P. 1
506_Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 10 - Savremene teorije imperijalizma NIRO Komunist 1982

506_Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 10 - Savremene teorije imperijalizma NIRO Komunist 1982

|Views: 13|Likes:
Published by kukviža
marksizam u svetu
marksizam u svetu

More info:

Categories:Types, Reviews
Published by: kukviža on Apr 13, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/01/2014

pdf

text

original

jena podela rada dobijena posredstvom robne razmene

Ima osnovuy.razdvajanje đ grada oi sela. ž
se i'eCI se Cltava ekonomska istorija društva svodi
na kretal!Je ove. suprotnosti ... «5 To je đ č i
sa svetskim 'kapItalIzmom. J
Vekovna č
indijske privrede od strane bri-
predstavlja č primer an-
!Iteze đ grada l sela u svetskim razmerama O d
Je .pa:;ra č snaga stvarala i preobraŽav:l:
naJvecuk?lonlJu na svetu.
6
Postoje dve ,bitne koordina-
oko se .razvijao. Prva je č proizvod-
IndiJI, sIstem. č yj'ška, ili, jednom
druga Je prIroda britans'kog impe-
kOJI Je l pod!ežan evoluciji pod uticajem
mdustnJske U ovom Smislu, antiteza kolonija
Je u toku dva veka, od 1757. do 1947 godi-
ne, prosla .kroz č č faze a svaka je obu-
hvatala oko pola veka.
Pre svega je č č viškova zadobio obHk
na;ne!a :,-.a zemljišni prihod od strane pobednika _ Is-
koja je »u svojoj pobedi naš-
a .srecu o .lS..oJoJ svakI t:r:govacsanja _ !da može da lru-
pUJe a ne da i da ipak može da ,preproda
po cem«. Je zemljišni prihod
preds1:aIV'lJao brutto dobIt, old ikOje je trefua!lo odbi.ti potreb-
ne· za održavanje vlade i vOJ'ske zakona' d
cenu održavan' t . , ,l re a,
cl YI 'd Ja pos sistema eksploatacije, da Ibi
se k os O. :. o . dobItI. Ova su Si'edstva sada ulagana
u .mdIJs.ke robe, uz punu primenu č
mOCI, , roba Je dalJe prodavana na tržištima škom sveta
uz vecu dobit. Indijski se »danak« č kOja se u to
upotrebljavala za zemljišni prihod) na ovaj
naCIn VIse pu!a. ć pre nego što !hi dospeo' do
E?gleske .. Je odhv dobara poremetio č trgova-
nJa u In'!iJI l osakatio njenu privredu. č na os-
dOvu u ydanak zadobijen od 1783-84
o .1792-93, IZl!0SlO Je cak i 9 procenata GNlP (bruto.
naCIOnalnog proIZvoda) per annum
8
Ovde se d'
đ y . . . d . , ra l pore-
a, moze pnmetItI a u to vreme u Britaniji ukupna
: K. naved. delo, str. 314.
Habib se uglavnom oslanja na jedan izvanredan rad,
7 Isto, str. 25.
B Isto, str. 28.
184
t
I
stopa obrazovanja kapitala verovatno nije imosila vi-
še od 7 procenata od ukupnog nacionalnog dohotka.
Uzevši da je indijski danak iznosio oko 4,7 miliona fun-
ti po prodajnim cenama, on je, 1801. dostizao
procenta ukupnog britanskog dohotka. Na ovom krltIC-
nom s·tupnju industrijske revolucije, Indija je pružala
Britaniji sredstva koja su iznosila gotovo 30
njene ukupne nacionalne š đ ll. kapI-
tal. :Produžavanje primarne akumulaCIje IZ IndIje Je, na
taj č odigralo vitalnu ulogu u razvoju ,kapitalizma
u Britaniji.
Kako je prenos dobara zad.obio oblik robnog izvo-
za iz č Indije, došlo je do korenitog ć
indijskog č trgovanja. Ranije je glavni izvoz iz Ben-
gala transportovan prema zapadu: veliki deo muslina
i ć svile. Krupni trgovci svilom iz Gudjarata, obo-
gatili su se uvozom svile iz Bengala. Sada je ć si-
rove svile, pamuka i svilenih đ iz BengaIa bi-
la izvožena u EVTOOU kao danak, ć na taj č
unutarnju Indije i ć ć ulaganja
ć č kapitala, koji je .bio đ da
traži izlaz u zadobijanju zemljišnih poseda.
Britanska kolonijalna politika je pretrpela izmenu
prvom polovinom devetnaestog veka. Cilj vi,še .nije bio
zadobijanje indijske robe, ć indijskog tržišta. Godine
1800; Engleska je bila na pragu .osvajanja č tek-
stilne industrije ć mašina. T.okom ć tri-
deset godina, 'sve šira upotreba mašina u ć drugih
sektora bila je sve potpunija, a ·do kulminacije je došlo
izgradnjom železnice 1830-ih i 1860-ih. ,Potreban se kapi-
tal nije mogao ostvarivati u potpunosti iz unutrašnjih
izvora; Zlbog toga je potreba za produženom primarnom
akumulacijom bila još ć Danak se nije mogao uma-
njiti. Istovremeno se, đ moralo ć tržište
za britansku indust.riju koja se sve više razvijala. Pa-
č tekstilna industrija ,Lankašajl!'a, nadmašila je in-
dijske tkanine na svets·kom tržištu; ne zad.ov:oljivši se
ni ovim ona je osvojila i indijsko ć tržište. č
ne su upravljale i drugim novim industrijama,
č se p:r:odukcija sve više širila.
Ubiranie danka i osvajanje indiiskog tržišta bile su
odlike ekonomskog ugrožavanja Indije i obeležavale su
dru!!-i stupanj britanskogkoloniializma u toj zemlji. na-
stalo!! zibo!! napretka industrijalizacije u Engleskoi i de-
industrijalizacije u Indiji. Ovai dvostruki napad ie pa-
tio od sopstvenih č Težak teret danka na
zemlju pauperizovao je poljoprivredni proletarijat, osi-
185
r.omaslo seljake i ogoleo zamindre. Efektivna se potraž-
nja za britanskom industrijskom robom proporcIOnalno
umanjila. U đ su industrije u Indiji podleg-
le oštroj konkurenciji britanskih industrijskih proizvo-
da; :deindustrijalizacija koja je usledlla o1lbiljno je po-
remetila č mehanizam prenošenja :dobara iz Indije
u Britaniju, ž ć tako č eksploatacije kroz
danak. Do sada je realizacija danka iz Indije imala ob-
lik izvoza indijskih proizvoda; sada je, đ ovaj
izvoz bio veoma č nestajanjem indijSl\e indust-
rije. Gocline 1830. problem je postao akutan, a onda je
rešenje đ u opij umu. Pokrenut je trougaoni indust-
rijski aranžman. Opijum je bio uvožen iz Indije u Kinu,
a iz Kine su, za uzvrat, č i svila bili slati u Englesku.
Godine 1855. je indijska trgovina opijumom dostigla 6,23
miliona funti, što je ć tri č uvoza č
i svile od 8,50 miliona funti iz Kine iU Engles'ku.
9
DOIDl-
nacija Kinom je tako postala neophodna za ekonomsku
eksploataciju Indije.
Oko sredine devetnaestog veka okrenuta je nova
stranica istorije britanskog imperijalizma 'Il Indiji, be-
ž ć puni procvat britanskog imperijalizma. Pošto je
postignuta potpuna pobeda mašina u svim granama :do-
ć privrede, britanski kapital je č da se preliva
u Indiju. Britanska »neto mostrana ulaganja«, Ikoja su
1860-ih ć dostizala 42 procenta neto ć kapita-
la, dostigla su 48,5 procenata takom 1870-ih i 80 proce-
nata to 'kom 1880-ih godina; zatim, posle perioda zatiš-
ja, II toku ć jedne i po decenije, dostignut je vr-
hunac od 114 procenata u vremenu od 1905-1914. godi-
ne. Tako je ,britanski kapitalizam !postepeno pretvoren
u monopolski kapitalizam. Postojao je, iigleda, defimi-
č povratni tok dobara, koja su se tako dU!lO kretala
u samo jednom pravcu. Obrnuti tok je, :naravno, bio sa-
mo površan: taj !kapital koji je tekao natrag u Britani-
ju poredio se s obimom danka iz Indije.
Dužula ž č pruge u Indiji je 1871. .iznosila
priJbližno 5000 milja; u toku deset godina ona se udvo-
č zatim se, u toku ć jedne i po decenije,
ponovo č i dostigla 20 000 milja. Indija, mož-
da najsiromašnija zemlja na svetu, mogla je tada da se
'poredi s najbogatijima po dužini ž č pruge. Sa-
da kada su ž č pruge prosecale Indijski potkon-
tinent, č su da se uvoze ć č težih proiz-
voda britanske industrije, kao što su metalni proizvodi
9 Isto, str. 40.
186
Ghardver, stoni pribor itd.) mašine i alati. Železnica nije
samo jednostavno' olakšala uvoz ž ć jeftini pre-
voz; pošto č nije više predstavljala prepreku, že-
č transport je đ ć izvoz takve robe
kao što su žitarice, sirovi pamuk, uljana zrna, č juta
i 'koža. Proces deindustrijalizacije Indije je 1880-ih bio
više-manje potpuno završen; tada je č proces ko-
lonijalne komercijalizacije poljoprivrede - kolonijalne,
jer je bio usmeren za potrebe fabrika u Britaniji. ,posto-
jala je dvostruka izmena u indijskoj poljoprivredi u !po-
gledu proizvodnje sirovina za Englesku: prva promena
je bila u tome što su površine namenjene žitaricama za
ishranu zasejavane usevima koji ne služe ishrani, a za-
tim još jedna izmena - na ipOvI1šinama ranije zasejanim
žitaricama sejali su se usevi za izvoz.
U đ su, 1858. godine, ć in-
teresi britanske industrije doveli do ukidanja vladavine
č kompanije u Indiji i na njeno mesto
uveli neposrednu vladavinu Krune. U novom režimu je
umesto na ubiranje danka kroz zemljiišni prihod, na.gla-
sak stavljen na eksploataciju Indije kao tržišta i izvora
sirovina. Tokom druge polovine devetnaestog veka stvo-
ren je moderan indijski zemljoposednik i sklopljen je
savez đ njega i imperijalizma.
Imperijalizam je, đ đ doprineo stva-
ranju druge dve klase, đ buržoazije i indust-
rijskog proletarijata. Nepomirljive suprotnosti koje su
iskrsle đ imperijalizma i njegovog đ savez-
nika, zemljoposednika, s jedne strane i ć indijskog
naroda, č ć buržoaziju, č klasu i seljaš-
tvo, s druge strane, zasejale su seme iborbe za nacional-
no đ Ovo je bila č i poslednja faza bri-
tanskog imperijalizma u Indiji, koja se poklapa s peri-
odom od 1900. do 1947. godine.
IO
Tokovi č eksploatacije u drugim de-
lovima Azije, Afrike i Latinske Amerike nisu bili pot-
puno isti kao u Indiji. .Mrika je bila primorana da ispo-
č ljudska ć kao Tobove metropoli imperijaliz-
ma; u Latinskoj Americi su č plemeniti metali, mi-
nerali i poljoprivredne sirovine. Uprkos razlikama u Taz-
nim vremenima i na raznim kontinentima, jedno je si-
gurno: ukoliko je postojala neka razmena dobara izme-
đ periferije i centra svetskog kapitali'Zma u toku č
ri veka, ta je razmena uvek bila nejednaka, na štetu pe-
10 Bagchi (1972)
187
riferije,u Kratak pregled indijske istorije pod britanskim
imperijalizmom, razjašnjava ovo u potpunosti. Nejed-
naka zaista ima svoju istoriju. Pitamo se sada
- kako je ovo moglo da traje tako dugo, na tako širo-
kom prostranstvu, u tako velikom obimu!
Zemlje ć sveta« su veoma bogate u priJ:Iodnim
i ljudskim resursima. Pa ipak su one siromašne; jasno
je da to nije zbog toga što ih je priroda ;proklela, jer ne
u PJ'irodnim ibogatstvima, a najmanje u si-
rovmama za tešku industriju. One su siroma:šne delom
zbog toga što imperijalizam č još uvek, kao što
je bilo u prošlosti, njihova prirodna bogatstva, za potre-
be svoje sopstvene industrijalizacije, a ria štetu onih
zemalja iz kojih ta bogatstva č u sirovom stanju,12
Što se č ljudskih resursa, polovina č č živi
u ć svetu«. Mada su ova osnovna bogatstva veo-
ma č ona sve više iblede u đ s razlika-
ma koje nastaju kao posledica neraVJllomernog razvoja
produktivnih snaga u č zemljama. Nejednak raz-
voj produktivnih snaga stvara č ekonomske tipove
i č oblasti proizvodnje, što ć ć
đ podelu radaY Od industrijske revolucije
u osamnaestom i devetnaestom veku, kada je svet po-
deljen na »grad« i »selo«, taj proces je bio jedinstven,
sa svim svojim promenama i kontinuitetom.
č na koji E.U imperijalisti č mineralne
resurse ć sveta« je isuviše č bio neposredan,
sirov i providan. Možda je lakše bivšim kolonijama i po-
lukoionijama koje su stekle novu nezavisnost, da iden-
tifikuju i zaustave takav č č pod uslovom da
one to žele. Mehanizam kapitalista u eksploataciji .ljud-
skih resursa ć sveta«, đ bio je kamufliran,
a sad je VorIo suptilan. Nejednaka razmena je glavna
komponenta ovog mehanizma koji ne deluje u vakuu-
mu, ć u medijumu saradnje đ klasama, o č
ć dalje biti č Zbog suptilnosti i isprepletanosti ovog
procesa, podjednako je teško raspoznati .ovaj fenomen,
odrediti njegovu rasprostranjenost i izdvojiti ga radi
eliminisanj a.
11 ,,Pod merkantilizmom č oblik kolonijalne
eksploatacije bio je kroz takav vid trgovine u kome su cene
proizvoda koji su se izvozili u kolonije odrlJavale na visini veš-
č putem, poglavito posredovanjem države, dok su se ce-
ne proizvoda uvoženih iz kolonija snižavale." (Kemp str
121). Vidi i Owen i Sutcliffe (1972), str. UH. .
12 JaIee (1968), str. 19.
13 Bukharin (1973), str. 20.
188
Pipci imperijalizma
. Tri kontinenta - Latinska Amerika, AZija i .Aif.rik.a,
bila su redom č u svetski č sistem.
č su zemlje, s njihovim ć bogatim
resursima, u č vremenima, padale u mrežu.
Usled toga postoji izvesno razilaženje u njihovoOm iskust-
vu u odnosu na svetski kapitalizam. ipak, njihova
ukupna istorija kao kolonija ili polukolonija mora da
č ž u pogledu koji je
ImperIjalIzam na njih Imao. Indija predstavlja dobar
pnmer za to.
P!-:,o se. svake godine odliva veliki deo !prihoda iz
k?l?liJe na J.IDedanka, profita, dažbina itd. Na ;pre'kret-
mCI osamnaestog veka, taj je odliv iznosio do 9 proce-
nata GNP u IndiJi, dok je, radi đ približno u
to vreme, stopa rasta kapitala iznosila, na primer, 7
dohotka u Britaniji. Drugo, ipo-
u stvari, oblik robnog izvoza. U
ć uz podršku vojne sile im-
ill. bez nje, roba koju ć jedna kolonija iz-
đ . se :prema glavnog šta'ba im-
.PoIJopnv:eda l mdustrija kolonije su, Zlbog
. i š č u metropoli.
č mineralne :resurse i druge
sIrovme k.ololiJe,. ne ć joOj da se njima u
konstI. Ovo odUZIma materijalnu osnovu na
s?- se razviti đ č hemijska i ma-
u koloniji. Cetvrto, pošto je :kolonijal-
no trZIste preplavljeno đ č proizvodima me-
tropole, vrlo č uz ć vojne sile imperijalizma
kao što j.e bio č sa tekstilom u Indiji, dolazi
raspadanja mdustnJske strukture u samoj koloniji;
()na sada reorganizuje samo u cilju dopunjavanja in-
dustrIJe metropolskog centra svetskog kapitalizma. Pe-
š ,Predstavlja prisilno tržište za prera-
đ pr.Olzvode IZ metropole, tehnološku bazu njenih
industri.ia mora da diktira industrija metropole, bez ()Ib-
zira na lokalne uslove.
Ovom spisku se, naravno, mora dodati i utica i im-
perijalizma na klasne odnose u ć svetu«. PoštI)
ć ovo biti glavna tema naših daljih analiza, za sada ć
mo)e. ć pet č uticaja im-
perIJahzma o kO.1Ima Je ovde bilo č a koje su ime-
te od opšteg istorijskog
znacala, pada u OCI cmJemca da su ta zapažanja i danas
aktuelna. Ovo ne č da se istorija č ponav-
189
lja, ili da se ne ć unapred. To samo č da je »tre-
/ ć svet«, uprkos promenama u obliku i modalitetu im-
č eksploatacije, još uvek polukolonija met-
ropolskog centra svetskog kapitalizma. II poslednje vre-
me, kapitalizam primenjuje nove oblike eksploatacije.
Stvarni rezultat je, za ć svet", još uvek potpuno is-
ti. Odnosi kolonija - metropola, ili, ako ć cen-
tar - periferija, grupišu se sada oko ć č oso-
vine.
Prvo, tok kapitala. Lenjin je smatrao da je izvoz
kapitala u kolonije obio jedna od glavnih karakteristika
modernog imperijalizma. Sve do 1914. godine, -Britanija
je bila ć inostrani investitor. Od 1946. na vrhu su
SAD, sa 60 procenata svih inostranih direktnih ulaganja
u svetu. ,Priroda ulaganja se, đ u đ
izmenila. Nekada je tok kapitala prvenstveno imao ob-
lik portfolio investicija, tj. kupovine akcija u stranim
kompanijama. S pojavom transnacionalnih kor.poracija,
osnivanje prekomorskih filijala je đ postalo veo-
ma č đ odliv nameta, profita, dividendi
itd. iz ć sveta«, svakako umanjuje obim priliva
kapitala u njega. Tako je č priliv negativan sa stano-
višta ć sveta«. Strani kapital u ć svetu« je
č za prenošenje ;viškova u metropolsiki centar.
14
. transnacionalna proizvodnja, poslovne trans-
na đ planu, vode poreklo još iz
srednjeg veka, kada se bankarstvo vodilo na đ
rodnim linijama. Trgoyanje ,širom sveta bilo je odavno
poznato; č kompanija iz Britanije pred-
stavlja najbolji primer. II devetnaestom veku, kompa-
nije nekih zemalja, naime Britanije i SAD,
le su sirovine i prirodne resurse .Azije, Afrike i Latinske
Amerike u velikom obimu. č od oko 1860. godine
pa nadalje, đ č kompanije su č da podi-
žu proizvodna ,postrojenja van granica svojih sopstvenih
a 1914. godine su mnoge od današnjih .gigant-
skih transnacionalnih korporacija ć operisale u neko-
liko Poslednjih dvadeset pet godina došlo je,
đ do osnovnihizmena 'uslova: najizrazitija ka-
moderne transnacionalne kompanije je nje-
no centralizovano upravljanje. Ogranci kompanija više
ne predstavljaju odvojena ć koja stoje na sop-
stvenim nogama. Sva su delovanja transnacionalne kom-
panije, i njenih ogranaka, č centralnoj upravi,
14 !Baran-Sweezy (1966), str. U3.
190
s izuzetnom š š ć prema interesima zemlje do-
ć

ć tokovi tehnologije. U toku poslednje č
ne ć došlo je do naglog ubrzanja razvoja tehno-
logjlje u naprednim č zemljama. Zemljama
ć sveta« je, s druge strane, potrebna moderna teh-
nologija. Tako je došlo do podudaranja u »potre:bama«,
što je prouz:r:okovalo č obim đ to-
kova tehnologije. U jednom drugom poglavlju ć o ovo-
me više biti č
Na kraju, trgovina. Trgovina robom zaista posredu-
je đ sva tri navedena faktora - kretanja kapita-
la đ proizvodnje i transfera tehnologije.
toga što predstavlja posrednika đ ova tri
faktora, trgovina đ poseduje sopstveni identitet i,
kao razmena dobara i usluga, nezavisna je od svih njih.
Ovo samo đ prevashodan č trgovine, kao
najbitnije osovine u dinamici odnosa đ centra i
periferije.
č ciljevi se u sva č vida koloni-
jalne eksploatacije - strani kapital, transnaciona1na
proizvodnja, transfer tehnologije i trgovina - posebno
posmatrani, donekle sukobljavaju, mada su nj!ihove os-
novne postavke komplementarne. Ovde možemo ukratko
ć ove č suprotnosti đ nJima. Ukoliko
je č veliki deo viškova iz jedne polukolonije pre-
č ć ovih mehanizama u centar metropole, pa
je na taj č zaostao i njen razvoj, smanjene su i nje-
ne ć kao tržišta za robu iz centra; isto se de-
šava i prilikom isporuke zastarelih postrojenja i opreme
iz metropole. Bilo bi č ć da je s imperijalis-
č stanovišta ć industrijalizacija u ć
svetu«; ili da njegova privreda treba da stagnira, ili da
se č ć unatrag. Jer je u interesu imperijalizma
da u polukoloniji đ do privrednog razvoja posebne
prirode, kako bi se apsorbovala č roba, uklju-
č ć postrojenja i opremu. Trgovina tamo ima cent-
ralnu ulogu u celokupnom sklopu povezanosti đ
centra i periferije; kao što je ranije č druga tri
vida č eksploatacije ne samo da deluju
kr.oz mehanizam đ trgovine, ć đ i
njene osnovne smernice. U ovom se poglavlju č
bavimo trgovinom kao takvom; ć .redom
sve one faktore koji na nju č Istorija ukazuje na
to da je trgovina đ centra i periferije II prošlosti
15 T.ugendhat (197!l), str. 31-3.
191
bila zasnovana na nejednakoj razmeni; može se
tvrdi,ti. da ć tako biti i u ć Razmotrimo zašto.
Pre potrebno nam je da znamo ?bim i sadržaj raz-
mene đ centra metropole .i periferije.
Trgovina i proizvodnja
Pre. svega, možemo zabeležiti da je trgovina II dva
pravca đ centra metropole i spoljne periferije
godme, iz?osila 52 milijarde dolara.!6 S druge
ne ]<:'y 1962. č kapitaL č ć
zvamcne pnloge, pnvatna ulaganja i kredite takvih tela
kao što je đ ba.nka za o'bnoViU i razvoj, koja je
prodrla u. »trecl svet«, 5,9 milijardi dolara.17
sada, da ,bismo shvatili kvantitativni zna-
ca] .. da precenjivanje uvoza i pot-
IZvoza IZ ć sveat« iznosi· 10 procenata.
]e višak koji su zadobile razvijene
!lcke zemlje samo ov-om metodom, iznosio je 5,2 mili-
Jar-de .1964. što predstavlja preko 80 proce-
nata od prihva dugorocnog kapitala u ć svet« u to-
1962. godine. U. č da margina, nastala zbog ne-
]ea.",,!ak
7
razyr;zene, Iznosi 20 procenata, višak koji na taj
nactn lzvlacl centar metropole iz spoljne periferije da-
leko /?rev.azilaZi č kapital koji. je u nju ž
Postoje II neki empirijs'ki indikatori ć srazmera
margine?!8 U č kolumbijske farmakološke indust-
rije, na primer, izmereno č precenjivanje proiz-
16 ,(.1%8), str. 29; vidi i Amin (1974), tom l, str. 67.
17 Jalee, (1968), str. 58.
1& 'Prema Aminovoj oceni je iznos vrednosti prenet iz tre-
ć sveta:' u :azvijene zemlje putem nejednake u
godine, oko 26 milijardi dolara, što je negde oko
puta od č kapitala, č ć
zvamcne dopnnose, pnvatna ulaganja i kredite koje su davala
takva tela ·kao što su IBRD đ banka za obnovu i
.koja je te godine prodrla u ć svet". Aminova ra-
cum.ca Je ć ulrupnog izvoza iz nerazvijenih ze-
u 1966. ocenjena Je na svetskom tržištu na oko 35,000 mi-
li<:na Od ovoga, super moderni petrolej, rudarstvo i plan-
ž 7? 26 milijardi dolara. Da su ovi isti
prOIZVodi bili prOIzvedem u razvijenim zemljama istim meto-
dama, pa prema tome, istom š ć profitu od
od uložen?gkapitala, amortizaciji za sedam
kapItala od 3,5, i 100 procentnom stopom
VISka vrednosna cena ovih proizvoda bi bila ć
za 8 milijardi dolara. Preostali izvoz iz nerazvijenih zemalja
koji se ocenjuje na 9 milijardi dolara (razlika đ ukupnih
192
voda uvezenih preko inostranih filijala, iznosilo je 155
procenata, dok je kod ć firmi bilo samo 19 pro-
cenata, krajem šezdesetih godina. Č je, . kao j Peru,
pretrpeo precenjivanje u okviru farmakološke industri-
je, :koje je, II izvesnim č prelazilo 300 proce-
nata. Isti je č bio i s elektronskom industrijom II
Kolumbiji i Ekvadoru. Štaviše, hemijskaindustrija i
industrija gume u Kolumbiji, zabeležile su izmeren pro-
sek precenjivanja i.l uvozu inostranih filijala d do 40 pro-
cenata, a 20-25 procenata za svaki posebno.
19
Srazmere
tako dobijenih viškova su bile tolike da je u izvesnim
č ukupan iznos stranih firmi koje su radile
u jednoj zemlji ć sveta«, dostizao broj koji je bio
šest puta ć od dažbina i dvadeset puta ć od profi-
ta.2°Precenjivanje uvoza II ć svet« i potcenjivanje
njegovog izvoza, prema tome, predstavlja č za iz-
vršenje transfera velikog viška iz ć sveta«. 'Ovde je
pretežna svetska cena uzeta kao merilo za đ
stepena precenjivanja i potcenjivanja. Samo tržište ka-
č sveta je godinama stvaralo predrasude pro-
tiv slabijeg ć sveta«. I ukoliko se te ukorenjene
predrasude zadrže, kvantum transfera viškova kr.oz ne-
jednaku razmenu ć se verovatno ć
Trgovinske veze đ spoljne periferije svetskog
kapitalizma i centara metropole, iznete su u tabeli 3.
35 milijardi dolara i 26 milijardi iz ,,modernog" sektora), bio
bi procenjen na 23 milijarde dolara, što jeza i14 milijardi više
nego što mu propisuje svetsko tržište, s ntzlikom u nadnicama
od 20 premali razlikom u. produktivnosti od najviše 2 prema
1, kada bi bile primenjene, ili kada bi se mogle primeniti me-
tode metropole. Dva manjka koja nerazvijene zemlje dobijaju
za vrednost svojih proizvoda, sabrana, iznose: 8 + 14 = 22 mi-
lijarde dolara. Ovo predstavlja iznos vrednosti koji se č
iz nerazvijenih zemalja kroz mehanizam nejednake razmene.
Treba primetiti da je ovaj iznos od 22 milijarde dolara ekviva-
lentan samo 1,5 procenata neto ć proizvodnje u razvije-
nim zemljama, ali da predstavlja gotovo 15 procenata proizvo-
dnje nerazvijenih, ili da je gotovo jednak njihovom bruto ula-
ganja (pa, prema tome, znatno ć od njihovog neto ulaganja).
Ove kalkulacije Amina citirane su kod Franka Ovde ,,ra-
zvijene zemlje" podrazumevaju sve zemlje izvan ć sveta".
19 Vaitsos (1971), str. 211-13. Precenjivanje je definisano u
odnosu na cene koje đ na č svetskim tržiš-
tima.
20 Isto, str. 211.
13 Marksizam u svetu
193
Obim i pravac svetskog izvoza, 1964. godine
(procenti)

Izvoz u
Ukupan izvoz
(u milionima
lU '+:2
dolara)
• .lc
sa procentima · .... ea Q)
ea
....
'S;! .......... 'O,
U zagradi

0)'
0>0 1-< .....
jJ·tl f;l

,Ul
t
1. Centar:
-.
_. _ t
razvijene
č 116,015 (68)
zemlje
74 4 22
2. č
ze Je 20,222 (12) 20 65 15
3. Periferija:
ć svet" 34,725 (20) 74 6 20
Ukupno ' 170,962 (100) 67 12 21
Izvor: Jalee (1968), str. 29.
Godine 1964. je izvoz ć sveta« iznosio oko 35
milijardi dolara, od kojih su tri odlazile u raz-
vijene č zemlje, a samo jedna petina u sop-
stvene zemlje. Razvijene č zemlje su, kao
grupa, č č suprotno: tri č njihovog iz-
voza je ostalo unutar grupe, a jedna je isporu-
č ć svetu«. Ovo daje sliku o nejednakim sna-
gama dveju grupa zemalja u oblasti đ trgo-
vine. Što se č sastava izvoza iz ć sveta«, hrana
predstavlja 30 procenata, sirovine poljoprivrednog i mi-
neralnog porekla 30 procenata, goriva 25 procenata, os-
novnih metala 5 procenata, a đ č mašina i
razne rdbe 10 procenata. đ oko 60 procenata uvo-
za iz :razvijenih č rzemalja predstavljaju ma-
šine i proizvodi prerade.
21
Naravno, ć svet« isporu-
č sirovine za ovu industrijsku robu. U pogledu ukup-
nog uvoza razvijenih č zemalja, ć svet«,
21 Jal6e 0(1968), str.34; Amin (1974), str. 69, daje gotovo is-
te brojke kao što je bio prosek 1960--:5.
194
kao izvor snabdevanja, č 92,7 procenata' sn;o-,
ve nafte, 86,8 procenata boksita, 85,5 procenata kalaja,
74,1 procenata procenata
procenata bakra itd.
22
SIrovme I proIZVodi.
poljoprivredn?g ohlast .u
kojoj je »trecI svet« I dalje IZvor
za centar metropole svetskog kapItalizma. Nekih 98 p::o-
cenata kafe jute i kopra, đ 90 i 95 procenata ca-
ja ·i kikiriki.ja, 75 š ć i ,gume
se uvoze u ove razvlJene zemlje, potIee IZ »treceg sveta«.
Osim obima sastava i pravca izvoza ć sveta«,
vrlo je č u'ticaj, koji on izgleda vrši na vid
izvodnje u ć 8vetu«. Izgleda da pnv-
reda orijentisana prema potreb rupa Izvoza, kOJe su, u
svakom č đ potrebama centara metropo-
le svetskog kapitalizma. .Pedesetih i šezdesetih godina
izvozni sektor ć sveta« razvio se daleko više od
ostalih privrednili. sektora. Ekstraktivne industrije koje
proizvode glavne sirovine iz podloge tla, veoma. se brZ?
razvijaju u ć svetu«, dok se sekundarne mdustn-
je koje proizvo de- robu široke :potrošnje :i opremu,. raz-
vijaju mnogo sporije. Izgleda da se razvoj u oblastI P?"
ljoprivrede odvija na isti č U
proizvoda koji se izvoze za potrebe lIDpenJalistick:ih
zemalja, postoji brzi porast; u proizvodnji hrane za lo-
kalnu potrošnju, đ istovremeno stagna-
cija ili regresija. Ovo nas ć .. koloI?-Jalnu ko-
mercijalizaciju koja se odigrala u IndijI krajem devet-
naestog veka; u celom ć svetu« i danas
đ ista slika. Č i u periodu brze č dekolOnI-
zacije, đ podela rada, koja je bila
na tokom osamnaestog i devetnaestog veka, ne samo sto
nije izmenjena, ć se još više .zaoštrila.24
Neuspeli pokušaji teoretisanja
Izraz »nejednaka razmena« može imati izvesno, ne-
đ č svaki pokušaj da mu se odredi č
na definicija, dovodi do ozbiljnih š ć Da bismov?--e-
finisali nejednalru razmenu, moramo, pre svega, rasClS-
titi pojam jednake razmene, a to niie lak posao. U č
č sistemu, gde u potpunosti zakon.
vrednosti, vrši se razmena ekvivalenata - ekvivalenata
22 Jalee (1968), str. 38. Ove su brojke iz 1962;
23 Jalee (1968), str. 38.
24 Isto, str. 27.
195
:---------
u smislu neophodnog društvenog rada koji je đ
:ll proizvode .. Ovde se, đ opet pojavljuje problem
ako sam sastav .kapitala nije isti u č privredi. Ce-
ne tada !prestaju biti proporcionalne vrednostima, pošto
razmenu dva proizvoda đ njihove relativne ce-
ne, vredn.osti više nemaju nikakav č na tržištu. Ovo
se može objasniti jednostavnim ciframa.
Na tabeli 4. dat je č vrednosti i cene u caz-
č uslovima; jednom, kada je organski sastav kapi-
tala isti za .oba proizvoda i, u drugom č kada su
sastavi č č vrednosti su izaibrane tako da
ispune ć uslove: brzina razvoja mora biti jedno-
obrazna; ista mora biti i brzina kojom se ostvaruje pro-
fit. Postojani i promenljivi kapital se đ iznosima
vrednosti, ali se održava kao takav i radi č
cena.2S č zbog đ č (31)
i (32) ·iz prethodnog p.oglavlja, ali više :radi Jakšeg !pore-
đ uzeli smo da je ukupna vrednost jednaka ukup-
noj ceni dva proizvoda; đ smo uzeli da je ukupan
višak vrednosti jednak ukupnom profitu. Tako, u prvom
č 4,1 na tabeli 4, cena se podudara sa š ć
Tada ć se dva proizvoda razmenjivati u odnosu 2: 1;
to bi bio č razmene ekvivalenata u smislu sadržaja
rada. ć č 4,2 na tabeli 4. je, đ druk-
č Proizvod 1 ima ć organski sastav kapitala od
ukupnog č tj. 3/5. Zlbog toga ć dobiti u ceni.
Vrednosti dva proizvoda se !Ilalaze u odnosu 50: 20, ali
njihove su cene takve da bi se na tržištu razmenjiva1i
u odnosu 49: 21. Jasno je da prodavac proizvoda 1 da-
je manju sadržinu rada u svojoj cobi nego što, za uz-
vrat, ddbija od drugog proizvoda. Jedan vid nejednake
:ra2mene tako č od razlike u organskom sastavu.
kapitala.
25 Treba primetiti da đ kapitala ostaje isto za
vrednost, kao i za ·kal1ru1aciju cena. Strogo ć to nije
dozvoljeno, kao što je na to prvi ukazao Bortkiewicz. Vidi Sw-
eezy .(1942), str. Radi š ć odeljujemo se od
Bortkiewiczevog problema. Vidi i Emmanuel str. 61.
196
-t1
.....
....

+
l::!<
..,.,
'i:'
+


.....
...
<Il
g
:m'3::!
.... lo<
:>:>
....
o
10
8
....
....
....
8
..,...
o
o
....
....
·0
10
....
:5
10
.... N
č je .da č prokvodnje poljopriv-
rednih dobara zahteva relativno manji stalni kapital
u đ s industrijskim proizvodima. Pod uslovom
da se stopa !l"asta profita đ dve zemlje koje trgu-
ju č u č kad imaju istu stopu eksploata-
cije rada, onda ć zemlja koja se specijalizovala za izvoz
poljoprivrednih proizvoda, prema tome, u procesu raz-
mene pretrpeti gubitak višImva. Viškovi bi onda o dat-
bili č U. zemlju .koja izvozi industrijske pro-
IZvode, mada profItna stopa ostaje ista za obe zemlje.
Ovaj je stav Otto Bauer zauzeo još 1907, a Henryk Gross-
:nan godine: U kritici priznaje da »za:kJju-
cak d?J-sta. posle preIDlSe«; brzo ·zatim. dodaje
»preIDIsa Je netaona«.u Sweezy produžava: je
č da trgovina č profitne stope, izme-
đ dveju zemalja, toliko je č da trgovina izjedna-
č profitnu stopu đ dve monopolske industrije
unutar jedne jedine zemlje.«27 On tako napada takozva-
ni primarni vid nejednake razmene ·koja č iz
raznovrsnog organskog sastava kapitala, ć se
na č da konkurencija ne đ u đ
rodnoj trgovini.
Emmanuel, đ dopušta pretpostavku o savr-
šenoj konkurenciji, ali negira pomenutu teoriju o ne-
jednakoj razmeni u njenom primarnom vidu kao isuviše
široku, jer podrazumeva ne samo trgovinu đ ze-
ć i đ č sektora privrede unutar
Jedne zemlje. Kao takva, po njegovom mišljenju,
ova .. ne može da na č problem im-
penJalisticke eksploataCIje Jedne zemlje drugom.28 Em-
dalje nastavlja da đ svoju teoriju o ne-
Jednakoj razmeni, koju karakterišu razlike u organskom
sastavu isto toliko koliko i u nadnicama.29 Na osnovu
č .iz poglavlja, nalazimo da je cena
prOIzvoda, prOIzvod zbira stalnih i promenljivih
kapItala, gde je množitelj jednostavno jedan plus profit-
stopa. je. iz bilo kog razloga smanjena stopa nad-
mca: ceterlS pa,:!bus, proizvoda ć biti roža, uz opa-
prOmenijivog kapItala. Tako ć za uzvrat, zem-
lJa č manje radne snage nego što je to pre č
la. Ovakva se logika može proširiti i na č kada, na
26 Vidi Sweezy (1942), str. 290-1.·
%7 l sto, str. 291.
21 Isto, dat još ć naglasak .
• 29 Emmanuel (1972), str. 160-3. ,,Nejednakost u nadn!icama
••• sama po sebi uzrok nejednakosti razmene" (isto, str. 61).
Isto, str. 160.
198
primer, dve zemlje proizvode svaka po jednu.
Tako jedna dobija nejednaku razmenu 'll naJ uzem srrus-
lu, prema Bmmanuelu. Postoje. prepre-
ke za pokretljivost radne snage đ zemalja. Kao
zultat toga, još postoje razlik: pla!ama narodi-
ma mada je profitna stopa IZJeqnacena prilIkom nas-
tanka đ trgovine.
31
Prema.
)}Bez obzira na svaku promenu u cem kOJa
rezultat nesavršene na ž
nejednaka razmena je đ
profita đ ?blastima u Je
nosti »institucl0nalno« razhcta - gde IZraz
nalno« č da su te stope, iz bilo kog razloga, zastice-
ne od konkurentnog č na faktorslmm tr-
. d l·ih 32
žištu i nezaVisne o re atIvn cena«.
Ukratko, Emmanuel uzima nadnice
promenljivu u sistemu. Razlika đ
zemalja je ć kao data smatra se
da prelazi svakako u
ma tome, zemlja s mskim nadnicama. ce
ro:bu po .stopi zasnovanoj na Ma:X0voJ .teonJl o đ
vanju cena, koja ć dovesti do Jedne razmene proIZVO-
da s nejedna.kJom sadržinom rada.
č primeri na tabeli 5. mogu ovo da ilust-
ruju. č 5,1 predstavlja primer
u primarnom obliku, tj. nastale z'?.og razhkey organ-
skom sastavu kapitala. Kao i u ramja dv.a slucaja, vred-
nos.ti za q, v i u su uzete proizvoljno, pod us1ovom da
je stopa jednaka za. obe vrste robe: Pret-
ć da je ukupna cena vred-
nosti č je celokupan profIt pomocu koga se
ž ć do cena. Prema č 5,1, dve ć se vrste
robe .na osnovu njihovih cena, razmeniti u odnosu
286 :'214, dok bi njihove ć
lile odnos od 300: 200. Jasno je da ce postojatI pnkri-
ven transfer vrednosti iz zemlje koja proizvodi robu 2,
u zemlju koja proizvodi robu 1. Ponovo ć za ovu
nejednaku razmenu biti u razlici đ organskog sas-
tava kapitala.
,Pretpostavimo sada da se y u
proizvodi robu 2 prepolove; slucaJ S,2.na tabeh S ..
si rezultate. Stopa eksploatacije z8; se ?,oVIsav?"
dok se organski sastav kapitala iZJednacuJe. !Njihove ce
cene dovesti do razmene dveju vrsta robe u odnosu 1 : 1,
31 Isto, str. 60.
n Isto, str. 61. i 64.
199
r-. dok ć njihove vredoosti zahtevati odnos 3: 2. I ovde
I .. . ć opet zemlja s nižim nadnicama, .koja proizvodi robu
2, izgubiti u pogledu vrednosti. Ovoga puta krivica nije
do organskog sastava kapitala - krivac je niža stopa
nadnica. Ako bi i postojao niži organski sastav kapita-
la, došlo bi do ž ć kombinacije nauštI1b ove
jadne Tako glasi teorija o nejednak-oj razrneni
koju je postavio Emmanuel.
Jedan od nedostataka Emmanuel.ovog modela je
što mu je konstrukcija potpuno č do te mere
da je svaka razrnena u ovom modelu ć a ka-
moli ona nejednaka. Posmatrajte dve zemlje odvojeno.
U zemlji TObe 1, bez trgovine, profitna Mopa iznosi:
50/(100+50)=33,33 procenata; isto tak-o, u drugoj zem-
lji iznosi: 50/(100+50)=100 procenata. Kada đ do
trgovine, č profitna stopa se uspostavlja na
sredini, 66,66 procenata. Zašto bi se, đ buržoazi-
ja ove poslednje zemlje dobr.ovoljno upustila u trgovinu
kada dobro zna da ć ć do opadanja profitne stope?33
Prema tome, u Emmanuelovom modelu ne bi došlo do
razmene u konkurentskim uslovima. Ovaj se problem
ne .odnosi samo na č primer koji smo odabrali.
Ako posmatramo č (33) -iz prethodnog poglav-
lja, možemo videti da buržoazija ć da trguje s ne-
kom drugom zemljom u kojoj je stopa eksploatacije ni-
ža a organski sastav kapitala viši; jer, to hi dovelo do
smanjenja profitne stope. Dokle god je trgovina izme-
đ centra metropole i spoljne periferije svets'kog .kapi-
talizma zamišljena samo kao jedan č č zbli-
žavanja dve zemlje u razmeni, a bez uticaja na osnov-
ne uslove proizvodnje, dotle mora postojati ovaj prdb-
lem. Moramo ć da je neophodan uslov za dobro-
v.oljnu l1:r.govinu, porast profita .buržoazije obeju zemalja;
bez toga ne bi ni bilo trgovine.
Stvoren je oi drugi jedan pristup teoriji nejednake
razmene, na osnovu tipa Sraf.fa modela za formiranje
cena. Njegov autor je Braun.
34
Ovde nadnice više ne pred-
stavljaju nezavisnu promenijivu; niti je savršena kon-
II Esta primedba se 'Odnosi i na medel dva-sektara-dve-ze-
mlje Saigala (1973.) Vidi Sau (1975. i 1976. a).
J.I Braun (1972). Shvata se da je Amin (1972) nakalemio
Sraffa madel na Marxovu šemu proširene reprodukcije; na ža-
lost, taj nam izveštaj nije des tupan. đ Amin (1974), paz-
dravlja teoriju Emmanuela, kao bitan deprinas, a da prelazi
na primenu nejednake razmene kaa kamena temeljca u odno-
su đ cen1Jra i periferije. On tvrdi da je nejednaka raz-
mena savremen instrument centra metropole svetskag kapita-
lizma za primitivnu akumulaciju, a da ana nije stvar prašiasti,
200
....
o
o
....
....
.g
o
o
M
o
10
....
o
10
o
o
..,..
N
o
10
o
10
o
o
....
....
o
10
N
.g
8
M
8
....
o
o
....
o
o
....
201
kurencija zakon. Sada bi cena bila nezavisna promenlji-
va, kojom manipuliše centar metropole, ć
monopolsku ć Posmatrajmo dve zemlje, č
kao A i B, gde je prva razvijena č zemlja,
a druga u pozadini imperijalizma. Po č Brau-
novom modelu, prvobitno S'Il ·se privrede A i B razvijale
izolovano jedna od ·druge, dok su č Sraffa up-
ravljale njihovim tehnologijama i sistemima cena.
3S
Gibe
ć naše' sadašnjosti. U novije vreme došlo je do pokušaja opi-
sa druga dva modela. Evans (1976), pre svega, posmatra dve
stabilne di"žavne privrede koje đ trguju. Pored ano-
malija koje se pojavljuju u č da se stopa rasta dveju sta-
bilnih državnih ekonomija ne poklapa, uopšte mje jasno zašto
se razmena naziva nejednakom. Zbog toga, ovo nastojanje Eva-
nsa (1976) da na ovakav č remodelira Emmanuelov model,
ostaje vrlo neubedljivo. Diwan-Marwah (1976) su đ poku-
šali da odrede transfere unutar jedne zemlje u smislu nejed-
nake razmene. đ njihova teorijska s1irUktura, kao i me-
todologija, daleko su od ć 'iPO našem koncep-
tu, č transferi ,(subvencije) č zavise od netržišnih
faktora Ikao što su nejed.naikost đ č partnerima,
uticaj đ đ transfer nepo desne tehnologije,
dominacija itd. Tržišna cena, opet po svom konceptu, treba da
vodi ekviva1entnoj razmem... Mi definišeP10 ,,implicitne tran-
sfere ili dodeljivanje subvencija" kao onaj deo trgovinskih to-
kova, do kojih dolazi č promenom u izvozu... Postav-
ka se zasniva na tome da netržišni faktori koji dovode do tran-
sfera, deluju kroz stopu rasta imoza. Ovi transferi su takvi da
jedan od č partnera zadobij a deo uvoza od drugog,
bez razmenjivanja ekviva1entnih vrednosti. Oni su implicitni,
jer su zadobijeni ć netržišnih faktora." (Isto, str. 195).
Ponovo se ne vidi kako se svi transferi ostvaruju u njihovim
modelima ć netržišnih faktora.
35 Braunov model je ć ć pri njegovom oz-
č pretpostavimo da č zemlja proizvodi
robu A, B, ... B; a zavisna zemlja ć sveta" robu F, G, ••. K.
Neka su AA, BA ... KA č robe A, B, .•. K koje su potreb-
ne ka:o ulaganja da bi se proizvelo A. (PriI;netiti da s1JOvo, na pri-
mer, A, ili B č ime robe, a đ i obim njene pro-
izvodinje). Date su ć matrice proizvodnje u imperijalisti-
č zemlji:
AA, BA, CA, ••. KA, LA--+A
Au, Bu, Cu, '" Ku, Lu--+B
AI!, BE, CE, ••. KE, LE--+B
gde LA, Lu, ... LE predstavljaju ulaganja u radu. Na č na·
č data je matrica proizvodnje zavisne zemlje:
Ap, Bp, Cp, ••• Kp, Lp, --+ F
k, BG, CG, ••• KG,
Ag, Bg, Cg, ..• Kg, LK --+ K
Stope nadnica u dvema zemljama su č ali je stopa
profita ista. Neka W1 i Wn budu stope nadnica za imperijalisti-
č i zavisnu zemlju, a R jednaka stopa profita. Tada su jed-
č cena tipa Sraffa (vidi Sraffa, 1960, str. ll, deo 11):
202
su se privrede zbližile kroz trgovinu i svuda đ
je jedna ista profitna stopa. Uvid u model Sraffa se mo-
že ć za problem koji se postavlja. č teo-
rijskim putem, a č simuliranjem, Braun izvla-
č ć č č .
(I) U č privredi A i B, profitna stopa se
inverzno menja sa stopom nadnica.
(II) Pretpostavlja se da je profitna stopa jednaka za
obe zemlje; ali stopa nadnica može biti č Sa da-
tom stopom profita za A i B, stope nadnica obeju zema-
lja moraju biti u obrnutom odnosu. Razlog je u tome
što, kad je jedna profitna stopa đ onda su sto-
pe nadnica u A i B odmah đ u smislu gornje
propozicije (I). Ako đ do porasta stope nadnica u
zemlji A, onda ona mora opasti u zemlji B, .kako bi se
održao prethodno đ prosek u saglasnosti s pred-
đ vrednoš6u stope profita. č je da ove
č imaju dva stepena slobode.
(III) Pošto je data stopa nadnica u jednoj zemlji,
onda su, u drugoj zemlji, ona, kao i ukupna stopa profi-
ta, đ u obrnutom odnosu. Ovo je jednostavno ;po-
sledica prethodne teoreme.
(IV) Ako u jednoj zemlji stopa nadnica varira, ce-
teris paribus, onda ć se cena robe proizvedene u njoj,
đ kretati u tom pravcu; i vice versa. .
(AJ'A + BAPu + ... KAPK) (1 + R) + LAW1 = APA
(A-ePA + BJ'u + ... KJ'K) (1 + R) + LuW1 = EPE
(ApPA + BpPu + ... KpPK) (1 + R) + LpWn = FPp
+ + ... KKPK) cl + R) + LKWn = KPK
gde su PA, Pu, ... PK cene robe. Ovo je sistem K č gde
je (K + 2) nepoznata i gde je jedna od robnih cena uzeta kao
numeraire. Iz ovog sistema se može izvesti ć č
R=R(WI, Wn),
što ukazuje na vezu đ R, W, i Wn• Braun dalje đ
osobine ove č na ć č
BR BR
--<0,--<0;
BW1 BWn
i za datu vrednost za R,
dW
n
(BR) / (BR ) < O
dW
1
= - BW, BW
n
Na kraju, u gornjem sistemu č cena, sa bilo kojom pro-
izvoljno datom š ć za R, ukoliko W1 raste, a prema tome
Wn opada, onda ć cene robe A, B, ... E rasti u proseku, a cene
robe F, G, ... K ć opasti. U prilogu 36. citiramo rezultate za č
tiri Braunova primera.
203
Na osnovu ovih č Braun pokušava da iz-
gradi svoju teoriju onejednakoj razmeni na ć na-
č
Centar metropole poseduje ogromnu monopolsku
ć na svetskom ž š ć koje održava cene
prolrzvoda koje izvozi siromaoŠna zemlja B, na niskom .ni-
vou. Zbog toga dolazi do nejednake razmene. Koje su
posledice? Prema gornjoj pl1Opoziciji (IV), to dovodi do
niže stope nadnica u zemlji B.. Štaviše, ć u ob-
zir gornju propoziciju đ je da, ukoliko ras-
te stopa nadnica u zemlji A, utoliko prihodi radnika u
zemlji B stalno opadaju. Suprotno Braun
đ ne ,razjašnjava za:što se razmena smatra ne-
jednakom i u kom smislu. On više iznosi jedno č
.objašnjenje zašto dolazi do opadanja trgovine u siro-
mašnim zemljama, a istovremeno do porasta dohodaka
u č zemljama i njihovog opadanja u
ć svetu«.
č se, đ ponovo isto pitanje. Da li u
Braunovom modelu biti ikakve trgovine? Odgovor je ne-
ć Jednaka profitna stopa koja đ u udruženim
privredama A i B, s pojavom đ trgovine,
mora se nalaziti u opsegu koji je đ ć dve
posebne stope profita, dobijene za A i B u odsustvu tr-
govine. Zašto bi se onda buržoazija II zemlji s ć
profitnom stopom upustila u trgovinu sa drugom zem-
ljom? I ne samo to; Braunov simulirani .poka-
zuje
36
da tr.govina u njegovom modelu ne samo da uma-
njuje stopu nadn1ca u siromašnoj zemlji B, ć ugroža-
36 .Braun uzima č vrednosti za dva proizvoda -
ž đ i kukuruz, koji su proizvedeni jedan u č
a drugi u zavisnoj zemlji. Tehnologija je ć
13 tion'a ž đ 2 tone kukuruza, 10 ljudi godišnje -+ 27 to-
na ž đ
10 tona ž đ 4 tone kukuruza, 10 ljudi godišnje -+ 12 to-
na kukuruza
Neka PH bude cena ž đ PT cena k:ukuITUza, Wr i Wo dve
stope nadnica i R stopa profita. č cena su ć
(13 PH + 2PT) (1 + R) + 10 Wr = 27 PH
('10 PH+4PT) (1+R)+10 Wo = 12 PT
ž đ je uzeto kao numeraire; taiko jePH=1. Stopa profita je
proizvoljno uzeta !kao 20 procenata; to je :R=0.20. U dvema gor-
njim č ima sada samo tri nepoznate, tj. Wr, Wo, i PT.
Za svairu od đ vrednosti za bilo koju od ove tri
promenljive, vrednost za druge dve se može č iz dveju
č ć šest alternativnih vrednosti za Wr, Braun je
č ć vrednosti za Wo i PT.
U gornjem primeru, kapital uložen u č zem-
lju đ se ć (13 Pu + 2PT), a kapital za zavisnu zem-
204
va i obim profita u B, zbog nadnica u zemlji A.
Ukoliko nije spremna na žrtve, buržoazija zemlje B ibi
bolje č da se č iz ovakve trgovine, ako se
ć u nju i upustila.
73
Uprkos njihovoj logici, modeli 'Emmanuela i Brau-
'na ukazuju na dva važna vida nezavidnog 'Položaja si-
romašnih zemalja ć sveta«. Zemlje centra-metro-
pole svetskog kapitalizma poseduju ogromnu monopol-
sku vlast, ć koje prenose vrednosti iz ć
sveta«; to je suština pojave poznate kao nejednaka' raz-
mena. Mogli bismo da se upitamo: da li se izvomi sek-
tor ć sveta« vlada po zakonima Marxove teorije
o đ cena, kao Š·to tra:ži Emmanuel, dH po
Sraffa sistemu fonniranja cena, kao što tvrdi Braun?
Drugim č da nije izvozni sektor kao i ostali deo
privrede, daleko od č odlika? Na ovo pita-
nje Amin odgovara illa ć naein: "Izvoz ć sve-
ta' ne č glavni poljoprivredni proizvodi zaostalih
sektora niske produktivnosti. Od ukupnog izvoza iz ne-
razvijenih zemalja, koji iznosi 35 milijardi dolara .(1966.
godine), ultramoderan č sektor (nafta, rude
i primarne đ minerala i modernih plantaža
-kao što su United Fruit u Centralnoj Americi, ili Uni-
lever u Africi ili Malaji itd.) - č najmanje tri č
tine, ili 26 milijardi dolara."38
To č da su mineralne i poljoprivredne sirovine,
kao i prehrambeni proizvodi, glavni izvozni artikli »tre-
ć sveta«; oni su, đ ddbijeni č
Iju đ se ć (13 PH + 2PT), a kapital za zaWsnu zem-
že se đ č i obim profita. Neka su Gr i Go obimi
profita dveju zemalja.
Niže su izneti Braunovi primeri za šest alternativnih vred-
nosti Wr i promenljivih Wo, PT, Gr i GD.
W, Wo PT G, GD
0.00 2.22 4.750 4:50 5.80
0.15 1.77 4:125 4.25 5.30
0.30 1.32 3.500 4.00 4.80
0.45 0.87 2.875 3.75 4.30
0.60 0.42 2.250 3.50 3.80
0.70 0.12 1.833 3.33 3.46
č je primetiti da sa porastom W" Wo, i PT opadaju, a ta-
ko isto i Go. Vidi [Braun {1972), tabela 5.
Ovde možemo da se zapitamo - zašto bi buržoazija jedne
zavisne zemlje .produžila da se i dalje bavi .trgovinom ako bi se
obim njenog kapitala i profita stalno smanjivao posle svakog
ć nadnica č zemlje?
37 Sau (1975 i 1976a).
38 Amin (1974) tom 1, str. 57 č
205
..
č proizvodnje, č sa stranim 'kapitalom. Zbog
toga rusu neumesne formule Emmanuela i Brauna ma-
da možda pogrešno zasnovane. Ovo može a i ne
bude č u svakom č ostaje pita-
nJe .kako treba k.oncept ? nejednakoj raz-
mem, J<:ada č .sektor trguje sa, na primer,
poglavIto feudalnim sektorom. Jer, izvan č
kog č proizvodnje, sadržina ili vrednost rada ne-
ma ulogu u č cena.
Jedan novi pristup
Emmanuelov pokušaj da prikaže pojavu nejednake
razm.ene č :i II potpune konkurencije, nije
urodio plodom. đ ć nejednake .razme-
ne na teorijskom planu, može se dokazati na ć na-
č č za nacionalnu pri-
vredu, se u :razmm Zato nije neop-
Jedan model opsteg uravnoteženja, ko-
JI bl obuhvatIO obe privrede u celosti mada se .on može
izgraditi. Uskoro posle integracije jeiliIe zemlje u sistem
svetskog kapitalizma, njena se privreda uveliko trans-
formiše !prema 'Potrebama centra metropole. č
se koji ć se proizvodi izvoziti, a prema tome se odre-
đ i č proizvodnje. Proizvodi za izvoz mogu biti
produkti proizvodnje, ili mogu biti i tra-
produkti starog tipa. U eri neokolonijaHzma,
đ Jedna zemlja ć sveta« je č neza-
visna i uživa izvestan stepen ekonomske fleksibilnosti.
Mada, ostaje u orbiti svetsk.og kapitalizma, ima donekle
mogucnost ekonomskog izbora. Pretpostavimo da od-
a:-edi jedan proizvod, nov ili star, kao koristan artikal za
izvoz, č je proizvodnja č sa x. Da bismo stva-
ri pojednostavili, pretpostavimo da zahteva samo dva
u, a same robe i b radne snage po
JediniCI prolZvodnje. Stopa č nadnice (prethodno
je bila stvarna nadnica) predstavljena je sa w, a stopa
profita sa r. ·Proizvodnja traje izvestan' period. !Nadnica
je ć na kraju perioda, ali je a moralo !biti ulo-
na č Ako p č cenu proizvoda, onda
Je;
p = bw + ap (1 + r)
ili p = bw / [1-a (1 + r) J
(34)
Jedna razvijena č zemlja uvozi x a iz-
vozi jedan drugi proizvod u iznosu y, zemlji ć sve-
206
ta«. Da bismo zadržali pažnju samo na nejednakoj.raz-
meni, pretpostavljamo da postoji -tI1govinski ibalaiJ.s. Ne-
ka jedinica mere za proizvod koji se izvozi iz razvijene
č zemlje bude tako iza:brana.da cena .ovog pro-
izvoda bude đ jednaka p, tako da u č trgo-
vinskog balansa dobijemo:
xp=yp (35)
U proizvodnji, svaka jedinica y zahteva iznos (a + aa)
same sebe, i (b - ab) ra.da kao waganja. U ovoj je zem-
lji, đ viša č stopa nadnica; pretpostavi-
mo da je kw, gde je k > 1. Pre svega, dalje se pretpo-
stavlja da je profitna stopa č ć nepo-
sredno đ trgovinu; ova ć se pretpostavka
kasnije razjasniti. č č (34), dobijamo sle-
ć cenu za y:
p = (b - ab) kw / [1- (a + aa) (1 + rJ (36)
Iz č (34) i .(36) proizlazi da je:
b / [1- a (1 + r)] = (b- ab) .
. k / [1- (a + aa) (1 + r)] (37)
Pošto se zna da je k > 1, č (37) daje ć ne-
jednakost:
b / [l-a(1 + r)] >
> (b-ab) / [l-ea + aa) (1 + r)J (38)
Treba primetiti da se, s obzirom na :izbor jedinica,
proizvodi x i y razmenjuju u odnosu .1 : 1; vidi đ
č (34) i (36). đ (34) i (36) đ ć
nejednakost (38). Kao što ć dalje videti, dve strane
(38) predstavljaju ukupnu sadržinu rada po jedinici x,
odnosno y; prema tome, ovde se nalazi primer' nejedna-
ke razmene, č i u uslovima potpune konkurencije na
tržištu.
ć je prikazana met-oda razlaganja uložene robe II
č tok ulaganja rada. Ako sada dobro izmeri-
mo ulaganja rada sa stopom profita
39
, poslednja serija
ulaganja rada po jedinici za x, svodi se na ć
b+ab (l+r) + a
2
b(l+r)2 + . ' .. = b/[I-a(l+rJ (39)
Ovo je izraz koji se nalazi na levoj strani (38). č
tome, drugi izraz (38) predstavlja sadržinu rada po jedi-
nici za y. Prema tome, zemlja ć sveta« daje više
39 Sraffa (1960) str. 34-5;' Sau (1973-4).
207
rada nego što joj se to razmenom ć Tada je to ne-
jednaka razmena.
Da bi se dobio .bolji uvid u ovu teoriju, ovaj se mo-
del može posmatrati na drugi č Razmotrimo mo-
menat x i y kao isti proizvod, .proizveden u dvema zem-
ljama sa dvema č metodama, kao (a, b), i (a +
a, b - b), gde ova poslednja ima manju sadržinu rada
zbog više stope nadnica u č zemlji. Svuda ima is-
tu cenu; i zbog toga se može uzeti kao Za-
nimljivo je sada da iz (38) dobijamo:
Ab / Aa> b (1 + r) / [1- a'(l + r)].
(40)
Ova nejednakost samo č uslov koji je potreban
da bi pojava nejednake razmene imala ć sup-
stitucije ra?a nekim drugim ulaganjima robe, u dovolj-
nom stupnJu. Ova ć nam razmatranja ć -dalje da
koje. ima tehnološki progres u teoriji
o neJednakoJ razmem.
Ovaj se model može primeniti na sve vrste .proiz-
voda. Ako a predstavlja č robe i, potrebne za pro-
izvodnju jedne jedinice robe j (i, j = 1, 2, ... n), b -
ć ulaganje rada, r - interesnu stopu i W
- č stopu nadnica, onda je cena za j:
n
Pi = bjw + (I + r) L aiPi
i = 1
(41)
(j = 1,2, ... nj
Ova je č analogna č (34). OU beleška-
ma matrica;
P = bw [I -{r - (1 + r) A} ] - 1
(42)
gde su P i b vektori, A nXn matrice tehnologije (a) đ I
matrice :identiteta, wir su stope nadnica i mteresna ISto-
pa.40 Ova je roba proizvedena u jednoj zemlji i treba' da
se razmeni sa robom iz druge. Druga zemlja na isti na-
č proizvodi drugu robu u uslovima više stope nadni-
ca, ali sa istom stopom interesa ili profita. Svi se ovi
proizvodi razmenjuju đ dve zemlje, prema odnosu
cena. đ primetiti da je cena pro-
Izvod stope nadmca koje đ u č zemlji,
40 Weizsacker (1971), str. 18--19.
208
kao štoje prikazano u (42). K.ada se dva proizvoda raz-
menjuju đ dve zemlje koje održavaju tr:govinski
balans, njihove ukupne cene moraju :biti jednake. po-
stoji, đ razlika u stopama nadnica; tako -odgo-
ć množitelj nadnica u č mora
đ biti č Jer ć roba proizvedena u zemlji sa
nižim nadnicama imati ć množitelj. Ovaj .proizvod
nije ništa drugo do zbir neposredne i posredne sadrži-
ne rada, dobro odmerene sa stopom profita, prema vre-
menskom razdoblju u procesu proizvodnje. Na taj na-
č zemlja sa nižom stopom !I1adnica daje više .rada
nego što dobija natrag ć .trgovinskog balansa, č
i kada je zastupljena puna -konkurencija.
Pošto smo na taj č prikazali ·vrednost modela
nejednake razmene u č više .proizvoda, naša ć
se ć diskUSija odnositi na č .dva proizvoda,
radi jednostavnosti. č je da đ kapital, kao
i maš-inerija, nije uzet u obzir č (34). Koefici-
jent a se, naravno, može1nterpretirati u širem smislu,
tako da č i amortizaciju mašina, kao komponentu
cene . .Ipak, ostaje jedan drugi problem; kapitalista izra-
č stopu profita na osnovu celokupnog kapitala ko-
ji je uložen; ne samo na osnovu onog .dela kapitala koji
je đ ć koeficijenta a. Ovo se na vreme mo-
že uzeti u obzir prilikom izrade modela, ali ć osnovni
č u odnosu na nejednaku r82menu, č
ostati neizmenjen. ć ć đ do č
u algebri.
41
Jedno pitanje od ć č je Ida li de održiva
pretpostavka o č profita đ zemalja.
Svi dokazi č suprotno. Baran :i Sweezy, na primer,
iznose da je profitna stopa u SAD samo jedna č
na od one u inostranstvu.
42
Kidron nalazi, na č na-
č da je profitna stopa stranili kompanija u Indiji ve-
ć nego u njihovim sopstvenim zemljama.
43
ć svet«,
prema tome, karakteri še niža stopa nadnica, kao i viša
stopa profita. Kako .ovo č na č izvedene iz
(37)? Na č na koji profitna stopa ulazi u 'imenitelj,
ć vrednost r, ceteris paribus ihi ć v.rednost
celog izraza. Zbog ovoga bi sadržina rada u izvozu. iz
ć sveta« bila nešto ć đ razlika u
. nadnicama đ ć sveta« i centra metropole je
41 Emmanuel str. 57, 59, 62, 63, 76-81, uzima celoku-
pan uložen ik:apital u neke svoje primere.
42 Baran i Sweezy (1966), str. 193; vidi đ Sweezy (1942),
str.
4J Kidron (il965), str. 247.
14 Marksizam II svetu 209
tako velika, tj. parametar k iz (37) je tako velika broj-
ka, ć llejedmikost iz '(38) biti, u stvari" veoma: iira-
žena; i daleko ć ć svako smanjivanje uticaja
razlika đ stopa profita. Sve u svemu, ć svet«,
prema tome, ć više a dobija manje u smislu sadr-
žine rada robe kojom trguje. Treba ć đ
da; mada nejednaka razmena č č iz po-
stulata o razlici u nadnicama đ dve -zemlje, pove-
ć stope nadnica lU siromašnoj !Zemlji na .nivo boga-
te zemlje, svakako ne može biti rešenje problema. Nije
preterano ako kažemo da je nejednaka razmena izme-
đ centra metropole i spoljrie svetskog kapi-
talizma, pojava stara više vekova; u današnjem vreme-
nu do takve razmene dolazi delom zbog relativno jefti-
ne radne snage u siromašnim zemljama, a delom zbog
izrazite monopolske vlasti bogatih zemalja. Zasnovana
na izvesnom vidu klasne saradnje kod ć i u inostran-
stvu - ova pojava je manifestacija jednog duboko u:ko-
renjenog malaise č sistema. I to predstav-
lja glavno težište ovoga eseja.
ć nejednakost
Inherentna logika svetskog kapitalizma je takva da
umesto da se smanjuje, stepen nejednake razmene se
vremenom ć Svi elementi sistema su tako po-
stavljeni da se nejednakost đ ibogatih i siromaš-
nih zemalja samo produbljuje. Ovo ć nam biti dasno
ako imamo 'll vidu č (34--42). Kao što smo ra-
nije istakli, postoje razlozi zbog kojih se stopa nadni-
ca u centru metropole mora ć što č da se
parametar k č ;povišava. Kao rezultat ovoga,
ceteris paribus, sve se više zaoštrava nejednakost (38).
Sada se dvostruki problemi ć viška i sve ve-
ć nadnica pokušavaju ublažiti putem tehp.ološkog na-
pretka koji vodi ka uštedi radne snage; to č da ć
ilb / Aa u izrazu ,(40) biti sve viši i viši i time i dalje po-
ć nejednakost razmene. Ubrzan tehnološki. razvoj
i .njegov uticaj na uštedu radne snage ima i druge po-
sledice, koje ć kasnije razmotriti. U đ
treba napomenuti da, ukoliko velike rezerve mašinerije
svake godine zastarevaju, utoliko je centar metropole
u potrazi za 'korisnim iSmetHštem; na taJ č cen-
tar i periferija produžuju da budu povezani kroz jedan
jednosmeran transfer tehnologije. J?er.iIferija tako zado-
210
,'.'
'bija poseban vid industrijalizacije, k-oji uglavnom sle-
di zastarele tokove centra _ .. .
,p.ored đ tehnoloskog razvoJa kOJ.I smanJu-
je radnu snagll" i izrazit uspon u stopi đ
priIilorava firme iz centra metropole zele
da se upravljaju po izokvantu 1;1 gramcama
tehnologije, prema jednom povecanom odnosu đ
kapitala i rada, ć ć ta:ko / il,!" u
izrazu (40). Ovo je ć faktor kOJI doprInOSI S1TenJu
jaza đ ce:r:tra i ..
č Je da ·ova tn procesa kOJI vode ka sve
ć nejednakosti razmene, č š ć a:uW:-
Kao rezultat toga, prikriveni tok IZ
je u centar metropole svetskog kapitalizma, zaddbIJa
oblik stalno ć plime. Svetsko tržište je_veoma raz-
č od modela savršene konkurentnosti iz lUd2Jbenik8;;
u zavisnosti od robe, ono ima obeležja monopola, oli-
gopola, :inonopsona, oligopsona i
koji se udaljavaju od Za
ć sveta«, trgovina bItku ž
Jedna ,izrazita pojava skorasnJeg . datuma Je da J7
ć deo svetske trgovine postao IZ-
đ vertikalno integrisanirh transnacIOnalnih kompa-
nija. Tako se, na primer, smatra da . 'petme
izvoza đ iz Latinske Amenke potice IZ trans-
nacionalnih filijala u Sjedinjenim
cionaine kompanije, s -druge strane, mIaJu
ć položaj u č izvozu, a đ su:} glavnI IZ-
voznici tehnologije.
45
Takozvane multinacionalne ili transnacionalne kom-
panije manipulišu svojim .. č da lociraju
profit tamo je to za njih a
č naravno radi izbegavanja poreza, one pOJavlJU-
ju niske dobiti u nerazvijenim zemljama, bez obzira na
obim svojih aktivnosti.
46
One podižu cene uvoza u zem-
lje ć sveta«, a snižavaju cene izvoza :iz tih }ema-
ljao Ishod nejednake razmene se, naravn<;>, ne moze uk-
lopiti u jedan model
me, ne može se ;preuvelicavatI -kvantItativnI znacaJ pn-
krivenog toka koji nastaje zbog zloupotrebe u »trans-
feIiUcena« 'transnacionalnih kompanija. Trgovanje teh-
nologijom je đ č u ovatp.roces;
o prodaji tehnologije gotovo uvek sadrži 1 kupo;?llU
termedijarnih proizvoda od prodavca tehnolOgIJe, kOJI
.. Gulbrandsen (1973); Griffin (1974).
45 Adam (1975), str. 89.
46 La1l{i1973), Penose (1968), Suteliffe (1972), Turner (1973).
211

-
.
-- .
._ o Oo o - .
• o
onda traži viiSoke cene za te prbizvode. Na primer, »na
osnovu ispitivanja u Kolumbiji i jednog uzorka koji je
imao 25 procenata ud uvoza 40-50 procenata farmaceut-
ske đ je da je .ta !Zemlja isplatila Za! !inter-
I
i
pr.oIZvode 1968. godine gotovo 20,000.000
dolara, samo zbog razlike u cenama za iste
prOIZvode na đ tržištu. Razlike u cena-
ma. su u svim sektOrima koji su č
VanI, što Je podrazumevalo hemiJ·ske elektronske i gu_
. d 47 '
mene proIZVo e.« Ogroman č transfera cena kao
sredstva za č viškova iz ć sveta« može
se ć č da je dobijen od
in.dustrije na osnovu poviše-
nJa .cena bio 25 puta ć od
dobItka filijale kOJI Je pnJavila č multinacional-
na. kompanija, ili skoro šest puta ć od primljenih
pr.1Iladležnosti. š ć kao stvarnu zaradu č
sumu objavljenih profita koje su .ostvarile
Isplate i precenjivanje intennedijarnih
prOIZvoda, I?ogu !kolumbijske far-
maceutske mdustnJe, IZVUCI sledecI podaci. Objavljeni
p,:of
iti
predstavljaju 3,4 procenta stvarne zarade, daž-
bzne 14,0 procenata i »precenjivanje« 82,6 procenata.«48
Ono što transnacionalne kompanije vidno đ
ju, u obliku profita ili dažbina, predstavlja samo nezna-
tan deo onoga što č iz ć sveta« staImm trans-
cena, koji vrhunac č pojave. U
sIsteI?u kapltallZffia ,veoma su loši izgledi za
zemlje u konkurentnoj trgovini, ć
svet« daje doprm?s u. radu nego što ga dobija nat-
s multmaclOnalnim gigantima viškovi se
Izvlace IZ »treceg sveta« na razne č što su teh-
nološka zavisnost i transfer cena. Nejednak razvoj je,
prema tome, na svaki č neizbežna pojava u svetskom
Nerazvijenost periferije je preduslov za
razvOj centra. Kako se per:iJferija može razvijati kada se
iz nje č toliki 'viškoVri?
Potrebe i sloboda
Da li se centar svetskog kapitalizma može razviti
a ne nerazvijenost na periferiji? Zar
dblID trgoVIne đ centra i periferije nije tol<iko opao
: Vaitsos str. 318-,19.
Isto, str. .
•49 (1972tza nejednak razvoj pod dominacijom
mu1tmaclonalriih
212
da je postao gotovo č Zar priliv dividendi,
dažbina i profita iz periferije u centar nije skoro zane-
ć u odnosu na bruto nacionalni proizvod cent-
ra? Sto se č toka investicija iz centra na periferiju,
i· on je neznatno smanjen u đ sa onim što je pred-
.stavljalo deo bruto ć š đ Za dObijanje de-
o finitivnog odgovora na lOva pitanja, moramo č
kraj naše analize. U đ se ž ukratko
osvrnuti na č koji Rosa Luxemburg IPreobrazhen-
sky daju nejednakoj razmem u njdhovom teOrijskom
modelu č ekspanzije, odnosno primarne so-
č akumulacije.
U Marxovoj šemi razvoja kapitalizma, nejednaka
razmeIia obeležava č istorijsokog procesa primar-
ne akumulacije, ostvarenog kroz č đ i pre-
varu. U kasnijem periodu č č »ekviva-
lentne razmene«, đ vlada zakon koji se može
u praksi iskrenuti, zbog razlike u o::gansk0D?-
samog kapitala. Rosa Luxemburg đ Je
nejednaka razmena ć karaktenstika kapItalizma,
a ne samo primarne akumulacije. Njeni argumenti su
ć u proširenoj reprodukcij'i, viškovi vrednosti se
ne mogu realizovati ako ne postoji potreba za produ:k-
cijom spolja. Vrednost svih proizvoda, a prema tome i
ukupne društvene proizvodnje, sastoj.j, se od konstan!-
nog kapitala, varijabilnog kapitala i viška .
Konstantni kapital se ostvaruje -ramnenjivanjemkupovma
đ samim kapitalistima; varijabilni kapital se ostva-
ruje na 'osnovu trošenja zarade od strane samih radnika.
Toliko je jasno. Ali, kako je s viškom vrednosti?
deo otkupljUju kapitalisti za svoje potrebe; drugi deo
žele da akumuliraju; i u tome je š ć je po-
treba za akumuliranim viškom vrednosti?«so Kapitalisti
svakako ne mogu da realizuju višak ,vrednosti koji žele
da akumuliraju, ć ga radnicima, jer ovi utroše
svoju zaradu za ostvarivanj:
mogu ga prodavati sami sebI za svoJu potrosnju, Jer bl
se u tom č sistem pretvorio u prostu reproduk-
ciju. »Ko onda može biti š č društvenog dela
izvoda č prodaja predstavlja neophodan uslov kapI-
č akumulacije?« R. Luxem.burg dalje tvrdi da se
deo viška vrednosti 'koji treba da se akumulira može
ostvariti samo prodajom š č koji nije ;kapitali-
sta, tj. š č kOji je potpuno izvan č
sistema. »Ostvarivanje viška vrednosti za ciljeveaJru-
50 Sweezy (1942), str. 202.
213
I: ., "
I .hzam, . prema tome, zahteva dva tržišta; jedno unutraš-
nje i drugo, spoljašnje. Ona, dalje, dodaje da su razme-
ne u okviru unutrašnjeg č tržišta
lentne, dok se one đ č i nekapitalis-
sistema, č spoljašnje tržište za kapitali-
č zasnivaju na »prisili, prevari, ugnje-
tavanJu, plJacki<c, tj. da su te razmene nejednake u sva-
kom ć pogledu. Ona č č aku-
mulacija.}! celini, kao aktuelni istorijski pr.oces, ima
dva razliCIta aspekta. Jedan se odnosi na rabno tržiš-
se stvara višak vrednosti - fabrika, :rudnik, po-
lJopnvredno dobro. POSlJIlatrana u ovom svetlu akumu-
lacija. č proces, č je naj-
faza transakCIja .. đ kapitaliste i najam-
nog radnika. U obema SVOJIm fazama, đ ona je
vezana za razmenu ekvivalenata 1. ostaje u granicama
robne razmene ...
Drugi aspekt akumulacije kapitala odnosi se na ve-
ze đ kapitalizma i č č pro-
izvodnje, koji č da se pojavljuje na đ
sceni: .Njegove glavne metode predstavljaju .koloni-
Jalna pohtIka, đ kreditni sistem - politika
interesnih sfera - i rat. Sila, prevara, ugnjetavanje i
se otvoreno primenjuju, ibez pokušaja prikri-
vanJa.<c
S2
. Ona se žali da bUI'Žoaska liberalna teorija uzima u
obZIr samo prvi aspekt; carstvo >>miroljubive konkuren-
cije<c, č tehnologije i č razmenu dobara; jasno
ogramc.aya od dr.l1gog aspekta - carstva kapitalis-
tickog nasilja, na kOJe se gleda kao na manje-više slu-
č u spoljnoj politici i potpuno nezavisno od ekonom-
ske sfere kapitala.
s3
Na teorijskom planu, tvrdnje Luxemburgove su po-
š da nije ć prodavati nekapi-
!ahstIcl0n potn;>sacI!lla, da se istovremeno i ne kupu-
Je od nJih? Ko .Je taj kOJI treba da kupi robu »uvezenu<c
iz č sredine? U najboljem č višak
vrednostI ž da izmeni svoj oblik ili sastav, ali još
uvek ?staJe pro,blem realizacije.
54
Teorijski je,
đ moguce, da kapItalizam đ ovu dilemu
ć se na svoje sopstvene snage. Akumulacija
214
Sl Luxemburg '(1951), str. 350.
sl Isto, str. 452. č
sl Isto
s4 (1942), str. 205.
sama po sebi podrazumeva dopr.inošenje varijalbilnoJ?
kapitalu koji, kada ga radnici š pomaže sa svoJe
strane ostvarivanje viška vrednosti.
ss
Upr,k,qs Sweezye-
vom pobijanju, R. Luxemburg ima pravo
tvrdnjama, što je istorija dokazala. Industrija pamuc-
nog tekstila u Lankašajru biv bila š u
tom veku da je bila prepustena na milost :I. nemilost
č ć š i ist?rija ka-
č razVItka u BntanIJI bl bila sasVIm druk-
č da nije bilo indijskog .. tržišta apsorbovalo
proizvode britanske industrIJe. K.oloruJ.e rusu sam? snab-
devale britanski kapitalizam fondovmla zva pr1:illarnu
akumulaciju, ć su đ doprinele razresavanjU pro-
blema njene realizacije kroz vekove.
s6
Ako u postavkama Rose Luxemburg i
istine, onda je nejednaka razmena sa zemljama.
sveta« č još od nastanka svetskog kapltaJ.izm.a!
pa traje sve do danas, a ž ć se sve dok
ka1,'italizam 'bude postojao. ;azmena pre-
ma tome, neophodna svetskom kapItalizmu. Da li
prestaje s pobedom č Ak?
na zemlja :pripada ć svetu«, ona Je l dalje zrtva
nejednake razmene dokle god č u svetskom tr-
govinskom tržištu kojim vladaju č zemlje
i dokle god ostaje vezana đ podelom
da, izvršenom pre više vekova. Ukoliko zemlja,
đ iz centra metr:OPole svetskog Ikaplta1:izma, ona
ć se ć u izmenjenoj situaciji nakon č
revolucije. Ona više ć ć da eksploatiše ć
svet« kroz nejednaxu razmenu; u izmenjenom kontek-
stu, ona ć morati da pribegne nejedna:koj razmeni sa-
mo interno, iUOdnosu na č sektor priJv-
rede. Na osnovu Preobrazhenskovog relevantnog zako-
na, č transformacija mora ć kroz fazu
primarne č akumulacije,. pre nego .. št<;>
č u celokupnoj ekonomiji. »Pnmarna soclJaltstlc-
ka akumu{acija« po Preobrazhenskom, č aku-
mulaciju u državnim rukama onih materijalnih resursa,
koji se uglavnom ili č
državne ekonomije«57 Zakon o pnmarnoJ
akumulaciji je u suprotnosti sa, zakonom o vrednostI,
,; Isto, str. 204.
56 Amin (1974) ide dotle da tvrdi da je a.kuplu1a-
cija još uvek karakteristika današnjeg kapitalizma; l da Je ne-
jednaka razmena prema tome, njegov glavni instrument.
s7 (1965); vidi đ i Mitra (1975)
215
F
! '
jer dovodi do neekvivalentne razmene vrednosti -i2ane-
đ č č priv.red!nog sekto-
ra. On zahteva sve teže za č pod-
č tako da se viškovi usmeravaju prema č
kom sektoru. Primarna č akumulacija nije
ništa manje imperativna i za zemlje ć sveta«; u
stvari, č i više. »Uko1iko je neka zemlja koja je pre-
šla na č č proizvodnje, ekonomski zaos-
talija, sitnoburžoaska, č i ukoliko je manji na-
đ .fond č akumulacije proletarijata te
zemlje u trenutku kada se odigra:la č revo-
luoija«, č Preobrazhensky, »utoilitko ć srazmerno vi-
še č akumulacija biti primorana da se os-
lanja na ć deo viška proizvoda od pre-soci-
č oblika privrede.«58 To č da ć jedna ne-
razvijena zemlja ć sveta« imati teži zadatak pri-
marne č akumulacije i da ć s tim u vezi,
morati da se još više oslanja na internu nejednaku raz-
menu u odnosu na č sektor unutar priv-
rede.
Nejednaka razrnena đ zemalja, prema tome,
u ovom Hi onom vidu, đ od č č
ke ere, pa sve do kraja č perioda. Za vre-
me č izgradnje, po .Preobra2lhenskovom za-
konu primarne č akumulacije, dolazi do jed-
nog posebnog vida neekvivalentne razmene unutar pri-
vrede same zemlje. Nejednaka razrnena u svim vidovi-
ma ć da postoji samo onda kada socijalizam bu-
de potpuno .rasprostranjen širom celog sveta. Š ć
tada nestati klasne osnove č nejednake raz-
mene đ zemalja, i pošto ć zadatak primarne so-
č akumulacije biti ispunjen, produktivne ć
se snage celog sveta, pod okriljem socijalizma, maksi-
malno razviti; tada vjše ć biti ni potrebe ni .razloga
za nejednaku razmenu, spoljnu ni unutrašnju.
Bilo kako bilo, da se vratimo glavnoj temi ovoga
eseja; nejednaka razrnena đ centra metropole i
spoljne periferije, do koje dolazi č putem po-
ć razlike u nadnicama, a č Zlbog mono-
polske vlasti metrO!Pole II sadašnjem ustrojstvu svetskog
kapitalizma, ima dalekosežne posledice za periferiju.
Nejednaka .razrnena predstavlja ć č za preno-
šenje viškova iz siromašnih zemalja ć sveta« u
razvijene, bogate, č zemlje. Posledica toga
je smanjena akumulativna stopa ć sveta«; to uti-
Isto, str. 124.
216
č na smanjenje sposobnosti ć sveta« za potpuno
š ć i bolje razvijanje njegovih prirodnih i ljud-
skih resursa. č centra metrop.ole svetskog
kapitalizma sve više zaoštravaju i č nejednaku
. razmenu đ centra i periferije. Zbog toga ona po-
staje sve više zavi sna od njega. U ovom procesu, perifer-
ne zemlje svetskog kapitalizma doživljavaju izvestan vid
širenja poljoprivrede i industrije, koji nije u skladu ni
s njihovim resursima, ni s istinskim potrebama njiho-
vili naroda. Pitanje koje se, đ tada odmah na-
ć je ć kako je ć da je to toliko dugo
trajalo?
BIBLIOGRAFIJA
Amin S. (1972). A Propos de l'accummulation (mimeo), cited in
Saigal (1973). Daikar: United Nations African Institute for
.Economic Development and Plannning.
_ (1974). Accummulation on a World Scale, vols. 1 and 2. New
. York: Monthly Review Press.
Bagchi, Amiya (1972). Private Investment in India, 1900-1939.
London: Cambridge University Press. .
_ (1972a). 'Some Internati()[lal Foundations of Capitalist Growth
and Underdevelopment', EPW, Bombay, vol. 7, special num-
ber, August.
Baran, P. A. (1962). Political Economy of Growth, 2nd ed. New
Delhi: People's Publishing House.
- and Sweezy, P. M. (1966). Monopoly Capital. Harmondsworth:
Penguin.
Braun, O. (:1972). Unequal Exchange (mimeo). Dakar: United
Nations African Institute for Economic Development and
Planning.
Bukharin, N. 01.973). Imperialism and World Economy. New York:
Monthly Review Press.
Diwan, R. K. (1973). 'Trade between Unequal Partners', EPW,
:Bombay, vol. 8, annual nUIDlber, February.
_ and Marwah, K. (1976). 'Transfers f,rom Poor to Rich Coun-
tries: An Analysis of World Raports', EPW, Bombay, vol. 11,
annual number, February.
Emmanuel, A. (1972); Unequal Exchange: A study of the Impe-
rialism of Trade. New York: Monthly Review .Press.
Evans, D. (1976). 'Unequal Exohange and Economic Policies',
EPW, Bombay, vol. 1:1, annual number, February.
Gulbrandsen o. (1975). 'The Main Streams of the World Eco-
nomy' (mimeo) , XV International Congress of Agricultural
Economists, Sao Paulo.
Habib, I. (1972). "Potentialities of Capitalistic Development in the
Economy of Mughal India', Enquiry, New Delhi, N.S., vol.
3, no. 3.
217
- (1975). 'Colonisation of the Indian Economy, 1757-1900', Social'
Scientist, Trivandrum, no. 32.
Hymer, S. (1972). 'The Multinational Corporation and the Law of
. Uneven' Development', in Bhagwati, J. (ed.) (1972), Econo-
mics and World Order trom the 1970s to the 1990s. Cal-
cutta: Orient Longman, Reprinted in Radice (1975).
Jalee, P. (1968). The Pillage of the Third World. New York:
Monthly Review Press.
Kemp, T. (1967). Theories of Imperialism. London: Dennis Dobson.
- (1972). 'The Marxist Theory of Imperialism', in Owen and Sut-
cliffe (1972). .
Kidron, M; (1965). Foreign Investments in India. London: Oxford
University Press.
Lall, S. (1973). 'Transfer Pricing by MuJtinational. Manufacturing
Firms' Oxford Bulletin of Economics and Statistics, August.
Luxemb1JI1g; R. (195'1). The Accumulation of Capital. New York:
Monthly Review Press.
Owen, R. and Sutcliffe, B. (eds.) (1972). Studies in the Theory of
Imperialism. London: Longman.
Preobrazhensky, E. (1965). The New Economics. Oxford: Claren-
don Press. Partly reprinted in Nove, A. and Nuti, D. M.
(eds.) (1972), Socialist Economics. Haxmondsworth: Penguin.
Saigal,J. C.'C1973). On the Theory of 'Unequal Exchange' (mimeo).
Dakar: United Nations African Institute for Economic De-
. velopment and
Sau Ranjit (1973--4). 'A Note on the Unequi:i.1. Exchange in Inter-
national Trade', Arthaniti (a bi-annual journal of economics),
Calcutta University.
- (1975). 'Unequal Exchange and ili.e Class Alig;nment in the
CaJpitalist World', Frontier, Calcutta, vol. 8, May 3.
- (1976). 'The Theory of Uneqtud Exchange, T:rade and Impe-
rialism', EPW, Bombay, vol. 10, March 6. .
Sraffa, P. (1960). Production of Commodities by Means of Com-
modities. London: Cambridge University Press.
Sutcliffe, B. (1971). Industry and Underdevelopment. London:
Addison-Wesley. .
- (1972). 'ImperlaUsm and IndustriaHsation in the Third World',
in Owen and Sutcliffe (1972).
Sweezy, P. M. (1942). The Theory of Capitalist Development. New
York: Monthley Review Press.
Tugendhat, C. (1973). The Multinationals. HaI1IDondsworth: Pen-
guin.
Turner, L. (<1973). Multinational Companies and the Third World.
London: Allen Lane.
Vaitsos, C. (1970). 'Bargaining and the Distribution of Returns in
the Purchase of Technology by Developing Countries', in
Bernstein (!l 973).
Weizsacker, C. C. von (19U). Steady State Capital Theory. New
218
York: SpringerNerlag.
(Ranjit SaJU, "Unequal Exchange", Unequal
Exchange, Imperialism and Underdevelop-
ment, Oxford U:niversity Press, Calcutta,
1978, str. 36-65)
Prevela Jovana ć
Immanuel Wallerstein
ZAVISNOST U JEDNOM Đ SVE-
TU: O GRANI CENE MOGUCNOSTI PREOBRAŽA-
JA UNUTAR KAPITALISTICKE SVETSKE EKO-
NOMIJE -
"Zavisnost" predstavlja najnoviji eufemizam na du-
goj lis'bi takvih termina. Nema sumnje da je njegova
prvobitna namena bila č Taj termin sam po sebi
je :proizašao iz č teorija latinskoame-
č č a svrha mu je billa da opovrgne teorije
"modernizacije" i ,,razvoja" i gledišta č
pohltilke.
1
Andre Gunder Frank 'Odredio je njegove inte-
lektualne izvore i njegova č u jednom nedav-
nom borbenom saopštenjIU pod naslovom "Dependence
is dead: long live dependence and the class struggle" 2.
Živimo ujednaj svetskoj raširenoj č
ekonomijd, u takvoj ·ekonomiji koja je u šesnaestom
veku svoj konaOn.d oblik POiPrimila kao evropska svetska
ekonomija (wdi Wa!llerstein, J974a) i dosrpela do toga
da u devetnaestom veku geografski obuhvati ceo .sovet.
KaJpitalizam kao -sistem proizvodnje za prodaju na tržiš-
tu radi sticanja profita oj pr.isvajanja ovog profita na os-
novi inddviduaIne ili kolektivne svojine, može jedino da
postoji - a može se ć i ,da ga iziskuje - u jednom
svetskom sistemu u kome se č jedinice ne po-
dudareju s granicama tržišne ekonomije. To je omogu-
ć omma koji prodaju da č đ korist iz
odnosa ,sil1aga kojima raspolažu na tržIštu kad god one
postoje, ali im je istovremeno ć ·da traže, kad
J Vidi, samo kao č Bodenheimer, 1971; Caputo i
Pizarro, 1970; Cardoso, 1971; Cockcroft i dr, 1972; Bulletin of the
Institute of Development Studies, 1971.
2 Vidi, Frank, 1972 a; za č č gledišta, vidi đ
Freres du Monde, 1971. '
219 ,-, ......
god un je to potrebno, da se umešajiU č jedinice
kako bi se tržište izmenilo 'll njlihovu korist. Daleko od
toga da slobodne konkurencije svili proda-
vaca,. to Je takav Sl!stem u kome konkurencija postaje
samo !kada je ekonomska prednost
jasno .izražen?- vda nesputano delo-
vanJe tTZlsta slillZl, u stvan, da oJaca ć sds.tem
stratifikacije.
. Ovdm se ne želi ć da nema promena pozicija. Sa-
swm od toga! Postoji neprekidno i č
đ grupama ekonomskih č u
razli?t!h pozicija u hijerarhiji proizvodnje, pro-
flta l A postoje đ i trajna č
l promene u. strukturi č
takva kretanja na osnovu kojili možemo pred-
đ da ć unutrašnj.e č .k8tpita:li7l1na kao
Sl!stema dovesti do njegovog .kraja u dvadeset prvom ili
dvadeset drugom veku.
. stvar današnje generacije, i za č
l naucnike, kao k?letktivni inrtelektualnl izraz, je-
ste OijJC1Je kOJe su na ra:s!pOlaganjiU u savre-
koje možemo ra5iPozna-
tI u I&t:ol'llJ.skoJ proslostI. Kada je č o ovom zadatku
i najtrajlIliji zahtev predstavlja pojmOViD.o
a. život č dalje i kako se javljaju nova
ml UCImO, ako smo dovoljno mudri., da odba-
š č istine naših pre!-
l. da razotkrIvamo ideološ&o č š samo-
, zl'wh bogomdanih č 'P'I'.ivilegija.
.Godine 1945-1970. bile su period izuzetnog opsku-
. na svim poljima istraživanja, a č istra-
bIla SIU u tom pogledu č Liberalna ideolo-
gLJ!i je u svetu društvenih lI1aJUika, OIdraža-
l hegemoniju Sjedi-
nJenih Drzawa. Ah, lIberalizam 1e doživeo teške dane
:- gotm;:o š na č analize "ramoja". Ako
Je hladnoratov.ske polarizacije 1960.:ih godina
pr:,met:no svmanjillo č č ć č
država,: 1?ocetak ekonomske recesije i smanjenja efektiv-
ne na .svets:k<?m lU 1970-im godinama vero-
vatno ce saslVlm potIsnutI č aspiracije s obzirom
da se oni koji se nalaze na vrhu svetske đ
soih'l30. vda. tu i ostanu. U 1960..um godinama č
poceh. da bivaju zabrinuti zbog "rasta bez
Postaje Jasna ć da u 1970·im i 1980-
-lm godIn.ama ne bude ni rasta ni razvoja.
Da bl se ova pitanja razJUlIIlela, moramo razmotriti
strukturu svetske ekonomije, njene č obUke, uk-
220
č ć i sadašnju konjunkturu, kao i č na koje
se može promeniti položaj đ država II oIkviru
ove strukture. Verujem da ć ovo objas-niti č
ć preobražaja unutar č svetske
ekonomije".
Srtru!ktura svetske ekonomiJje kao jednog jedinstve-
nog sistema č je poslednjih godina da se sve više
anmira .u smislu predstave o jezgru i periferiji, jedne
predstave koja se poveruJje s ras.pra:vom o "zavisnosti".
Tailoo je došlo do toga da se tvTdi, na primer, da zemlje
ć sveta" mSIU "nerazvijene" nacije, ć ,,periferne
kap1taildJstiCIke" nacije.
3
Ov'O je mnogo jasnija -terminolo-
gija, ali ona, na žalost, vodi ka daJldoj zbrci ako se illema
jaSlIl.O na umu jedinstvenost svetSIkog sistema. Ikqpicoff
1N:I1di, na primer, da periferne č ekonomije
,,dejlstviu!jlU na 'Osn'OVU ekonomsikih zakona i ra7JVojlD.ih
č koj,i se j.asno razl.tkruijlU od onih u e!konOlIIl'ijama
koje .bi se mogle nazvati modelom č
ma" (1972, str. 692) .. Ovo je tako jedino :zJbog toga ,št'O
je naš model č kapitalizma" pogrešan,. jer ;ni
u šesnaesrtom velru a ni danas jezgro i periferija svetske
e!kononriJje nisu biile odvojene "ekOlIlo:nE.je" sa dva odvo-
jena "zakona", ć jedan č ekon'Omski sistem
s č delovima koji .obavljaju č .funkcije.
Onog treIllU1Jlm kada se !prima Jedinswo ovog siste-
ma, :se ,do tQga da se postavlja iPitanje da l!l
koncepcija dvomodel!I1og siSltema aJdekvatlIla. Jasno, os-
taje mnog'O toga neobjašnjenog, IPa smo tako posmatra-
li nastanak takvih termina kao što su "subiroperijalne"
države (!Vidi Marini, 1969) dili "nacije koje se nalaze iz-
đ (vidi Gillrtrung, ·1972, /Str. 128---129). Oba ova ter-
mina meni [zgledaju ibez mnogo .smisla, IS obzirom da
stavljajIU naglasak sam'O na jedan aspekt! njmove ulo-
ge, od Ikojih je svalci lVažan, aLi !PO mom Š nije
od 1ld!jlUOnog mocaja. Ja ih radije nazivam polIuiperifer-
ne .zemlje, da :bih podvuik:ao 'Osobine zbog !koj:i.h su te
zem1:je ill ć svetskom ·sistemu.
Važnija je, đ potreba da se objasni složenost
uloge IkOjIU palal{perifeme ,dnžave igrajIU lU okviru ovog
sistema, a đ i č da ovaj sistem ne hi mo-
gao funkoionisati ako ne bi :bio tromodelan.
'Pre 'Ovog objašnjenja, nUŽlIlo je da se detaljnije raz-
jam doo jedna č č sistem rSaLStoji
se od 'vla:SIIlika koji lPl"odajlU 'radi profita. Č da
ovde vlasnika predstavlja grupa pojedinaca umest'O jed-
3 Vidi, na primer, celolrupni specijalni hroj Revue Tiers-
Monde, č uvodnik Ikonicoffa.
221
ne dedine osolbe, ne !predstavlja pri tom mkaikvu
ID: TaJkwo se ć odarvno pripisuje aJkcionar-
Ono se sada mora đ pripisati
, l suvez:ernm državama. Jedna država, koja ikolektivno
posecLuiJe sredstva za proizvoOOju, p'reds.tavlja jed-
nostavno kolektivno č ć sve
dok .ostaje - kao .što <SiU, lU .stvari, sve rtakve dr-
trenutno i đ da osrtanu - č na tT-
Z'lŠtu IlSvetske Č ..
?a ta!kvo ,JprecLuzece moze 1IDart!i razliCIte moda:ID.tete
p::ofi,ta, ali to ne menja IIlijegovu s'U'Štip.-
slJ.ru .:ul0gu kOJU Ima U na druge č koji
delluJiU :na svetskom trziš1lU} IPtreostaje, naravno, da se
,'l! delu svetSkog sistema .se nalaze "soci-
J al!ls1Jicke<W:larve.
.' ima potrebu za jed-
mm po'JJuJperifernml .sektorom, IZ dva razloga: jedan je
č a drugi je č
Po1imOki 'razlog.Je vrlQ jasan, otvoren i u č meri
Si·stem zasnQvan !Ila neravnOip.ravnom na-
mora da bude zabrinut zbog
politlokQg bunta !pO'tlacenih elemenata. PQlarirzovani si-
'll Jmri:J.e postoji jedan mali deo stanovništva .sa
,?sokim statusom .i vis()lkim :prih()ldima, nas'1llProt rela-
delu stanOlVll:irŠtva sa nisk!im !statusom
'koji č ogromnu ć je-
din:k!: U !om 's1Stemu, VQcLi vrlo brzo ka formkanju kla-
Sa fur slch. 'Sebe) d. akutnoj derzintegmciono.j hOlI1bi.
pohtwko sredstvo ikojtim se takve !krize otkla-
nJaJu Jeste sektora, .kojisu sIkloni
da ra2l1ll1:slJaJu prvenstveno u smislu .da su
bol]'1 od D!lZeg sektora, a Ille :da SiU gQri od višeg sektora.
4 J sam o ovome dosta opširno govorio u mom radu
"The Rise and Future Demise of the World Capitalist System.
Con<:epts (1974 b, i gornje, glava 1):
č ,,P!l"evlast č ob-
lika I?rOlzvodnJe !lZrazava se đ ;na jednom drugom nivou
na mvou svetskog. sistema, koji sadrži jednu karakterisfu
Na ovom nivou, formacije (centralne i pe-
.se u jedinstven hijerarhijski sistem. Dezin-
?vog. - sa uspostavljanjem č
držaya, lstinsldh ili po svom sopstvenom modelu - ništa ne
menja hipotezi. :. Socijalizam ne može, zapravo, da bu-
de neki mz kraj drugog đ nacionaln!ih socijali-
zama, . regresIvnih u odnosu na integrisani (ali ne eaalitarni)
syetski kapitalizma. :t;Iiti može biti jedan č
sr.stem od SIstema. Upravo zbog tog razloga
svetska tržista - č tdište .i socija-
. trZIStc: nego samo jedno - č u 1rome č
stvuJe l Istoena Evropa, mada mar.ginalno" (1972 b, str. 13).
222
Ovaj č mehanizam, koji .deluje u' đ vrstama
društrvenih struktura, služi istoj fun!kci1i i u okviru
- svetskih sistema. .
Ali, postoji još jedan razlog za !potrebu jednog po-
luperifernog sektora, koji č iz osobenih potreba
ove vrste društvene strukture, a to je č
sve1lslki sistem. Postojanje mnQštva država u okviru ded-
ne jedinstvene elkonomije ima drve prednosti za prodav-
ce Ikoji teže za pmfitom. Prvo, odslUstvo nekog 1edim.-
stvenog č autoriteta ć hilo koga
da lllormaJtivno Teguliše opšta. htenja ovog svetskog si-
stema i da time eventualno suzi č oblik
prQizvodnj.e. Drugo, postojanje držl;\iv.nili mehanizama,
ć č 'Prodavoima da organi:ruju i
uspostavljaju š č č u delovanju tržišta
koja su im č potrebna.
. Ali, ovaj sistem ima i jednu za pro-
davce. DržaW1i mehanizmi mogu odražavati i druge pri-
tiJsike, a .ne samo pritiske ikoje vrše oni :koji prodaju
proizvode na ;tNilštu (na primer, i pritiske' onih koji
prodaju rad). Ono do č redoV!Ilo dolazi u zem1jama
koje :pripadaju jezgru jeste dejstvo cehovs:kog principa
kOjIi, II 'stvari, 'Podiže nivo D.aldnica. Na to upravo !Ukazu-
je .Arghiri Emmanuel kada kaže: "Vrednost raIdne sna-
ge, IŠto se č njenog đ predstavlja 1ednu ve-
č koja je, u neposrednom smislu, č ona ja
ekonomska !S3iIll.o na jedan posredan č 'krorz !pO!Sre-
davanje 'Svog moralnQg i ,istorijskog elementa, koji je
sam. po sebi đ II č analizi, ekonomskim
uzrocima" (1972, :str. 120).
ć .nadnica u zemljam.a jezgra, za.jedno s
ć ekonomskim nepogodnostima ć eko-
nomskih đ č ·s obzirom na konstaiIltan tehno-
loški progres, kao i najlkru.pnije i.nvesticiJje 'll kapitalna
dOIbra koja brzo zastarevaju, a u koja uJažu upravo
ć đ č - vodi ka jednom neiz.bežD.om opa-
dacr:1jiU kompa'!"ativnili troškova !proizvodnje. Sposobnost
da ;prebacujiU kapital iz nekog ć sektora ikoji je
II opadanju, u sektor ikoji je u lUSipOllU, predstavtja za
indiVoi:dua1ne kapitaliste dedini č Ida prežive !posIecLi-
ce č ć u ć !Sektorima. Zbog Ito-
ga moraju :postojati sektor.i SiPosobni .da č prOOI1:
mz k!retalllija spirale .odnosa đ nadnica :i ;produktiJv-
nosti u ć sektQru. Ti sektori su ono što mi na-
zivamo poluperifeme zemlje. Kad one Ille obi postojale,
č sistem bi se brzo č 's ekonomskom
krizom, isto tako kao što bi se č i s č
krizom. (Uzgred č lmko bi ovo premeštanje ka-
223
.. :...;.!
'.
pitalnih investicija delovalo 'll jednom svetskom kapita-
č sis,temu, koji bi Ibio sastavljen č od
ć u državm.om vlasništvu, predstavlja Zan1.ill-
ljivo pitanje, ali ipak ne takvo pitanje koje bismo ,bili
trenutno pozvani da analiziramo).
Za koju zemlju možemo ć da je !pOluperiferna?
ako i .pr:ilivatimo tromodeln!i 'sistem, bilo bi previše
P?Jednostavl]eno . ako pred č ne bismo ,imali č
meu da svaJki struktUI1Ili sektor sadrži države s razli-
č č ii ekonomske snage. Osb:n to-
svaki sektor neke države koje teže da đ
da ne lZ Jedne strukturne u drugu
(l vkod Ikoph Je takav prelazak verodostojan) i druge
drzave .koJe su se trenutno ukOipale na onom mes'tu
na kome se nalaze.
I pored svega toga, važno je da se detaljno objas-
ne .1zvesnekaraJkteristi'ke 'Il!a osnovu kojlih se definiše
neka poLuperiferna država u odnosu na držaVIU u jez-
gru ili naperifernu zemlju. Ako >o razrneni i2'lIl1eoo jez-
gra i periferije Ijednog č sistema misldmo
u smislu razmene proizvoda koji ;ll 'sebi sadrže visoke
nadnice, i proizvoda koji sadrže nas'ke nadnice, onda
kao <rezultat toga dolazi do "neravnopravne lI"azmene",
po Emmanuela, u kojoj jedan radnik s !pe_
riferije mora da radi š č na jednom datom
nivou 'produktivnosti, da bi dobio proizvod ikoji je je-
dan radnilk ill ·zeIclji jezgra proizveo za jedan č I
obrnuto. Takav sistem je nužan za ekspanziju svetskog
tržišta ako prvenstvenu brigu predstavlja profit. ,Bez
neravnopravne razmene ne bi bilo unosno proširivati
dbim podele rada.
5
A bez takvog proširivanja, ne bi bilo
unosno održavati č svetsku ekonomiju,
koja bi se onda ili Hi se vratila u oblik
neke redistrihutivne svetske imperije.
6
• s .vidi Sa.mir .Amin: "Ka.pital u centru nije č sputan da
.zbo.g .. (investiciorrih) u centru; alJi. on
ce emIgrIratI ka perifenJ'I ukoliko tamo može da ostvari ć
rentabiln'Ost . .. Zbog toga ovde uvodimo nužnu teoriju o nerav-
nopravnoj razmeni. Proizvodi koje Jzvozi periferija zanimljivi
su u onom stepenu u kome je - uz da su ostale stvari
a pod tim se ovde .podrazumeva jednaka pro-
dukttv.nost - đ rada manje nego u cemru. A ovo je
moguce u onom stepenu u kome je društvo raznim sredstvima
- ekonomskim i vaneIronomskim - prisiljeno da igra Ovu no-
vu ulogu: da obezbedi jeftinu radnu snagu za izvozni sektor"
(1972 a, str. 707-708).
• .• Suviše bi nas odvuklo u stranu da to ovde razvijamo. Ono
sto Ja podrazumevam pod "redistributivnim svetskim caTstvpm"
definisano je u mom radu "The Rise and Future Demise ... " Bi-
224
Proizvodi koji se razmenjuju .u okviru ove "nerav-
nopravne razmene" predstavljaju jednu funkciju svet-
ske tehnolOgije. Ako je u šesnaestom veku periferna
Poljska prodavala svoju rpšenicu. da bi dobavila tekstil
iz Holandije kao zemlje jezgra, u lS'Vetu !koji postoji
sredin'Omdvadeset'Og veka periferne zemlje se č
javlj'aju kao đ č tekstila, dok 1ezgra iz-
voze pšenicu, a đ d elektronsku opremu. Stvar je
u tome da ne smemo bilo koji proizvod ć
s nekim strukturnim sektorom svetske ekonomije, ne-
go, umesto toga, posmatrati modele nadnica i marže
profita na đ pr'Oizvodima u đ kenu-
cima v,remena, kako bismo razumeli ko šta č u tom
sistemu.
U jednom sistemu neravn'Opravne 'ra2'lIl1ene, poJ.uPe-
riferna zemlja nalazi se u đ u pogledu
vrste proizvoda koje izv'Ozi i u pogledu nivoa nadnica
i marže profita koje pomaje. Osim toga, 'Ona trguje ili
teži da trguje u 'Oba pravca, u jednom ob1illru sa perife-
Ilijom, a u sllliProtnom obliku s jezgrom. U ovome i ,leži
posebnost polU!peri!ferije ·kako ill odnosu na periferiju,
tako i u odnosu lIla jezgro. Dokle god se, u bilo kom
dalom trenutku, neka zemlja jezgra Hi neka periferna
zemlja može angaž'Ovati illa tome da 'Ostvaruje što je
ć uravnoteženiju razmenu, za nju je to bolje u
apsoLutnom smislu, dok je za jednu poluperifernu zem-
lju č u ·interesu da smanji spoljnu trgovinu, č
alko je li. 1WalVI1l'Otežena, IS oi'blzirom da jedan . od ,gla'Wl!ih
č na koji se može ć Wru.pna ma!I'Ža profita
jeste da se :osvoji što ć procenat svog ć trži-
šta za .svoje ć prowooe.
Ovo, opet, vodi Ika drugoj jasnoj i izraženOj.
teristici jedne poluperiferne zemlje. NeposrednI il. tre-
nutni interes države kao č mehan.izm.a u kont-
roli tržišta (UIl.1illtrašnjeg i đ ovde je ve-
ć nego u zemljii jezgra ili perifernoj zemlji, pošto po-
h1lPer.ifurne države 'Ile mogu nikad zavisiti Old ,tržišta
do te mere da maksimiraju, č svoje marže
profita.
Može se zapaziti da ,.politiZliranje" ekOlIlomsikih .od-
luka najbolje dejstvuje u poJ.U!perifernim zemljama u
trenuoima aktivne promene statusa, đ kojima po-
st'Ojedva č 1) stvaTIl:i prodor Iz statusa periferne
u .poluper1femu zemlju, ,i 2) č ć uspostavLjene
lo bi zanimljivo pogledati da li se procesima kao što su ovi
može objasniti gušenje č elemenata koji su se ra-
đ u takvim č kao što je RimSko Carstvo.
15 Marksizam u svetu 225
poluperiferne države do č kada može polagati pu-
no !pravo na prl!padništvo jezgru.
č delova svetske eko-
pokazuj? razI·lke modela u raznim tre-
č cIklusa svetske ekonomije T
ubec:!'ljirvo utvrdili ekonoID.SIki č . k ? su
tajem godJna č pisati da je
odgodg penoda evropska 'svetska ekonomija (a
. evetnaestog !Veka, i č svet) prošla kr' •
č l_ .,. oz mz
. eA.SpanzIJa l opadanja (vidi rezime i 'sin-
telJU crve lIterature kod B:mudela i Spoonera 'stlI' 378-
i86). Moralo ibi biti jasno da kada se ceLini
na azI u ·krizi, neki njegoVi delovi mo
da plate vecu cenu 'll svom relativnom položaJ'u k gu
rultat sm b k'" ' ao re-
. . o a . OJI nastaje iz č preraspodele ko-
pratI ekonomsko opadanje. Ali šta to zn V'
CIJe s polu erif . . . -:1:' aCI za na-
k kr' p l pen!lerije? Da li svetska ekonom-
s a v IZa č v Jpropast m !lljiliovo spasen' e?
l!k . .moze l pretpostaviti, odgovor na ovo pfta-
,. č je, kao jedno Qpšte pravilo, da postoji
za preraspodeLu uloga i ekonomS'lcih dobi-
ti u SVIm sIsteJ?liIIla II trenucima ekonomskog opadanja
nego 1;1 trenucIma. s obzirom lIla to što u
trenUCIma ekspanz.I3.e cak ,l gtlUpe koje su manje na . a-
đ mogu apsolutnu ekspanziju II nagra&.a-
dok. 'l!- .:renucima .p.rivrednog opadanja č ·i oni
kO
J
d
su. naJ VIse đ dolaze ou opasnost apsolutnog
dpa anja; ovom poslednjem č jedan od č
. a se d u apsolutnom đ
a v brazI povecanje u relativnom. đ
. opStI oUzorprimenjuje se đ i na svetski
Pritisak koii se V' da ..
di' v.J WoSI' se IZmene iUloge i naO'ra-
moze Imati dva č izlaza: jedan je °cir_
Vt k?je igraju č .uloge, pa otud ono
s o Je v: e povecanje, za druge č opadanje.
u1nacm Je p::eras!podela đ đ razli-
cItIm . ogama u Jednom egaHtarnijempravou. U okvi-
ru modernog svetskog sistema, veliki deo istorijoskih
oprav.davan je u ime ovog drugog ciF li d
sada Je stvarnost ć takvih promena zniciI a o
;:vo. Jedn? objašnjenje sastoji se
o
u o:
c:.da Č svetskog si'sterna na č
.ogramcava ć . preobražaja siistema n - a-
UlvanJa unutar njega s obZJ1T"m da' . ..l __ .1_ agr
di . fund' V' Je neJeU!Ui:lI.l\.os1: na-
gu;a ,v:- '. amenta:lna motivaciona snaga delova-
nJa ov' og SIstema kakav je sada đ
226
Da :budemo sasvim konkretni; teorijs'ki nije mogu-
ć da se sve države istovremeno ,;razvijajiU". Takozvani
jaz koja se širi" nije neka anomalija, ć Jedan nepre-
kkICi osnovni mehanizam delovanja svetsike ekonomi-
je. Naravno, neke zemlje mogu se ,,razvijati". :Ali, .one
koje S!U JU uSipOnu č to na Č onih ikoje su ill opa-
danju. Preostali deo ovog teksta ć zapravo, ć
ukazivanju na neke mehanizme 'koje koristi manjina
koja se u datim trenucima nalazi II us'ponu cm padu)
u pogledU svog statusa u okviru svetske ek.onomije.
Postoji jedan alternativni sistem koji se može iz-
graditi, sistern đ č vladavine u svetu, u kome
princip kojd upravlja ekonomijom ne bi bilo tržište,
ć umesto toga, .optimalno š ć i wspodela iz-
vora, posmatrano lU svetlosti kolektivnog :prihvatanja
postavke o suštinskoj racionalnosti. Ovo kažem ne radi
toga da bih dalje razNijao misao o tome kako bi jedan
takaw ć sistem, ·kada bi postojao, mogao da delu-
je, ć da naglasim da nacionalizacija ili podruštvljava-
nje svih proizvodnih ć JUnutar granica nacio-
name ,države nije niti teorij.ski može biti dovoljan us-
lov za definisanje jednog č si'sterna, č
alko cela nacija i prihvata socijil.izam Ikao svoj cilj.
Sve dok .ove zemlje ostaju .deo č SlVet.slke
ekonomijy, one na:stavljaju da proizvode ,za ovo sve1-
sko tržište na QS[lOVll istih principa kao i bilo koji dru-
gi đ č Č ako bi svaka zemlja II ,svetu i dopustila
samo državnu svoj-mu nad sreds1Jvima za proizvodnjIU,
svetski sistem bi. i ·dalje bio č sistem, mada
bi nesumnjivo č parametri bili č .od ovih
kakv;]. su .danas.
Da hudem sas·vim jasan. Ja ne sugerišem .da nije
od č ja da li neka zemlja prihrv8:ta Jrole!kti'Wllu ISVO-
jlIDu kao đ č !potrebu proizvodnje. po-
tezi preduzeti II ovom pravcu predstavljaju reru1tat ni-
za progresivnih istorijskih J.m-etanja ou č
svetslkoj ekonomiji i sami lpo Isebi predstav1jaju glavnu
motivaoionu snagu za da:lje promene. Isto tako, na bilo
koji č ć da sugerišem lIlepromen1jivost kapita-
č sistema. Ja samo sugerišem da ideološka na-
mera nije sinonim za strukturnu promenu, da jedini s.i-
stem u modernom svetu za koji se može ć da ima
oblik. proizvodnje jeste svetski sistem, ida ovaj sistem
u ć vreme (ali ne i č jeste č po
SIVom oblliku.
Važno je da se tprobije i:deološka ljuštura ako ć
mo da č razlike đ onih zemalja na iP
erife
-
227
riJjti. Ikoje teže da po SVOJOJ postanu polu!periferne
za!:fu:n onih .koje se nalaze na pol11(peroifer,iji i
da se Jezgru, i 0n!h zemalja 'll jezgru
se bore !protIv qpadanJa ,svoJe ekonoms!kepozi-
CIJe.
,'v .se poslednji!h godina poklanja naj-
VllSe paznJe Jeste zaokret da se iz ,stanja periferije
đ Ill. poluperiferno stanje, mada se o tome č
,raspravlJa ;kao da je u !pitanjIll zaokret da
se s perIferIje đ u Jezgro? :Ali, to nije zaokret kakav
je, u stvari, č Zemlje ISe nisu kre1Ja:le, niti se 'sa-
da ć u. pravcu da od prvobitnih izvozni,ka
. u SIlI đ niske nadnice, rpostanu
u prolZVoda u ,koje su đ vdso-
v.nadJ;l!ice, TI?-ti da !hudu svoji sopstveni glav'ni pot'ro-
saCI ovih !pro1Z'Voda JU koje ISU đ visoke nacIm-
ce. Umesto toga, neke se ć !prethodnog obrasca
ka .. u !postoji sektor s visokim nadnicama
k?Jl što >se apsol1buje na unutraš-
DlJem tržIStu, ali Je l dalje u izvesnom zavisnom odno.
SIlI u drugog dela nacionalne potrošnje. Suštiri-
S'ka đ polup<:rifernili zemalja ikakve su da-
nas BrazIl ih Juzna i poluperifeI1Ilih zemalja
Severna Koreja lIh č verovatno
Je:. u pogledu ekonomske uloge koju svaka od
TIjih !Igra. u ekonomiji, .nego što je Č
kOJU .one u ;"lukobima đ zemljama
gra l praVOIma njihovog .IZVezenog viška vrednosti.
od jasnog shvatanja :da sve rperi-
ferne JU bilo k?m datom .. !Tenutku nisu u jedna-
kom da ž preteI1ZlJe o promeni svog rs1a-
tusa .. Kao. sto. Green donekle potišteno č
na !putu do nacionalne kontrole
ekonOInlJe l njenog razvoja mora č od posto-
7 NB; primer, Samir Amin tvrdi u svojoj raspravi (1972 a)
da postoJ.e dva .!IIlodela .akumulacije kapitala i da svaki od njih
po Jedan jedan periferni i jedan autocent-
ratni ... A1i, kada jedan č koji .treba da
pos!UZl kao za ono sto tvrdi, onda se pokazuje da je
to strategIja na sopstvene snage". on go-
von o" Vl!Jetnamu, JI? dostigao "efektivan prvi stadijum
prelaza (str. . .Ali, sta Je, u snll.slu svetske ekonO!IIlije, struk-
ko:r;nP?211?Ja ovog "prvog stadi(juma", za koji se Amin
da Jedinstven? Ovo se ne razjašnjava. Ja bih rekao da
Je vrlo vazno da se to objasni. Amin jeste za ,oslanjanje na
ali nei na U praksi,
praVI samo đ ć perifernih zemalja
tl đ dva "periferne domm.aci-
Je , sto ga to da nazIva jednom "vrlo napred-
nom nedovoljno razvJ.]enom zemljom" (str. 720-721).
22S
ć strukturnog i institucionalnog položaja, ikako te-
roitorijalnog tako i đ (1970, str. 277). Mi
. mamo, ako se oswnemo unazad u istoriju,. da su neke
od Iperifernih zemalja promenile svoj st8:tus,a da dru-
ge nisu. Na sastanku UNC'I'AD-a u Santjagu, 1972. go-
dine, č je, đ osta.[og, da u 1lll11ogim pita-
njima postoje č interesi č zemalja "tre-
ć !Sveta". Ujedinjene nacije utvrdile su listu ,,najzaos-
ta1ijih" siromašnih zemalja, od kojih je šesnaest u Af-
riei (Ooko polovine 'svih č država), osam u Aziji
i Okeaniji i .samo jedna (Haiti) 'll Latinsikoj Americi.
Nije jasno da li ć Č odluke o realokacij>i svet-
sikih izvora, kao što su odlu!ke tla koje >se q;alaže Gru-
pa 77 zemaLja, ti stvari, mnogo doprin.eti da se promeni
.relativni status ovih "najzaostaHjih" zemalja (vidi CoI-
son, 1972, č str. 826-830).
Cinjenica .da neke zemlje ti tome uS/pevaju a neke
ne, predstavlja stalni izvor zagonetki. InlIloge .autore.
Na primer, Cardoso i Faletto, u sVOJOJ raspraVI o po-o
pulizmu u zemljama Latinske Amerike kao đ
dblilku č Ikoristi iz s'Vets!ke ekonomske ilcrirle, za-
pažaju da su ovi pokreti bild u č uspešciji od
dl1Ugih. Dok u nekim zemljama oni vode jedino 'ka "m-
tenrzivnoj oligarhijskoj kontroli p01jQprivredno-iZV"oznih
grupacija, č ć č
ke oblike", u ·drugim zemljama oni 'su doveli do
renije višeklasne" vladavine i, :shodno tome, do vece In-
,OOstrijalizacije. Oni objašnjavaju te č rezultate
kao posledicu č .planova o ,dominaciji koj;i su
U!SIpe1i da prevladaju U svakoj od
so i Faletto, 1969, str. 80). Ovo 1.1C! manje na obJa.s-
njeIl!je nego na ponovno ukazivanje na OVIU pojavu.
Na č č Green zapaža č "teze
o osnovnom proizvodu", š ć da ona nije U sta-
nju ,da objasni zašto je č spoljlD.otrgorvinski
izvozni sektor" sa ,prekomernom tražnjom" uspeo u
Kanadi i ali je na drugim mestima do-
veo do ,fosilizacije" (1970, str. 280). on sugeriše da
je pitanje kako zemlje ,,mQlbilišu i usmeravaju
tokove potenoijalnih iz .oviJ: ka. stvru::
a
-
nju nacionalnih obrazovnih, :1..
vodnih kaIpaciteta da se 'Sltvor'I dinamika rarzvOJa SIra
od one koju imaju prvobitne izvozne jedinice" (str.
293). Nema sumnje da ovo još jednom podrazumeva
nelci nepoznati element ti č i pretpostavlja da
je sve zemlje mogu rešiti. ..' .
Nije li, pre, č da samo manJIDa p.erifernih
zemalja može u neko dato vreme da se uklOPI u -svet-
229
.. ,
sk<? tmiŠ1:e koje je u ekspanziji ili da osvoji deo tržišta
kOJe je oni u tome uspevaju, narav-
. no, man.ifestuJu sVOJ "uspeh ć ovom nepoz-
natom "ekstra. sastojikt(. Cind da ,bi bilo korisnije
ta moguce a1:ternati1VTIe strategije u svet-
os jedna manjina može "da uspe"
.. , . s;:-eJtSlk.og ka1kav on jeste, pa da se
y .. pot:azI .UIDverzalIJol recf1Pt. Može nas, naravno za-
Jt;'dn:og takvog - mene i jeste
S
-
ali to bl nas Jedino voddlo tome da postavun' o 't .
moon' ti 1_ .3:.1_' . pi anje
Cf-anos sistemskog preobražaja
a ne da trazlIDo neki č univerzalni leko '
'sk osnovi tri strategije: 1) 'Strategija da se
ons1Ji p .. a, 2) strategija da se razvija po . ozivu
l. 3) na SQPstvene snage. dne su:
razhcI1e, al'I (na žalost) manje č
nego sto to proklamuJu njihovi protagonisti.
iskoristiti pr.ililru, rrNslimo jednostav-
na C1nJem91 u opadanja svetskog
Je t:iJpICna pOjava ,da nivo cena primarnih
IZ perifernih zemalja pada znamo brže ne o
teJ:moloŠllci razvijenijih industrijskih izvoznih p;o-
IZ zemalja. jezgra, vlade perlfernihdržava suo-
cavaJu s. platnog bilansa, ć neza-
I ž !prihoda. Jedno od re-
senJa, Je uvoza i koja teži da ublaži ove
tešikoce. Stvar Je u tome da se "iskoristi pr-ilika", zbo
to agresdvnu držaVillu akciju ko' a
<;>slabljenog č položaja ieme!
IJa J.ez&I"a I ekonomskog položaja ć
poli1like. predstavlja jedno č
I na ekspanziju industrijske
aJke ll. RUSIJI !l ItalIjI krajem devetnaestog veka
na p:rnmer, Von Laue, 1963), Brazila i Meksika
1970, č str. 85-89), .iH Južne Af-
nke (VIdI 1967, glava 15) u č veli-
ekonomske krize 1929. godine. U nekoj ratnoj situa-
CIJI, pod uslovom da ISU razaranja nešto č i
da se "obnova" sprovodd agresivno, može se pružiti
H. Tawney taj pristup o samopoboljšanju u ka-
p . , c om svetu, IroJI se ostvaruje putem indi . dualnili d
na ehaosnovu. š ć talenta, Tadpolovo: :fii:lOZOflJ'o:
"pos o se ut kOJU ona nudi . '
tvrdn'. da . .... za· s.vene nemIje sastoji u
Jil . poJeWm.CI mogu uspeti u tome da ih.izb . u"
On "Ka? da se najplemenitije š ć
š pomišlju na saputnike ko-
verzija' ove ildeologija je prosto globalna
230
ista' "prilika". Nije li to bio č sa Severnom Ko-
rejom u 1950-im gOldinama? (Vidi Kua:rik, 1963)
U svakom Old ovih č imamo posla s rela-
ti'V1D.O snafuim perifernim zemljama, takvim !Zemljama
koje su ć izvesnu maiu industr.ijslru osnovu -i .
:kloje su bile u stanju da u nekom povoljnom trenutku
pPOšire OVlU OS!IlOVU. KalO što kaže TheotQlDliIQ Dos SIa/Il-
tos: "Sposobnost da se reaguje pri č s ovim
(ekonomskim) krizama zavisi u velikoj meri Old unut-
rašnjeg sastava zavisnih zemalja. Ako imaju kakav vr-
lo č komplementarni industrijski .sektOIr, Qn mo-
. že .jz krize ć koristi na ć č u tOlku kri-
ze izvozni sektor je oslabljen, uvoz se smaJD.jru.je, a nje-
gova cena ima tendendju porasta zbog finansijske kri-
ze kOlja dovodi do devalvacije nacionalnih va1u1a ... Na
taj č posledica toga je podsticanje nacionalne in-
drustrije, koja ima jedno relativno važno tržište, vdsoke
prodajne cene d. slabu đ konkurenciju; ako
ovaj ·sektor ima neke š ć kapacitete, on ih
može odmah iskori.stiti, a uz PQvoljnu politiku države,
može ko:r.istiti ć male č deviznih sredsta-
va da jeftino uveze mašine, s ob:zJirQm da višak proiz-
vodnje tl zemljama koje imaju dominantan ,položaj u
indrustriji uzrokuje da njihove cene relativno opadaju"
(1971, str. 737).
"Iskoristi priliku" kao đ strategiJja nosQ i
neke s.vojstvene probleme, s obzirom na to što indus-
trid's
ki
razvoj navodi ove ć poluperiferne zemlje
da uvoze kako mašine tako i đ reprQduk-
cione materijale iz zemalja jezgra, ć u sušti-
ni stam zavisnost novom vrstom zav-isnosti, iz kOlje "ni-
jedna zavisna zemlja nije dosad uspela da se oslobodi"
(Doo SantOIs, 1971, str. 745). Ovaj problem je znatno
danas nego 1930-ih godina, a još mnogo više
nego tl prethodnim ć svetskog nivoa teh-
nologije. Merhav je tv,rdio da ono što on naziva "teh-
nološIka zavisnost" neminoVil1o "vodi, s jedne strane, na-
stajanju č strukture, s obzirom da je
oOOrrnproizvQdnje kOlji Ise mora prihvatiti da bi se uveli
moderni metodi vrlo velik u Qdnosu na obim č
tržišta; s druge 'strane, ova tržišta ć se č pro-
širi1i samo putem dohotka ostvarenog investiranjem,
pošto se vel,iki deo kapitalnih dobara mora uvesti. Osim
toga, i sama č stMtura ć č
obim investicija. .. Tako ova dva efekta č jedan
drugog ... "9 (
• Merhav, 1969, str. 59-60. č na koji se tehnološka za-
visnost u č svetskoj ekonomiji pokazuje kao eko-
231
Osim: toga, t'akvi(nacionaIni) mohapeJ.i stvaraju
se č i u onim industr.ijsJcim granama u razvijenim
zemljama k.oje 'Su 1P0 SiVOjOj -stIllI!kturi bliže ,konJmrent-
.. ::' 65). Na taj č !Uprkos
su manje nego što bi meg.
le biltI rS postOJeClID IZVonma".lO,
. č savez "razvojneg
Je, osII?J- toga, podLožan unutrašnjim č
u.}em1Jama se zasnivaju na privatnom rpreduzet-
's .obuhvata jedno privremeno
1 okupljanje mdustrijske .buržoazije i ur-
hanih radnika na planu traženja izvesnih ablika držav-
ne akcije, ald kada su jednom .ove a:kdje po:krrenute
onda. t.e dve imaju iSUiprotne ,interese u
du yrs1Ue nadnica: Zbog toga Marini sugeriše da održa-
na Olk.upu Jedn.og takvog "razvojnog saIVeza" za-
V1lS1 od: održavanja carinske politike i mo-
netarne polItike. k.oJa č poljopri-
vrednog sekt.ora l drugih tradicIonalnih sekt.ora istevre-
ritma industrijskog opadanja' i opove-
- alk.o ne nekog č poras1:a real-
ć rbroja
p<?'Jedma<:a y u: 'sloJeva stan.ovmstva k.oji se sve
'WISe uklJIU?UJu u .Indusmjski si's'tem" (1969, str. 107).
Man!Il.ll ukazUje na velike č š ć u La-
Americi da bi se takIVa politika OiCh1žala u du-
periodima. Ali, zar ovo podjednako ne
VazJ. za zeml!je u toku poslednjih dva-
deset godina, kada su sva ć bila pod ,držav-
n?m '11I.P
ra
vom? Nije li kriza koja je u PoLjskoj dovela
na :rIast rezultat sloma "razvejn.og saveza" \ke-
Je simboliz.ovae Gemu1ka? Nije li Gomul-
kino. odn . .lJstaJauJe od toga devele do .oštrih č
nennra, s obzirom su Č ustupke poljQprivred-
morali da plate Ul1bani radn-ici putem svo-
Jih reaLIl1ih nadnica?
. . zavisnost plus fUIl,utrašnji č pri-
IZ sektora. iI?aju jedno ć re-
senJ e, ,kao sto naglasava ManIl1. ć e politici
!1
omski
iryac.iona1J;Iay oi. kao proces -koji se sam po sebi obnavlja
l ovekovecuJe se vrlo jasno kod Ursa MiilIer-Plarnten-
burga (19.1
1
). đ iz ove analize se 'Uopšte ne vidi zašto
đ č (vidi rezime na str. 77),
pnvatnog č u nekoj perifemoj zem-
IraCIonalnu tehnologiju, ne bi podjednaIko delovale i kad
Je rec o ć u ddavnoj svoj ini.
10 1969, str. 60. "Sto bi mogle biti", ć na je-
dB? pojam Paula Barana o "potencijalnom ekonomskom v.išku"
(VIdI Bal"an, 1967, glava 2).
232
bramskih vojlD.dh krugova k.oji su došli na vlast . posle
1964. godine, on kaže: ,,Na taj č zbog .s,:"oje
pol:iJtike č saveza IS
(el latifundio), tako. i zbog syoJe .. politike
imperiJalizam, brazilska ne
na takve proširenje 'SV.og. 1;>1
bilo devoljne da apsorbUje rastuou preIZVednJIU kOJa
. rezultira iz tehnološke modernizacije. Ne preostaje ni-
jedna druga alternativa negO' da. se pokuša s ek:rsparu;i-
jom p!rema pa. iSe na. taj ona nužno ć
tome da za 'SV.oJU ddbllJe garantovane spo!J-
no tI'Žište. Niski troškevi proi1lVednje, koje stvarajIU
ć politiJka nadnica i industrijska. mode:nnzac!;
ja, U!kazujtU na isti pravac: izV.oZ đ prOIzvoda
(1969, sUr. 5-6).
Ova analiza, č !l1logla. bi se
upotrebiti kao objašnjenje i za okretanja. -spe-
Ilja" sadašnje č i ?a
ostvari neko č tržIste u JuznoJ AfriCI.. U 1Z-
vesnom manjem obimu, nije li te iste što .Je pred-
stavljalo neuspešne pokušaje predsednika Zarra .Mo-
blUtua da izgradi neve struktUTe ekonomske saradnje u
Ek:rvatorijaltn.oj Africi?
Sliika k.oja se na č stvara p.rikaz;tje š
č
rzedjd da "iskonstI SVOJtU pnl.iJru y.l da .oJaca sVOJ
d'U!strijski sektor", te da na taj nacm ypostane ,;po1u;peI?--
ferna" zemlja. Tada vremenom, kao sto srne su:gerl:Sali,
kOIIl!binaoLja unutrašnjeg
ter") i spoljnjeg force maJeure ("tehnoloska
nost") vodi ka OipOravljanjiU bun:tovnih struktura Ista:
biHzadji nevih ekon.omskih struJktlUra, tako da se TaZVOJ
runutra'&njeg tržišta" .koji je prvdbitne bio projeik.to'Van
š oj zamenjiUje se "SipObjnjim ž Š
vim u kome poluperiferna zemlja u velikOj men SlUZI
II Ovo je bila jasna nada rukovodstva Južne Afrike. Vidi,
Lombard i dr, 1968. . . .
12 Vidi Andre Gunder Frank: "Ali, ovaj važan supstltutlvrp
razvoj nije stvorio svoje sopstveno tržište, ili ba.r:em ne. svoJe
sopstveno unutrašnje tržište. Ako ništa drugo, ovaj stvo-
rio je jednto posleratno unutmšrrje ž š za l;1voznc: pro-
izvedene u inostranstvu, kao i za ume-
sto što bi doveo do ć do:nacih .... Ovako, da
bi mogao da se plati uvoz y robe. iz .bilo JC? potrebno
da se po svaku cenu održava a taiko-
đ i njena rentabilnost, pa je ovaj zaVISnI ponovo
pribegao, hteo-nehteo, ć rada, kaykC?
u izvoznim tako oi u ć sektonma, kao sto Je to slucaJ
u Brazilu i Meksirku Ci Indiji?)" (1972 b, str. 41).
233
kao č onim proizNodima koji rusu vrecL.'1i
napora da se proimode u ilemljli jezgra.
Ali, n.i:smo li otišli dalje od 'Scenarija "oporavlje-
nog pOlhU!I1jenika"? Možda i jesmo, s obzirOllIl da sve
savršenija i slU;ptilndja tehmka !I'azvijenih multinacional-
nih kOl1Poradja ć svetSikom sistemu da đ
do istog rezultata posredstvom onog što ja nazivam
"paruperifern.i razvoj po POZiViU" .
Č sistem neposrednog investiranja :preko gra-
nica razvijao se č zbog cveta:nja protekcioniz-
ma mlade industrije, a č i zbog nekih č
kih č u pogledu razvoja ć u zemlja-
ma (kao što je, na primer, antitrustov>siko zako-
nodaVlStvo). Multinacionalne kOI1Poracije su brzo shva-
tile da poslovanje u saradnja IS državnom bir{)ika:-atijom
ne stvara nikakve 'Stvarne probleme. Jer, QlVe nacional-
ne 'Vlade su ć delom slabe, 'kalk:o u smisLu ono-
ga što imaju da ponude, tako i u pogledu svoje sposob-
nosti da č na sveu1rupni finansij:sJd poloržaj spolj-
njeg ·investitora. Kao što Hymer naglašava, 'V'lade neraz-
vijenih zemalJja nalaze se, u grubim crtama, u [stom
onakvom odnosu prema multinacionalnim kOI1poraci-
jama u ka!k:vom položaju stoje vlade federalnih ·država
ili lokalni organi vlasti u Sjedinjenim Državama u od-
noSIU na nacionalne korporacije. Dok vlada metropole
može, putem oporezivanja, da !Se "izbori za deo viška
koj'i stvaraju multinacionalne kompanije", korrlrurencija
đ perifernim zemljama da ,,privuku kOIpO!I'ativno
investiranje guta njihov višak" (Hymer, 1972, str. 128).
Zašto se, onda, nerazvijene zemlje đ talk:-
č da dobiju ove investicije? Z!bog toga, kao što po-
kazuJe primer Obale č i Kenije, :što postoje
izrazite prednosti ako se u ovoj konk.urem.cijoi pobedi,
č i pod nepovoljnim usloV>ima PQd kojima se nudi
takva ć za razvoj. Na primer, Samir Amin, kOlji
je jedan od najglasnijih č razvojnog puta ko-
jim. ide Obala č č "Do sada (1971) svako
je u Obali č dobio ponešto od prosperiteta ko-
ji je postignut ć stranom č
preduzetn.iStvu: na selu, tradicionalni plemenski pogla-
vari, sada transformisani u :plantažere, postaH su boga-
tiji, a isto tako i radnici doseljenici (iz Gornje Volte),
koji č iz č zaostale, iVTlo siromaš-
ne sredine; u gradu, nezaposlenost je č u po-
đ s onim što ć postoji u velikim UI1banim cen-
trima starijih č država" (1971 b, str. 92).
Nema sumnje, ikao što kaže Amin, da je Obala Slo-
č prevalila put od ".primitivne zemlje kakva je
234
bila 1950. godine" do "stvarno nedovoLjno razvijene ze-
mlje, dobro integrisane, i njen stariji hrat,
gal, u s'Vetslki č sistem" (1971' b, str. 93.).
Nema đ sumnje - sugeriše Amin - da ;su jedino
Nkrumahovi č predlozi ,,mogli ć da
se č rešavanje istinskog !problema razvoja" (str.
280). Ali Nkrumah, kao što znamo, nije preživeo. Stvar-
ni ri.zJbor bUTŽoazije Obale č nije mogao, pre-
ma tome, biti đ puta Obale č i onog ko-
jeg 'SIU č Nkrumah i Amin, nego đ
plUta Obale č i puta Dahomeja. S obzirom na
jedan taikav izbor, izgleda da nema mnogo potrebe za
da!ljJim Qlb1ašnjavanjem zašto SoU izabrali onako kako su
izabrali (vddi moju raspravu, Wallerstein, 1971, str.
19-33).
Put napredovanja po POziViU izgleda da ima dve
č u odnosu na put "iskoristiti ;priliku". Ostva-
ren u bliskoj 'saradnji (ekonomskoj i č sa
strandm kapitalistima, on znatno više č ,pojavu
trenutaika ekspanzije nego trenutaka opadanja. U stva-
ri, takav "razvoj" kroz saradnju spremno se žrtvuje od
strane zemalja jezgra .kad god one same dožive bilo
kakve ekonoms:ke š ć Drugo, on stoji na raspola-
ganju zemljama kOlje su imale manji prethodni indus-
trijlsiki razvoj nego one koje slede put "iskoristiti pri-
liku", ali on ()Inda dostiže svoj v:rhunac na znatno n!i.žem
nivou lake industrije koja kao supstitucija U'VO-
za, lllego na srednjem nivou teŠ!ke industr1je, kakav je
poznat u Brazi1u ili Južnoj Africi.
Mogla bi se izvesti ista analiza i u pogledu Keni-
je, osim č .da je sused Kenije Tanzanija, a u
č Tanzanije put ujamaa je uspeo da opstane i da
zaista predstavlja prvorazredni primer ć puta raz-
voja jedne periferne zemlje, puta "oslanjanja na sop-
stvene snage". Tanzanija je č u tome da ne bude
,,ž.rmva za.rvere", u prOlIllicljiVlOj fra.zJi Sfie (vidi. Sfia, 1971,
str. 580).
Jedna Greenova analiza puna simpatija za pokuša-
je Tanzanije (1970), č s pretpostavko.m da ć "u
Africi zatvorena nacionalna strategija strukturnih pro-
mena u razvoju biti još teže primenijiva nego u Latin-
skoj Amerioi" i. da ć "ekonomska dekolonizacija i raz-
voj biti č spori, č i ako formulisanje politike
i. njeno ostvarenje budu efiikasni i ako budu
najibolja ć spoljna ekonomska kretanja" (str. 284
-285). Green završava opreznim č "Iskust-
vo Tamanije do danas (1969) p()lkazujeda č i krat-
č gledano jedna jasno đ i brižljivo os-
235
tvarivana strategija razvoja, koja č kao svoj
ciLj ekonomsku nezawsnost, može biti u đ s ubr-
zanOm. stopom ekonomskog, a đ i društvenog i
č razvoja" (str. 324). Prihvatimo da je Tan-
zaniji š č dobro. Možemo li aplaudirati, ali
li uopštavati savet? Mora se rrazmotriti nije ld.
put Tanzanije bio ć iz istog razloga kao i u po-
gledu Kenije i Obale č to jest da je to put
koj!i.m ne ldu sve periferne zemlje, ć samo vrlo maU
ibroj njih. U O'Vom č i siromaštvo Tanzanije i
njena retkost đ č režimima od velike su ko-
risti. za nju, jer se time znatno :umanjuje spoljui pri-
tisaJk usmeren na njenu ekonomsku ,politiJru. Kapitali-.
č zemlje jezgra č s u pogledu Tan-
, zanije, a đ i u pogledu Kenije. Tanzanijski model
oslanjanja na Sotpstvene snage izgledao bi mnogo ubed-
đ da ga je i Zambija s uspehom prihvatiila.
Upravo iz č Evrope dobijamo, što je dosta
zanimljivo, upozorenje malim zemljama koje se nalaze
na granici puta oslanjanja na sopstvene snage. đ
ski ekonomista Bela Kadar, rezimira na ovaj č svoj
oprez: "Nužnost sve ć priklanjanja svetskoj domi-
naciji, a đ i ra2voj đ saradnje, pod-
razumeva dalja č odluJka o đ To
je jedna č č pa ipak radi osigu-
ranja nacionalnog razvoja, moraju se 'Podneti žrtve u
vidu podvrgavanja sve ć stepenu zavisnosti. Ovo
je cena te koristi i nije uopšte sigurno da je suviše
skupo ć Mogli bi se navesti mnogi primeri :koji
pokazuju da prekomerna težnja za autarkijom i kraj-
nJim protekcionizmom vodi do ć lSJPoljne eko-
nomske zavisnosti i do ·smanjivanja suvereniteta" (1972,
str. 21).
J edan od najlPesim.istiOlcijih elemenata u analizi te-
š ć s koj.ima se periferne č u trans-
formaciji svojm država može se ć u Quijanovoj hi-
potezi o "marginalizaciji" masa. U literaturi o perifer-
nim zemljama postoji jedno č stanovište da
je, barem posle dnlgog svetskog rata, postojao snažan
priliv u gradove, što je č rezultat porasta gu-
stine stanovništva u seoskim č bez odgova-
ć narasle pot,rebe za radnom snagom, a č
no kao posredna !pOsledica širenja obrazovanja i mo-
ć migracije, tako da takva migraciona kretanja
postaju č Postoji, dal1e, opšta saglasnost o to-
me da je ovaj urbani p!1iliv suviše veliki da bi se mo-
gao apsorbovati u radnom zapošljavanju, pa, 'Prema to-
me, stvara "nezaposlenost".
236
Quijano tvrdi da ovaj :proces nije u okviru tog
sistema povratan, s obzirom na ·to što ova ć
UJ11bana radna snaga: "U pogledu potreba za zapošljawa-
njem u ć sektorima (perifernih ekonom-
skih struk1Jura) koji su č O'fganilZO'Vani,
predstavlja višak; a u pogledu srrednjili sektora koji su
na pr-incipu konkurencije i koji su, đ
no tome, č po stalnoj nestabilnosti owh
veoma krhJkih i oset1jivih ć s vrlo perifernim
zanimanjima, ova radna snaga je ć Jer se mora
povremeno zapošljavati, pri č nezaposlenost ili ne-
dovoljna zaposlenO'st zavise od đ situacija
koje đ ekonomski sektor" (1971, str. 335).
QuiiJano .suštinski ukazuje na istu pojavu o k<:>;jo)
je Marx. govorio 'kada je ukazivao na "paupemzacijiU'.
Marx je istorijski pogrešio u pogledu Zapadne Evrqpe,
ali to je u velikoj meri zbog toga što ;je on potcenio
Č posledice jedinstvenosti svetske
ekonomije.
f>itanje margina:lizacije, kaO' što ć Amin,
sastOlji se u tome da u 'Perifem.im zemljama nadnice
ne predstavljaju "kaJko trošIkove tako i prihod koji 'stva-
ra tražnja... nego, nruprotiv, samo troškove, dok se
tražnja nalazi negde drugde: spolja ili u ipr.ihod:u privi-
legavanili socijaJnih slojeva" (1972 a, st'f. 7.t1). Zahl:ju-
č ž ć iz jedne takve hipoteze jeste
da je .na naciomi1nom perifernom nivou taj problem
relativno nereširv. U najbOiijem č marginalizacija
se može smanj;iti kao u č Qbale č na
Č Gornje Volte, đ ostalih). Ali, to đ
Uikarzuje na jednu od č č ovog
đ kakav postoji u danaŠ!Ilije vreme: jednog dana
ć "tražnja" za ovim marginalnim radnioima !biti, u
stvari, potrebna da bi se održale stQpe profita. A kada
do toga đ č ć se, na č č kao što se
sada č s pitanjem prelaska ka socijaJizmu.B
Pogledajmo sada, znamo ć zbog toga što je
maJlJje relevantan za oblik ipo kome S!U polupe-
n Da bi, možda, zadržao dobro raspoloženje, č se da
Samir Amin sugeriše u svom pogovoru L'Accumulation a l'echel-
le mondiale (1971 a) da se sada nala:cimo u prelaznom periodU.
Da, sigurno, ako ovu č koristimo u slobodnom smislu. Ali ne,
ako ona u bilo kom smislu podrazumeva nešto č U
sv!ill{om č on je potpuno u pravu kada kaže: ."Jer, a:ko
.postoji problem, onda je to problem prelaza, a ne perspektive"
(str; 597). Ali, on zatim nastavlja: "SuštinSka stvar je u tome
da se n.iJkad ne izgubi iz vida nužnost č č ko-
hezije celokupne nacije." Bojim se, ikao što on to č u pogledu
drugih pitanja. da jedan takav pojam ne sklizne laiko u ideo-
237
rifernezemlje č !istori.jrsJti prodor u jezgro. Koje su
to zemlje? Engleska se izdigla iz poluperifernog !Statu-
sa koji je imala još na č vladavine kratJijice Eli-
zabete i postala je č jezgra u 'Vreme recesije u se-
damnaestom veku. Sjedinjene Države i č sle-
dile su jedan č put u devetnaestom veku. SSSR je
na dstom putu danas. Ali mnoge druge manje zerrrlje,
ikao što SIU Belgija i 'Švedska, us!pevale 'SIU da se pro-
bijajlU napred na tom putu, makar i do nešto manje
'Virsina, kao i KaJnada, ali kod nje je to
matno neizvesnije u smislu ekOiIlomske strukture. Ako
dodajem Ka!I1adu, postaje jasnije da i č "razvi-
jene" zemlje mogu u izvesnoj meri biti .i dalje podre-
đ drugim zemljama u hijerarhiji svetske ekonomije.
Irpak, bilo ibi teško uJbediti bilo koga u Kanadi iili, re-
cimo, Sijera Leoneu, da ne postoje mnoge Č raz-
like u č na se svaka od njih odnosi prema
svetlSikoj ekOiIlomiji, ć društvenoj d č
koj strukturi u oikvdru 'svake zemlje, kao i perspektiva-
ma ć
Da bi se utvrdio stepen do kojeg su poluperlfeme
zem!1je danas u stanjIU da ·koriste mehanizme napre-
dovaJnja u sVerJ:S!koj ekonomiji, trebalo bi da pogledamo
kako je ovaj č mehanizam delovao i kakvu su
ulogu igrale :razlike u nadnicama u strukturiranju svet-
ske ekonomije. Šta u jednom nacionalnom društvu od-
đ opšti ndvo nadnica, koji se taiko izrazito razli-
Iruje od zemlje do zemlje, a č izgleda da je uvek
relativno visok u zemljama jezgra i relativno nizak u
peri.fernim zemljama? č neki dati poslodavac
želi da plati najmanje što može za usluge koje unaj-
m1jlU!je sa datog tržišta cr:-ada, a unajmLjeni radni.k želi
da dobije Š·to je ć ć nadnioo za svoj rard. Me-
đ s č gledišta širih .društvenih SlD.aga, koje se
posredujIU preko države, nivoi nadnica utiru i na s!polj-
nu prodaju proizvoda (što je motiv koji vrši pritisak
da nadnice budu niže) i na prodaju proizvoda na rdo-
ć tržištu (što je motiv :koji vrši pritisaJk da nad-
nice budu više). Osim toga, kolektivno organizovanje
radnika dovodi i do zakonskog i do kon-
venci:ja, što u dato vreme osigurava dati m.furimum, s
č koja su podruštvljena III psihi č
društva. !Na taj č kao što tvrdi Arghiri .Emmanuel:
"Bez obzira na uslove na trži,štll, postoje nivoi nadnica
loško pravdanje društvenog sloja koji je na vlasti. Rekao bih
da se, suštinski, problem sastoji II tome da se nikad ne izgubi
iz vida nužnost č kohezije, takve kakva ona jeste socija-
č č snaga II okviru ce1JOlkupne svetske
238
I
!
koj,i su ć zbog toga što su nezamislivi, u ne-
koj đ zemlji, u nekom đ periodu vre-
mena, za nelru đ ra:Sll1u Hi č grupu najam-
nih radnika" (1972, str. 119).
EmmanlUel dokazuje ovu tezu time da se upravo
Telativnom š ć naciona1rrih nivoa nadnica, zajed-
no s tendenoijom da se č đ marže
'profita, objašnjava neravnopravna u Oikviru
svetske ekonomije. I pored svega toga, ta ista krutost
ć je istorijski zaokret pol1llPerifernih zemalja,
koje, u stvari, imaju srednje nilVoe nadnica, ka statusu
zemalja jezgra.
Problem proboja za neku poluperifernu zemlju sa-
stoji se u tome da ona mora imati dovoljlIlo veliko ras-
tržište koje bi opravdalo razvijenu tehnologi-
ju, zbog č ona mora proizvoditi po nižim cenama
nego ć đ č č postoji veliki
broj elemenata koji su ovim ć a oni se me-
đ ć na složen č
J edan od č da se prOM tržište za naoional-
ne proizvode sastoji se u tome da se kontroliše pristup
ostalih đ č na ono tržište koje neka data idr-
žava č kontroliše, to jest svoje sopstveno: otuda
zalbrane, kvote, carine. Dru.gi č je da se prošire
č granice koje predstavljaju prepreku, putem
ujedinjavanja sa susedima ili putem osvajanja. Ili, su-
protno tome, umesto ć troškova uvoznih arti-
kala, država može da vodi politiku snižavanja ;b:oško-
va ć proizvodnje, č istovremeno č i na
ć tržište i na spol jna tržišta .. Subvenciomsanje
pr.oizvodnje u hilo kom vidu jedan de od obI!ika pre-
đ nacionalnih troškova, tako da se u od-
nosu na artikal kojt ISe soovencioniše efektivne cene
drugih proizvoda relativno ć Smanjenje tro-
škova proizvodnje preko smanjenja nivoa nadnica pred-
srtavlja č sa dve oštroice, ·s obzirom da se time po-
ć prodaja u inostranstvu !PO cenu ri.zika smanje-
n:ja prodaje u zemlji, a to ima smirSla jedino ako je
platni bilans pozitivan. Cetvrti č da se proširi tr-
žište jeste da se ć ć nivo kupovne ć ko-
ji treba, zajedno 5 prirodnim komparativnm predno-
stima niSikih ili ć transportnih troškova, da
rezultira ć prodaje II zemlji. Ako 'Se to č
ć nivoa nadnica, onda je to opet č sa dIVe
oštrice, ali u s,u,protnom smislu u odnosu na prethodni,
jer č ć prodaje u zemlji po cenu rizika
smanjenja prodaje u inostranstvu. č država ,ili
druge društvene snage mogu uticati na ,;ukuse", prven-
239
/.
stveno ć š č putem ideologije Hi propa-
gaJIlJde, te tako mogu proširiti tržište za svoje proizvo-
de.
č je, osim toga, da je č ne samo
nemati optimalne nivoe troškova, ć imati i izvestan
apsolutni obim tržišta. Pored toga, ·stalni napredak i
razvoj tehnologije, koja č mašine sa sve ć
komponentama fiksnog kapitala, nepreki:dno pomera
onu č stepeniou koju treba ć Na taj č
ć da neka država đ iz statusa poluperifer-
ne zemlje u status zemlje jezgra oduvek je bila stvar
pravog žongliranja mnogih elemenata ·.koji se ć u
č pravcima, da bi ·se na kraju postigla gotovo
savršena mešavina.
Na primer, mešavina elemenata koju je Engleska
postigla u "dugom" šesnaestom veku č je od-
đ kombinaciju seoske tekstilne industrije (na taj
č nije bila izložena visakillrn troškovima nadnica
koje .su štitili cehovi u tradicionalnim centrima teks-
tilne proizvodnje kao što su Flandrija, j'UŽIla č
i sevema Italija), zatJim poboLjšanje poljoprivredne pr D-
iJzvodnjena Dbradivoj zeml11 na jedinicama srednje ve-
č đ ć time istovremeno jomenskill klasu
š č i prognanu klasu skitnica i migranata -kDj.i
su daJVali ć deo radne snage za tekstilnu indust-
riju), kao i svesnu odluku da se podstakne novo trži-
šte jeftinog tekstila (,,novo sUJknD"), kDje bi se proda-
valo novom srednjem slojiU zooatlija, manje ć
tl1govaca i hogatijih seljaka, koj[ su najviše napredova-
li u cikLusu eks,panzije svetske ekonomije Evrope (de-
taljnije o ovoj tezi, vidi Wallerstein, 1974 a). č
je u devetnaestom Velku đ -koristila prednosti jed-
nog umerenog nivoa nadnica, zasnovanog na istorijskom
đ klase zanatlija koja je propadala, kako bi stvo-
r.iila dovo1Jjno veliko iUllutrašnje tržište, ali ipak uz tak-
ve troškove proizvodnje koji ISlU bili dovoljni da 'se
može konkurisati Britanijd, č u č na
isto1w i jugu, gde je imala prednosti u tranSjportu. Ovo,
đ nije jedina mešavina elemenata Ikoja može
uspeti. Postoa,i đ ,pojava "belih doseljenika", gde
viso)ki nivoi nadnica prethode industrijalizaoiji, a uda-
ljeni su od svetskih centara proizvodnje ž ć pri-
rodnu zaštitu visokili transportnih troškova uvoz-
nih artikala). Još jednom Emmanuel ukazuje na ove
stvari da bi razjasnio šta se dešava. On nas, naime, pod-
ć da od pet č kolonija Britanije - Sje-
dinjene Države, Kanada, Austra!lija, Novi Zeland i Kejp
240
_ prve č imaju danas najviši dohodak po
nhlru lU ,srvetu, dok je Južna Mrika na nivou č ili
Argentine. Pa ipak, ona ima iste kolomste, . .iste veze
s .Britanijom. "Samo jedan č bio je č na"
ime, ono što se desilo ·sa domorodaOkim stanovništvom.
Dok je u osrt:ale č kolonije
no :itstrebljeIl!je domorodaca; u J.uznoJ Mnel ikO'lonIstI
su ,se č na to da domoroce potisnu 'll .geta apart-
hejda. Rezultat toga je da su u prve č zemlje nad-
nice dostigle vrlo visoke nivoe, dok je <ll Jmnoj Mri-
ci, uprkos selektivnim nadnicama ,koje SIU: uživali
radnici, č nivo nadnica osrtao relatIvno vrlo nI-
zak, jedva nešto viši nego u nedovoLjno
ljama, a ilSjpOd nivoa iBalkana,PorrugahJe l Špamje
CEmma!lluel, 1972, str. 125). _
Mali su izgledi da se. talkav
(visokili u odnosu na nadnIce u vodecIm l!ndUiStri:}sJcim
zemljama sveta) može lako ponov;iti..vPrvo, on
posebne č uslove č
koje č na pr.vom mestu,
visokog sltandar.da života), pIm tehn'?loš!ki. mrvo
prošlog doba, kada SiU svetske od veceg
č a tehnološka zaV1isnost (o kOJOJ Je prethodno
raspravljano) od manjeg.
Model dvadesetog veka je SS!?R. Ali je
_ no ovaj. model? zaOOralV:rtl
SavJetskd Savez Izgradi? svoJu na
jedne zasigurno poluperiferne R\lJSIJe, a!'l
zemlje koja je, i pored svega, bila 1913. godine
inJdustrijs:ki đ č na svetu (u apsolutnom SlIU-
slu). To uopšte nije bila država đ p:oces mar-
ginalizacije odmakao da:leko.
14
Drzava stupIla na
nu da održi industriJske nadnice na Jednom srednl]em
nivou,!; a nivoe seoskih nadnica takvima da je posto-
14 Amin kaže da je to bilo ,,nepoznato", ali ja bih rekao
da je ovo .ipak izvesno preterivanje. Vid.i .1972. a, str. 7
14
.
IS Emmanuel sugeriše da to predstavlja .razliku đ Jed-
ne konkurenrt:ske ekonomije i jedne planske ek.onOIDlJe, mada
Engleska iz šesnaestog veka i č veka
č ovom objašnjenju. "!1 svakom č Je u
u pogledu svog konkretnog. 0I?lSa st?se desrlJ.o u SSSR-u.
,.U situaciji kada država .diktlra cena" nc:ma potre-
be za tian da visoke nadnli.ce od1iZ1matJu Jedan povecam deo svet-
skog elronomskog proizvoda. Naprotiv, s obzirom da je taj
đ na osnovu stvarnog potencijala proizvodnje, d:i:žava Je
još više u stanju da ć akumulaciju . ISe odnos-
no potrošnja uopšte, održavaju na vrlo mskim mvouna (1972,
str. 130).
16 Marksizam u svetu
241
I
jala velika UIibana rezerva radne roage.
16
Najzad, mada
ne i najmanje vamo, SSSR je . bio vrlo :velika
što mu je ć relativno dug period č
nosti. Pa i pored toga, dugotrajna zakržljalost njego- .
V'Og unutrašnjeg tržišta 'prouzrokovana nivoom nadni-
ca, pr.inudila je š č daimrše revi-
ziju ove politike, što je bio deo pripreme za ć
konlkurenciju SSSR-a na svetskom tržištu kao izvoz-
nika p.roizvoda đ Č ·sektora. Ako je SSSR,
sa 'svoJom relativno snaznom predrevolucionarnom in-
dustrijskom osnovom, sa svojom č č
kontrolom nad spoljnom trgovinom i doma6im nad-
nicama, i uz svu svoju OgrOIIIDU č i pored sve-
ga toga, ako ć jedva uspeo da se č u jez-
gro svetske ekonomije, kakva onda nada posto}i za
poluindustrijalizovane zemlje, prave poluperiferne zem-
lje - ·kao što su danas Brazil, Cile Hi Južna Afri,ka, da
UEIlemo tri č č primera - da u dovoljnoj
proš.ire svoje p:venstveno unutraŠIl!je, kako
bl .. v svoJe uloge u svetstk:oj ekono-
ImJI? v Sv: sto Je receno o procesima Iroji
pogornavaju sposobnost perifernih zemalja da manevri-
š 1;1 svetsk?j ekonomiji ukazuje, đ i ovde, na pe-
jedne stvari, o kqjoj još nismo raS!prav-
Ljah: o utICajU svetskog ekonoms.kog opadarn]:a na ovu
slh. .
Ako visoke nadnice predstav-ljaju prednost u
smiJSlu neravnopravne razmene, zašto onda svako ne
podigne nivo svojih nadnica, ili barem svaka država?
č zbog toga što je ta prednost đ i fu.nk-
cida niske apsolutne konkurencije (sem nivoa cena).
Budimo s'igurni, kapital ć uvek oticati u č :vi-
sokih profita, 'ali on č Uvek postoji neko zaosta-
jam:je. č na koji to deluje, u stvari, sastoji se u
tome da kad god je položaj nekog đ č pogor-
Š8lIl zbog naraslih trošlrova proizvodnje, vremenom ć
postojati da se otkrije jedna nova Slpe-
cifiooa oblast IZIs1kuJe trenutno retku struJru, koja
"uv đ podeli rada u tom momentu nije ug-
rozena konkurencijom zemalja koje imaju niske nad-
16 Kao što Antin me, "kolhozi i administrativno ugnjeta-
vanje ispunili su funkoiju prisiljavanja masa da budu pasivna
rezerva radne snage, a ta funkcija je, u engleskom modelu, ost-
varivana propisima o đ zemljišta i zakonima o siro-
tinji" (1972 a, str. 715).
17 Autocentrer, da upotrebimo Aminov izraz :koji je vrlo ne-
zgodan za đ Vid[ raspravu kod Amina, 1971 a, str.
610. i dru:je.
242
mee" (Bmmanruel, 1972, str. 145). A ovo je ć
zbog toga što md. društveno odobravamo izbor projz-
voda koji su tehnološki izNodljivi.
Ovaj proces, đ može najlakše .da deluje u
trenucima ekonomsike ekspanzije, kada je Ime stva-
rati nova ti-žišta za nove proizvode nego 'se boriti oko
starih tržišta. Ali, u trenucima ekonomske depresije Ta-
&mica se menja. Kao što je ponovo postalo jaJSIlO u
1970-im godmama, zemlje jezgra su vrlo č i
č u bor-bi oko starih tržiJš,ta.
18
Ka!kav je uticaj neke takve Iborbe na ć
polu{perifernih zemalja da se ć ka statusu zemlje
jezgra i perifernih .zemalja, da se ć ka po-
liu[>erifernih zemalja? đ sam. da ze-
ma!1ja jezgra još i danas. za polu-
periferiju, ali su zato IZgledI periferlJe IStovremeno
jQIŠ 1iU!robniji.
U trenucima svetskih ekonOIIlSkih depresija, naj-
slaJbiji segment svetske ekonomije, .prego,:"a-
č ć na putu je da bude .prvI IstIsnut. RelatIV-
no opadanje svetske proizvodntie smanjuje tržiiŠte. za
izvozne artiIcle perifernili zemaLja, i to brže nego što
opa:dajiU cene njihovih u,:"oznih
mLje mogu 'se č č s nov:tm
baJI1ijerama za svoje artikle, s .da
ge zemlje teže da ona
za koja se nekad rrns1ilo da su tako
sti da bi mogla hiti vredna samo za periferne zemlJ.e.
. Sasvim sigurno, samo mali broj perifer:;rlh.
koje imaju č tehnološkl;l moze
č krize .i ć SUPSti1Ju:ClJIU uvoza. AlQ, nalJlVeCl
deo periferije nap:sosto "stagnira".. . .. . . v
Ono što se desava na poluperifenJI pnlicno se rarz-
liIruje od toga. U s:vetsikoj ko)a. se vU
akispanziji, zerniJe su . traze
ć od zemalja Jezgra da bl deo
svetskog tržišta na č drugih polupenfernth.
lJa. Na taj č ć posrecln:iJc zem!Je Jez-
gra, ta poluim.penJalna uloga - ako l mje [):uzan us-
18 U stvari ta borba č je ranije: "Kada je platni bilans
Sjedinjenih DrŽava bio vrlo povoljan, kada su njihove
bile č č a njihov dolar ostajao po stram
bilo kavih znakova o deva:J.vaciji, vlada se vrlo staloženo mogla
č s ogromnim od1ivom kapitala č kompanija.
U današnjim uslovima to više nije ć Za vreme predsed-
nika Johnsona vlada je bila đ da uvede č niz mera
da zaustavi č prelro.morskih investicija (Tugend-
hat, 1971, str. 43).
243
lov za ostvarivanje daljih ekonomskih dobiti - pred-
si1:aJV!1ja barem najlakši put do toga. Nije dallcle slu-
• č ,Polu,perifern.e ze.mlJje u š Pogle-
du naJglaslliJl eks.J?0!lenti đ Weltanschauunga
na svet) ·1 sto su Ujprawo one naj!S[la.žmji kri-
mcam lose pra:kse - drugih po1uperifernih zemalja. . ..
. Prema ·tome, sve se nastavlja ekSlpam;ija, ob-
l!i1k đ č grupacija u
podrucJiII1a tece putem č modela
zaVI'snost! prema zemljama jezgra. đ kada đ
zemlje jezgra đ ose-
1 PDOmJU da se bore jedne protiv dru-
gih, pTI se svaka š 'ik!liilavice". Sada !po1uperi-
zc:m1Je s·vup111 na .scenu, s obzirom da ven-
tili. za prOl2lVode zemalja jezgra postaju ,relativ-
no re.w. Pregova:aOki zemlje jeZlgra i po-
menja se tacno onako kako se me-
njao č odnos đ feudalca i '1crneta u
ekon0!llSlkog o.padanja u srednjem veku, u
konst donjeg sl<?Ja, ć ć mu da, .kao deo nove
raZlIDene, OStvaJI'l neke strukturne, pa č i .institucio-
nalne promene.
. je. mnogo č ? novom multipolarnom svetu
1970-ih godma. Uznnmo Jednu taJkvu an.a1.tzu i pogledaj-
mo kakve ImpLikacije ima. na naš problem. Anouar Ab-
del đ period tripolarne mk()lLjlUlbive
koegZIstenCIJe, u .kome ce se nastojati na održavanju ra-
V:Iloteže đ tri sektora: Evrope oko SSSR-a' Azije
K!ine; <?ko SAD, pri Č se ovaJj.
nJ[ .. SIn u obliku trougla i obuhvata Okeaniju i
od SaJhare. Ne ć u ras,pravu o tome
da II Je ova QSobena geografija č teško je ipak ne
se sa č ikoji iz toOga č Abdel Malek:
U!brzanim tempom u eru velike mo-
bt17!ostt,y gde ce, .. paradoOksalno, razvoj potenciaala ć
]roje Idrže u svoJIm rukama glarvne svetske države omo-
imestan č oOdnos đ neutralizaci-
Je ... poboltšanja po!?žaja (valorizacije), znatno suptil-
I?-ego sto postOjI danas, u č ć brižljivo rasu-
đ o? strane naoiona.hn:ih i revolucionar:rrih pokre-
ta ou zaVISn.om deLu sveta ć da se iskoriste
prednosti optimalnih đ saveza u smislu
.da .se ti oživo!yore, jer ć .oni po-
neti na SValIm pleCliIDa ogromm autohto1l!l napor za
.i revolucijom" (1971, str.· 63-64).
. Ali, nece li ekon?mske. š ć voditi ka ć
đ :Jezgra? Zanimljivo 1e - mi
to talko Jasno Vl!dlmO - da ć Nj.ih to navodi da
244
ograrruc
e
svoj razdor kako ibi se, .svaka u MI'eIIIle,
č s teškdm pregovorima. kOJe mora voditi sa za-
visnim pol.uperifernim partnenma. Nasuprot tome,. mo-
žemo zapaziti n?Ve pO!lcr:ete
đ polru,perifernih kop ce
OIblilk promena režima kako bil se u polozaj da
mogu da stvore takve saveze. Ne moze li se Al1endeov
režim u Č posmatrati kao jeda!Il takav
može li se pogorša!Ili odnos S.S:SR. sa
snagama", č u re7Jlm
nrm

a
,
trati kao prosta posledica prelaska SSSR-a JQ: pol"UJpe-
rifeme u zemlju jezgra, te otud. i đ . u
njegovim interesima unutar okV1l'a Jedne č
svetske ekonomije?
Ko bi u Africi u sadašnje vreme mogao od polu-
perifemili zemalja da predn?st taJkvog trenda?
Ne mnogo njili. Južna AfrIka, na pnmer, pod
da ostali deo Afrike bude spreman da
njeno tnioŠte. Ali č Južna
la bi na č otpor, dok crna Južna Afriika ne b!l..
Taiko se može :desiti da č k()lIlooent ostane po stra-
ni ovog ci:k1usa u pogledU š ć izloženih predno-
sti za po1uperiferne zeIIIllje. . . . .
Ali ako takom ć drva:deset godina Jedan brOJ
ć se . dr:
žalvne svojine (u celmI lli veC1I1l delom), s Jed
nim transnacionalnim, ideološki. s,avezO'lD,
uspe č .da Jasna kako
ć to izme niti svetsku ekonorrmJIU? Oya mo-
gu. u dobToj meri ć na. č
ali đ i na č nekih per:ilfem'ih zelIIlruU
a
. Da II Je
to nešto više nego samo ciJ:1kulacija ć .
Ne, ako posmatramo to sa sta!IlOVllsta na?-OiD.alne 1
s.vets:ke ekonomije. Ali da, ako !poSl1Ilatramo IlJ]egoOve
č posledice. UspostavLjanje si:stema
ne u okviru Č svetske ne znaCI
U!SpOs.ta'Vljanje č ekonom;Je. !o ve;.ovatno
ć č pOiboljšanje ekoiIlom:sk:. s!l.tuaCl:Je sta-
novništva. To je samo jedna VaI'lJa!Ilta iklaslC1log
kantilizma. Ali, taj sistem ipak menja svetsku
lru scenu, Đ toga što razjašnjava ulogu monopolIs:
č č kojlU ;vrši država u
razmeni svetskog kapitalh:ma, te time utice
na č mobilizaciju onih. g.naga .koJe s1;1 ,p.ezao.o-
č ć preobražaja u ok-
viru sadašnjeg sistema. .
Ako se č promene č ne zbog toga
što postoje jasne ekonQlI1lSoke Ikonsti za sve1::Slku eko-
245
, -
norru,jti u ceMni, ć zbog. toga one. mnogo
razotkrivaju č sadasnJeg Sistema, kOJe se
sastoje u ć racionalnog maksimiranja dru-
štvenog dobra u njegovom okviru, onda moramo biti
sdgurni da, procesom oprav;davanja 'sadašnjih promena,
č ne stvaramo neke nove ideološke paravane.
AId, mi smo ove ideolO'ške paravane stvarali pede-
set godina. ć ć državnu svojinu sa socija-
lizmom, doprineli smo jednoj ogromnoj ZJbroi koja je
imala nepovoljne č posledice. Zemlje sa držav-
nom svojinom imaju, u stvari, nWi životni standard
nego zemlje u kojima đ privatno preduzet-
ništvo; osim toga, socijalna nejednak-ost u ovim tako-
manim č zemljama i dalje je ogromna.
Ne ZJbog toga što one imaju držaVlIllIl 'Svojin-g, ć zbog
toga što SIU sve do sada one bile u ć meri polu-
peniferne zemlje u č svetskoj ekonomiJi.
Tokom dvadeset i pet godina liberalni reformisti
zastupali su tezu o đ ć kao glaViilom
sred:stv;u za prevazilaženje ekonomskih nepriliika nedo-
voljno razvtijenih zemalja. Videli smo koliko malo je
to ;pomoglo. Nismo li u opasnosti da upadnemo u istru
zam1ru ako, ć nove izraze, stvorimo neki ana-
-logni č mit da ć se osla!ll!janjem na sopstvene
snage ć u bilo kom neposrednom smisLu, za-
vdsnost peruernih zemalja?
Državna svojina nd:je socijalizam. Oslanjanje na sop-
stvene snage nije socijalizam. Ovakvi oblici politike
mogu predstavljati rarumne Č od1uke koje pre-
duzimajlU vlade. To mogu bim odluke koje bi socijalis-
č pokreti mogli prihvatiti. Ali, ako se i .pojavi neka
č vlada, ona ć ni po č č na
SSSR, Kinu, Č iH Ta.nzanijlU današnjice. Proizvodnja
za upotrebu a ne za profit, i racionalna odluka o isplati-
vorn (u najširem smislu č alternativnih upotreba,
pr$tavlja jedan č oblik proizvodnje, takav ob-
lik koji se može us.postaviti samo u okviru jedinstvene
podele rada kakv.u predstavlja siVets:ka ekonomdja, koja
zahteva jednu jedinstvenu vladu.
U đ vratimo se Africi. Ono što ra-
zumni ljudi mogu č jeste da iskoriste sUip'ti1noslt
- brižljdvog đ kao što sugeriše Abdel Malek,
da se založe za promene koje su od neposredne koristi
i da koordinira JIU svoju akciju sa drugima na planu
Č strategije koja ć ć fundamentaLni-
jd preobražaj. Jedan korak napred ka brižljivom rasu-
đ č ć popu PQP a bobu bob, merkantilizam
246
a kani:talistiOko preduz, ć u držav-
J
·e meIik.a:Il.' t.ilizam.,:t' d d .. vnoJ·

č pre uzece u rza
noj SVOJIDl Jeste
··svoj-ini.
Dodatak
Verujem sada da su formulacije "ll ovom eseju d-
ida mogu dovesti do izvesne zbIlke: ov e
v .avam odrobna razlike koje postoje đ
nel koje imaju č vlade,
p0:h ih nemaju. U nM"ednom 5. u
knjizi), o ovom pitanju saSI\TlIIl od-
đ
LITERATURA
Abdel-Malek, A (izd.), 1971, Sociologie de l'imperialisme, Paris,
L'accumulation a Nchelle -mondiale, Paris,
AnthI"opos; bl ' P ·s de Minuit·
19Ub, L'Afrique, de l'Oue;st et de develop-
1972a, "Le mOl dele Revue Tiers-Monde,
pement dans e mon ec,
13, 52 (okt
ull
· delle forma21ioni sociaU",
1972b,,$ o uPPO
T rzo Mondo br. 18, (decembar). h N Y k
B
epaol 1957 'The political Economy of Growt, ew or,.
aran, , '.
Monthly Revtew Press." nden and Imperialli>m: The
Bodenheimer, Politics and
of Latin 327-357. .
SOC1.ety, 1, br. 3. (ma.J), 1967 "Prices in Europe from 1450
Braudel, F. ,r· 1. (izd), The Economy of Expanding

IV Cambridge conomlC. '
br. 4.
(avtt)si); 1970, Imperialismo, depen.
den
-
; internacionales, Santiago, CESO, Umver-
sidad de Chile. D d ·a
C d Fernando Henrique i Enzo Fa1etto .. 1969, epen enCl
ar en America Latina, Mexico, Slglo XXI. d .
D . d e d) 1972 Dependence and Under e-
political Economy, Garden City,
Anchor Books.. bl' d
.. :.: 1972 Le !IToupe de 77 et le pro eme e
Calson, Jean-PH.uJ.ppe, d t'·" m"'onde" Revue Tiers-Monde, god.
l'unite des pays II lers- ,
13, br. 52 (oktobar-decembar).
247
Dos Santos, Theotonio,· 1971, "Theorie de la oris e eoonomique
, les pays sou5"!ieveIoppes", kod A. Abdel-Malek (izd),
. ć de l'imperialisme. Pa:.ris, Anth:ropos.
Emmanuel, Argbiri, 1972, Unequal Exchange, New York, Monthiy
ReView Press.
Franlk, ,Andre Gunder, 1972a, ,,La dependance est morte. Vive la
dependance et la lutte de classes!" Partisans, br. 68 (no-
vembar-decembar), str. 52-70;
1972b, "That .the Extent of the Internal Market is Limited
by the International Division of Labor and the Relations
of Production", saopštenje za IDE'P-IDS-CLASCO Conference
oI?- foo: Economic Development: Compared
.Latro Amenoa, Dalkar, 4-17. septembar, umnožene na
mamcama
Freres du 1?71, br. 69, str. 28-60, "Une lutte historique
de c1asses a l'echelle mondiaie". .
Furtado, Celso, 1970, Economic Development of Latin America
New York, Cambridge University Press. '
Galtung, Johan, 1972, "Structural Theory of Imperialism" Afri-
can Review, br. 4. (april). '
Green, R:eginald Herhold, 1970, "Political Independence and the
National Economy: An' Essay OD the Political Economy of
Decolonizatian", kod Christopher Allen·i R. W. Johnson
(izd.), African Perspectives, Cambridge, Cambridge University
Press.
Horwitz, Ralph, 1967, The Political Economy of South Africa,
New York, Praeger.
Hymer, Stephen, 1972, "The Multinational Corporation and the
of Development", kod Jagdish N. Bhagwati
(IZd.), Economzcs and World Order, New York Macmillan.
Ikonicoff, Moises, 1972, "Sous-developpement monde ou
capitalisme peripherique",Revue Tiers-Monde, god. 13, br.
52. (oktoibar-decembar). .
Kadar, Bela, 1972, "Small Countries in World Economy" pre-
štampano br. 34, Center for Afro-Asian Research the
Hungarian Academy of Soiences. •
Kuark, 'Yoon T, 1963, Korea's Industrial Development
the Post-War Penod", China Quarterly, br. 14. (ap-
ril-Jun), str. 51-64. .
Lomb.ard, J. A. i dr, 1?68, The C,?ncept of Economic
m Southern Afrzca, Pretona, Bureau for Economic Policy
and Analysis, publikacija br. 1.
Marini, Ruy Matiro, 1969, Subdesarollo y revolucion Mexico
Siglo XXI. ' ,
Merhav, Meir, 1969, Technological Dependence, Monopoly and
Growth, Oxford, Pergamon Press.
Milller-Plantenburg, Urs, 1971, "Technologie et dependence"
de l'Economie Politique, br. 3 (april-jun), str:
Quijaoo, Anibal, 1971, "Pole marginal de l'economie et main-
-d'oeuvre marginalisee", kod A. Abdel-Malek (izd) Sociologie
de l'imperialisme, Paris, Anthropos. '
Revue Tiers-Monde, 1972, god. 13, br. 52 (oktobar-decembar),
specijalni broj "Le capitalisme peripherique". .
Sfia, Mohamed-Salah, 1971, "Le systeme mondiale de l'imperialis-
me: d'une forme de domination il. l'autre", ikod A. Abdel-
-Malek (izd.), Sociologie de l'imperialisme, Paris, Anthropos.
Tawney, R. H, 1952, Equaliti, č revidirano izdanje London
Allen and Unwin. ' ,
248
Tugendhat, Christopher, 1971, The Multinationals, London, Byre
and Spottiswoode. . .
Von Laue Theodore H, 1963, Sergei Witte and the.
thee;"'th Century, New York i London, Press;. .
Wallel1Stein, Immanuel, 1971, "The Range of ChOIce: Constramts
on the Policies of Governments of Independ-
ent African States", kod Mic?ael F. (!lZd), The State
of Nations, Berkeley UniverSIty of Califorrua Press, str. 19-
The Modern World-System: Capitalist Agric:ulture
. tlze Origins of the European World-Economy zn the Su:-
theenth Century, New York i London, AcadeIDIc Press; .
1974b, "The Rise and Future of the CapItal-
Iist System: Concepts for Comparative AnalYSIS , Comparat-
ive Studies in Society and Htstory, god. 16, br. 4 (septem-
bar), str. 387-415 i gore, glava 1.
Wallerstein, "Dependence- in
an interdependent world: the limited po-
ssibi:lities of transfiormation within
capitalist world-economy", The Capitaltst
World Economy, Cambridge University
Press, London, 1979, gl. 4, str. 66-94)
Preveo Teodor ć
249
-Michel' Aglietta
INTERNACIONALIZOVANJE PROIZVODNJE
Internaciona:Iizovanrjem ;prowvodnje chlrektno se iz-
ražava internacionaHzovanje najamnog odnosa, dak je
to ra.ruje postizano samo ;posredno, preko internacional-
nog robnog prometa i dejstava tog prometa na trans-
formaciju uslova društvene proim.odnje u zemljama
koje su č u tom :prometu. Kao što je ć po_
mentl!to, ova č vrsta ·internacionalizovanja zasno-
vana je na komplementarnosti robne proizvodnje u do-
minantnom č centru i u ekonomski za.
visnim zemljama. đ vrednosti domina!Iltnog
k:apH:a:la zasoniva:lo se na toj komplementarnosti. Na oba
pola (u centru, i u perifernim zemljama) vršena je aku-
mulacija u smis1u takvog kretanja klatna koj:fu:n su re-
gnilisand odnosi đ tokova robe i č !kapita-
la. Ta komplementarnost je dovela do zav:is.nost1 odre-
đ internacionaLnih cena robe (kojima se trgovalo
stvarno u internacionalnim razmerama), 'pre svega u
sik::ladu sa društvenim uslovima proizvodnje one zem-
lje koJa je nudila tu robu. A ti društveni uslovi su,
kako u centrima tako i u samim perifernim zemljama,
opet, u meri č društvenom tražnjom
u centrima. U perifernim zemljama nije postojala ni-
kakva autonomna društvena tražnja, koja bi u njima
mogla dovesti .do nastanka č proizvodnje.
Teorijski pnUkaz tih strukturnih uslova bio je formira-
nje internacionalnih cena po zakonu ·komparativnih tro-
škova.
Društveni uslovi proizvodnje, č je pregled dat u
uvodu ovog č veoma se razlikuju od uslova ta:ko-
250
mane č faze. đ to dvoje došlo je do
č odno-
sa. đ novih odnosa prOLZVodnJe se
tokom vanredno otežanog istorijISkog kOJI S!!
ikarakterisali snažni potreSli đ 1?14. 1945.
- ne. Tek posle drugog lspol}!.,?
tih odnosa za alkumulaciju mte:-
naciona:lndm odnosima dOiIlIinira
procesa p'l"oizvociDJje, koje teži doyed: do lXJedna-
č <:hmštvenili prOlZY0dnJe l u
onim priwednim č kOJa yU
Jasno je da se ta tendencIja ne dokucl:
ti ni posredstvom zakona komparatl:vnih Š m
!pOsredstvom jednog za]wJ?-a, na
đ "opremljenosti . .
malija. Taj zakon, u stvari, lZrazava yll:l!.lcaJ
intemacionaJne trgovine na prirvredna podruCja CIJI ·se
društveni uslovi proizvodnje ne sam.o đ raz-
1dik!ujiU, ć se upravo posredstvom 1D.ternaOlo?-a1ne .. tr-
govine (kOja održava
zadrlavaju u toj č Zato pojava novih kapIta-
č metropola iziskuje i za
I1UŠavanje te Je potCI-
njenost hegemonijskoj ID;0CI.. Nasuprot
tome, intern.acionalizovanje pT<;>J.m()ldnJe y l?retva-
ra!Ilje ranije č u
na. Stoga se ono teoITJski kao
sterna normi proie:vocinje i 1 kapI-
tala u sikladu sa zakonom sto-
pa u jedinstvenom privr:ed:nom pod:ucJ'll. đ da
tendencija ka pretvaranju društvenih
nje u jedinstvene ne bi .dala povod za m!er-
'Pretacije, nj:u ·treba precimije .1! .dalJem
tekstu. Ta tendencija dru-
štvenih uslova proizvodnje u Drzavama, s
'edne strane, i u
!trane, u č kontekstu ClJ[ Je cIlJ blll<;>.
nje č sveta. Uz to, ta Je od-
govarala nužnosti đ vrednosti č ka-
pitala, pošto je č ć tržište bilo ć
vijeno u ieJratzit? š obimu.
nja uslova egzlstenCIJe osoba za'Vlsnili .. od naJan,mme
tamo je ć duž: wemena t::ajao, 'Pa mje
dalju potporu Ujedno brze !l
karpita:la. Ova se tendencija. m?g;la zato sto se
društvena podela rada u S]edIDJen'J?l
intenzivirala u svom dvojakom, tj. č l eko-
nomskom č Zato je č kapital mogao da
251
li
;1
1
,Ii
I"
;1' ..1 "
li

jii
1
1
1
....
,
..
"
ii:
"
š p-:ocese . s17 bili lI"asuti po
rannm. zemLJama, ali :ltpak sjedinjenI mternacionalnim
kružnim tokom. Tako je on podjednako profitirao od po-
rasta s1lQpe viška vrednosti, od porasta mase viška vred-
no.sti koja je direktno proizvedena, i one koja je
ć dominaciji nad drugim :kapi-
1 od neIzmerno mnogih č akumulacije
kOJa su se tek otvarala.
Tendencija ka pretvaranju društvenih uslova pro-
i u jedinstvene nikaJko nije neka O!p-
S jedne s·trane, đ vrednosti
ondh sve!skom. tržištu č s:u procesi proiz-
vodnje mternaclOnalizovatnJ. ne dovodi do brze trans-
formacije egzistencijalnih uslova osoba zavisnih od na-
u perifernim zemljama. Svakako, u tim zem-
1:J'ama se rad širi, pošto se penetracija posred-
stv-<:J?1 .kapItala, uz prirodnih resursa,
prosIruje na nove proIZVodne delatnosti. Sve više se
iIliS1:
ali
r:aju industrije koje preduzianaju prvu dalju pre-
radu tih resursa, a i segmenti industrije (proiz-
đ elemenata i montaža delova) ko-
je potrebno mnogo nekvalifiikovane radne snage i
kOJI kao đ proizvodnje u in1:egrisanim in-
du.strijskim sistemima doprdnose proizvodnji !komplek-
SI1ilh roba. Te se .moostrije instalilJ:"aju u perifernim zem-
ljama u onoj meri u kojoj i same nisu ili više nisu
mesta vrec:In0sti :kapitala, nego postaju me-
đ đ vrednosti, koje se odl\Tija na
džinovsl?m trlrlštima razvijenih č
a OdnOSI se na kompleksnu robu protmedenu na višem
stupnju lanca. ako. su te zemlje
mesta prOIzvodnje rviška vrednosti, one Ipak nikako rte
kontroliŠiU akumulaciju te vrednosti i ne mogu č
ti masovno đ transfera te vrednosti ti zone
ekspanzije razmenske vrednosti.
S druge strane, intemacionalizovanje dominantnih
društvenih uslova proizvodnje - kao rezultat đ
vanja vrednosti č kapitala - fundamentalno
je. ilZlIH::nilo industnijslke odnose u zemljama u koje je
ka:pItal prodro, a je i jake suprotne tenden-
lak? je d.a .tendencija ka akumulaciji
J?roizvodnje, ipak nema
kaJpItal'lstliCkog naCIna proizvodnje u svet-
njegovog regulisanja su nacio-
naim. 1 uslovljavaju mnogostruke intervencije država.
Samo obuhvatna hegemonija dominantne č
ć može ostvariti neki intemacionalan 'Poredak. Taj
problem ć smo razmatrali s aspekta prometa i uka-
252
za:Ii smo na narušavanje č đ đ
ć sila razmens-ke vrednosti dolara kao nacionalne
va:1ute Sjedinjenih Država, i njegove uloge kaouniver-
zme valute. Sada znamo da u osnovi problema valute
leže dubolke protivroonosti. InteImacionalizovanje pro-
irzJVodnje je otišlo ć predaleko, tako da uloga Sjedi-
njenih Država kao pogonske snage preobražava-
nja društvenih odnosa proizvodnje ne može ostati osi-
gurana. Smanjena je ć da se posredstvom
internacionalnog opticaj a dolara internacionalnoj trgo-
VinJi. nametne č zaJkon reguHsanja, koji smo ć
qpisaM. Posledica toga je oživLjavanje žestoke konknI-
rencije, koja dovodi do ć u trgovini, do neiz-
vesnos.ti u pogledu daljeg razvitika uslova proizvodn:je
i do oklevanja pri velikim investidionim
programima.
Ta .kriza }internacionalnih ekonomskih odnosa nije
bila samo posledica tendencije pretvaranju društve-
nih uslova: proizvodnje i razmene lU jeddn.stvene, ć i
posledica reakcija u č zemljama 1,1. kojiima je
uJbmala t.ran5formacije. U stvari, nametanje nOlI"IIli pro-
izvodnje koje su drugde ć postojale, .kao novih društ-
venih prosOOnih normi pod utiCaJjem brzog daljeg inter-
nacionaJizovanja č k8lplitala, dovelo je u pi-
đ cela č sistema nacionalnih industrija. U
č u koj-ima je proizvod-
nje, proizvodne grane sasvim usmerilo ka pluriuaciona1-
nim ekonomskim č nacionalnim Ika pitalima
nioje preostalo iIlišta drugo ć da se poViUJku. proiz-
vodnje, ili da ISe pregrupišu i pokušaju da ·sudeluju u
đ vrednosti saobraz:no tim novim ·internacio-
na.lrrrlm nOI'.IIlama, ili da bar SIVOIjU manjIU produktiv-
nost đ relati;vno lintenzivni.jim ekis!ploatisa-
njem radne snage. U ,dru:gim č iSe izvesne
grane dalje razvijajIU ·kao zawsne. Društvena tramja
nije dO-voLjno velika da angažovaIIJ.Ji.m 'ka;pdtalima omo-
ć takvo đ vrednosti uz č rprofitnu
stQpu kOlje se đ siJstemom onih grana u kojima
se ć internacionalne norme proizvodnje li Tazme-
ne. Zavdsno od mesta tih zavisllJilh grana II ekonomsikoj
podeli lI"ada, angažovani ·kapitali '5IU ,se mogli ,ili đ
vati s nižom profitnom stopom u okviru jednog novog
sistema internacionalne dobave, lili - đ -s nižom
profitnom srtopom - posredsWOIIU toga što ISU proiz-
vodiJli ,za nacionalna iM lokalna triLšta i pri tOlIU se ve-
ć oslanjali na mere držalViIle zaštite i SI1llbvencije.
Taiko je Č da su evropslki kapitalizmi ,(pa i ja-
pa1l!slki kapitalizam) preživeli kao centra ailrum'll'lacije
253
. g "kontrolom -nad uslovima đ ·vrednosilli ka-
pitala :- industrijskog pres-
truktur.iranJa, CIJI Je CIlJ bIlO da se ć internacio-
naIn? đ d, 'Prema tome,da se su-
đ prrnmod.ntie internaciona:Ino do-
In!IlIlantnih uslova proIZvodnje. .
I. Tendencija ka internacionalizovanju normi proizvod-
nje i karakteristike robe
l) dominantnih uslova proiz-
vodnJe 1. form1.ranJe znternacionalnih cima robe
promena uslova !pTo:i2JVoooje nije
prelaza č gran&kih sistema
II pOJedr!IDm 'll jedan integralni rSlistem s>vet-
s!ke Ta je ka:ko proizvod
modd!fikaclJe uslova proirzvodnje (tj. ipro-
Tada) 'll granama, .. lkoji se protežJu Illa pluri-
naCIonaln? ekonQn:J.1Je, tako i proizvod pro-
egzIstenCI]a1nili uslova oroba zavisnih od !Ilajam-
n1!Ile, saobrazno č modelu. Ali v:ideli smo da
tendencija .. ka Č !USlov:=t :ima
par<?-Jalno deJStvo. Uz to se nikako ne može č
ki.lvati a:
eki
i opštih uslo-
va prOIzvodnJe. ŠtaVilSe, mogu nastati znatne 'W"emen-
stke razlike u .razvitku, .Ipa se i održati u rtaIru dtržJih
razdoblja.
Do pretvaranja procesa rada fU jedinstvend proces
:nože II nekim granama ć 'VirIo br.zo, pošto tehnolo-
prOcesa .proizvodnje dopuštaju da ili ka-
pl!tah, tkoJI. ih tkontrolišru, rascepkajiU tako da č
od. č proizvodnih troškova, ć da
pxoJ2iVodnJu na đ .ili č monta-
ZlU na...drugo mesto. U daljem tekstu ć !PO-
da izlOZImO glavne tendencije i!Ilternacionalizova-
pn;>izvOidnj.e. ovom. mestu je
t>!;SevltI se da Je fOrmIra.n.Je intemaciona1nog prometa,
smo neke aspekte ispitali u prethodnom tekstu,
DJUZan sastavni deo mternacionaJizovanja granskog eko-
n?IDiSkog . č t<?ID je važno to da u jednoj gra-
m, u k?JoJ procesi. proizvodnje organSIki
pOVezanI radi đ jedne robe ili više vrsta
robe .. koja iSe pr:odaje rtržištu, postoji ten-
da. se Jedna mrternaciO!llaIna cena, izražena u
ddlaruna, .direktno ć 'll rarmim zemljama č
cama illa svetskom tržiš·tu. To de č posledica iz-
254
_ č proc:esa. č se dejstvom sad Vre-
ba preclZIllJe .. .. V
U č da se mternaclOnalna trgovma reguhse
zakonom komparativnih troŠlkova, zato ·;štointernacio-
na!Ina atkumulacija k8{Pita:la đ .komplementarne ..
proizvodnje 'll zemlUama č š
vima proizvodnje, cene fu
nalnoj trgovini su, iU sUStlTI1, cene zemalJa-
đ č !izražene u svets.koj valutI. A uslovom
da v.iJše zemalja prodaje istu robu, internaCIonalna cena
kOlja se ć đ se č 'svetskom traž-
nj'OIIl. Toj društvenoj tražnji odgovara internacionalna
cena, :koja je rerultat č lIlaciona!lnih Ona
je internacionalno i?dmereno proseonih
venih uslova zemalja đ adekvatno proporoJa-
ma II !kojima one doprinOrSe fomniranjiU ponude koja
odgovara svetskoj tražnjli. .
č II tom sistemu mternacionalndh razmen-
, __ .1·
slcih vrednosti, industrijski d()!minantna Ztmll!Ja name-
ć Is>voje norme proizvodnje ili direktno !pOsredstvom
svojm robnih izvoza, ili
izvoza Č kapitala u obJ.iJku IDvestICJoJa u zaVIsne
zeIIlilije. Internacionalna trgovina č ?a dru-
štvene uslove proizvodnje pos>red:stvom mternaCIO!Ilalnog
robnog prometa. Uvoz reaguje na formiranje
sistema cena proizvodnje snižavanjem izvesnih prOIZvod-
nih troškova č troš!kova kupovine radne snage
(pošto se sredstva za izdržavanje, koja :su jevtini-
ja od IOnih kakva se mogla proizves?-?a ton; me-
stu). Izvoz se odrazava, pOSTec1S>tvom uticaja društvene
tražnje u inostranstvu, na cene pr:0izvodnje. dak-
le, do i!Ilternacionalnog š zakon:=t
. regulisanja hegemonijske zemlje na formrranJe mterna-
oiona!lnih cena robe, kao i do asimilacije podsticaja
koje hegemonijska zemlja đ od internacionalne
trgovine, II njenim. uslovima ....
Ovoj šemi je ,odgovarala hegemonIja Sjedinjenih
Država neposredno ,posle drugog S'Vet:skog rata. Nasu-
prot ·tome, priroda č izvoza .kapitala u dru.ge
č zemlje bila je č jer je cilj. tih dz-
vooa. bio proširivanje sfere đ vrednosti, pret-
varanjem č uslova proizvodnje u opšte. Za
vreme č dugog vremenskog razdoblja (negde od
1950. do 1957) ,šiIrenje odnQsa najamnog rada lU Zapad-
noj Evropi i brza promena njenih egzistencijalnih uslo-
va odredili su bm razvitak nacionalnih tržišta, od tko-
jeg je č kapital profitirao. Internacionalni opti-
caj ·dolara, koji je \pretvorio dolarr 'll un!i.verzaInu vafu-
255
bio .te izraz regulisanja 'PI'OJZ:asJLOQ:
IZ. hegemonIJe. U ovoj fazi, u kojoj su se
odnosi 'll: Evropi brzo ,
prosuuli na nova podrucja prOIzvodnJe, stabiLnost do-',
lara Ibila je spojiva 'sa znatnim nejednakostima u lI'itmu ,.
đ Sjedinjenih Država i Kanade s·'
Jedne ·strane, i drugih Č zemalJa, s
Te su onejednakoS1:i Č č
po1'itlkama, ulogom državnog finansiranja u OIkviru sIVa-
ke pojedine zemlje, kao i ć š ć da se kursevi
? na dolar. Ta!ko je u svakoj: ,'.
razhclta mtenzrv'Ila društvena tražnja za robom "
se. trguje ;u raz"menama omogu-
cIla f01l1I1'lranJe cena koje se orijentiše prema
zemljama !rupcima, ali, II suštini, ž č us-
love Recesija I\l svetskim razmerama u
1?v
57
je. do iznenadnog pogoršanja .ame-
bIlansa, pa je tako pokazala oset-
amenOke ekonomije na promene inostranih pro-
IZVOdnJih cena.
. U ć fazi 'se ta tendencija vidno č č
lalkO najpre (l2lIIleau 1960. i 1965) zavisnost internacio-
uslova proizvodnje, koje č !kapital više
mogB:0 :potpuno da kontroliše, nije dovela do OJP_
steg slabljenja kon1wrentnosti č industrije, ć
do industrijskog pres,trukturiranja. To
prestruktuliranJe se,kad je posredi internacionalna t'r-
ć .ta:belom, koja i2Jražava
č po granslcim katego-
se IZ mdi,katora neposredndh uslova
D.oslo Je do masovnog prestruk1luriranja
amemckog kapltala na grane koje proizvode specijaliz0-
vama za i daju materijalne osnove
za nove obUke odnosa (telekomuniJkacija,
prerada podataka l management), ili za kontrolu č
k?V
e
i procesi za kontrolu zaga-
đ sredme). Uz to idu i sfere č
koje daju telmološki ć procese, pa ti-
me l nove no.mne proIZVodnje kakve se ć u inter-
Ta transformacija č
hil8:.J
e
povezana s istaknutom poziciljom ame-
nOkog. kapitala . u interriacionalnom opIo-
đ v.rednosti proIZvodnih procesa, koji su nove
društvene USIlove proizvodnje iz,ne1Ji izvan Amerike kao
i s ć č Ta
fina:IlJSoijskog se u okviru jed-
nog pokreta za pretvaranje naCIOnalnih ekonomskih
č Zapadne ·Evrope u jedinstvene.
256
spoljna trgovina Sjedinjenih Država gotovom robom
obUku proizvodnje - izvozna salda (u' milionima
Godišnje ć ;izvoza (u %)
god.
TaSt
raz- neraz- pre- svetsIke
godine ukupno VJijene vijene sirovine đ !ind.
zemlje zemlje dobra proiz.
1960-1970 9,4 10,1 7,1 6,5 11,6 5,8
1960-1965 7,8 8,4 6,0 5,3 9,9 6,2
1965-1970 11,2 11,8 8,3 7,8 13,3 5,4
Kao posledica ovoga nastao je veHki procvat inter-
naciona1izovanJa proizvodnje, koji je iz osnova preob-
č internacionalne trgovinske odnose. Direktno usme-
ravanje ć broja grana na plurinaciona1na eko-
nomska č iZIIlenilo je ć norme pro·
izvodnje.i razmene. Tako su razHke u pogledu elemenata
proizvodnih troškova -( troškova za kupovinu radne isna-
ge, sirovina i tra.n&porta )direkbno ušle u organilizaci1u
procesa proizvodnje, pa i u fO!1ITIiranje cena ,proizvod-
nje. Pošto dominantni kapitali, ikoji ·su u raznim zem-
ljama proistekli iz ubrzane koncentracije, više nisu od-
gavara1i č svojih nacionalnih tržišta, te ISiU se mo-
rali đ u ć ekonomskim č iz
konkurencije kapitala je važenje internacio-
nalnih normi ,proizvodnje i za sve kapitale.
To je imalo niz č posledica.
p·rvo do protezanja dntemacionalizovanja kapitala
na najvaŽlIlije eVl.'O!pslke Č zen;tlje š na
(kOJI! .Je,. u
OklVlru ekonomskih podruCja sto ISI\l tezlla ka spaJanJu,
bio ć nego igde) i Ulbrzanog porasta produktivnosti
rada u zeml1ama č su kapitaJLi najviše profitirali od
tog širenja prostora opticaja kapitala. Zapravo, to ši-
renje ć je da porast sto.pa viška wednosti pre-
đ one granice koje iz č društ-
venih :proizvodnje, č na nacionalni ok-
vir. To je za Zapadnu Evropu č prelaz os eksten-
zivne ak'UiIDulacije, povezane ·s razvojem najamnog od-
nosa i pretvaranjem č proizvodnje u op-
štu na inteIWtvnu akumulacijU, Sipojenu s transforma-
noruni prOizvodnje i razmene, nastalom interna-
cionalizovanjem proizvodnje. đ raznih ze-
17 Marksizam u svetu
257
i,l
internacionalnim normama znatno remeti nacio-
nailna .. i ostavlja zavisne grane,
u. kOJ':ima mora !prihvatiti đ
nje uz nIZU profltnU stopu, bez izgleda· na
uslova i bez neke ć ć da te
u internacionalnom đ vred-
nosti.
inte::macionatlzovanja proizvodnje za sa-
.su znatn.e. Sve dok se uslovi eg-
osoba od najamnine u Z3!padnoj Ev-
r?p
1
l u Japanu sasvun ne č s č IllSlo-
(lŠt? ć važi yza SR.N i SvedSiJru) , i dalje
ce postoJB:ID. !ll troSIkovima pri 'lru!povdni radne
snage Za ldentwne procese rada. Internacionalne cene
su talweda u 'širokom spektru 'Standarciizovane robe
postoji tendencija potiskivanja č !proizvodnje
uvozom. Kao što 'smo ć videli, da hi č domi-
u internacionalnOj konkurenciji (:koje se
utoliko . pome:a .u pravcu Ikontrole grana kadnih da
revoluclOIDSU društvene :uslove !proizvodnje ukOlliko se
š ,clirektni uticaji širenja trlišta) , č
ki .kapItal mora ne samo da iz temelja prestrukturira ame-
č industrijski sistem, ć i da sprovede radikalnu
refoJ:1IDJU internacionalnog valutnog sistema i da se uz
to, ·sUP::otstavi formiranju rivalSlkih trgovinskih
.NaJe:ad, č
vanjU iza..mva .dubolm pro-
merru č uticaja ikOJI đ konjunkturu. I5to-
centara Old svetskog tr-
ZlSta l llJihova podjednako jaka potreba da sve više iz-
voe:e, a da, pri tom, održe mali uvoz narušava stabil-
nost ritrJ;1ova Tasta !proizvodnje.
Int:I1IlaoJ.onalni ,karakter akumulac1:Je, zasnovan na inter-
tokova xaipitala, pro-
uzrolkovanih mternaclonalizovanJjem prOlizvoooje, pm
put drugog svetskog rata č Za sobom svet-
sku konjunkturu. Dolazi do uzajamne zaviJSinos:ti ritmo-
va Tamih č zemalja. Ta pove-
zanost Je uzrok :internacionalnog širenja poras,ta cena i
O!pasnosrti recesije svetsikih razmera.
2) I.ntegrr;cija,. u svetskim razmerama i promena
prOlzvoda vaznth za đ vrednosti kapitala
đ u.potrebn:ihka.Takteristika robe važ-
na je đ opUicaja i inter-
naCionahzovanJa prOIZVodnje. Ono obuhvata, s jedne
258
strane stvaranje ž Sjpecijallzovanih i 'diverzifiko-
vanih :sredstava za proizvodnju, koja pos:taju č ć
sa:stavni .delovli procesa proizvodnje u .koje· ć ć i, s
druge 'strane, razvitaJk dobara masovne P?trošnje kao
nosilaca jedinstvenog č ponašanja.
Sto se č tih materijalnih procesa č analiza
postavlja sakupljanje i, prec:,izn?
obuhvatanje mnoštva emplT.lJ's.kih zapazanJa, ogramClce-
mo 'se na neka uka2Jivanja. Ipak, valja postaviti ne!ke op-
šte hipoteze o glavnim tendencijama koje đ Taz-
vitak proi2'lvoda.
a) đ strogih i jedinstvenih č normi i
normi kvaliteta
Ove norme odnose se na detaljne specifikacije 05-
nOWJ.ih :sastawrlh delova složenih !proizvoda, kao i ma fi-
č prirodu proizvoda koji prOtizlaze iz :teku_o
ć procesa č matenija. Zatim; Iposredi je
normiranje merenja da bi se smanjili troškovi transpor-
ta koji č znatan deo .proizvodnih troškova u brojnim
gr'anama; ,te .da uyedu
stveni transpDlrten da bl se skTatili penodi zastoja u
prodzvodnji koji usporavaju đ vredJ;tos.ti proiz-
vodnog kapitala. Naravno, to nOrmIranje ulazI u đ
nje društvenih uslova proizvodnje i razmene. Intema-
cionalizovanje tlih uslova ima tendenciju da ostvari op-
šte normiranje Za sve č grane. Zato to normiranje
predstavlja važno oružje u konkurentskoj kapita-
la u svetsikim razmeranla. Ono se uvodi radi zaštite tr-
ždoŠta, tako što države, u ime bezbednosti i zaštite sta-
nOlWJ.ištva, .donose ć Pri tom je
redi fiksiranje takvih normi koje namonalna preduzeca
dovode u povoljniju !pOe:iciju u odnosu na inostranu kon-
kurenciju, zato što se ou .tim ć koriste metode
proizvodnje Ikoje SlU ć č u č zemljd,
illi ,zato što iziskuju đ č ili prirodne pret-
postavke u č ostvarenju ć č zemlje
imaju prednosti. Tako, vlada SjecImjenih Država u !raz-
nim granama, č automobilske d. farmaceutske
dustrije, kao i prehram?enih fik-
siTa upravo norme IkOje od:govaraJuanlencki.m predu-
ze6iirna.
To normiranje može biti ofanzivno ako neke gru-
pacije kapitala, oslonjene na po'litiOku ć jedne drža-
ve, pokušavaju da sprovedu unirverzalno i Za jedno
nomslko č ž ć normiranje. Pri tom TezultatI
259·
----
odnosa đ grupacija k '
tih proizvoda ili ro' dA. oJe.
l]:eg sttl[m]a prerade, Ovaj oblik đ
- eaoštren problemima đ ' v U aipItala
i .problemima ;prerade -siro' -vClonJa CoveKove sredine
č presije, izaziva cl . kad i -
kOJI zadaju mnogo pasJa yu ", osta slucajeva :
ratijama u okviru GATT 'InternacIOnalnim birok-
b) Tendencija ka razvoju k
razmenskom š ć ompleksne robe s visokom
S aspekta internacionali ' . ,
denciJ'a J'e posledi zovanja proIzvodnje ta ten
,. " ca sve tešnjeg pov' , hm', v . -
eKonomske podele rada z . . eZIVanJa te . cke i
povezanost izražava se ua -yrednost robe, Ta
nužnoj za proimodnju :ntegraciji grana,
č fu.n!kcijama za druVt ne, 's robe sa SiPe-
njevi proizvodnJ'e organs'.....:·. s đ
t
' , , =. su U - JucenI u ver.tika'-· '
egraC1Ju l postaju č k .,. '".l..I..I,u In-
nijdm granama da'" o-e onomS..l\.e grane koje kas-
. J.... razmensku vredn t v
matno odstupa od njih 'h ' . " os, sto -samo ne-
aspekta đ š S
rade s manJ'e ili 'v ,p'ltaJla, to znacI da te
1
đ
Vise saSVIm đ ,. '
,om; qp vanje vrednosti ka i . v !KapIta-
Je .stupnjeve, gde se proirzNoJf. tala se za kaS!ni-
robu, .Pretpostavka za ov ' d SlpaJaJu u kompleksnu
:in1:ernaciona1nom o Je , a Je ta roba realizuje u
temacionalizovanjf=r:
u
P<?Staje nosli:Iac in- "
vrednosti proIZV' eden na p ?IzvVU!U.Je, razmene, Višak
l
, - ·SV1m stupnJJm 'dno
anca, prenosi se !posredstv dr đ ' a proIZVO g
pTip:amnih. na e cena transfera
nosti te robe, Kao što 'e " ovan),e Đ vred-
skuje ta'kv.o ;komerci'aIJ ,sIrenJe prometa dzi-
nalnom okviru kaJ( J. ovanJe prOIzvoda u plurinacio-
kaplitala koje intervencyu frakcija
1:a'la i Ikoje ,pocNežu kon:oli novcanO'g kaip'i-
, Oya kompleksna roba 'e ' ,J Ina ,grupa, , ,
IspunjenJa -društvenih u clIJu

knTnlnl-'. cIbJa,. pItali kOJI kontrolišu
--..,.t' O1\Jsne rO' e t' 'dn'.
ceo grana koje se lb ,lIDe o !Kontro!itšu
Č proizvoda i imaju
a
k1' IZ.;adom J?'l:premnih i deli-
vanjIU mxeža prometa, ? č
sredstvo iZa po1:rošnjlU .tak !rl: ro a hItI kako
prvom č to su' I sr . tvo za prOIz-vodnju, U
rena ć s:r:ecl:s
tva
, ikoja, su
za dobra masovne potrošn]' e .ko ,a I I?-astailih tIlZ1.šta
. Ja ouav JaJu razne tfUnIk:-
260
cije ,društvene ,potrošnje, Tu bi trebalo navestli: tržišta
za stami"benu ;izgradnjIU, opremanje stanova, <transport,
zatim 1rlišta za š ć .slobodnO'g vremena, postoja-
ne životne namirnice i infomnlsanje, Multinacionalna"
ć teže da diverzifiikuju ·svoje aktivnosti da bi za
ittadu kompleksne robe proizvodila č proizvo-
de Ikoji odgovaraju pojedinim ,društvenim ,fu:n)kcijama,
Na č preseka sredstava za 'potrošnju i sredstava za
proizvodnju nalaze se tržišta koja ·se č pcmude proiz-
voda (tržište materijala za pakovanje), Postojanost !pro-
izNoda postaje, :ll stvari, tatko kOIIllpleksno iplitanje da do-
vodi do đ jedne posebne grane ikoja obuhva-
ta SIve oblike palkovanja d đ proizvoda
žilŠtima, č ć č za svoje mušterilje :pre-
urzimajlU i posao đ prodaje tih prowoda, Naj-
zad, kod sredstava za proizvodnju treba navesti funkci-
je transporta ti tehnike informisanJa koje spadaju u obe
grane, Postoja i proizvodnja kompleksne robe u sferi
sredstava za ,proizvodnju: ·sasvim đ .fabrike, po
sistemu "kI č u bravu", hemi j.sika i petroherrrljlSlka po-
strojenja, centrale, -sistemi za automatsku kontrolu pro-
izvodnih procesa, kompletna postrojenja za transport,
II, I11.ternacionalizova11.je obeležja proizvodnih procesa
1) Integracija grana u plurinacionalnim č ce-
panje proizvodnih procesa, koncerninterni promet me-
đ
Rezultati našeg istraživanja internacionalizo:vanja
proizvodnje dovode do preciznog formulisanja opštih !Za-
kona kretanja proizvodnih procesa, Internacionalizova-
nje proizvodnje izražava da sami proizvodni procesi do-
bijajlU internacionalan ikarakter, a ne <samo da 'se odgo-
ć proizvodne jedinice na ;velika geo-
grafska č Ova druga pojava đ je onoj
prvoj, Pokazano je .da ovo č opšte .normiranje
proizvodnje kao i njenu č ili -"Za Ip<>'t['ošnju oso-
ba zavisnih od najamnine - funlkcionalnu integraciju u
kO!IIlpleksnu robu, kao uslov za generalizovan interna-
cionalan robni promet, Ta transformacija proizvoda ide
uporedo s njihovim diverzifik:ovanjem, a izazvana je pro-
menom sadržaja grana i njdhovih đ odlnosa,
Tako se internacionali!zovanje -grana izražava ikao ce-
panje,diverzifikovanje i segmentiranje iPTOizvodnili. pTO-
cesa, pri č internacionalno ,povezivanje lanaca teh-
č proizvodnje u jednoj grani (u ekonomsik.om ·smi-
261
li
I·.
li
II
1:1
Iii
li
sIu) .do. prometa Ti 11 • •
m.enja-ju mesta proizvodnje d p ra?i-
a time l regionalnih ekonomi yo sna evanje,
InternaCIOnalna S.peci"aHz.. . Ja.
.istorije č đ u š
SIlliŠt1lIlQ, mje đ ;pro!lzvoduJe, u
pravcu 'komplementarn .. grupa zemalja u
proizvodnje. Na l r:t!ernaClona.1-?o:n
ledica prestrukturiran . p IV,.ta speCIjalizaCIja Je pos-
društveno pretvara-
ste usl{)IVe. Ona na redu· us ;proIZVodnje u op-
a1rumJacije u!;>:ko UJkoli.k,? dopušta
d;rustvene uslove proizvodnje. . menja
v:la" specijalizacije koja mo I m.
0
• ''1 . Je de facto "pra-
mzmi, đ 'fazama bIti meha-
U pogledu te SiPecijalizac·. kapitala.
č ako se k Ije Jav 'Posebno oštre
1·' . , ao usadasnjoJ f· v. •
JCI;VajiU s1:ruikturne š ć u.akumul ... azI'. OClto IS;PO-
sKiim Kap·t Hz ,. aCI]I kapItala u svet-
prebrodi tu I.a am ce č ć da
Š><-· nih nOViIm P01jpunim . v •
L ve uslova proizvodn . .. . premaCenjem dru-
najamn.og rada To t je l t1l!le I uslova egzistencije
i. do temeljne č ć tada dovesti
cIonalne specLjalizaci·e Al" asnJih mehamzama interna_
rencije usled ·krize -da zasad, zaoštravanje kOl1fru-
vane kapitale, koji 'Su dosad s centralizo_
cije ć s vrlo unosnim" t e l l đ pozi-
,:ednosti. Stoga se iznova đ
IJa tendencija obrazovan· k' J granama jaJV-
č ka ·taI· T Ja arte.l!i' kOJIma bi se zaštitili
Pl l. a tendenCIja spre v
ternacionalne specijuliza .. T k cava razvit-ak in-
Država u doba a o, Sjedinjenih
č ·kapitalu obezbed.vrl St l PrItisak da bi ame-
. kili 1 a :rzIsta č .
vms ugovora i ć đ ž trgo-
zuma. me u avnih spora-
Konceminterni .
strane, iz rezuLtira, IS jedne
cesa, iz kojih izlazi Tob v.. Ja !ZaCIJe proizvodnili pro-
na svetsKom tržištu i ,a cija se samo
kontroIiŠlll putevi IZ nužnosti da se
.roJ?a taiko mogJa prodati pr,?meta. dabi se ta
s1cim č Ti tOlk . P l\ll1lnaclOnalmm ekonom-
rOlbni promet u e:konomsk OVI ne predstavljaju
S? to transferi proizvoda ovog pojma, ć
YUU sfere Proizvodn,·e iz.J na drugo u ok-
lst0TI?- Č đ pripadaju
navaju u cene transfera. p ·v pr
kr
Olz,:od'1 se č
- os o se ecu 'unutar sfere
262
oni ostaju pre i 'Posle transfera elementi
pToEvOdnog Ali, to I?-e č da <:ena
transfera kapItalIst-I mogu prOIzvoljno đ utko
je to argument koji č č U stvari, društvena
. norma proizvodnje i razmene u nekoj celini vertikalno
integrlsanm industrija, koje č jedan ekonoffiSlk.i proiz-
vodni lanac, odnosi se i na celinJU. proizvodnog procesa.
Ta norma se izražGiva u prinudi na konkurenciju u kas-
nijoj sferi, gde svaki kapi·ta:list po1rušava da realizuje
maksimum viška vrednosti u razmenskoj vrednosti rODe,
da bi mogao da amortizuje celokupnu investiranu masu
kapitala. Konfrontacija robe s konkretnom društvenOIm
tražnjOtlIl đ svima podjednako cenu i tako ogra-
č višak vrednosti .koj;i valja realizovati. Borbom za
najvišu profitnu stopu ostvaruje se tendencija p.retva-
ranja uslova proiizvodnje raznih kapitala u jedinstvene
uslove i stvara se č društvena vrednost koja se,
kao lIlorma, ć svima. U č vertikalne granske
dntegraoi.je, težnja za ć ć viškom vred-
nosti, ostvariViim u razmens/koj vrednosti robe, ć
svim kapitalima snižavanje proizvodnih troškova na
svim đ proizv'Odnje. Tako, društvena
norma proimodnje i razmene izaziva formiranje č
ko-ekonomskih nO'l1IIlii za đ pToizvod.nJje. Te
nOI1IIle ulaze pri ·k,oncerninternom prometu proizvoda, li
cene transfera. To ne č ,elasu cene transfera uvek
niže od proizvodnih cena autonomnih kapitala kOlji te
proiimodeprodajlU kao rOIbu. U č da je eks.ploataci-
ja tla, odnosno rudnih bogatstava u privatnom posedu,
'Odnosno u posedu države (na primer, nafta) i da proiz-
vodi ekonomSKu kategoriju rente, formiranje jednog
internacionalnog, vertikalno integrisanog kartela, koji re-
guliše tokove proizvoda na raznim stupnjima ;proizvod-
nje, može č visoke cene transfera sirovina k;oje
predstavljaju izvor neizmenjenih renti za sopstvemke.
Najzad, č da za vreme kriznih s ne-
stabilnost-ima valute, koncerninterni tokovi robe mogu
narušiti ravnotežu trgovinskih bilansa tih zemalja proiz-
lazrl. iz okoln'Osti da kapitalisti đ cene Hsta, koje
odstupaju od cena transfera, da bi izbegli ,gubitke u
kapitalu ili da bi anticipiranjem promena kurseva pos-
tigli dobitke u valuti. AId, time ne mogu da č
razliJku koja postoji đ proizvodne cene 1 trzlsne
cene i koja može biti predmet žestokih .kolebanja
bazi iznenadnih i prolaznih kolebanja rtražnje.
263
· 2)· ljloga inŽenj.eringa u fle.ksibi!nosti 11;0rmi
prozzvodnJe l razmene kOJe se ostvaruju U tnternacwnal--
nim okvirima
Internacionalno č vertikalnih struktura
č se onih grana !koje imaju veliki 'lldeo stalnog kapi-
tala i podlefu rigidnim č prinudama. Kod njih
sv.aJki matan nClipredak produktivnosti iziskuje nove an-
vesticije, koje je ć uzeti u obzir !samo pri dugo-
č planiranju. To zahteva š č s ta-
bHnost i finansijske garancije kakve se mogu ć sa-
mo posredstvom đ ž odnosa, č ć tes-
nu vojnu saradnju. U sistemu nacionalnih država, koji
udara č sadašnjem izgledu zapadnog sveta, č
<:lJmava, ugovori :lroji se za!lcljuowjlu i tprenošenje njihovih
?hli:ka intervencije, kod ·kojih postoji .tendencija ka uza-
Jamnom č - pedstaV'lj-aju sredstva protiv
opšteg porasta klasnih borbi.
č konkurencija se odvija u tim okviri-
ma. đ Ć procesi nejednakog razvitka, koji izazi-
vaju internacionalnu ekJ&panziju ne!k:ih grupacija kapita-
la adekvatno tendencijama koje smo č č
ć meri zavise od koncentracije č i finansij-
skih ·sredstava koje država 'stavlja na -raspolaganje. Zato
svi procesi intern.aoionalizovanja (koji nikako :ne ospora-
vaju ć poziciju države) č na tehnološko-
č mobilisanju, kojim rukovode ukupni ·kapita-
u državnim aparatima. Raz.log za to leži u č
nici da, s obzirom lIla fazu intenzivne akumulacije, mo-
Ć da se konkJUrencijom izvojuje ć pozici-
ja izis;lruje sposobnost da se usmerava transformacija
d:ruštvenw uslorva proizvodnje i da se. ona ć dru-
nacijama proširivanjem i Ujedinjavanjem č
stvaranja relativnog V!iška vrednosti.
U organizovanju č rada, koji dopušta stin1U-
lisaJlJje i kontroLu normi proizvodnje i raz-
mene, č ć ulogu igra fun!kcija inženjeringa, koja
zahteva ogromno ulaganje kapitala. Ova funkcija, nuž-
na za ovladavanje dominantnim uslovima prodzvodnje i
njihovim širenjem usvetskim razmerama, sve više !po-
staje stožer u dnternacionalnoj borbi ka-
pitala. Odatle sledi da je č Irad ·sve đ ci-
ljevdma đ vrednosti ka,pitala, pa ga u svakoj
nacijd č lkontrolišu hegemonijsike frakcije buržoa-
zi.lje, uglavnom !Zaobilaznim :putem: č Jm-
pemtiVtU "nacionalne bezbednosti".
Iz ovog prethodno izloženog da se ovde
Eunkcija inženjeringa ·shvata u širem ·smi·slu, kao totali-
264
tet delatnosti č je cilj planiranje jedinica,
đ ulaganja radne snage, razVIjanje
nin proizvoda i podela !pJ:"oizvodnih I
hovo organsko povezivanje. Ta - os?TI
organizacije procesa rada ---
razvojem i delom primenjenog kOJI se
ti za stvaranje novih pr<?lZv?dnje u pOOru
cJ
1l!?-a
u kojima su č vec l kOJ 'Ih
su opšte osobine proucenih vec
preispdtane. je ta bIla
pak proizvodnje, za kOJI .le sam:». deo pro
iz,vodnog .kapitalla, se <?,na. tolIko prosInla
vojHa od pra'Ve prOIZVodnje l !pOstala mesto fikSIranja
frakcije autonomnog kapitala, koji se samo đ
va i tu funkcijiU pri tom ·kori.sti ;za ele:
mente proizvodnog kapitala. Dakle, nastaje sledeca sema.
Gl -- 1l:lŽeIlljerilng Gl
Pm .!, .!,
G -- A. " P ... R ---- G'
sfera
prmzvodJnJj e
Funkcija inženjeringa operiše na
akta ,.proizvodnje P u užem smislu. na
robini utoliko č u pOVeZIVanjU sfere
proie;vodnd
e
i druge sfere, . prome!a. CHi te.
je oda ć ć đ vrednosti iln.dustriJ-
skog kapitala, đ ć đ da se
prddaje ,kao roba samom. u.J)ogle:
du ,climenzija i 'Stepena T? 'se postlze
na1VedentmtransfwmaCI]ama Ta
U!jedno dej'S'l:r\lUje na sferu !pJ:"oIn.eta,.
ja ;proizvoda - u smi.slu norID1ranJa l
nJihovih lSastavnJih i .tihv de!ova u kom-
pleksnu robu - izazIva l P!elnacenle ..
proizvodnih procesa. To, u VIdu lancane reakCIJe, menja
{)Idlruose đ ć broja gralD.a, lirz;azi;va promene u
oifikovanju sredstava .za č raZVIta'k
s;pecijalizovanih dobara opreme) 'l rad-
ne snage i materijalnih sredstava za prOIzvodnJU. . .v
Odatle sJedi da ta funkcija inženjeringa.
proizvodnju, pa time. đ 'IndUStriJ-
skog kapitala. Tako mje mmalo cudn? sto. se straha-
wto bno razvila paralelno s .pro-
posredsrtvom te fun1kClJ.e Jedan
pital može ut.jcati na đ
kapitala ikoji dejstV'Uju đ l prOIZVO-
de .sasvim č upotrebne vrednostI.
lizovl'lJlli kapital inžen:jer.inga može izazvati premacenje
265
.--
j.;
I,j
: •. ···1
::
:i
-,
I
il
--
strukture industrije u plurinaciona1.nim ekonomskim
č i usmeravati njihov rad. tog proši-
renog 'uticaja č prividno na egzistenciji č
č ;vodilja. č osno;ya spajanja Iprdimoda
u kompleksnu robu nastaje, po ovom ,shvatanju, zahva-
ć si&temima koji đ povezuju proste pro-
izvodne procese. Ovi sistemi -.kao naj;viši rezu'ltat funk-
cije inženjeringa - ć dase povežu proizvod-
ni ;procesd, zaviSUli od. jedne č vodilje. Zato ka-
žemo da je za sve ć broj grana "tehnologija" postala
fa!ktor proizvodnje".
U stvari, mesto funkoije inženjeriIiga je na č
preseka č i ekonomske !podele rada. Porast sto-
pe vi1ška vrednosti zahteva dvojako cepanje proizvodnog
procesa. S jedne IStrane, proizvodni :proces rada, u užem
smislu, deli se na proste akte koji ·su đ organ-
slci povezani; s druge strane, ekonomska podela rada do-
vodi do uannožavanjagrana, đ kojima postoji inte-
gracija ou vidu ekonomskih proizvodnih lanaca đ
vanja :vrednosti kapitala.
Funkcija inženjeringa je jedna od najvažnijih auto-
nomnih funJkcija koje proizlaze dz rascepkanosti ekcmom-
skID delatnosti da bi se uspostavila koordinacija ovih
delatnosti. _
Na kraju,treba još ispita,ti ikako se đ sam
kapital inženjeringa. č njegovog povezivanja s kruž-
nim tokom društvenogikapitala č je. On ne su!de-
luje direktno u menjanjiU obHka: kapitala, onako kako
je to č s trgovinISkim ikapdtalom (koji kupuje .robu)
i .s barukO'VIlim .kapitalom (koji :S!lruplja č kapital
za k:upovi.n!u delova proizvodnog kapitala). Te frakcije
menjaju samo oblike vrednosti 'izvan .proizvodnje. Na-
suprot tome, kapital inženjeringa menja upotrebnu vrea.-
nost u sferi proizvodnje, j to kako upotrebu s·redstava
za proizvodnjiU, tako i upotrebnu vrednost proizvoda. Pri
tom on ć višak vrednosti u odnosu na -uloženi
proizvodni kapital. Ka'O takav, on č izvesno pravo
na ć tokove viška vrednos1:!i., č porast ć
va njegova intervencija. Taksa za licencu Gl, koja pred-
stavlja rtOlk dohotka što č kapitalu inženjeringa,
jeste pravo koje se izvodi iz ponavljanja primene jedne
metode ili pos·tupka. Nema nikakvog ekonomsikog za-
kona koji đ visinu tih prava kao đ dela
Vliška vrednosti u odnosu na dndustrijski kapital. Ta visi-
na (odnosno taj .procenat) đ se privatnim ugo-
vorom; zato licence podležu vrlo preciznom č
reguHsanjlU. Najrzad, proizvod funkcije inženjeringa mo-
že da se kapitafumje kao i svaki deo ·viška /vrednosti,
266
pošto stvara pravo na ć višak vrednosti.. Tako. on .,'
postaje razlog posed'Ovanja koji se može 1rupiti i
ti, postaje patent. .,'
Po tome je 'srodan s drugim razlozima posedovanja,
kao što su akcije, koje se izvode iz č waganja u
c:iJlcliUSIU kapitala. Ako đ u kružni tok kapitala, te nov-
č sume su đ za đ vrednos·ti. Nji-
hov posednik ih je ustupdo, ali je time ujedno stekao
pravo da lUZima ć š vrednosti.
đ kapital :inženjeringa se u drugom' pogledu
razliikuje od tih razloga posedovanja. Mobilnost mu je
manja, pošto mu je razmenska vrednost vezana .za mo-
Ć njegove upotrebe. A k'Ontrola, koju taj razlog
posedovanja ć nad reprodukcijom niza đ
kapitala, ne ć u proizvodnju, ć je nego u
č pro&tog zajmovnog kapitala, pošto je primena
ovog razloga č element za đ vred-
nosrti proizvodnog kapitala.
Tako je funkcija inženjeringa ć poluga ,pomo- '
ć koje se 'Ovladava interna:cionalnim opticaj em kapita-
la ii prilSvaja višak vrednosti, đ to s š ć kojiU
ć kontrola potencijalndh .promena u proizvod-
nji. Ali rtu funkciju u ovako ć širokom smislu
ć je vršiti i ,koristiti samo alko .se primenjuje na
sfere proizvodnje i na rtržišta koja se proteŽJu na veoma
velikom ekonomskom č Naime, kapital koji se
investdra u tu funkciju izvanredno je veli1ci i, uz to, vr-
lo centra1izovan, taiko da postoje veliki rizici u pogledu
njegove rentabilnosti. č samo ć cent-
ri finansijrskog kapitala mogu obezbedi1:!i. takve finansij-
ske ·resurse koji iU punoj meni ć vršenje ove
funkcije. To je č č i kad !postoji podela rada u '
okviru te funkcije, koja dovodi do toga da mnoštvo
manjih firmi sprovodi deo primenjenog istraživanja. Fi-
nansijlsJti ·kapital kontroliše njilioverezultate, č
o oportunostd njihove primene č proiz-
vodnji u s;vetsilcim razmerama i koordiniše tu primenu
internaciona1a:rlm širenjem robnog prometa. Tako dola-
zi do velike koncentracije kapitala koja se ne ·zapaža
DJUŽD.O na raznim oblicima te funkcije, ć na č nji-
hovog povezivanja, koje ne mora biti č prirode.
A njemu uveik odgovara jedan đ priliIV profita.
(Michel Aglietta, "Die gegenwartigen
Grundziige der Intemationalisierung des
Kapita1s", u: Die Internationa1isierung des
Kapitals - neue Theorien in der interna-
tionalen Diskussion, Fran1rnlrt a. M.I New
York 1979, str. 107-121)
Prevela Olga Kostreševi6
267
- Stephen :Hymer
INTERNACIONALIZACIJA KAPITALA
Multinacionalni koncerni ili sistemi multinacional-
nih đ se. trima đ povezanim
faktorima: mternacIOnalmm kretanjem kapitala inter-
nacionalnom č proizvodnjom i internaci-
onalnom upravom.
Pod internacionalnim kretanjem kapitala podrazu-
mevamo: prvo, direktne investicije kapitala koncerna
u njihove filijale i ć ć u prekomorskim zem-
ljama, koje se sada procenjuju, u č multina-
cionalnim -:koncernima, na oko 80, a u č na
oko 50 milijardi dolara; drugo, s tim u vezi od multi-
nacionalnih koncerna podstaknuti tokovi č
č i akcionarskog kapitala, što, sa .svoje stra-
ne, izaziva ć internacionalne finansijske poslo-
ve. Na to se odnose: ulozi u stranim bankama investi-
cije u eVl'ovalute i na tržištu evroobveznica,
. stranaca u a:kcionarskikapital multinacionalnih firmi
itd ..... Direktne investicije u inostranstvu po-
staJu osnova za obrazovanje sveobuhvatnog kapitala
za nova č kapitala iz celog sveta. Privatni
kovi iz jedne u drugu zemlju su, u najmanju
ruku, Isto tako opsežni kao i direktne .investicije koncer-
na i verovatno rastu brže od ovih.
. v.Inte.rnacionalna č proizvodnja č uk-
IJucIVanJe radne snage mnogih zemalja u integrisanu
sv:tsku koncerna. č firme zapošlja-
vaJu, na primer, neposredno 5 do 7 miliona osoba u ino-
stranstvu i sve ć uz to nepoznat, broj osoba koje
268
vrše preradu a ć su najamninama, ili· zaposlene
u sklopu licenciranja itd. đ radi, ukupan broj
zaposlenih u 500 ć č firmi iznosi 13 ili
14 miliona (ovaj broj obuhvata deo, ipak ne sve
radnike zaposlene u inostranstvu); mnogi veliki ·koncer-
ni zapošljavaju 30, 40 ili č 50 odsto i više svoje radne
snage izvan Sjedinjenih Država.
Internacionalno upravljanje povezano je s raspa-
danjem izvorne ć nacionalnih država i nastojanjem
internacionalnog č 'instrumentarija,
internaciO!Ilalnih koncerna, da internacionali1lUj.u kapital
i radnu snagu. Investira li koncern u inostranstvu, tada
on ne šalje tamo samo kapital i menadžere, ć uspo-
stavlja jedan sistem za č ino stranog kapita-
la i inostrane radne snage u integrisanu svetsku mrežu.
Preduzmu li mnoge firme iz mnogih zemalja č
ovakve korake i u velikom obimu, kao 'što je bio č
u poslednjih deset godina, a i ć godina se to mo-
že č ć se novi svetski sistem. Svetski ka-
pital i svetska radna snaga spajaju se u jedan zatvore-
ni sistem đ prožimanja, potpuno ć
sistem nacionalnih privreda koji je izgradio svetski ,ka-
pitalizam u poslednjih godina. Ovakav razvoj
č nezavisnost naciona1nihdržava i z·ahteva st-
varanje nadnacionalnih institucija za đ po-
raslom đ š ć Stvaranje svetskog tr-
žišta na kome nestaju državne granice, zahteva jedan
svetski sistem u kome posebni interesi, zakoni, uprav-
ljanje, poreski i privredno-pravni ·sistem važe kao jedin-
stveni zakonik o pravima i granicama internacionalnog
privatnog vlasništva.
Ovaj trostruki razvitak još je daleko od toga da
bude završen; on se ne odvija bez š ć ali je dalje
i brže napredovao nego što se misli. Naziru se kon-
ture jednog novog internacionalnog sistema, a treba
dodati, đ da se i njegove pukotine ć zapažaju.
Na vrhu stoje č firme, a neposredno za njima
evropski koncerni. Japanska društva su još na č
razvoja, ali veoma brzo ć ih ć Internacionalna
tržišta kapitala i internacionalno bankarstvo rastu nag-
lo, a udruženo delovanje ovih snaga brzo smanjuje
autonomiju vlada. Zahtev za internacionalnom upra-
vom izvanredno je jak i ć se pokazao uspešnim na
mnogim ·frontovima, premda još nije postignut veliki
prodor.
269
Argumenti
II ovom delu č bih se usredsredio :na č
ekonomiju ovog procesa, tj. na č povezivanje
koje sa sobom nosi multinacionalizacija ć .. Na
kraju nastaju tržišta iz š č cevi, a izgradnja in-
tegrisane svetske privrede zahteva internacionalnu mo-
bilizaciju č ć
Centralni pojam mog istraživanja je piramida mo-
ć U središtu ove studije leži spajanje posebnih pirami-
Ida nacionalnih država u internacionalnu . piramidu.
Franc Oppenheimer je napisao u svom· č radu
o državi: ,,Ako se stope dve primitivne č drža-
ve, tada se njihovi društveni slojevi đ na mno-
gostruko č č što se' može uporediti sa kom-
binacijama dve hrpe karata, kada se zajedno pome-
šaju". Proces integracije, koji se sada odvija u tinter-
nacionalnoj privredi, može se prihvatiti na č č
- kao đ prožimanje nacionalnih koncerna
i nacionalnog kapitala u jedan novi multinacionalni
sistem vlasništva i kontrole. Prožimanje nije ni č
no, ni č ,niti su podloge iste č Asovi,
kraljevi, dame pokušavaju da ostanu na vrhu, ali ume-
sto da vladaju svojom sopstvenom podlogom, đ
sobno se prožimaju u jednu još kompleksniju strukturu.
Izabrao sam pojam đ prožimanje umesto
pojma č ;imperijalizam, jednostavno zato što
smatram da je č hegemOnija koja abeležava
poslednjih dvadeset pet godina, pri kraju, zbog ponov-
nog č Evrope, Japana i Rusije. č kapital
bi, doduše, mogao biti u stanju da potvrdi svoju do-
minantnu p021iciju, ali je on izložen jakim napadima
i ć više nego u prošlosti da deli svoju ć sa
drugim .kapitalima.
U svojoj analizi hteo ,bih osobito ć kako kon-
kurencija na tržištu robe i kapitala ubrzava stvaranje
č interesa kapitalista, dok hijerarhija 'koncer-
na i konkurencija na tržištu rada, cepa č klasu
i slabi njenu ć Dinamika multinacionalnog koncer-
na je č š proširuje društvenu prirodu
proizvodnje na svets'kom' nivou, ipak samo na osnovu
ć manjine. Nastaje sukob đ opšte društvene
ć prema kojoj se razvija kapital, i privatne ć
pojedinih kapitalista. ć da kapital povezuje mno-
ge radnike u proizvodnji i mnoge posebne .kapitale, on
se razvija u jednu đ nezavisnu snagu, koja stoji
270
neprijateljski prema društvu i kontroliše razvitak
ljudske produktivnosti i njenu P?IDenu.
č poredak je pun č troš-
kovi postaju sve nesnošljiviji, zbog ć produktiv-
nosti i proširenja sistema u svetu.
U kapitalizmu, đ
ljudi, koji ostaju strani Clm
mrežu koja ih spaja. Na trZlstu,
đ č koji u principu ne drugI
autoritet osim autoriteta konkurenCIJe; oru rusu u sta-
nju da razviju društvenu Imja . odgova-
rala stvorenoj društvenoj proizvodnJI. U fabncI 1 u kon-
cernu se koristi autoritativna hijerarhija za koordina-
ciju radne snag.e. Cilj je ž radnika. u
vanju kooperativnog procesa CIJI .Je on- deo I u.
nju radnika od njegovog rada, njegovog alata Imasma
i njegovog proizvoda. Đ nedemokratske rad-
nog procesa, ne mogu biti ć ?au-
ke za ljudski prosperitet, dok ClllJeruca da radniCI :f!e
:r:ade dobrovoljno č ć su na
prisiljeni, č da kapital stalno m,?!a.
ju da bi prisilio radnike
države, kapitalizam se pokusava na
nivou od tržišta da bi se moglo redUCIratI raSIpanje
sredstava i sukobi đ kapi-
tala i đ kapitala i radne snage. Ali, cIrmVl lU
njenim postupcima vezane ruke. 0D;a I?ora da. resava
probleme, a da pri tom ne povredi SIstem pnvatn?g
vlasništva koji stvara ove probleme. Dobronamerne m-
tencije državne politike uvek se slamaju na ovoj pod-
vodnoj steni, i društvo mora :i ć da snosi
kove stalnih invaliditeta nesposobnosti, zadovoljenja
društvenih potreba .j gradskog razvitka.
č polazna č mojeg prikazivanja je
č Na žalost, .nije ć sveske
o najamnom radu, spolJnoJ trgOVllli, o držaVI o svet-
skoj privredi (ili ove sveske đ l
Marxove analize su rasute u njegoVIm mnogobroJI1!lID.
spisima. U ć tomu Kapitala ipak se nalazi, .
č koristan, kratki prikaz njegove osnovne organi-
zacije. Na ovom mestu Marx iznosi "tri .glavne č
nice č proizvodnje."
1. Koncentracija sredstava za proizvodnju u malo ru-
ku, usled č ona prestaju da se ispoljavaju svo-
jiIna neposrednih radnika i, naprotiv, pretvaraJu. se lU
društvene sile proizvodnje. Mada isprva kao pr-Ivatna
271
'.;
(
Ovi su trustees buržoaskog društva,
ah onL trpaju U džep sve plodove ove svoje č
ke uloge.
. . 2. 'Organizacija samog rada kao društvenog: koopera-
podelom rada i povezivanjem rada sa prirod-
mm naukama.
I sa jedne i sa druge strane č č
proizvodnje ukida privatnu svojinu i privatni rad, ma-
da ,u č oblicima.
3. Uspostavljanje svetskog tržišta.
U stanovništvu ogr9ffiUa proizvodna
kOJ.a razvIja u okviru č č
l mada ne u istoj sl'azmeri - porast
(ne samo njihovog materijalnog sup-
'. ra.stu mnogo brze nego stanovništvo, pro-
1 .koJa u prema ć bogatstvu po-
I kOJU ta ogromna proizvodna snaga
deJstvuJe, 1 odnosIma đ vrednosti toga buja-
ć kapitala. Otuda krize. "I
Internacionalizacija koncerna -
Da bi radna snaga. mogla kooperirati, mora biti
ć i đ povezana razmenom. U .ka-
pitalizmu je kooperacija radnika ostvarena u potpu-
nosti kapitalom koji ih zapošljava. Istorija društvenQg
rada je istorija društvenog kapitala, jer broj radnika
koji mogu zajedno raditi zavisi od stepena koncentraci-
je i centl'alizacije kapitala.
Dve snažne č snage koncentracije kapita-
la u sve ć agregate i sledstvena integracija ovih agre-
gata u jedinstvenu celinu su konkurencija i krediti.
tera firme na stalno reinvestiranje njiho-
vih profita i na proširivanje njihovih tržišta :kao sred-
stva samoodržavanja. Kreditni sistem ujedinjuje indi-
vidualne kapitale i prouzrokuje njihovo dalje ć
On f.unkcioniše irznad č ć kao ogro-
n:an š za centralizaciju kapitala i
ocuvaD.Je njegovih kolektivnih interesa. Tržišne snage
danas deluju ill svetskim i dovode do inter-
nacionalizacije koncerna i kapitala.
I K. Marx, Kapital, t. 3, Prosveta, Beograd, 1977, str. 224.
272
Dinamika ekspanzije koncerna
ć se razvijaju č ć poseb-
nom ć ili posebnim prednostima. Pre nego što
se njihove inovacije prošire, ona mogu prodavati, uz
niže cene nego nJihovi konkurenti, i još uvek prodavati
po cenama koje su veoma iznad cena proizvodnje. 'Nji-
hovu poziciju ipak ugrožavaju njihOVi konkurenti koji
mogu otkriti novu tehnologiju, nov.i proizvod, novi 'Or-
ganizacioni oblik i n'Ovi potencijal radne snage. Dijalek-
tika proizvodnog ciklusa daje kapitalizmu svoju dinami-
ku. Uvede li se inovacija, i ako je ona uspešna, proiz-
vod postiže sve ć tražnju uz istovremeno potiskiva-
nje drugih proizvoda visokom stopom rasta, i sve ć
broj š č č ga ć š ć tržišta
smanjuje se prirast uz ć izglede na dobitak.
Istovremeno, druge firme pokušavaju ,da se pojave na
tržištu, jer upravo uspela inovaciJa pruža opipljivi do-
kaz dellowonnosti novog proWvoda, i postojaIIlJja trži-
šta. Kada se upozna tajna tada č da domi-
nil'aju troškovi proizvodnje. Konkurencija drugih firmi,
koje raspolažu jeftinijom radnom snagom ili prihvataju
nižu profitnu stopu, gutaju profit prvobitnog .ino-
vatora.
P'Ostoje dva č za prihvatanje konkurencije:
prvo, mogu biti preduzeti stalni napori za razvijanje
novih proizvoda; opada li stopa rasta, tada može firma
ć drugim putevima i nastaviti .visokom
profitnom stopom. Drugo, proizvodni ciklus može se
produžiti time da se osvoji kontrola tržišta plasmana,
da se đ mesta s jeftinijom radnom snagom i da
se proizvodnja tamo premesti i, č č taj-
ne. Ove dve metode ,ge, nararvno, prožimaju, jer što je ši-
re tržište jednog ć to je ono više u stanju da
podeli tr:oškove inovacija i utoliko više ono može davati
za istraživanja i razvoj.
Ove metode zahtevaju dalje investicije. U jednoj
đ vremenskoj č ć možda postiže
visoku profitnu stopu jer raspolaže artik10m koji dob-
ro ide, ali konkurencija i tehnološke promene prete
da razore njegovu prednost. Mora se ulagati profit raeli
poboljšanJa i proširenja proizvodnje uz pretnju pro-
pasti. Na taj č su· promene u kapitalizmu nešto
normalno i prolazno. Ljudi ne mogu sebi dozvoliti da
smatraju ili postupaju ·kao da je ć nivo raz-
vitka č Neprestani prevrati u proizvodnji :i. dbez-
18 Marksizam II svetu
273
đ raspoloživog kapitala deluje tako da ih
sta:knu na traganje za novim metodama i novim
tima proizvodnje.
Internacionalna konkurencija SO-ih i 60-ih godina
C?ya. igrala je uposleratnoj
am.enckih firmI u mostranstvu veliku ulogu .• ..... CL""JU
velIki koncerni, koji su hili ili su postali ,
ni, sl! prednostima u organizaciji,
tehnologIp, u prilazu kapItalu i u diferenciranju
.. Om su jedan deo inostranog
Zl:sta l UZlValI su 12vesnu zaštitu za svoje pre-.>
velike đ proiz- '
vodnJe.1 Ponovo JacanJe Evrope i Japana"
ubrzo Je predstavljalo izazov i ovi :koncerni su ubrzo
moral. iv kako firme primenjuju i
poboljsavaju ;i metode. Mogli SUi
đ Je nJ.ihova ekspanzija ć
pOjavom novih kapItala u drugim zemljama. Uvideli
su da ć njihove prednosti hiti kratkog veka ako za
njihovo č ne investiraju u inostranstvu. '
Ove firme su za svoju' ekspanziju imale tri motiva:
. 1. su na tržištima ć tražnju za,
pro1ZVodIma za kOJe su se one specijalizovale;
. 2. Sagledale su prednosti jeftinije radne snage (pro-
IZVOdnOst podeljena najamninom), što je č profito-
nosnim proizvoditi II inostranstvu;
3. Zapazile su da se inostrani konkurenti hrže raz-
vijaju od njih samih i da osvajaju sve ć deo svetskog
tržišta.
Za č ć postojali su možda ovi
motivi kao posebni fenomeni, ali su oni preko tržišta
rada v đ Evropa i Japan su
posle ratmh razaranja, daleko ispod č
kog strukture š i š č č
Ipak, njihova potenCIjalna produktivnost uz dati na-
č rada i č nivo radne snage, :nije ibila !tako mno-
go isp.od č bi se zaposlila radna snaga i
bl se ?loga? 'IZbeCI prebrzi porast potrošnje, veliki
VIsak ostajao bl na raspolaganju.
č alternative bila je č
č ć i država je stvorila infrastrukturu
novu politiku spoljne trgovine i razvila
IJacku strukturu za usmeravanje kapitala i planiranje
274
.jnvesticija. Slobodan je. bio put :a ?apu .. ekspanziju
,,' privatne industrije. .kapltalis't!- bih su u'·sta- '
, nju da iskoriste tehnologIJu, kOJa u rata,
, da postignu visoke stope :obrt.a 'l porast.
Ovaj l"ast, koji je .. 12 poljopnvrede
industriju i ·iz starih mdus.tnJskih grana II nove, prosI-
rio je tržište za nove . v . . .
Za č firme nastala Je Jedna sansa, ali l, :IZa-
zov. Porast inostranih tržišta i ponuda radne snage dao
je podstrek za investiranje u evrop-
skih i japanskih firmi č nuz:um. Y doba
njihovog ć č kraJ7m ,:etrdese-
tih i č pedesetih godina! v . ni-
kakve č investicije evrog-
skom kontinentu. Tek posle stvaranja Zajednickog tm-
šta č firme preduzele su ć napore, 'kao
Što' ih je ozbiljna konkurencija j.apanskih pod-
stakla na njihov veliki na K;apltalistu ne
vodi u ekspanziju predostroznost, vec pntisak konku-
rencije.
Internacionalna konkurencija 70-ih i BO-ih godina
Svetska privreda pruža danas nove ć i
izazove. č u
Evropi je presahnulo Clm su
vene ljudske potencijale i ć
ne snage. č radnika .u pogledu mvoa
ta potrošnje se 'u :ras-
ć blagostanje. I u Japanu.Je .sli<;na
cija nestašice radne snage, tj .. lZIDe?U
proizvo.dnje i potrošnje radnika. U SJedinJemm DrLa-
vama ·izgleda, sa stanovišta kapitala, ,da )e o.tpor
radu dobio opasne forme. Preduzeca 12 ovih zemalja
ć se sve više ka radnoj snazi u udaljenim pod-
č . .
U č Evropi su niski standardi. potrošnje
jako. proširenje usluga I
obrazovanje doveli do potencIjalno Jako VIsoke stope
viška rada, koji je sada ostao. zaglavljen .
kratskom socijalizmu. OdgovornI predstavmcl ovili. ;na-
cionalnili privreda pokušavaju da ovaj usmere na
akumUlaciju kapitala i "slobod-
nog sveta" iz toga bi mogao nastati veliki :IZazov
nja bi bila još ć ali č kada hi ove zeID;lJe
prihvatile č l"azvitak). Buka oko trgovme
275
, ... ,
"
Istok - Zapad i oko č sporazuma je pokušaj
da se ovaj izazov pretvori u posao. I manje napredna
i manje č Kina predstavlja č privred-
ni i industrijski izazov. (Ovaj č je napisan per-
fektnom imitacijom naliv-pera 'Parker, đ ko-
liko se može utvrditi, u Kini; prodaje se po 50 centi
u IraIllU, u SiIngapuru po 40 centi.) Buka oko kineskog
viška rada č upr-avo ovde.
ć ,svet" ć 'll narednim. godinama đ pos-
tati č ratište. č proizvodnja, piše
Marx, "prvo robnu proizvodnjru pretvara u opiŠtu, a
onda postupno pretvara svaku robnu proizvodnju u
č Veliki privredni (pTevrat !krajem devet-
naestog i č dvadesetog ć pretvorio je
ć svet" 'll izvozne privrede ikoje su pre po6ivale na
p'lan:tažnom, č illi Isezonskom radu nego
na slobodnom tržištu :kapitala i radne snage. Iz toga
naJStaJa evolucija dovela je u č i pedesetim
gocLinama do nacionalnih pokreta za nezawsnost i do
jakog ;porasta urbanizacije, infrastrukture ti obrazova-
nija. Apsolutno veHki hroj ljudi (dalko č samo mali
deo stanovniŠotva) koncentrisao se u gradowma, ali ć
SipOso:ban i voljan da !prodaje svoju radnu sna.:,ou. Na
osnovu velike ponude slobodne radne snage, ostala je
potrošnja na niskom nivou, dok je č porasla po-
tencijalna produktivnost. U suštini, ovo je nastalo na
osnOlV!U .izgradnje - od strane drlavnih tela - shstema
obrazova!l1ja, gradske i industrij,slk:e infraS!trukture i dru-
gih IUJSIluga.
,Potencijalni vtišak: radne snaJge je veoma veliki, dok
je ldkalna č klasa, 7Jbog č za vre-
me kolonija.lirzma, slaba. Prvobitno su JlIDogi multina-
cionalni koncerni zahvatHi ovu jeftinu ponudu radne
snage da bi zameniJd. uvoz, a danas ć izvoz u
druge nerazvijene zemlje i u razvijeni 5IVet. Ova faza
stranih investicija tek č ali je, zbog poraS!ta ibo-
gate ponude radne snage, veoma verovatan njen nagli
porast. Za multinacionalne koncerne postoji velIiika opas-
nost od socija1izma jJi držaV'Ilog kapitalizma, koji spre-
č transformacijIU robne :proimodnje u kapitaListiaku,
tj. predajru ć azijskih i egi:pamslk:ih kraljeva, etrurskih
teokrata i dr. nad. kolektivnom radnom S!l1agom, multi-
nacionalnim koncernima.
Velike fiirme ovog sveta se č ()IVe razne iz-
vore ć 'rasta, ali pre na č č nego
da vratove. One pmnaju đ zavis!l1ost i
2 K. Marx, Kapital, t. 2, Prosveta, Beograd, 1977, str. 38.
276
nastoje da đ sebe ,podele č a da ga ne' lUllište.
Na taj č njihovi profiti :postaju.vsve zavisni
od zemalja njfrhovog porekla lJ. sve VIse zaWs!l1l od. svet-
ske prirvrede. Sulkobi đ fimli .na osn?V'll
nosti se pretvaraju u razraounaVa!l1Je oko mternacJ.onail.-
ne č podele tržišta.
Internacionalizacija kapitala
Druga vel!ika poluga za koncentracitu centraliza-
ciju kapitala je kreditni sistem. Stvaranje Jednog svet-
skog tržišta kapitala još je u č ako ,se, pro-
duži razvitak u dosadašnjem tempu, svetsiko tTZlste ka-
pi1:aJla .uskoro ć postati faktor od ć č u
svetsikoj privredi. . . .
Multinaciona1ni g.istem koncerna 'l.
trž]šte kapitala treba posmaJt:r:a1i proZI-
ć razvitak. koncerna
krartkorofuim zajmoVJID.a, kOJa nastaje IZ stalnog,
kada posve uravnoteženog pri:liva i odliva
nacija, podstakla je internacionalno bankarstvo l time
pomogla integrisanjru. ž Du-
č potrebe za l
kreditna s!posobnost su povecah .za mternaCl?-
nalndm Č li. akcionaI1sllnm kapltalom. To qe
č snaga slobodnog internacionalnog IkretanJa
kapitala. .. v· . k
Tržište eVToobvez,mca pnvlacI, na :pnm.er, ' a-
pital iz celog sveta č ,deo d?lazi iz
zemalja, č bogats'tvo 'll:. naftI Istoka l
rami dobici ,iz jugoiS!toooe AzIJe), konc:entnra ga u or-
ganizovanoj č i ć oga u preko
multi!l1acionalnih koncerna i drugih ..
nosi č intemaciona1nog kapitala i nJegoVIh pnvile-
gija. . v·v· al
Razvitalk internacIonalnog tržIstakaplt a omoguca-
va multinacionalnim ,koncernima ć zahvat u š đ
vine mnogih nacija, stvarct?je ć i.
duje fuzijama li. đ .srpa]aDJ'l.JIl!l. .Je
da se time st:varanJ.e Iden?teta :n-
teresa đ konkurentskih naclOnalmh kapItaJa, sto
je č sastavni deo ž
nog sistema koncerna. U glaVI ć ukazano
kalko je internacionalna konkureru:aJa tr-
žištu podigla - n<l;c1ona1ni?, na
cionatni nivo. Na shcan nacm s:tru
J8
privatnog kapitala, k'roz ioli preko jednog multinaClonal-
277
nog koncerna, podiže interes pojedinili sopstvenika do ..
UJk.uJpnog internacionalnog č sistema, i to
u onoj meri u kojoj njihov dohodak sve· manje dolazi
iz zemlje nj.ihovog porekla, a sve vi\Še iz svetske privre-
de u njenoj. celini.
EkspanzijIU č fil1lIli u prekomorSke kra-
jeve je, na primer, č proširilo internacionalno
spajanje fondova za investicije č sQpstvenika
akcija. Uz to su Amerikanci stekli akcije Č
koncerna Hi SIU dnvestiTali u zemlju i nekretnine ili u
druge S'Vojinske vredn{)lSlti u inostranstvu i prene1i su
time svoje interese od Sjedinjenih Država dalje u ceo
svet. Pri sadašnjJm izgledima industrijsikog ras-ta van
Sjedinjenih Država, i zbog društvenih i č pro-
blema unutar Sjedinjenih ·Država, ž ć se dalje ovo
rastIUranje plasmana kao jedna vrsta ibega kapitala. Isto..
vremeno su kapitafisti drugih zemalja pokupovali akcij-
ski kapital u Sjedinjenim Državama, ponudivši novac
multinacionaillim koncernima na regionalnom ili lokal-
nom tržištu i pri tom svoj nacionalni karakter
i postali deo internacionalnog ikapitala.
Nacionalni koncerni i nacionalni finansijski kapital
ć j e ć u !l"azvirtJru naoional!nJih
koncerna i naciona1rnog ikapitalizma na č XX sto-
ć Pre tog vremena ·postojalo je Č industrijsko
ć kao zatvoreni č pogon, sa malo ak-
cionara sa S't:rane. ·pokretima fuzionisania i razvitka na-
ciona1rnog ·tržišta ·kapitala za akcionarsid karpital poste-
peno se· stvarao moderni ikoncern, sa mnogo akcionara,
od kojih nijedan nije posedovao ć akcija.
. Mnogo se tpdsalo o proširenju svojine i o S!IIlanjenju
dI'Te!ktne :kontrole nad upravom ć od s,trane
sOIpStvenilka i o tome kako je to stvorilo autonomnu
koja ?ezavisno od č ka-
?ItahstlOkog ·karaktera prOIZVodnog procesa. Izgleda mi,
1pak, da je prikladnije ovaj proces gledati upravo u
pravcu, tj. sa SJ1:anowšrta veUkog kapitaHste,
a Je jedan. odsto š koji poseduje
vecmu akC1Js!kOg kap1tala. Model'Ill koncern je bio tvo-
revina za održavanje Kontrole oi đ kontinuira-
ne aikumu1acije njihovog bogatstva.
Stvarno se dogodilo da su bogati đ raz-
me?,ili i na. taj č isikovali č front.
Om se rusu odreklI svojih interesa, ć su ih. uopštili.
Umesto da bude uložen II jedan đ pogon, poro-
278
č kapital bio je podeljen na mnoge _pogone i na
druga ulaganja svojine, na primer, državne obveznice,
zemljište i nekretnine. Kon1rurencija đ u ovom
sistemu manje-više izravnavanje oplodnje kapirtala, i
svaki kapital sudeluje pri dodatnom rasturanju i oprez-
nom upravljanju, ć .prema 'Svojoj č u opštern
·društvenom višku Zadržani rivaliteti .proisti-
č iz nastojanja svakog pojedinog kapitaliste da .po-
stigne Č .oplodnjIU kapitala, ali !postoji i op-
-šti dominantni interes za ukupnu profitnu stopu.
Struktura koncerna i razv;itak menadžer.ske klase
oSipOsobili ·su kapital da delegira na druge kontrolu nad
radnicima i da se može p.oU2ldati da tržište i vlada obez-
bede stopu akumulacije i profita. U vezi s time Marx
citira Aristotela: "Gde g.ospodari nemaju potrebe da se
oko ovoga sami č tu nadzornik preuzima ovu č
a oni sami bave se državnim ili filoz.ofiraju".3
ć Platonovu misao, moglo bi se ć da SIU
saps,tveniei kapitala poddgnutd na mesto č dok
tehnostruktura vrši funkciju ć tI'lllpa. Interesi
Rocktfellera nisu više č povezani za StandaT.<i
OH, ali njihovo stremljenje ka akumulaciji nije se
njilo - č ove porodice studiraju ekonoID1Ju 1
bave se državnim poslovima u bankama ivladL
Multinacionalni koncerni i intemacionalni kapital
Ovako posmatrano, naoionalni koncern je poništio
kolektivizacijom "privatnu" svojinu i dao joj opšti dru-
štveni karakter, kao, u suštini ć č .ka-
pirta1 jedne klase. Bitni interes ove klase nije rat sva-
kog protiv svaikog, ć č potreba sviju da se
održi č društvo, tj. pravo mi. dohoda!k na
osnovu svojine i garancija ć ponude radne
snage da se proizvede ovaj dohodak. Na č naOin
multinacionalni sistem koncerna nasto}i da iUlkine na-
cionalni kapital i izgradi ,svetski sistem u .kome se u
ć meri nego ikada ranije, proizvodi kooperativno,
ali kontrola je nejednako podeljena. Kapitalisti ć kao
h'Tanioci društva, nadalje dobar ,deo d.obitka stavljati
II sopstvene džepove.
Bez multinacionalnog sistema koncerna, rast ame-
č evropskog i japanskog kapitala bio bi ugrožen
od porasta novili kapi,tala i od novih č al-
ternaJt:iva zasnovanih na ć produkti'Wlosti rada.
3 K. Marx, Kapital, t. 3, Prosveta, Beograd, 1978, str. 323.
279
.' .'
i:
Interesi ovih jedan posto mogu biti bolje š ć mul-
tinacionalnim sistemom koncerna, jer ovaj sistem poje-
dine njfih<YVe potencijalne verovnike preuzima i koopti-
ra, a druge istisi1ruje.
V,:,liki uticaj koji ovaj sistem ima na stvaranje in-
tern,aclOnalne klasne svesti na ,strani kapitala, neka bu-
'?e llustrovan pr.imerom č ć uspešnog
InJdustrijskog kapitaliste u nerazvijenim zemljama. Krat-
č može mu izgleda1i povoljnijim da ostane ne-
zawsan od internacionalnog !kapitala i da dalje razvija
sopstvenu inicijativu; ipak, njegoVIi. č in·tere-
si č su č Nezavisno od uspeha č
ć postavlja'ju se dva problema: nasledstvo u
upravljanju, i č mogu6nosti da se dobije ka-
pital za ekspanziju sve dolk porodica želi da zadrži SiVO-
je Uz to. ·stalna pretnja nacionalizacije.
Od1'l1:Ol II se ovaj kapItalista ,da se č ou muhinacio-
nalni koncern, može rešiti ć ovih problema. U za-
za profitonosne ali refleksi/bi1ne investicije u na-
Olonalnom ć dobija udele u multinaciona1nom
koncernu koji trguje na svetsikOllll tržištu' tako biva za-
š ć od srvih snaga koje ·stoje na puru' dnternacional-
nog :prava na privatnu svojinu. On nije više vezan za
svoj zanat, ili za svoju zemlju. Vitalna spos.obnost nje-
govog ć ć hiti š ć vezama s mW1inacio-
nalnim konce:rnom, a on sam može ostati u svom pre-
d može ga i dalje voditi. Osim toga, smanjuje
se n3egova potreba za 'šsvajcarskJm banikoVil1im kontom
i put.evima da izbegne obaveze prema sopstvenoj
Ć da n;jegov ,kapital dobija osobite predno-
sti kapItala. Mada sva!ka država, kad je č
o sVOljih granica raspolaže
apsoJutmm suveremtetom, most'rani kapital je š ć
praVIlom "mkakva konfiskacija bez odštete".
. đ poka2JUju se č za svakog ka-
J?I1wstu u svetu .koj:i traži zaštitu i ć rast. 'Po mo-
Jem š to doprinosi razja'Šnjenju zašto ,kanad-
ski d evropski kapitalisti daju prednost pozi1:ivnom od-
na . č . eks:panziju (što č .da sami po-
nego negativnoj reakciji, .da se,
namne, hloklra č prodiranje. Ja smatram da bi
Japanski kapital mogao ć č putem. Ko zna -
Ž d r;t'stka ekspanziju spolja,
da bl održala SVOJU moc U zemlJI; prema tome, u ime
nauke i ,tehnologije, ona širi ruke prema multinacional-
nim koncern±ma.
Ukratko č svetski bogataši imaju jak ,interes
da se č u proces internacionalizacije da bi odr-
280
žali svoje pozicije. Sloboda da se u
tržište kapitala i da na njemu 1konk.unsu, omoguCUJe
im da oplode svoju imovinu
nacionalndh vlada, tj. kontrolu vecme. Ih ovo
od nesigurnOsti pojOOinih tržišta i vlada l stvara
interes za održanje č sistema II
Stalno ć agregirani profit ć podeljen đ nja-
ma, manje ili više ti skladu sCI;' njih?vim
se konkurencijom postigne Izravnavanje svet-
skih profitnili stopa.
Internacionalna podela rada
Kao što je prikazano, tržišne snage dovode kon-
cerne i kapitaIDs-te do internacionalizacije i do ć
prizIDavanJa harmonije njihovih interesa. Lstovremeno
one cepaju č ko1oj se. ć kOo:,Pera-
dja pri'karuje kao ,rastuca PrOSIrenje tr-
žišta ć .delom ne pomaže da pro-
meni i ć U mnogim č ono lm pre
odumma njihovu sigurnost i s1aibi1nost. . v' .
Multinacionalni sisrtem koncerna, da bl preZIveo l
da bi se ć mora održati profitnu stopu. To, u
č liniji, zavisi .od stanja na ž š i od
razmaka đ produktivnosti rada, l udela kOJIl rad-
na snaga sme da kontroliše. Kapital može biti ugrožen
od!bijanjem radniika da rade efikasno uz "razumnu na-
jamninu" i. na kraju, č revolucijama bi
uništile privatnu svojiinu kao ·osnovu dohotka l Inves-
ticija. .
Radi održa'llja razdvajanja đ rada l kontrole
kapital je stvorio prošd::enu da
bi radnike S!pojio ou prOizvodnJI, all razJedmlO nJih<;yvu
ć Kapital na č nivou koristi držal\liIllU
kn:-atiju za održanje - silom i1i - ops:ti
h
strukturnih uslova koji bi .pokrenuli radnIke da rdu
svald dan na posao, kao i da priznaju
liste i njegovo pravo na viši bIlo.
č efikasnosti ili u VIdu karrnata l diVIdendI.
Struktura koncerna: "divide et impera"
"Kao što su voJsci potrebni oficirU i podoficiri, tako
su i masi radnika koji rade zajedno pod komandom
istog :kapitala potrebni iJlIdustrJj s:ki viši oficiri. (uprav-
nici, managers) i podoficiri (nadzornki, Arbettsaufse-
281
·'j
her, foremen, overlookers, contre maltres), koji za vre-
me' procesa rada komanduju u ime kapitala".4
Na raznim ·osnovama multinacionalni koncern.i od
radne stvaraju lokalne hijerarhije, koje
nadzrlru dneyne đ up_
rarve za naCIOnalnih đ grana i,
na vrhu, strateske centrale zasrveobuhvatno đ i
usmeravanje ć budžetske .kontrole. Na dnu ove
vertikalne !rijerarhij.e stoji radna snaga, podeljena na
naCIOnalnosti. Napredovanjem u ovoj pirnmidi
nac'J.onalnost posrtaje homogenija i sve više severno-
evropska .
Frunikcionisanje ove hijerarhije ima dvostruki kaTak-
.. č ispu:'-java funkciju koor.dinacije i ujedi-
nJavanJa, sto Je nuzno svuda tamo gde mnogi zajedno
rade, a č ispunjava funkCije koje proizlaze iz
đ rada u č proizvodnjd. U kapita-
društveno o 'Svojoj delatno-
sti, .svoJIm masmama ili SV01ID.e proizvodu. on posmartra
srvOJ rad kao nešto što radije ne bi radio kad mu ne
bi ?io potreban novac. ć da on sudeluje dobro-
volJno, svaki dan je stalno č s radnim
vremenom. Kapitalista ili njegov zastupnik: pokušavaju
da pokrenu radnike da č nešto što ne ihi želeli da
rade, a radnici pokušavaju da to ne urade.
Drvostroki kaTaJkrter ove tehnostrukture odražava
podele rada, ·koja se zasniva na spe-
CIJaLizaCIJI IZ kOJe č ć produktivnost i deli-
č lU principu "podeli pa vladaj". kon-
cerna Je struktura koja služi, u suštini kontroli stru-
informacija. Jaka verti:k:a.'lna omogu-
lako š informacija prema gore i nare-
đ prema dole; Jakom horizontalnom komunikaci-
jom 'Ila vrhu ostvaruju se đ akoije. Na dnu
piramide je razbijena horizontalna komUDJikacija, tako
da 'Se ć ne može ujediniti protiv manjine. To se
ostvaruje ć niza piramida u kojima predsednik
nadgledava IZvestan broj osoba, od kojih svaka ponovo
nadgledava na ž đ broj osoba itd,
sve dok nIJe mtegnsan u. veliku piramidu koja se
sm od centra. Svaki ,pretpostavljeni kOlIltro-
sredstva rada i đ osoba koje su pod
nJlm.
. U princtpu, svaka osoba može komunicirati bez ob-
Zika. na kom mvou, sa svakim 'Ila istom nivou' koji ne
4 K. Marx, Kapital,' t. 1, Prosveta, Beograd, 1978, str. -297
-298.
282
pripada njegorvoj grupi, samo preko p.retpostavljenog
na 'stepellJi.ci. Što se više napreduje ć doz-
voljena ć pokretljivost, ć i . odgovornost.
Na samom dnu lestvice lji\.ldi 'se cene na dnevnoj ili
Č OS'llovi i imaju neZJllatne šanse za đ
nde, ć lU usko postawljenim granicama. .Na nivou
manadžmenta IjUJdi č karijeru; đ je č
kivaJlla Jc.runa njihove efiikasnosti. Što ·se vilše napre-
duje, sloboda ·kretanja je ć utoliko je ć i .odgo-
vornost. Ljudi ć biti dvostruko đ ć da
je s višim položajem povezalIla i ć plata. Osobe na
SfI'edini ili na vrhu, imaju položaj. il.ti "job" i dobivaju
ne .najaiII1l1li:nu, ć platu.
Vert:iika1rno raslojavanje ,kO'llcerna č na pode-
li đ wnnog i č rada. Intelekrualne funk-
cije na višem rangu gomilaju se na vrhu i neS'taju na
dnu piramide. U 'Prirodnom te1u su glava i ruka đ
sobno povezane. U koncernu se dele i postaju smrtni
neprijatelji. Iako mu1tinacionaln!i. koncerni ras!podelju-
ju p!I"oizvodnju u celom svetu, .oni đ š koo:OO.i-
naci1:u i planiranje u č gradovima i zadr.žava-
ju za sebe ć i dohodak privilegovanih.
Na ;taj č je ć prostorne podele ·rada
oslabljena ć baze. Svalka nacionalna iId regionalna
radna snaga vrši specija1izorvanu delatnost, č
samo za integrisanu celinu. Radna snaga pak nema
pojma o orvoj celini. Njena integracija sa drugim gru-
pama nije nikakav samostalni č ć č đ (gla-
ve), koji ih drži za:jeooo. s·a drugim gmpama su
strana .i eksterna stvar. Č i njihove nacionalne đ
- njihovi .državni službenici i lokalni pretIposrtaV'ljeni
ć - samo su posrednJici u jednom .srvetSlkom
sistemu, č SIll od infOlmacija nužnih da bi po-
stigli bilo kakav pregled. Nacionalne tehnostruktu:re su
u prorti'VTOOnom položaju. S jedne strane, nalaze se u
srukobu s vrhom piramide u pogledu svojih želja za bo-
lJim položaJima, ili u pogledu nacionalne identi:fii'kacije
sa svojom domovinom; s druge strane, đ :su
i zavisil1e zbog nedostatka preduslova č mo-
ć - info:rmacija i novca.
Vlada prividno raspolaže č suverenitetom,
ali je č u srvojoj stvarnoj ć i stalno se
ogleda s internacionaliI1j,m koncernima u boI"bi za teh-
nologiju i kapital. DI'Žava ostaje S'laba, đ dik-
taru budžeta, najstrožijem nadzorniku u đ č
.kom društvu. Ekonomija koncerna pokušava OVlll dile-
mu da reši na ć č za rešavanje njenih pro.,
blema je potrebna č država, ali ona
283
č da država đ pod uticaj ć koja
ž for:maln?m drža-
VI. Sve dok IZ proIzvodnog proce-
ona razvI]!L osposobl]enos t za stvaranje kapitala
tehnologIJe. Država mora .izmoliti kapital i tehnologi-
]u od centrale .. koJ?-cerna. V;pravo u ovom procesu, u
ko;ne ona dobIJa ć đ :se da
drzava ponovo zaVIsna. Internacionalna podela ra-
da ruku. i jednu ruku. od druge i .ti-
me SllabI ?tpor protiv kontrole kapitala.
:Slabl]enje dTžave ]e mac isa .dve oštrice. On uzima
V'ladI da ispuni društvene potrebe koje za-
aktivno po11poru i razumevanje Sita-
nOVIhl.stva kao celine. Dokazani efekt č ra-
đ ć koja država ne može ispu-
č ć otJpor i za-
P7Isil]ava]u kapital na otvaranje novih,
lOS IZvora, kao prostornu industrijsku re-
zervnu aI'IIhl]u. Tako se č č .priroda in-
dustrijal!izacije ć sveta".
v . Š hi potencijalno pobolj-
:poloza] I?o]edinca, ali radnicima visoko raz-
ono .. Izgleda kao razjašnjavanje oiko rad-
mh mesta, Jer su nJihova radna mes.ta i dohodak stvar-
konkurencijom, utoliko
w.s,: ]e n: teret đ Siro-
masm, napustem krajevi, l1a!stali, na primer ·kada je
zanu:la tekstilna indus!rij.a. na Drža-
va, ,.mogu se .danas pOJaVItI u svetskIm :razmerama. Bu-
duCI kapItal grupu radnika dru-
procesu "umstavan]a isagorevanja poljo-
pnvrede , napredne grupe su prisiljene da .padnJu u ne-
do naredne upotrebe, ako je njihov otpor
oslablJen.
č karakter kapitala
Kao š siromaštvo u Sjedinjenim Država-
ma ?va] proces se č kad je č
o radno] broja lJudi, koji se
ne mogu pnlagoditI procesa i koji
su . u kvalifikaClOnO] .strukturi radno ne-
sposobm, rasIp,a se. Istovremeno je podstaknuta ona
grupa koja, iz. bojazni od otpuštanja, obu-
hv,:ta. Ka.pItalIzmom izazvan porast po-
trosp]e nOSI Istovremeno i neljudskU izgled. V
drustvu zasnovanom na ne]ednako1 .podeli ć i na
284
privatnoj ignoranciji, novatori apeluju ille na ljudske
potrebe, ć na ekscese i neumerenosti.
Ptroduži li se ekspanzija i đ prožimanje
multinacionalndh koncerna, ć takva svets.ka pri-
vreda u kojoj ć u ·vodecim granama zagospodariti gi-
gantski svetski koncerni, koji ć đ konkuri-
sati vrbovanjem i inovacijama. Prošireno tržište i pri-
ti·sak na cenovnu konkurenciju ć veoma verovatno do-
vesti do ubrzane stope inovacija u svetskim
ma. Ovo ć opet č da ć stvorena nesigurnost zbog
ova!kvih promena zahtevati ć sredstva za istraživa-
nja i inovacije. Ovaj "feedback" može dovesti
do Č konkurencije, č ako vlade forsi-
raju rast subvencija za istraživanje i centralizaciju inter-
nacionalne komunikadje, što ć da se najed-
nom zahvati ceo svet.
Internacionalna konkurencija ć verovatno, životinj-
skim nagonima multinacionalnJi.h koncerna, ako ne ipO-
ć a ono, u najmanju ruku, gajiti i stalnim razara-
njem starih potreba i želja i stvaranjem novih, dovesti
do revolucionarne konS'1:rukcije svetske privrede. Stil ži-
vota sadašnjih naprednJih centara ć se na perife-
riju, a za ć ć se nove potrebe .i želje.
Ovo ć se ponovo proširiti, u .permanentnom ciklusu ino-
i zastare vanj a, i 'Ila ostatak sveta, što je Schum-
peter č nazvao "kreativnom destrukcijom" .
"Glad je .glad - piše Marx - ali glad koja se uto-
Ljava kuhanim mesom, ć noža i viljiUŠlke č
je od gladi koja ć lJ.'lU.ke, nokata .i zuba guta sirovo
meso".s .
Neverovatni tehnološki napredak kapitalizma podre-
đ carstvo pri-rodne nUŽllost.i i zamenjiUje ga istorijsKi
proizvedenim .potrebama. Nes'1lilIllIl!jdvo je mulrt:inaai{)[la:lni
koncern s·talno ć organizacija, koja unutar jed-
ne generacije proizvodi potrebe, uništava ih i stvara no-
ve potrebe. Nas interesuje pravac ovih promena. Na
č č nove manifestacije ljudsike ć i no-
vim ·tehnološkim promenama iza2vano ć č
ka II sistemu koncerna - imajiU suprotno č Že-
Ilje se đ u jednostranom pravou, i porast po-
treba i s·redstava za njihovo zadovoljenje dovodi do
nestašice potreba i sredstava. Bez obzira što postajemo
bogatiji, mi Žlivimo i dalje odruike .do usta.
V veld!kim gradovima Sjedin:jenih Država u kojima
je postignut ć dohodak po .stanov.niJru, prestaje po-
s K.. Marx, Osnovi kritike č ekonomije, I, Prosveta,
Beograd, 1979, str. 12
285
,
, -
-],
"i
j"
i
'1
l'
treba za ugodnim stanovanjem i svežim vaz:duhom, dok
auto postaje numost.
č se ć II špi:J.ju, koja je, đ otro-
vana smrdljivim kužnim dahom civdlizacije... Sv1etlo,
životinjska č ć (pIreIStaje da bude potreba za č
Zivotnim elementom postaje mu prljavština, to propa-
danje, truljenje č kloaka (to treba doslovno shva-
titi)
Ov:o gotovo doslovno odgovara Njujorku, .domovini
multinacionalnih koncerna. č Bowery se č
sa Wal,l Streetom, a FIifth AIVenue vodi u Ha1rlem. Iste
suprotIno.sti đ siromaha i bogataša se u
nerazv.ijenorn č svetu, u kome su mala OIS-
trva savremene potrošnje okružena č siromašt-
va. "Divljak 'll ć se ne ć više stranim... nego
riba u vodi. Ali podrumslki stan siromaha je neprijatelj-
m, kao đ sila koja !pOseduje 9f:an, koja mu ga ·daje
ukoliko je on njoj dao svoj marvi moj".
Kada bi nerazvijene zemLje, umesto ovog per-verz:nog
modela rasta, pokušale da proizvedu u velikoj meni niz
osnovnih potrošnih dobara, mogle bi ć broj za-
poslenih -i smanjiti najgore oblike !SIVog siromaštva. Mogle
bi pri tom da koriste tehnologrjIU Jeoja je pomata dece-
nijama i bilo bi im potrebno, na osnovu proizvod-
nili perioda i standardizovanih proizvoda, manje kapita-
la po ip!I'owodnoj jedinici. One bi imale man'je potre-
be za multinacionalnim koncemima, č SU č -
prednosti ć delom u ponudi najraznovrsnidih pro-
izvoda i novih dobara.
Država
u tOlku Pax Americana velili koncernd svih zemalja
č su, kao što je č fo:rnnulisao državni podse-
kretar Anthony Salomon, ,,svet posmatrati 'kao svoje os-
trige". Ipak, do danas taj svet im ille pripada. To što je
kapi1:alizam č idealne nacionalne granice, nipo-
što ne č da ih je on i !Stvarno č Nacionalna
država je bila bitan sastavni deo sistema pod kojim se
kapirtalizam razvio, i danas se ona smatra ikao prepreka
rastu kapitala koja se mora savladati. Nacionalna država
ipak p!I'ed9f:avlja strukturu ć koja može internacio-
nalni kapital savladati samo ako mobiliše nove osnove
ć za svoju POtPoru.
6 K. Marx, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Prosveta, Beo-
grad, 1977, .str. 77. .
286
Multinaciona!lni koncerni (i njihovi sopstvenici) č
samo jedan sektor š illekolik,? s
velikom ć ali sopterecenom prosloseu l- ogramce?R'm \
sposobnostima da č nužna dobra. PrvO,Oilll se
moraju. Č s malim ć .ga cltr-žavnom
birokratijom i kolOIHjalnim ostacID:na, č se nacionali s-
Č stavovi slllProtstavljaju napretku svetsikog kapita-
lizma; drugo, mora jill se č s manJ'inon:;
direktno ili. indirekmo njili !Tadi i mora !prihvatitI nJIl.-
hove ciljeve i đ i, na :kraju, ·s ć
stanovništva, koje se nalazi van njilio:,"e l
u veHkom obimu izm:eto od prednostI "modernIZacIJe .
Istorijska uloga države
U č se kapital povezao s
suverena, protiv feudalnih klasa.
stem je ubrzavao isterivanje sa zemlje, bl
ih č sl()lbodnim. najamnim !Ta!dniclma u
Ljudi su bili đ od u ,dvostrukOII?-. SmI-
sw: bili su đ feudalnih zahteva na njihovo
vreme, i nisu imali nikakvu sopstvenu SVOJinlU, odnos-
no nikaikViU dru.gu alternativu nego da za druge.
Internacionalna privreda je u tome Lmala dve
č funkcije: 1) komercija1izovala je pri-
vredu, tj. pretvorila je č ,P'TlJvredu
ja proizvodi rdbu za tržIšte; na taj naolD. Je koncentri-
sala zemljišni posed i č radnu snagu slobodn0l!l;
2) prenela je akumulacijlUkapitala na malo NacIO-
nalni rivaliteti - č ?acIJa đ
u posed dobara Azije i blaga l SI-
stem - bili su osnovne č snage kOJe Je unala
č tklasa u nastojanju da. ć tržište
i po9f:ane bogaJt'ija. U ovom Č velru
to je postalo naj!Vliši cilj. U ka<;la Je
na bila osnova za akumulacIjU kapItrua, tj. likvidnostI,
posedovanje zlata je bilo jednako dobitku ć da se
postane kapitalistom u tržišnom sistemu, u kome se
obrazovala bogata ponuda najamnih rad.n.ika.
Ako je u pl'Vom periodu .svetske.
i ć spoljna trgovma u sl:m.bloZl [
krune stvorila industriju u drugoj fazI svetske p!r.l:wede
(kraj XIX i č XX je .. stvorila
trgomu. Industrijska l JZYoz !TO-
be stvorili su illa stepemma kapltalistiokog
razvitka sistem koji je č na internacionalnoj spe-
cijaHzaoiji. Jeftina ;potrošna dobra bila su, slikovito re-
287
iJ
1:
,
,
;
I
11
.;
1
'\1
č teška artiljerija da se rascepi i sam veliki nnesJki
zid. Ipak, pojedine zemlje, koje se danas č kao
rami-jene, bile su u stanju da se odbrane od prodora
Britanaca, i to uspostavljanjem nacionalnih carinskih
pre.preka protiv razorne snage britanske industrije. Po-
je bila državna Slila da uspostavi kapirta-
lIzam, pošto se: a) pobrinula za snlabdevanje industrije
radnom snagom; i b) za ·koncentraciju kapitala u jednoj
kJasi koju je štitHa, subvencionkala i đ na
druge č u jednoj klasi koja j.e. hila spremna da
kaJpital tlJPotrehi za proizvodnju, dnvesticije i za č
delatnosti.
: š iD;dustrije i razvitkom 'kapirtalizma,po-
deljenog na nekolIko sektora, moga države :se iznova
promenila, kao i njene metode. Prvo, država je produžhl.a
da štiti nacionalni kapital od inostranstva {imperijalizam,
ratovi, subvenciJe itd.), ć sreditnJu
je, od liberalne ide()llogije ć mira
l ,blagostanJa, dovela do dva !rata i jedne depres,rje.
Drugo, država jesve više U1Jima1a zadatak da :kOO'l1di-
nira kapitalizam na jednom lVišern nivou Dd fi'Žilšta da
bi se prim.enO!ID. takvih sTedstava .kao što su
i že1jemice, antitrustovslko zakonodavstvo, reguli:sanje
radnog vremena i č politika i plandranje sma-
njti!la nestalbillnost i !rasipanje usled neplanske Ikonlruren-
cije. ć ona je morala odgojiti radnike za trajno
primanje .kapitalizma, što je trebalo ć obrazova-
njem sinddikata, potporama za nezaposlene, ć
društvene sigurnosti itd. radi poboljJšanja dobrobH.i
radnika, UIl zadržavanje č odnosa.
Aktuelni č problemi
Danas kapitalizam mora, !PIe svega, smanjim kon-
fliikte đ nacionalnih kapitalJ:irzama, koji su u po_
č č razvitak, a docnije ga
Siprecavali. Sem toga,IStovremeno mora zadovoJjenjem
naprednili radnika u industrijskim zemljama i otvara-
njem lTezervne aTmije u nerazv.ijenim zemljama, održa-
vati tržište rada. Tri glavna uzrolka š ć za interna-
cionalni 'kapitalizam leže 'llsuprotnostima đ cen-
tara, u ;konkurenciji đ centara i periferije i u sup-
rotno'S1Jima 'I.lI1u1:ar centara.
. Suptrotnos-ti đ centara: 'llIP.I1kos prisutnim gor-
.kim .uspomenama na svetS'ku privrednu krizu i rat, ni iiZ-
daleka nisu nestala nacionalna rivalstva - .zalaganje
država za zaštitne carine za nacionalni kapital, radi
288
đ njegovog rasta. Ne ostaje samo 'Problem
đ razlIika đ sila "slobodnog sveta", Sjec
dinjenih Država, Evrope i Japana, ć ru.siki i kineski
izazov. Uz ·to su kapitalisti nerarzvijenih zemaJlja, iako
uopšte sIlabi, u posebnim č veoma jaki (kao,
na primer, prekomorski Kinezi, Fili.pinci i ve1iJki indij-
ski ·kapitalisti) i mraju biti inrtegrisani na bilo koja na-
č u nadnacionalni sistem.
Pri tom nije č samo o pitanju da se rat me-
đ rivalima, ć o daleko težem problemu !ffiraranja in-
ternacionalnog aparata upravljanja za izJbegavanje .dep-
resije i inflacije, za postizanje raViIloteže đ velikih
i malih i č naklonosti kapitalista Ida se pre-
puste svojoj .i!ndividualnoj SIIlazi i lukavstVu umesto do-
govorima i kooperaciji.
Kon1rurencija đ centara i periferije: 'llIpr.kos
razvijenosti kapitalizma siromaštvo .ostaje č
jan problem razvijenog sveta i đ ć prob-
lem u nerazvijenim zemljama. Č i č
proroci ne vide nikakav napredak u ć 30 .iLi 40
godina na ovom č što je za č pi"edvi-
đ č dugo vreme. č mase, .koje su
do sada bile ujedinjene u nacionalnim .pokretima za
nezaIVisnost, sada su zbijene u mnogo č pokJretirna
o1lpora. Sjedinjene Države su se danas zaglibile II takvo
č a mogu se predvideti još i neka druga.
Istina je ·da su multinacionalni :koncerru, u izvesnom
stepenu, Old rata profitirali, ala Dljdhova .dalja egzisten-
cija .zavisi od rtoga da li ć im uspeti da održe pod !koh-
trolom pokrete otpora.
Suprotnosti :unutar centara: za !postizanje .svetskog
integracionog sistema >koji se zasniva na odnosima pI1i-
vatne s,vojine, potreban je prošireni ć aparat,
koji upravlja i koji se, ako je potrebno, ibori za njega.
U poslednjih dvadeset godina Sjedinjene Države su
stavile takav aparat na raSjpolagantje. đ zbog
mnogih unutrašnjih č č izgleda
da je on danas sve manje u stanju trla preuzme ovu
funkciju. Pod č podrazumeva se, izme-
đ ostalog: revolti Crnaca, izJbegavanje dela najnaprednije
omladine da prihvata delatnosti za koje su č veliki
broj pokreta kao što su, na primer, revolucija lU kulturi
i đ žena, kojli odbijaju UkupDlU društvenu
StruktUI1U i sis·tem vlasti na kome ona č zatim,
nizak moral u vojsci i drugi problemi (zavis;nost od dr0-
ga) ,koji mogu uskoro poprimiti č forme.
19 Marksizam u svetu 289
lj
'i
!
,
· . Sve to ć na ono što je Crane Briuton ;ll svo-
joj stuwji revolucije identifikovao kao tIli 19.1aWle ka-
raktenisttke ć "ancien regime": finansij'Slka
kriza gradova, Idržava· i na internacionalnom nivou
upr.kos poraslog bruto društvenog proizvoda; preokret ..
intelektualaca u pogledu njihove vernosti .sistemu i ;gu_
bi-talk lSamopoverenja u ć Iklasi. Zbog toga ne
č đ da se širi đ da :kapitalizam nije
Č kris.tal, ć organizam sposoban za promene. Jed- .
ni su puni najde, ć je a manji ·deo ima
sve da izgubi.
Ukratko č mišljenja :sam da" premda je prva
I1U.D!da (pedesetih d šemesetih godina) pripadala multi-
nacionalnim 'koncernima, ć runda (sedamdesetih
i osamdesetih godina) ć poprimiti potpuno č
tOlk, jer se ostvaruju pameranja od privredne integra-
oilje, na č borbu. Izgube li Sjedinjene Države
svoje pozicije prevlasti, mogli bi Ewopa i Japan poku-
šati da po8'tanuzamena za č hegemoni1u, ali
2lbog njihovog gospodstva u inostranstvu bije ih loš
glas. OSE .toga, njihova vera u rast, .kao rešenje svili.
pdblema, pokolebala se - svi se oni č sa
č problemima unutrašnje politike kao i Sjedinjene
Države, koji u suštini proizlaze iz č da 25 .godina
blagostanja č ratom i depresijom rastvara č
njavanje ·kapitalizmu i da privredni rast ;ll ·kapita:lizmu ne
mdovoljava i ne ispunjava ljudske potrebe. K.ey:nes je
u dislmsiji o kapitalizmu ("Essays in Per.suasion") jed-
nom. ovalko to formuliSao: "On nije lep, on mje prave-
dan, on ni1e 'Pun "vrlina - on ne pruža nilkaJkva dobra".
Mu!lttitnaciOlnailinti. koncern je IJJJjegova labudO\Vla pe-
SIlIla.
290
(Stephen Hymer, "Die Internationalisie-
nmg des Kapitals", u: Otto Kreye (ed.),
Multinationale Konzerne, Hansen, Moo-
chen, 1974, str. 11-39)
Preveo Marijan Hubeni
M. ·K. Bllukjna
NEJEDNAKi OPŠTI EKONOMSKI RAZVITAK
DVA Č CENTRA
1. Bilansi .maga u industrijskoj proizvodnji .
Suparništvo đ dm.perijailiizma č
je zbog njihoV'Og nejednaJrog razvoja. đ 1950. i
1976. godine č porest !industrijske proizvodnje
iznosio je 4,2 odsoo uSAID, S odsoo u Zapadnoj EVl"opi i
više od 90dS1JouJapanu. Uopšte, SAD su ispod svojih
ta.krnaca, maženo itl stopama .rasta, a1i. č pore-
đ ·stopa rasta impeI1ijalizma nOV1Og i starog sveta ot-
kriva č jasma perioda: u SO-im gO'cI:mama mdu.striJj:sM
razvitak zapadnoevropskih zemalja bio ispred Sjedinje-
nih Država; đ 1962. i 1967. godine č godiš-
nji porast osetno je pao na samo 4,4 odsto, prema 5,9
odsto u SAD;. industrijska iProizvodnja II SAD rasla je
č 1,5 odsto godišnje đ ,1968. i 1971. godine,
dok je prosek za Zapadnu Evropu bio 6,4 odsto, uklju-
č š 7,2 odsto za č tl1Žištešestorice; na kraju,
od 1972. do 1976. gocline č godišnji porast indu-
strijskeproizvodnje u SAD je iznosio 3,2 odsto, prema
2,9 odsto u Zapadnoj Evropi i 2,6 odsto za (Zemlje deve-
torice.
l
Svetska ekonomska kriza je II SAD izbila nešto ra-
nije nego II ć zapadnoevropskih zemalja. Godine
1974. ona je izazvala pad u č proizvodnji.
I
l č prema: UN Statistical Yearbook, 1962-1968;
The Economic Position of the Capitalist and Developing Count-
ries, 1967-1977 (in Russian). .
291
Jl
'JI J<
ji.
l!' .,
U prvih šest meseci 1975. godine Zapadna Evropa
je bila đ otbiljno đ krizom: zapažen je pad·
u privrednoj aktivnosti j dalji rast inflacije i nezaposle-
nosti u ć zemalja ,BEZ. U toku 1975. godine, indu-
strijska proizvodnja je pala u .Zapadnoj Evropi za 5,9
odsto, dok je podatak za č tržište iznosio 6,1
!Odsto. U S:AD, gde je uopšte proizvodnja .rasla brže nego
lU Zapadnoj Evropi, efekti krize bili su ozbiljniji (pad
od 8,9 odsto u 1975. godini). Krajem 'godine svetsko ka-
č tr.žište nalik je na šumski požar koji se po-
stepeno širi. Tu i tamo, mbijali su plamenovi, na drugim
mestima bili su stubovi dima, ali žeravici je trebalo du-
iŽe vremena da izgori ispod sloja pepela. Godina 1976.
je bila godina izrruzitog Tasta industrijske proizvodnje:
u ,SAD za 10 odsto, u zapadnoevropskim zemljama za
6,3 odsto, u zemljama č č tržišta za
6,5 odsto.
Posleratni ekonomski razvitak u ć industrijskih
regiona pokazuje trendove sinhronizovanih industrijskih
ciklusa. Krize 1957---<1958. godme bile su u prvom redu
č i britanski fenomen; č talas, od 1965-
-'-1967. godine, zaihvatio je ć zapadnoevropske
zemlje, dok je od kraja 60-ih godina kriza pokazala
tendenciju da postane univerzalna. U 1970--1971. godini
odigrao se pad proirzvodnje u SAD (za 4,2 odsto u 1970.
godini, koji je s,ledio nulti rast u 1971.) dok su zapadno-
evropske zemlje zabeleiŽile nematan pad :stopa rasta. U
1974-1975. godini .kriza se osetila u sva tri imperijali-
č centra, iako rruznog stepena i u raznim periodima.
. Naravno, ne treba preterivati u pogledu sinhroni-
zacije ekonomskih ciklusa. Još postoje faktori koji pro-
uzrokuju nejednaki razvitak č zemalja i
privrednih grana, 'kao i opšti objektivni zakoni koji
upravljaju ovaj č proizvodnje da se manifestuje
na č č Prelaz na ekonomsko oživljavanje
krajem 1975. i 1976 . .godine bio je ć u
Taznim industrijskim ,granama, i mnoge tradicionalne
jndustrije ž đ č đ č opšta ma-
šinska, tekstilna, prerade drveta i druge) bile su č
i krajem 1976. godine još ispod svog pretkriznog vrha.
Region ekonomskri mzvijeIl!iJh zemalja đ jasno ot-
kriva dve grupe zemalja, 'koje se č razlikuju II
stopama rasta. iV SAD, SR č 'll Francuskoj i
Kanadi pretkrizni maksimum je bio dostignut 1976.
.godine i tamo je bila č investiciona delatnost,
dok 'su se BritaaJija, Italija ii Japan podizali iZ depre-
sije relativno sporo.
292
%13
12
II
10
9
S
7
6
3
U '957 1955 1959 I%U 1%1 1962 1963 1964 1965 1967 1969 1970 1971 1972 1973 197-1
-I i ; 1 I
J , I
I ,. , I
\ I ' I
1 J ' I
1 , ' I
, , '/
-2
-3
-4
1 ,
I'
V
-5
---- SAD
-lo
- EEZ (dcvel zemalja od 1970)
Grafiko1l l
Dinamika industrijske proizvodnje u SAD i EEZ od 1957. do 1974.
(u procentima).
13
12
1 \
,
,
,
,
,
,
,
I
I
,
I
fl
P\,
\
\
\ ,
\.-
II 1",71 I"'S 1'1,,, 1%1 1%2 1%, I'Jh.J l'.lh5 1%10 1%7 I%'.l 1970 1971 l'.ln 1973 197-1
V . . \j T,
_. - V. Britanija - - - Francuska --SRN
Grafikon 2
Dinamika industrijske proizvodnje u Britaniji, Francuskoj i SRN od
1957. do 1974. (u procentima).
Z93
t
r
I'
Nejednakosti č razvtit.1m su se manifes- - ,;
-tovale u izuzetno mahnitom rastu i padu stoPI! indus,t-
rij skog rasta (videti grafikone 1. i 2). Ranije, napredak
zemalja je bio stabilniji.
Lenjin je đ vezu đ ć i sfera uti-
caja' suparnika, s jedne strane, i č skokova u nJi-
hovom č neuravnoteženom razvitlru, s druge
strane. 'iŠtO su ć razmeri proizvodnje", pisao je lli
što s'll ć krugovi š č im koje se č da ih
,s1uk 1:0 SlU ž š ć fl'lllktuacije".
.u pogledu intenzivnijeg rasta ISR č II pore-
đ s partnerima -BEZ, treba se podsetiti, da ovo pri-
kriva dosle dan pad stopa rasta zemlje'u ovom periodu.
đ 1950. i 1960. godine č godišnji porast
bio je 8 odsto, ddk je đ 1960. i 1965. godine izno-
sio samo 4,9 odsto, 4,7 odsto od 1965 do 1970. godine
i 1,7 odsto od 1970. do 1975.
U jednoj proceni OEOD o izgledima č
privrede, č č 70-ih godina, sugerisalo
se da ć đ 1973. i 1980. godine porast industrijske
proizvodnje u Italiji iznositi 60 odsto; 59 odsto II Fran-
cuskoj; 46 odsto u SR č 44 odsto u SAD i 30
odsto u BritanijU đ energetska kriza, inflacija
i svetska č kriza svele su ·ova đ na
nulu. Stvarno, uvek se treba odnositi prema izgledima
kapitalistickog ekonomslrog ;razvirtka č jer
se oni č zaslDivaju na ekstrapolaciji teku-
ć stopa rasta i nisu u stanju da uzmu u ()Ibzir sve
;promene uslova tržišta, l\.lD.utrašnje i internacionalne si-
tuacije itd.
3
iSada mnogi buržoaski eksperti č ozbHj-
nost slabljenja podsticanja rasta u sukcesivnim oživ-
lj avanjima.
Na stope ekonomskog rasta deluje kompleksan
sistem č snaga. ž č su pravilno ista:kli
nagli porast uloge č faktora posle završetka
rata. Oni su, đ zabeležili da ukoliko se razvijaju
nauka, tehnologija i internacionalna podela rada, utoliko
opada uticaj prirodno-geografske okoline na stopu eko-
nomskog rasta. iDo ovog č se došlo na osnovu
elro!lIomske situacije 5().1ih i 60-ih godina, kada je porast
proizvodnje č materijala, elektronskih instru-
2 IPW Berichte, br. 9, '1972, str. 59.
. 3 lU vreme proširene upotrebe kompjutera i č
analize društvenih procesa, osnovna č socijaIno-eko-
nomskih đ č razvitka ne sme se zabo-
raviti .. Ovo je ukorenjeno u' č prirodi buržoaskih
odnosa i ne može biti odstranjeno upotrebom savršenijih lo-
č metoda i aparata.
294
menata i drugih fundamentalno novih industrijskih
grana ć č č industrijske ć Ja-
pana, zemalja EEZ i SAD. Uopšteno korektan argument
_ da uloga prirodnog faktora opada ne može se ipak
č primeniti na sve konkretne situacije. Raspolo-
mvost č ,prirodnih Iizvora je još glaViIla oznaka
uslova po.jecLinih zemalja.
Glavni pravac u kome je izvršeno restruk1lUI1iranje
energetske osnove društva sastoji se u prelazu od tra-
dicionalnih goriva na nove izvore energije. Ipak ovaj
proces je daleko od toga da bude lagan, uzevši u obzir
č izolaciju đ č i neusmerenost teh-
nološkog progresa. Č i u 60-im godinama, dispropor-
cijle lU billansu goriva niZazva!1a je ener.getska iklriza, mada
ona lU ono vreme nije bila č Koliko je to bilo
ć ener.getska politika č koncerna
bila je đ na "jeftino" gorivo - naftu, dok
se diverzifik:ovani razvitak industrijske nuk-
learne energije oi. traganje za drugim izvorima energije.
ć eneI1getlska poikarruje da su va7mJi .n:ailazi:šta
prirodnih goriva d nafte i stalnost isporulm nafte zemalja
đ č Oskudica energije može da č progresiv-
rie promene u strukturi privrede i da deluje kao č
ca industrijskog rasta.
Unutrašnje privrede Zapadne Evrope i Japana su
znatno više trpele od oskudice energije nego privreda
Đ Glad za' naftom je izazvala izvesne nove prilike za
Bri1:alniju, :koja lima potencijale ill energe!tJsIktim ,izvorima.
Ovom prilikom ukazujemo na ć č ležišta
nafte u Ševernom moru. Prema službenim podacima, po-
stoji 900 miliona tona đ ležišta u britanskom
sektoru Severnog mora. č se da ć 1980. godišl?-ja
proizvodnja ć 100 do 150 miliona tona. Godine
1977. dobijanje nafte iz ovih ti.zvora je pokrivala gotovo
polovinu britans,kih potreba. Zemlja može postati č
potpuno nezavisna od spoljnih izvora energije. Istovre-
meno, veliki udeo stranog, č č kapitala
investirano g u razvitak britanske nafte, č da postoji
opasnost "odlivanja' nafte i profi1:'a. Britanske vlasti po-
kušavaju da dobiju kontrolni paket akcija u ovim
panijama. Prema štampi, č 1977. godine postig-
nut je sporazum da British Petroleum preuzme više od
51 odsto akcija Shella i Exxona. Ova dva giganta kon-
trolišu 30 odsto britanskih rafinerija nafte. .
Zavisnost razvijenih industrijskih zemalja od zema-
lja u rarzvoju je još važan ,f,aJkmor kada je !fro o
prirodnih siTO'V'ina. ImperijalistiC!ke zemlje :uvoze veCI
295
deo svog kobalta, kalaja, bok<sita i fosfata, a države Za-
č tržišta još morajIU doblijati ć hroj mil!leraJa
spolja: uran, olovo, bakar i druge retke metale.
U sadašnje vreme je od velikog č ekonomska
efikasnost kontrole držaVIllih monopola nad sve ć
nejednakoOš6u razvoja zemalja i regiona. Ipak, kontroli
državnih monopola ,ne treba pripisiva1!i funkcije koje
ova nema, ili ne može imati. đ ma koliko bila
efikasna dI1Žavna elronomska politika, ona ne može os-
loboditi ni zemlje koje su se brzo razvijale (Japan,
SRJN), ni one koje su se sporo razvijale (Britanija, SAD)
od neizbežnih č fluktuacija, jer su one objekti-
van rezultat delovanja unutrašnjih č kapi-
taHzma. Tako je preterivanje u pogledu ekonomske ulo-
ge države č u velikom ž č projektu
koji je vodio britanski ekonomista Angus Maddison,
koji smatra da sadašnji ekonomski ciklus samo odra-
žavaju faze u državnoj politici.
4
Državni podisticaji ekonomskog rasta u celosti pred-
stavljaju sistem mera za stimu1isanje akumulacije kapi-
tala i pmširenje prodajIJ!ih ć
Ekonomska kriza 1974--1975. godine je, na osnovu
ć inflacije, pokazala beznadnost državne kon-
trole koja se sastojala od poreske i kreditne politike.
ovi tJracLiciona!ltni kejlIlZijanski iiDlStJ:umenti za podrža-
vanje ekonomskog rasta zasnivaju se na argumentu da
su industrijska recesija i ć nezaposlenost zbog hi-
perprodukcije, nespojivi s oštrim porastom inflacije.
Mere preduzete radi suprotstavljanja krizama su tako
dopustile izvestan porast inflacije, dok je borba protiv
inflacije zadržavala rast proizvodnje i zaposlenosti. Su-
kob đ protivkriznih i protivinflacionih mera bio
je č č u SAD. Tradicionalni mehanizam
regulis-anja kroz sferu cirkulacije nije delovao efikasno
na ollkan ekonoOmskih š ć U pokušaju da obuzdaju
linfiaciju, NixOtD.'OVIa :i Fordova admi1l'i!stmaija su obuz-
davale federalne rashode. č oktobra 1974. godi-
ne predsednik je pozivao na smanjenje federalnih ras-
hoOda m 300 miliona dolara godiŠlnje, ali sve što se po-
stiglo sastojalo se u obuzdavanju ekonomskog rasta, dok
se inflacija oOtela kontroli. U predlogu državnog budžeta
za 1975/1976. fiskalnu godinu, rashoOdi su bili ć
na 350.000 milirona dolam, dok su prihod[ iznosili samo
280.000 miliona. PoOrezi i druge mere za stimulaciju traž-
4 Angus Maddison, Economic Growth in the West. Com-
parative Experience in Europe and North America, London,
1964., str. 99.
296
nje bili su srezani, ali ovako proizvedena š č
ć bila je ubrzo P?ras.tom. Ovaj
pogrešan krug č Je kraj krIZe I pOJacavao ne-
zaposlenoOst.
Antikrizni program predsednika Cartera k?ristio J:
poreska smanjenja za korpoI'acije 5 privat,?a hca 1;1
stimulisao privredu. Bilo je predlozeno opste
poreza re 31.200 miliona dolara tl 1977/197'8. godini.
đ stvarni tokovi privrede č oo stalnom po-
- rastu tako da je program bio smanjen na
miliona dolara. Uz to, poOrast j:;tvnog du,ga b1;ldžet-
skog defidta č je neizbežmm buduce povecanje po-
reza.
Sami đ su :zJa ć krugove pokazali
da je potrebno da se težište
la prebaci u sferu strukturalne pohtlke I uvede drzavno
planiranje.
Što se č Zapadne Evrope, ž
tj. intervencija ž u
sferi svetskih ekonomskih odnosa, Imao Je Jasan efekt
na dinamiku privrede. Ipak, integracija je bila
sobna ,da č k.riize 1964--1967. i 1974-4975.
koje su doživele :sve zemlje .?EZ.
tegracija nije nikada bila I mje mogla lek cI.kl!c-
ka kretanja č privrede, iako Je u pOJedl.lllID
fazama imala izmmti stimulativni efekt na proces
produkcije. Za prvim talasom, .koF je u doba
prema za stvaranje EEZ, sledio Je
pomeranja u i
najpre unutar pOjedinih zemalja, a zatim u vecoJ sraz-
meri na nivou Zajednice. .' . .
Kriza 1974--1975. godine podstakla Je razVitak m-
temacionalnih oblika kontrole državnih monopola. Kada
je komisija Evropske zajedni<:e svoju ek<;>-
nomsku politiku za 1975. goOdinU, ona Je ce
njen glavni cilj ostati. bo.rba .protIv
cije. Trebalo je s,:
;suprotstave svakOj komsn kOJa. bl se. :LZVUCl IZ lI!'
flacije i da č sve. da .. kolicmu u OptI-
caju. Promene u efektivnOj traznJI trebalo. bl da.
uzmu samo ako se to uzme u .. SVI. clml:
0VI
Zajednice, bez SiRN, trebalo bi eLa
nje unutrašnje tražnje ć ž dotaCIJa:
Smanjenje direktnog u. SRN I u
trebalo bi da se Iizravnava s
najamnine. đ uprkos vO antI-
inflacionoj politici, cene na zaJedmckom trzlstu nasta-
297
vile su da rastu, a realni obim proizvodnje da pada. U
1975. godini 'stopa inflacije se -kretala u Zajednici izme·
đ 24 odsto - u Britaniji i 6 odsto u SRN. Ukupni
društveni proizvod je opao za oko 2,5 odsto. Godine
1976. ,deflacioni pritisak depresije se odmzio u izvesnom
usporavanju inflacije, ali se produžio nejednak porast
cena na malo u pojedinim zemljama. U Italiji su troš-
]rovd Žli.vota porasli za 20 :odsto dok su u Britaniji, Fran- .
euskoj i SRN tr.oškovi :žiivota bili pomsli za 1,5, 9,9 i
3,8 odsto. .
Ilsprelcidani ekonomski razvitak zemalja u regionu
odrazio se na bilans snaga đ njih, koji je bio oso-
bito nestabilan posle poslednjeg rata. Ori se č
menja samo za nekoliko godina, nešto što je đ ti-
č za nejednak razvitak savremenog kapitalizma.
Opšti ,trendovi 'Il bilansu snaga đ č
regiona su bitnJi.; uzevši u obm atmosferu. nestabilnosti,
kontradiktorne č i trendove, danas je osobito
važno da se iznesu na videlo. Uopšte, nastale promene
bile su u korist zemalja č č tržišta,
a nauštrb SAD i Britanije. Uporedimo finansijsku i eko-
nomsku snagu glavnih takmaca.
1958 1967 1973
B B B
I "',
I
\', I
"
I
I ,
\
I
'''',
,
,
\ I
,
,
"
I ,
\
" I
, I
\ , .
I
A O e A O e Aoe
B
ili
<' "
B

./ ....
, "-

B
.
A O e A O e A O e
- - - - SAD OA - č š ć izvoza kapitala
- -- Zapadna Evropa
OB - č š ć industrijske proizvodnje
OC - č š ć zlatnih monetarnih rezervi
---EEZ
Grafikon 3
Bilans ć SAD i Zapadne Evrope (EEZ).
298
Udeo SAD u industri}skoj proizvodnji č
kog sveta se dugo vremena (od 1958. do 1967. godine)
kretao ok1o 45 'Odsto. Krajem 60-ih godina -bila je jasna
tendencija njegovog pada. iU 1976. udeo SAD iznosif() je
36,6 odsto. Njihov udeo u č robnom izvo-
zu oj lU monetarmm rezervama je Č jako opao iz-
đ 1958. i 1976. godine, od 20,9 odsto na 13,2 odsto
i od 54,2 odsto na 7 odsto. Kr.ivulje pokazane na grafi-
konu postepeno uzimaju oblik oštrog ugla s uskom
osnovom. Pozicije EEZ u ukupnoj č in-
dustrijskoj proizvodnji su č u prvom redu zbog
č novih zemalja č (od 19,9 odsto u
1958. godini, na 26,5 odsto u 1976. godini). Uopšte, udeo
Zapadne Evrope nije porastao u č indus-
trijskoj proizvodnji, ć se održao proteklih godina na
oko 33 odsto. Spoljna trgovina i pozicije u zlatnoj va-
luti regiona postale su, đ č i krivulje u gra-
fikonu su se okrenule prema tupom uglu. Istovremeno,
č EEJZ unutar zapadnoewopskog rtrougla se po-
ć
Promena ubilansu indUJStrijske snage đ SAr>
i Zapadne Evrope pokazuje se jasno ako se direktno
uporede obimi industrijske proizvodnje. Uzevši indus-
trijsku proizvodnju ISAr> kao 100 odsto II 1965. godini,
udeo zemalja Zapadne Evrope je im.osio tada 71,7 od-
sto, fll'deo "Devetorice" je ;im.oIsjo 60 odsto, la "Šesroriice"
43,3 odsto. Godine :1976. ovi procenti su pomsli na 86,
71 i 59 odsto.
Tabela 1.
Per capita društveni proizvod č zemalja
(SAD nivo = 100)
Zemlje 1938. 1954. 1973.
Britanija 105 39,1 46,2
SR č 70* , 29,4 75,3
Francuslk:a
']il 41,4 70,1
Italija 16,9 . 51,1
Japan 31 9,4 55,5
* Č u Institutu za svetsku privredu i internacionalne
odnose SSSR; Akademija nauka (The Economic iPosition of
the Capitalist and Developing Countries, Moscow, 1974, str. 11)
299
č pokazatelj nivoa ekonomskog razvitka
zemlje je bruto nacionalni proizvod po stanovniku, koji
odražava č rezultate proizvodnje. đ
ovog pokazatelja za glavne č zemlje otkriva
tendenciju izrav.nanja u njihovom ekonomskom razvitku.
Za poslednjili dvadeset godina, jaz đ nivoa
ekonomskog razvitka SAD i njenih suparnika znatno
se smanjio. Razvitak Francuske, u odnosu na ekonomski
nirvo SAD,o:tpI1hliJke je taJkaJv kaJkarv je bio pre ;rata, dok
je rellrono.mski .r<lImita!k SRN salda ž amerID1rom tnego
što je tada hio uJrupan ['amtalk cele č !ipak,
britanski nivo per capita društvenog proizvoda 1938.
kadra je imo!sio 105 od'Sto amerii01rog, cije' nikaKi bio dos-
tignut. ·Ln!deks društvenog :proXzw,oda Japana hiJo je 19 u
1929. godini i 31 u 1937-1938, u odnosu prema podatku
za SAD. đ predratnog i sadašnjeg pokazatelja
otkriva neverovatan skok Japana unapred, koji je ova
zemlja č od SO-ih do 70-ih godina.
U poslednjoj dekadi tendencija rasta društvenog
proizvoda se izravnala - č se usporila u pore-
đ s đ š deset godma; jedina iznimka je
Japan.
Jer, kada je č o SAD i njenim supamicirri.a per,
capita izražen društveni proizvod ne poklapa se s bilan-
som snaga u sferi industrij'ske proizvodnje (mereno uop-
šte, ili per capita). Na primer, u 1975. godini devet č
nica EEZ imale su per capita društveni proizvod u vi'-
sini od 53 odsto č ali su proizvele 75 odsto
ulrupne indUlStrij'Ske proizvodnje SAD i 62 odsto njihove
industrijske proizvO'dnje per capita. Ove razlike su na-
stale, prvo, 2)bog promenljivih proporcija đ ma-
terijalne proizvodnje i usluga i sfere neproizvodne po-
trošnje; drugo, razlika u stI1Uk,turi proizvodnje (odnos
đ đ industrija, udeo;teh-
nološki naprednih industrija itd.); ć odnos đ
broja stanovnika [ produktivnosti radra.
Društveni bruto proizvod, zajedno s rezultatima pro-
duktivnih aktivnosti, č dvostruko č jer
je buržoaska praksa da č troškove održavanja
armije državnili administrativnih tela, policije, ć
tI'enti i os.talih .stavki lroje se ne odnose na proizvodnju.
Procene perspektive č đ dalje ili sla-
bije izravnavanje pokazatelja m SAD, 's jedne stmne, i
Zapadne Evrope i Japana, s druge.
P,rema č elronomisti Germ Zellen-
tin, .u SAD i Zapadnoj č ikretanje per capita
društvenog proizvoda ć ć
300
Tabela 2
Per capita dl·uštveni proizvod u 1985. godini
(cene iz 1970)
Zemlja U hiljadama $ 1970 = 100
SAD 713 193
Britanija 333 168
SR č 536 194
Francuska 474 208
Italija 332 207
nivo
SAD = 100
100
46,6
75,3
66,5
46,5
Izvor: Gerda Zellentin, Europa 1985, Gesellschaftliche und poli-
tische Entwicklung in Gesamteuropa, Bonn 1973, str. 19.
Glavni uzrok ovog izravnavanja ekonomskog razvit-
ka pojedinih zemalja i regiona je porast proizvodnih
snaga. Ovo podiže ć ubrzanog ekonomskog raz-
vitka u izvesnim regionima i zemljama i izražava se u
č re7Jultatima u proizvodnji po stanovniku. Me-
đ pod č uslovima, ovaj progresivni
proces uzima č oblike.
Tendencija izrav.navanja nivoa razvitka imperijali-
č centara neizbežno ć intenzifikaciju supar-
ništva đ njih, kako u ekonomskoj sferi, tako i u
đ č odnosima.
2. Trgovinsko i monetarno suparništvo
Proširenje đ podele rada se odražava na
ubrzani ra'St ukupnog obima spoljne trgovine kapitali-
č zemalja. Od rata, stopa pod kojom se ć
đ robni promet je premašivala stopu rasta
industrij.ske proizNodnje. ISpoljna trgovdna je žarište
gde se stapaju rezultati unutrašnjeg privrednog razvit-
ka jedne zemlje i promene u č odnosima izme-
đ države i ć uticaja svetskog socijalizma.
Postoji potpuno jasna tendenoija opadanja udela
SAD II robnom izvoru, mada je ovo manje izrazito u
60-im i č 70-ih godina nego neposredno po za-
vršetku rata, kada je udeo SAD u č ·rob-
nom izvozu pao od 32,5 odsto u 1948. godini, na 18,2
odsto u 1960. godini.
301
Zapadna Evropa je bila č uspešna u spoljnroj
/ trgovini, u č je prodor EEZ bio č š ć nego u sferi
industrijske proizvodnje. Udeo Zapadne Evrope se u
svetskom č izvozu postepeno približava
50 odsto. Istovremeno, stopa rasta uvoza SAD bila je
dovoljno č da se izrazi u trgovinskom bilansu. U
godinama SAD su bile sa po:citivnim bilansom, a
1964. goddne imale su višak od 6.900 miliona dolara, naj-
ć posle rata. đ 1971. godine, SAD su zabele-
žile trgovinski deficit, prvi put u ovom- ć
Situacija preti da postane č Godine 1972.
trgovinski defiicit je dostigao 6.900 miliona dolara i pred-
stavljao je gotovo 50 odsto deficita plati:J.og bilan:sa. Po-
šro se za kratko v.reu:ne !preokrenuo u višak, 1973. godine
ponovo se pojavio deficit trgovinskog bilansa u 1974.
gocHni, koji je 1976. godine iznosio 9.000 miliona do-
lara.
s
Spoljnotrgovinske š ć SAD su po svojoj pri-
rodi objektivne, u tom smislu što su one rezultat opa-
ć konkurentnosti proizvodnje. Trgovinska politika
trebalo je da fluktuira đ zaštitnih mera u odnosu
na ć tržište i opšte liberalizacije tokova robe i
kapitala. Ova poslednja je, u prvom redu, u skladu sa
č ekonomskim interesima koji deluju u pre-
komorskim krajevima.
č preduzetnici, investicijama u EEZ, podr-
Žlavaju ekspa.n.zJi,ju BEZ. iPrema podacima jedne firme
konsultanata 2i3 od 163 ispitane kompanije, koje sve
imaju iSVJOje mterese u Zapadnoj Evropi, č da ć u
ekonomskom smislu dobiti. Kompanije koje se koncen-
trišu samo na robni izvoz, misle o stvarima č
One vide opasnost u ubrzanoj liberalizaciji trgovine iz-
đ šestorice i novID č EEZ, kao i đ Za-
jednice i novih pridruženih č U godišnjem izve-
štaju za 1972. goddnu Ekonomsko savetodavno ć pred-
stavnika priznaje ć intenzifikacije spoljnotr-
govinskog prometa unurim' Zapadne Evrope, a1ita1oo-
đ č da, ako neka grupa zemalja ukloni trgovinISke
barijere đ !Sebe đ ili zadrii. za "OStaItak !SiVeta" OID.-
da je dllireiktna posledica prelaz na č 'Ila
one koji pripadaju odnosnoj grupi zemalja.
6
Posle 1973. godine, kada su se č đ pri-
menjavati principi č politike na nove č
5 International Financial Statistics, Washington, March
1974, str. 370, juni 1977, str. 396.
6 Pogledaj Mirovaya ekonomika i meždunarodniye otnos-
heniya, br. J.O, 1973, str. 27.
302
'.
-'.-
;,
.:S
Z8)jec:lmiakog tržišta, č su se ameriOki zahtevi za
kompenzaciju gubitaka. _
Zapadnoevropejdi, đ izjavljuju da č
carinske tarife EEZ prema ć zemljama, po pravi-
lu, nisu ć od nacionalnih koje ISU postojale ranije.
Štaviše, carinska tarifa SAD je nepovoljnija za strane
č od tarifa država č tržišta. Regio-
nalni trgovinski bilans đ EEZ j SAD je još po-
voljan za Sjedinjene Države. č tržište je jedino
č u kojem SAD imaju stabilan trgovinski višak
(7.400 miliona dolara u 1976. goclini), ali njegov nivo
,se razli1ruje u pojeddnim zemljama EBZ. Na primer,
SAD u trgovini sa SR č imaju deficit.
, Č neslaganje je č
žestoko kad je č o trgovini poljoprivrednim proizvo-
dima. Poljoprivreda, osobito u Zapadnoj Evropi, još
je iza industrije u pogledu mehanizacije i koncentracije
proizvodnje; dcllikuje se diversifikacijom strukture u
raznim zemljama; "nacionalnija" je od industrijske pro-
đ Mnogo je teže ć tržište za. poljopriv-
redne proizvode nego za !industrijske artikle. Uz to, pe-
što su zemlje Zapadne Evrope i ISeverne Amerike u
umerenoj klimatskoj zoni, proizvode č proizvode.
fuljop;rivredni izvoz ISAD znatno premašuje uvoz;
glavni kupci su zemlje EEZ, koje troše č poljo-
privrednog izvoza SAD. Udeo č tržišta u po-
ljoprivrednom uvozu SAD je premalen"':'" 7 do 8 od-
sto, tako da na ove zemlje otpada više od dve ć
č poljoprivrednog izvoznog viška.
SAD imaju uvreženi interes za liberalizaciju svetske
trgovine poljoprivrednim proizvodima, a č za
ukidanje poljoprivrednog protekcionizma č
tržišta. Amerikanci stalno č u pregovorima -sa EEZ
osnovni argumenat - da kompenzacija, koja č po-
kriva razliku đ unutrašnje i svetske cene, ć
od izvoznika poljoprivrednih proizvoda iz ć zema-
lja, predstavlja diskriminaciju. Njen je cilj da oteža proi-
stup jevtine strane robe na č tržište. đ
proizvodi č Zajednice cirkulišu na č
tržištu bez ikakvog č U borbi protiv poljo-
privredrnili ;viškova, č tržište subvencioniše svo-
je izvoznike iz č fonda, što č njihove proiz-
vode č konkurentnim na svetskom tržištu. Zapad-
ni Evropljani se č pozivaju na visoku stopu rasta
uvoza poljoprivrednih iz SAD.
PrcferencIjalni trg0·.rinski sporazumi č iz-
đ č tržišta i zemalja u razvoju đ
ju znatno· smanjenje dažbina koje se ć na uvoz
303
južnog ć iz 'Ovih zemalja, 'što otežava SAD da pla-
siraju svoju berbu limuna i drugog "'000 u Zapadnu
Evropu. Posle p:r.odužeDIi!h pregovorn, SAD su uspele da
dobiju smanjenje carine na neke vrste južnog ć iz
Amerike.
Uvoz soje i žitarica na č tržište se naglo
ć Da bi se smanjila zavisnost od uvoza, EEZ
jepreduzela mere đ unutrašnje proizvodnje
č žiibarica i ·soje; uvedena je ć prome-
na u sistemu cena: cena č žitarica je č
pora5ila, dok je usporen pOlI'ast cena pšenice. SAD su
oprezno reagovale na ove mere i otvoreno su najavile
da č .tržište treba da se specijalizira za č
proizvode i postane zona za preradu č žitarica
i soje.
poljO!PTiwedJn.im proizvodima pojavljuje
se u svim č - zapadnoevropskim razgovorima,
u kojima 'Se povremeno postižu samo č konce-
sije. Problem nije postao manje aIm tan, opasnost leži
u pokušajima koje vode zemlje EEZ da reše problem
s Amerikancima, na štetu zapadnoevropskog seljaštva ..
Reruill1:at ć biti propast ma!l;ih đ č na selu.
đ 1973. i 1976. godine stopa kojom su ame-
č monopoli ć SVQj izvoz je !izraz'Lto porasla.
Analiza rezultata spoljne trgovine u sadašnje vreme mo-
ra praviti razliku đ č i č
faktora. č protivudarac na japanskom i zapadno-
evropskim tržištima je, pre !Svega, dalju :maJk ;predinosti
Đ u proizv!Odnji koja zahteva velika č ulaganja,
tj. proizvodnji .tehnollQški tintenziVDJi.h dobam. Na to se
odnosi ekonomska poruka predsednika (vazduhoplov-
stvo i avionslci motori, kompjuteri, savršena sredstva ko-
munikacija, plastika). Izvoz oV'ih dobara iz SAD je udvo-
č njihov uvoz i č najmanje ć izvoza proiz-
voda o kojima je č Dok Zapadna Evropa č sa
9 odsto u proizvodnji aviona č sveta, ona
30 'Odsto svetskog izvoza. đ 90 odsto ce-
lokupne č proizvodnje aviona je koncentri-
sano u SAD. Trgovinski deficit Zapadne Evrope sa SAD
u kupovlini. civilnili aviona li. avionskih motora ć
se na 320 odsto đ 1967. i 1972. godine, dok je po-
rast kupovine kompjutera iznosio 250 odsto. đ se
naglIO ć izvoz oružja. SiAD su 1974. godine
prodale oružja za 8.000 miliona dolara, ali 1975. godine
za 11.000 miliona dolara, tj. 19 odsto vrednosti ukupnog
č 1ZV1Oza . .:Ipak, SAD nisu konsolidovale
i ć svoje prednosti u svim granama tehnološki
intenzivne proizvodnje. Zbog ekspanzije č
304
ke i francuske trgovine sa nuklearnom tehnologijom,
SAD su izgubile dominantnu poziciju na ovom tržištu.
Godine 1972. 85 odsto celokupnog č izvoza
nuklearnih instalacija dolazilo je iz Amerike, ali ovaj
podatak u 1976. godini iznosi samo 40 odsto.
Razlike zbog uticaja energetske krize na glavna pod-
č č sveta može se jedva smatrati pri-
vremenim faktorom. Podaci za 1971. godinu pokazuju da
je Zapadna Evr.opa uvezla 58 odsto njenih ć po-
treba primam!ih energe1lSkiJh (kvota de .irzmJO:s:hla za
Britaniju 42,6 odsto, za SR č 45,2 odsto i za
Francusku 73,1 odsto). Japan je uvezao č i više -
85,5 .odsto, a -samo za SAD taj izn.oS je bio skroman -
12,8 odsto.
7
Arapska nafta je zadovoljavala 70 odst.o
zapadnoewopsldh rafinerija nafte, 40 odsto Japana, ali
samo 3 odsto SAD.
OŠtri: pora:sti cena nafte i potreba da se za nju pla-
ć uglavnom u dolarima odrazili su se u ć stavka-
ma u dugovnoj strani zapadnoevr.oPskih i japanskih tr-
govinskih bilansa, ka.o i u znamom odlivu dolarskih
rezervi.
8
Opšta želja da se pokrije de'flicit zbog uvoza
nafte ć izvoza je veoma ć trgovinsk.o
suparništvo đ zemalja Zapadne Evrope i SAD.
Promene u valutnim paritetima su đ proiz-
vele č pomeranje u tokovima roba - novac iz-
đ SAD i njen.og glavnog suparnika, EEZ; to po-
kazuje osobito jasno tesnu povezanost đ valutne
i trgovinske politike. Dve devalvacije dolara i istovreme-
na revalvacija nekih konkurentnih valuta je ć
izvozne izglede SAD.
Svi ovi faktori zajedno imali su štetan efekat i na
trgovinski bilans i bilans ć pojed'inih č
trgovinskih parmera, ali nisu svi u lošijoj poziciji neg?
pre. Godne 1974. višak trgovinskog bilansa SRN postI-
gao je rekordnu bI10jku od 20,200 mili'Ona dolam, dok
je ill 1976. godini iznosi.o 14,000 miliona. Krajem. 1976.
godine zlatne i monetarne rezerve S:RN su č na
7 Allgemeine Kr?se des Kapitalismus . . Triebkriifte und
Erscheinungsformen zn der Gegenwart, Be;rlin, .1976, str. 173.
č je da nije bilo stvarno nikakvili promena u
novije doba. .u .1976. godini su snabdevale 86 od;>to s'?:P-
stvenih potreba, dok su iBntanija, Francuska, .SRN I Italija
pokrivale samo 44 odsto, a podatak za Japan Je mršav -:-'" 9
odsto.
• Oko 75 odsto svih ć rz;a naftu vrše se. u
a 23 odsto u funtama sterlinga. Porast transfernih operacIja
Srednjeg Istoka izazvao je tražnju svih valuta i privremeno
doprineo njihovoj stabilnosti.
20 Marksizam u svetu
305
/
30,100 miliona .doLam, dvostruk!o VIse od č

U ć može se č ·pregrupisanje snaga"u
korrst EEZ u sferi trgovinskog suparništva; udeo SAD
u svetskom izvozu ć opasti tokom ć dekade.
Posmatrajmo efekte valutnih promena na opštu eko-
nomsku poziciju raznih č "
đ monet:.ar.D!i odnosi zavise
skih .odnosa koji su se razvili u sferi proiZvodnje. đ
sobm uticaj industrijske ć jedne zemlje, i mo-
. preko spolJne trgovine,
nJa kapItala I drugih đ ekonomskih veza.
zemlje č proizvod č
caJan prodaje u mostranstvu, ili one koja ima
konvertibilnu valutu veoma upotrebljavaDu kao' sredstvo
đ ć i kao lI'ezervu centralnih bana-
ka, č je osetljivija na monetarne ć
'odnosi, deluju kao glavna
funkCIOnalna veza naoionaIneekonomske jedinice i
svetske č priVrede. č reakcija đ
spoljplih i š faktora dobija na snazi
ukoliko naCIonalne pnvrede postaju u sve ć meri
đ zavisne. Nesumnjivo je da "kriza povere-
nJa" u dolar, u č analiri.,odražava izrazite pro-
mene u odnosu ekonomskih snaga u č
svetu. Faktori koji stoje iza ć stope iIlflacije veo-
ma brzo šire svoj uticaj na celokupan sistem đ
no povezanih naciona1cih privreda, tako da se inflacioni
proces internacionaImra. Ovo se odnosi č na· na-
cionalne valute koje deluju kao svetski novac (nekada
funta sterlinga, docnije dolar). Kada su one devalvirane
inflacija postaje opšti, globala!ll proces. '
Ipak, tokom vremena, đ č
priroda pozicije proizvodnja-valuta se u pro-
cesima iz jedne oblas.ti u ldrugu, i tada katkad u raz-
đ v uticaj od monetarne pozi-
CIJe oblcno olaksava ih sprecava unutrašnje procese na-
stale u sferi proizvodnje. Ako, na primer, monetarna si-
tuacija stimuliše izvoz· robe, tada mogu porasti zapo-
slenost i profiti, što rerultira porastom ekonomske ak-
tiv.nos1i. <?va č je jasna II toku oživljavanja
pnvrede l konjunkture, ali ne deluje u vreme krize ili
depresije. Č da su Britanija i SAD zaostale· u
pogledu industrijske proizvodnje i stopa rasta izvoza
robe je 11: meri. rezultat stanja njihove đ
narodne likvidnostI.
9 International Financial Statistics, 'april ,1977, str. 158.
306
Posebnu pažnju zaslužuje uzajamna·
đ mera da se promene valutni pariteti; i opšte· 'eko-
nomske pozicije č zemalja.
Rezultat dveju uza:stopnih devalvacija dolara u 1971.
i 1973. godini je ukupan pad pariteta dolara za 20 od-
sto, što je trebalo da da prednost SAD III dzvozu ;robe.
Zapadnoevropska tržišta postala su č za ame-
č artikle i teorijski. trebalo je da se smanji konku-
rentnost č i japanske robe I;la č
kom tržištu.
lo
Ipak, ova opšta zavisnos't đ službe-
nog valutnog pariteta i spoljnotrgovinSlkog prometa mo-
že se izraziti u konkretnom obliku samo posle izvesnog
roka, ili biti podvrgnut suprotnim faktorima.
Uzevši sve u obzir, efekti promena u valutnim pa·
ritetima su samo privremeni. Zemlja koja devalvira
svoju valutu doživljava porast cena uvezene robe, što
ć troškove proizvodnje i dovodi do daljeg unu-
trašnjeg poraJSta cena. Uopšte, posleratni period je· po-
kazao smanjenje u stimulativnom efektu promena va-
lutnih pariteta. č još smatraju devalvaciju
franka u 1969. godini kao č kada je devalvacija
imala povoljan efekt. Glavni razlog za naglo smanjenje
efekta devalvacije bio je nastali porast inflacije. U 60-im
godinama inflacija se kretala od 2 do 3 odsto godišnje,
dok od č 70-ih godina ona iznosi od 7-8 do 15-16
ods1lo.u Nagli porast ć cena. !Ubrzo nagrim sve
ono što se dobilo promenom pariteta.
Situacija koja je naJStala u pogledu č
kog i japanskog izvoza posle revalvacije marke i jena
odražava ć procese. .Ako se zanemare č
ovih zemalja, može se ć da revalvacija smanjuje kon-
1rurentnost ć đ č u odno&u na strane
č na ć tržištu i stimuliše uvoz. To je
za SRN i Japan č relativno pojeftinjenje uvoza si-
rovina i goriva - što su glavne stavke. Na ovaj su č
monopoli ovih zemalja bili u stanju da pokriju gubitke
zbog manje konkurentnosti njihovih proizvoda u ino-
stranstvu upotrebom jeftinijih uvoznih sirovina i sma-
njenjem troškova proizvodnje. Ministar finansija SRN
je č č da ć biti u sta!llju da obuzda inflaciom
porast ć cena. Robni izvoz SRN produžio je da
raste sve brže i brže, uprkos šest revalvacija marke na-
lO Devalvacija predstavlja bonus za izvoznike i dažbinu
za uvoznike. Njen efekt dolazi do izražaja !preko mehanizma
valutnog pariteta -i cena: dobra SAD su postala nešto jeftinija
u Zapadnoj Evropi !posle devalvacije, jer č izvoznik
nije ništa izgubio u !pogledu svoga dolarskog dohotka.
II Vid. Pravda, april 1, 1975.
307
kon što se zemlja. pridružila EEZ (poslednja je bila u '
okto!>ru. 1976. SR č je sada ć iz--
voznik; mdust?Jske robe u č svetuY U
prodajama u mesto zauzela je grupa
č mc;lus:tr1Ja Jooje proizvode ,tzv. I1mve-
.. Na prImer, u 1974. godini prodaje u
mostranstvu č su 61,2 odsto ukupnog prometa in-
dustrije ž đ č 55,8, ?? ,O i. 49,5 ddsto opšte i
transp0IiD:e masmogradnJe, heID1Jske md'll'strijeY
. Inf1aclOne .stope SR č koje su bile relativno
niže u s zemljama, nedvojbeno su po-
zemljI da održi Visoku konkurentnu prirodu nje-
dobara u poslednjim godinama. tr 1974-1975. go-
dini. cene u SRN su godišnje 5,7 oc;lsto, u pore-
đ sa dvostruko. ,,?šim podacima, č za ostale
zemlje. U 1976. godini stopa inflacije u SRiN je iznosila
3,8 prema proseku od 8,7 odsto grup'e razvijenih.
zemalja.
. Još jednom se ć povoljna razlika za robni
SRN relativnih cena (SRN i njenih trgoViin-
skih partnera) l sLužbenog valutnog pariteta marke.
. č je široko oglašen na Zapadu kao
prImer ć borbe s inflacijom.
pad mwke u odnosu na ostale va-
lute Je u .sm;slu uslovljen valutnom i finansij-
kOJa Je polazila od fiksnih valutnih pa-
nteta marke l od ponovljenih revalvacija. To se odnosi-
lo lIla d je dodatni priliv do-
lara. Imalo Je deflacioni efekat. U 1976.
godini. IZYOzmCI l č banke miSu bili prisiljeni da
zamenjuJu dohotke u stranoj valuti u marke i to je de-
lovalo na suzbijanje inflacije.
I:'lko o.ve palijativne mere, naravno, nisu bile
g!avm U2lI"ok Jedinstvene po2licije 'SR!N u pogledu infla-
CIje. P? našem š u prvom redu su za to zaslužni
tehnoloske l ekonomske prirode. Kao i druge
zemlje, se č s oštrim porastom troškova
IZVora l sn;ovina, ali izrazitiji porast u pro-
zemlje, doneo je uštede kako živog
tako l ?predJ;necenog po jedinici proizvoda i dalji
pad u materIjalne proizvodnje, ć je
obuzdavanje porasta troškova proizvodnje i cena.
12 .lpak je; ovaj rast bio č nejednak, kako u geog-
rafs!roJ tako .1 u robnoj. strukturi izvoza. !Postalo je teže iz-
vesti u zemlje u razvoju s ·fiksnim valutnim ;naritetima u
odnosu na dolar. J:'
13 Wirtschaftskrise und Wirtschaftspolitik Frankfurt 1976
str. 46. I -, ,
308
Druga č crta reprodukcionog procesa -u
SRN je č i stabilna hiperakumulacija kapitala,
zbog akutnog raskoraka đ povoljnih ć
industrijskog aparata, i efektivne tražnje na ć
tržištu. Jedan oblik ove hiperakumulacije je hiperpro-
dukcija robnog kapitala i viškova u industrijskoj proiz-
vodnji. Stalan višak trgovinskog bilansa (od 1952. godi-
ne), stalno i proširenp isJrorlš6avaiJlje spoljiIrlh tržišta za
prodaju robnih viškova, i orijentacija industrije na pro-
daju u inostranstvu predstavljaju indirektni pokazatelj
ove tendencije. Istovremeno, č i stalna hiper-
produkcija dobara ublažava inflaciju i olakšava držaVi
đ antiinflacionih mera.
đ povezanost đ valutne pozicije i
migracije kapitala je kompleksna. č su postojale
zemlje irezervne valute 'OSAID d iBni.tanija), koje su imale
pavdl1mje za izvoz ikaJPital1.a. Promene u Viailiutrldlm
paritetima i gubitak -specijalne pozicije, koju je formal-
no uživala funta sterlinga i dolar, stimulisali sU: izvoz
č kapitala iz SRIN i J apana, č u zemlje
sa depresiranim valutama. Ostale posledice su u tome
da problemi povezani sa dugovnom -stranom trgovin-
skog bilansa, ckžanjem valutnih rezervi i održavanjem
stope unutrašnjih investicija mogu postati oštriji za
zemlje sa naglo ć udelom u investicijama stra-
nog kapitala. ć priliv stranog kapitala u SAD
poslednjih godina buržoaski ekonomistisrn:atraju pozi-
tivnim faktorom kadrim da uravnoteži bilanse ć
i oživi tržište. Ipak, istowemeno ovaj priliv ć
ć još ž š ć inflacije, jer č banke pla-
ć svojim partnerima u Zapadnoj Evropi i u Japanu
u nacionalnoj valuti. U teoriji, pad vrednosti dolara
trebalo bi da podstakne unutrašnje investicije monopola
SAD, pored dstalog, i zbog toga jer postaju manje pro-
fitonosne investici.ie u prekomorskim krajevima. Na pri-
mer, do marta 1973. godine biloie potrebno 100.000 do-
lara za kupovinu č ć vrednog
360.000 mareka; godine 1974. cena takvog jednog predu-
ć ć se na 130.000 dolara.
Što se č č dugova SAD prema zapad-
noevropskim zemljama i Japanu, oni su postali mnogo
manji zbog fluktuacije raznih valutnih pariteta. Uop-
šte, mliigracija č kapitala (nagli priliv, ili
odliv) , što je glavrii simptom monetarne krize, pomaže
proširenju inflacije iz jedne zemlje u drugu i smanjuje
efikasnost kontrole državnih monopola. Na primer, kada
je postojalo oticanje dobara, centralne č
banke prihvatile su č valutU od privatnih. ula-
309
č u razrneni za nacionalnu valutu. Ovo je otvorilo
vrata za inflacionu emisiju papirnog novca. i hartija 04
"Tednosti. U drugoj polovini 1973. godine dolar je nešto
č na tržištima novca, i odliv č kapitala
I,Z u. zemlje je postao manje vru-
CInJemca. krajem godine, opet je iz- .
bila zlatna grozmca. Cena zlata Je porasla za gotovo 400
u đ sa službenom cenom, i dolar je opet
poceo da fluktuira na zapadnoevropskim berzama.
Migracija č kapitala ,smanjuje efikas-
nost nacionalne kontrole u kreditnoj i finansij!Skoj sferi.
Ako centralne banke zemalja podižu bankar-
ske stope da bi suzbile inflaciju i pregrejavanje privre-
de, -rezu1tat može biti upravo 'suprotan ako imari kre-
dita č izvana. S druge strane, ako država sma-
njuje bankovne stope da bi oživela privredu i suzbila
nezaposlenost, može nastati odliv kapitala u zemlje s
višom kamatnom stopom i smanjenje ć inve-
sticija. .
BiIans snaga 'll mone1Jam'oj sferi bila je glavna č II
pregovorima o reformi đ monetarnog si-
stema. U 197'1--.;1972. godmi !SAiD su preduzele serijlU
defamziVlI1ih mera, što Je izazvalo ikrajll1!je
nezadovoljstvo đ takmacima SAD (10 odsto pove-
ć carrinskih dažbina 1 'službeno mustavljanje Tazme-
ne zlata za dolare). Uprkos tome, ć krugovi zem-
lje su još pokušavali da održe specijalnu poziciju dola-
ra. Izvesne nade za č č spoljnoekonomske
pozicije ulagane su u ć š ć dveju
devalvacija ž ć efekt na trgovinskibilans,
SIDllI!-jenje realnog tereta stranog duga, što je đ
č pad u vrednosti dolarskih aktiva trgovins-kih
partnera). Uporni zahtevi SAD za ć valutnih
pariteta nastali su iz želje da se teret monetarne i trgo-
vinske krize prebaci na drugu stranu.
č predstav.nlici Il'a zasedanju đ
monetaTtnog funda podržavali su misao za proširenje ov-
š ć Ja SAD su 2ladriale ć broj glasova
- 23 odsto. U traganju za novom internacionalnom re-
zervnom jedinicom one su, zajedno sa drugim č
ma MMF, izašle s predlogom o ć funkcije spe-
cijalnih prava č Specijalna prava č su
proizvoljne lrolektivne monetarne Tezervne jedinice, koje
.izdaje MMF II č č !i deli z:avisno od
doprinosa pojedinih zemalja, radi pokrivanja njihovih
platnobilansnili deficita. od 1. jula 1974. godine stabil-
nost specijalnih prava č bila je pomžavana "kor-
pom valuta", č ć i 15 glavnih č MMF.
310
Udeo nacionalnih valuta u ovoj "korpi" zavisi od ang
a
-
žovanosti zemalja u svetskoj trgovini i u monetarnim
rezervama. č sveta. Prema pad yred-
nosti dolara ili neke druge nacionalne valute moze se
ocLr1aJzitl II samo parcijalnoj devalrvaciji SPV, "prD!POIr-
cionalno" datom udelu valute u opštoj "korpi". Odstu-
panje đ dolarskog pariteta i sada. đ od-
ražava stanje dolara. U 1974. godini, na pr:m
er
, s!oRa
je bila 1 SPV = 1,21 dolar, ali u 1975. godini se
dolara popravila na 1,17 prema SPV, a u ..
na 1,20. Relativna stabilizacija dolara na noVCanIID
štima je rezultat kako unutrašnjih faktora (relativno
razitije ekonomsko ž usporavanje
inflacije), tako i spolJmh - krize
ropslcih valuta (funte sterlinga i franka) l manjeg
ska na dolar. .
Sudbina lrolektivne rezeI'VD.e jedinice je ,tako izašla
ispod kontrole SAD. I pored toga što su . priznali
bu za novom skalom cena u đ transfermm.
operacijama preko centralnih banaka, Amerikanci su
č uz izvesna č održavanje uloge do-
lara kao' internacionalne rezerve, č ć da ć pozi-
cija dolara u č prOJ:netu ostati
i to zbog toga što om smat-raJu da SPV nece postati
atraktivnija od rezervnih valuta. SAD su !a-
đ č akciju konsolidacije amencke
nosti kao uslov za prelaz na skalu· cena: J.e
bila da se dolarski dug preobrati u dugorocm kredit
dužniku, Sjedinjenim č Državama, . uz . nisku
kamatnu stopu ili bez kamata. Uz to, Je part-
neri. č tržišta č za amenoke
i da "dobrovoljno" č sv<?ju
Pošto su č da ć naJnovIJe tendenCije u tr-
govini i u sferi u vo-
deCi krugovi remlJe msu se žurili da mternaOlonal-
ne monetarne probleme. SAD su sugensale da 'se
u pregovore i prve su se izjasnile za 31. VII 1974., godi-
ne kao granicu za č opšteg spo-
raruma, što nije bilo realno. SAD. su na
Komitet dvadesetorice, uspostavljen da pnpreIDl nacrt
đ monetarne reforme, polmšale su da
mere gubitke na svoje i .da
iz š ć s kojima se sukobljavajU drugi
S tim u vez:i, uspostavljanje monetarne umje EEZ
nije smatrano od zemalja č samo k,a<? glavna for-
ma u opštem integracionom procesu, vec l kao realno
sredstvo da. se č tržište č u
pogledu, nezavisnim od SAD. lIBuduca PozIcIJa dolara
311
r
I .
u svetu ć u prvom redu biti đ piše zapadno-
č ekonomist JohannSchollhorn, "time da li ć
i kako brzo ć .se evropske zajednice razviti u 'mone-
tarnu indivi'walnost' ".14 .
Mere EEZ da smanje amplitudu fluktuacije valuta
zemalja č u đ odnosu bile su uglavnom
uperene protiv Amerike. Stvaranje Evropskog fonda za
monetarnu saradnju u 1973. godini, koji je trebalo da
namakne č ć zemljama č tr-
žišta, dovelo je do šire upotrebe valute Zajednice za
intervencije centralnih banaka i do opadanja upotrebe
dolara za ove svrhe.
Energetska i valutna kriza, i katastrofalni i nejed-
nak rast inflacije, postepeno su č stvaranje
monetarne unije. U 1973. godini nastao je raskorak unu-
tar Zajednice, koji je podelio zemlje č u dve grupe.
SRN, F.rancuS'k.a, Holandijla, !Lu}Qsemburg i Danska za':
č su uvele ć valutne paritete, prema
kojima su se vršdIa đ tra.nsfema· ć
unutar malih odstupanja od nacionalnih va1utnih parite-
ta (± 1,25 odsto). Druga grupa - Italija,· Britanija i
Irs'ka, prihvatila je slobodno ć stope. U ja-
nuaru 1974. godine kriza je pri'silila Francusku da na-
pusti prvu grupu i prepusti franak slobodnom fluletlii-
{['anju. JU maju 1975. godine Fmncuska je pokušala da
se vrati sistemu č fluktuiranja", ali marta
1976. godine je još jednom napustila pokušaj da drži
svoju valutu unutar granica ,,2llllije".
Sistem č fluktuiranja stvorio je zonu za-
č marke, koja č pet zemalla EEZ,
}Qao i :Norvešku, Švedsku, Austriju i Švajoarsku. Ove
grupe su isticale privremenost ovih mera. Finansijska
potpora partnerima koji nisu bili u stanju da ostanu
platežno sposobni, ukazuje na želju za jedinstvom akci-
je. Avgusta 1974. godine, na primer, SRN je odobrila
kredit od 2.000 miliona dolara.
U oktobru 1972. godine sporazum đ zemalja
č EEZ đ uspostavljanje 1976. godine Emi-
sione banke ć da donosi odluke na visokom
ekonomskom nivou, i prelaz na č vaJutu u
1980. godini. U svetlu sadašnJih đ ne izgleda
č vreme za ostvarenje monetarne unije. Eks-
perti su dodali još najmanje pet godina.
ls
đ tren-
14 J. Schollhorn, Probleme der internationalen Wirtschafts
und Wiihrungspolitik, Tiibingen, i1972., str. 19.
15 G. Zellentin đ da ć Evropska emisiona banka
biti ć lJ. 980. godine, ali monetarna unija tek u 1985. go-
dini. Gerda Zellentin, naved. delo, str. 97
312
dovi SU takvi da ć i dalje sla:biti potreba za dolarom
mo rezervnom valutom, i EEZ ć posta1li sve nezavisnija
u I1lonetarnom pogledu:
U preporukama Komisije evropske zajednice za
1975. godinu č se potreba da se izradi č
stanovište o pokrivanju platnobilansnih deficita i ostva-
renju plana č zajmova zemalja č Fran-
cuski predsednik Giscard d'Bstaing predlaže da pozicija
zemalja koje podržavajl\l SPV bude speoi.j
1
a1na. ,Po njego-
vom mišljenju, udeo SPV dodeljenih zemljama č
cama EEZ mogao bi da posluži kao baza za razvitak
evropske valute, podržavane od č ili pet č
monetarnih jedinica sa neznatnom đ fluk-
tuaoijom i ć jedinstveno u pogledu spoljnjeg
sveta.
16
Neizbežno č Itrgov.inskih veza đ zema-
lja EEZ ć đ delovati protiv SAD, ali ova ć
nost ni u kom č ne č neizbežnom monetarnu
uniju. Sumnje da li je plan .monetarne unije č
izražavaju č i buržoaski č Johann Schollhorn
piše: "Treba brižljivo studirati iskustva i č
ke monetarne unije, ili skandinavske. Sve ove monetarne
unije su se na kraju slomile nedostatka č
. po&ške". Ovaj ekonomist č da, u sadašnjoj
nestabilnoj situaciji, ne postoji alternativa nego da se
prave mali i brižljivi koraci 'prema monetarnoj uniji.
"Totalan model metoda s1Te ili ništa" može se pokazati
fatalnim.1'7
Zapadnoevropski projekti za centralizovanu refor-
mu đ monetarnog sistema č potre-
bu nalaženja "neutraImh" uslova, pod kojima ć partne-
ri imati jednake uslove za finansiranje platno-bilansnih
deficita. SAD treba da preuzmu posledice zastarelog mo-
netarnog sistema (rezerve nekonvertibilnih dolara). Ame-
č po]mšaji da se stabilizuje platni bilans đ
njem koncesija svojim suparnicima, nisu odgovarah
zemlJama EEZ. "Pokušaj da se promeni kretanje dolara
i kapitala da bi se poboljšala situacija je konfuzni od-
nos urzoka i efekata, ili, kao što oni kažu, deluje na
termometar da bi se smanjila temperatura" - pisao ie
francuski č Alphand u Revue de defense natio-
nale. "Ogroman broj izvoznih dolara je uslovljen unu-
trašnjim faktorima, a ne pogrešnim namerama č
kili klijenata".18 Francuski ekonomisti su predlagali da
16 L'Aurore, maj 16, 1975.
17 J. Schollhorn, naved. delo, str. 25-26, 29.
II Citirano iz: Mirovaya ekonomika i meždunarodniye ot-
nosheniya, br. 10, 11973, str. 29.
313
se č droit du seigneur u emisiji đ
valute. Na zasedanjima MMF francuski predstavnici su
se izjašnjavali za održavanje zlatne podloge u
nim i finansijskim operacijama i zahtevali su ukidanje
ć dolrara.Ft1.1ancuski partner U.
č ipak nije otvoreno podržavala istaknutI antl-
dolar model, ali je više puta upotrebila svoje zlatne re-
zerve da pomogne dolaru., .
Opšta neslaganja su nastala đ centra impen-
jalizma u pogledu finansiranja platnobilansnog defiCita
zbog uvoza nafte. U 1974. godini zapadnoevropske
vršile su pritisak na MMF da se privede kraju stvaranje
specijalnog ,,fonda nafte", iz koga zemlje izvoznice nafte
treba da dodeljuju kredite ostalim zemljama č
MMF. Uprkos opoziciji SAD, uprava MMF je č
1975. godine č da proširi naftni fond za drugu
godinu i da ć njegova sredstva na 6.0QO miliona
dolara. Iza ovih odluka ležala je ideja da se uspostave
direktni dodiri đ zemalja izvoznica nafte koje daju
kredit i država sa platnobilansnim deficitima koje ih pri-
majru ć pri tom SAD. AmerikalIldma je, sa nji-
hove 'strane, đ uspelo da privole deset č
kih zemalja da stvore poseban fond nafte, pod OECD-om,
s namenom da deluje dve godine.' Ovaj fond iznosi
25.000 miliona dolara, koje mogu da koriste 24 zemlje,
tj. č OECD-a koji imaju deficite platnog bilansa:
Na taj č je fond OECD-a zasnovan na đ
ć zemalja koje troše naftu; njegov cilj je da č
njihovu "solidarnost" kao i dominantnu poziciju SAD.
Procena izgleda konkurentske borbe osvetljava raz-
vitak č trenda u monetarnoj sferi.
đ monetarni odnosi đ nejedna-
ku i č prirodu č internacionali-
zacije privrede. Uporedo s porastom isprepletenosti
cionalnih privreda, internacionalizacija rezultira regIO-
nalizmom i relativnom autonomijom blokova kako na
svetskom tržištu, tako i u sistemu monetarnih odnosa.
Zapadnoevropska monetarna zona se sve više izoluje
od č i suprotstavlja joj se. Postiji ten-
dencija japanskog jena da postane glavna valuta paci-
č regiona.
Formiranje č centara u svetskim eko-
nomskim odnosima naravno da se reflektuje i upotpu-
njuje procesima u mon.etarnoj sferi.
Privremeni blok, č ć EEZ i Japan, nesum-
njivo je č da se dolar zbaci s njegovog pjedestala
specijalne valute. Iz celog niza odluka (sudbina dolar-
skih rezervi, č ć ć deficita trgovin$kog
314
, '


ji

.,:.
i platnog bilansa, i druge) vidi se da zapadnoevropski
kapitalizam i japanski kapitalizam imaju sve više č
nih pogleda. Pošto su dolaI'ske rezerve bile. č na
Srednji I'stok, problem njihove konsolidacije je naravno
pov.ukao đ Engleska kriza uzdrmala je đ
narodne pozicije mnogih zapadnoevropskih zemalja i
Japana, i bacila njihove platne bilanse u deficit. SAD su
iskoristile prednost toga da izvrše pritisak na ove zem-
lje, ć se da ć one č koncesije u đ
rodnoj monetarnoj reformi. ' ,
SAD pokušavaju da povuku Kanadu, neke latinsko-
č zemlje, Australiju i Novi Zeland u svoju mo-
netarnu sferu, i da ih podignu protiv ekonomske eks-
panzije EEZ u mediteranskim zemljama i u Africi.
U 70-:im godinama je ć formiranje novog
monetarnog i finansijskog centra u č sve-
tu, č jezgro č zemlje Srednjeg Istoka, č
OPEC-a: Saudijska Arabija, Libija, Kuvajt, Irak i Iran.
Krajem 1976. godine zemlje OPEC-a imale su 56.200 mi-
liona dolara rezervi od ukupnih rezervi stranih valuta
od 127.500 miliona dolara. ć novac" deponovan od
zemalja j'e podeljen đ banaka SAD i Za-
padne Evrope, i zavisnost finansijskog sistema imperi-
č zemalja od ponašanja ovih rezervi je bitno
porasla.
Uvom.e ć zemalja OPEC-a i petrodolar-
skih zajmova postale su č za Zapad. Firme iz
EEZ i Japana su se bacile da osvoje tržišta Srednjeg
Istoka. ć 1975. godine kapitali arapskih zemalja
su postale ogromne robne ć na č bi zavideli
finansi}ski trgovci u prošlosti.
19
Zapadnoevropske firme
prodaju kamione, mlazne avione i č generatore,
i nadaju se da ć u ć č velike indu-
strijske komplekse i složene sisteme komunikacija itd.
Novinari su, đ zabeležili da, uprkos č
š ć SAD na Srednjem Istoku, vlasnici "naftnog
novca", daju prednost č dobrima, jer su ona
s avremenij a, savršenija i vreme isporuke je ć
ž ž č su priznali da su slabe pers-
pektive za monetarne operacije na temelju fiksnih pari-
teta.20 Ali, mone1larJ:ro suparništvo se razvijia na osnovu
tesne đ đ nacionalnih i regionalnih
privreda, a to je faktor koji je u stalnom porastu. In-
19J'he Times, mart 17, 1975.
20 ,P. B. Kenen, Capital Mobility and the Integration of
Capital Markets, Fourth World Congress of the International
Economic A:ssociation, Budapest, 1974, str. 3-4.
315
ternacionalizacija proizvodnje i cirkulacija zahtevaju za-
č napore za poboljšanje đ monetarne
mašinerije. Još č 1944. godine britanski pred-
stavnik na Bretton Voods Conference, John Maynard
Keynes predložio je alternativno rešenje za stvaranje
,;supernacionalnog monetarnog sistema sa sopstvenim
telima, instrumentima i nadležnosti, neku vrstu central-
ne svetske banke sa specijalnim svetskim č
valutama i sa strogim. pravilima za nacionalne valute i
privrede" .21
Pokušaji da se đ kompromisna rešenja izme-
đ č centara, osobito za centralizovano
restrukturiranje č đ monetar-
nog sistema, doveli su do č č januara
1976. godine, u Jamajci, novog sporazuma o nekim prin-
cipima prema kojima bi sistem funkcionisao. Sporazum
legalizuje ć valutne paritete, ali ga č "re-
gulairanim", tj. centralne banke ć dozvoliti ,,,eksce-
sivne" fluktuacije. Na taj č ć č napori
država da č masovnu migraciju spekulativnog ka-
pitala. Vladina tela dobijaju više slobode u sferi unu-
trašnje ekonomske politike.
Ukida se sllllŽbena (fiklsna) cena zlata i zlato se po-
stepeno eliminiše iz đ transfera u korist
SPV, č je uloga izrazito porasla. MMF je č da
proda nešto svog zlata na slobodnom tržištu da bi popu-
nio fondove za ć siromašnijim zemljama u razvo-
ju.
22
đ je odobreno ć ukupnog kapitala u
Fondu i preispitanje kvota zemalja č Udeo indu-
strijlski razvijenih zemalja je smanjen od 63 na 58 odsto,
od 23 na 21,53 odsto za SAD, koje još zadržavaju svoj
veto na važne č jer se traži ć od 85 od-
sto. Zenrl.je ć svoj udeo od 5 na 10
odsto, dok su kvote ostalih zemalja u razvoju ostale ne-
promenjene.
Novi sporazum pokazuje da SAD još drže uzde u
monetarnim stvarima. ć ć va-
lutnim paritetima, č monopoli se nadaju da ć
ć više slobode manevra u spoljnoj trgovini. Ipak, u
ć zemlje iEJEZ biti u sta!llju da upotrebe za-
č ć sistem PI10tiv SAD. Posve je vero-
vatno da ć se pojaviti nove "zone monetarne stabilno-
sti", koje đ fiksne valutne paritete ili đ
sobne flru.ktuacije zemalJa koje su "lJesno ekonom-
ski povezane, i da ć ove valute biti upotrebljene protiv
21 Die Zeit, avgust 6, 1971.
II Vid. U. S. News and World Report, januar 26, 1976.
316
ć zemalja. Pomenuti valutni sporazum treba da rarti-
filkIuJju zaiJnlteresovaa:Ie iZeII11je, za ,šita je pOl1:irei!:mo, op1ti-
č gledano, na:jmrun;je 18 meseci. Nova iJIlIOIletama
kriza koja je izbila samo dva meseca posle konferencije
u Jamajci pokazuje da su đ č zemalja
još nelSlPOSobne da k<mwol.išu tr:ž1i:šte, što još NilŠe zaoštra-
va kontradikcije u monetarnoj sferi.
***
ć č perspektivu u bilansu eko-
nomske ć đ SAD i bloka zapadnoevropskih ze-
malja, jedva da se mogu č radikalne promene.
S jedne strane, faktori koji su izazvali brži porast stopa
rasta privreda Zapadne 'Evrope u SO-im i 60-im godinama
su postepelD1O wgubili .svO'j uticaJ j,. oni Č i1:l1Žišne
prilike povezane sa č prirodom posleratne
privrede u regionu: restrukturiranje nacionalne privrede
zbog industrijalizacije poljoprivrede i integracionih pro-
cesa; priliv č kapitala; porast državne kontrole
i programiranja. S druge strane, SAD nisu našle lek da
bi izle tromu privredu, tako da ć se usporena stopa
rasta prodUŽiti u ć
Promene u korist Zapadne Evrope ć biti stalne
i ć se polagano. oNajverova1Inije, krajem ć
ć se ponovo uspostaviti onaj odnos u industrijskoj pro-
izvodnji u SAD i Zapadnoj Evropi koji je postojao pre
prvog svetskog rata, tj. 1 : 1,4. Odnos u 1976. godini bio
je 1,14: 1.
đ opštih ekonomskih pokazatelja ne otkri-
va izvesne glavne prednosti SAD u ekonomskoj konku-
renciji sa Zapadnom Evropom i Japanom. Nakon svega,
preostale prednosti SAD zasnivaju se na proizvodnoj i
finansij<skoj snazi njihovih monopola. Svake godine č
sopis Fortuna objavljuje đ prometa, broja zapo-
slenih i profita ć č firmi i njihovih su-
parnika. Uprkos č da su proizvodne i finansijske
ć zapadno evropskih i japanskih monopola neš-
to porasle, ć ISA![) još nije premašeIlla u ovoj sferi.
Što je snažnija grupa firme u finansijskom i eko-
nomskom pogledu, ja!snija je apsolutna i relativna supe-
riornost č koncerna. P'romet 20 ć firmi
SAD jednak je društvenom proizvodu SR č
Ulrupna suma ć dividendi u Zapadnoj č
je jednaka 1/3 ć dividendi samo od General
Motorsa. Neto proflit ovog č automObilskog gi-
ganta premašuje ukupni promet Vo1kswagenwerka. Mo-
gla bi se produžiti lista č đ
317
aJ I
.......
...;
]
""
['oo
....
aJ 0\
N ....
aJ
«l
....
oci
(/J ....
O 10-
0\
....
...; 0\
['oo '<I'
0\
....

oci
10
10
0\
['oo
....


«I
...;
(J

- ['oo
['oo
0\

.8
.... ......



'o
oci
e

10
""
0\ N
....
. 5
...; ....
til ['oo ......
(J 0\

'1::
....
o

....
(/J
aJ
II) ><Il oci
"" N
10 ....

0\

....
....
'tl


o
o

....





aJ
1i



-
«I

-
o

Q,
g ..
w
oJA
....



• (/J
I:l.g
....
IV)
-
o:>
e '0""'''


til «I
!::r:l


· .... 6

e
ecu
h III S
,;..;
N 10 10
...... -O -O
N 0\ .... O
.... ....
['oo

['oo ['oo
O -O ....
.... .... ....
10 O -'O N
...... O ......
.... N
.... -O 0\ O
-O ['oo ['oo ....
...... .... '<I' ....
10 co
-o N N co
'<I' 10 10
N 0\ N
....
......
""
o o
o o
N ......
«I
<II
aJ
:i «I
s'
SO
::
011'1:;1
.!t4 «I
..... :> §
'CJ S .... ::

,Bt)o
.it, So
o
o
:;;a oo, c!-

10
O
O
0\
O
N
O
N
O
::
::
§.
o
....
'oO
- ;..:
]
. !-
:'.;,:.,;'
'. -rF
.
.
Inostrana eklspanzija ovih giganata nIJe -ii prvom
redu đ izvozom robe. ć deo operacija de ...
.Iatnog kapitala koncerna nalazi se vani, oni poseduju
č prqizvodne kapacitete u novim industrijskim
granama u drugim zemljama. Gorostasi č indu-
strije raspolažu č investicijama u inostranstvu:
pedeset ć č 60 odsto č privatnih inve-
sticija u inostranstvu, a ć 100 i 300, 70 odnosno
90 odsto. -
Detaljne studije č i finansijskih
potencijala suparnika pokazuju da je pozicija SAD u
č svetu šira i č nego što to izgleda pri
jednostavnom đ njihovih udela u proizvodnji,
izvozu i monetarnim rezervama.
(M. K. Bunkina, "The uneven overall
economic development of the two ea-
pitalist centres", USA versus Western
Europe, fuogress, Publishers Moscow,
1979, str. 55-88)
Preveo Marijan Hubeni

.
319
Klaus Busch
RAZVITAK KONKURENCIJE
SAD - EEZ - JAPAN
č ekonomskog i č potencijala Zapadne
Evrope.Jcrajem SO-ih godina ibio je č ć podstrek
za evr.opsku integraciju. Namera zapadnoeVJI"opskih dr-
žava sastojala se u .tome da se stapanjem nacionalnih
tnžiŠtta .kapitala stv.me iUSlovi m akumu-
laciju, č je kapital SAD raspolagao ć od polovine
XIX ć Rast.ojanje Zapadne Evrope od SAD u apso-
lutn.om nivou akumulacije trelbal.o je, evropskom .integra-
cijom, č smanjiti. Cilj je ov.og teksta da istraži
razvitak odnosa ć đ SAD, Zapadne Evrope i
Japana od ko:-aja drugog svetskog ['ata i da razmotri per-
spektivu konkurencije tri č bloka posle ne-
!Uspeha evropske priwedne i monetarne unije.
Analiza je postavljena .ovako: najpre ć se obraditi
fakt.ori koji su odgovorni za položaj glavne sile kapitala,
SAD, na svetskom tržištu; na .chugom mestu se analizi-
raju U2ll"oci relativno č porasta produktivnih snaga
Zapadne Evrope i Japana u đ sa SAD; ć
tada se mogu prikazati, na osnovu pokreta č
mlVlOa !PfI"odJukti.vtnossti, am.stala poo:neralIl!ja đ tri CelIl.-
tra II đ odnosima robnog kapitala, u đ
narodnom monetarnom sistemu i u đ odno-
<sima kBjp.iJtala. Na tOlj oslIlovi, č ć se o
perspektivama đ č konkurencije.
320-

1
k

F'
.
.

,:-
.,
,$'
"'
,:'.
:
-1/.-
.,

'II
.,
i
!
Uzroci dominantne ekonomske pozicije SAD
Posle 1945. godine SAD su raspolagale sa više od
50 odsto industrijske proizvodnje č sveta;
njihov udeo u r.obnom izvozu ove grupe država bio je'
oko 30 odsto; one sve više Iizn.osam direktnih,
investiciJa uinostraDlStvu lOd 7,2 mId $, Veli.kuBritaniju
kai() vode6eg izVi()Zinika kapiltalJa č svetskog
tržišta. J oš 'Sredinom godina č nivo produk-
tivnosti, Sla bruto ć pro.izvodom.od 7247 EUR* po.
zapoSilenom, premašivao je č niv.o produktivnosti
6 EEZ država gotovo trostruko, SRlN za 2,7 puta, Velike
Britanije za 2,5 puta i Japana č osmostn:uko.
1
Ova prednost :SAD u produktivnosti. prema svojim
ekonomskim suparnicima u Zapadnoj Evropi i Japanu
zasnivala se u znatno ć stepenu koncentracije i cen-
tralizacije kapitala, koju ·su SAD postigle na temelju osku-
dice radne snage u XIX ć 'kao i na znatno ć
unutrašnjem tr.žištu. Prema podacima Boba Rowthorna
i Stephena Hymera
2
, prvih 50, lOOi 200 ć predu-
ć SAD pokJaziva1i su, u oclnosru na č koncerne s
iSl1lim brojem zaposlenih, sa jedan. i po puta ć kapita-
lom - dvostruko ć obrt. .IstoVTemeno, ovi padaci uka-
zuju na ć u koncentraciji, u ć stepenu or-
ganSkog ·saJStava .kapita:1a 'll :višem ni'VIOU
č koncerna prema svojim lronkurentima na svet-
skom tržiŠltu. č stepen koncentraaijei centralizacije ka-
piIDaJ.a SAD imao je č č im TeprodukcijlU teh-
nolbŠlke precLnooti SAD iIlad ZaJpaJdlIllOm Evropom li J apa-
nom.
Tehnološki jaz nije u prvom redu nastao time što
su SAD primenjivale relativno više SlI"edstava za
ski relevantne ž č i razvojne pr.ojekte; č
ć č prednost je mnogo više ill suš.tinski 1ronce.n-
trisanijem č š ć sredstava za istraživanja i razvoj. Ne
samo što SAD u ž č itenzivne industrijske grane
- elektroniku, proizvodnju aVliona, herniju, automobilsku
mdIUs1lrj,j!U i ma!Šfu:togradnju uiam 'godišlIlje više od 1 mld
dolara nego Zapa:dna Evropa za ž č i razvojne
projekte, ć su one ulagale ova sredstva pre svega kon-
centrisa:nije. Osamdeset sedam posto svih č
sredstava m istraživaDjje i Tamoj otpadaju lIla ć
* EUR - evropska č jedinica. -Prim. red.
I Uporedi tabelu 55.
2 Hymer., Stephen/Rowthorn, Bob, ,;Multinational Corpo-
rations and Internationail Oligopoly. The .Non-American Chal-
lenge", lU: :IGndleberger, C. lP. (Hrsg.) , The International Cor-
poration, Cambridge/Mass, 1970, str. 61.
21 MarkSizam u svetu 321
sa više od 5.000 zaposlenih, dok u Japanu i Francuskoj
to iznosi 65 odsto, a u drugim zemljama Zapadne Evrope
č znatno ispod SO odsto.
3
_ . Dakle, ni u jednoj drugoj č industrij-
skoj zemlji velika ć ne raspolažu sa tako viso-
kim udelom sredstava za istraživanje i razvoj kao u SAD.
Ova tendencija koncentracije u projekte istraživanja i
razvoja SAD č je time što su 196311964. godine
28 ć SAD izvodila ž č i razvojne pro-
jekte u vrednosti od 100 miliona dolara - i na taj č
potrošila 62,7 odsto državnih :rashoda SAD za istraži-
vanje i razvoj - dok nijedan zapadnoevropski ili japan-
ski ž č projekt nije bio snahdevf!n sredstv.ima
koja se mogu đ s takvim finansijskim č
nama. U ovoj prednosti, u koncentraciji, treba tražiti
bitnu prednost SA[) II oblasti ž č i Tazvojne poli-
tike u odnosu na Zapadnu Evropu i Japan; ova politika
je ć brže pretvaranje rezultata osnovnih istra-
živanja u stvarne investicije, u smislu novih proizvodnih
tehnologija i proizvoda. .
.od 110 č tehnoloških inovacija od 1945. go-
dine, koje je OECD ispitivala, 60 odsto otpadajU na SAD,
evropske zemlje OECD ukupno 38 odsto i na Japan 3,6
odsto.4
Prednost ne leži toliko u oblasti ć u pravom
smislu č ć u pretvaranju rezultata fundamentalnih
istraživanja u inovadje. Brojna evropska ć u obla-
sti elektronike i hemije bila su prvi put pretvorena u
nove tehnologije ć koncernima iz SAD.
Prednost koncentracije i centra&acije č ka-
pitala ne dovodi samo do koncentrovane :i time delotvor-
nije lu10ge sredstava ć do dve
dalje prednosti SAD: prvo, finansijski č koncerni SAD
.su pre u slianju, nego zapadnoevropski i japanski kon-
cerni da za primenu u proizvodnji kapitalno intenzivnih
tehnologija mobi1išu potrebnu finansijsku masu. Ova
prednost je osdbito primetna, na primer, u industriji
č 'll !petrohemij;i i ou elektrOIl!skoj tehnici.
5
Drugo, koncerni SAD s ć prodajom mogu novu
tehnologiju, economy of scale, brže ekonomski
č i time đ brže preneti na celokupnu priv-
redu nego .njihovi zapadnoevropski. i Japanski konku-
30EOD: Gaps in Technology. Analitical Report, Paris, 1970,
str. 148.
4 OEOD: Gaps... Ana1itical Report, naved. delo, str. 198.
s Bundesministerium fUr Wirtschaft: Unternehmensgro.Be und
Wettbewerb, Bonn, 1970, str. 251. i dalje. -
322




';::;:;
'.
)':.
>"


·1('
renti. Studija OBOD o tehnološkom zaostajanju u ob[astf
č svodi, na primer, ć stepen
proširenja č mernih instrumenata u č in-
dustriji na č prednost u economy of scale.
6
č
vredi za proširenje elektronske i nuklearne tehnologije.
-Bitno viši nivo produktivnosti SAD prema Zapadnoj
Evropi i Japanu može se objasniti ć stepenom kon-
centracije i centralizacije č kapitala, što na os-
novu navedenih faktora dovodi do stalne .reprodukcije
tehnoloških prednosti č industrije.
Neravnomerni razvitak SAD, Zapadne Evrope i Japana
posle 1950. godine
U SO-im i 60-im godinama Zapadnoj Evropi i Japanu
uspeva da malD.je TazlIike 'll produkitivnosti II odnosu na
SAD. TaJbela 55 iznosi, kao razlika u đ
rocLnioj prod:ulli.1tiv[]:osti, ć p;rdimod (PO zClIpIO'slle-
nom za razne č zemlje . .od 1965. do .1972.
goditne, 1JrostruJka prednost u prodJulkrtivnosti SA!]) !prema
,;Š-es1:or!ici" EEZ svela ISe samo na dvostruku pre!dIn.OISt.
OS{)Iooto j'aSIlO su je podigle, ilJiIliUtaI" EEZ, FraIIl.ous!ka i Ita-
lija II odnosu na SAD. Zaostajanje u prodU'ktivn05'ti Velike
; __ "-->li:;
Tabela 551
Produktivnost izabranih č zemalja: bruto
ć proizvod po zaposlenom, u cenama i valutnim
paritetima iz 1963. u EUR
1956 . 1960. 1965. 1972.
SAD 7.247 7.736 9.050 10.282
Japan 844 1.129 11.71115 3.245
Velika Bdtanija 2.868 3.160 3.561 4.347
Evropa (6) 2.465 2.986 3.833 5.318
SR č 2.664 3.242 4.051 5.470
FrancuSka 2.963 3577 4.617 6.485
Italija 1.600 1.992 2.693 3.786
6 OECD: Gaps ... Scientific Instruments, iParis, 1968, str. 59.
i dalje.
7 Izvor: SAEG, VGR.
323
Britanije je u posmatranom vremenskom periodu preina
SAD ostalo gotovo konstantno, dak je Japan
ležiti ć ekonomski napredak đ kapltalistlckim
industrijskim zemljama i 8,6-struko zaostajanje u 1965.
godWni prema SAD, do 1972. godine SITla!I1j:iti samo Illa 3,2-
-struko.
Da bi se objasnili uzroci č razvitka
pitala SAD i č rezultata japanske
kapitala, č su ć na. Evr.opu pnme-
njeni pokazatelji uslova oplodnje kapItala đ za SAD
i Japan (tabela 56).
Tabela 5f1'
Pakazatelji neravn.omern.og razvitka SAD i Japana
od 1952. do 1973. godine
I AY .ll.
Wy l-- AT
Y I AY
SAD
1952-55. 3,07 9,33 0,3007 0,1426 0,0490
1956-60. 2,07 8,51 0,2326 0,0359 0,0307
1961-65. 4,78 7,57 0,5945 0,3646 0,2652
1966-70. 2,89 7,49 0,3349 0,0987 -0,0048
1971-73. 5,21 7,80 0,6256 0,3615 0,2150
1974. -3,07 6,48 -0,4881 0,7662 -0,3740
1975. -2,82· 3,27 -0,8899 0,5673 -0,5048
1952-60. 2,51 8,87 0,2630 0,0833 0,0388
1961-70. 3,84 7,53 0,4647 0,2317 0,1302
197'1-75. 1,95 6,63 0,0998 0,4836 -0,0468
Japan
1953-55. 6,02 12,60 0,4639 0,2351 0,1607
1956-60. 8,75 16,67 0,4834 0,4465 0,2380
1961-65. 9,41 20,45 0,4107 0,2836 0,1725
1966-70. 11,66 22,39 0,4693 0,2477
1953-60. 7,73 15,14 0,4761 0,36712 0,2090
1961-70. 10,54 21,42 0,4400 0,4010 0,2101
1971-74. 5,73 25,01 0,2071 1,1929 0,0144
8 Izvor: SAEG, VGR.
324
Stope rasta J apana bile su u celom vremenskom raz- .
doblju od 1953. do 1975. godine iznad stopa.ll"asta drugih
č industrijskih zema!lja. č uslovi
oplodnje kapitala, pre svega u 60-im godinama, kao izraz
velikog za.ostajanja u razvoju Japana prema drugim kapi-
č industrijslcim zemljama, hili su č ć os-
nova za japansko "privredno č SumaTnO, . č
faktori akumulacije kapitala u Japanu mogu se sažeti
kako sledi: 1. relativno nizak nivo razvoja Japana .odgo-
varao je niskom organskom sastavu kapitala. Sa 48 odst.o
u SO-im godinama i 44 odsto od 1961. do 1970. gadine,
Japan je postigao đ vrhunske Vrednosti u
marginalnoj praduktivnosti kapitala. U đ sa dru-
gim č industrijskim zemljama, č je
kontinuitet marginalne produktivn.osti kapitala, p..ovre-
meno viši od č 40 odsto u č perioda od 1953.
do 1970. godine. Mada je, pll"ema podacima Maddisona,
suma kapitala Japana od 1953. do 1965. godine porasla
gddišnje :zJa 12,1 odsto (SRiN 8,5odsto), a broj zaposle-
nih u nepoljoprivredi samo za 3,8 odsto(SRN 2,5 .odsto),
nije dovela do ć intenziviranja kapitala č
nego u .ostalim č industrijskim zemljama da
opadanja produktivnosti kapitala, jer je dadatna stapa
produktivnosti kapitala još premašivala stap e rasta in-
tenziteta kapitaJa.
9
2. U 1953. godini u Japanu je bila još
42 odst.o zaposlenih u poljoprivll"edi. Do 1965. godine broj
poljopriv.redne radne snage pao je za. 4,6 miliona, udea
zaposlenih u poljoprivredi pao je na 26 odstolO. Ova ve-
lika rezerva radne snage držala je II granicama stopu po-
rasta najamnina i istovremeno je smanjivala prinudu na
intenzivitranje kapitala.
ZJbog velike rezervne armije ne đ š mar-
ginalna stopa dobiti Japana od 1961. da 1970. godin.e od
40 ·odsto nije bila prema:šena ni lOd 7!apadlnoeVI1Opskiih ze-
malja, a ni od SAD. Naprotiv, manje je razumljiva niska
vrednost marginalne kvote dobiti od 37 odsto od: 1953.
da 1960. godine. č posmatranje marginalne
dabiti u SO-im godinama pokazuje da je Japan ostvano
.od 1956. do 1960. godine sa 45 odsto jaku č
VIrednost, ali je marginalna profitna kvota od 1953. da
1955. godine .od 24 .odsta bila veoma ispod đ
nog standarda. Ovde treba uzeti u obzir da se Japan, za
vreme č okupacije, masovnim pokretima izborio
za niz demakratskih reformi, kao šta su agrama re-
• Maddison, Angus, Die neuen Gropmiiehte. Der wirtsehaft-
liehe Aufstieg Japans und der Sowjetunion, KoIn, 1966, str. 106.
10 Isto, str. 95.
325
forma, ra2!bijanje velikih holding-društava (Zai:batsu) koja
su kontrolisala industrijski i bankarski sektor. Ponovo
je izgradio č sindikate koji su bili zabranjeni
1940. godine. Organizaciono č š ć je
ubrzo pošlo za rukom, za vreme okupacije, i u kratkom
periodu poslle nje, da na osnovu demoka:'atskih masovnih
pokreta poboljšaju položaj č .klase kad je č o
raspodeli. S opadanjem demokratskog masovnog pokreta,
po završetku okupacije, za ishod borbi za raspo de lu, po-
stao je sve više č ć objektivni položaj na tržištu
radne snage. Stvarna kvota najamnina porasla je od
1953. do 1960. godine samo za 1 odsto, naime, od 45 na
46 odsto, uprkos ć udela najamnog rada u zapo-
slenosti. 3. Japan, sa investicionom kvotom od 21 odsto,
nije bio premašen u,60-im godinama od bilo koje druge
č industrijske zemlje; u SO-im godinama ja-
panska neto investiciona stopa bila je na drugom mestu,
iza Savezne !Republike. Ova eks;uremna kvota, koja je odlu-
č ć doprinela visokim japanskim stopama rasta, bila
je, s jedne strane, rezultat č uslova oplodnje
kapitala, a s ,druge strane, posledica osobite strukture
udela japanske dt1Ža'Ve. Demililtarizovani Japan je bio os-
đ neproduktivnih rashoda za naoManje i ovaj
faktor je đ delovao, zajedno s malim japanskim
državnim doprinosom za socijalne slue:be. Izdaci za infra-
strukturu i zaštitu okoline č su da je udeo države
bio manji od proseka č industrijskih dr-
Fondovi viška vrednosti za aJrumulaciju bili su
manje ć porezima i izdacima nego u drugim
č industrijskim državama i oni su stoga bili
relativno više upotrebljeni za akumulaciju.
Niži organski sastav kapitala, ,od sredine 50.Jh go-
dina; rezerva radne snage u poljoprivredi, koja je dovela
do visoke profitne kvote, zajedno sa stabilnijim uslovima
vrednovanja i manJim državnim odlivima fonda viška
v:rednosti, bili su č snaga u SO-im i 60-im godi-
nama za japansku akumulaciju kapitala. Kako su se is-
crpljivale ove č rezerve kapitala Japana, smanje-
njem odstupanja u razvoju prema drugim č
industrijskim zemljama (na primer, zbog smanjenja re-
zervne armije, zbog ć državnih Tashoda u vezi sa
remilitarizaoijom Japana, koi mzvoja iUSlovljenog pove-
ć organskog sastava kapitala) postala je sve manja
J:1azlika đ jiapanskih stopa Tasrta li, dodatnih stopa
vrednosti proizvoda zemalja EEZ i SADY č 70-ih
II BuschjSch6HerjSeelow, Weltmarkt und Weltwiihrungskrise,
Bremen, 19711, str. 71. i dalje. -
326
l
I
I l
l
.1
-I
,j
.l

. I
, I
. '1
:'1
godina je ć ocrtavao ovu promenu. Porast stopa neto
društvenog ,proizvoda Japana pao je Dd 19.'Z1. do 1974.
godine na 5,7 odsto, pošto su od 1961. do, 1970. godine
dostigle 10,5 odsto. Japanska prednost u porastu je ve-
oma splasnula u OVDm periodu u odnosu na oba' druga
č centra.
,Dok je Japan, zemlja s najnižim nivoom akUmula-
cije, u dve deka:de posle 1950. godine ostvario najviše
stope rasta, upadljivo je bio najniži porast društvenog
proizvoda u SAiD, najrazvijenijoj zemlji svetskog tržišta.
Od 1952. do 1960. godine stopa rasta neto društvenog
proizvoda u SAD iznosila je samo 2,5 odsto, da bi od
1961. do 1970. godine porasla na 3,8 odsto. Time su, do-
duše, SAiD premsIe Veliku Britaniju, aJi su bile daleko
ispod Japana, Francuske, Italije i SRN. U tabeli 56. sa-
kupljeni vrednosni indikatori za akumulaciju kapitala u
SAD ne mogu se, na žalost, uskladiti s podacima drugih
č industrijskih zemalja. Pošto rashodi držav-
nog budžeta SAD za mašine i ostale investicije za opre-
mu u privrednom č nisu proknjiženi kao investi-
cije ć kao potrošnja
12
, vrednosti u tabeli 56. potcenjuju
č kvotu investicija, istovremeno ć mar-
ginalnu produktivnost kapitala i time marginalnu renta-
bilnost kapitala. Na OSl1JOVU jakog !iskrivljavanja ovih
Vlrednosnih indikatora, moramo se u narednom izlaganju
,suštinski č na teorijsko ra7llaganje o uzrocima
nižih stopa rasta u privredi SAD.
č kapital je mogao, zbog svog višeg nivoa
akumulacije u đ sa zemljama Zapadne Evrope i
Japana, posle 1950. godine realizovati znatno nižu pro-
č profitnu stopu. U ovom nižem nivou profita treba
tražiti č za č porast č privrede.
ć u 1950. godini je udeo primarnog sektora u dru-
štvenom proi:zvodu sveden u SAD na 4,8 odsto, industrij-
ski sektor je posttgao 37,8 odsto i tercijarni sektor 57,4
odstoY Do 1969. godine malo se promenilo u opštoj pri-
vrednoj strukturi: prvi sektor je iznosio 2,8 odsto, drugi
sektor 37,7 odsto i tercijarni sektor 59,5 odsto. ć po-
č SO-ih godina SAD nisu više raspolagale nekom
č rezervom radne snage, koja bi mogla ogra-
č por-ast stope najamnina i time porast stopa in-
tenziteta kapitala.
č kvota najamnina od 61 odsto bila je 1952.
godine neznatnJo viša nego SR č tC48 odsto), Fran-
11 Sohatz, Klaus-Werner, Wachstum und Strukturwandel
der westdeutschen Wirtschaft im internationalen Verb und, Kie-
ler Studien 128, Tiibingen, 1974. str. 145.
II Isto, str. 162.
327
OUJSk.e (48 odsto), lta:Iije (43 oc1stto) i Japan:IJa (45 odsto).
Samo u Velikoj Britaniji, č je primami sektor u dru-
štvenom proizvodru č SO-ih gOdIDa: bio isto ;tako
veoma lllizak, kvota naljamndlDa od 62 odsto prelarziJla de
č Ove proporcije SIU se do 1970 . .godilIle malo jz-
meni.i:le. Kvota 1IlJa!jamn:i!D8 je porasla u SAD na 69 odsto,
a u drugim kalpitaliJsti6kim mdJustrijiSlk.im zem1.dama: u
SRN 58 ads·1lo, Franousik.o1 55 odLsftio, Italiji 53 odsto, Ja-
Plarr1JU 50 odlsto i Veliik.oj BrUrtaInJiij!i - 66 odsto.
Visok nivo organskog sastava kapitala i u korist na-
jamnina pomeren odnos profit-najamnine, proizveli su
u SAD m.i:sJru profi1lnu .stopu, ikoja je odI'Žava1a nisku
kvotu investicija i time je bila odgovorna za skromne
stope rasta. Na kvotu investicija u SAD nisu negativno
uticali č uslovi oplodnje kapitala .-..: i nat-
č kvota državnih Tashoda smanjivala je fond vi-
ška vrednosti raspoloživog za akumulaciju. Kao što je u
tabeli 31. pokazano, č državna kvota bila je na
vrhu č industrijskih zemalja pre svega zbog
č vojnih rashoda. Sa udelom lTashoda na nao-
ružanje od 7,5 do 10,8 odsto u bruto ć proiz-
vodu, SAD su ć č ekonomske izvore ne-
produktivno i time č č stope rasta.
U toku č akumulacije kapitala je intere-
santno da, u đ sa drugim zemljama, produktiv"
nost kapitala u 60-im godinama, prema SO-im godinama,
nije možda pala, kao u Italiji, ,FTancus.koj, Velikoj Brita-
niji, SR:N i Japanu, ć je porasla. Ovu tendenciju ozna-
č i podaci u tabeli 56, koji pokazuju od 1952. do
1960. godine marginalnu produktivnost kapitala od 26
odsto, nasuprot kvoti od 46 odsto, od 1961. do 1970. go-
dine. Prema .podacima Helge Majer, porasla je optere-
ć bruto investirana imovina po č zaposlenog (kapi-
tal-intenzitet) u đ č industriji SAD od 1950. do
1960. godine č godišnje za 3,98 odsto, nasuprot
još samo za 0,98 odsto od 1960. do 1970. godine. ć
da je produktivnost rada (vrednost neto proizvodnje po
zaposlenom na č bila od 1950. do 1960.gpdine sa sto-
pom rasta od 2,17 odsto, ispod stope rasta intenziteta
kapitala, a od 1960. do 1970. godine bila je sa 2,9 odsto
;iznaid n,je, pooa je kapitaW. (mer-ena kao
koeficijent vrednosti neto proizvodnje i ć bruto
uložene imovine); od 1950. do ć se go-
dišnje 1,74 odsto, dok je od 1960. do 1970. godine porasla
na 2,0 odsto.14
II Majer, Helge, Die "Technologische Lil.cke" zwischen der
Bundesrepublik Deutschland und den Vereinigten Staaten VOI1
Amerika, Tiibingen, 1973, str. 224. i 259.
328
Uzrok ovog tako č toka akumulacije kapi-
tala u SAD u đ sa drugim č indu-
strijskim zemljama je relativno ć č š ć ,tehnologije
koja štedi na kapitalu u č industriji. Porast or-
ganskog sastava kapitala može biti jako č kada se,
uz sve ć primenu memih ,regulativnili 1:ehnika u proiz-
V!OdnJom procesu, uz prelaz na potpuno kontJinuiranu
proizvodnju, uz minijaturiziranje proizvodnih instrume-
nata, uz ć trajnost proizvodne aparature itd. sma-
njuje za proizvodnju patreb:an . predujmJjen!i. kapital. ili
kada se ć VOI lumen proizvodnje po predujmljenoj
jedinici kapitala.
16
Ova tehnologija koja štedi na kapitalu
mogla je ć sve ć primenu u SAD u godi-
nama. Uslovi oplodnje č kapitala su se time
prolazno poboljšali, kako se može č iz tabele 56.
Od 1952. do 1960. godine rentabilnost kapitala iznosila
je skoro 4 odsto, od 1969. do 1970. godine, naprotiv, 13
odstO.
16
Od 1971. do 1975. godine ponovo je pala margi-
nalna produktivnost kapitala u č industriji i
dostigla 10 odsto; maJrgim.alLna produ.ktivnOlSt ikaJpiJtaJ.a
kretala se u QIVIom periodu - 5 odsto.
O\Ao, na pr.omenama organskog sastava kapitala zas-
novano poboljšanje č č profitne stope,
nije moglo da .ukine ć odstupanje u oplodnji ka-
pitala đ SAD, s jedne strane, i Zapadne Evrope i
Japana, s druge strane. ć raspon postao je, 2Jbog
ovih pomeranja u č produktivnosti kapitala, sa-
mo IDaJI1ji. Ako se uzme u obzir da su II tabeli 56. prece-
njene vrednosti za marginalnu produktivnost kapitala u
SAD, tada ispada č oplodnja kapitala, uprkos ja-
kog porasta, i u 60-im godinama lošija nego japanska,
fimnooska i lIlemaOka oplodnja ocapitccia, dok je neodre-
đ u odnosu .na br1ta!DiSlk:u i č rentabmost. Ako
se !posmatra ceo V:rerIlenski period od 1952. ,do 1975. go-
Đ onda u Isvakom č vrechl da je margilI1!ail<na
lI'enitabiJJnost :kapitala hilla ti SAD mat.no IDaIl)!ja ·nego u
!Svim [spi"VilVarnm drugim č i!D.dlllstrijslcim
;z;emilijlama Za;padm.e EVlI10pe i Jap ama.
15 Zschocke, Helmut, "Kapitalstruktur und verwertung in
der BRD.Jn.dustrie", u: IPW-Forschungshefte, hr. 2, 1974, str.
45. i dalje.
16 U!por. č č .rentabilnosti kapi,tala od 1950.
do 1970. godine, u: Annanski G.lSchu1ze, P. W., ,,Krise der Kapi-
talakkumulation, staatliche Konjunkturpolitik und Inflation in
den USA", u: Altvater (Bra:ndes) Reiche (Hrsg.) Handbuch 4,
Inflation - Akkumulation-K.rise, t. II, Frankfurt/Main, 1976.
str. 30. i dalje. Ovi č su utoLiko č što· je
faktor najamnina inf1acion:o procenjen i operiše podacima for-
miranja bruto vrednosti, č ć amortizaciju.
329
đ prednosti SAD u sistemu đ
trgovine i u đ odnosima kapitala
Kao posledica neravnomernog razvitka proizvodnih
snaga na štetu SAD a u prilog Zapadne Evr;ope, a pre
svega Japana, u toku SO-ili i 60-iho su
se pomerili odnosi ekonomske mOCI đ .ova tnlIDpe-
č bloka. Tabela 57. pokazuje da Je opao udeo
SAD u industrijskoj proizvodnji kapitalistickog sveta.
52,6 odsto u 1953. godini, na 40,8 odsto u 1970. grniIru,
dok se ć udeo "Ses1OI1ice" EEZ od 15,7 odsto na
19,5 odsto. Japan je poboljšao svoj udeo od 1964. do
1970. godine od 4,4 odsto na 9,0 odsto. .,
.ovo jako pomeranje u sistemu đ
vodnih snaga odrazilo se đ na odgovaraJllcl
č industI1ijskdh zemalja. III đ
tl1govinskim ocloos:ima. Udeo SAD u IZVOZU .robe
č sveta pao je od 21,3 odsto u 1953. godini, na
15,4 odsto u 1970. godini, ć udea EEZ se po-
ć od 193 odsto na 32,1 odsto, a udeo u izvozu Ja-
pana ć se od 3,6 odsto u 1960. godini, na 7,0 odsto
u 1970. godini.
Tabela 57
17
Razvitak odnosa ć đ SAD, EEZ i Japana
u procentima od 1953. do 1970. godine
Udeo u industrijskoj proizvodnji
1953. 1960.
č sveta:
SAD
52,6 45,7
Japan
4,4
EEZ (6) 15,7 19,5
EEZ (6) 15,7 19,5
SR č 6,6 8,8
Francuska 4,5 5,1
Italija 2,4 3,2
Velika Britanija 8,9 8,3
Udeo u izvozu robe
č sveta: 1953. 1960.
SAD 21,3 18,2
Japan 3,6
EEZ (6) 19,3 26,7
SR č 6,0 10,3
Francuska 5,2 6,1
Italija 2,1 3,3
Velika Britanija 9,8 9,1
1970.
40,8
9,0
19,5
19,5
8,6
5,0
3,5
6,1
1970.
15,4
7,0
32,1
12,6
6,4
4,8
7,0
17 Drun.kert I. (ErsN, W.) Werner. K.-H., Politik im West-
Europa, Berlin' (Ost.), 1975. str. 157. i dalje i str. 371. i dalje.
330

"o" I
Krajem 60-ih godina promene u skali đ
radne produktivnosti i time induciranih golemih previ-
ranja u đ odnosima robnog kapitala, iza-
zvale su oštru krizu đ monetarnog sistema.
Bretonvudski monetarni sistem, č su osnovu č
vali ć funkcija dolara kao rezervne valute, č
valutni pariteti i đ kreditni pul u vidu đ
narodnog monetarnog fonda, bio je razbijen neravnomer-
Inim ·razv.i1Jkompr.oizNodnih SlIlIaga, ikoji je uz to biJO usme-
ren protiv SAD kao ć zemlje i zemlje rezervne va-
lute. č razvitak proizvodnih snaga u SAD je
sve više potkopavao valutni kurs č dolara u
60-im godinama; č valuta je bila jako precenjena,
dok su đ ostalih č zemalja osobito
bile potcenjene valute SRN i Japana, 2'lbog č
porasta proizvodnih snaga ili č stope infla-
cije. Monetarna kriza 1969. godine dostiže svoj vrhunac
Smitsonijanskim sporazumom od decembra 1971. godine,
k!Oji je izvl"šio prvu macajniju korekturu pariteta, pre
svega đ dolara, č marke i jena i postavio
temelje prelazu svih važnijih valuta u 1973. godini na
fluktudranje, odnosno bIokovsko fluktuiranje. To je pokre-
č forma nužnog đ valutnih pariteta iz-
menjenim pozicijama pojedinih č industrij-
skih zemalja u univerzalnom radu. Slom bretonvudskog
sistema i đ č dolara simbolizovali su
č razgradnje apsolutne ekonomske ć koju
su SAD osvojile posle drugog svetskog rata.
č dominacija, koja je postala relativna u
SO-im i 60-im godinama u đ hijerarhiji pro-
duktivnosti i u đ odnosima roibnog kapitala,
bila je sve više č posle jakih promena u valutnim
kurs evima od 1969. godine, u toku 70-ih godina đ
i pl10menama II đ odnosima kapitala.Na os-
novu zakonitosti prikazanih u glavi 2,2 dolarska obezvre-
đ č su č stope porasta izvoza ka-
pitala, dok su revalvacija č marke, odnosno jena
veoma oživele č i japanski izvoz kapitala.
U analizi ispreplitanja kapitala unutar BEZ ć smo
°ukaza:li na više stope porasta izvoza kapitala zemalja
EEZ u odnosu na izvoz kapitala SAD. Najjasnije se ozna-
č prekid tendencija u đ odnosima kapi-
tala u direktnim investicijama Zapadne Evrope i Japana
na samom č tržištu. Zbog ć :pozicije u
produktivnosti č koncerna moglo je samo malo
zapadnoevropskih i japanskih koncerna č s proiz-
vodnjom u SAD, .dakle, bez zaštite valutnih pariteta kon-
331
kurisati č kapitalu. ·Posle smanjenja č
preldinosti II produ.kti.'VIIl.lOSti ti pOisle do18JI1Sikih devalvacija
II 70"1in:n godinama, ov!o s1laJnje -se č Sve
više zapadno-eWlOpSki. i japanski lroncerni prelaze na otva-
ranje proizvodnih pogona u SAD. Podaci Kriigera i
Schliohtinga
18
kvantificiraju ovaj obrt tendencije: od 1962.
do 1972. godine rasle su inostrane direktne investicije u
SAD godišnje za 600 mill. dolara, u 1973. godini - posle
dvostruke devalvacije dolara - porasle su direktne in-
vesticije II za 3,2 mld. dolara, dakle petostruko više
od proseka 1962-1972. godine. Prema istom izvoru, po-
daci za SR!N su ć od 1960. do 1970. godine porasla
su ulaganja u SAD č za oko 200 rriil. č
maraka godišnje, ll! 1970. i 1971. godini za oko 300 miliona
č maraika, a!li tada u 1972. i 1973. godmi ZJa više
od l mld. č maraka godišnje. Komentar Sahl,ich-
tinga i Kriigera: "Ovaj broj pokazuje kako se jako pome-
rila Amerika u središte interesa č ć To
vredi najpre i pre svega za one industrije koje su ć
izvozom svojih proizvoda zauzele položaj na č
tržištu. Promena pariteta dolara u odnosu na č
marku za više od 40 odsto u poslednje č godine i
interni porast trlOškova 'll nepoznatoj č doveli su 'll
pitanje konkurentnu sposobnost č izvoznih pre-
ć na č ,tržišru u mnogim. oblastima. Time
je za lOve firme bilo dodirnuto neposredno pitanje direkt-
nih investicija za odbranu i proširenje položaja na tr-
žištU."19
U periodu od 1962. do 1972. godine rasle su č
investicije u SAD č za 7 odsto godišnje, .u 1973.
i 1974. godini iznosila je stopa porasta ć 23 odsto, a u
1975. godini 19 odsto.20
'Pošto su pomeranja u odnosima snaga đ SAD,
EEZ i Japana mogla u đ odnosima
kapitala tek posle korektura kurseva 1971. godine, ali su
pri tom odražavala pomeranja .u produktivnosti za celi
60-godišnji period, ovi pokreti izravnavanja u đ
rodnom izvozu kapitala ž ć se u daljnim 70-im
godinama.
Ako, na kraju, pokušamo oceniti razvitak ukupnog
odnosa ć tri č centra - SAD, EEZ i
Japana u bližoj ć onda se može č kao
18 KrUger /Schlichting,. Deutsche Niederlassungen in den USA,
Frankfurt/Main i New York, 1975, str. 14. i dalje.
Isto, str. 19.
20 Kdigenau (II), Internationale. Direktinvestitionen, Hamb-
urg, 1977, str. 16.
332
osnovna tendencija izravnanje razvitka akumulacije u
ova tri ,bloka.
O tome govore i podaci da su se smanjile kako re-
zerve akumulacije Japana prema SAD i Zapadnoj Evropi,
tako i rezerve akumulacije Zapadne Evrope prema SAD.
Razlike u nivoima organskog sastava kapitala, razlike u
sektorskoj strukturi ukupne privrede i odstupanja u od-
nosima raspodele, nisu danas u lageru č in-
dJusmr.iJjlSklih zemalja đ ogromne ;kao što su bille tU SO-im
i 60-im godinama. . \
- Drugo, pokreti izravnanja u đ kreta-
njima kapitala deluj.uu pravcu izravnavanja stopa rasta.
Ako je ubrzani č izvoz kapitala u SO-im i 60-im'
godinama ekonomski potkopavao ć položaj SAD,
jer je dovodio do razvoja proizvodnih snaga u zemljama
uvoznicama kapitala i do usporavanja razvitka akumula-
cije -ll SAD, danas je obratno: č izvoz kapitala
pojedinih zapadnoevropski!h ·zemalja, č SR Ne-
č i Japana, smanjivao je tempo akumulacije ovih
zemad.ja, dok se izvorz tk.a,piJtia!la SAD ooVJi.jia. iSipOd
ć EEZ nije u stanju da produbi proces integra-
cije u pravcu privredne i monetarne unije i nema, prema
tome, ć da izazove nov.u č snagu za
tempo akumulacije u Zapadnoj Evropi i u đ sa
ubrzanim procesom koncentracije i oentra1:izacijeu SAD.
Razmer č procesa đ u raz-
vitku akumulacije kapitala đ SAD, EEZ i Japana
ć ukazuje na stope rasta od č 70-ih godina.
Stope rasta SAD i Velike Britanije jedva da su se razli-
kovale -ll ovom periodu; istovremeno su smanjile pred-
nost Italije i Francuske u odnosu na SAD, kao i razlike
đ japanskih stopa rasta i rasta stopa društvenog
pr<?lZvoda ostalih č industrijskih zemalja,
kOJe su se znatno suzile.
(Klaus Busch, ,,Die Entwicklung der Kon-
kurrenz USA-E6-Japan", Die Krise den
Europiiischen Gemeinschatt, EVA, Frank-
furt/M., 1978, str. 200---214)
Preveo Marijan Hubeni
333
1
J
IZDA Č CENTAR KOMUNIST
biblioteka
Marksizam i savremenost
ANrU LEFEVR, S onu stranu strukturalizma
EDVARD KARDEU (SPERANS), Razvoj slove-
č nacionalnog pitanja
FRANK DEPPE / JUTrA VON FREYlBERG /
CHRISTOF OCIEVENHEIM / REGINE MEYER
/ FRAN!K Kritika č
njao Partnerstvo ili klasna borba?
ARGHIRI EMMANUEL, Nejednaka razmjena.
Rasprava o antagonizmima II đ
ekonomskim odnosima, I, II
ALFRED SCHMIDT / GIAN ENRICO RUSCO-
NI, Frankfurtska škola
ROMAN ROSDOLSKY, Prilog povijesti nastaja-
nja Marxova "Kapitala". Nacrt Kapitala jz
I, II
DANIEL CHAUVEY, Samoupravljanje
E. V. II..JENKOV, Dijalektika apstraktnog i
konkretnog u Marxovom ,,Kapitalu"
BORIS MAJER, Strukturalizam
ERNBSTO RAGIONIEiRI, Mar.ksizam i Interna-
cionala. Studije o historiji marksizma
ALDO ZA!NARDO, Filozafija i socijalizam
MILADIN Ć č $amoupravni
č proizvodnje, I, II, III
KARL MARKS, Rezultati neposrednog procesa
proizvodnje. Rukopis neobjavljene Seste glave
Prve knjige ,,Kapita1la"
ERNST BLOCH, Prirodno pravo i ljudsko do-
stojanstvo
PAUL MATTICK., č eseji
SAMIR AMIN, Akumulacija kapitala u svjet-
skim razmjerima. Kritika teorije nerazvije-
nosti
REINHARD KOHNL, Oblici đ vladavi-
ne. Liberalizam. - fašizam
NICOS POtJLA!N'TZAS, č vlast i društve-
ne klase
EDVARD KARDBU, Pravci razvoja č
sistema č samoupravljanja
KiRlSTOFER KODVEL, Iluzija i stvarnost. Stu-
dija o izvorima poezije .
MIt.TM1K.O Ć Ka zajednici slobod-
nih đ č
ANTONIO LA!BRJIOLA, Ogledi o historijskom
materijalizmu
CESARE LUPORINI, Dijalektika i materija-
lizam
KIRO HAD2I VASILEV, Socijalizam i nacio-
nalni odnosi
90 dinara
60 dinara
70 dinara
150 dinarci
60 dinara
220 dinara
90 dinara
120 dinara
90 dinara
130 dinara
160 dinara
260+ 450
+ 500 dinara
1010 dinara
165 dinara
210 dinara
220 dinara
120 dinara
180 dinara
150 dinara
215 dinara
355 dinara
270 dinara
290 dinara.
490 dinara
8-9/1981
STUDDE o :tENI I žENSKI po.
KRET e
1011981
VREDNOSTI I CENE e
11-12/1981
ć ć e
UTICAJ TRANSNACIONALNIH
ć NA INFORMISANJE
I KOMUNIKACDE e Dr Breda
č Informaciono-komunikacij.
ska ć kao elemenattTa!nsDaciona·
lizacije i novog đ p<>-
retka e Karl P. Sauvant i Bernard
Mennis, Socio-lrulturne i
đ č elronoIDlJa
odnosa Sever - Jug: l.iloga
nacionalnih ć e TaJ?1:O
Varis Transnacionalne korporaCIje
koje 'se bave InaS?ynin;t komunika;-
cijama: pregled njihovili poslova l
ć da se one stave pod
kontrolu e Fernando Reyes Matta,
Evolucija
skih agencija tokom lstonJe e
Juan Somavia,
struktura sile i đ m-
iormisanje e Armand M.attelar:i,
Nova ofanziva troo.snamonalnih
kompanija: nova komunikac!<>na
tehnologija e Herbert 1 ... Sc1fiIler,
TransnacionBlna korporamJa l
đ tok <informacija: izazov
naciona1nomsuverenitetu e Rafael
Roncagliolo i Noreene Janus, Eko-
nomska propaganda, zavisnost ii
nasovniji mediji e T1wl1'!as. H.
back, InternaciOlnallna filmSka m·
dustrija e Allan Ashbl!lt,.
diji: struktura, funkmorusanje l
kontrola e Cees J. Hamelink, Novi
đ e1ronomski poredak i
novi đ informaciPI1Ii p<>-
redak e Jeartl-Louis Missika i Jean·
Philippe Faivret, Informatika i slo-
bode e Hans Magnus Enzensber·
ger, Osnove teorije medija e POLE-
MIKA e E. P. Thompson, Otvore-
no pismo Leszeku Kolakowslrom e
1-2/1982
ARTIKULACIJA ć PROIZ-
VODNJE I NERAZVIJENOST e
Miomir š ć Koncepcija artiku-
lacije č p'roizvo<i?je e Ju!!-j
Bajec, Nerazviijenost J. koncepclja.
artilrulacije č proizvodnje •
Harold Wolpe, AI;tikulacija č
proizvodnje • Pierre-Philippe Rey,
Proces artikulacije • Aidan Fos-
ter-Carter, Kontr.overzija č
proizvodnje e Bari Hindess li Paul
Hirst, Da li postoji opšta teorija
č proizvodnje? e Bari Hin-
dess i Paul Hirst, Geneza i teorij-
ska č č
č proizvodnje" e Jonathan
Friedman, č teorija ii
sistemi totalne reprodukcije /'.
Hanna Alavi, Indija i kiolonija1ni
č pr.oizvodnje e Doug McEa-
chern, č proizvodnje u/ Indiji
e John G. Taylor, ć ['az-
č č proizvodnje i njen
uticaj na strukturu formacija "rtiI."e·
ć sveta" e Umberto Melotti, So-
cijalizam i birokratski k.olektivi-·
zam u zemljama u razvoju e AK-
TUELNE TEME e Ludvik č
č č periodizacije
razvoja ljudskog društva. Walter
sap, NATO i Varšavski ugovor iz-
đ "smanjivanja naoružanja" i
nadmetanja oko suvereniteta •
PRIKAZI e
3/1982
MARKSIZAM - ESTETIKA - UM·
JETNOST I e Kasim ć Uvod
e Max Raphael, O teoriji umetno-
sti č materijalizma e
Christopher Caudwell, Lepota. Stu-
dija iz đ estetike e A •. I.
BU/·ov Formalno č u:netnosti
i vulgarizatorski pristupi u. esteti: I
ci e Henri Arvon, MarksJZam l
umetnost e M. S. Kagan, P1red-
met, metoda i ciljevi č is-
traživanja e Adolfo Sdnchez Vaz-
quel., ! Sid-
ney Finkelstet1'!, Lepota l •
Nicolae Tertulwn, AutOD.OIDlJa IL he-
ter.onomija umjetnosti e Lee Bax-
arrldall Književnost i ideologija •
Liu Zaifu, č kriterijumi
književne i č kritike •
Biografsko-bibliografske bilješke I
e PRIKAZI e
4/1982
MARKSIZAM - ESTETIKA - UM·
JETNOST II • Leo Kofler, Udari-
te po Lukacsu - Realizam i sub-
jektivizam. Marcuseova č
kontrarevolucija • Louis Althusser,
Pozorište ,,Piccolo", Bertolazzi i
Brecht. (Beleške o č
kom teatru) • Walter Benjamin,
Eduard Fuchs, č i istori·
č • Ernst Bloch, Vajmar kao
Schillerov zaokret i vrhunac. (Jena
1955) • Kostas Axelos, Svet poezi-
je i umetnosti • Peter BUrger,
Teorija avangarde i č nau·
ka o književnosti • Stefan Mora-
wski, Utopija i opšta merila •
.
. Theodor W. Adorno, O fetiškom ka-
rakteru u muzici i o regresiji. slu-
šanja e Gyorgy Lukdcs, Arhitek-
tura e David Forgacs, Estetika
Galvana Della Volpea • Robert
Say re, Lowenthal, Goldmapn i so-
ciologija književnosti • BIografsko
·bibliografske bilješke II •
5/1982
AKTUELNE RASPRAVE O DRZAVI
e Rossana Rossanda Pitanja R. Ro-
ssande Althusseru i" njegov . odgo-
vor • Guiseppe Vacca, Oblik. If?:'-
žave i oblik vrednosti e Btagto
De Giovanni, Za teo-
riju o prelazu eDantlo Zo-
lo Problem države u
i kriza č
kog marksizma • C.ava-
zzuti Država i OdnOSI prOlzvodnje e
Pier' Aldo Rovatti, Oblici subjekti-
viteta i .oblici ć •.
Bobbio, Teorija države.
partije e Cesare LUp'on.nh Prekidi
i kontinuitet u naJnoVlJem Alt-
husserovom delu e Elmar Altvater
lOtto Kallscheuer! Držav!l i.
vena reprodukcija kapItaliStickil?
ć odnosa e Carla Pasq'1t·
nelli, č priroda
konflikata i zahtev za nJihoyom
autonomijom • Etienne Baltbar,
Pitanja "partije izvan države" •
Christine Buci-Glucksmann, O ak-
tuelnim zadacima č kri-
tike politike • Mario Telo, Oblici
i č proširene države.
• Suzanne de Brunhoff, TeonJa
države i teorija ć .•
Giacomo Marramao, Politicki SIS:
tem, racionalizacija i š
mozak" e Rossana Rossanda, Kri-
tika politike i ,,nejednako pravo"
• Elmar Altvater, Teorija državno
č kapitalizma pred
novim oblicima č po-
društvljavanja posle drugog svet-
skog rata e Elmar
pol i država u marksistickoJ teo-
riji Druge i ć internacionale
posle prvog svetskog rata •
6-7/1982
AKTUELNI TRENUTAK MARKSI:
ZMA II e Miloš ć Osnovru
rezultati razvoja savremenog mark-
sizma • Elmar Altvater/Otto KaIl:
scheuer č politika l
"kriza • Kriza
sizma? Intervju Roberta ROmanija
s Umbertom Cerronijem e Norber-
to Bobbio Marksizam i socijalizam
e Cesare' Luporini, Bobbio i kriza
marksizma e Claudia. Mancina, De-
bata o državi. Marksizmi na suo-
č e Giacomo Marramao, Dija-
lektika forme i nauka o politici e·
Fernando Claudin, Nekoliko
šljanja povodom krize marksizma
• Alexa Mohl, ,,Nauani socijali-
zam" - šta je to? • RASPRAVE
• Guliano Procacci, Diskusija s
Althusserom e Marksizam na isto-
rijskoj proveri, Razgovor France-
ska Petronea sAldom Tortorellom
e PRIKAZ e Frieder o. Wolf, Pri-
medbe na Andre Gorzovu likvida-
ciju marksizma •
8-9/1982
REVOLUCIJE U CENTRALNOJ
AMERICI e Ljubomir ć
Sadržaj, smisao i š
nih zbivanja u Centralnoj AmencI
(1944-1982) e NIKARAGVA e Ha-
rald Jung Pozadina revolUcije u Ni-
karagvi Adolfo Gilly, Pobeda revo-
lucije u Nikaragvi e Jaime Whee-
lock Avangarda, narodna hegemo-
nija' i nacionaln? jedinstvo -
temelja pobedI? obnove e
Ramirez, Sandinizam, hegemoruJa l
revolucija e č front na·
cionalnog đ Niikaragva-
narodna borba protiv diktature (de-
klaracija) e Sergio Mikoyan, Nika-
ragva - osobenosti i pouke revo-
lucije e EL SALVADOR e Rafael
Guidos Vejar, č kriza u El
Salvadoru (1976-1979) • Ernesto
Richter, Društvene klase, akumula·
cija i kriza "prenaseljenosti" u El
Salvadoru e Roberto Remo, El Sal-
vador: za revolucionarnu demokra-
tiju GV ATJ?MALA I!.
ski front prottv represt1e,
kriza i borbe naroda u Gvatemali
e Demokratski front protiv repre·
sije, Ekonomske ?snove ;taize u
Gvatemali e Gabrt1el Agutiera Pe-
ralta Teror i nasilje kao oružje
protiv ustanika u Gvatemali e Car·
los Sarti Castaneda, Gvatemalska
revolucija 1944-1954. i njeno današ-
nje đ e HONDURAS •
ge Arturo Reina, Honduras - mrr-
na ili nasilna revolucija? Mario Po-
sas Honduras na raskrsnici e KO-
STARIKA e Diego Palma, Država
i socijalna demobilizacija u Kosta-
riki • PANAMA e Guillermo Cast-
ro Herrera, Nacionalizam i nacio-
nalna politika e DEKOLONIZACI-
JA KULTURE e Leopoldo Zea, La-
č filozofija kao filozo-
fija đ e
KolonJizacija i dekoloruzaclJa latin-
č kulture e

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->