P. 1
Hermann Hesse - Stepski Vuk

Hermann Hesse - Stepski Vuk

|Views: 24|Likes:
Hermann Hesse - Stepski Vuk
Hermann Hesse - Stepski Vuk

More info:

Published by: Дражан Горанчић on Apr 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/14/2013

pdf

text

original

Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

na neki nacin. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. Osetio sam da moja tetka koja. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. ocekivanju i raspolo enju publike. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. pao mi je u o neobican izgled tog oveka. u stvari protiv svoga plana i volje. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. sva postignuca duha. na eg duhovnog ivota i na e kulture. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. da je. te izvanredne i u asne usamljenosti. Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. recito. bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho. nezaboravan i stra an pogled. taj pogled je prodirao jo dublje. svu sumnju jednog mislioca. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. i moje prvo. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. ve? samo da. vec. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. ve? na prvi pogled. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. izrekav i u trenutku. sujetu. na alost. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. u smislu mnogih Nicijih izreka. hvaleci prijatan miris kuce. Bolje je iko. koje se u njemu nisu uskladivale. ustaljeno o?ajanje. za razliku od mene. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. Prodro je do u srce itavog covecanstva. kao ocevidac. ili da pricam novele. jer bih eleo da. U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. itavo ustumarano poslovanje. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. ili da s e bavim psihologijom. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. naivno reagovanje bila je odvratnost. u neku ruku. ta patnja. sva stremljenja ka uzvi e osti. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. akta tvo. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. iz . nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti. nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. bolesnog duha. uop te nije intelek tualne prirode. sva mudrost. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. koje je donekle ve? postalo navika i forma. naprotiv.

medu njima areni. uporno je. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke. uprkos svemu. Ova soba. Zatim fo tografija neke lepe. da im udovolji. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih. bio ube eni hri canin i mucenik. svu pakost. u asnu sposobnost da pati. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru. katkad i slike iz asopisa. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. crte e. koje su se stalnno menjale. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja. u krajnjoj liniji. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana. za to je bio isuvi e j ak i vrst. sva snaga njego ve mislilacke moci. svu kritiku. opu ci i pepeljare. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom. okolnog sveta. blistavi akvareli. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. to se ticalo ostalih. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima.sve obavijao. esto je ustajao tek pred podne. Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. Ha lerovog zavicaja. Jer u tome je. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele.gradio u sebi genijalnu. sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda.. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. Tu su visili jedan ju njacki pejza . Po zidovima je ve ao slike. odvi e ponosan i bo gat duhom. ve? samoprezir. Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica. neogranicenu. na lepom starin skom pisacem stolu. koje je ces to menjao. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. na divanu.. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. ni kada nije iskljucivao sebe. mlade ene ili devojke. zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. da im ne nanosi bol. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. i svu o trinu. da mr nja prema samom sebi. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. odnosilo se na nacin njegovog ivota. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. raz . Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. ogledno.

Medutim. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. nalazila koru od banane. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. do du e. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. medu knjigama i spisima. U spavanju i radu. Tada sam jedno vece. duhovnim interesovanjima ispunjenog. hocu da vam poka em za . as dobrim i elegantnim. Lihtenberg. kao i u jelu i picu. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. kao jedini ostatak nekog obroka. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. Pripisivao sam to u prvom redu picu. Pozna vali smo se samo toliko koliko se. pored nje pepeljare i. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. znaju stanari u jed noj velikoj ku. kao da su ga mucile i druge smetnje. a zatim me pozva da stanem pored njega. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. Njegovo zdravlje. na kome bi esto prele ao po citave dane. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. uvek bila sva pra njava. da spomenem i to. Na jednom od vecih stolova. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. esto je stajala kita cveca. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani. ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Ali pricekajte jo jedan trenutak. Ah da. na svoje najvece iznenadenje. Neko vreme stajalo je na divanu. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. izgleda. ali i Lesing.bacane svuda. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. Lagano se nasme io. ve? sam bio opci njeni nepu ac. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. i pomerio se u stranu da me propusti. kao i malage. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. onim svojim lepim. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota. vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. eto. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. razne boce sa picima. Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela. koja je. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka. Kasnije. vracajuci se s po sla. Medutim. ali se drugih dana hranio u restoranima. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. isto tako i Novalis. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. Sedeo je na najvi em stepeniku. as u malim krcmama predgrada. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. re on i osmehnu se jace u pravu ste. Jakobi i.

da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. Zar to nije ala. veoma dobro. Ali. molim vas. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. urednosti i ta?nosti. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. a na podu. o name taju i zavesama. dragi gospodine. opranim li cem biljki i svim ovim. Dodu e. trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. u to se uop te ne razumem. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da. onaj koji misli podseca nas da mislimot . E pa. evo je. ali sam. ma i jedan dan. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. u stanu sa ovakvim arauka rijama. Hteo je da se pridigne. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. raduju se to toga jo ima. negovane su uvek vrlo bri ljivo. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. zajedno s mirisom mahagonija. oniska stalka. Ne znam ko ovde stanuje. i moja je mati bila iz gra anskog stale a. mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. on produ i Nemojte. ja sam ivim u jednom drugom svetu. ali kako mu je to bilo te ko. u kojoj se irio jak miris du vana. Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. na njemu starinsko kalajno posude. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. a ne za vodu. stajale su u velikim saksijama dve biljke. kao moja tet ka ranije. u kome je stanovala neka udovica. dr eci ve? kljuceve u ruci. on mi jo jednom. da upr avo zraci. ipak sam i ja sin jedne majke. veoma i ljubazno. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. utao sam i dalje. cis toce i reda. tako besprekorno ljupko. na dva mala. azalea i araukarija. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. ne u ovom. i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. Poveo me je u svoju sobu. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. Po to sam utao. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. Biljke su delovale veoma ugodno. na to araukarija.to sam morao da ostanem ovde sedeci. znate. na ivici. sve je tako izglacano i oprano. ispred ormara. Lagano se popesmo uz stepenice.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. a pred njegovim vrati ma. Vidite. ivim nekako po strani. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine.

kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. on se prenuo. tihi svet i da se tu odomaci. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. makar samo za jedan as. do kojih za njega nije bilo puta. A Stepski Vuk. ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. kao ne to vrsto i sigurno. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. svoje plivanje po vodi. posle nekoliko taktova. opet se izgubio. ve? pri prvom razgovoru. njegovu divljinu. ne kom estitom enom. u cinjenicu da je i cupan iz korena. Ali nije bilo tako. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. pa sam ostao malo kod njega. u svojim mislima. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. tud. a kada bi moja tetka kadkad. nazvao je sebe stepskim vukom. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. On me je. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. porazgova rala s njim. sivo i uga eno. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. da je odista. Pri tom sam. duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost. Kada je simfonija bila zavr ena. bolestan i nezadovoljan. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. kao i pred araukarijom. Mada me je osvojio i zainteresovao.a ipak je zamenio tle vodom t. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. Sav je utonuo u sebe i. gde sam ga. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. oborena pogleda. gradanske delatnosti. nemir. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost. svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. nazivao uvek samo st epskim vukom. hladnog. tako neka detinjasta sentimentalnost. varijacij e Regera. kod araukacije. kao dom i spokojstvo. i bez ikakvog podsmeha. u potu. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. izgledao je star. na svoje iznenadenje. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . ali zabrinutog lica. kao i araukariju. na primer. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. nasme io i predao muzici. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. ve? tu no. Tada dode drugo delo. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. Pred na om cistacicom. valjda deset minuta.

Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu. jedan as u svojoj dnevnoj sobi. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . tetka je bila oti la nekuda. Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. koja me upita za gospodina Halera. mucno se penjuci uz stepenice. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. I porgd toga. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. i to tako lepu i elegantnu. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku. ali je koracao kao uvek i. otprilike. skoro do zore. u nekom aljivom razgovoru. s te kim i tu nim koracima. a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. Oprostih se i podoh. nosio bocu italijanskog vina. jednoga dana napustio na grad i nestao. a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. a zatim jo cetvrt litra crnog vina. neodlucno pogledao na sat. a ona je neko vreme ostala gore. ne mogu da verujem ni u tu nauku. usamljenickom licu. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega. ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi. Bio sam sam kod kuce . ali on ne prihvati r azgovor o tome. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. po ao sam za nj im. Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. I ja sam godinama iveo trezveno. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. Bilo mi ga je ao. tu ste u pravu. nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. na alost. Rekoh mu da sam bio na koncertu. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. a zatim ipak u ao. on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. a j a mu se javih i sedoh pored njega. ali po to je platio sva zaostala dugovanja. veoma lijepa dama. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. gorela je svetlost u njegovoj sobi. napravio je bespomocno lice i rekao Da. stajala je tamo mlada. kao to se vrlo esto dogadalo. I li su podruku i on je izgle dao srecan. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije. Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. Sedeli smo tu itavcas. a to je taman i vla an znak. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. Kada sam ih otvorio. i opet sam se cudio koliko je ljupkosti.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. i shvatih tu enu. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. po svom obicaju. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci. on je porucio prvo pola.

sitnim i malogradanskim. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. to se tice zabele aka Halerovih. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. vidim jedan dokument dana njeg doba. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. delimicno lepih i misaonih fantazija. moram da ka em da bih te listove. ali to nije namerno izmi ljanje. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. ve? bolest samog vremena.redova. najumnije i najdarovi tije. ve? ba one najsna nije. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. katkad i po citave noci. vec prikazivanjem same bolesti. posle razgovora . ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. odmah posle toga do lo bi do nove. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. a nocu po krcmama. delimicno bolesnih. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. put kroz haos po mracenog du evnog sveta. tih cudnih. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. as smeo. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. ne ivim njegovim nacinom ivota. U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. Medutim. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. danju sedi po bibliotekama. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. put as pun strepnje. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. punom dobrote. ve? svojim. Jednom mi rekao. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. One doslovce znace put kroz pakao. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. Taj ovek mi nije olak ao i vot. svestan da je iz njega iskljucen. Dodu e. te ke depresije. katkada upravo postao zadovoljan. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. Ne. u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. ali se ne ubija. pa cak i odobrim. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. naprotiv! Ali ja nisam kto on. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. esto mislim na njega. malovredne in dividue. verovatno. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. a njegove knjige su stajale nedirnute. oh.

dani bez narotih bolov a. jedan od onih dana kakvi bi za mene. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. isce . bez stvarne tuge. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. satanski preobratile iz radosti u mucenje. nezadovoljnog gospodina. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. trebalo da budu normalni i uobica jeni. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. u tri maha sam primio po tu. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. svaka kultura. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. blistav dan sre i radosti. kao svirepog. usred razorene zemlje.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. mlaki dani jednog starijeg. svoje lepote i svireposti. svaki moral. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost. ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. ne oseca to svako podjednako sna no. izvodio svoje ve be disa nja. one rdave. u koje nam se. ve? realno i spokojno. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. i zato sam odlucio da ih objavim. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. eto. nekako podno ljivi. sada moraju da pretrpe hiljade. osred nji. Bilo je to veoma prijatno. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. Radio sam nekoliko asova. nego eto. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. kako mi se cini. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta. isto kao i citanje starih knjiga. i kao licnu pat nju i pakao. bez narotih briga. Uostalom. u asnog i varvarskog! Svako doba. kao to ih imaju stariji ljudi. Ko je do iveo drukcije dane. kao i le anje u toploj vodi. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. to i. preturao po starim knjigama. dragocenih cirusa. kao nekom madijom. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe. izmedu dva nacina ivota. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. u samoci i bez razumevanja ostalih. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. svaku sigurnost i cednost. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. dva asa sam imao bolove. ili one dane duhovnog umiranja. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. nije svirepost. Umereno prijatni. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. dani prolaz nekako sam ga proveo. U tome se sastoji. pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. vec du e vremena. svoje prefinjenosti i grubosti. Razume se. tako da gubi svaku prirodnost.

po mogucstvu pomocu naslade. va arskom sjaju. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. lepi su ovi sno ljivi. Ali sa mnom. kao na primer neku veliku trgovacku kucu. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. Lepo je to biti zadovoljan. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. u svetu. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. normalan i povoljan. blagom. zavrnem iju. normalnog. udi uci mlaku. ovaj sno ljivi.dene od akcionarskih dru tava. . u svom la nom i prostacki upljem. tako da. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. bolesnom Ja ko je. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. zdravlje. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. a po potrebi i pomocu bola. u prvi sumrak. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. za do ivljaji ma. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. ili katedralu. dakle. ne osecati bol. oboje. bljutavu sme u takozvanih do brih dana. skoro zadovoljan san zahvalnosti. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. sav o?ajan. dakle. taj negova ni optimizam gradanina. taj je zadovoljan ovim normalnim. nesavr enom polubogu zadovoljstva. moram da be im u druge temperature. sa malo broma o amucenom. to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. svakodnevni dan. tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka. gori srd ba prema ovom uftiljenom. nije tako. Ovako raspolo en zavr io sam. plitkom. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. za bole ljivog cove ka. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. covecanstvo i takozvana kultura. do iveo takve paklene dane. pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. ko jim dosaduje svom tihom. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. na alost. prosecnog. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. udobnost.

gde sve to prestaje. Ne znam kako je to mogucno. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. gde je sve neuredno tu insko i zapu teno. Na parketu. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. najsavr enije. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. zdravo i pravo. izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. I tada sam pro ao pored araukarije. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. malo se odmorim. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. Silazio sam. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom. u kome. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . i pored moje mr nje pre ma gradan tini. koji je postao besmislen. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. tako reci u sve toj senci araukarije. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. gde su i knjige. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. i rukopisi. Katkada. nemilostivog i gonjenog. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. u drugoj prili?no stasita araukarija. stoje dve ltitnjaste klupice. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag. glu pim putevima. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. reda. n iz te skroz gradan ske. ali ja. mog usamljenog. ume reno veselim porodicnim praznicima. nazivaju ca icom vina. beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. veoma esti tim. niz stepenice sa svoje mansarde. pristoj nosti i pitomosti. na koji se ovek pla i da sta ne. pravi je mali hram reda. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. problematikom ljudskog bitisanja. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe. to je neka stara sentimentalnost kod mene. Iza ovog trema. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. isto. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. dakle. Naime.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. kada znam da me niko ne posmatra. po nekoj staroj konvenciji. minijaturno drvo. sa ranim ustajanjem. tegobne stepenice tudine. za mene ima neg dirljivog. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. sed nem na stepenik iznad araukarije. Praveci se ivahan. ve? upravo u ovakvim. ispunjavanjem du nosti.

katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. uvijen u svoj kaput. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. opet natrag u ivo srce sveta. na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. kako sam. iznenada otvorila vrata u o naj svet. tako izrazito gradanskog vreme na. po barovima i varijeteima elegantnih. ali koji su se ipak krili u meni. . Ali.ovakve mracne. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. ru ili zidove i vracali mene. svemu sam poklanjao svoje srce. i tada su mi se opet. aliti treba za Sada i Danas. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. Oh. sve sam primao sa odobravanjem. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. bez ikakvog duha. po korzoima. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. do nosili darove. retko. Dogodilo se jednom nocu da sam. ni uz budenja. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. odjednom poceo da govorim stihove. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. mo da cetvrt asa. pre leteo sam nebom i video boga na delu. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. le eci budan. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. bogu hvala. ve? i tada usamljen. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste. opijen. ovakve poslove i ovakve ljude. svirala se prekrasna stara mu zika. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. retko kad modernu knjigu. izmedu dva takta jednog piana. usred ovog tako zadovoljnog. rasko nih gradova. koje bi mi. tokom svih onih praznih dana. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti. stihove isuvi e lepe. bilo je izuzetaka. Tu an. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. isuvi e ne obicne. jedva sam u stanju da protam novine. s pogledom na ovakvu arhitekturu. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. Bilo je to na jednom koncertu. Sve ovo trajalo je kratko vreme. zaluta log. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. Kako da ne budem stepski vuk. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. katkada. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. nicega se na svetu nisam pla io. ta tra e po svetskim izlo bama. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. Ne treba aliti ni za im to je pro lo. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu.

ako su ta muzika po kafanama. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. pomislih. Napregnuo sam vid i najzad sam. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. pa odletala. vazduh i hranu. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . zatvorena vrata. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. ili ne to drugo to se arenelo. to je za mene slast. pa mi je zato pala u o. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. berbera. morao sam ih odgonetati. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. ako je svet u pravu. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. ne pre lazeci ulicu. pre ao ulicu.najzad. kako sam sebe esto nazivao. video sam mali. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. ve? je svakako bio neki stepski vuk. te masovne zabave. Eto. jer je bilo malo tako tihih. nekakav ubogi gre nik. Tu se preko puta. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. I odista. sada su i ovaj stari. iako manastir nije postojao. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. koji sam uvek rado gledao. Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. onda sam lud. pa ipak je bilo neke promene na njemu. sivozelenom zidu. kada sam bolje zagledao. a cinila su to i danas. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. oko vrata bio opleten ve nac. do ivljaj. i pored blata i bara. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. ti amerikanizovani ljudi. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. a u ivotu smatra ludo cu. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. nemih povr ina u centru grada. zado voljni tako sitnim stvarima. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti. stajao neki natpis. blagih. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. ekstaza i uzvi enost. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te. i to veoma bleda i iskrzana. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je. lekara. kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. ponovo se pojavljivala. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. kako mi se unilo. Bez sumnje je izgledao star. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. I sada. kako mi se inilo. u pravu onda sam ja kriv. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. Stajao je tu tako star i bezbri an. a brzo su se i gasila. sa svojim tamnim krilima. prastar verovatno su ova mala. sa druge strane ulice. stepski vuk. onda sam odista.

ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. sa istim ca ama pred so bom. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. U ao sam u skromnu gostionicu. ni muzike. bili prave ifte i mo da su kod kuce. kada ni koga nije bilo na ulici. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. ali slova vi e nisu nailazila. u svojim ciftinskim sta novima. Za vr ila se igra slova.zidu. preletela su svetlosna slova. zaigrala su i u mojoj du i. ali je i t. lako vino. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. Mo da su ovi stalni gosti. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. u ovo doba dana. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. preko asfalta koji se presijavao. Ni ta vi e. bild mi je utoi te. Dodu e. ni dreke. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. lelujava. kao kapljice. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu. Pa ipak sam se malo razvedrio. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv. zagaziv i duboko u blato. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. sanjareci o tom tragu. igra se ugasila. koje sam sve poznavao iz videnja.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. Bilo mi je hladno. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne. prekinula se odjednom. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . i za to su ona bila tako titrava. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. po ovako ki ovitom vremenu. ne na i varljiva kao utvare. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. Onda. pa sam po ao dalje. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. na istom mestu. zaigralo je nekoliko slova. bilo mi je hladno. ni emajliranog lima. ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. doticuci skrivene ice. bilo je to za svakoga. za normalne ljude. neko dobro. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. pr e dvadeset i pet godina. tu na i svesna svoje uzaludnosti.

glavno da je vino bilo dobro. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. sa svim svojim dragim bojama. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. opet povratio. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. laka. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. a svi su bili prili?no cutljivi. bar ne za svaki dan. izuzev doru?ka. na nebo i lugove. Ako je bilo mogucno da ta mala. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. na zemlju. skromna seljacka vina. Najvi e volim sasvim cis ta. setio sam se da danas. Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. zami ljeni nad propalim idealima. a mo da su bili usamljeni momci. jaka vina. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. vina koja se razmecu jakim dejstvom. odra avajuci u minijaturi ceo svet. Pa neka je i tako. kao i ja. poput sa punskog mehurica koji se preliva. kao le . tu se moglo izdr ati satdva. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. velicanstvenih svetova. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom. zablistala areni lom. bez narotog ime na. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. s vencem na desetak minuta. stari cinovnik odjek svojih student skih godina. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. Ona se pela u meni. tihi pijanci. daleko od njih. stepski vuci. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi. Ne volim opora. da bi se za tim blago rasprsnula. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. Tu sam bacio lenger. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. jo ni ta nisam okusio. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. da bi ih zatim. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. primalo pozive iz dalekih. nesvarene. svi su bili pijanci i svi su.glupavim idolima zadovoljstva.

pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. da ivim. njima tude doba? Ko se jo secao malog. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena. pre ivljavao na izgled lude stvari. prijatelja u nekoj po tkrovnici. u poslednjem sumanu tom haosu. retka. opet sam se secao vecnosti. pa bih tu sve u. u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. a tajno se. presijavajuci se u staklastim preli vima. patio zbog neg na izgled besmislenog. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. Nije mi vi e tre balo vina. ko ga je voleo. u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. da sam u tom asu imao prijatelja. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. koju je cerupao hladan vetar. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige. otvorila bi se preda mnom mala. Mogao sam opet jedan as da di em. vragolaste i ce njive glasove. sitna ki a. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. O. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja. survav i se. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. krcmarica je htela da mi ga napuni. sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske. kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. lepa dvorana u stilu Luja XVI. da strahujem i da se stidim. zaboravljene od svog naroda. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. Mocarta i zvezda. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. prelomila i rascepila. tvrdi. prljave sivozelene boje. esto sam oku ao tu srecu. postoje jo desetine hiljada drugih. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. pa se digoh. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. Zasijao je zlatni trag. umela je oko ulicnih svetiljki. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. . otrte. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada. Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. u minulim godinama.

Preko volje sam krenuo ku. nekada njeg pravog pesni tva. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. slivajuci se u celi nu. sirovim divlja tvom. da odsviram samom sebi. No bilo kako mi drago. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. razume se. imala je neg. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. i pored svoje snage. Jedna polovina te muzike. koji nama Evropljanima. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. duhom. odi uci naivnom. koji nisam voleo. estitom ulno cu. du om. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. nazovi. kao isparenje ivog mesa. Bila je to muzika iz doba propadanja. a ona druga bila je divlja. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. D ez mi je bio odvratan. ni zbog araukarije. crnackog u sebi. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. ve? oda vno mrtva. Ne. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona. a bez koga ipak nisam mogao. Koracao sam dalje zanet mislima. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. u svom malom. Ma koliko sporo i ao. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. sa svojim radosnim. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. samo sitna. koju samo jo nekolicina nas budala . cudesno spokojna i prostrana. Usamljenost je nezavisnost. domu. Ba hom i Mocartom. itavna mentalitet. iako sam je se gnu ao. ona lirska. udisao sam krvavu i drecu muziku. koju sam mogao. Nezavisnost je hladna. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. glupa manjina. za mene imala tajnu dra . kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde. to su. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. bila je tu na. izgleda tako decacki sve i detinjast. nekada nje prave muzike. ljubavi dostojnog. detinjastim raspolo enjem. nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. estoka d ezmuzika. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. cudljiva i sna na. Stajao sam jedan trenutak nju eci. a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. OH DA ali je i spokojna. ni zbog kostobolje. U poredenju sa pravom muzikom. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi.

za tvoren u dubokom mraku. Ne zastajuci. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. ude na neku kapiju. On je zastao. ali sad si jo tu. u svoj . nigde iljatog luka. budale. kai em privezano. a na trbuhu. dr eci motku pravo. lu daka. uspavanom ulicom predgrada. re ravnodu no. uzviknuh radosno. zatvori je za sobom i nestade. ot voreno sanduce. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. I Samo za ludake. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. Spavaj spokojno. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. Bilo mu je svega dosta. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. ve? samo tamni. trgnu me ovek. Vas sam tra io. sa kapom na glavi. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. sanjivim glasom i otrca. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. kakvo torbari nose po va arima. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. odeven u plavu bluzu. usamljen. Nije za svakoga. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. Sme eci se po ao sam dalje. viknuh i potrcah za njim. kameni zid gledao me je ravnodu no. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. jo si lep. zide. ja te necu probuditi. nepos redno preda mnom. borili. po zni povratnik umorna koraka. ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. Odjednom i mene savlada umor. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. Nigde vrata. i tada sam uspeo da protam titrava. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. utonuo u dubok san. i meni drag. Krenuh br e i us koro stigoh. da mene. i tih. hteo je da ide ku. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. tihi zid bez otvora. ovek skrenu. crveni plakat na motki. Stanite. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. preko kamenih ploca.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom.

da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. psi i macke. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. Kada sam svukao mokar kaput. normalne ljude ocekuje mati ili ena. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. na slov ove va arske. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. ili batinama ili je to. bilo bi. Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. deca. Novalis i Dostojevski. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri. gde u malim. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . kao to druge. takva mu je bila sudbina. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe. Pro av i pored br ljana. covecju i vucju. pro unjah se pored staklenih vrata. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. bila je to tan ka. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. To nije bio u stanju da nauci. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek. mastio nica i kutija sa bojama. ve? vuk iz stepe. I ao je na dve noge. Na primer. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. Nite za svakoga. ili je roden kao ovek.stepskom vuku. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom. svog nazovi doma. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji. bio stepski vuk. neukrotiv i neuredan. najzad. tta su drugi o tome mislili. jer od toga vuk nije izi ao iz njega. naprosto. dakle.kraj izmedu etali ta na bedemu.sveske Rasprava o. koji sam protao bez predaha. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. samo uobra enje njegove du e. travnjaka i mlade jele. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. a i zanimljivo. eto. slu avka. Izvukoh je. to se odjednom javilo u meni. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. nosio odelo i bio ovek. Sadr ina spisa. Stepski Vuk je. imao dve prirode. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. a i ta je on sam o tome mislio. na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. ali sa du om stepskog vuka. ali je u stvari ipak. kojom je opsednut. stigoh do kapije. cis tim najamnim ku?ama. sa najvecom pa njom. nazvan Stepski Vuk.

vuku. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. naime. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. To te svima poznato. Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo. i ovi . Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. A do toga je moralo doci. Tada bi. jer je Hari. Na primer. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. ba ono slobodno. i tako kvario svaku radost jednostavnog. nazivao ga stokom i zveri. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. Na Stepski Vuk je. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. matrao vuka. a mogao je da unesreci i druge. ali kada je bio vuk. eto. ako ih je voleo. to se ne mo e poreci. kako je to slu?aj kod svih po lutana. Eto. uvek bi ga vrebao ovek. opasno i snatno. onda je to opak ivot. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. to isto je cinio vuk. posmatrajuci. pod peskom i kame njem. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. naim da usamljen kaska stepama. svako ima svoj udes. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. ili ako bi izvr io kakvo. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. plemenito delo. mudrog i neobic nog oveka. takozvano. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. divlje. Neki su ga voleli kao prefinjenog. a i oni njega. rtravog i divljeg vucjeg stvora. cak i poma uci jed no drugom. jo manje su pomagali jedan dru gom. Ali kod Harija je bilo drukcije. Kod tih ljudi. sudeci po njima. i. glupa i sujetna. na ime.psece. svoje sitne cvetice sre. riblje ili zmijsko. neko prefinjeno. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. kao svako bi. lisicje. pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. kada bi iskezio zube na druge. neukrotivo. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. plemenito ose?anje. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk. tada bi vuk u njemu iskezio zube. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. Obicno je bio veoma nesrecan. i niciji nije lak.

Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka.su. kao i svuda u svetu. ima majcin i oceve krvi. u njima ima bo anskog i sa tanskog. do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. da su katkada. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. ne to tako sna no i neis kazano lpo. Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. koji hoce da slu a Mocarta. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. lekari. Da li su kratki. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. u stvari uop te nemaju ivota. esto je i Vuk mozgao o tome. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. ako co . da cita pesme i da ima ljud ske ideale. kako di u. u veoma retkim asovima. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. oni nisu heroji. svakodnevno. sposobnosti da budu srecni i da pate. misle i osecaju i njemu. dva bica. da bude probijeno vanrednim. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. jer jo ni izdaleka ne zna sve. tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. u svojim retkim srecnim asovima. Svi ovi ljudi. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. zbog ega je dobila vecu vrednost. cudom. da astupi mesto blagosti. kao dragocena pena sre nad morem patnji. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. nes recno i bolno istrzano. odnosno. ras trzani ivot. opet. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. za jedan jedini as. sve uobicajeno. jezivo i besmisleno. Uz to treba reci jo ne to. ili umetnici. I ti ljudi. ciji je ivot veoma nespokojan. zli vuk ipak postao ovek. a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. obucari ili uci telji. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. do ivljuju povremeno. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka. Tako nastaju. taj je ipak u zabludi.

koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. katkada iv i radostan. postao je potpuno neza visan. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. ve? i dete bogova. gramzivac zbog novca. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna . divlji i jeziv proma en poku aj prirode. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim. On je postigao svoj cilj. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. U tome je le ala nje gova snaga i vrlina. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. nije morao da se upravlja ni prema kome. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. pokorni propada slu eci. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. postajao plodan. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. kome je odre e no da bude besmrtno. opet. svaka svoj smrtni greh. da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. kancelariju ili ured. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. mislima i tvorevinama. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. Silnik propada zbog sile. niko nije mogao da mu nareduje. tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. samo da bi sacuvao svoju slobodu. za vreme svojih svetlih dana. esto po cenu velikih rtava. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. a tek predvece bi. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. svoja obele ja. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. zatim gorki udes. U mladosti. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo.vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. U potu mu je to bio san i sreca. cio. es toki neuspeo izrod pramajke. delima.

Druga je bila pripadao je samoubicama. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. tako re. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. pozivali su ga. da je ostao sam. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. okolni svet je proticao pored njega. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. mnogi koji su po svom bicu sa moubi. bez obzira da li s pravom ili ne. tako ove rirode. nije bio omrznut i ljudima odvratan. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. bez sna ne konstAtuci je. dok. naprotiv. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. medutim. pukim slu?ajem postali samoubi. mo da veci deo njih. nikada stvarno ne di u ruku na sebe. nigde nije do lo do neke veze. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. Pri tome. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. Naprotiv. Preduslov za ovakav stav. pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor. Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. ali mu se niko nije pribli io. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. pisali mu prijatna pisma. pun ce nje i dobre volje. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. presuda koja mu je izrena. ve? udes. neka mukla atmosfera. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose.smrti. darivali ga. Medu Ijudima bez individualnosti. naprotiv. . Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. medu obicnim Ijudima iz co pora. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. bez velikog udesa. lagano gu i. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. bez ikakvih odnosa i usamljen. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. me u samoubi cele prirode. da se u sve re em i re em vazduhu.

Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. samo na povr inu stvari. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. pa prema tome deo fizike. bogu. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. Najzad je. ove cinjenice bile bi svakome Poznate. do ao na srecnu ideju. mogao je katkada sa rado cu. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. na primer. u nekom skrivenom kutu svoje du e. Posmatrajuci je me afzicki. S druge strane. da se vrate u svemir. koja ima isti iz vor kao. dodu e. svaki po tres. jer su spremne da se odreknu sebe. kao kod svih ljudi njegovog soja. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. cako i obratno. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. dobro zna da je samoubistvo. i kada mu je bilo naro ito rciavo. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. pa cak i sa zlurado cu. ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. Svaki od njih. Svest o tome. uvek drukcijim oru jem. za slu?aj nu de. Stepskog Vuka. a ne u spasonos nom ivotu. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. ugase i vrate potu. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. necista savest kod takozvanih samobludnika. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. prema . Kao i hiljade njemu slicnih. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu. vodio ju je mnogobrojnim. to je psiholo GIJa.e to kao psihologiju. svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. necista savest. Dodu e. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. izlaz. oko cetrdeset i sedme svoje godine. ve? da se Raspadnu i vrate majci. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. da Se predaju. pa to obicno i cini.

dodu e. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. izvanredno obdarenom indivi UOM. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje. oprostiti svih patnji. pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. a as natprosec nom. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. neka se razboli. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. neupadljivo. ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. Politickog zlocinca. koje su dr . propisima i atmosferi. Kako se to amo po sebi namece. u neku ruku. gde gra dan tina vi e ne postoji. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. osiroma i. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. siguran u svoj o za brijanje. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. ali pristojno i. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. jo samo dve godine. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. te io je da sa policijom. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. dok e se on. pa cak i do dna du e potresale. nemarno. matrao je sebe iskljucivom jedinkom. ako bi pored pusto i. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. upotrebiti ovaj iz laz. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. da se tako izrazimo. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski. SEm toga neka sna na.svom trenutnom raspolo enju. ali. oso benjak ili genije. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. ni kod zlocina ca i obespravljenih. odevao se. Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. tihim. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. zatvarajuci rata za sobom. meseci i dana. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. Tada bi kostobolja. seta. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom. mogao je tim patnjama da a e cekajte. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta. revolucionara ili duhovnog zavodnika. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta.

ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima. umesto slobode udobnost. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. I ob rnuto. Drugi vodi do razvratnika. d. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja. Zbog toga je gra anin. jer se boji svakog davanja samog sebe. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. recimo. vec da odr ava sopstveno Ja. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. do samopredaje trule i. da poku a da se pribli i idealu sveca. njegov ideal nije da se preda. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik. prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. do samopredaje bogu. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. po ustaljenim pravilima i obicajima. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. sveca i razvratnika. Prvi od ovih puteva vodi do sveca. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. ali i zanosu. namesto sile zakon. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao. po svom bicu. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti. on hoce da slu i bogu. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. do mucenika nagona. razvijeno samo rudimentarno. obijacu ili ubici iz pohote. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. te je lako upravljati njime. osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. do mu enika du e. u cemu i uspeva.ave i dru tvo proganjali. Ovo gradansko. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. dodu e. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji. hoce da ima vrline. mogao je da voli kao svo ga brata. umesto naslade prijatnost. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. namesto odgo vornosti postupak glasanja. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. pla ljivo. sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. Ukratko. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom.

A ostalima. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu. od kojih je sva ki. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. preziru gradan tinu. Odista. divlji svemir. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. acaju je i velicaju. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne. prividno. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje. u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda. dodu e. On kome su po znate slasti meditacije. a po vremeno. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom. otvoreno je tre carstvo. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. on koji prezire zakon. ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. jedan . kako sveca tako i razvratni ka. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. onima koji su ostali vezani. Pa ipak gra an ti na ivi. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. a ipak joj pripadaju. dodu e. smesta biva prite njen uza zid. mnoge hiljade ivota i inteligencija. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. ovakva je njegova vezanost.ma sna nih priroda gradanin. ni njegove vrline. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. ali ipak nikad ne propada. ropski zavisan i obavezan da joj slu i. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine. vrlinu i com mon. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni. Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. cak i vlada svetom. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. ali njih nema mnogo.sen. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. sna na je i napreduje. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet. pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. ni njegov common sense. To su oni tragikom obele e ni.

spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. dodu e. Jedino hu mor. ali mogucnosti i nada postoje. najdarovitijih nesrecnika. izgubio bi svoju sentimentalnost. Nemir nim stepskim vucima. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. a isto tako i ob rnuto. njima kojima je uskracena tragika. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu. mlaku sredinu gradan tinu. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. Njegov odnos prema gradanskom svetu. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. Da bi to postigao. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. Ko ga voli. posedovati kao da se ne poseduje. ali suvereni svet. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. zauvek ostao u gradan tini. neka mu po eli ovaj spas. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek. On bi. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti.imaginarni. tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. sklo . iako. kako u ljubavi tako i u mr nji. Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. po tovati zakon a stajati iznad njega. ivETI u svetu kao da to i nije svet. naime. pred radanjem svetlosti humora. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. ko saoseca s njim. bio bi spasen. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. taj izum onih sko ro tragicnih. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. ili bi njih dvojica. a to je humor. a ipak ne mogu da ive u njemu. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani.

raskrsti sa ovim la ima. samo u. pri pitomljene i sublimisane prirode. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. slo e. u svakom ose?anju. na nagon i duh. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji. Sva obja njenja. Hari uoptte nije ovekvuk. svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. ukratko reno. koju emo sada ispraviti. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se. mitologije. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa . onda smo se. a pored toga jo i vuka. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. bilo to e susresti besmrtni ke. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. sa jednom naclnom obmanom. naslucuje i poznaje besmrtnike. divlja tva. teorije. Prema tome stepski vuk je. ose?anja. za koji srecni trenutak. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. po mo gucstvu. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. kao stepskog vuka.apstrakciji. Svemir ne zna za gore i dole. koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. celokupna psihologi ja. koristili obmanom. jer gore i dole postoji samo u mislima. samo fkcija. sirove prirode. svi reposti i nesublimisane. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. a smrtno se pla i da baci taj pogled. Podela na oveka i vuka. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes.pili brak iz razuma. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. Medutim. to jest itavsvet misli. kulture. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. a koliko vuka u svakom njegovom delu. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. Ako ka em gore ili dole. u nadi da emo ga lak e razumeti. to jst mracni svet nagona. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. Hari u sebi nalazi co veka.

cak i najistancanijem. a sve pobude. Telesno svaki ovek sacinjava celinu. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. kako izgleda. U stvari nijedno Ja. od hi ljade bica. vec mnogostruk svet. ne treba da nas iznenadi. pozivajuci na uku u pomoc. kao svi geniji. nije celina. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. redak i zanimljiv izuzetak. vrsto nblikova na. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. haos ob lika. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. pa ni idiot. kojt se sastoji od stepena i stanja. od naslede nog i od raznih mogucnosti. to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. uvek sL. grubom i primitivnom for mulom. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. Jer nijedan co vek. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja.teorija o vuku namah bi se raspala. ili izmedu sveca i razvrat nika. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja. pa ni najnaivnije. ili. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. kada. ni najprimitivniji crnac. ve? od stotine. I u pesni tvu. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. ali to nije obicaj da se iska e. pa da ih vecina zatvori. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat. Hari se ne sastoji od dva bica. izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. pottaje sudija. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. tada je dovoljno da to samo izjave. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. Ali za to gubiti reci. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. Obmana pociva na jednostavnom preno enju. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. duhovno ni kada. upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. u svakom slu?aju. ivot svakog oveka. onda je bezmalo genije. uostalom. neki zahtev ivota. u pitanju prividno cele. kao kakav snop od mnogih Ja. kao to su disanje i uzimanje hrane. kao to su nagon i duh. ona ipak i dalje ivi. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci. zvezdano nebo u malom. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci .

Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. Mefista. ali ne prirodne. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. U na em modernom sve tu. polazeci uvek od vidljivog tela. ve? kao delove. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. Naprotiv. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. za toga e se od Fausta. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. dramaticare koji su. postoje pesnicka dela u kojima autor. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. a ne u pojedinim likovima. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. odvoje nom telu. jedan nadlik. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. junaci indijskih epova nisu junaci. ah. verovatno ne sasvim svesno. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. uzvi eno i . I on je. da smo u tabludi. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. Je dan deo sebe naziva ovekom. kao Faust. cuvenu medu uciteljima. medutim. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. ve? bezbroj. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija. o jedinstvenoj li?nosti. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti.najvi e cene dramu. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. i tek u toj vi oj celini. ali du a u njima nema dve ili pet. Onaj ko hoce da to vidi. i s pravom. To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. jedinstvenom. kao strane. Kada Faust izgovora izre ku. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. U oveka trpa sve to je u njemu umno. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. nazre ne to od prave prirode du e. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva.

mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. divlje i haoticno. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. ve je pre poku aj i prelaz. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. katkada uste u se. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. nasuprot vuku. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. Prema ovoj konvenciji ovek je. morala. koja se te ko mogu kontrolisati. daleka. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. Hari ta?no naslu Euje. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu.kultivisano. vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. Da ovek nije ne to vE stvoreno. za htev duha da postane istinski ovek. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. prema majci. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost. do krajnjeg odricanja. pa ipak pojma nema o njemu. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. idiotskom jeziku. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. kao svaki gradanski ideal. samo kompromis. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. . da pode jed nim. kle. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. Neka ne zaboravi te slutnje. a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka. ka besmrtnom. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. ve da je za htev duha. i da put donde prevaljuju uvek. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. Put ka pravom oveku. i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. Kao svi ljudi uop te. prema bogu. Ali ono to on. a u vuka sve to je nagonsko. Prema duhu. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima. vodi do progona. i polazi njime. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt.

On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. poima na dugom putu hodoca ca. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. nece ti u stvari pomoci. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. jadni Stepski Vuce. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. cednosti i prvobitnom sta nju. ipak. citavu gra ansku atmosferu proreduje. lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. ve? mnogostruko i slo eno. morace da pode du im. u najbo ljem slu?aju. da bi mo da jednom. Umesto da su ava svoj svet. ni ka vuku ni ka detetu. put ka bogu ne vodi natrag. u nestvoreno. te ona biva kao le deni etar svemira. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. ras trzanost i patnju. kao kakav ucitelj u koli. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. neki od njih svesno a neki nesvesno. da upro cava svoju du u. Svako rodenje znaci ras . Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. sve veci ce deo sveta. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. sve dalje na putu da se postane ovek.a da onaj koji je u stanju da umre. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u. i dalje posmatra oma gradanina. ve? je mnogostruko. vec napred. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom. a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. na ao spokoj stvo. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. na kraju. samo njegovim izuzetnim talentom. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. da se jedinstvenost. da odbaci telo. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. i ono na izgled naj jednostavnije. ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. primiti u svoju bolno pro irenu du u. Ni samou bistvo. njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. a kada bi to i po stao. da i one u svom lepom. ve? sve dublje u greh. recimo Mocarta. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. Nijedan od puteva ne vodi unazad. ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom. ve? je gre no. u krajnjoj liniji ga. da i vuk pati. Put u nevi nost. ne ka vuku ili detetu. pa naj zad i itavsvet. kao ideal ove harmonije.

Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. svetska istorija ili. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. i novine. da ima pre finjena cula. ve likih iu malih. znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. o kraljevskom oveku. zmaj. sve glupo i sitnicarsko. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. poni titi patnicko postojanje. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. demokratija i gradansko ob razovanje. o besmrtni ku. Vratiti se u svemir. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. maj munsko. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. postati bog. odvajanje od boga. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti.tanak sa svemirom. znaci bolno ponovno postajanje. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo. pa E i cupati najcarob NIJE cve. itavrajski vrt ljupkih i stra nih. grada ninom. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. razume se. i. ako nije ba vucija osobina. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. iseci najplemenitije drvEe. oni su samo materijal i ni ta vi e. to i ne vidi. bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek. ili e ga MRZEti i gledati popreko. a drugo da je korov. da se tu nalaze jo i lisica. Ne. kako nam se cini. a i rastu uje. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. stepski vuk Hari. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. tigar. koji veruje da je umetnik. stotinama vrsta voca i raznih trava. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. znaci ogranicavanje. On ne vidi da je itav ovaj svet. na cionalna ekonomija i statistika. hiljadama cvetova. sve vuk to ujeda. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. ubraja u oveka. ovek koji je sposoban da shvati Budu. majmun i rajska ptica. najzad. i to samo zato to jo . On u njemu ivi samo iz kukavicluka.

na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. pio. Sada sam. a ja jurim kroz noc kao senka. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. obe su bile u pravu. znao sam ga i do ivljavao vi e puta. da se izmeni. sa breze gavran tu i tamo ph ne. al nigde zeca. obe mi zadado e bol. da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. eto. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. pa zavijajuci pro du io put. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu.. Tako bih dobar sa njom bio. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. Svaki put kad se to de avalo. napisana od nekog ko je znao vi e. pre nekoliko nedelja. palo mi je na pa met da sam jednom nocu. Bar da je negde kakav mali zec. Oh. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke. ovaj divlji. I ove dve slike zajedno. rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. od nekoga sa strane. svetlu joj krv bih pio. a opet ima nje od mene. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem. olinjao i sed mije rep. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. prekorno. kako srne i zeceve vijam. i slu am gde vetar granjem zavija. poluslep. . da zdere svoju masku i postane novo Ja. koja tako govori o stepskom vuku. moje setno. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. nigde srne! A ja srne toliko volim. Opra tamo se od Harija. da me slatkim mesom zgreje! Ah. ko je posmatrao spolja i s vi sine. Stepski Vuk je morao da umre. druga. sav bih se zario u njen ne an but. tu an i pun strepnje kao i ja sam. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. uvek u vreme najveceg oca janja. jurim i sanjam. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju.nije uspeo da zagospodari njime. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. to me je potres lo do dna du e. za pisao malo neobicnu pesmu.

olovno. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij. na samom rubu svesti pre sna. neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. jasnu mudrost. kukavicko i otrca io. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. sru ila se i ova nova ivot na forma. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. promenljivosti i bankrota. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. jo nedavno. ponev i sobom svoju odluku. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. ali bez plena. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. dobija ja. prokle to jutro zimskog dana. Ne. Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. posle te kih i gorkih godina. Tada je pocela moja usamljenost.naroto voljeni deo moga ivota. astoljubivom. Ali pri samom kraju. beskrajne patnje. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. kada sam najzad legao u po telju. eto. sav smu eni jad. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. vec ivek samouni tenje. Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. I opet po sle nekoliko godina. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo. pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. nesigurnosti. do sto da ola. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. izneveriv i me. koja se . U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. osecao toliko blizak bes mrtnima.

ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. dakle. unilo mi se odvi e dug rok. Iskrslo je to preda mnom. No bilo to posle godinu. Nepotrebno je bilo uriti. t . tiho se ljujajuci na vetru sudbine. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. metkom ili no em za bri anje. posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot. as predano i sa zahvalno cu. dodu e. ciji e ga iduci udar oboriti. strahovito otre njen. na moje najvece razocaranje. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. Zahvaljujuci njoj. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota. koji je sporo ras tao i ote ao. zajedno sa mojom pesmom. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave. Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. Probudiv i se oko podne. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu. to sam pre nekoliko godina isku ao. smrt. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. Za spao sam. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. izdr ljiv plod. er je do toga trebalo da protu jo dve godine. ali me ona ipak nije ubila. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. Na alost. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. te ak kao planina. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. ali su me zatim. i to sigurnu. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. progutao prilicnu kolicinu. pouzdanu smrt. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. a odluka. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. zablistalo i ugasilo se. dovoljnu da ubije estoricu ljudi. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. Tada sam. Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. a san se spustio na moje celo. Ovo sredstvo. da bih se konacno probudio sutradan u podne. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom.tako neumoljivo sme ila. ve? zreo. i to je bilo sve.

moja stvarna du a. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. polteo sam sivim gradom. cini mi se. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. po to sam. kao stranca. ni stremljenja. bili rav nodu ni prema mrtvacu. moja sopstvena. Stvarno. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac. nije poznao.bila je i duhovita apstrakcija. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. ako osecate takvu potrebu. Po urih za njim. a zatim brzo potrca. za mene vi e nije bilo ni cilja. Po ao sam dalje razocaran. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda. koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. Ali svaki trud je bio uzaludan. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. . glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. tako mi je izgledalo. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. Najzad se i zavr ila. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. zbunjeni i la ni. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. stisnuv i ki obran pod mi ku. objava nih titravih svetl. moja lic nost. obavljaju svoj posao. covece. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. Mnogo mi je tu obecano. svi su. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. u koju su polo ili svog mrtvaca. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. izgleda. jedinstve na sudbina. Razjaren. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. nisam znao kuda da idem. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco. ali on me. izgleda. niko nije plakao. U svom pretvar nju.osnih slova koja su toliko obecavala. vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu. stigoh ga i klimnuh mu glavom. zbunje na. koje pipavo podvrnu vi e cipela. Idite kod Crnog orla. Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. Medutim.

valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. i da se ne ose?am najbolje. kako je do lo do ove ukocenosti. nigde nije bilo radosti. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima. Pogledao sam ictivom oveku u uceno. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. prijatelj muza. uctiv i revnostan. ukrucen i kratkovid. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. kao izglad zelo pseto. ja krilati mladic. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh. I dok sam ja. estito lice. odviknuti od takvih napora. rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. opake mrzovolje. Stepski vuk Hari kezio se. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. nalazeci da je va scena u stvari sme na. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. Da. stajao na ulici. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. do ove duboke. dir aut. po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase. ma kuda pogledao. u onako kukavnom sta nju. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. pozdravljajuci me veoma sr dacno. inace bih ga. na trulo poluzadovoljstvo. a sada. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. Bo e moj. nigde odjeka za mene. A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. pesnik. svetski put nik. Poleteo je glavacke prema meni. sivo. bio bezmalo zahvalan. sve je bilo staro. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. svakako posetio. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. Hari Haler. caknut i neiskren bra tac. stajali . u ivao u mrvici topline. On s obradovao. stu dija radi. mlitavo i iscrpeno. Naucnik mi je i ao u susret. iznenaden na prepad i polaskan. prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. do zagu enos ti svih ose?anja. na prvi poziv. sve je zaudaralo na trulu istro enost. i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. obojica veoma nesimpaticne prilike. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. razume se. uvelo. ma kuda uputio svoje misli. a ja sam mu za to. ali sam ipak. Ne. do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. Tako su oba Ha rija. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet.

silom. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. Prikazivala je pesnika Getea. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. On je uspeo da ovom demonskom starcu. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. kezeci se zbunjeno. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. iz asa u as. stoje o alo ceni. ciji tok ne prestaje. a sve bi to mogle da obave i ma ine. brbljanjem i dru tvom. ostanem kod kuce. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom. op ta ljudska sudbina. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. koji je svakoj gratan . Oni se pose uju. Razjaren. ceznuo za ljudskim mirisom. sve to silom. ba ona ih sprecava da. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. nazivo profesora simpaticnim mom kom. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. lica premazanog stavom dvorskog oveka. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona. secao se profesorove lepu kaste ene. ne eleci to u stvari. posmatrajuci se uzajmno. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. A ba ta mehanicnost. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter. pomogla mi je da se odenem. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. ova beskarakter nost. mala uramljena slika. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. oko kojih. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. bez vo lje. kao i obicno u takvim prilikama. svu njegovu glupost i plit kost. stoje oko jednog groba. na kome su Isus Hristos i Sokrat. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. Na kulturni svet je groblje. pljujuci jedan na drugog i. prika e kao odista lepog starog gospodina. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. Ali jedan deo Harija opet se pretvarao. karakternog. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. zbunjeni i npp eiskreni. podvrgnu kritici sopstveni ivot. kao ja. mehanicki. to su im nekada bile svete. ili da se uop te izostavi. ne umanjujuci mu dubi nu. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. e. iako to ustvari ne e lim. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. sve u svemu. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. vode razgovore. Mocart i Hajdn.

junaka duha i dr avnika. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. jeo sam vi e nego to sam navikao. to cudovi te bio sam li?no ja. kobno me podsecajuci na kostobolju. koje me je gu ilo. mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. od na eg po slednjeg susreta ostario. pretva rajuci se u odvratan pritisak. mislio sam bez prestanka. pre li smo na drugu. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. Da. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela. apostola. iz pozadine se unjala neka opasnost. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. neko predose?anje puno strep nje. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije. Ali je u la njegova ena. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. srecom. stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. od svih onih spasitelja. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. kao fa talni neskladni ton. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. pa t ipak je bilo tako. Kakav li je to tip! Da. medutim. Bo e moj. javi e da je vecera gotova. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. i ja sam se predao svojoj sudbini. koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . medutim. Pozdravismo se. Osecao sam da me ne to vre ba. heroja. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. I on se srdacno pozdravio sa mnom. Kada je video da me ova tema ne zanima. bola mi je o sujetna slika starog Getea.skoj ku mogao da poslu i za ukras. u svakom slu?aju. Bilo kako bilo. redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . i prvom neskladnom tonu sledili su drugi. a nipo to stepski vuk. Tog asa. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. tako punog samodopadanja. Naime. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. Odahnuli smo kad je u ao profesor. Da je sada u ao domacin. za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc.

Kakav je ovo neute an. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem. u nadi da e nam to mo da malo pomoci. upola zbunjeno. salonski Gete. ne. moralnim i. Ovaj sla dunjavi. Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom.jzad. da bih skrenuo tok razgovora. to je neka navika. niste smeli da se izrazite tako drasticno. i Gete cinio u svojim najboljim asovima. Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog. a zatim urno izi la iz soMe. Hari. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza. Imate pravo priznao sam ja. Na alcst. iako je Mio sklnnjen u stranu. to ja. upola prekorno. naravnc. Razume se. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci.ja nepodno l. ali prikazivati ga cvako. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko. na nizak crmar. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. pa sam uskoro ogrezao u la ima. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju. dok mi je njen mu . da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. mucan i pak dan. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl. sa gradanskim ivotom. Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik. pravi i nepos tanskim. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu.je namiguje na po tcvane prisutne. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. uostalom. dok me je sopst uena beda davila. mo alom i uceno cu. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. bilo je glupo od mene . Poceo sam na. Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. od jutra do mraka.je domacine. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz. bez ikakve nadmoci i bez iumora.je smo ve? hili veoma cutljivi. Trcao sam ulicama tamoamo. poricem. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo. uostalom. saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli. malngratanski. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. ili da izazcvem eksploziju. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera.vor bio nemoguc. a kad su poslu eni slat ki i. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu. sve trn. to je. besan i sa nrtnicki tu an. Idi ku.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. ovo dosto janstvo kc.ji se pravi tako va an.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo. tako da smo se sve vi e Razilazili.

svetlih sivih oju. vrsto lice. oh. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se.to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. ako dozvolite. eto. C. ne mogu da idem ku. Kod vas. Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio. ne mogu pa ne mogu. oh. Haj de. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. krivudave ulice starog dela grada. izMri i prvo svoje naocare. sveti plamenovi moje mladosti. vi hiljade radosti. dim. goredole niz strme. vec samo gadenje i bol. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. glatkog. pio vode i konjaka. udarao oko sebe. gde su sedeli sve sami jedno STavni. bucna ljudska reva. i to u nekom zabacenom. POPEO sam se na DRugom kraju prostorije. arko crveno namazanih usta.. sa uvelim cvetom u kosi. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. daj mi tvoju maramicu. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla.. A po to. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. Smem li? upitao sam i seo pored nje. la ni i ugladeni ivot. isparenje vina i vika. Otputovati! pomislio sam. preko aleja i trga ispred stanice. oce. Oh. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci. i dok ie to cinila. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. a u dvorani iza ove e igralo. ali. bilo je glupo i nevaspitano. hocu da ostanem ovde. nemogu. ovako ni ta ne vidi . Ne. daleki. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. daveci se. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu. a ti ostani ovde. ni sam mogao drukcije. maj ko. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila. Tako. MlADA devojka u tankoj. tamo je besnela muzika za igru. kao da mi je davo za petama. hladnog cela i krat . odvi e je stra no. Ostao sam prednjoj prostoriji. Pritisnut gomilom.lnutra je bilo veselje u punom jeku. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. cak ni kajanje. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. kako nti se inilo. duboko isecenoj balskoj ha jini. kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. Ostavi ga onda neka ceka. zatim sam otrcao dalje. Sa drugog kraja tre tala je muzika. meni nalo poznatom predgradu. pored bifea. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. Kod kuce me ceka ne to.

Dok sam je gledao. kada nijedna ne ostaje pored teMe. ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. oducio sam se oc toga. Ona se smejala. ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. da si mo da posle jo i studirao. dakle. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu. kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio. mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. jeo i pio. ne sla emo se ba najbolje. Ali ovo ne mogu. O igranju vi e ni ta necu da ka em. Polako viknu ona polako! Ti. Ili ne? E vidi . Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu. kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. draganu. a u stvari nije treMalo da idem. decacki oce lja nom glavom. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. Imam. Ne. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. moji roditelji tako nikada nisu igrali. i kako se jo te stvari zovu. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. A onda ce odigrati sa mnom imi. A ucio si da cita i da pi e . pa ni valcer ni polku.ko odsecenog uvojka preko uveta. Ne umem da igram imi. momce. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. iz doba deca tva. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. dodu e. pomislio . Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. nikada u ivotu nisam ucio da igram. a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. cim sam okacio svoj e ir. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . razvedeni smo. ja s nisam proltesor. pa i da racuna . i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. unilo mi se da lici na Rozu Krajsler. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. je li. to kod nas nije bilo u modi. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. nocas uop te niste bili u svom krevetu. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak. jer se i ona nasmejala i zastala. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. Susret mi nije bio ugodan. Treba da ivite . i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. Ne rugajte se. sreo sam se s tetkom. neispavan. iz vitoperene. Sigurno ste veoma umorni! Da. slomljen. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. Razumem. divna prijateljica. Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio. I ve? sam ponovo spavao. to sam spavao u nekom hotelu. Petar i drugi. Rec je rec. jer sam izgledao prili?no zapu ten. rugam se jedino samom sebi. i novac. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh. pun nade i prijatnih misli. da nisam bolesni izuzetak. Katkada vidim njihove slike. tako neke la ne. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. ti nisi u pravu. pet asova. gospodine Haleru. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. izgleda. I ona. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. u izgu vanom odelu. a i slike Spasitelja i Majke bo je. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo. ona je pouzdana. ali se danas. iznad araukarije. i boga pa i sve ostalo. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. si gurno. gospodine Haleru! Oh. Na stepenicama. za to je uiveo i patio tako stra no.ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. A ono sa svecima? Eto. neoce ljan i neobrijan. ali cija mi se prijatna narav svi dala. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje. ne. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. Vi ste se malo skitali. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. pala neka pregrada. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. spavao sam cetiri. zaglupljujuce slike. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen. umoran. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan. Da li u je ponovo videti? Da. Ba to ne bi trebalo da cinite.

Imala sam ve? mnoge veoma. do dna du e.kako vam se svida i da cinite to hocete. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. ve? aljivo. Ne. A zatim je ona do la. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. siv i bez ikakve vrednosti. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. Ona je bila spas i put u slo bodu. cudo se dogodilo. pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. jedan dan kao i drugi. prave bi sere estitosti. ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. I sve e to. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. ali nijedan nije bio mirniji. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. i tetka se sme kala. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. meni je bilo svejedno ona je bila tu. pa smo ci tav as sedeli zajedno. Najzad je do ao uto rak. a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. opirao se umiranju sa divljackom. neobicnu de vojku iz Crnog orla. O svim ovim. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu. Ona je bila prozorcic. a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. preko telefona. unapred. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene. veoma estite stanare. hvala bogu. Meciutim. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. kao i dana nji prvi radioaparati. nepoznata igracica iz Crnog orla. nije bilo nikakve . Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. Mislio sam samo na nju. ocekivao sam sve od nje. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. pla io sam se reza preko svog grkljana. i pregledao jelovnik. medutim. propinjucom snagom. iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. Morao sam da cekam pri li?no dugo. Svet bi mi tada bio prazan. porucenim. Za utorak uvece pozvao sam lepu. kao u igri. ilavom. meni dobro po znatim stvarima. pili caj i bili zadovoljni. bez ikakve potrebe.

hvala ti. Nego.intimnosti u njegovom pona anju. Uostalom. jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. i to je dobro. Hteo si da mi ne to pokloni . Pa ipak su se po znavali. dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. sa kim osecA neku bliskost i sli?nost. hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. zar ne. jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. Dakle. dabome. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. Uostalom. ali retki su cudaci kao to si ti. Ne zaboravi to! Treba da zna . da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. koje je odista bilo kao carobno og ledalo. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. To je lepo od tebe. da necu mo da biti uvredena. nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone. Hari. radost za njega. pa si mi kupio orhideje one su samo cve. ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. izgovarajuci rec po rec. obradovala se i na smejala. To ti se tako cini re ona odsecno. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. Lagano. Hermina uzviknuh iznenaden. a nisi znao ta?no ta da iza bere . Ja ivim od mu karaca. koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske. kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. ali ipak veoma skupe. Kada sam joj dao orhideje. Ti sve zna . onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji. Upravo je tako kaO to ka e .ti i razumem te? U stvari. Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. jer ga je ona zvala po imenu. njih je LAko op initi. pa ih se vi e ni ta i ne tice. protiv volje. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi . I na njeno lice. Emil. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. znacaj. Seca li se? O da. odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. onda je to. ali necu da ivim od tebe. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. mali Hari. niti mogu da citaju. pa sam poku ao da . a sada si ve? bezmalo ovek. jer sam ti u necemu slicna. odgovaram. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. u tako dubokoj du evnoj depresiji. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava .

popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. koja je. ali ce ga ipak izvr iti. a drugi deo BILA vlje. Hocu da to bude . za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. a to e za mene biti dobro. da bi naucio da se smeje . ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. izgleda. tome ivot nije mogao da ucini na ao. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. Ova ena. tako da je. koja me je tako savr eno prozrela. . ne danas. pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela. Kada se bude zaljubio u mene. pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . da bi naucio da ivi . Ona je to od bila trzajem obrva. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti. ali nisi zaljubljen u mene. Ne. Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. Eto. sa svojim igrama sladokusca. o ivotu znala vi e od svih mudraca. Ispuni e moj zahtev i ubi me. i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. Ali pazi dobro. ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. ukoceno gledajuci u cvet. trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. pa ipak je sve to. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. Hari. Potrebna sam ti da bi naucio da igra . to ose?am. s odlicnim apetitom. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. pri majuci svaku veselU zgodu. postajala je detinjasta. ve? kasnije. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice.je umirim i navedem je na druge misli. za ne to veoma va no i lepo. ona se jednostavno predavala trenutku. gledajuci i dalje u orhideju. prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. i zahvalan si MENI. Nece ti biti lako. Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. DA sam bez po govora postao njen ucenik. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost. I ovo veselo dete. dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. kao to sam i ja tebi potrebna. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak. A meni si ti potreban. Ja nisam zaljubljena u tebe. pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti.

dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. Dakle pazi. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. dobro. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. Tako je to. kakav je ceo ivot. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici.. ja u te uciti. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. Gramofon? Prirodno. Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. Govorimo o tome drugi put. Ova Hermina. koju sam danas video drugi put. u kojoj sam Ja opisan? Eh. ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac.. a tako si i ti izgledao. dobi gramofon kao honorar. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . Nisam mogao da odolim. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. celo vreme sam na to morala da mislim. Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti. da ne pocnem odmah. samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja. o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. Hermina. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. a povrh toga ostaje nam i gramofon. Geteu.sve to i ivljavala u sebi. Onda emo imati muziku kad god hocemo. Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora. Na uciteljici ce u tedeti. to ne smeta. Mo e mi je jednom dati na citanje. a zatim se opet ozarila. Znala je o meni sve. u to sam bio uveren. Razume se. A kada se jedan ovek istinski rastu i. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. kada sam te prvi put videla. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . ali i istinitiji i lep i nego inace. A ta misli o onoj knjizi. muziku ce sebi kupiti. stepski vuce. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. ne volim uvek da mislim. Dakle.

pa cak i svaki pojedini ovek. u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. ivimo da bismo je se bojali. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. niko nece da izbegne buduci rat. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma. Hari. od naj skupljeg do najjevtinijeg. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. opominju i hu kaju. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. katkada me ipak rastu e. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga. niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. Ona me je zadr ala. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. potpuno ne vini. u ovakvom tonu. Hermi na. veleindustrijalci. generali. iako. usled sopstvenih gre aka.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. shvatljivo svakom oveku. A ti? Ni ja. oma ki i rdavih navika. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. Pravo si dete. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. eto. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. bio sam tako spreman da to prihvatim. a cilj i kraj svega toga je opet rat. odgovorih ne ljuti me. Ali niko to nece. jer su sami. Budi sada poslu an i podi. gde smo gledali gramofone. Ne. naredni rat. Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . Sve je to jasno i prosto. otvarali ih i zatva rali. odavno sam na vikao na to. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. Hari. bila je to stara pes ma. razume se. iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute. stvorio si sebi estoke neprija telje. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata. Razmi ljati jedan as. svakog dana ih ti listovi ob raduju. hteo sam da ga kupim. mora da ispita koliko je sam kriv. Kajzer. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. I vidi . pu tali ih da nam sviraju. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li. Bogme. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. Danas imamo mnogo posla. pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. buduci. ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. da bismo je potom voleli. Oni mi to ne opra taju. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove.

ali je ona ostala neumoljiva. Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. uniformisanom svetu mer mernih stocica. dok su njegove crne. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. ocaravajucim pokretima. ve? tihim. osetio sam prema ovom bezazlenom. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota. uzela me za ruke i pocela da me vodi. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. pohvalila je pec i divan. A osim toga. cudna poznanstva moram da sklapam. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane.jednostavnije. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. upad ljivog isticanja. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. po mislio sam neraspolo en. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. koji . u glatkom. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine. i ja sam ostao sam pored caja. u ovom. Ja sam poslu no kaskao za njom. pokazujuci mi prve korake. d eza. ne recima. crno manjastim. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu. kako. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno.cice. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. Na svoje iznena enje. A onda je otpoce la nastava. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. Ovo je as igranja. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. pomislio sam u sebi. sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. u koje je duvao naizmenicno. zadovoljstvo je kupovati. slu ajuci muziku. Bo e moj. ponudio sam je kolacima. Morao sam dvatri puta da igram s njom. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. obe dobre igra.je ona rekla. sudarao se sa stolicama. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan. isprobala stolice. Poku ao sam da podmitim Herminu. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. koji je.

dodu e. koje je. a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. jer smo upoznali jedno drugo. Kada se igra zavr ila. ona je bila moga soja. ali meni se. a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. zna . ha. naucicu te da ig ra . Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. uop te nije govorio. a kad je mu zika prestala da svira. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. i to zanimanje je. na primer. izgleda. klim nuo glavom i seo pored Hermine. halo! Ali inace. Za sada smo drugovi. koja nas je posmatrala.su nas divno zbli ili. to se nije moglo pore. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. sestra. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. ti zna vi e od mene. ha. Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam. isuvi e brzo za mene. svakako. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. devojko! U sve se razume i u svemu . a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. da se i lako kao kakav cvetni list. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. Ne. sutra prelazimo na boston. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu. ipak postici da se zaljubi u mene. Bio je odmor i mi smo seli. Ah. Pokazacu ti svoje malo pozori te. ovaj senjor Pablo. ntog prijatelja iz mladosti. ruku i ramena. ona mi je bila drug. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. prizna jem. saksofonista. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. dodu e. znao da ka e na nekoliko je zika. glasno bi otpe vao oooo. licila je na mene i licila je na Hermana. a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. na svoje veliko iznenadenje. lepog stasa i lica. nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska. Bio je lep. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. zanesenjaka. on nije govorio. ona je tako irila miris ene i ljubavi. lepa somotska devojka se povukla. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep. nema tu bogzna ta da se izla e. ali za to ima vremena. hvala bogu. ne nagaziv i je ni jednom. naime. Hermina. da bude malo veseo i budalast. halo i slicnih. ogledno. izuzev reci molim i hvala. Ja cu. nas dvoje smo ostali zajedno. dabome.

Neka je i tako. Pomisli na vece kada si. Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. ve? si ne to naucio. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. Hermina. u to ne sumnjam i odajem ti priznanje. stepski vuce. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal. na tom polju sam ti uciteljica. poznajemo se vrlo dobro. usred svojih pat nji i usamljenosti. kao i nameru da be im. Ti. Jo mora da nauci boston. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli . Hari. a ve? si za ljubljen u nju. Sada si malo slagao. Uostalom. i to je napredak. Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. Oh nije mi to cilj. nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli.prednjaci . Postepeno. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. vodila. i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. s time emo otpoceti sutra. zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. ja saAn star ovek! Ti si mali decak. ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno. presekao moj put i postao mi drug! ta misli . sa osmehom citala s lica. Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . Ona je veoma lepa i odli?no igra. lake ivotne ume nosti i igre. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. ona me je ipak stalno posmatrala. Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . Ne volim da te cujem da tako govori . to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. to je tvoja stvar. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. Vidi . svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. Ijudski. voli na svoj idealan nacin koliko hoce . najzad. Verujem da ce imati uspeha. prijatelju. da bi se onda svadao s njom. nije moje da vodim racuna o tome. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. uzviknuh izmuceno ta pogledaj me. ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. Doci u u tri sata. Lepo je od tebe. slomljen i o?ajan. Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. Pocetak je tu. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra .

Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. Osim toga. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. kao da je namazan briljantinom. ivot koji je vodila Hermina. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. razumnost i covecnost. la ne egzistencije. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. o geniju. dodu e. isti takav junak duha. oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. gradanske. stari Hari. novog Harija. Hari Haler se. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. razume se. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. bih. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru.morao toliko da se bojim smrti. idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. dodu e. ve? je. protestovao je protiv surovosti rata. I tako je to bilo u sve mu. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. veoma asno i plemenito. Do davola. i koji je. tragici i covecnosti. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. tako reci. njega ili njegove obrazine. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. odvi e pleme nitog pogleda. poznavalac Getea i Mocarta. daroviti pisac. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. duhom i ovecno cu. do davola. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. Dosada nji gos podin Haler. A on sam. pa je ostao u pocepa nim gacama. autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. savest mu nije bila ista. naprotiv. ve? se nekako prilagodio. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. bio je protivnik sile i izrabljivanja. ali je to ipak bio samo kompro mis. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. koji je blistao uzvi eno cu. ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. koja je ve? bila u raspadanju. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare.

Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici. ja sam muzicar. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . ote avate konverza ciju. Kada sam se jednom. ve? ravnodu no re Vidite. rekao sam mu. za tim me je uhvatio za levu ruku. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. Gospodine Pablo. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. Ali. Slu ao me je uctivo i ljubazno. Pogledom sam upitao Herminu. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina. u njemu e Ijudi ipak u ivati. obrazovanja i svega ostalog. i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. razljutio i postao skoro grub. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. Bila su to sredstva za umirenje bolova. pomalo suje tan lepotan. mesje. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. Jedanput sam ga sreo na ulici. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. a ne naucnik. kao mali. A ta je onda va no? Svirati je va no. za spavanje. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. A jedino to je va no. sme kajuci se bez prestanka. bio taj imi dobar ili lo . vi e i intenzivnije! U tome je stvar.njegovo dru tvo. da li neko ima ukusa. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. treba svirati to je moguce bolje. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. Pa dobro. jer je smatrao da e mi to prijati. Ali vi mi. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. i on mi se odmah pridru io. gospodine Haleru. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. za vreme na ih neplodnih razgovora. pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje. to vam moram reci. U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula. za izazi vanje lepih snova. Ja nikada ne govorim o muzici. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. vidite. No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. kao vedro dete bez problema. blizu keja. Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu.

Ovom oveku se nije moglo doskoti. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. izdavao naredenja. ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. Ali ne postoji samo muzika cula. Mo e neko. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. bilo da je u pitanju Jirning. as u paklu. on e sigurno uciniti kako je najbolje. Vrlo dobro. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu. as u miru i spokoj stvu. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. tiranisao i sve znao bolje. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. gospodine Pablo. niti duva u flautu. Oni su u pravu. lep e i ubedljivije. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira. mene za to ne pitaju. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. ne odlucujem ja o tim stepenima. svi ti usamljeni ljudi. postoji i muzika duha. Svakako. strah i radost veoma cudno me ali. bol i na slada. noge pocnu da se trzaju. mladi Hari je utao. Nailazili su opet drukciji asovi. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. Ali ipak. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. a novi. i to to je mogucno bo LJe. Saglasan sam rekoh hladno. pa bi tada bilo mnogo stenjanja. gospodine Haleru. ali vecinom na oba mesta istovremeno. ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. U izvesnim trenucima su se novo i staro. Bio sam as na nebu.eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. mnogo borbe na i . I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova. a onda bi se odjednom opet pojavio. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. mali. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. le eci sam u svom krevetu. pa i svakog valcera i fokstrota. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e.

tu no oti ao u svoju spava?u sobu. popeo uz stepenice. Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha. kada me tr e neobican miris. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. tu no poceo da se svlacim. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam. I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. vi ste Ijuti zbog toga. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. Pih. Znam da vam je Hermina dala kljuc. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. koja stvar nost nikada nije potisnula. Da. a uvek je koketirao s muzikom. logosu. ba vece ras sam veoma tu an. ostanite! Samo. Oh. Neka je njena namera i dobra i srdacna. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. Naravno. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. Idem ja. ne ljutim se. osvrnuv i se. danas ne mogu da budem ve . Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. mL ki branimo protiv toga. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. eto. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. Mi. najzad sam se vratio ku. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. bila nam je tuda i neprija teljska. I tako sam tu no ugasio svetiljku. svet igre i zbrke. u na oj istoriji. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. esto sam razglabao tu misao. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. Ljutite li se na mene? Ne. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike. Ne. srd bu i gorcinu. neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. za stvarno cu. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. nikada se nismo odomacili u stvarnosti. LJudi od duha. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. lepa Marija. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. Marija! rekoh. Do la sam re ona tiho. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom.

sta novale u potkrovnicama. bila su je dostoj na.seo. ni sam stigao do njenih stopala. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. Seo sam zatim na krevet. ene kao i mu karce. bile . njeno lice. bio si veoma zaljubljen. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. Marljive i vredne. ali u sutra mo da moci. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi. jedino sam ranije. To je svakom shvatljivo. Nagnuo sam se nad njom. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. bezvoljnoj zaradi. opet. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. koje je tako strano i cudno. dr eci je za ruku. a bilo je vremena kada su. ivele u Grandhotelu. dok bi drugi put. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. vrat i grudi. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. Ove devojke. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. sli?no cvetu. a ona je svojim veli kim.slu?aju neke veoma povoljne ponude. ljubeci je. ali nisu udele za njim. pa ipak besvesne. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. u krznu i automobilima. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. jer niko nije smeo da nas cuje. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. le alo na mom uzglavlju. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. gledao sam nani e u njeno lepo. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj. medu koje je dolazila i Marija. veci nom iz siroma nih ku?a. ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. kad smo igrali. poput velikog cveta. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. uz cenkanje za najvi u cenu. i zamolio je da govori veoma tiho. Druge. sve dok. koje su se lagano nadimale. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. Kada sam se ispru io pored nje. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. Poljubio sam je u o. po vremeno susretao slicne egzistencije. vedru mladost. puno lice. usta. Te noci pored Marije nisam spavao dugo. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. pametne. dobijale d eparac i poklone. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. u pozori tu. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim.

On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. ima i u tebi neg lepog. ne sme da bude drugaciji nego to si. Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. tog lepotana. pustinjaka i estetu. bio je za Mariju. odabranih lepota. Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi. mene dosadnog. milog i narotog. I ti mi se svida . barovima i hotelskim tremovima. dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. Bilo je nekih lepota. Pa to je sasvim prirodno. koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. starog momka. Vidi . ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. mno go volela. ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. Vagnerom. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist.su zaljubljene u ivot. izgleda. po bios kopima. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. nekih malobrojnih. Marija. koji nije bio ni zao ni do bar. Ali reci mi. go voreci o tome s takvim zanosom. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. u njemu su bile odomacene i iskusne. na celu sa Mocartom. koji niti su elele niti mrzele. niti tra iti da se o njima pola e racun. dajuci mu za pravo? Tog Pabla. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. Marija je. O tim stvarima ne treba govo riti. kako mo e da voli i mene pored njega. ce njom ispunjeni ivot. ne to zabranjeno i nedostojno. . koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. a koji je za mene. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. ali su ga cenile mnogo manje od gradanina.

sa i bez imena izbijale su. I opet sam se probudio. pun lutanja i nesreca. sa kojom sam pro iveo tolike godine. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. svoje daleke. . koje sam opevao. ostalo ivo. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. I tako su u ovoj prvoj. ubog i bez slika. koji je dotada dugo bio prazan. procerdan delic puta do potpune propasti. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. Mirisavo i nezemalj ski. veoma milo. duhovnog brata Hermininog. on ti je zahva lan to si lepu kasta. To mi je milo. sukobima i rezigna ciji. prelepi cyet. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. mlade i nove. zloceste dragane. prema kojoj je u meni. Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. bio je zagorcan uci itavog covecanstva. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. Pojavila se i moja ena. pored svih razocaranja. iz izvora ove ljubavne noci. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. a bila je i siroma nija u sitnim. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. pomalo boja ljivo. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. duboko poverenje sve do onog dana kada se. za kojima sam udeo. bogat i gord. koja me je naucila drugarstvu. nenadma nim lju bavnim ve tinama. pocev od poznatog Hermana. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. ciji je niz bajka mog ivota. a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. kao vla no rascvetali vodeni cvetovi. ali je bio bogat. vecnih zvezda i sazve da. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. videci ko liko je moj ivot bogat slikama. Ma koliko jad no bio. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. Moj ivot je bio tegoban. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. vo dio je u odricanje i poricanje. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. svoje jadne prijateljice. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. nezaboravni i neizbrisivi. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. bio je obavijen njome. Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine. i to mi kazuje on te voli. ose?am da me voli . duboko ut kana u moju sudbinu. Ponovo smo zaspali.kada me ljubi u vrat ili uvo.

moje o su ponovo progledale. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. pojedinih reci iz na eg razgovora. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. pa cak i da saznam njenu adresu. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. blistavim oma. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. za svaki pregib svojih linija. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. Njen miris. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo. otprilike tri nedelje. puti. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. Moja uciteljica igranja. koju smo odredili za na e sastanke. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. Marija nije imala obrazovanje. Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. Ovo vreme pre bala pod maskama. osetio sam miris genijalne. imalo je svoj lik i soj. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. njenim temperamentom. ve? za zvezdama. bilo je veoma lepo. Moja du a je ponovo pocela da di e. itavo . To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo. Sa culima kojima je bila obdarena. njenom kosom. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama.jezgro tog ivota bilo je plemenito. Hermina. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. Ali one noci me je. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. to mi je i po lo za rukom. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. glasom. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. prvi put od vremena mog propadanja. Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. nje nim bojama. nije se i lo za novcicima. sa njenim narotim stasom. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli.

kri jumcar. o mnogim enama i devojkama.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. jer nije bila po sa da njoj modi. ve? su. a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. dodu e. ple menitih i melanholicnih ruku. vrst. sve je to bilo glasono a. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. rede citavu noc. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. da prefine ose?anja. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. detinjastom. o d ezsviracu. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. cvet nije bio cvet. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. Ali je rado primala po klone. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. na primer. Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. kao pomocu neke madije. ne treba da bude tako. lepeza nije bila lepeza. lepo. bio sam samo jedan od nekoliko njih. mnogo sam naucio od Marije. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. Uzmite laku lulu opijuma. obdare novim culima za ljubav. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. iza toga se verovatno krila Hermina. carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. ali me je Marija uveravala da ga je. Moj sud o ovom veselom. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. ali da je zatim bio napregnut. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. bledih. odnosno veliko. pametnom. modne i luksuzne stvarcice. i kad sam joj. mnogim mu karcima na ih krugova. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. Naucio sam pre svega da ove male igracke. madije i dra i. Uostalom. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. koga je Marija mnogo volela. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna. esto nije imala vremena za mene. Rekao mi je. mu evan i pun zahte va. lagano obuzimao ljubavni ar. ali svakako je dugo stajala u radnji. kesica za novac nije bila kesica. oru je i ratnicki poklic. da o ive mrtvu okolinu i da je. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. mnogostruko malo. raz ma enog i pasivnog. od prstena do kutije za cigarete. to ne valja. na mansardi jedno g hotela u . O ovim stvarima. sasvim oprav dano. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. o glumcu. Nije htela da uzima novaca od mene.

i dajte mi novac ovako. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu. sedeci nepo micni. Nema ni prebijene pare. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. Pojavio se u mom stanu. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. U sobi je bila samo jedna stolica. Hari je odvi e moralan. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. a sada sam i ja ostao bez novaca. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. kao kakva dobra sestra nudilja. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. o njenim rukama. kukovima. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom. ako vam je to milije. . Nisam cuo va predlog. dok je Marija drhtala od naslade. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. po ao sam s njim do Agostina. a i da bih sebe kaznio. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. o nje nom nacinu smejanja. teta. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. vrelu od groz nice. A jedne veceri me je jo vi e iznenadio. ta se mo e! A bilo bi lepo. ramenima. vraticu vam ga. sastavljen od sadr ine triju bocica. dao mi nekoliko kapi nekog leka i. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. ne no i strucno. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. ali ona odlucno odbi. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. kome je rastresao krevet. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. kada sam se veoma raspolo io. i sve to brzo. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. Iz radoznalosti. gospodine Hari? Dobro. ja sam to osorno odbio. esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. toliko lepo! Ali znam zamenu za to. rekao je on. A zatim. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. ali ga nije uvredilo. Pablo. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. Neophodno mi je potreban. predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. Pablo. veoma bednu po tkrovnicu. Pogledao me je sa aljivo. ljubljenja i igranja. Kada mi se posle toga malo smucilo.predgradu. Uvek sami sebi stvarate te koce. jedva osetan poljubac. Necete. polo io me je Pablo na krevet.

Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. ona e mi pomoci. Svakako u moci da je poznam. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. koja zna vi e od drugih. i ja sam. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. Hermina. uhvatio si lepu devojku. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej. Ona uspavljuje Stepskog . A nedelje. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice. po sredni i slo eni odnosi i veze. imao si sre. milovala i ispi tivala kao i moje. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. Marija je cudesna. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. Pa ipak verujem. kada se zapodenu neobican razgovor. niti ma koja druga te nece razumeti. A za sve to imam da zahvalim tebi. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. To je nesreca. ne bi te poznao.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. za. razocaran. a ako ne. ne to to ona ne bi razu mela. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi. igranje ti godi. Prili?no sam naucio da igram. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. Her mene. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. to je ne to drugo. Da. Preda mnom su iskrsli novi. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. prijatelju. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. tvrdila je ona. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. Nemam ni ta protiv te sre. mo e da bude trajna i da je neplodna. ali zadovoljs tako dobro. a da ono pravo tek ima da dode. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. ve? je imala i ulaz nicu. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. ali je uoci dom. da je njene udove. odista. tako kao to te ja razumem ni Marija. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. kosu i put isto tako Ijubila. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene.

da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. u paramparcad. Stepski Vuce? Ne. nisam stvoren za to. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. sva tvoja vera Ne. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. Imam ne to veoma odavno znam. A ivot mi je. sve je postalo lodna nesreca. osecao. I nju si mi ti poklonila. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. nep da ti pomogne. da ivot nije herojski ep. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. medutim. koji je jo i sad u poteri za sam srecan.mina. tada mo e imati svakog dana. sa junackim ulogama i ostalim. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. bio umetnik i mislilac. najzad. uvek mora da bude u pravu. i tada sam videla. igranjem taroka i muzikom preko radija. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. Ona je cudesna. Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. voleo i cenio kao lepo i sveto. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. kafom i pletenjem carapa. Ti si. Onda sam. sestra jednog genAja ili majka muce nika. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. ljubavnica jednog revolu cionara. A po to sam imala dobre o i u i. Lepo. Lepa. i to sam morao da priznam. vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. jednu veru i zahtev. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. Dakle. kao i o na em zajednickom udesu. Ali sve to nije pomoglo. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. da bu dem ena jednog kralja. o tebi. sebi priznao. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. a i ti to ve? zna . ovek pun Hteo bih. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. svoje poznanike i susede. vedrog raspolo enja i me. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot. znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. ko obo a va velike pesnike ili svece. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . Hari. taj je budala i Don Ki hot. da osetim ce nju. strepnje i o?ajan gao da ide ku. Mislila sam da ivot. mlada. a ako se on narugao mojim lepim snovima. u stvari. nije tako. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. Predodredeno mi je ba ono suprotno. Mogla sam da primim na sebe veliki udes. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno. Ali to je bila glupa. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. tako sam mislila. ali m lepo i dra esno. Hermina. podem u smrt. Oh. novo patim. bio veoma nesrecan. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. i po to sam bila pomalo radoznala. bio si spreman na dela. Tako sam i ja pro la. eto. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. da su moji snovi bili u pravu. ono junacko i lepo. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. ipak nije tako. A za to? A gu enje je nemila smrt. ima li sada. imam veliku radost i dragu utehu. prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. to tvoja sudbina? koju sam. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost.

Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. zadovoljan tako sitnim stvari ma. ili da najzad postane neka vrsta devojcure.. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. rade za buduci rat.sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. Tvoji zahtevi su odvi e visoki.. mislim na Mocarta. mora da se ma i no a za brijanje. Oborila je o i utonula u misli. prijatelja.. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. kod tebe duhovna ali je put bio isti. A i svejedno je. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. dublja i ira. usamljen. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja.. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca. genijima. skidao kajmak. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam. ne sme da bude kao to smo ti i ja. Hermina. po hiljadu puta u pravu. i uspe no. Mocart ili plitki. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. Vo e iz petnih ila. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. cita. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad. pozvao sam je ne no sestro. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. gradi. o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam. bogatija. crnoberzijanaca. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. umesto razonode radost. kako pro log tako i buduceg. tvoje o?ajanje zbog rata. To ne zna niko. Ali nama time nije pomo eno. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. svira. a umesto igre istinsku strast. kao i tvoje gnu anje prema politici. zbog nacina na koji se danas misli. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet . Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. velikim delima i ose?anjima. sa svim herojima. Stepski Vuce. Ko umesto ciguljanja tra i muziku. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom. povucen u sebe i o?ajan. tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca. A mo da je uvek bilo tako. umesto novca du u. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro. kelnera i bonviva na. pa ipak mora da propadne . Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna.

ne svrhe. ona je stvar utelja po ko lama. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. a ja moje svece. greh kao i porok. Tamo je na e mesto. tamo nas vuce strepnja na ih srca. Oh Hari. da svet. a to je carstvo prvih ljudi. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. svakim dobrim delom. tamo je na a domovina. sa ce njom. Stepski Vuce. Dakle. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer. poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. Ne. i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. razume se da nisu. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. jedini nam je voda ce nja za domom. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. U pravu si rekao sam. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. snaga svakog istinskog ose?anja. kao da smo . Tebi e biti sme no. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. Ni ta drugo? O da. svoga Novalisa i Mocarta. vecnost. greh tako mo e da bude put ka svetosti. Filipa od Ne rija i sve druge. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. To je carstvo s one strane vremena i varke. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. nije u pitanju slava. Misli na ime. Sveci su pravi ljudi. i uvek e biti. da sem vremena ne postoji jo i vecnost. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. Ni ta sem smrti. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. mlada braca Spasitelja. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. Uvek je bilo tako. ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. a njih ozarene. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. a ostalim. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. i zato ceznemo za smrcu. Vuce. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. Tamo ce ponovo naci svoga Getea. za vreme propisanih kolskih godina. da bi deca bila nem zabavljena. radi se o slavi. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. Kristofera. pravim ljudima da ne pripada ni ta.

vidovita. poslednju pre velikog bala. obecala mi je bila Marija. na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. bo anski smeh. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. ali ona jo nije bila do la. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. Me utim. Ali ovu noc. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. Ona mi je bila potrebna. u neku ruku. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. divlji urlik hiljadu nevolja.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. Tek sada sam shvatio njegov smeh. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. strasti i nesporazume. i kristalna vecnost. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. pa se probije u vecnost. daleki. ponovno pretvaranje vremena u prostor. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. toliko od davnina poznate. sastojao se od same svetlosti i jasno e. poroke. zablude. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. smeh besmrtnika. u sve mir. cuo sam kako se besmrt nici smeju. u tome je bila stvar. Da. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. u kome nije postojalo vre me. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. koji ive u prostoru bez vremena. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. . Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina. koje je ona. njegov povratak ced nosti. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. pretvoreni u slike. veciti. protala i udahnula pa mi ih vratila. U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. Oh. Taj smeh je bio bezvucan. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena.

brckanje u blagom. ta sutra je bal pod maskama. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. Marija. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. kao ovek u godinama. za razlike oveka i ene. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju. Te veceri bila je lep a. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. dere. Mo da e te uzeti ve? sutra. nepomican na je ivot vecni. Nemoj da nas usmrti oboje. hladan. koje sam upoznao ka no. dodir i udisanje stotine prefinjenih. oti ao sam s njom u na u sobicu. posled nji put. ravnodu ni i puni spokojstvu. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. a e grehe. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. i svakom se raspadne u kal. srca koja tuku neutolnom po udom. iban stra cu i bivan strahom. zaudara na trule i znoj. pro ima nas vasionski ed. toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. pirata. sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. koprcanje i jud neizrecni. divnih naslada. kao one noci uoci bala. ubojstva. Zmaj nebeski sa nama se dru i. Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. Dok gledamo mirno na va greh. va e strepnje i nade u spas. Ako te Hermina uzme. krvav dim sa pirova d elata. dvostru kog raspolo enja. pa se ispljuvava. Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. cveticu moj mili. zvezdan na je vecni smeh. kri sunca oko nas. oh. prosjaka. taj uskome an Ijudski roj. splet ruku zelena a. gledamo. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. grc naslade. Zatim je do la Marija. i posle vecere. blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. ne znamo za sate niti dane. pro dire se. Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . u ivanje. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. rasplamsali bordel ukra ava. vi e mi nece doci. smi lja novi rat dok pesme pi e. onog cudnog gorkoslatkog. mota. pohote. da e biti princ iz bajke. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana.pijan zanos to svest zaobruca.

odmah sam legao. zatim. zamracio sam svoju spava?u sobu. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. Od nje sam naucio da se jo jednom. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. a i strahom koji me je gu io. ce nje i predanosti smrti. ku. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. dirljivim ljubavnim sitnicama. Mo da je to bio svr etak. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. ali i opori ukus zabranjenog voca. u susret provaliji. spremne da pokloni sebe. da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje.je sve bilo puno znacaja. Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. zabo ravio na Mariju. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . ili posle njega. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. Lak ivot. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. napetosti i sudbine. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje. prepustim de tinjastoj igri povr ine. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana. s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. onaj slatki. laka smrt nisu bili za mene. u susret padu. katkad su mi bile i prijatne. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. Nekada sam. kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. jureci i propinjuci se kao upla en konj. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. pre svr etka. puna straha. laka ljubav. Kada sam uvece ustao. ali nisam igrao. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. koga se ovek od uma mora cuvati. pa sam se grcevito hvatao Marije. dok sam na izgled plivao u sreci. da tra im trenutne radosti. ali sam opet zaboravio na nju. mr tav umoran. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. moja du a se opra tala s Marijom. ko zna. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. dodu e.

to mi je i Hermina preporucila. smrti eljnog. zdrav. Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. nepoz nato i divno. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. i zracku navike. Meni je bilo svejedno. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. Preporuci e mi i done e peceno pi lence. mlado elza ko vino. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. odlucio sam da potem onamo kasno. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. odlican je t? soj. to je sve ovo predstavljalo za mene. cak i svoju najvecu svetinju. vino i cigare bili ne to zabranjeno. nisam bio moderan ovek. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam . ispijao sam slade ot rove. I dok sam jeo i pio. mila mi je bila prisnost. S osmehom sam u ao u kafanicu. Lepo je opra tati se. u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene. mio mi je bio sve i. vredan. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. hladan i krut. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. Kako nije trebalo da pratim damu. eli to pre da zameni nekom boljom markom. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. svetlo. nosila ka smr ti. svoj automobil. predao sam se mirisu dima i vina. plodni ukus elza kog vina. to se opra ta. pa tako i mala. raspolo enje postaje tako blago. topline i zavicajnosti. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota. Sedeo sam spokojan. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. Ovaj moderan ovek je odva an.se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. sa svim i svacim u ovoj prostoriji. kada su za mene gos tionice.

Do la je starica sa cve cem. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona. dvoraca. Video sam Mojsija. Film je bio jedan od onih koji. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici. ka mila. sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. velicanstvenog pozori nog Mojsija. o tome su daci veronauke. d inovski plakati. koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. dok za to vreme njegov nedostojni narod. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. konja. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. voltanskim koracima. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa. kako. predajuci se pomalo estokim u ivanjima. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film. stvoren u plemenite i svete svrhe. uz uce ce velikog mno tva ljudi. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji. prepune prostorije. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta. Iduci za decakom sa malim fenjerom. koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. izvestan unutra nji otpor i smetnju. Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. sa dugim tapom. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. postavlja zlatno tele. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. za placene ulaznice . neku odvratnost prema ula enju u velike. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. navodno. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. po navici. prema svetu bonvivana i prema igranju. mogli dugo da raspravljaju. video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova.mu otkupio aku kestenova. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. ve? je. na podno ju brega.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare.

nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. medu same nepoznate osobe. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. po ao sam da ih tra im. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban. na protiv. video kako promicu groteskne prilike maski. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. cak i u suterenu. poslovni ljudi i. Ni kome se nisam odazvao. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom. bilo mi je toplo. vesele slike naj mla ih umetnika. cutke sam odbio neko . bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. vr telo mi se u glavi.prikazuju svete price. trebalo je da tada. pa sam se bacio na najbli u stolicu. kroz barove. prividnom polu smrcu. neprijatno pojacali. umetnici. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. onako trezan i boja ljiv. kikotanjem i jurnjavom. razume se. koju nisam hteo da priznam. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. novinari. da bi se sprecila ova gadost. kao mi danas. o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. misleci na Herminu. ve? su se. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. umiru ovom jezivom. Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. cim mi mete dosadi. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica. svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. pustio da me guraju. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. sem Egipca na i Jevreja. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. u svim dvoranama se igralo. a kada sam dobio svoj broj. pa sam. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem. No en mno tvom. muzikom. jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. upao u gomilu maski. Sve se skupilo ovde. stizao sam u razne prostorije. Bo e moj. potonu i svi ostali ljudi. igrankom. naucnici. Na zidovima su visile drecave. tako da sam. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku.

Stari namcor. poneo me je smeh. doviknula mi je jedna od njih. vrteo broj medu prstima. necitkim. da ucest vuje u igri tako sam ja. Ali nisam mogao drukcije. vracanje stepskom vuku. miris enskih ramena. i bila je u pravu. pokrenut magi?nom icom. parfemom zasiceni vazduh. Bio je to poraz. HERMINA JE U PAKLU. nalazio sam se na pogre nom mestu. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. gipkih nogu. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. ose tio sam da je vazduh pun cari. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao. od koje sam malopre pobegao umoran. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. dru e. bezvoljan i star. pljosnati broj. Sitnim. uskiptelo veselje. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. a sada ga nije bilo. Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele. gipko. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. i svaki put sam napipao okrugli. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. takt igre i sjaj u arenih oju. Jedna panska . Do ao sam u najboljoj nameri. POcEV OD cETIRI asA. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. mo e da uzme moj i pru i mi ga. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. zanos stotine Ijudi. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. Nije ovo bilo za mene. primiv i ga mehanicki. ali ovde nisam mogao da se razveselim. brujanje muzike. koji e mi Hermina te ko oprostiti. a bucno. vrtlog boja. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. o ivi i ponovo pocinje da se kre. Sada sam stajao ispred prozorcica. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. hitri mom ic je ve? nestao. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. crveno uti davo. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. Evo. bio mi je odvratan gusti. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. ponela me je i uljulj kivala toplota. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola. Sve se zaverilo protiv mene. Dok sam ja. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. posle kratke ukocenosti i tuposti.

koji je bio stisnut u jed nom uglu male. cudesno male. Hermina me je zvala. spojenih usana. a u igri smo pro li pored Pabla. a orkestar davola svirao je groznicavo. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. Hermina. vecina njih jo je bila pod maskama. ali nijedna od njih nije bila Her mina. gle dao sam profil mladog oveka. eto. Clti ao sam preko do bara. Hari. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. Zbogom. vrsto sam je stegao. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. njeno pa metno lice njene ruke. neobicno i bledo. . ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se. niz stepenice. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. Ali sada si ti na redu. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. jesen. i tek u poljupcusam poznao Mariju. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. Ona je u paklu. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. Igra se zavr ila. gorele drecave zloslutne svetiljke. neke su mi se nasme ile. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. d oci e Hermina i os lovice me. I ve? smo zaigrali. Ali rado u poneti jedan poljubac. osta mi u dragoj uspomeni. na zidovima crnim kao gar. koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. ali niko nije do ao. a tada mi je sinula misao pa to je Her man. Ona se opra tala. dok sam pio. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. bila je to sudbina. Odmah sam pomislila. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. Marija. ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama. cudesno ne ne. Bio je to rastanak. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti. niske prostorije. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. pravo u pa kao. On se nasme io. Tamo su. Oh. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. Potrcao sam dalje. Vreva igraca pritisla me je uza zid. Je li to kostim. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. pomislio sam.

Ona mi je pokazivala ene. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. Po to je nosila mu ko odelo. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. Ne dodirujuci je. askala lako i du hovito. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu. a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u. dra ima Lezbosa.To i ucinismo. askali i pili ampanjac. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska. Sve je bilo kao u bajci. pu ila je cigarete. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. iako se ona. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. o godinama pre polne zrelosti. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. citava ova zvucima za sicena ku?a. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. Nastupili smo kao su parnici. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. sve je ovo bila igra i simbol. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e . upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti. mome i svome. a ona. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. na izgled. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. esto sa malo podsmeha. ali iz svega je zra cio Eros. podlegao sam njenoj ari. uop te nije trudila da to postigne. kako culno tako i duhovno. jedan dublji znacaj. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika. Videli smo jednu veoma lepu. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. nisam mogao da igram s njom. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. carobne ptice sletale su sa granja. vec kao ena. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. neko vreme bismo pratili istu enu. sedeci na svojim visokim barskim stolicama. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. obuhvatala me je pogledima. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog.

ja. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. a mo da i du e. Herman. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. ove blagoslovene noci. bubnjar i bend ista ocarani. koje su plivale u istoj igri. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. svi smo jedni u drugima imali udela. i one koje ni kada nisam ucio. kao u ekstazi. Mislila je da me je sada osvojila. Igrao sam bez prestanka dva asa. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning. bla en u zanosu sviranja u orkestru.da te pozna. kada bi ovaj. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. muzike. uz istu mu ziku kao i ja. tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. Ja vi e nisam bio ja. ali nisam dr ao u rukama samo nju. voleo ih. ili kada bih posnatrao kako su dirigent. na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. svima sam pripadao ja. pli vao sam i s u dubokoj. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. a moje njihovo. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. sa svakom enom na koju bih nai ao. igrao sam svaku igru. sa . kako kod pijanih regruta i morna ra. udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. nisam im bio tud. Veceras si bio tako glup i dosadan. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. stepski vuk Hari. svi su bili zadojeni i opijeni njime. ciji sam miris udisao. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. Igrao sam sa ovom ili onom enom. do ivljavanje uniomistike radosti. njihov osmeh bio je i moj. lebdeo nad svojim saksofonom. ritma. bilo je to poznato svakoj slu avci. vina i culne radosti. kao ni oni meni. Ali danas. zracio sam i s ovim osmehom. Igrao sam bez pre stanka. ve? sve ene u toj is toj dvorani. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. nasme eni mladic. njihovo osvajanje bilo je i moje. A tu su dolazili i mu karci. esto sam slu ao kako se o tome govori. oslobodenog samoga sebe. iako sam nekada.

celo njeno telo. njena kosa dodi rivala je moj obraz. raspaljujuci se sve vi e. grudi i ko lena. usne. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. nisam smeo da igram. I odjednom. Izgubio sam bio ose?anje vremena. divljacki i bla eno u taktu Jirninga. Po to sa Herminom. popeo se na stolicu i. zajedno s instrumentom. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. Uto odjednom spazih. poznao sam. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. Ah. sa cvetnim mladim e nama. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. a ne vi e Herman. nji uci se pri tom. trgnuv i se za trenutak. laktove i ruke. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. i ja sam poznao vrstu bradu. sto jeci na njoj. A kada me je Pablo video onako ozarenog. Na e usne se sastavi e vre i lo. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. i ramena. za arenim licima. malo na mirisala i napuderisala. lepu. Bila je to Hermina. pomislio sam u taj mah. bio vedar i srecan. zvu ci. ili dete. arena opojnost. Isto tako nisam primetio da se zabava. smejao sam se. presvukla se. Vi e nisu postojale misli. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. ruke. uzdasi i reci. dok su do mene dopirali mirisi. sve do kolena. videlo da je vreme ve? poodmaklo. obrazi. kao i iz misli. mladicem. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. sav srecan. to je bivala be nja. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti. Dok se na svima ostalima.veoma mladim devojkama. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. kao da sam brat Pablov. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. duvao punih obraza. es toko je dunuo u svoj rog. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene. zbija na sve u i prostor. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. dok su me pozdravljale tude o. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. raspaljivala tuda lica. dotle je crna Pjereta. neka bude sa mnom ta mu drago. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. priljubi se za tre . u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. jednom sam ipak i ja bio srecan. po njihovim crvenim.

kao i ruke duvaca i violinista. Sve ene ove groznicave noci. osecao sam kako me s . ostali smo zagrljeni. poslednji u dvorani. na e ruke su se umorno spustile. Nas dvoje smo stajali i gledali se. duvaci su spu tali svoje inst rumente. vedar i svetao. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. Za trenutak sam se probudio i otreznio. sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. a od njega se pru ala tanana. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. kao satkan od kristala i leda. pa ipak jeziv i tud. jo malopre tako zagrejani. jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. kao kakav osmeh. u mlaz svetlosti. dvoranom je prostrujao hladan vazduh. svirali sve br e. u svoje kapute i podizali okovratnike. u urbanom hukom automobil skih motora. te su svirali jo . pa ipak hladan i neumoljiv. smeh. Pripadao sam joj. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. trepcuci umornim kapcima. klavirista se odmicao od klavira. svirali sve su manutije. prvi vio linista odrecno mahao glavom. ugledali bledu svetlost iza zavesa. par stisnut uz par. u pogledu. Stajali smo i gledali se. u poljupcu i osmehu. A ona mi se podala u igri. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. Hermina je stajala bleda. Dvatri puta je muzika malaksavala. kako se razbi neko staklo. naslutili umor koji je nailazio. dok je flautista. lupali nogama. i ta mala. osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. sve one sa kojima sam ig rao. osmehujuci se. koracali smo kao sumanuti. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. A onda mi smo jo stajali zagrljeni.nutak po udno i podatno uza me. beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. A tada smo svi odjednom osetili jutro. osetili skori kraj u ivanja. poja vile su se sluge u kaputima. Kada je muzika prestala da svira. Dugo je trajala ova svadbena igra. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. pa smo se slepo. neobicno jasan. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. po slednji u celoj ku. pome an sa neprijatnom. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata. a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh.

svirac. a na vratima mi tiho re Brate Hari. osecao sam svoje zno javo odelo. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne. On. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. odvratno vla no i mlako. je dan Herminin pogled ugasio je sve. Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. video kako mi ruke. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. Oh da. iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. uzeo je kutiju od egzotic . Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori. koje su u stvari bile kao o u ivotinje. Herminu s desne. iznad cije su se ivice ocrtavali. crvene i nabreklih vena. Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. sme nu bocu. ali su blistave crne o sve to izbrisale. koga nikada nisam cuo da govori povezano. na koje smo seli. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. a mogle su i da opcine. sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. On nam dade znak i mi podosmo za njim. izgubljena pla ljiva pti ca. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. neobicno sparu eni i pepljasti. Ocarani.razredene stvarnosti. a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu. Pred njenim po gledom. Ali to je odmah pro lo. u razredenom vazduhu. Uto se na vratima pojavi Pablo. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di.leda savladuje stra an umor. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. Ulaz samo za ludake. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. a cena je razum. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. gledajuci u nas blistavim. gledali smo jedno u drugo. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. a mene s leve strane. u sloju veoma. radosnim oma. pozivam vas na malu zabavu. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj. Klimnuh glavom u znak odobravanja. One su tako izbrisale stvarnost. bio sam spreman. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. Prijatelji. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. o kojoj ve? odavno sanja. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. okrug loj prostoriji.

poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. boja ljivim o ma. koji je gledao izgubljeno i zastra eno. i pokazati vam svoje malo pozori te. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go. stremili ste za tim da odete odavde. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. i ja ugledah. ja vas na to pozi vam. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. Pablo je. duge ute cigarete. Vama je poznato gde se on krije. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. lagano pijuckajuci iz svojih ca a. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. napunio je sve tri ca e. pomalo rasplinutu i maglovitu. pove cu vas do svoje panorame. Sedeli smo tako. Ucinite to. dragi Hari. Poluoblikovani. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali. i to je sve. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. to veceras mogu da vas malo ugostim. i ao pred nama. izvadio iz kutije tri tanke. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. u svet u kome ne postoji vre me.odgovarala. lepog vuka. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. Sada smo sve troje. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i.nog arenog drveta. jezivu. pod streka i kljuca. tac no u sredini. ciji je dim bio gust kao tamjan. pla ljivog. zavaliv i se na stolici. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. Vidite. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme. spustiv i opet ogledalo u d ep. osetili smo kako postajemo laki i ve seli. pu ili pomalo i. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e. oma as zlim as tu no usplamtelim. sme eci se. ogledal ce u ruci. lagano pu ili svoje cigarete.. Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . dragi prijatelju. Jeste li saglasni? Digli smo se. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu.. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite.

Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. Lep je to kabinet slika. Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. maglovitog Harija. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. Dobro sam pogledao u ogledalce. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. posmatrate sa iskrenim smehom. Za trenutak je du boko. i to ovako izvr icete jedno malo. tiho. dragi prijatelju. Pri tom se glasno nasmejao. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili. to olak ati. . po elji. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju. treba da naucite da se smejete. Hari. Tako. ovaj lik u og ledalu. Ovde se nalazite u koli humora. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. ovakvi kakvi ste. Dovoljno je da ovu sliku. nadam se. boreci se. jer je to opet bio onaj vedri. oslobodenje od stvarnosti. a Hermini desna. Ona je zatvor u kome sedite. Hermina. ali i bolno. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni. I kada biste vi. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. kao to je to obicaj. u svako doba stajati na raspolaganju. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. u kome se trzao Harivuk. deset. Hari. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste.veselo pozori te. ogledalce u ruci. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava. Izbrisamo sada. rasprava o stepskom vuku. prividno sa moubistvo. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. kroz koji je. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. ili hiljadu. ali oni su me estoko pro imali. eleo bih da prvo uvedem Harija. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. Molim te. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. strujao vucji lik. Vama. dragi prijatelju. stupili u pozori te. Hermina nest de desno. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. na ce nju za domom i kajanje. zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. gde ce vam. u skali od svega nekoliko tonova. ili stotinu. idi za sada iza zavese. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti.

prirodno. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. Mutni lik u ogledalu se tr e. Jedan od njih. U njemu sam video sebe. o Gluku. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. hrapava i nepro zirna. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. nasmejana lica. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. Pablo. smejuci se. Tako. koji mi se rla . nego dva na zidu. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. rastrcali se na sve strane. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. veselu ceremoniju. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. a ne stvarnost. Hari. u du binu ogledala i van ogledala. pa treci. postala je siva. dvadeseti. elavih i sa dugim uvojcima. Odli?no si se smejao. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. mangupcici i deca. o Mocartu. k?joj nisam mogao da odolim. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . sme nim pokre tima. decaci. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. odbaci parce stakla. dostojanstvenih i sme nih. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. ose?anje olak anja ovek odahne. vedra. neki opet sasvim mladi. nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. No tek to sam ga poznao. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. mlad. deseti. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. zagrlio ga i otrcao s njim. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina. neki stariji. No tebi je poznata stara. bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. pa prsnuh u neobuz dan smeh. ali neobicno raspolo enog. neki prastari. a i sasvim nagih. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no. levo i desno. A ako ti posle jo bude stalo do toga. aci. a iz njega se izdvojio drugi lik. Odbacio si naocare svoje li?nosti. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. ovde su samo slike. a onda su nestali. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. raspao se. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. ozbiljnih i veselih. elegantan momak. dobro odevenih i pocepanih. Platonu i Ge teu. Jer. bacio se nasmejan Pablu na gru di. dragi moj. bezbroj Harija. mladici. A jedan.

upozo ravali su. estok. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. livadu. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza. u ne nijtm. duboko ubeden. koji su gonili pe ake. ka lju i davolski frkcu. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. vanredno stilizo vani. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. a. koji pomocu ma ina piju krv os talima. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije. stajao as pred jed nim as pred drugim. repub lici. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. mamac i obecanje. izgleda. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. svuda je bilo i oborenih.n medu bucan i uzbuden svet. rada. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. Dru gi plakati. potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. dr avnim granicama. bili su u pravu i ja sam. opet. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora.roto svideo. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. kulture i pravde. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. ve? odavno pripremljena. u osnovi o tricama. divno naslikani. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. iskrivljenih i upola izgorelih automobila. lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. poseda. U tom asu upao saI. gazili ih i mrvili. odavno ocekiva na. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis. sjajni. pun cara. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao. potok i mocvaru. a protiv ma ina. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. nasuprot tome. polje. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. bojama i slicnim. o zastavama. da bi opet mogla da nice trava. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. delimicno ok lopljeni automobili. Besomucni. manje detinjastim bojama. Nestao je i Pablo. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. ve? u kome je svako kome je vaz . lepo odevene i na mirisane bogata e. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali. Ulicama su jurili antomobili. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. i da najzad premlati i pobije debele.

razume se. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma. pi tolje i san duke s municijom. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. sasvim kao nekada u deca tvu. ble tavom drumu koji je. Stoko glupava. svetlucavog jezera. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju.metaka i pored mnogih obore nih kola. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. nekada naj neobuzdaniji. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije. Gustav se glasno nasmeja. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija. Veoma lep. Tek to smo se malo rashladili da . Tu smo se za ustavili na nekom glatkom. sada je rat. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret. penjuci se la gano. ta. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. navodno. Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja. a zatim smo. mladicu. srecom. a zatim smo se satanskom brzinom. hitro kao majmun skocio je u kola. i ja radosno podoh za njim. izdrdala su kola. Lep kraj rekoh. a i u meni samom se ti crveni. Hajde. prvo velikom ravnicom. Video sam kako se svi ma. U njoj smo na li pu ke. Eh. ovde lome razne osovine Haricu moj. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. razmislimo o tome u polju. Radostan. ali. iako je to u osnovi. povezli u grad i dalje u predgrade. koja nam se veoma dopala. to je pitanje ukusa. Gustave. prikljucio sam se borbi. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. Ali ne. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. Bo e moj.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. smejuci se ni ta manje. dok je oko nas pra talo. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu. On mi mahnu. dospeli usred ogromne planine. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav. cekaj. sada zna . vedro i iskreno. a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. kroz ki u. eto. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. nema vi e teologije. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani. sasvim svejedno. jer se. a zatim se. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. mirnim predelom milje i milje daleko. sakrismo u osmatracnicu. duboko odahnuv i. vozili smo se zelenim. civilizovanog sveta.

Ja sam ve? bio nani anio. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu. sirena luksuznih kola. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. pravo u vozacevu plavu kapu. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. Fordova kola re Gustav. cekali smo. delimicno iz gorelih odela. zapi ta sa krivine. a i mi s njim. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. pro muklo i vlastoljubivo. a zatim dahcuci os tao da le i. kada smo ve? izigravali razbojnike. survala se i pala na drum. tako da su jo dugo krkljala u bunju. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala. Izgorela je veoma brzo. a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. nemi. Oni su ubogi davoli kao i mi.i smestili u lovackoj zasedi. u njima su. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. Ona je bila odvi e upla ena. na jastu cima. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. . iako bleda i drhcuci celim telom. Veoma aljivo re Gustav. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. Bilo je neobicno zanimljivo. u am bis. uz buku motora. a jedna lepu kasta. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. i okinuh obarac. tockovima okrenutih nebu. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. koja su. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. kao uhvaceni u zamku. Sledeca uzimam ja na ni an. preko ivice druma. Moramo da side mo i oslobodimo drum. ve? su nailazila druga kola. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. kola su odskocila na strmoj ste ni. kola odjuri e dalje. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge. ko zna. udari e o stenje. tihim treskom. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima. bilo je mo da bolje i lep e da. sledeci primere velikih uzora. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid. preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. svetlo plavi veo. Udesili smo ih! likovao je Gustav. odskoci e. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. bilo mi ga je u stvari ao. Ovaj svet mora da propadne. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma. ali se ni ta nije micalo. Bo e moj. a ime nije va no. ljudi su. ofer se trgnuo i klonuo. Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo. Ali uto je Gustav ve? opalio. Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. kao da je si la s uma. ovek klonu. bili cucureni njih troje ili cetvoro. le ali ispod kola. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. Ali hajde. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo.

Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni. sada vi e nije. stari gospodine. gospodine vi i dr avni tu ioce. Mi smo terali normalnom brzinom. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen. sad e biti dovoljno vazduha.On ucuta i skupi usne. nije mi poznat. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. Ono to je juce bilo normalno. ukoliko jo budemo imali vremena. moje je ime Gustav. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. koja mu se zalepi za bradu. ona je moja stenografkinja. I va e pu ke? I one e doci na red. danas vi e nije. Zar ne? Tako je. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi. Vr io sam svoju du nost. vecinom uboge davole. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. ve? radi zabave. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno. kao da hoce da pljune. Ali mi ne ubijamo po du nosti. Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. Kako god elite. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. i vi ubijate. Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. A sada molim vas izidite iz kola. bilo bi mi ao ove mlade. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim. Vi ste dr avni tu ilac. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. cekajte! re Gustav uctivo. bio sam profesor . Dozvolite. Utoliko bolje. ta?no. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. isuvi e velika. Vi sami preuzeli ste istu du nost. Bio je to gospodin kratke sede kose. ose?am da u uskoro umreti. jer mu je iz usta curila krv. Mi sada uni tavamo sve automobile. Dopustite mi jo jedno pitanje. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. bolje reci. E.E. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene. a i os tale ma ine. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. jer emo kola uni titi. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. istina.. Ali izi e samo malo krvi. To mi je bila slu ba. Na primer. Pojam du nos ti. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma. Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. Za neke je svakako teta.

on je te ko povreden. Mi smo. ali se nazirala dobra vo lja. kriv sam. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. kolege. znam za krivicu mo da je to isto. Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. rado u u tome pomoci. gospodice? Da? E hajde. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. Gospodici je gore pozlilo. koja. kao nekada u ratu. Osim toga. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. ali stade neo tecen. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. Molim vas vr ite va u du nost. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. Umete li da se pentrate. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. osuden da ivim. opet moram da ubijam. da ubijam. Gospodice. preporucivali. da placam porz za naoru anje. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. Izlazite! komandova Gustav. Gustav komandova i oni krenu e. pa i sam u rado pro pasti. pomirio sam se sa krivicom. Po to me je majka rodila. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. Oni odgovori e da nije. a sada treba malo da po urimo. Napred. dakle. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e . U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. gospodine kolega. Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. U tome nije uspeo ba sjajno. re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. i saop ti nam da se zove Dora. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. Povukosmo devojku malo u stranu. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. Dobro je re on.teologije. da postanem vojnik. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. zatucani svet ode u parampar ad. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se.

Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. pocinje da se pre tvara u kli e. A mo da si cak pomalo i u pravu. Gustav. Policija i tome sli?no vi e ne postoji. dabome. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. Mo emo da biramo. primecuje. neobicno razumni. Doro. Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. Dole su se opet nalazila jedna kola. detinjarija je. ili emo i sami uzeti jedna kola. i jedni i drugi. i pored toga. verovatno dobro i nu no. smejuci se. nekada visok ideal. Ranije se to nije toliko zapa alo. Kola stado e da krivudaju. Da. to to radimo verovatno je ludo. Ja sam za to da ostanemo ovde. treba da imamo metaka u cevi. pametno. pa ce nas ucmekati. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. ali u su tini ipak cinimo ono to valja. Razume se. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. Svejedno je na cijoj smo strani. zacudo. Doro. to to mi sada ovde radimo nije razumno. jer ga tako naivno upro cuju. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. Zabu anti! smejao se Gustav. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. Da. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. koji su. ali. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. Ne znam rekao je Gustav. sada se. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. on e vam biti prijatelj. ima odvi e ljudi na svetu. skrenu e prema ogradi. odgovori Mladicu. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. govori . zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. ubijajuci vozaca jednim metkom. ali je. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. Slika oveka. drum je bio za . Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. eto. Posle toga je vec bilo bolje. Naide jedan auto i smesta se sru i.vo nju. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. Ali sada. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom.

ja ne bih mogao. Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. koja uni tismo. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. Ali s u. Spremali smo se za silazak. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde. sve ovo na e. culi smo pu karanje. Zatim drum ostade pust i prazan. to isto ose ali i neki generali u ratu. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. jeo ne to to je izvukao iz d epa. stao da nju ka oko njih. poljubio sam je u koleno. Ona se glasno na smejala. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran. umotano u staniol. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom. uzbuden lovackom pustolovinom. verovatno se bio ra irio glas da je opasan. I ao je spokojno svojim putem. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. bolj evici? Dole.. video upropa cene automobile. na bezbroj vrata. povukao iz boce. sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. stisnuv i suncobran pod pa zuho. hvale dostojno i nu no. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. ispio bocu do dna. u gradu koji je goreo. do davola. Moramo li svi da umremo? upitala je. uzbudeno i sa stravom. pocela su da zvone zvona. Pih. Nijedan od nas joj nije odgovorio. Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. be somucno je mlatarao pored olupine. navodno. Dodo e jo dvoja kola. Zar vi niste gladni. tolika krv! Stideli smo se. rid ovek. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. Onda ga mi ubismo sa dva metka. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno.krcen. Dora je malo otplakala. gojazan. buljio oma uz i niz drum. Jedan od pre ivelih. pa je spokojno seo na ogradu. delanje unilo nam se glupo i odvratno. a za tim veselo po ao dalje. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me. Idite.. ugledao na e skrovi te. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. Svuda.

Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. sedeo na zemlji jedan ovek. u njoj jena istocnjacki nacin. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti. molim. a imao je i iste tamne. Ali figure su sada bile veoma sitne. kako ste videli. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. Docekala me je polumracna. Ja sam ahovski ig rac. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. smatra se ludo cu. sjajne oci. tiha prostorija. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile.. bez izvesnog reda i grupisanja. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. raspala va a ta kozvana li?nost. do ivotni red. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura.. a oni su. u Mojih figura?. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. neizlecivo ludi. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu. njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi. otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. Bez figura ne mogu da igram. Figura u koje se. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. medutim. Ja sam niko izjavio je on Ijubazno. Nauka je utoliko u pravu to se. Pri tom je govorio jednoli?no. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. naravno. Jeste li vi Pablo? upitao sam.

od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva. citavu vecnost. rastavljenog na delove. Evo. divnoj knji ici. drage figurice koja je neko vreme. sve su ocigledno pripadale istom svetu. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. kako je izgledalo. Od sirote. pametnim prstima dohvatio je moje likove. tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. izgradujemo uvek nove gru pe. ene. cak su i naucnici to donekle shvatili. hitre i nezgrapne figgure. mladice decu. brzo ih je poredao na tablu za igru. okruglom . isti materijal od koga je napravljena. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. da sklapa sporazume i bije bitke. gde je tegoban. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. strpav i figu rice u d ep. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. gospodine. sve starce.mom koji nazivamo umetnost izgradnje. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. drugim odnosima i prepletanjem. tako i mi od figura na eg Ja. igrati se figuricama. to se. uzmite va e figurice. prijateljstvu i protivni tvu. bile istog porekla. ali su ton i fempo bili izmenjeni. od kojih je sva ki bio deo mene. sa vecno novim situacijama. da se eni i mno i. stvarajuci jedan svet u malom. u igri. u stvari. da se medu sobom osvaja. a onda ih je skupio na gomilu. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali. I tako je mudri graditelj od likova. na primer. Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. Gledajte! Svojim tihim. da u tamo odmah sesti na pod i satima.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. sna ne i ne ne. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota. pa je zami ljeno. od istih figura sastavio sasvim novu igru. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. sa novim igrama i uzbudenjima. kao umetnik probirac. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. sve vedre i tu ne. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. sa drukci jim grupisanjem. borbi. Pomislio sam. Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. kvareci vam igru. igra i bori. elim vam prijatan pro vod.

mucno su mi stezale srce. ali koji je i pored velikih brcina. moja ma ta bila je puna umetnickih snova. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. iz na pu tene stvarnosti. glava mi je bila puna la tinskog. kao to sam nekada video svet u najpunijim. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije. zvucalo i mirisalo tako zanosno. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. koji se pra vio veoma va an. Sada sam opet bio mlad. ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. odmah po ulasku u pozori te. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. a sve je ovo izgledalo. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena. Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. glad pola. ali strahovito mr a vog vuka. atmosfera mog decackog i mladickog doba.hodniku pozori ta. odvukle su me opet dalje. novo i istinsko. Oh. Ono to sam malocas radio i mis lio. prepuno. lepog. cudnovato kao u bajci. udnja i ce nja starog oveka. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. onu ce nju koja me je silno vukla. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. pa ipak potajno slatko. bilo je mlado. jace od mene. struje. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno. koja me je odvajala od siroma ne pozornice. grckog i lepih stihova. onaj vreli ivi pla men. ropski pla ljivog pogleda. razjedajuca slutnja culne naslade. pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. pesnickim ca . Jo pre jednog asa. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno. gnusno. i ono to sam osecao u sebi. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe.

Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. uprkos strahu i mori. martovski vetar i miris napupelog li a. gledajuci ovu devojku. lepa. vetar se poigravao mojom kosom. sve je opet bilo tu. koja se ubrzo pri brala. jedno nedeljno po podne u rano prolece. otkinuo mlad. igrajuci se. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. i poceo da ga grickam. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. a ja sam dr htavom rukom. uzdignute glave. lepa devojko. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. jedne nedelje pre trideset i pet godina. naslutio sam enu. gledao sam njenu kosu. neznane slasti. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. Mo da to . produ ila put. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. Osetiv i opori. obavijena hiljadama ljubavnih elja. sigurna u sebe i nadmocna. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. koja je. miri ljavogorki ukus. nepojmljive zaplete. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . a zatim sam. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam. sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. strepnje i patnje. Toliko te volim. tako me je. ucinio sam ovog puta. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. Stajao sam na bre ulj ku. pa je lagano. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. stavio zeleni listic medu usne. sama i obuzeta snovima. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. a Roza. Roza i njenja smeda kosa. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io. Tako je bilo nekada. Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. koja je bila upletena u dve debele vitice. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. Tadas sam lepu devojku. gledao sa i cekivanjem punim strepnje.sovima moje prve mladosti. podigla o i poznala me.

a zatim je rekla Zdravo. Ali sada je gre ka bila ispravljena. jer nisam smeo da je pra tim. neiskazano srecni. tako da smo morali da stanemo. Hari. ali smo bili neizmerno srecni. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. dahtali. koja je tekla kao kak va reka. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. me u nama je lebdela jedna tajna. Tako sam. seli na travu ja sam je milovao po ruci. Roza je zastala. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. zbog cega emo se kasnije i uzeti. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. svakom nezrelom ljubavnom recju. Roza re da mora ku. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. sunce je zasjalo jo vrelije. ali medu nama je postojala veza. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. gde se kretala po sobama. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. lica okrenuta prema do lini. na stenama. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. dr eci se i dalje za ruke. ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo.nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni. sve je bilo drugacije i dobro. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. pa smo se veoma rastu ili. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. daleko od nje. a kada je jorgovan poceo da cveta. Stajali smo. ali . Znao sam kada je stigla ku svog oca. pa je i to bito sasvim dovoljno. a ja sam le ao tamo gore. zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. ali duh ovde nije bio potreban. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili. pocev od Roze i ljubicica. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. i sa svakim boja ljivim dodirom. pored ba tenskih ograda. da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. ali sve je bilo na e. preko mosta. ali to nisam re kao. zvezde jo zanosnije.

da me ne potiskuje pesnik. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje. fantasta i moralista. da mnogo do i vim. mnoge sre.ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. mamila belina devojacke puti. svaka je na svoj nacin bila bestidna. Ido i Loro. a zatim me je odnosila dalje. Svaka je imala svoju tajnu. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. . sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri . Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. zalizane. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. ne ni cvetovi. uzbudivao pogled neke ene. treperavim granama bresta. dozivao glas pola. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. Oku ao sam mnoge ljuba vi. i sve to sam propustio nadoknadio sam. mene bacala k njima. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. tam ni cvetovi koji brzo venu. ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. Ida da ljubim. pod. mnogo naucim. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna. Svaka je bila moja. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. sva ka na svoj nacin. Do lazile su i odlazile. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu. elje. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. mnoge zaple te. mnoge culne naslade. snovi. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. kao gar crne kose i vla nih oju. a i mnoge patnje. ni hiljaditi delic. toplo sa njarenje. A glatka. ivi plameni cvetovi. svi vi lepi cvetovi. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. ali me je naucila nesluce nim. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. sva ka je ljubila. staklas tog osmeha. Oh. morao sam da se penjem stepenik po stepenik. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci. Ne. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. svaka je mirisala na svoj kontinent. da ini ne smeta mislilac. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. pa i Anu. tiha Kineskinja iz marseljske luke. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. da me ne muci stepski vuk. struja ih je dovodila k meni. ustreptala slast. i ona je znala necuvene stvari. morao sam da izgubim Irmgard. cedni.

Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. pored vina i jela. pre kinuv i ljubavnu bajku. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. mudar. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja. Sada sam ih video. Smrtno upla en trcao sam hodnikom.bilo je to razigrano. visok kao ja. a istovremeno mi se vratila i svest. puno cari. a i druga. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. naoru an i z asicen sazna njem. ranija. opasnosti i iznenadenja. Reka me je izbacila na kopno. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti. prolazio pored vrata. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. natpisa i magicnih ogledala. i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. predavao im se. Figurica vi e nije bilo. njoj je pripadao ceo ivot Oh. Trepcuci je gledao u mene. njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre. o?ajavajuci. jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. malo se nasmejao. u mogucnostima i zavodljivosti. mogu is kazati. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. odjednom je sve stajalo pre da mnom. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. ali je ta namera namah izbledela. Bio sam lud. duboko iskLsan. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. Skoro sam ih sve propustio i izbegao. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. U ogledalu je stajao. Neiscrpno me je okru avao svet vrata. detinjasto plivanje u reci polo va. Li en sopstvene volje. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. na stotine njih. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. li en ljubavi. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka. pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. divan stepski vuk. ivot stepskog vuka. zreo za Herminu. tih. ogroman. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . stajao je mirno. U og . kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. moj na izgled tako bedan. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. nem. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. otvarao im vrata. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio.

Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. dok se pod nama. ma koliko lepo bilo.. i evo. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. Dabome. to je Brams. divnog opena. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. Dolazi re onaj drugi. do li su jo ubert. cuv i taj smeh okrenuo sam se. lagano se pribli i jednim vratima lo e. pun udnje za bo gom moje mladosti. prode pored mene smejuci se. smeh. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . Gde smo mi? upitah ja. ipak neko s kim se moglo govoriti. otvori ih i ude a ja udoh za njim. Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona. zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan. umoran od svih poroka. Odlicna scena. od pozori ta se nije videlo ni ta. ali to e jo dugo da potraje. beskonacno kao svemir. Iz gledao je tu an i beznade an. prestao da se bavim tim za natom. a i muzika nije lo a. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. jasan i ledeno hladan. Tada se iza mene razle e smeh. beskrajni prostor ispunjavala je tama. Ali sve to. A gde je smrt? upitah ja. povukao sam se u miran ivot. imamo i Betovena. odvratno bled. medutim. Podigao je ruke kao da diriguje. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. siva lica. stajao je Hari. U poslednjem inu Don uana. Mocart se pojavi. Okujem smrt. Muzika je brujala i dalje. sleden i bla en. Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. smeh koji ljudi ne mogu cuti. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. naravno. li en svih igara. nazirale se planine i morske obale. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. ali ipak ovek. pru ala ravnica slicna pustinji. po kome su lebdele magle i oblaci. Mocart je stajao kraj ivice lo e. a Mocart re Vidite. divna i stra na muzika. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. i on je cudesan. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji. Vi se mr tite. On stremi za oslobodenjem. Mocart! pomislih. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. maestro oh da. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu. roden iz bo anskog humora. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. Leporelo je vec na kolenima.ledalu sam stajao ja. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. od besmrtnika.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

hladan. Posmatrao sam ga zami lje no. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. a potom i glasnogovornik. bez patosa i podsmeha. Seo je tik uz mene. coveculjce. Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no. hladni prostrani dah i zasiceni. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. kraljevsko delo. Nepomican na je ivot vecni. pametnih ruku. njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude. odista se mogla nazreti dragocena slika. trijumf va eg vremena. necujno. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite. za razlike oveka i ene. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi. iroki zvuk gu dala. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. bezdu nu. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na .. koji je namestio i ukljucio. kao iza debelog sloja prljav tine. koliko se stra ni ovek smejao. besmrtnika. Oh. plemenita struktura bo anske muzike. kod Mocarta. ve? moder no odevenog. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. bolje reci. Bio je to radioaparat. Mocarte? Oh.cuo ovu muziku? Jesam. zar ne? Hajde. negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. bez patosa. a pomalo i zapla en. bez pletenice. mo ete pritom ne to da naucite. Odista. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove. i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. u ranija vremena. bo e moj. zvezdan na je vecni smeh. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte... Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. ne znamo za sate niti dane. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. gospodine susede! Uos talom.. hladno i ave tinjski. zagrejan ose?anjem njegove blizine. otrovanu muziku. nestrpljivi covece. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom. hitre prste. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. ta to zavrce i petlja.. uzviknuh u asnut ta radite.

A ovde.izgled cini ne to najgluplje. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. svoju u ur banu radinost. glupa. uva eni. mesje Hari. sasvim prirodno. razbacuje se svojom divnom igrom slika. bez ikakvog izbora. glupo i grubo. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. izmedu vecnosti i vremena. kao to radio otima culnu lepotu muzike. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. grebe i balavi. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. Kada slu ate radio. Mocarte. razboritije i ukusni je? O ne. u gradanske salone i po tkrovnice. kao to vidim. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. zla stoka. izmedu bo anskog i ljudskog. plemenitije. to vam je potrebno! Dakle. od svoje darovitosti nesrecu. po hiljadu puta ste u pravu. mali moj. davolski glupo i opako! Ja sam stoka. medu pretplatnike koji brbljaju. coveculjce. Bo e moj. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. Mocart se necujno smejao. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. izmeHu orkestr a i uva. zevaju i spavaju. kvari je. Dragi moj. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u. takav je ceo i vot. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. smejemo tome. kao to svuda gura svoju tehniku. deru. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. a uz to jo i jadno izobliceno. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. odjednom izgledala veoma btdalasta. t Moja odbrana je i meni samom. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi . i kako negde odsviranu mu ziku. sve je to tako pogre no. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. bo lesna i pokvarena. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu. ako nismo ba magarci. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. niste. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti. ona je to sama elela. nije! uzviknuo sam sav o?ajan. otvorite u i! Tako. i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. Ali to se ove devojke tice. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli.

pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu. uredno pripremljena giljotina. Kada sam opet do ao k sebi. kojima nedostaje svaki hu mor. a i sva ostala gospoda su se naka ljala. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. po naredenju sam kleknuo. od nosno humor ispod ve ala. smeh u horu. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom. Ogolelo dvori te. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. mali prozori sa re etkama. ali spreman i saglasan. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. hladnokrvno ne odrube glavu. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. Hari. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. Pristupio sam po naredenju. dakle. Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. Jeste li. dese tak gospode u ode dama i redengotima. izmedu cetiri zida. stegnuta srca punog kukavnog straha. Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. onda idite dr avnom tu iocu. Hari. u dvori tu za tvora. u asan. dakle. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru. a po potrebi naucicete ga na ve alima. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. ispa tam. ispa tam. Moracete. bar ste je valjano udarili. sve dok vam. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. u rani jutarnji as. pred vama stoji Hari Haler. re on vi ste aljivcina. Gospodo. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. Humor je uvek Galgenhumor. naka ljao se. jadno dette je mrtvo. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. da se na .sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. a u sredini ja. da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju.

sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. Iz toga bi se izrodila nesreca. treba da naucite da se smejete. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. Hocete da budete pogubljeni. na sve to je pateticno i bez ale! E. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. vi irokogrudi gospodine. gospodine Mocarte. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para. i ako eli da nauci da igra tango. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. vi e se od vas i ne tra i. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. Treba da prihvatite humor i vota. O vom figurom. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. Pablo! uzviknuh trgnuv i se.Kada si zatekao Herminu i mene. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. oceo si da bode no evima. a kad mi je ponudi. da si me pomalo razocarao. I rekav i ovo. Hari. kroz stisnute zube. Vi imate neobicno malo dara. spreman sam. a ne da ivite! Do davola. razume se. dra gi. To je sve. Zaboravio si se. Oh. na primer. Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. Hocete da umrete. spremni ste da budete svecano pogubljeni. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu. hocete da vam se odrubi glava. kukavico. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota. na to nisam spreman. ili da postane general. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. Pablo. Ali. Ali moram da ti ka em. odjednom to vi e nije bio Mocart. treba da cenite duh koji njome provejava. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. Galgenhumor ovog ivota. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. bi to dobro za vas. Urazumite se najzad! Treba da ivite. Tiho. Ne. na . ali ja nisam za to. glupi momce. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. Zar nije tako? Oh da. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku.

osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. da jo jednom iskusim sve njene patnje. . nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. shvatio Pabla. godine. Uostalom. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. za mladog Hesea. To vreme. Oh. Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela. je postao vajcarski dr avljanin. ekao me je Mocart. Sit evropske civilizacije. a. Uzeo je Herminu. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik. potresen. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. Jednom u nauciti da bolje igram figuricama.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. jihov smisao. naslucivao sam. ekao me je Pablo. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. Slatki. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. Stepskom vuku. Hese. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. shvatio Mo arta. a u isti mah je i utopisticki roman. Produbljena. opisuje u svom tragicnom. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru. Pacifista. te ki dim mirisao je prijatno. neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata. Tragom tog putovanja. kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. Strogo vaspit nje.alost. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. odlazi u Indiju. to se mo e ispraviti. U drugom. mucne godine lutanja i traganja. zatim kruta stega. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. jednom u ipak nauciti da se smejem. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra. U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. sve sam shvatio.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je.

Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost. godine sedam tomova. godine. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz. .Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode. Umro je. u Montanjoli.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->