitala, iza-
zvale su otru krizu monetarnog sistema.
Bretonvudski monetarni sistem, su osnovu
vali funkcija dolara kao rezervne valute,
valutni pariteti i kreditni pul u vidu
narodnog monetarnog fonda, bio je razbijen neravnomer-
Inim razv.i1Jkompr.oizNodnih SlIlIaga, ikoji je uz to biJO usme-
ren protiv SAD kao zemlje i zemlje rezervne va-
lute. razvitak proizvodnih snaga u SAD je
sve vie potkopavao valutni kurs dolara u
60-im godinama; valuta je bila jako precenjena,
dok su ostalih zemalja osobito
bile potcenjene valute SRN i Japana, 2'lbog
porasta proizvodnih snaga ili stope infla-
cije. Monetarna kriza 1969. godine dostie svoj vrhunac
Smitsonijanskim sporazumom od decembra 1971. godine,
k!Oji je izvl"io prvu macajniju korekturu pariteta, pre
svega dolara, marke i jena i postavio
temelje prelazu svih vanijih valuta u 1973. godini na
fluktudranje, odnosno bIokovsko fluktuiranje. To je pokre-
forma nunog valutnih pariteta iz-
menjenim pozicijama pojedinih industrij-
skih zemalja u univerzalnom radu. Slom bretonvudskog
sistema i dolara simbolizovali su
razgradnje apsolutne ekonomske koju
su SAD osvojile posle drugog svetskog rata.
dominacija, koja je postala relativna u
SO-im i 60-im godinama u hijerarhiji pro-
duktivnosti i u odnosima roibnog kapitala,
bila je sve vie posle jakih promena u valutnim
kurs evima od 1969. godine, u toku 70-ih godina
i pl10menama II odnosima kapitala.Na os-
novu zakonitosti prikazanih u glavi 2,2 dolarska obezvre-
su stope porasta izvoza ka-
pitala, dok su revalvacija marke, odnosno jena
veoma oivele i japanski izvoz kapitala.
U analizi ispreplitanja kapitala unutar BEZ smo
ukaza:li na vie stope porasta izvoza kapitala zemalja
EEZ u odnosu na izvoz kapitala SAD. Najjasnije se ozna-
prekid tendencija u odnosima kapi-
tala u direktnim investicijama Zapadne Evrope i Japana
na samom tritu. Zbog :pozicije u
produktivnosti koncerna moglo je samo malo
zapadnoevropskih i japanskih koncerna s proiz-
vodnjom u SAD, .dakle, bez zatite valutnih pariteta kon-
331
kurisati kapitalu. Posle smanjenja
preldinosti II produ.kti.'VIIl.lOSti ti pOisle do18JI1Sikih devalvacija
II 70"1in:n godinama, ov!o s1laJnje -se Sve
vie zapadno-eWlOpSki. i japanski lroncerni prelaze na otva-
ranje proizvodnih pogona u SAD. Podaci Kriigera i
Schliohtinga
18
kvantificiraju ovaj obrt tendencije: od 1962.
do 1972. godine rasle su inostrane direktne investicije u
SAD godinje za 600 mill. dolara, u 1973. godini - posle
dvostruke devalvacije dolara - porasle su direktne in-
vesticije II za 3,2 mld. dolara, dakle petostruko vie
od proseka 1962-1972. godine. Prema istom izvoru, po-
daci za SR!N su od 1960. do 1970. godine porasla
su ulaganja u SAD za oko 200 rriil.
maraka godinje, ll! 1970. i 1971. godini za oko 300 miliona
maraika, a!li tada u 1972. i 1973. godmi ZJa vie
od l mld. maraka godinje. Komentar Sahl,ich-
tinga i Kriigera: "Ovaj broj pokazuje kako se jako pome-
rila Amerika u sredite interesa To
vredi najpre i pre svega za one industrije koje su
izvozom svojih proizvoda zauzele poloaj na
tritu. Promena pariteta dolara u odnosu na
marku za vie od 40 odsto u poslednje godine i
interni porast trlOkova 'll nepoznatoj doveli su 'll
pitanje konkurentnu sposobnost izvoznih pre-
na ,triru u mnogim. oblastima. Time
je za lOve firme bilo dodirnuto neposredno pitanje direkt-
nih investicija za odbranu i proirenje poloaja na tr-
itU."19
U periodu od 1962. do 1972. godine rasle su
investicije u SAD za 7 odsto godinje, .u 1973.
i 1974. godini iznosila je stopa porasta 23 odsto, a u
1975. godini 19 odsto.20
'Poto su pomeranja u odnosima snaga SAD,
EEZ i Japana mogla u odnosima
kapitala tek posle korektura kurseva 1971. godine, ali su
pri tom odraavala pomeranja .u produktivnosti za celi
60-godinji period, ovi pokreti izravnavanja u
rodnom izvozu kapitala se u daljnim 70-im
godinama.
Ako, na kraju, pokuamo oceniti razvitak ukupnog
odnosa tri centra - SAD, EEZ i
Japana u blioj onda se moe kao
18 KrUger /Schlichting,. Deutsche Niederlassungen in den USA,
Frankfurt/Main i New York, 1975, str. 14. i dalje.
Isto, str. 19.
20 Kdigenau (II), Internationale. Direktinvestitionen, Hamb-
urg, 1977, str. 16.
332
osnovna tendencija izravnanje razvitka akumulacije u
ova tri ,bloka.
O tome govore i podaci da su se smanjile kako re-
zerve akumulacije Japana prema SAD i Zapadnoj Evropi,
tako i rezerve akumulacije Zapadne Evrope prema SAD.
Razlike u nivoima organskog sastava kapitala, razlike u
sektorskoj strukturi ukupne privrede i odstupanja u od-
nosima raspodele, nisu danas u lageru in-
dJusmr.iJjlSklih zemalja ogromne ;kao to su bille tU SO-im
i 60-im godinama. . \
- Drugo, pokreti izravnanja u kreta-
njima kapitala deluj.uu pravcu izravnavanja stopa rasta.
Ako je ubrzani izvoz kapitala u SO-im i 60-im'
godinama ekonomski potkopavao poloaj SAD,
jer je dovodio do razvoja proizvodnih snaga u zemljama
uvoznicama kapitala i do usporavanja razvitka akumula-
cije -ll SAD, danas je obratno: izvoz kapitala
pojedinih zapadnoevropski!h zemalja, SR Ne-
i Japana, smanjivao je tempo akumulacije ovih
zemad.ja, dok se izvorz tk.a,piJtia!la SAD ooVJi.jia. iSipOd
EEZ nije u stanju da produbi proces integra-
cije u pravcu privredne i monetarne unije i nema, prema
tome, da izazove nov.u snagu za
tempo akumulacije u Zapadnoj Evropi i u sa
ubrzanim procesom koncentracije i oentra1:izacijeu SAD.
Razmer procesa u raz-
vitku akumulacije kapitala SAD, EEZ i Japana
ukazuje na stope rasta od 70-ih godina.
Stope rasta SAD i Velike Britanije jedva da su se razli-
kovale -ll ovom periodu; istovremeno su smanjile pred-
nost Italije i Francuske u odnosu na SAD, kao i razlike
japanskih stopa rasta i rasta stopa drutvenog
pr<?lZvoda ostalih industrijskih zemalja,
kOJe su se znatno suzile.
(Klaus Busch, ,,Die Entwicklung der Kon-
kurrenz USA-E6-Japan", Die Krise den
Europiiischen Gemeinschatt, EVA, Frank-
furt/M., 1978, str. 200---214)
Preveo Marijan Hubeni
333
1
J
IZDA CENTAR KOMUNIST
biblioteka
Marksizam i savremenost
ANrU LEFEVR, S onu stranu strukturalizma
EDVARD KARDEU (SPERANS), Razvoj slove-
nacionalnog pitanja
FRANK DEPPE / JUTrA VON FREYlBERG /
CHRISTOF OCIEVENHEIM / REGINE MEYER
/ FRAN!K Kritika
njao Partnerstvo ili klasna borba?
ARGHIRI EMMANUEL, Nejednaka razmjena.
Rasprava o antagonizmima II
ekonomskim odnosima, I, II
ALFRED SCHMIDT / GIAN ENRICO RUSCO-
NI, Frankfurtska kola
ROMAN ROSDOLSKY, Prilog povijesti nastaja-
nja Marxova "Kapitala". Nacrt Kapitala jz
I, II
DANIEL CHAUVEY, Samoupravljanje
E. V. II..JENKOV, Dijalektika apstraktnog i
konkretnog u Marxovom ,,Kapitalu"
BORIS MAJER, Strukturalizam
ERNBSTO RAGIONIEiRI, Mar.ksizam i Interna-
cionala. Studije o historiji marksizma
ALDO ZA!NARDO, Filozafija i socijalizam
MILADIN $amoupravni
proizvodnje, I, II, III
KARL MARKS, Rezultati neposrednog procesa
proizvodnje. Rukopis neobjavljene Seste glave
Prve knjige ,,Kapita1la"
ERNST BLOCH, Prirodno pravo i ljudsko do-
stojanstvo
PAUL MATTICK., eseji
SAMIR AMIN, Akumulacija kapitala u svjet-
skim razmjerima. Kritika teorije nerazvije-
nosti
REINHARD KOHNL, Oblici vladavi-
ne. Liberalizam. - faizam
NICOS POtJLA!N'TZAS, vlast i drutve-
ne klase
EDVARD KARDBU, Pravci razvoja
sistema samoupravljanja
KiRlSTOFER KODVEL, Iluzija i stvarnost. Stu-
dija o izvorima poezije .
MIt.TM1K.O Ka zajednici slobod-
nih
ANTONIO LA!BRJIOLA, Ogledi o historijskom
materijalizmu
CESARE LUPORINI, Dijalektika i materija-
lizam
KIRO HAD2I VASILEV, Socijalizam i nacio-
nalni odnosi
90 dinara
60 dinara
70 dinara
150 dinarci
60 dinara
220 dinara
90 dinara
120 dinara
90 dinara
130 dinara
160 dinara
260+ 450
+ 500 dinara
1010 dinara
165 dinara
210 dinara
220 dinara
120 dinara
180 dinara
150 dinara
215 dinara
355 dinara
270 dinara
290 dinara.
490 dinara
8-9/1981
STUDDE o :tENI I ENSKI po.
KRET e
1011981
VREDNOSTI I CENE e
11-12/1981
e
UTICAJ TRANSNACIONALNIH
NA INFORMISANJE
I KOMUNIKACDE e Dr Breda
Informaciono-komunikacij.
ska kao elemenattTa!nsDaciona
lizacije i novog p<>-
retka e Karl P. Sauvant i Bernard
Mennis, Socio-lrulturne i
elronoIDlJa
odnosa Sever - Jug: l.iloga
nacionalnih e TaJ?1:O
Varis Transnacionalne korporaCIje
koje 'se bave InaS?ynin;t komunika;-
cijama: pregled njihovili poslova l
da se one stave pod
kontrolu e Fernando Reyes Matta,
Evolucija
skih agencija tokom lstonJe e
Juan Somavia,
struktura sile i m-
iormisanje e Armand M.attelar:i,
Nova ofanziva troo.snamonalnih
kompanija: nova komunikac!<>na
tehnologija e Herbert 1 ... Sc1fiIler,
TransnacionBlna korporamJa l
tok <informacija: izazov
naciona1nomsuverenitetu e Rafael
Roncagliolo i Noreene Janus, Eko-
nomska propaganda, zavisnost ii
nasovniji mediji e T1wl1'!as. H.
back, InternaciOlnallna filmSka m
dustrija e Allan Ashbl!lt,.
diji: struktura, funkmorusanje l
kontrola e Cees J. Hamelink, Novi
e1ronomski poredak i
novi informaciPI1Ii p<>-
redak e Jeartl-Louis Missika i Jean
Philippe Faivret, Informatika i slo-
bode e Hans Magnus Enzensber
ger, Osnove teorije medija e POLE-
MIKA e E. P. Thompson, Otvore-
no pismo Leszeku Kolakowslrom e
1-2/1982
ARTIKULACIJA PROIZ-
VODNJE I NERAZVIJENOST e
Miomir Koncepcija artiku-
lacije p'roizvo<i?je e Ju!!-j
Bajec, Nerazviijenost J. koncepclja.
artilrulacije proizvodnje
Harold Wolpe, AI;tikulacija
proizvodnje Pierre-Philippe Rey,
Proces artikulacije Aidan Fos-
ter-Carter, Kontr.overzija
proizvodnje e Bari Hindess li Paul
Hirst, Da li postoji opta teorija
proizvodnje? e Bari Hin-
dess i Paul Hirst, Geneza i teorij-
ska
proizvodnje" e Jonathan
Friedman, teorija ii
sistemi totalne reprodukcije /'.
Hanna Alavi, Indija i kiolonija1ni
pr.oizvodnje e Doug McEa-
chern, proizvodnje u/ Indiji
e John G. Taylor, ['az-
proizvodnje i njen
uticaj na strukturu formacija "rtiI."e
sveta" e Umberto Melotti, So-
cijalizam i birokratski k.olektivi-
zam u zemljama u razvoju e AK-
TUELNE TEME e Ludvik
periodizacije
razvoja ljudskog drutva. Walter
sap, NATO i Varavski ugovor iz-
"smanjivanja naoruanja" i
nadmetanja oko suvereniteta
PRIKAZI e
3/1982
MARKSIZAM - ESTETIKA - UM
JETNOST I e Kasim Uvod
e Max Raphael, O teoriji umetno-
sti materijalizma e
Christopher Caudwell, Lepota. Stu-
dija iz estetike e A . I.
BU/ov Formalno u:netnosti
i vulgarizatorski pristupi u. esteti: I
ci e Henri Arvon, MarksJZam l
umetnost e M. S. Kagan, P1red-
met, metoda i ciljevi is-
traivanja e Adolfo Sdnchez Vaz-
quel., ! Sid-
ney Finkelstet1'!, Lepota l
Nicolae Tertulwn, AutOD.OIDlJa IL he-
ter.onomija umjetnosti e Lee Bax-
arrldall Knjievnost i ideologija
Liu Zaifu, kriterijumi
knjievne i kritike
Biografsko-bibliografske biljeke I
e PRIKAZI e
4/1982
MARKSIZAM - ESTETIKA - UM
JETNOST II Leo Kofler, Udari-
te po Lukacsu - Realizam i sub-
jektivizam. Marcuseova
kontrarevolucija Louis Althusser,
Pozorite ,,Piccolo", Bertolazzi i
Brecht. (Beleke o
kom teatru) Walter Benjamin,
Eduard Fuchs, i istori
Ernst Bloch, Vajmar kao
Schillerov zaokret i vrhunac. (Jena
1955) Kostas Axelos, Svet poezi-
je i umetnosti Peter BUrger,
Teorija avangarde i nau
ka o knjievnosti Stefan Mora-
wski, Utopija i opta merila
.
. Theodor W. Adorno, O fetikom ka-
rakteru u muzici i o regresiji. slu-
anja e Gyorgy Lukdcs, Arhitek-
tura e David Forgacs, Estetika
Galvana Della Volpea Robert
Say re, Lowenthal, Goldmapn i so-
ciologija knjievnosti BIografsko
bibliografske biljeke II
5/1982
AKTUELNE RASPRAVE O DRZAVI
e Rossana Rossanda Pitanja R. Ro-
ssande Althusseru i" njegov . odgo-
vor Guiseppe Vacca, Oblik. If?:'-
ave i oblik vrednosti e Btagto
De Giovanni, Za teo-
riju o prelazu eDantlo Zo-
lo Problem drave u
i kriza
kog marksizma C.ava-
zzuti Drava i OdnOSI prOlzvodnje e
Pier' Aldo Rovatti, Oblici subjekti-
viteta i .oblici .
Bobbio, Teorija drave.
partije e Cesare LUp'on.nh Prekidi
i kontinuitet u naJnoVlJem Alt-
husserovom delu e Elmar Altvater
lOtto Kallscheuer! Drav!l i.
vena reprodukcija kapItaliStickil?
odnosa e Carla Pasq'1t
nelli, priroda
konflikata i zahtev za nJihoyom
autonomijom Etienne Baltbar,
Pitanja "partije izvan drave"
Christine Buci-Glucksmann, O ak-
tuelnim zadacima kri-
tike politike Mario Telo, Oblici
i proirene drave.
Suzanne de Brunhoff, TeonJa
drave i teorija .
Giacomo Marramao, Politicki SIS:
tem, racionalizacija i
mozak" e Rossana Rossanda, Kri-
tika politike i ,,nejednako pravo"
Elmar Altvater, Teorija dravno
kapitalizma pred
novim oblicima po-
drutvljavanja posle drugog svet-
skog rata e Elmar
pol i drava u marksistickoJ teo-
riji Druge i internacionale
posle prvog svetskog rata
6-7/1982
AKTUELNI TRENUTAK MARKSI:
ZMA II e Milo Osnovru
rezultati razvoja savremenog mark-
sizma Elmar Altvater/Otto KaIl:
scheuer politika l
"kriza Kriza
sizma? Intervju Roberta ROmanija
s Umbertom Cerronijem e Norber-
to Bobbio Marksizam i socijalizam
e Cesare' Luporini, Bobbio i kriza
marksizma e Claudia. Mancina, De-
bata o dravi. Marksizmi na suo-
e Giacomo Marramao, Dija-
lektika forme i nauka o politici e
Fernando Claudin, Nekoliko
ljanja povodom krize marksizma
Alexa Mohl, ,,Nauani socijali-
zam" - ta je to? RASPRAVE
Guliano Procacci, Diskusija s
Althusserom e Marksizam na isto-
rijskoj proveri, Razgovor France-
ska Petronea sAldom Tortorellom
e PRIKAZ e Frieder o. Wolf, Pri-
medbe na Andre Gorzovu likvida-
ciju marksizma
8-9/1982
REVOLUCIJE U CENTRALNOJ
AMERICI e Ljubomir
Sadraj, smisao i
nih zbivanja u Centralnoj AmencI
(1944-1982) e NIKARAGVA e Ha-
rald Jung Pozadina revolUcije u Ni-
karagvi Adolfo Gilly, Pobeda revo-
lucije u Nikaragvi e Jaime Whee-
lock Avangarda, narodna hegemo-
nija' i nacionaln? jedinstvo -
temelja pobedI? obnove e
Ramirez, Sandinizam, hegemoruJa l
revolucija e front na
cionalnog Niikaragva-
narodna borba protiv diktature (de-
klaracija) e Sergio Mikoyan, Nika-
ragva - osobenosti i pouke revo-
lucije e EL SALVADOR e Rafael
Guidos Vejar, kriza u El
Salvadoru (1976-1979) Ernesto
Richter, Drutvene klase, akumula
cija i kriza "prenaseljenosti" u El
Salvadoru e Roberto Remo, El Sal-
vador: za revolucionarnu demokra-
tiju GV ATJ?MALA I!.
ski front prottv represt1e,
kriza i borbe naroda u Gvatemali
e Demokratski front protiv repre
sije, Ekonomske ?snove ;taize u
Gvatemali e Gabrt1el Agutiera Pe-
ralta Teror i nasilje kao oruje
protiv ustanika u Gvatemali e Car
los Sarti Castaneda, Gvatemalska
revolucija 1944-1954. i njeno dana-
nje e HONDURAS
ge Arturo Reina, Honduras - mrr-
na ili nasilna revolucija? Mario Po-
sas Honduras na raskrsnici e KO-
STARIKA e Diego Palma, Drava
i socijalna demobilizacija u Kosta-
riki PANAMA e Guillermo Cast-
ro Herrera, Nacionalizam i nacio-
nalna politika e DEKOLONIZACI-
JA KULTURE e Leopoldo Zea, La-
filozofija kao filozo-
fija e
KolonJizacija i dekoloruzaclJa latin-
kulture e