Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. ve? na prvi pogled. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. ve? samo da. bolesnog duha. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. uop te nije intelek tualne prirode. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. ili da pricam novele. taj pogled je prodirao jo dublje. u neku ruku. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. ta patnja. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. ocekivanju i raspolo enju publike. sva mudrost.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. pao mi je u o neobican izgled tog oveka. svu sumnju jednog mislioca. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti. Osetio sam da moja tetka koja. bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. na alost. naprotiv. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. hvaleci prijatan miris kuce. te izvanredne i u asne usamljenosti. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. akta tvo. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. nezaboravan i stra an pogled. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. Prodro je do u srce itavog covecanstva. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage. sva postignuca duha. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. itavo ustumarano poslovanje. Bolje je iko. za razliku od mene. sva stremljenja ka uzvi e osti. sujetu. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. ustaljeno o?ajanje. da je. koje se u njemu nisu uskladivale. izrekav i u trenutku. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. iz . na neki nacin. u smislu mnogih Nicijih izreka. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. kao ocevidac. koje je donekle ve? postalo navika i forma. u stvari protiv svoga plana i volje. vec. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. ili da s e bavim psihologijom. nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. jer bih eleo da. recito. dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. naivno reagovanje bila je odvratnost. Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. i moje prvo. na eg duhovnog ivota i na e kulture.

da im udovolji.sve obavijao. Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. za to je bio isuvi e j ak i vrst. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. na divanu. Tu su visili jedan ju njacki pejza . za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke.gradio u sebi genijalnu. ni kada nije iskljucivao sebe.. medu njima areni. i svu o trinu. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima. opu ci i pepeljare. Ha lerovog zavicaja. svu pakost. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. Jer u tome je. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. Po zidovima je ve ao slike. Ova soba. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. da im ne nanosi bol. U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana. esto je ustajao tek pred podne.. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. na lepom starin skom pisacem stolu. uprkos svemu. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda. Zatim fo tografija neke lepe. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele. odvi e ponosan i bo gat duhom. crte e. u asnu sposobnost da pati. Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom. katkad i slike iz asopisa. ogledno. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja. koje su se stalnno menjale. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. da mr nja prema samom sebi. mlade ene ili devojke. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. uporno je. sva snaga njego ve mislilacke moci. svu kritiku. odnosilo se na nacin njegovog ivota. ve? samoprezir. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. bio ube eni hri canin i mucenik. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. koje je ces to menjao. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta. za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. neogranicenu. u krajnjoj liniji. okolnog sveta. blistavi akvareli. raz . zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica. Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje. to se ticalo ostalih.

kao i u jelu i picu. Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. kao da su ga mucile i druge smetnje. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. Pripisivao sam to u prvom redu picu. Sedeo je na najvi em stepeniku. re on i osmehnu se jace u pravu ste. Jakobi i. U spavanju i radu. svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. isto tako i Novalis. as u malim krcmama predgrada. vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. Lagano se nasme io. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. Njegovo zdravlje. a zatim me pozva da stanem pored njega. eto. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. na kome bi esto prele ao po citave dane. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. nalazila koru od banane. Kasnije. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. Tada sam jedno vece. da spomenem i to. Neko vreme stajalo je na divanu. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. Medutim. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. onim svojim lepim. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. koja je.bacane svuda. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. Lihtenberg. ali i Lesing. Pozna vali smo se samo toliko koliko se. kao i malage. as dobrim i elegantnim. uvek bila sva pra njava. duhovnim interesovanjima ispunjenog. vracajuci se s po sla. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka. hocu da vam poka em za . ali se drugih dana hranio u restoranima. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani. Ali pricekajte jo jedan trenutak. izgleda. esto je stajala kita cveca. kao jedini ostatak nekog obroka. pored nje pepeljare i. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. i pomerio se u stranu da me propusti. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. do du e. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela. razne boce sa picima. znaju stanari u jed noj velikoj ku. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. na svoje najvece iznenadenje. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. Na jednom od vecih stolova. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. ve? sam bio opci njeni nepu ac. medu knjigama i spisima. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. Medutim. Ah da.

u kome je stanovala neka udovica. trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. stajale su u velikim saksijama dve biljke. negovane su uvek vrlo bri ljivo. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. opranim li cem biljki i svim ovim. da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. molim vas. ja sam ivim u jednom drugom svetu. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. na ivici. Ne znam ko ovde stanuje. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. Ali. na njemu starinsko kalajno posude.to sam morao da ostanem ovde sedeci. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. ali sam. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. ma i jedan dan. dragi gospodine. i moja je mati bila iz gra anskog stale a. sve je tako izglacano i oprano. ispred ormara. u stanu sa ovakvim arauka rijama. kao moja tet ka ranije. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce. Poveo me je u svoju sobu. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. urednosti i ta?nosti. azalea i araukarija. evo je. a pred njegovim vrati ma. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. znate. E pa. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. tako besprekorno ljupko. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. Hteo je da se pridigne. Lagano se popesmo uz stepenice. oniska stalka. u kojoj se irio jak miris du vana. Zar to nije ala. ali kako mu je to bilo te ko. na to araukarija. na dva mala. veoma i ljubazno. veoma dobro. Biljke su delovale veoma ugodno. raduju se to toga jo ima. i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. o name taju i zavesama. cis toce i reda. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom. a ne za vodu. on mi jo jednom. Vidite. onaj koji misli podseca nas da mislimot . Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte. on produ i Nemojte. utao sam i dalje. raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. Po to sam utao. zajedno s mirisom mahagonija. a na podu. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. Dodu e. da upr avo zraci. ipak sam i ja sin jedne majke. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. ne u ovom. u to se uop te ne razumem. va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. ivim nekako po strani. dr eci ve? kljuceve u ruci.

kod araukacije. kao i pred araukarijom. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. Sav je utonuo u sebe i. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. ve? pri prvom razgovoru. njegovu divljinu. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me. valjda deset minuta. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. Kada je simfonija bila zavr ena. pa sam ostao malo kod njega. u cinjenicu da je i cupan iz korena.a ipak je zamenio tle vodom t. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. nasme io i predao muzici. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. varijacij e Regera. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . ne kom estitom enom. gde sam ga. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. u svojim mislima. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. a kada bi moja tetka kadkad. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. kao dom i spokojstvo. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. tihi svet i da se tu odomaci. oborena pogleda. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. ve? tu no. kao i araukariju. nemir. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. do kojih za njega nije bilo puta. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. izgledao je star. On me je. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. gradanske delatnosti. ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. nazvao je sebe stepskim vukom. Pri tom sam. ali zabrinutog lica. ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. svoje plivanje po vodi. on se prenuo. porazgova rala s njim. nazivao uvek samo st epskim vukom. A Stepski Vuk. Pred na om cistacicom. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. sivo i uga eno. posle nekoliko taktova. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. na svoje iznenadenje. opet se izgubio. makar samo za jedan as. kao ne to vrsto i sigurno. duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. i bez ikakvog podsmeha. kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali. tako neka detinjasta sentimentalnost. Mada me je osvojio i zainteresovao. da je odista. na primer. hladnog. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode. Ali nije bilo tako. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. u potu. svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. tud. Tada dode drugo delo. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. bolestan i nezadovoljan.

on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. a to je taman i vla an znak. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. u nekom aljivom razgovoru. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu. Bio sam sam kod kuce . napravio je bespomocno lice i rekao Da. a zatim ipak u ao. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. otprilike. s te kim i tu nim koracima. tu ste u pravu. Kada sam ih otvorio. skoro do zore. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . a zatim jo cetvrt litra crnog vina. ali po to je platio sva zaostala dugovanja. ali je koracao kao uvek i. i shvatih tu enu. a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. I porgd toga. I li su podruku i on je izgle dao srecan. nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . i opet sam se cudio koliko je ljupkosti. Bilo mi ga je ao. po svom obicaju. kao to se vrlo esto dogadalo. Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. na alost. ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. stajala je tamo mlada. Rekoh mu da sam bio na koncertu. mucno se penjuci uz stepenice. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. ali on ne prihvati r azgovor o tome. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi. koja me upita za gospodina Halera. a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. on je porucio prvo pola. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. Oprostih se i podoh. pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. jedan as u svojoj dnevnoj sobi. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. tetka je bila oti la nekuda. a ona je neko vreme ostala gore. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci. ne mogu da verujem ni u tu nauku. Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. Sedeli smo tu itavcas. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. nosio bocu italijanskog vina. Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. usamljenickom licu. gorela je svetlost u njegovoj sobi. veoma lijepa dama. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. po ao sam za nj im. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. neodlucno pogledao na sat. I ja sam godinama iveo trezveno. a j a mu se javih i sedoh pored njega. i to tako lepu i elegantnu. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. jednoga dana napustio na grad i nestao.

u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. as smeo. ne ivim njegovim nacinom ivota. On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. esto mislim na njega. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. pa cak i odobrim. Jednom mi rekao. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. odmah posle toga do lo bi do nove. Ne. ali to nije namerno izmi ljanje. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. tih cudnih. oh. punom dobrote. a njegove knjige su stajale nedirnute. ve? bolest samog vremena. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. Medutim. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. One doslovce znace put kroz pakao. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. ali se ne ubija. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. put kroz haos po mracenog du evnog sveta. katkada upravo postao zadovoljan. moram da ka em da bih te listove. katkad i po citave noci. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. danju sedi po bibliotekama. verovatno. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. te ke depresije. naprotiv! Ali ja nisam kto on. to se tice zabele aka Halerovih. sitnim i malogradanskim. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. malovredne in dividue. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. ve? ba one najsna nije. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. Dodu e. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom. Taj ovek mi nije olak ao i vot. put as pun strepnje. ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. vec prikazivanjem same bolesti. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. ve? svojim. delimicno bolesnih. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. vidim jedan dokument dana njeg doba. najumnije i najdarovi tije. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. delimicno lepih i misaonih fantazija. svestan da je iz njega iskljucen. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. a nocu po krcmama. posle razgovora .redova. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke.

dva asa sam imao bolove. svaka kultura. tako da gubi svaku prirodnost. svoje lepote i svireposti. dani bez narotih bolov a. satanski preobratile iz radosti u mucenje. ili one dane duhovnog umiranja. usred razorene zemlje. isto kao i citanje starih knjiga. svoje prefinjenosti i grubosti. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. u asnog i varvarskog! Svako doba. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta. mlaki dani jednog starijeg. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. kao to ih imaju stariji ljudi. vec du e vremena. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. kako mi se cini. sada moraju da pretrpe hiljade. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. kao nekom madijom. jedan od onih dana kakvi bi za mene. dragocenih cirusa. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. kao i le anje u toploj vodi. Razume se. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. Radio sam nekoliko asova. bez stvarne tuge. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe. eto. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. izmedu dva nacina ivota.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. nije svirepost. kao svirepog. preturao po starim knjigama. isce . uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. nekako podno ljivi. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. Bilo je to veoma prijatno. dani prolaz nekako sam ga proveo. osred nji. u tri maha sam primio po tu. pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. u samoci i bez razumevanja ostalih. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. Uostalom. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. Ko je do iveo drukcije dane. nezadovoljnog gospodina. Umereno prijatni. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe. nego eto. ve? realno i spokojno. blistav dan sre i radosti. svaku sigurnost i cednost. U tome se sastoji. trebalo da budu normalni i uobica jeni. ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. to i. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. u koje nam se. izvodio svoje ve be disa nja. one rdave. ne oseca to svako podjednako sna no. i zato sam odlucio da ih objavim. bez narotih briga. svaki moral. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. i kao licnu pat nju i pakao. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost.

tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. sav o?ajan. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan. normalan i povoljan. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. nije tako. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. oboje. taj negova ni optimizam gradanina. na alost. normalnog. za do ivljaji ma. u svom la nom i prostacki upljem. tako da. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. dakle. . pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. skoro zadovoljan san zahvalnosti. moram da be im u druge temperature. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. do iveo takve paklene dane. ili katedralu. dakle. sa malo broma o amucenom.dene od akcionarskih dru tava. lepi su ovi sno ljivi. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. u svetu. po mogucstvu pomocu naslade. ovaj sno ljivi. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. za bole ljivog cove ka. da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. bolesnom Ja ko je. u prvi sumrak. blagom. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. Ali sa mnom. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti. covecanstvo i takozvana kultura. Ovako raspolo en zavr io sam. taj je zadovoljan ovim normalnim. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. zdravlje. udobnost. prosecnog. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. svakodnevni dan. zavrnem iju. nesavr enom polubogu zadovoljstva. ne osecati bol. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. gori srd ba prema ovom uftiljenom. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. kao na primer neku veliku trgovacku kucu. to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. udi uci mlaku. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. ko jim dosaduje svom tihom. va arskom sjaju. bljutavu sme u takozvanih do brih dana. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. Lepo je to biti zadovoljan. plitkom. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. a po potrebi i pomocu bola.

nazivaju ca icom vina. Ne znam kako je to mogucno. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag. i rukopisi. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. u kome. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. Praveci se ivahan. gde su i knjige. ve? upravo u ovakvim. n iz te skroz gradan ske. stoje dve ltitnjaste klupice. mog usamljenog. za mene ima neg dirljivog. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. veoma esti tim. gde sve to prestaje. reda. ali ja. izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. malo se odmorim. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. ume reno veselim porodicnim praznicima. I tada sam pro ao pored araukarije. najsavr enije. upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. glu pim putevima. kada znam da me niko ne posmatra. sa ranim ustajanjem. ispunjavanjem du nosti. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . isto. dakle. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. minijaturno drvo. tako reci u sve toj senci araukarije. Iza ovog trema. po nekoj staroj konvenciji.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica. Silazio sam. i pored moje mr nje pre ma gradan tini. problematikom ljudskog bitisanja. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. Na parketu. beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. Katkada. zdravo i pravo. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. Naime. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. koji je postao besmislen. na koji se ovek pla i da sta ne. tegobne stepenice tudine. pravi je mali hram reda. to je neka stara sentimentalnost kod mene. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. sed nem na stepenik iznad araukarije. nemilostivog i gonjenog. gde je sve neuredno tu insko i zapu teno. niz stepenice sa svoje mansarde. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. pristoj nosti i pitomosti. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. u drugoj prili?no stasita araukarija. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom.

svirala se prekrasna stara mu zika. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. tokom svih onih praznih dana. izmedu dva takta jednog piana. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. Ali. sve sam primao sa odobravanjem. Bilo je to na jednom koncertu. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. opet natrag u ivo srce sveta. Oh. aliti treba za Sada i Danas. kako sam. tako izrazito gradanskog vreme na. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. bilo je izuzetaka. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. uvijen u svoj kaput. nicega se na svetu nisam pla io. do nosili darove. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu. Dogodilo se jednom nocu da sam. retko. katkada. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. bez ikakvog duha. retko kad modernu knjigu. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. Ne treba aliti ni za im to je pro lo. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. Sve ovo trajalo je kratko vreme. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. zaluta log. bogu hvala. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. jedva sam u stanju da protam novine. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. rasko nih gradova. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. Kako da ne budem stepski vuk. koje bi mi. s pogledom na ovakvu arhitekturu. ni uz budenja. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca. ru ili zidove i vracali mene. . ali koji su se ipak krili u meni. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. stihove isuvi e lepe. katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. ve? i tada usamljen. ta tra e po svetskim izlo bama. odjednom poceo da govorim stihove. iznenada otvorila vrata u o naj svet. po barovima i varijeteima elegantnih. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao.ovakve mracne. usred ovog tako zadovoljnog. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. i tada su mi se opet. na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. pre leteo sam nebom i video boga na delu. opijen. po korzoima. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. ovakve poslove i ovakve ljude. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. mo da cetvrt asa. le eci budan. isuvi e ne obicne. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. svemu sam poklanjao svoje srce. Tu an. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti.

ponovo se pojavljivala. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti. a u ivotu smatra ludo cu. sa svojim tamnim krilima. ako je svet u pravu. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. Stajao je tu tako star i bezbri an. nemih povr ina u centru grada. a brzo su se i gasila. i to veoma bleda i iskrzana. i pored blata i bara. zatvorena vrata. zado voljni tako sitnim stvarima. koji sam uvek rado gledao. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. ekstaza i uzvi enost. Tu se preko puta. onda sam odista. Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. lekara. blagih. sivozelenom zidu. morao sam ih odgonetati. vazduh i hranu. video sam mali. nekakav ubogi gre nik. Napregnuo sam vid i najzad sam. stajao neki natpis. a cinila su to i danas. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. onda sam lud. Eto. sada su i ovaj stari. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. prastar verovatno su ova mala. do ivljaj. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. u pravu onda sam ja kriv. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. ve? je svakako bio neki stepski vuk. ili ne to drugo to se arenelo. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. kako sam sebe esto nazivao. to je za mene slast. ti amerikanizovani ljudi. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. jer je bilo malo tako tihih. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te. iako manastir nije postojao. kako mi se inilo. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. ne pre lazeci ulicu. pre ao ulicu. pa mi je zato pala u o. pomislih. I sada. pa odletala. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . oko vrata bio opleten ve nac. stepski vuk. Bez sumnje je izgledao star. berbera. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. sa druge strane ulice. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. pa ipak je bilo neke promene na njemu. te masovne zabave. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. kako mi se unilo. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. I odista. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. kada sam bolje zagledao.najzad. Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. ako su ta muzika po kafanama.

bilo je to za svakoga. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. kada ni koga nije bilo na ulici.zidu. neko dobro. koje sam sve poznavao iz videnja. sa istim ca ama pred so bom. ali je i t. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne. na istom mestu. ali slova vi e nisu nailazila. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. zagaziv i duboko u blato. ni emajliranog lima. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu. Pa ipak sam se malo razvedrio. U ao sam u skromnu gostionicu. doticuci skrivene ice. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. u svojim ciftinskim sta novima. bilo mi je hladno. u ovo doba dana. ni dreke. lako vino. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. Mo da su ovi stalni gosti. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. igra se ugasila. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. pa sam po ao dalje. kao kapljice. sanjareci o tom tragu. zaigralo je nekoliko slova. pr e dvadeset i pet godina. bili prave ifte i mo da su kod kuce. tu na i svesna svoje uzaludnosti. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. Ni ta vi e. ni muzike. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. i za to su ona bila tako titrava. Bilo mi je hladno. ne na i varljiva kao utvare. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. Onda. lelujava. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. bild mi je utoi te. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. po ovako ki ovitom vremenu. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. za normalne ljude. Za vr ila se igra slova. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. zaigrala su i u mojoj du i. ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. preletela su svetlosna slova. prekinula se odjednom. Dodu e. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . preko asfalta koji se presijavao.

na zemlju. izuzev doru?ka. odra avajuci u minijaturi ceo svet. zablistala areni lom. Pa neka je i tako. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. Najvi e volim sasvim cis ta. stepski vuci. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. a svi su bili prili?no cutljivi. opet povratio. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. tihi pijanci. jaka vina. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. Ako je bilo mogucno da ta mala. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. jo ni ta nisam okusio. daleko od njih. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. sa svim svojim dragim bojama. setio sam se da danas. A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. a mo da su bili usamljeni momci. poput sa punskog mehurica koji se preliva. skromna seljacka vina. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. stari cinovnik odjek svojih student skih godina. Ne volim opora. zami ljeni nad propalim idealima. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. na nebo i lugove.glupavim idolima zadovoljstva. primalo pozive iz dalekih. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. da bi se za tim blago rasprsnula. da bi ih zatim. vina koja se razmecu jakim dejstvom. bar ne za svaki dan. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. velicanstvenih svetova. Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. kao i ja. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. tu se moglo izdr ati satdva. glavno da je vino bilo dobro. Tu sam bacio lenger. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. s vencem na desetak minuta. bez narotog ime na. nesvarene. Ona se pela u meni. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi. kao le . laka. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. svi su bili pijanci i svi su. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom.

otrte. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. sitna ki a. presijavajuci se u staklastim preli vima. otvorila bi se preda mnom mala. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena. vragolaste i ce njive glasove. da ivim. u minulim godinama. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. ko ga je voleo. kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . postoje jo desetine hiljada drugih. retka.pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. pre ivljavao na izgled lude stvari. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. da sam u tom asu imao prijatelja. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada. opet sam se secao vecnosti. zaboravljene od svog naroda. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. pa bih tu sve u. Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. a tajno se. A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. Mogao sam opet jedan as da di em. prijatelja u nekoj po tkrovnici. Nije mi vi e tre balo vina. patio zbog neg na izgled besmislenog. O. Mocarta i zvezda. u poslednjem sumanu tom haosu. po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. umela je oko ulicnih svetiljki. lepa dvorana u stilu Luja XVI. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. prljave sivozelene boje. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. Zasijao je zlatni trag. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. tvrdi. koju je cerupao hladan vetar. . sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske. u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. krcmarica je htela da mi ga napuni. da strahujem i da se stidim. njima tude doba? Ko se jo secao malog. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. survav i se. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja. pa se digoh. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige. prelomila i rascepila. esto sam oku ao tu srecu.

nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. Ba hom i Mocartom. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. sirovim divlja tvom. ve? oda vno mrtva. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. itavna mentalitet. estitom ulno cu. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. domu. razume se. No bilo kako mi drago. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. estoka d ezmuzika. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. ni zbog kostobolje. crnackog u sebi. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. du om. iako sam je se gnu ao. za mene imala tajnu dra . Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. odi uci naivnom. samo sitna. cudljiva i sna na. sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. ni zbog araukarije. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. ona lirska. detinjastim raspolo enjem. ljubavi dostojnog. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. Stajao sam jedan trenutak nju eci. to su. D ez mi je bio odvratan. OH DA ali je i spokojna. kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde. u svom malom. podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. a ona druga bila je divlja. U poredenju sa pravom muzikom. kao isparenje ivog mesa. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. koju sam mogao. sa svojim radosnim. Usamljenost je nezavisnost. nekada nje prave muzike. Koracao sam dalje zanet mislima. Ne. nekada njeg pravog pesni tva. duhom. koji nisam voleo. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. Bila je to muzika iz doba propadanja. bila je tu na. Jedna polovina te muzike. da odsviram samom sebi. a bez koga ipak nisam mogao. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. glupa manjina. i pored svoje snage. nazovi. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. koju samo jo nekolicina nas budala . cudesno spokojna i prostrana. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona. izgleda tako decacki sve i detinjast. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez.Preko volje sam krenuo ku. Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. Ma koliko sporo i ao. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. imala je neg. slivajuci se u celi nu. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. koji nama Evropljanima. udisao sam krvavu i drecu muziku. Nezavisnost je hladna.

Odjednom i mene savlada umor. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. kakvo torbari nose po va arima. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo. ve? samo tamni. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. odeven u plavu bluzu. nepos redno preda mnom. sanjivim glasom i otrca. Nigde vrata. ot voreno sanduce. ja te necu probuditi. hteo je da ide ku. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. nigde iljatog luka. viknuh i potrcah za njim. jo si lep. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. tihi zid bez otvora.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. lu daka. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. i tada sam uspeo da protam titrava. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. da mene. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. sa kapom na glavi. Nije za svakoga. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. po zni povratnik umorna koraka. budale. kai em privezano. On je zastao. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. I Samo za ludake. Spavaj spokojno. zide. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. uspavanom ulicom predgrada. uzviknuh radosno. preko kamenih ploca. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. borili. i tih. za tvoren u dubokom mraku. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. Vas sam tra io. zatvori je za sobom i nestade. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. re ravnodu no. Ne zastajuci. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. dr eci motku pravo. trgnu me ovek. Stanite. ovek skrenu. Sme eci se po ao sam dalje. i meni drag. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. Bilo mu je svega dosta. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. utonuo u dubok san. a na trbuhu. Krenuh br e i us koro stigoh. crveni plakat na motki. mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. kameni zid gledao me je ravnodu no. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. ali sad si jo tu. u svoj . ude na neku kapiju. usamljen.

Izvukoh je. I ao je na dve noge. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe.kraj izmedu etali ta na bedemu. dakle. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. Pro av i pored br ljana. To nije bio u stanju da nauci. nazvan Stepski Vuk. ili batinama ili je to. eto. Novalis i Dostojevski. bila je to tan ka. na slov ove va arske. mastio nica i kutija sa bojama. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . cis tim najamnim ku?ama.sveske Rasprava o. imao dve prirode. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. ve? vuk iz stepe. takva mu je bila sudbina. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. svog nazovi doma. stigoh do kapije. neukrotiv i neuredan. travnjaka i mlade jele. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. koji sam protao bez predaha. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. gde u malim. Nite za svakoga. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri. bilo bi. psi i macke. da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. kao to druge.stepskom vuku. deca. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. a i ta je on sam o tome mislio. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. naprosto. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom. Kada sam svukao mokar kaput. covecju i vucju. ali je u stvari ipak. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. kojom je opsednut. nosio odelo i bio ovek. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. najzad. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. Stepski Vuk je. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. slu avka. to se odjednom javilo u meni. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. Na primer. ali sa du om stepskog vuka. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. bio stepski vuk. tta su drugi o tome mislili. samo uobra enje njegove du e. sa najvecom pa njom. pro unjah se pored staklenih vrata. jer od toga vuk nije izi ao iz njega. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. ili je roden kao ovek. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog. Sadr ina spisa. a i zanimljivo. normalne ljude ocekuje mati ili ena.

ali kada je bio vuk. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. eto. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. rtravog i divljeg vucjeg stvora. divlje. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. riblje ili zmijsko. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. Neki su ga voleli kao prefinjenog. a mogao je da unesreci i druge. cak i poma uci jed no drugom. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. Ali kod Harija je bilo drukcije. matrao vuka. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. to isto je cinio vuk. Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. lisicje. ili ako bi izvr io kakvo. neukrotivo. posmatrajuci. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. jo manje su pomagali jedan dru gom. onda je to opak ivot. naim da usamljen kaska stepama. to se ne mo e poreci. glupa i sujetna. kada bi iskezio zube na druge. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. ako ih je voleo. A do toga je moralo doci. pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu.psece. i tako kvario svaku radost jednostavnog. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. Eto. naime. svako ima svoj udes. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. na ime. pod peskom i kame njem. i niciji nije lak. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. takozvano. neko prefinjeno. Obicno je bio veoma nesrecan. opasno i snatno. Kod tih ljudi. nazivao ga stokom i zveri. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. svoje sitne cvetice sre. plemenito delo. To te svima poznato. Na Stepski Vuk je. Na primer. sudeci po njima. mudrog i neobic nog oveka. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. uvek bi ga vrebao ovek. i ovi . kao svako bi. i. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. tada bi vuk u njemu iskezio zube. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. a i oni njega. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu. Tada bi. Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk. vuku. ba ono slobodno. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. jer je Hari. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. plemenito ose?anje. kako je to slu?aj kod svih po lutana.

u svojim retkim srecnim asovima. da cita pesme i da ima ljud ske ideale. opet. ciji je ivot veoma nespokojan. Svi ovi ljudi. u njima ima bo anskog i sa tanskog. Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. u veoma retkim asovima. ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome. I ti ljudi. taj je ipak u zabludi. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. lekari. tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. nes recno i bolno istrzano. ras trzani ivot. esto je i Vuk mozgao o tome. Uz to treba reci jo ne to. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka. dva bica. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. do ivljuju povremeno. za jedan jedini as. sve uobicajeno. Da li su kratki. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. u stvari uop te nemaju ivota. ili umetnici. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. ima majcin i oceve krvi. cudom. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid. Tako nastaju. jer jo ni izdaleka ne zna sve. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka. obucari ili uci telji. svakodnevno. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. kao dragocena pena sre nad morem patnji. koji hoce da slu a Mocarta. da astupi mesto blagosti. do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji. sposobnosti da budu srecni i da pate. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. zbog ega je dobila vecu vrednost. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. zli vuk ipak postao ovek. da su katkada. jezivo i besmisleno. ako co .su. oni nisu heroji. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. da bude probijeno vanrednim. odnosno. kao i svuda u svetu. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. ne to tako sna no i neis kazano lpo. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. kako di u. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. misle i osecaju i njemu.

Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri.vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. a tek predvece bi. za vreme svojih svetlih dana. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo. kancelariju ili ured. On je postigao svoj cilj. cio. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. U tome je le ala nje gova snaga i vrlina. ve? i dete bogova. opet. samo da bi sacuvao svoju slobodu. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim. gramzivac zbog novca. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. pokorni propada slu eci. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. postao je potpuno neza visan. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao. U mladosti. kome je odre e no da bude besmrtno. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. U potu mu je to bio san i sreca. nije morao da se upravlja ni prema kome. esto po cenu velikih rtava. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. mislima i tvorevinama. delima. Silnik propada zbog sile. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. postajao plodan. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. katkada iv i radostan. divlji i jeziv proma en poku aj prirode. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. es toki neuspeo izrod pramajke. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. svaka svoj smrtni greh. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. zatim gorki udes. svoja obele ja. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna . tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. niko nije mogao da mu nareduje.

Naprotiv. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. nikada stvarno ne di u ruku na sebe. pozivali su ga. Pri tome. Medu Ijudima bez individualnosti. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je. me u samoubi cele prirode. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. bez velikog udesa. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. okolni svet je proticao pored njega. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. pun ce nje i dobre volje. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. naprotiv. neka mukla atmosfera. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica. bez obzira da li s pravom ili ne. tako re. Druga je bila pripadao je samoubicama. pisali mu prijatna pisma. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. lagano gu i. medutim. koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. dok. bez sna ne konstAtuci je. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. ali mu se niko nije pribli io. presuda koja mu je izrena. bez ikakvih odnosa i usamljen. ve? udes. Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. pukim slu?ajem postali samoubi. tako ove rirode. . da je ostao sam. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. darivali ga. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. Preduslov za ovakav stav. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. mnogi koji su po svom bicu sa moubi.smrti. mo da veci deo njih. nije bio omrznut i ljudima odvratan. nigde nije do lo do neke veze. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. naprotiv. medu obicnim Ijudima iz co pora. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog. da se u sve re em i re em vazduhu. Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor.

svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. pa to obicno i cini. do ao na srecnu ideju. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. Kao i hiljade njemu slicnih. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. to je psiholo GIJa. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. Svest o tome.e to kao psihologiju. na primer. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. a ne u spasonos nom ivotu. i kada mu je bilo naro ito rciavo. Najzad je. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu. necista savest. pa prema tome deo fizike. S druge strane. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. da se vrate u svemir. mogao je katkada sa rado cu. Posmatrajuci je me afzicki. bogu. u nekom skrivenom kutu svoje du e. jer su spremne da se odreknu sebe. oko cetrdeset i sedme svoje godine. svaki po tres. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. koja ima isti iz vor kao. kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. ove cinjenice bile bi svakome Poznate. izlaz. vodio ju je mnogobrojnim. ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. uvek drukcijim oru jem. dodu e. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. Stepskog Vuka. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao. ugase i vrate potu. za slu?aj nu de. ve? da se Raspadnu i vrate majci. prema . Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. dobro zna da je samoubistvo. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. Dodu e. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. da Se predaju. samo na povr inu stvari. kao kod svih ljudi njegovog soja. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. pa cak i sa zlurado cu. necista savest kod takozvanih samobludnika. da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. cako i obratno. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. Svaki od njih.

jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. a as natprosec nom. uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta. Politickog zlocinca. jo samo dve godine. revolucionara ili duhovnog zavodnika.svom trenutnom raspolo enju. siguran u svoj o za brijanje. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. nemarno. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta. upotrebiti ovaj iz laz. seta. neupadljivo. Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski. koje su dr . ali. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. osiroma i. ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. tihim. odevao se. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. gde gra dan tina vi e ne postoji. po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje. oso benjak ili genije. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. zatvarajuci rata za sobom. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. ako bi pored pusto i. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. matrao je sebe iskljucivom jedinkom. ni kod zlocina ca i obespravljenih. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. u neku ruku. izvanredno obdarenom indivi UOM. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. pa cak i do dna du e potresale. SEm toga neka sna na. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. Tada bi kostobolja. dok e se on. dodu e. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. da se tako izrazimo. ali pristojno i. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. neka se razboli. meseci i dana. Kako se to amo po sebi namece. mogao je tim patnjama da a e cekajte. te io je da sa policijom. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom. oprostiti svih patnji. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. propisima i atmosferi.

umesto slobode udobnost. u cemu i uspeva. hoce da ima vrline. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. vec da odr ava sopstveno Ja. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. Zbog toga je gra anin. sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. Drugi vodi do razvratnika. prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu. sveca i razvratnika. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. do mu enika du e. recimo. po svom bicu. do samopredaje bogu. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti. umesto naslade prijatnost. razvijeno samo rudimentarno. ali i zanosu. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik. I ob rnuto. po ustaljenim pravilima i obicajima. osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. namesto sile zakon. Ukratko.ave i dru tvo proganjali. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. mogao je da voli kao svo ga brata. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . te je lako upravljati njime. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom. Prvi od ovih puteva vodi do sveca. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. d. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. do samopredaje trule i. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. pla ljivo. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. jer se boji svakog davanja samog sebe. ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima. dodu e. njegov ideal nije da se preda. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. da poku a da se pribli i idealu sveca. namesto odgo vornosti postupak glasanja. obijacu ili ubici iz pohote. do mucenika nagona.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. on hoce da slu i bogu. Ovo gradansko. te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka.

ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. Odista. prividno. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. od kojih je sva ki. Pa ipak gra an ti na ivi. divlji svemir. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone. preziru gradan tinu. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. ali ipak nikad ne propada. ali njih nema mnogo. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. dodu e. A ostalima. dodu e. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. mnoge hiljade ivota i inteligencija. acaju je i velicaju. cak i vlada svetom. kako sveca tako i razvratni ka. on koji prezire zakon. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni.ma sna nih priroda gradanin. ni njegove vrline. jedan . a po vremeno. a ipak joj pripadaju. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje. smesta biva prite njen uza zid. pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. vrlinu i com mon. onima koji su ostali vezani. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom. To su oni tragikom obele e ni. otvoreno je tre carstvo. ovakva je njegova vezanost. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine. ropski zavisan i obavezan da joj slu i. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda. u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne.sen. On kome su po znate slasti meditacije. ni njegov common sense. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. sna na je i napreduje. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju.

tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. po tovati zakon a stajati iznad njega. izgubio bi svoju sentimentalnost. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. ali mogucnosti i nada postoje. Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. njima kojima je uskracena tragika. bio bi spasen. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. Nemir nim stepskim vucima. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. Jedino hu mor. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. taj izum onih sko ro tragicnih. posedovati kao da se ne poseduje. Njegov odnos prema gradanskom svetu. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani. neka mu po eli ovaj spas. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. a ipak ne mogu da ive u njemu. zauvek ostao u gradan tini. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. naime. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu. ili bi njih dvojica. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. ko saoseca s njim. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. a isto tako i ob rnuto.imaginarni. ivETI u svetu kao da to i nije svet. a to je humor. dodu e. sklo . iako. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. najdarovitijih nesrecnika. Da bi to postigao. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. kako u ljubavi tako i u mr nji. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. ali suvereni svet. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti. Ko ga voli. mlaku sredinu gradan tinu. On bi. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. pred radanjem svetlosti humora.

a koliko vuka u svakom njegovom delu. a smrtno se pla i da baci taj pogled. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. koristili obmanom. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes. samo fkcija. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. celokupna psihologi ja. Prema tome stepski vuk je.pili brak iz razuma. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa . svi reposti i nesublimisane. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. naslucuje i poznaje besmrtnike. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog.apstrakciji. Sva obja njenja. ukratko reno. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. Hari u sebi nalazi co veka. Podela na oveka i vuka. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda. sa jednom naclnom obmanom. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. to jst mracni svet nagona. u svakom ose?anju. pri pitomljene i sublimisane prirode. ose?anja. na nagon i duh. po mo gucstvu. samo u. za koji srecni trenutak. koju emo sada ispraviti. teorije. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. Hari uoptte nije ovekvuk. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. mitologije. divlja tva. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. slo e. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. kulture. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. bilo to e susresti besmrtni ke. Ako ka em gore ili dole. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se. raskrsti sa ovim la ima. to jest itavsvet misli. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. onda smo se. jer gore i dole postoji samo u mislima. sirove prirode. Medutim. u nadi da emo ga lak e razumeti. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. a pored toga jo i vuka. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. Svemir ne zna za gore i dole. koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. kao stepskog vuka.

upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. ili. U stvari nijedno Ja. I u pesni tvu. kada. Jer nijedan co vek. kao svi geniji. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. Hari se ne sastoji od dva bica. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja. kojt se sastoji od stepena i stanja. pa ni najnaivnije. kao to su nagon i duh. u pitanju prividno cele. Obmana pociva na jednostavnom preno enju. uvek sL. to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. redak i zanimljiv izuzetak. pottaje sudija. vrsto nblikova na. haos ob lika. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. kao to su disanje i uzimanje hrane. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. ali to nije obicaj da se iska e. duhovno ni kada. ve? od stotine. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. tada je dovoljno da to samo izjave. ona ipak i dalje ivi. pozivajuci na uku u pomoc. vec mnogostruk svet. od hi ljade bica. neki zahtev ivota. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci . izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. u svakom slu?aju. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. cak i najistancanijem. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat. uostalom. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. a sve pobude. onda je bezmalo genije. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. ili izmedu sveca i razvrat nika. nije celina. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. Ali za to gubiti reci. pa ni idiot. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja.teorija o vuku namah bi se raspala. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. Telesno svaki ovek sacinjava celinu. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. grubom i primitivnom for mulom. ni najprimitivniji crnac. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. ivot svakog oveka. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. kako izgleda. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. zvezdano nebo u malom. kao kakav snop od mnogih Ja. ne treba da nas iznenadi. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. od naslede nog i od raznih mogucnosti. pa da ih vecina zatvori.

po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se. junaci indijskih epova nisu junaci. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva.najvi e cene dramu. I on je. o jedinstvenoj li?nosti. U oveka trpa sve to je u njemu umno. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. Je dan deo sebe naziva ovekom. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. U na em modernom sve tu. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka. u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. jedinstvenom. i s pravom. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. Naprotiv. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. a ne u pojedinim likovima. i tek u toj vi oj celini. Onaj ko hoce da to vidi. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. Mefista. nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. ali du a u njima nema dve ili pet. dramaticare koji su. jedan nadlik. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. kao strane. polazeci uvek od vidljivog tela. ve? bezbroj. odvoje nom telu. nazre ne to od prave prirode du e. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. ve? kao delove. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. za toga e se od Fausta. To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. verovatno ne sasvim svesno. da smo u tabludi. cuvenu medu uciteljima. ali ne prirodne. uzvi eno i . medutim. postoje pesnicka dela u kojima autor. kao Faust. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija. ah. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju. Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. Kada Faust izgovora izre ku. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici.

vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. nasuprot vuku. da pode jed nim. i polazi njime. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt. vodi do progona. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. za htev duha da postane istinski ovek. Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. morala. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. Kao svi ljudi uop te. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. Prema ovoj konvenciji ovek je. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. ve je pre poku aj i prelaz. kao svaki gradanski ideal. a u vuka sve to je nagonsko. Neka ne zaboravi te slutnje. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima. i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. . katkada uste u se. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu. i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. samo kompromis. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. ka besmrtnom. pa ipak pojma nema o njemu. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. Put ka pravom oveku. a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka.kultivisano. mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. kle. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. Hari ta?no naslu Euje. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. Ali ono to on. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima. ve da je za htev duha. Da ovek nije ne to vE stvoreno. Prema duhu. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost. prema majci. daleka. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. divlje i haoticno. i da put donde prevaljuju uvek. prema bogu. idiotskom jeziku. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. do krajnjeg odricanja. koja se te ko mogu kontrolisati.

a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. sve dalje na putu da se postane ovek. na kraju. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. da bi mo da jednom. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. kao kakav ucitelj u koli. cednosti i prvobitnom sta nju. jadni Stepski Vuce. da upro cava svoju du u. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni.a da onaj koji je u stanju da umre. Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno. u najbo ljem slu?aju. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. na ao spokoj stvo. nece ti u stvari pomoci. a kada bi to i po stao. ve? mnogostruko i slo eno. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. recimo Mocarta. Svako rodenje znaci ras . da se jedinstvenost. put ka bogu ne vodi natrag. poima na dugom putu hodoca ca. da i vuk pati. sve veci ce deo sveta. i dalje posmatra oma gradanina. ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom. kao ideal ove harmonije. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. vec napred. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. Put u nevi nost. i ono na izgled naj jednostavnije. ve? je mnogostruko. ras trzanost i patnju. Nijedan od puteva ne vodi unazad. u nestvoreno. ve? je gre no. da i one u svom lepom. ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. te ona biva kao le deni etar svemira. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. primiti u svoju bolno pro irenu du u. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u. njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. ve? sve dublje u greh. da odbaci telo. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. ipak. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. morace da pode du im. Ni samou bistvo. pa naj zad i itavsvet. neki od njih svesno a neki nesvesno. Umesto da su ava svoj svet. citavu gra ansku atmosferu proreduje. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. ni ka vuku ni ka detetu. u krajnjoj liniji ga. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. samo njegovim izuzetnim talentom. ne ka vuku ili detetu. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom.

itavrajski vrt ljupkih i stra nih. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. kako nam se cini. odvajanje od boga. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. koji veruje da je umetnik. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. Vratiti se u svemir. iseci najplemenitije drvEe. ubraja u oveka. stotinama vrsta voca i raznih trava. razume se. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. On ne vidi da je itav ovaj svet. o besmrtni ku. Ne. hiljadama cvetova. grada ninom. i to samo zato to jo . onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti. sve vuk to ujeda. da ima pre finjena cula. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. majmun i rajska ptica. poni titi patnicko postojanje. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. svetska istorija ili. ovek koji je sposoban da shvati Budu. na cionalna ekonomija i statistika. Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. ve likih iu malih. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. stepski vuk Hari. oni su samo materijal i ni ta vi e. On u njemu ivi samo iz kukavicluka. najzad. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. znaci bolno ponovno postajanje. i. da se tu nalaze jo i lisica. o kraljevskom oveku. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. ako nije ba vucija osobina. pa E i cupati najcarob NIJE cve. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. maj munsko. zmaj. to i ne vidi. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. ili e ga MRZEti i gledati popreko. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. demokratija i gradansko ob razovanje.tanak sa svemirom. znaci ogranicavanje. postati bog. a drugo da je korov. bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek. a i rastu uje. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. i novine. sve glupo i sitnicarsko. tigar. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo.

znao sam ga i do ivljavao vi e puta. koja tako govori o stepskom vuku. druga. uvek u vreme najveceg oca janja. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. moje setno. Stepski Vuk je morao da umre. poluslep. to me je potres lo do dna du e. za pisao malo neobicnu pesmu. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. nigde srne! A ja srne toliko volim. jurim i sanjam. da zdere svoju masku i postane novo Ja. Tako bih dobar sa njom bio. ko je posmatrao spolja i s vi sine. eto. Svaki put kad se to de avalo. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu. pio. da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. da se izmeni. i slu am gde vetar granjem zavija. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. pa zavijajuci pro du io put. od nekoga sa strane. Bar da je negde kakav mali zec. . rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. pre nekoliko nedelja. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke.nije uspeo da zagospodari njime. obe su bile u pravu. I ove dve slike zajedno. da me slatkim mesom zgreje! Ah. ovaj divlji. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. obe mi zadado e bol.. napisana od nekog ko je znao vi e. tu an i pun strepnje kao i ja sam. krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. palo mi je na pa met da sam jednom nocu. prekorno. olinjao i sed mije rep. sa breze gavran tu i tamo ph ne. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. Opra tamo se od Harija. kako srne i zeceve vijam. al nigde zeca. svetlu joj krv bih pio. Sada sam. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju. sav bih se zario u njen ne an but. a opet ima nje od mene. Oh. a ja jurim kroz noc kao senka.

sru ila se i ova nova ivot na forma. pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. koja se . Ali pri samom kraju. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. kada sam najzad legao u po telju. eto. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. posle te kih i gorkih godina. neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. astoljubivom. do sto da ola. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. nesigurnosti. U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. ponev i sobom svoju odluku. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. jo nedavno. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. prokle to jutro zimskog dana. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. ali bez plena. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij. na samom rubu svesti pre sna. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. kukavicko i otrca io. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. izneveriv i me. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak. dobija ja. promenljivosti i bankrota. osecao toliko blizak bes mrtnima. olovno. Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo. jasnu mudrost.naroto voljeni deo moga ivota. Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. I opet po sle nekoliko godina. Ne. Tada je pocela moja usamljenost. vec ivek samouni tenje. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. beskrajne patnje. po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. sav smu eni jad.

i to je bilo sve. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu. dodu e. Zahvaljujuci njoj. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. dovoljnu da ubije estoricu ljudi. Ovo sredstvo. Na alost. Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. Probudiv i se oko podne. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave. Iskrslo je to preda mnom. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. na moje najvece razocaranje. neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. t . Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. tiho se ljujajuci na vetru sudbine. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. i to sigurnu. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. ve? zreo. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. pouzdanu smrt. as predano i sa zahvalno cu. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. ali me ona ipak nije ubila. No bilo to posle godinu. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. a odluka. strahovito otre njen. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota.tako neumoljivo sme ila. zablistalo i ugasilo se. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila. da bih se konacno probudio sutradan u podne. Za spao sam. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. koji je sporo ras tao i ote ao. ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. izdr ljiv plod. unilo mi se odvi e dug rok. zajedno sa mojom pesmom. ciji e ga iduci udar oboriti. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. a san se spustio na moje celo. metkom ili no em za bri anje. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. er je do toga trebalo da protu jo dve godine. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. smrt. to sam pre nekoliko godina isku ao. Nepotrebno je bilo uriti. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom. progutao prilicnu kolicinu. Tada sam. ali su me zatim. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. te ak kao planina. dakle. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku.

Najzad se i zavr ila. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. tako mi je izgledalo. za mene vi e nije bilo ni cilja. zbunjeni i la ni. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. Medutim. koje pipavo podvrnu vi e cipela. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. polteo sam sivim gradom. Stvarno. glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. kao stranca. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. moja sopstvena. Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. Po ao sam dalje razocaran. Idite kod Crnog orla. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. stigoh ga i klimnuh mu glavom.bila je i duhovita apstrakcija. Ali svaki trud je bio uzaludan. jedinstve na sudbina. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco. zbunje na. ali on me. cini mi se. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. covece. u koju su polo ili svog mrtvaca. koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. po to sam. moja lic nost. objava nih titravih svetl. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. ni stremljenja. bili rav nodu ni prema mrtvacu. svi su. niko nije plakao. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. Po urih za njim. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. U svom pretvar nju. Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. stisnuv i ki obran pod mi ku. nisam znao kuda da idem. izgleda. Mnogo mi je tu obecano. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. nije poznao. moja stvarna du a. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. obavljaju svoj posao. Razjaren. . izgleda. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome.osnih slova koja su toliko obecavala. a zatim brzo potrca. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu. ako osecate takvu potrebu.

rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. stu dija radi. i da se ne ose?am najbolje. Tako su oba Ha rija. Pogledao sam ictivom oveku u uceno. a sada. A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. obojica veoma nesimpaticne prilike. dir aut. valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. sve je bilo staro. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. Ne. sve je zaudaralo na trulu istro enost. Bo e moj. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. stajao na ulici. opake mrzovolje. pozdravljajuci me veoma sr dacno. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. inace bih ga. Naucnik mi je i ao u susret. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. ma kuda pogledao. svakako posetio. kako je do lo do ove ukocenosti. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. iznenaden na prepad i polaskan. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. svetski put nik. nigde nije bilo radosti. u ivao u mrvici topline. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. ma kuda uputio svoje misli. pesnik. prijatelj muza. Da. razume se. Stepski vuk Hari kezio se. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. On s obradovao. ukrucen i kratkovid. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. sivo. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima. mlitavo i iscrpeno. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. na trulo poluzadovoljstvo. ja krilati mladic. u onako kukavnom sta nju. a ja sam mu za to. odviknuti od takvih napora. uctiv i revnostan. I dok sam ja. bio bezmalo zahvalan. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. nigde odjeka za mene. Poleteo je glavacke prema meni. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle. estito lice. ali sam ipak. kao izglad zelo pseto. i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. nalazeci da je va scena u stvari sme na. uvelo. do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. Hari Haler. do zagu enos ti svih ose?anja. caknut i neiskren bra tac. do ove duboke. stajali . na prvi poziv. po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase.

ne eleci to u stvari. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. a sve bi to mogle da obave i ma ine. koji je svakoj gratan . e. On je uspeo da ovom demonskom starcu. svu njegovu glupost i plit kost. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. stoje o alo ceni. stoje oko jednog groba. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. ciji tok ne prestaje. silom. secao se profesorove lepu kaste ene. ostanem kod kuce. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. oko kojih. mehanicki. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. ceznuo za ljudskim mirisom. A ba ta mehanicnost. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. sve to silom. kao i obicno u takvim prilikama. zbunjeni i npp eiskreni. kao ja. bez vo lje. ne umanjujuci mu dubi nu. prika e kao odista lepog starog gospodina. ova beskarakter nost. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. op ta ljudska sudbina. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. mala uramljena slika. ba ona ih sprecava da. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom. vode razgovore. iako to ustvari ne e lim. lica premazanog stavom dvorskog oveka. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona. ili da se uop te izostavi. pljujuci jedan na drugog i. kezeci se zbunjeno. iz asa u as. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji. sve u svemu. na kome su Isus Hristos i Sokrat. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. Na kulturni svet je groblje. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. nazivo profesora simpaticnim mom kom. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. podvrgnu kritici sopstveni ivot. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. Oni se pose uju. karakternog. to su im nekada bile svete. pomogla mi je da se odenem. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. brbljanjem i dru tvom. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. Ali jedan deo Harija opet se pretvarao.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. Prikazivala je pesnika Getea. posmatrajuci se uzajmno. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. Mocart i Hajdn. Razjaren.

srecom. jeo sam vi e nego to sam navikao. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. i prvom neskladnom tonu sledili su drugi. bola mi je o sujetna slika starog Getea. Ali je u la njegova ena. i ja sam se predao svojoj sudbini. a nipo to stepski vuk. od na eg po slednjeg susreta ostario. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno.skoj ku mogao da poslu i za ukras. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. od svih onih spasitelja. Bilo kako bilo. Bo e moj. kao fa talni neskladni ton. mislio sam bez prestanka. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. pre li smo na drugu. javi e da je vecera gotova. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. Pozdravismo se. pa t ipak je bilo tako. apostola. redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. koje me je gu ilo. kobno me podsecajuci na kostobolju. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela. Odahnuli smo kad je u ao profesor. stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. Da. iz pozadine se unjala neka opasnost. Osecao sam da me ne to vre ba. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno. Naime. Kakav li je to tip! Da. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. Da je sada u ao domacin. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. Kada je video da me ova tema ne zanima. Tog asa. tako punog samodopadanja. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc. to cudovi te bio sam li?no ja. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . junaka duha i dr avnika. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . u svakom slu?aju. pretva rajuci se u odvratan pritisak. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. neko predose?anje puno strep nje. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. medutim. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. I on se srdacno pozdravio sa mnom. za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. medutim. ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. heroja.

Idi ku. naravnc. niste smeli da se izrazite tako drasticno. a kad su poslu eni slat ki i. Kakav je ovo neute an. ne. malngratanski. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. u nadi da e nam to mo da malo pomoci. Razume se. to je neka navika. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo. na nizak crmar. Imate pravo priznao sam ja.ja nepodno l. Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom. upola zbunjeno. od jutra do mraka.je domacine. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki. to je. Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera.ji se pravi tako va an.vor bio nemoguc. bez ikakve nadmoci i bez iumora. sve trn. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. salonski Gete. uostalom. to ja. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. Hari. iako je Mio sklnnjen u stranu. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka.je namiguje na po tcvane prisutne. ovo dosto janstvo kc. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu. tako da smo se sve vi e Razilazili. a zatim urno izi la iz soMe. dok me je sopst uena beda davila. pa sam uskoro ogrezao u la ima. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko. Poceo sam na. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana. poricem. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz. i Gete cinio u svojim najboljim asovima. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem. sa gradanskim ivotom.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik. Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. ili da izazcvem eksploziju. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. bilo je glupo od mene . da bih skrenuo tok razgovora. Ovaj sla dunjavi. Trcao sam ulicama tamoamo. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. dok mi je njen mu . mo alom i uceno cu. ali prikazivati ga cvako. moralnim i. pravi i nepos tanskim. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza. besan i sa nrtnicki tu an. upola prekorno. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl.je smo ve? hili veoma cutljivi.jzad. Na alcst.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje. uostalom. mucan i pak dan. saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli.

Haj de. i dok ie to cinila.lnutra je bilo veselje u punom jeku. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. A po to. a u dvorani iza ove e igralo. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. Ostavi ga onda neka ceka. Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio. oh. preko aleja i trga ispred stanice. eto. MlADA devojka u tankoj. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. pored bifea. svetlih sivih oju. vrsto lice. pio vode i konjaka. Oh. POPEO sam se na DRugom kraju prostorije.to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila. C. goredole niz strme. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. oh. Kod vas. hladnog cela i krat . krivudave ulice starog dela grada. nemogu. Tako. Ostao sam prednjoj prostoriji. ali. daveci se. gde su sedeli sve sami jedno STavni. daleki. dim. inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. arko crveno namazanih usta. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu. duboko isecenoj balskoj ha jini. Smem li? upitao sam i seo pored nje. bilo je glupo i nevaspitano. kako nti se inilo. Sa drugog kraja tre tala je muzika. a ti ostani ovde. vec samo gadenje i bol. i to u nekom zabacenom. tamo je besnela muzika za igru.. ovako ni ta ne vidi . Kod kuce me ceka ne to. bucna ljudska reva. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se. odvi e je stra no. hocu da ostanem ovde. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. izMri i prvo svoje naocare. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. ne mogu da idem ku. la ni i ugladeni ivot.. ni sam mogao drukcije. glatkog. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. sveti plamenovi moje mladosti. kao da mi je davo za petama. cak ni kajanje. sa uvelim cvetom u kosi. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. meni nalo poznatom predgradu. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. oce. udarao oko sebe. Ne. maj ko. daj mi tvoju maramicu. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. ako dozvolite. Pritisnut gomilom. ne mogu pa ne mogu. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. Otputovati! pomislio sam. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci. zatim sam otrcao dalje. isparenje vina i vika. vi hiljade radosti.

Ili ne? E vidi . Ne. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. i kako se jo te stvari zovu. razvedeni smo. cim sam okacio svoj e ir. A onda ce odigrati sa mnom imi. kada nijedna ne ostaje pored teMe. momce. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu. Ali ovo ne mogu. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. oducio sam se oc toga. nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. je li.ko odsecenog uvojka preko uveta. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. draganu. dodu e. kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. pomislio . Imam. a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. pa i da racuna . Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu. Polako viknu ona polako! Ti. Dok sam je gledao. jeo i pio. unilo mi se da lici na Rozu Krajsler. Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. da si mo da posle jo i studirao. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. pa ni valcer ni polku. Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. ne sla emo se ba najbolje. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. A ucio si da cita i da pi e . nikada u ivotu nisam ucio da igram. iz doba deca tva. O igranju vi e ni ta necu da ka em. Ne umem da igram imi. prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio. Ona se smejala. dakle. to kod nas nije bilo u modi. Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. ja s nisam proltesor. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. moji roditelji tako nikada nisu igrali. a u stvari nije treMalo da idem. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. decacki oce lja nom glavom.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. tako neke la ne. i novac. Treba da ivite . ti nisi u pravu. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje. Da li u je ponovo videti? Da. Ne rugajte se. A ono sa svecima? Eto. za to je uiveo i patio tako stra no. ali cija mi se prijatna narav svi dala.ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio. Katkada vidim njihove slike. si gurno. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. iznad araukarije. Sigurno ste veoma umorni! Da. pala neka pregrada. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. neoce ljan i neobrijan. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. zaglupljujuce slike. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. Ba to ne bi trebalo da cinite. gospodine Haleru! Oh. rugam se jedino samom sebi. Vi ste se malo skitali. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo. jer sam izgledao prili?no zapu ten. jer se i ona nasmejala i zastala. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. umoran. izgleda. nocas uop te niste bili u svom krevetu. I ona. I ve? sam ponovo spavao. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. Razumem. Rec je rec. i boga pa i sve ostalo. to sam spavao u nekom hotelu. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak. da nisam bolesni izuzetak. ne. slomljen. iz vitoperene. u izgu vanom odelu. Susret mi nije bio ugodan. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. pun nade i prijatnih misli. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan. neispavan. pet asova. Na stepenicama. znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. spavao sam cetiri. ona je pouzdana. sreo sam se s tetkom. divna prijateljica. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. ali se danas. a i slike Spasitelja i Majke bo je. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh. Petar i drugi. gospodine Haleru.

nije bilo nikakve . ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. pili caj i bili zadovoljni. Imala sam ve? mnoge veoma. meni je bilo svejedno ona je bila tu. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. kao u igri. veoma estite stanare. Meciutim. siv i bez ikakve vrednosti. i tetka se sme kala. opirao se umiranju sa divljackom. meni dobro po znatim stvarima. Ona je bila spas i put u slo bodu. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. Ne. Najzad je do ao uto rak. unapred. I sve e to. pla io sam se reza preko svog grkljana. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu.kako vam se svida i da cinite to hocete. i pregledao jelovnik. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. hvala bogu. cudo se dogodilo. Morao sam da cekam pri li?no dugo. prave bi sere estitosti. Ona je bila prozorcic. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. neobicnu de vojku iz Crnog orla. nepoznata igracica iz Crnog orla. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. ve? aljivo. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. propinjucom snagom. a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. Za utorak uvece pozvao sam lepu. porucenim. ocekivao sam sve od nje. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. ilavom. Svet bi mi tada bio prazan. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. ali nijedan nije bio mirniji. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. O svim ovim. do dna du e. A zatim je ona do la. medutim. bez ikakve potrebe. preko telefona. Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. jedan dan kao i drugi. kao i dana nji prvi radioaparati. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. Mislio sam samo na nju. pa smo ci tav as sedeli zajedno. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote.

dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. a nisi znao ta?no ta da iza bere . sa kim osecA neku bliskost i sli?nost. kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. onda je to. Ne zaboravi to! Treba da zna . Emil. Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. protiv volje. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava . Uostalom. Upravo je tako kaO to ka e . Hermina uzviknuh iznenaden. hvala ti. Lagano. jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. njih je LAko op initi. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. pa ih se vi e ni ta i ne tice. koje je odista bilo kao carobno og ledalo. pa sam poku ao da . kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. Nego. da necu mo da biti uvredena. ali necu da ivim od tebe. hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. pa si mi kupio orhideje one su samo cve. znacaj.intimnosti u njegovom pona anju. jer sam ti u necemu slicna. Pa ipak su se po znavali. Hari. da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. Kada sam joj dao orhideje. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta. Ja ivim od mu karaca. zar ne. obradovala se i na smejala. izgovarajuci rec po rec. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. Dakle. Uostalom. I na njeno lice.ti i razumem te? U stvari. To ti se tako cini re ona odsecno. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. mali Hari. odgovaram. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji. ali retki su cudaci kao to si ti. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. a sada si ve? bezmalo ovek. u tako dubokoj du evnoj depresiji. radost za njega. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. niti mogu da citaju. Ti sve zna . odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. i to je dobro. jer ga je ona zvala po imenu. Seca li se? O da. ali ipak veoma skupe. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi . nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone. Hteo si da mi ne to pokloni . ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. To je lepo od tebe. koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske. dabome.

pri majuci svaku veselU zgodu. Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. Ona je to od bila trzajem obrva. ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. Hocu da to bude . . pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. pa ipak je sve to. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. Ispuni e moj zahtev i ubi me. Kada se bude zaljubio u mene. i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh. dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. ona se jednostavno predavala trenutku. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. Ali pazi dobro. ali nisi zaljubljen u mene. tome ivot nije mogao da ucini na ao. ukoceno gledajuci u cvet. pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela. Potrebna sam ti da bi naucio da igra . izgleda. postajala je detinjasta. koja me je tako savr eno prozrela. A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. s odlicnim apetitom. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. da bi naucio da ivi . koja je. A meni si ti potreban. Ne. da bi naucio da se smeje . I ovo veselo dete. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. i zahvalan si MENI. pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . Ova ena. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice. tako da je. Eto. kao to sam i ja tebi potrebna. sa svojim igrama sladokusca. Nece ti biti lako. ali ce ga ipak izvr iti. ne danas. prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. ve? kasnije. za ne to veoma va no i lepo. DA sam bez po govora postao njen ucenik. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost. gledajuci i dalje u orhideju. popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. Hari. a to e za mene biti dobro. a drugi deo BILA vlje. za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. to ose?am.je umirim i navedem je na druge misli. Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. Ja nisam zaljubljena u tebe. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. o ivotu znala vi e od svih mudraca. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti.

Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. da ne pocnem odmah. ja u te uciti. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. A ta misli o onoj knjizi. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. Tako je to. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. stepski vuce. Geteu. a zatim se opet ozarila. Onda emo imati muziku kad god hocemo. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. Mo e mi je jednom dati na citanje. u kojoj sam Ja opisan? Eh. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. a povrh toga ostaje nam i gramofon. a tako si i ti izgledao. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. Dakle.sve to i ivljavala u sebi. o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. A kada se jedan ovek istinski rastu i. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. Znala je o meni sve. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja. Razume se. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . ne volim uvek da mislim. muziku ce sebi kupiti. dobi gramofon kao honorar. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici.. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. kada sam te prvi put videla. Nisam mogao da odolim. celo vreme sam na to morala da mislim. Ova Hermina. koju sam danas video drugi put. Gramofon? Prirodno. kakav je ceo ivot. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno. Hermina. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . Dakle pazi. ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac. to ne smeta.. Na uciteljici ce u tedeti. Govorimo o tome drugi put. ali i istinitiji i lep i nego inace. dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. dobro. Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti. u to sam bio uveren.

Pravo si dete. I vidi . ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. od naj skupljeg do najjevtinijeg. otvarali ih i zatva rali. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. A ti? Ni ja. pu tali ih da nam sviraju. iako. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. generali. ivimo da bismo je se bojali. Ne. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma. razume se. i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. Sve je to jasno i prosto. Ali niko to nece. Danas imamo mnogo posla. veleindustrijalci. iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute. svakog dana ih ti listovi ob raduju. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. oma ki i rdavih navika. Kajzer. bila je to stara pes ma. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga. odavno sam na vikao na to. Hari. Bogme. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. da bismo je potom voleli. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. Hari. gde smo gledali gramofone. a cilj i kraj svega toga je opet rat. Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . katkada me ipak rastu e. pa cak i svaki pojedini ovek. niko nece da izbegne buduci rat. potpuno ne vini. Budi sada poslu an i podi. Ona me je zadr ala. u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu. shvatljivo svakom oveku. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. usled sopstvenih gre aka. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. Oni mi to ne opra taju. jer su sami. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. mora da ispita koliko je sam kriv. hteo sam da ga kupim. u ovakvom tonu. eto. bio sam tako spreman da to prihvatim. buduci. niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. Hermi na. odgovorih ne ljuti me. Razmi ljati jedan as. naredni rat. opominju i hu kaju. stvorio si sebi estoke neprija telje.

sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace. kako. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota. pokazujuci mi prve korake. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan.je ona rekla. u ovom. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru.jednostavnije. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane. crno manjastim. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me. Bo e moj. Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. ali je ona ostala neumoljiva. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. u glatkom. Poku ao sam da podmitim Herminu. pohvalila je pec i divan. osetio sam prema ovom bezazlenom. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. Ja sam poslu no kaskao za njom. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. ocaravajucim pokretima. ne recima. Ovo je as igranja. A osim toga. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo. sudarao se sa stolicama. koji . ponudio sam je kolacima. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. dok su njegove crne. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. Morao sam dvatri puta da igram s njom. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. i ja sam ostao sam pored caja. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. A onda je otpoce la nastava. ve? tihim. uniformisanom svetu mer mernih stocica. slu ajuci muziku. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. pomislio sam u sebi.cice. zadovoljstvo je kupovati. uzela me za ruke i pocela da me vodi. obe dobre igra. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. koji je. u koje je duvao naizmenicno. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno. isprobala stolice. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu. Na svoje iznena enje. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. upad ljivog isticanja. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. po mislio sam neraspolo en. cudna poznanstva moram da sklapam. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. d eza. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine.

naucicu te da ig ra . a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. ali za to ima vremena. dabome. da se i lako kao kakav cvetni list. izuzev reci molim i hvala. da bude malo veseo i budalast. on nije govorio. Za sada smo drugovi. zna . uop te nije govorio. Ja cu. a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. znao da ka e na nekoliko je zika. ha. i to zanimanje je. ti zna vi e od mene. prizna jem. Ne. ona je bila moga soja.su nas divno zbli ili. Bio je lep. dodu e. ovaj senjor Pablo. halo i slicnih. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. sutra prelazimo na boston. naime. nema tu bogzna ta da se izla e. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. svakako. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. ona mi je bila drug. jer smo upoznali jedno drugo. a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam. hvala bogu. ha. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. Pokazacu ti svoje malo pozori te. koja nas je posmatrala. a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu. ali meni se. saksofonista. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska. sestra. nas dvoje smo ostali zajedno. na svoje veliko iznenadenje. Bio je odmor i mi smo seli. halo! Ali inace. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. klim nuo glavom i seo pored Hermine. ne nagaziv i je ni jednom. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. Hermina. zanesenjaka. isuvi e brzo za mene. i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. ntog prijatelja iz mladosti. licila je na mene i licila je na Hermana. dodu e. ruku i ramena. devojko! U sve se razume i u svemu . Kada se igra zavr ila. ipak postici da se zaljubi u mene. a kad je mu zika prestala da svira. izgleda. na primer. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. to se nije moglo pore. lepa somotska devojka se povukla. ogledno. Ah. ona je tako irila miris ene i ljubavi. glasno bi otpe vao oooo. koje je. lepog stasa i lica.

Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno. svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli . Oh nije mi to cilj. Sada si malo slagao. Pomisli na vece kada si. Postepeno. nije moje da vodim racuna o tome. to je tvoja stvar. ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal. na tom polju sam ti uciteljica. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. Ona je veoma lepa i odli?no igra. sa osmehom citala s lica. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. vodila. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. voli na svoj idealan nacin koliko hoce . ve? si ne to naucio. i to je napredak. stepski vuce. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. presekao moj put i postao mi drug! ta misli . zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. Ti. Ne volim da te cujem da tako govori . nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli. to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. Hermina. Uostalom. Hari. najzad. usred svojih pat nji i usamljenosti. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra . Pocetak je tu. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. Ijudski. prijatelju. lake ivotne ume nosti i igre. Vidi . Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. poznajemo se vrlo dobro. i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. Verujem da ce imati uspeha. ja saAn star ovek! Ti si mali decak. Lepo je od tebe. ona me je ipak stalno posmatrala. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. Doci u u tri sata. Jo mora da nauci boston. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. kao i nameru da be im. Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. a ve? si za ljubljen u nju. u to ne sumnjam i odajem ti priznanje. da bi se onda svadao s njom. Neka je i tako. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. s time emo otpoceti sutra. slomljen i o?ajan.prednjaci . uzviknuh izmuceno ta pogledaj me.

tako reci. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. o geniju. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. Hari Haler se. Osim toga. veoma asno i plemenito. duhom i ovecno cu. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. A on sam. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . ivot koji je vodila Hermina. do davola. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet. ali je to ipak bio samo kompro mis. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru. autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. bih. Do davola. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. la ne egzistencije. jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. kao da je namazan briljantinom. daroviti pisac. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. protestovao je protiv surovosti rata. idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. gradanske.morao toliko da se bojim smrti. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. bio je protivnik sile i izrabljivanja. poznavalac Getea i Mocarta. dodu e. koji je blistao uzvi eno cu. savest mu nije bila ista. Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. odvi e pleme nitog pogleda. koja je ve? bila u raspadanju. naprotiv. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. razume se. Dosada nji gos podin Haler. njega ili njegove obrazine. dodu e. ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. ve? je. oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. i koji je. isti takav junak duha. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. razumnost i covecnost. tragici i covecnosti. stari Hari. novog Harija. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. ve? se nekako prilagodio. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. pa je ostao u pocepa nim gacama. I tako je to bilo u sve mu. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama.

blizu keja. U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula. da li neko ima ukusa. Ali. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. Slu ao me je uctivo i ljubazno. zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. pomalo suje tan lepotan. No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. Bila su to sredstva za umirenje bolova. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. bio taj imi dobar ili lo . treba svirati to je moguce bolje. za izazi vanje lepih snova. obrazovanja i svega ostalog. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. kao vedro dete bez problema. Pogledom sam upitao Herminu. Kada sam se jednom.njegovo dru tvo. pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje. vi e i intenzivnije! U tome je stvar. Pa dobro. vidite. Ja nikada ne govorim o muzici. jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. kao mali. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. to vam moram reci. za tim me je uhvatio za levu ruku. gospodine Haleru. Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. Jedanput sam ga sreo na ulici. ote avate konverza ciju. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. rekao sam mu. razljutio i postao skoro grub. mesje. jer je smatrao da e mi to prijati. Gospodine Pablo. a ne naucnik. za spavanje. sme kajuci se bez prestanka. ve? ravnodu no re Vidite. i on mi se odmah pridru io. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. ja sam muzicar. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. A jedino to je va no. u njemu e Ijudi ipak u ivati. Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. A ta je onda va no? Svirati je va no. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina. za vreme na ih neplodnih razgovora. Ali vi mi.

Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. lep e i ubedljivije. Vrlo dobro. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. le eci sam u svom krevetu. Ali ipak. a onda bi se odjednom opet pojavio. niti duva u flautu. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. Nailazili su opet drukciji asovi. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. i to to je mogucno bo LJe. bol i na slada. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. ali vecinom na oba mesta istovremeno. bilo da je u pitanju Jirning. izdavao naredenja. ne odlucujem ja o tim stepenima. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. Bio sam as na nebu. Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. mali. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e. as u paklu. pa bi tada bilo mnogo stenjanja. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova. mladi Hari je utao. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. a novi. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. strah i radost veoma cudno me ali. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. Mo e neko. ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. Ali ne postoji samo muzika cula. noge pocnu da se trzaju. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. Svakako. tiranisao i sve znao bolje. mene za to ne pitaju. svi ti usamljeni ljudi. as u miru i spokoj stvu. Ovom oveku se nije moglo doskoti. pa i svakog valcera i fokstrota. Oni su u pravu. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. U izvesnim trenucima su se novo i staro. Saglasan sam rekoh hladno. postoji i muzika duha. i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. gospodine Haleru. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. mnogo borbe na i .eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. on e sigurno uciniti kako je najbolje. gospodine Pablo.

u na oj istoriji. Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. Znam da vam je Hermina dala kljuc. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. osvrnuv i se. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. Idem ja. nikada se nismo odomacili u stvarnosti. Da. ostanite! Samo. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. mL ki branimo protiv toga. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. Pih. tu no oti ao u svoju spava?u sobu. ba vece ras sam veoma tu an. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. Naravno. Oh. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. Ljutite li se na mene? Ne. a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha. I tako sam tu no ugasio svetiljku. neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. tu no poceo da se svlacim. kada me tr e neobican miris. svet igre i zbrke. za stvarno cu. esto sam razglabao tu misao. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. srd bu i gorcinu. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. Neka je njena namera i dobra i srdacna. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. logosu. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. najzad sam se vratio ku. a uvek je koketirao s muzikom. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. koja stvar nost nikada nije potisnula. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. LJudi od duha. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. danas ne mogu da budem ve . eto. lepa Marija. popeo uz stepenice. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. bila nam je tuda i neprija teljska.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. vi ste Ijuti zbog toga. ne ljutim se. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. Ne. Do la sam re ona tiho. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom. Mi. Marija! rekoh. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike.

sta novale u potkrovnicama. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. pa ipak besvesne. To je svakom shvatljivo. vedru mladost. ali u sutra mo da moci. opet. dr eci je za ruku. sli?no cvetu. puno lice. Seo sam zatim na krevet. veci nom iz siroma nih ku?a. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. dobijale d eparac i poklone. a bilo je vremena kada su. i zamolio je da govori veoma tiho. bezvoljnoj zaradi. gledao sam nani e u njeno lepo. a ona je svojim veli kim. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. Kada sam se ispru io pored nje. uz cenkanje za najvi u cenu. sve dok.slu?aju neke veoma povoljne ponude. Ove devojke. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. ivele u Grandhotelu. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. le alo na mom uzglavlju. koje je tako strano i cudno. po vremeno susretao slicne egzistencije. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. u krznu i automobilima. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. ali nisu udele za njim.seo. bile . ljubeci je. Marljive i vredne. jedino sam ranije. kad smo igrali. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj. bila su je dostoj na. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. koje su se lagano nadimale. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. Druge. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. usta. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. dok bi drugi put. jer niko nije smeo da nas cuje. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. ene kao i mu karce. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. ni sam stigao do njenih stopala. Nagnuo sam se nad njom. njeno lice. u pozori tu. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. pametne. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. Poljubio sam je u o. bio si veoma zaljubljen. medu koje je dolazila i Marija. vrat i grudi. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. poput velikog cveta. Te noci pored Marije nisam spavao dugo. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima.

kako mo e da voli i mene pored njega. koji nije bio ni zao ni do bar. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. barovima i hotelskim tremovima. koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. u njemu su bile odomacene i iskusne. Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. Marija. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. ce njom ispunjeni ivot. tog lepotana. O tim stvarima ne treba govo riti. koji niti su elele niti mrzele. Vagnerom. na celu sa Mocartom. Ali reci mi. ima i u tebi neg lepog. niti tra iti da se o njima pola e racun. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. Pa to je sasvim prirodno. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. mene dosadnog. ne to zabranjeno i nedostojno. izgleda. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. bio je za Mariju. mno go volela. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. Marija je. ali su ga cenile mnogo manje od gradanina. I ti mi se svida . Vidi . pustinjaka i estetu. . nekih malobrojnih. ne sme da bude drugaciji nego to si. Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu. dajuci mu za pravo? Tog Pabla. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. a koji je za mene. Bilo je nekih lepota. ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. go voreci o tome s takvim zanosom. odabranih lepota. Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi. dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. po bios kopima. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. milog i narotog.su zaljubljene u ivot. starog momka.

videci ko liko je moj ivot bogat slikama. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. prema kojoj je u meni. ali je bio bogat. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. koje sam opevao. sa i bez imena izbijale su. sukobima i rezigna ciji. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. duboko ut kana u moju sudbinu. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi. Ma koliko jad no bio. ciji je niz bajka mog ivota. To mi je milo. bogat i gord. sa kojom sam pro iveo tolike godine. koja me je naucila drugarstvu. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. bio je zagorcan uci itavog covecanstva. zloceste dragane. nezaboravni i neizbrisivi. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. bio je obavijen njome. pocev od poznatog Hermana. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. nenadma nim lju bavnim ve tinama. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. pomalo boja ljivo. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. za kojima sam udeo. vecnih zvezda i sazve da. a bila je i siroma nija u sitnim. kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. duhovnog brata Hermininog. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. pun lutanja i nesreca. mlade i nove.kada me ljubi u vrat ili uvo. ostalo ivo. I tako su u ovoj prvoj. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. Ponovo smo zaspali. koji je dotada dugo bio prazan. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. on ti je zahva lan to si lepu kasta. iz izvora ove ljubavne noci. veoma milo. pored svih razocaranja. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. prelepi cyet. kao vla no rascvetali vodeni cvetovi. procerdan delic puta do potpune propasti. duboko poverenje sve do onog dana kada se. i to mi kazuje on te voli. . Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. ose?am da me voli . svoje daleke. ubog i bez slika. vo dio je u odricanje i poricanje. Pojavila se i moja ena. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. I opet sam se probudio. Moj ivot je bio tegoban. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. svoje jadne prijateljice. Mirisavo i nezemalj ski. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno.

inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena. puti. glasom. itavo . Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. osetio sam miris genijalne. nije se i lo za novcicima. sa njenim narotim stasom. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli. ve? za zvezdama. imalo je svoj lik i soj. Sa culima kojima je bila obdarena. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. prvi put od vremena mog propadanja. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. Njen miris. to mi je i po lo za rukom. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. Moja du a je ponovo pocela da di e. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. nje nim bojama. Ovo vreme pre bala pod maskama. pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. pojedinih reci iz na eg razgovora. njenom kosom. za svaki pregib svojih linija. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo. Ali one noci me je.jezgro tog ivota bilo je plemenito. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama. blistavim oma. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te. Moja uciteljica igranja. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. njenim temperamentom. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. Hermina. moje o su ponovo progledale. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. pa cak i da saznam njenu adresu. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. otprilike tri nedelje. koju smo odredili za na e sastanke. bilo je veoma lepo. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. Marija nije imala obrazovanje.

ne treba da bude tako. ali me je Marija uveravala da ga je. mnogim mu karcima na ih krugova. Nije htela da uzima novaca od mene. jer nije bila po sa da njoj modi. esto nije imala vremena za mene. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. Uostalom. sve je to bilo glasono a. Moj sud o ovom veselom. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. modne i luksuzne stvarcice. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. na primer. lepeza nije bila lepeza. mnogostruko malo. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. odnosno veliko. carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. ve? su. esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. ali da je zatim bio napregnut. i kad sam joj. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. lagano obuzimao ljubavni ar.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. oru je i ratnicki poklic. mnogo sam naucio od Marije. o d ezsviracu. Rekao mi je. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna. ple menitih i melanholicnih ruku. Naucio sam pre svega da ove male igracke. detinjastom. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. koga je Marija mnogo volela. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. obdare novim culima za ljubav. na mansardi jedno g hotela u . od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. madije i dra i. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. O ovim stvarima. Uzmite laku lulu opijuma. kesica za novac nije bila kesica. dodu e. bio sam samo jedan od nekoliko njih. Ali je rado primala po klone. rede citavu noc. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. ali svakako je dugo stajala u radnji. da prefine ose?anja. raz ma enog i pasivnog. od prstena do kutije za cigarete. kao pomocu neke madije. o glumcu. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. o mnogim enama i devojkama. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. da o ive mrtvu okolinu i da je. sasvim oprav dano. lepo. a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. vrst. iza toga se verovatno krila Hermina. Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. to ne valja. bledih. kri jumcar. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. pametnom. mu evan i pun zahte va. cvet nije bio cvet. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin.

polo io me je Pablo na krevet. ali ona odlucno odbi. ja sam to osorno odbio. sastavljen od sadr ine triju bocica. Pojavio se u mom stanu. o nje nom nacinu smejanja. ali ga nije uvredilo. Iz radoznalosti. . veoma bednu po tkrovnicu. Kada mi se posle toga malo smucilo. esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. Uvek sami sebi stvarate te koce. a sada sam i ja ostao bez novaca. a i da bih sebe kaznio. i sve to brzo. ne no i strucno. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. Hari je odvi e moralan. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. Pablo. ramenima. U sobi je bila samo jedna stolica. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. po ao sam s njim do Agostina. Necete. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. vrelu od groz nice. dok je Marija drhtala od naslade. o njenim rukama. sedeci nepo micni. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. ako vam je to milije. predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. gospodine Hari? Dobro. ljubljenja i igranja. Pogledao me je sa aljivo. Neophodno mi je potreban.predgradu. i dajte mi novac ovako. A jedne veceri me je jo vi e iznenadio. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. kukovima. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. kada sam se veoma raspolo io. toliko lepo! Ali znam zamenu za to. jedva osetan poljubac. teta. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom. A zatim. ta se mo e! A bilo bi lepo. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. Nema ni prebijene pare. dao mi nekoliko kapi nekog leka i. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. kome je rastresao krevet. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. rekao je on. Pablo. vraticu vam ga. kao kakva dobra sestra nudilja. Nisam cuo va predlog. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu.

tako kao to te ja razumem ni Marija. ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. ve? je imala i ulaz nicu. A nedelje. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. odista. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. prijatelju. a ako ne. ne bi te poznao. ne to to ona ne bi razu mela. Da. Preda mnom su iskrsli novi. koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. Her mene. to je ne to drugo. Marija je cudesna. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej. Prili?no sam naucio da igram. kosu i put isto tako Ijubila. razocaran. ona e mi pomoci. uhvatio si lepu devojku. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. za. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. mo e da bude trajna i da je neplodna. A za sve to imam da zahvalim tebi. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. ali je uoci dom. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. To je nesreca. milovala i ispi tivala kao i moje. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. a da ono pravo tek ima da dode. Ona uspavljuje Stepskog . po sredni i slo eni odnosi i veze. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma. da je njene udove. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi. Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. Nemam ni ta protiv te sre. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. ali zadovoljs tako dobro. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. Svakako u moci da je poznam. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. Hermina. igranje ti godi. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. imao si sre. i ja sam. niti ma koja druga te nece razumeti.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. tvrdila je ona. Pa ipak verujem. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. kada se zapodenu neobican razgovor. koja zna vi e od drugih. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice.

Mogla sam da primim na sebe veliki udes. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. igranjem taroka i muzikom preko radija. I nju si mi ti poklonila. bio umetnik i mislilac. kafom i pletenjem carapa. bio si spreman na dela. Predodredeno mi je ba ono suprotno. da ivot nije herojski ep. da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. ali m lepo i dra esno. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. Hermina. Hari. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. jednu veru i zahtev. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. Lepo. svoje poznanike i susede. Ali to je bila glupa. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. ima li sada. i po to sam bila pomalo radoznala. Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot. nep da ti pomogne. Lepa. podem u smrt. koji je jo i sad u poteri za sam srecan. voleo i cenio kao lepo i sveto. medutim. sa junackim ulogama i ostalim. sebi priznao. taj je budala i Don Ki hot. sestra jednog genAja ili majka muce nika. mlada. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. novo patim. bio veoma nesrecan. A za to? A gu enje je nemila smrt. ko obo a va velike pesnike ili svece. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. u paramparcad. A ivot mi je. i tada sam videla. i to sam morao da priznam. ljubavnica jednog revolu cionara. kao i o na em zajednickom udesu. Ti si. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . da osetim ce nju. vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. sva tvoja vera Ne. a ako se on narugao mojim lepim snovima. a i ti to ve? zna . ono junacko i lepo. sve je postalo lodna nesreca.mina. tada mo e imati svakog dana. strepnje i o?ajan gao da ide ku. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. Stepski Vuce? Ne. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno. o tebi. nije tako. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. Oh. Mislila sam da ivot. da su moji snovi bili u pravu. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. eto. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. A po to sam imala dobre o i u i. Dakle. u stvari. Onda sam. Imam ne to veoma odavno znam. najzad. imam veliku radost i dragu utehu. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. Ona je cudesna. to tvoja sudbina? koju sam. osecao. tako sam mislila. da bu dem ena jednog kralja. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. ovek pun Hteo bih. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. uvek mora da bude u pravu. Tako sam i ja pro la. Ali sve to nije pomoglo. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. nisam stvoren za to. vedrog raspolo enja i me. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. ipak nije tako.

gradi. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. A mo da je uvek bilo tako. o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam. A i svejedno je. ili da najzad postane neka vrsta devojcure. crnoberzijanaca. povucen u sebe i o?ajan. Ali nama time nije pomo eno. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. i uspe no. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja. Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. Oborila je o i utonula u misli. Ko umesto ciguljanja tra i muziku. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina.. prijatelja. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. po hiljadu puta u pravu.. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. zadovoljan tako sitnim stvari ma. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. skidao kajmak. a umesto igre istinsku strast. Stepski Vuce. usamljen. kako pro log tako i buduceg. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si. svira. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. kod tebe duhovna ali je put bio isti. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju.. pozvao sam je ne no sestro. umesto novca du u. genijima. To ne zna niko. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. bogatija. Mocart ili plitki. sa svim herojima. cita. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. mora da se ma i no a za brijanje. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet . ne sme da bude kao to smo ti i ja. Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. rade za buduci rat. pa ipak mora da propadne . tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. mislim na Mocarta. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom. Vo e iz petnih ila. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro. Hermina. tvoje o?ajanje zbog rata. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad. velikim delima i ose?anjima. kelnera i bonviva na. umesto razonode radost..sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. kao i tvoje gnu anje prema politici. zbog nacina na koji se danas misli. Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna. dublja i ira. Tvoji zahtevi su odvi e visoki.

i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. Tamo ce ponovo naci svoga Getea. U pravu si rekao sam. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. za vreme propisanih kolskih godina. ona je stvar utelja po ko lama. Sveci su pravi ljudi. U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. Ne. Stepski Vuce. mlada braca Spasitelja. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. i uvek e biti. vecnost. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. Ni ta drugo? O da. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. Kristofera. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. i zato ceznemo za smrcu. greh kao i porok. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. tamo nas vuce strepnja na ih srca. Tebi e biti sme no. Misli na ime. To je carstvo s one strane vremena i varke. razume se da nisu. greh tako mo e da bude put ka svetosti. a ostalim. poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. radi se o slavi. Dakle. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. da sem vremena ne postoji jo i vecnost. svakim dobrim delom. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. jedini nam je voda ce nja za domom. da svet. Ni ta sem smrti. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom. a ja moje svece. ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. nije u pitanju slava. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. da bi deca bila nem zabavljena. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. Filipa od Ne rija i sve druge. Tamo je na e mesto. sa ce njom. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. a to je carstvo prvih ljudi. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. pravim ljudima da ne pripada ni ta. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. svoga Novalisa i Mocarta. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. tamo je na a domovina. a njih ozarene. snaga svakog istinskog ose?anja. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. Vuce.ne svrhe. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. Uvek je bilo tako. kao da smo . Oh Hari. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu.

zablude. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. obecala mi je bila Marija. pretvoreni u slike. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. poroke. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina. Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. Me utim. u kome nije postojalo vre me. veciti. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. Ali ovu noc. i kristalna vecnost.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. strasti i nesporazume. na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. Tek sada sam shvatio njegov smeh. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. njegov povratak ced nosti. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. vidovita. ali ona jo nije bila do la. u tome je bila stvar. Ona mi je bila potrebna. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. smeh besmrtnika. daleki. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem. sastojao se od same svetlosti i jasno e. koji ive u prostoru bez vremena. bo anski smeh. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. Oh. Da. cuo sam kako se besmrt nici smeju. . protala i udahnula pa mi ih vratila. toliko od davnina poznate. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. poslednju pre velikog bala. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. ponovno pretvaranje vremena u prostor. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. Taj smeh je bio bezvucan. koje je ona. u neku ruku. u sve mir. pa se probije u vecnost. U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. divlji urlik hiljadu nevolja.

cveticu moj mili. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. taj uskome an Ijudski roj. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. ubojstva. grc naslade. oti ao sam s njom u na u sobicu.pijan zanos to svest zaobruca. krvav dim sa pirova d elata. mota. da e biti princ iz bajke. rasplamsali bordel ukra ava. Ako te Hermina uzme. sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. i svakom se raspadne u kal. Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . dodir i udisanje stotine prefinjenih. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju. Te veceri bila je lep a. pro ima nas vasionski ed. gledamo. a e grehe. onog cudnog gorkoslatkog. iban stra cu i bivan strahom. pirata. vi e mi nece doci. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. splet ruku zelena a. Mo da e te uzeti ve? sutra. Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. dvostru kog raspolo enja. blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. Marija. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. oh. Zatim je do la Marija. brckanje u blagom. zaudara na trule i znoj. ta sutra je bal pod maskama. posled nji put. srca koja tuku neutolnom po udom. Dok gledamo mirno na va greh. Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. koje sam upoznao ka no. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. pohote. nepomican na je ivot vecni. u ivanje. Nemoj da nas usmrti oboje. koprcanje i jud neizrecni. va e strepnje i nade u spas. toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. dere. ravnodu ni i puni spokojstvu. hladan. divnih naslada. kao one noci uoci bala. pa se ispljuvava. prosjaka. zvezdan na je vecni smeh. za razlike oveka i ene. i posle vecere. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana. ne znamo za sate niti dane. smi lja novi rat dok pesme pi e. pro dire se. Zmaj nebeski sa nama se dru i. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. kri sunca oko nas. kao ovek u godinama.

tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. u susret provaliji. zatim. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. da tra im trenutne radosti. napetosti i sudbine. ko zna. jureci i propinjuci se kao upla en konj. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje. da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota. Kada sam uvece ustao. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. mr tav umoran. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. koga se ovek od uma mora cuvati. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje. dok sam na izgled plivao u sreci. odmah sam legao. ali nisam igrao. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. puna straha. moja du a se opra tala s Marijom. u susret padu. zabo ravio na Mariju. laka smrt nisu bili za mene. Nekada sam. ce nje i predanosti smrti. onaj slatki. pa sam se grcevito hvatao Marije. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. spremne da pokloni sebe. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . katkad su mi bile i prijatne. s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. Lak ivot. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana.je sve bilo puno znacaja. zamracio sam svoju spava?u sobu. ili posle njega. Od nje sam naucio da se jo jednom. ku. pre svr etka. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. dodu e. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana. Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. Mo da je to bio svr etak. ali i opori ukus zabranjenog voca. dirljivim ljubavnim sitnicama. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. laka ljubav. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. prepustim de tinjastoj igri povr ine. ali sam opet zaboravio na nju. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. a i strahom koji me je gu io. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem.

I dok sam jeo i pio. smrti eljnog. mila mi je bila prisnost. ispijao sam slade ot rove. Ovaj moderan ovek je odva an. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. topline i zavicajnosti. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. plodni ukus elza kog vina. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene. svetlo. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. raspolo enje postaje tako blago. vino i cigare bili ne to zabranjeno. cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. sa svim i svacim u ovoj prostoriji. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. mio mi je bio sve i. to mi je i Hermina preporucila. predao sam se mirisu dima i vina. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. S osmehom sam u ao u kafanicu. Sedeo sam spokojan. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. to se opra ta. kada su za mene gos tionice. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. odlican je t? soj. Meni je bilo svejedno. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. Kako nije trebalo da pratim damu. nisam bio moderan ovek. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. to je sve ovo predstavljalo za mene. hladan i krut. nosila ka smr ti. odlucio sam da potem onamo kasno. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. cak i svoju najvecu svetinju. svoj automobil. pa tako i mala. Lepo je opra tati se. Preporuci e mi i done e peceno pi lence. pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota.se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. nepoz nato i divno. eli to pre da zameni nekom boljom markom. zdrav. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. vredan. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam . Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. i zracku navike. mlado elza ko vino.

video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. uz uce ce velikog mno tva ljudi. stvoren u plemenite i svete svrhe. Iduci za decakom sa malim fenjerom. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake. ve? je. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film. koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. o tome su daci veronauke. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa. Do la je starica sa cve cem. prema svetu bonvivana i prema igranju. dvoraca. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. voltanskim koracima. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova. velicanstvenog pozori nog Mojsija. d inovski plakati. koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi. sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. prepune prostorije. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. postavlja zlatno tele. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. Video sam Mojsija. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. dok za to vreme njegov nedostojni narod. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. mogli dugo da raspravljaju. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. ka mila. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. kako. Film je bio jedan od onih koji. Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. predajuci se pomalo estokim u ivanjima. za placene ulaznice . konja. neku odvratnost prema ula enju u velike. sa dugim tapom. izvestan unutra nji otpor i smetnju. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona.mu otkupio aku kestenova. po navici. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. na podno ju brega. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici. navodno.

poslovni ljudi i. jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem. cim mi mete dosadi. novinari. potonu i svi ostali ljudi. kao mi danas. trebalo je da tada. pustio da me guraju. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac. Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. u svim dvoranama se igralo. da bi se sprecila ova gadost. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. onako trezan i boja ljiv. No en mno tvom. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. igrankom. Sve se skupilo ovde. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. pa sam se bacio na najbli u stolicu. razume se. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. naucnici. neprijatno pojacali. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. vesele slike naj mla ih umetnika. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. cak i u suterenu. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. sem Egipca na i Jevreja. Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. na protiv. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom. koju nisam hteo da priznam. tako da sam.prikazuju svete price. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban. ve? su se. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. vr telo mi se u glavi. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. stizao sam u razne prostorije. Na zidovima su visile drecave. cutke sam odbio neko . o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. misleci na Herminu. prividnom polu smrcu. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. Bo e moj. Ni kome se nisam odazvao. video kako promicu groteskne prilike maski. umetnici. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. pa sam. kikotanjem i jurnjavom. umiru ovom jezivom. kroz barove. svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. medu same nepoznate osobe. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. muzikom. a kada sam dobio svoj broj. po ao sam da ih tra im. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. upao u gomilu maski. bilo mi je toplo.

gipkih nogu. necitkim. HERMINA JE U PAKLU. uskiptelo veselje. da ucest vuje u igri tako sam ja.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. Sitnim. POcEV OD cETIRI asA. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao. vracanje stepskom vuku. Dok sam ja. Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele. Do ao sam u najboljoj nameri. posle kratke ukocenosti i tuposti. Jedna panska . vrteo broj medu prstima. bezvoljan i star. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. brujanje muzike. gipko. koji e mi Hermina te ko oprostiti. bio mi je odvratan gusti. Sve se zaverilo protiv mene. takt igre i sjaj u arenih oju. Ali nisam mogao drukcije. nalazio sam se na pogre nom mestu. parfemom zasiceni vazduh. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. hitri mom ic je ve? nestao. vrtlog boja. od koje sam malopre pobegao umoran. i bila je u pravu. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. pljosnati broj. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. zanos stotine Ijudi. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. doviknula mi je jedna od njih. a bucno. Evo. primiv i ga mehanicki. Bio je to poraz. crveno uti davo. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika. ponela me je i uljulj kivala toplota. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. mo e da uzme moj i pru i mi ga. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. Nije ovo bilo za mene. miris enskih ramena. ali ovde nisam mogao da se razveselim. i svaki put sam napipao okrugli. poneo me je smeh. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. dru e. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. o ivi i ponovo pocinje da se kre. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina. ose tio sam da je vazduh pun cari. a sada ga nije bilo. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. Stari namcor. pokrenut magi?nom icom. Sada sam stajao ispred prozorcica.

. na zidovima crnim kao gar. Igra se zavr ila. ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. gorele drecave zloslutne svetiljke. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. bila je to sudbina. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. Hermina me je zvala. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. Hari. Vreva igraca pritisla me je uza zid. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. pravo u pa kao. Hermina. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. niz stepenice. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. neke su mi se nasme ile. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. Oh. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. a orkestar davola svirao je groznicavo. vrsto sam je stegao. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. dok sam pio. On se nasme io. d oci e Hermina i os lovice me. ali niko nije do ao. vecina njih jo je bila pod maskama. Odmah sam pomislila. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama. I ve? smo zaigrali. koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. koji je bio stisnut u jed nom uglu male. Zbogom. Ona se opra tala. pomislio sam. Bio je to rastanak. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. i tek u poljupcusam poznao Mariju. ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se. osta mi u dragoj uspomeni. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. eto. cudesno male. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. Tamo su. a u igri smo pro li pored Pabla. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom. gle dao sam profil mladog oveka. Ona je u paklu. ali nijedna od njih nije bila Her mina. Marija. Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. niske prostorije. Je li to kostim. spojenih usana. cudesno ne ne. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. a tada mi je sinula misao pa to je Her man. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti. njeno pa metno lice njene ruke. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. jesen. Ali rado u poneti jedan poljubac. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. Ali sada si ti na redu. Potrcao sam dalje. neobicno i bledo. Clti ao sam preko do bara. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti.

Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. kako culno tako i duhovno. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. dra ima Lezbosa. cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. askali i pili ampanjac. Videli smo jednu veoma lepu. mome i svome. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. nisam mogao da igram s njom. na izgled. askala lako i du hovito. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog. obuhvatala me je pogledima. a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e . Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. podlegao sam njenoj ari. pu ila je cigarete. a ona. Nastupili smo kao su parnici. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu.To i ucinismo. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. Sve je bilo kao u bajci. vec kao ena. sedeci na svojim visokim barskim stolicama. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. citava ova zvucima za sicena ku?a. neko vreme bismo pratili istu enu. uop te nije trudila da to postigne. jedan dublji znacaj. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. iako se ona. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska. Ne dodirujuci je. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. sve je ovo bila igra i simbol. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. esto sa malo podsmeha. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. Po to je nosila mu ko odelo. carobne ptice sletale su sa granja. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. o godinama pre polne zrelosti. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. ali iz svega je zra cio Eros. Ona mi je pokazivala ene.

bubnjar i bend ista ocarani. kada bi ovaj. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. Veceras si bio tako glup i dosadan. sa . njihov osmeh bio je i moj.da te pozna. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. Igrao sam bez pre stanka. uz istu mu ziku kao i ja. ali nisam dr ao u rukama samo nju. nisam im bio tud. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. ove blagoslovene noci. svi su bili zadojeni i opijeni njime. kao u ekstazi. Herman. bilo je to poznato svakoj slu avci. igrao sam svaku igru. Igrao sam sa ovom ili onom enom. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. Ali danas. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu. koje su plivale u istoj igri. bla en u zanosu sviranja u orkestru. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. iako sam nekada. svima sam pripadao ja. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. sa svakom enom na koju bih nai ao. a moje njihovo. Ja vi e nisam bio ja. svi smo jedni u drugima imali udela. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. oslobodenog samoga sebe. ciji sam miris udisao. do ivljavanje uniomistike radosti. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. i one koje ni kada nisam ucio. kako kod pijanih regruta i morna ra. zracio sam i s ovim osmehom. A tu su dolazili i mu karci. ritma. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. nasme eni mladic. ili kada bih posnatrao kako su dirigent. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. njihovo osvajanje bilo je i moje. ja. a mo da i du e. stepski vuk Hari. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. voleo ih. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. kao ni oni meni. Mislila je da me je sada osvojila. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. muzike. na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. esto sam slu ao kako se o tome govori. pli vao sam i s u dubokoj. ve? sve ene u toj is toj dvorani. udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. vina i culne radosti. Igrao sam bez prestanka dva asa. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. lebdeo nad svojim saksofonom. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning.

arena opojnost. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. dok su do mene dopirali mirisi. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. to je bivala be nja. Bila je to Hermina. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti. pomislio sam u taj mah. Vi e nisu postojale misli. kao i iz misli. divljacki i bla eno u taktu Jirninga. popeo se na stolicu i. Na e usne se sastavi e vre i lo. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. za arenim licima. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. sav srecan. trgnuv i se za trenutak. nisam smeo da igram. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. Isto tako nisam primetio da se zabava. Po to sa Herminom. mladicem. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. i ja sam poznao vrstu bradu. poznao sam. u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. i ramena. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. Izgubio sam bio ose?anje vremena. ili dete. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. bio vedar i srecan. ruke. videlo da je vreme ve? poodmaklo. es toko je dunuo u svoj rog. priljubi se za tre . lepu. Uto odjednom spazih. duvao punih obraza. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. Ah. laktove i ruke. celo njeno telo. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. Dok se na svima ostalima. uzdasi i reci. malo na mirisala i napuderisala. raspaljivala tuda lica. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. A kada me je Pablo video onako ozarenog. grudi i ko lena. sve do kolena. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. dok su me pozdravljale tude o. sa cvetnim mladim e nama. smejao sam se. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. sto jeci na njoj. jednom sam ipak i ja bio srecan. kao da sam brat Pablov. zajedno s instrumentom. njena kosa dodi rivala je moj obraz. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. usne. presvukla se. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. nji uci se pri tom. zvu ci. po njihovim crvenim.veoma mladim devojkama. I odjednom. neka bude sa mnom ta mu drago. obrazi. zbija na sve u i prostor. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. a ne vi e Herman. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. raspaljujuci se sve vi e. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene. dotle je crna Pjereta.

a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su. smeh. A ona mi se podala u igri. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. jo malopre tako zagrejani. kao kakav osmeh. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. osecao sam kako me s . i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. A tada smo svi odjednom osetili jutro. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. Stajali smo i gledali se. osmehujuci se. Sve ene ove groznicave noci. a od njega se pru ala tanana. sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. u urbanom hukom automobil skih motora. vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. na e ruke su se umorno spustile. jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. pa ipak hladan i neumoljiv. njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. naslutili umor koji je nailazio. dok je flautista. Dugo je trajala ova svadbena igra. te su svirali jo . par stisnut uz par. Nas dvoje smo stajali i gledali se. u svoje kapute i podizali okovratnike. pa smo se slepo. Hermina je stajala bleda. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. poslednji u dvorani. neobicno jasan. kao i ruke duvaca i violinista. svirali sve su manutije. beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . A onda mi smo jo stajali zagrljeni. po slednji u celoj ku. sve one sa kojima sam ig rao. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. dvoranom je prostrujao hladan vazduh. Za trenutak sam se probudio i otreznio. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. pome an sa neprijatnom. duvaci su spu tali svoje inst rumente. kako se razbi neko staklo. Kada je muzika prestala da svira. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. u mlaz svetlosti. Dvatri puta je muzika malaksavala. ugledali bledu svetlost iza zavesa. u poljupcu i osmehu. trepcuci umornim kapcima. Pripadao sam joj. u pogledu.nutak po udno i podatno uza me. klavirista se odmicao od klavira. vedar i svetao. osetili skori kraj u ivanja. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. pa ipak jeziv i tud. svirali sve br e. prvi vio linista odrecno mahao glavom. koracali smo kao sumanuti. kao satkan od kristala i leda. poja vile su se sluge u kaputima. ostali smo zagrljeni. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh. lupali nogama. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. i ta mala.

gledali smo jedno u drugo. iznad cije su se ivice ocrtavali. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. On nam dade znak i mi podosmo za njim. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di. Ulaz samo za ludake. Uto se na vratima pojavi Pablo. sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. video kako mi ruke.leda savladuje stra an umor. Ali to je odmah pro lo. iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. ali su blistave crne o sve to izbrisale. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu. radosnim oma. sme nu bocu. One su tako izbrisale stvarnost. je dan Herminin pogled ugasio je sve. gledajuci u nas blistavim. a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. On. a na vratima mi tiho re Brate Hari. Pred njenim po gledom.razredene stvarnosti. Oh da. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. a mogle su i da opcine. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori. a mene s leve strane. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne. Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. odvratno vla no i mlako. Herminu s desne. Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. Prijatelji. pozivam vas na malu zabavu. izgubljena pla ljiva pti ca. bio sam spreman. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. neobicno sparu eni i pepljasti. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. u razredenom vazduhu. u sloju veoma. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. koga nikada nisam cuo da govori povezano. Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. na koje smo seli. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. a cena je razum. svirac. Klimnuh glavom u znak odobravanja. Ocarani. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. crvene i nabreklih vena. uzeo je kutiju od egzotic . o kojoj ve? odavno sanja. okrug loj prostoriji. osecao sam svoje zno javo odelo. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. koje su u stvari bile kao o u ivotinje.

Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. napunio je sve tri ca e. zavaliv i se na stolici. Sedeli smo tako. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu. u svet u kome ne postoji vre me. Sada smo sve troje. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. Pablo je. pod streka i kljuca. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite. boja ljivim o ma. pomalo rasplinutu i maglovitu. i to je sve. Ucinite to. jezivu. tac no u sredini. to veceras mogu da vas malo ugostim. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. Jeste li saglasni? Digli smo se. pove cu vas do svoje panorame. lagano pu ili svoje cigarete. oma as zlim as tu no usplamtelim. dragi Hari. izvadio iz kutije tri tanke. spustiv i opet ogledalo u d ep. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama. koji je gledao izgubljeno i zastra eno. lagano pijuckajuci iz svojih ca a. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. Poluoblikovani. ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce. stremili ste za tim da odete odavde. lepog vuka. osetili smo kako postajemo laki i ve seli. ja vas na to pozi vam.. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali. sme eci se. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa. i pokazati vam svoje malo pozori te. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. ogledal ce u ruci.nog arenog drveta. i ao pred nama. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . pu ili pomalo i. Vama je poznato gde se on krije. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. Vidite. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. pla ljivog. duge ute cigarete. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go. dragi prijatelju. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. ciji je dim bio gust kao tamjan..odgovarala. i ja ugledah.

u kome se trzao Harivuk. a Hermini desna. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. dragi prijatelju. Za trenutak je du boko. Ona je zatvor u kome sedite. rasprava o stepskom vuku. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. ovaj lik u og ledalu. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. strujao vucji lik.veselo pozori te. deset. boreci se. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. kroz koji je. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. stupili u pozori te. posmatrate sa iskrenim smehom. ili stotinu. jer je to opet bio onaj vedri. oslobodenje od stvarnosti. nadam se. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. Hari. kao to je to obicaj. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. gde ce vam. eleo bih da prvo uvedem Harija. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. tiho. i to ovako izvr icete jedno malo. treba da naucite da se smejete. u skali od svega nekoliko tonova. Vama. Hermina nest de desno. po elji. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. ali oni su me estoko pro imali. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju. ovakvi kakvi ste. ili hiljadu. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili. . Izbrisamo sada. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. Dovoljno je da ovu sliku. Hermina. Lep je to kabinet slika. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. u svako doba stajati na raspolaganju. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. I kada biste vi. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. Molim te. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. Hari. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. Ovde se nalazite u koli humora. dragi prijatelju. maglovitog Harija. Dobro sam pogledao u ogledalce. Tako. ali i bolno. na ce nju za domom i kajanje. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava. Pri tom se glasno nasmejao. prividno sa moubistvo. Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. ogledalce u ruci. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. to olak ati. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti. idi za sada iza zavese.

a onda su nestali. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no. dobro odevenih i pocepanih. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. o Mocartu. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. ozbiljnih i veselih. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. A jedan. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. elegantan momak. bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. nego dva na zidu. nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. pa prsnuh u neobuz dan smeh. Pablo. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. a i sasvim nagih. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . dragi moj. Hari. Platonu i Ge teu. a iz njega se izdvojio drugi lik. Odli?no si se smejao. neki opet sasvim mladi. zagrlio ga i otrcao s njim. veselu ceremoniju. mlad. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. neki stariji. rastrcali se na sve strane. bezbroj Harija. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. ose?anje olak anja ovek odahne. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. Jedan od njih. k?joj nisam mogao da odolim. U njemu sam video sebe. Jer. hrapava i nepro zirna. No tek to sam ga poznao. mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. sme nim pokre tima. levo i desno. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina. prirodno. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. decaci. raspao se. dostojanstvenih i sme nih. odbaci parce stakla. aci. koji mi se rla . nasmejana lica. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. ovde su samo slike. ali neobicno raspolo enog. deseti. o Gluku. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim. No tebi je poznata stara.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. smejuci se. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. mangupcici i deca. vedra. u du binu ogledala i van ogledala. elavih i sa dugim uvojcima. dvadeseti. bacio se nasmejan Pablu na gru di. Tako. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. a ne stvarnost. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. neki prastari. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. Mutni lik u ogledalu se tr e. Odbacio si naocare svoje li?nosti. pa treci. postala je siva. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. A ako ti posle jo bude stalo do toga. mladici.

stajao as pred jed nim as pred drugim. polje. Ulicama su jurili antomobili. da bi opet mogla da nice trava. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. lepo odevene i na mirisane bogata e. potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. u osnovi o tricama. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. poseda. kulture i pravde. bojama i slicnim. U tom asu upao saI. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis.roto svideo. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova.n medu bucan i uzbuden svet. delimicno ok lopljeni automobili. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. estok. koji pomocu ma ina piju krv os talima. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. vanredno stilizo vani. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora. ve? u kome je svako kome je vaz . koji su gonili pe ake. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. sjajni. a protiv ma ina. potok i mocvaru. i da najzad premlati i pobije debele. manje detinjastim bojama. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali. iskrivljenih i upola izgorelih automobila. divno naslikani. duboko ubeden. Besomucni. izgleda. gazili ih i mrvili. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. ve? odavno pripremljena. Nestao je i Pablo. nasuprot tome. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao. pun cara. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. a. lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. dr avnim granicama. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza. o zastavama. odavno ocekiva na. opet. bili su u pravu i ja sam. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. upozo ravali su. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. livadu. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. u ne nijtm. repub lici. rada. Dru gi plakati. mamac i obecanje. svuda je bilo i oborenih. ka lju i davolski frkcu. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje.

vozili smo se zelenim. dospeli usred ogromne planine. mirnim predelom milje i milje daleko. povezli u grad i dalje u predgrade. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma. hitro kao majmun skocio je u kola. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju. sakrismo u osmatracnicu.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije. pi tolje i san duke s municijom. sada je rat. Tek to smo se malo rashladili da . Tu smo se za ustavili na nekom glatkom. a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. ble tavom drumu koji je. navodno. to je pitanje ukusa. penjuci se la gano. sada zna . a zatim se. sasvim svejedno. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija. kroz ki u. civilizovanog sveta. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav. ta. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao. Hajde. razmislimo o tome u polju. a i u meni samom se ti crveni. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. Veoma lep. Gustav se glasno nasmeja. srecom. razume se. cekaj. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. eto. vedro i iskreno. U njoj smo na li pu ke. smejuci se ni ta manje. i ja radosno podoh za njim. svetlucavog jezera. a zatim smo. Video sam kako se svi ma. koja nam se veoma dopala. duboko odahnuv i. ovde lome razne osovine Haricu moj. Ali ne. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. iako je to u osnovi. Stoko glupava. dok je oko nas pra talo. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. On mi mahnu. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret.metaka i pored mnogih obore nih kola. prvo velikom ravnicom. a zatim smo se satanskom brzinom. mladicu. nema vi e teologije. jer se. Gustave. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu. izdrdala su kola. Eh. Lep kraj rekoh. ali. Bo e moj. sasvim kao nekada u deca tvu. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. nekada naj neobuzdaniji. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. prikljucio sam se borbi. Radostan. Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja.

a ime nije va no. le ali ispod kola. a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. Ovaj svet mora da propadne. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. nemi. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. zapi ta sa krivine. Oni su ubogi davoli kao i mi.i smestili u lovackoj zasedi. ljudi su. Ona je bila odvi e upla ena. tako da su jo dugo krkljala u bunju. kola odjuri e dalje. delimicno iz gorelih odela. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. Veoma aljivo re Gustav. pravo u vozacevu plavu kapu. ve? su nailazila druga kola. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. Izgorela je veoma brzo. Ja sam ve? bio nani anio. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala. Udesili smo ih! likovao je Gustav. ofer se trgnuo i klonuo. ali se ni ta nije micalo. sledeci primere velikih uzora. iako bleda i drhcuci celim telom. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. koja su. Bilo je neobicno zanimljivo. pro muklo i vlastoljubivo. tihim treskom. tockovima okrenutih nebu. kao uhvaceni u zamku. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. ovek klonu. Moramo da side mo i oslobodimo drum. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo. u am bis. cekali smo. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. a zatim dahcuci os tao da le i. na jastu cima. kada smo ve? izigravali razbojnike. a jedna lepu kasta. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu. Ali hajde. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. Fordova kola re Gustav. bili cucureni njih troje ili cetvoro. . Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. kola su odskocila na strmoj ste ni. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. Bo e moj. odskoci e. bilo mi ga je u stvari ao. u njima su. preko ivice druma. preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma. i okinuh obarac. ko zna. a i mi s njim. Sledeca uzimam ja na ni an. survala se i pala na drum. udari e o stenje. kao da je si la s uma. uz buku motora. Ali uto je Gustav ve? opalio. sirena luksuznih kola. mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. bilo je mo da bolje i lep e da. svetlo plavi veo. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid.

Dozvolite. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma. sad e biti dovoljno vazduha. danas vi e nije. To mi je bila slu ba. bilo bi mi ao ove mlade.On ucuta i skupi usne. Kako god elite. Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. Bio je to gospodin kratke sede kose. Dopustite mi jo jedno pitanje. Mi sada uni tavamo sve automobile. ve? radi zabave. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. ona je moja stenografkinja. Vr io sam svoju du nost. I va e pu ke? I one e doci na red. istina. gospodine vi i dr avni tu ioce. jer emo kola uni titi. cekajte! re Gustav uctivo. Zar ne? Tako je. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen. i vi ubijate. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. koja mu se zalepi za bradu. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. Pojam du nos ti. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. ta?no. stari gospodine. nije mi poznat. Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. vecinom uboge davole. bolje reci. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. Na primer. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. Ali izi e samo malo krvi. ose?am da u uskoro umreti. kao da hoce da pljune. Za neke je svakako teta. Mi smo terali normalnom brzinom. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi. Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. jer mu je iz usta curila krv. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. moje je ime Gustav. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. Ono to je juce bilo normalno. ukoliko jo budemo imali vremena. A sada molim vas izidite iz kola. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim.. Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. Vi ste dr avni tu ilac. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni.E. sada vi e nije. bio sam profesor . Ali mi ne ubijamo po du nosti. Utoliko bolje. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene. a i os tale ma ine. Vi sami preuzeli ste istu du nost. E. isuvi e velika.

opet moram da ubijam. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. Molim vas vr ite va u du nost. Po to me je majka rodila. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. preporucivali. dakle. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. Mi smo. Gospodice. Dobro je re on. Umete li da se pentrate. da ubijam. re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. kriv sam. Izlazite! komandova Gustav. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. da placam porz za naoru anje. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. koja. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. Oni odgovori e da nije. Napred. gospodine kolega. rado u u tome pomoci. znam za krivicu mo da je to isto. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu. Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. ali stade neo tecen. gospodice? Da? E hajde. a sada treba malo da po urimo.teologije. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. U tome nije uspeo ba sjajno. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. da postanem vojnik. Povukosmo devojku malo u stranu. osuden da ivim. vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. zatucani svet ode u parampar ad. Gustav komandova i oni krenu e. Gospodici je gore pozlilo. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. pa i sam u rado pro pasti. kolege. i saop ti nam da se zove Dora. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. kao nekada u ratu. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. pomirio sam se sa krivicom. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. on je te ko povreden. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e . ali se nazirala dobra vo lja. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. Osim toga.

i pored toga. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. Kola stado e da krivudaju. pametno. zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom. Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. Zabu anti! smejao se Gustav. Posle toga je vec bilo bolje. Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. Doro. Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. Slika oveka. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. Da. neobicno razumni. i jedni i drugi. dabome. Ranije se to nije toliko zapa alo. govori . koji su. Ne znam rekao je Gustav. ima odvi e ljudi na svetu. pa ce nas ucmekati. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. on e vam biti prijatelj. ali. Svejedno je na cijoj smo strani. to to radimo verovatno je ludo. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. nekada visok ideal. ali u su tini ipak cinimo ono to valja. skrenu e prema ogradi. ili emo i sami uzeti jedna kola. Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. Policija i tome sli?no vi e ne postoji. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. primecuje. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. to to mi sada ovde radimo nije razumno. Gustav. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. Ja sam za to da ostanemo ovde. eto. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. smejuci se.vo nju. A mo da si cak pomalo i u pravu. detinjarija je. Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. pocinje da se pre tvara u kli e. sada se. jer ga tako naivno upro cuju. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. Mo emo da biramo. ali je. Dole su se opet nalazila jedna kola. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. Razume se. Naide jedan auto i smesta se sru i. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao. Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. Da. Ali sada. Doro. ubijajuci vozaca jednim metkom. treba da imamo metaka u cevi. drum je bio za . odgovori Mladicu. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. zacudo. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. verovatno dobro i nu no. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas.

buljio oma uz i niz drum. Spremali smo se za silazak. rid ovek. sve ovo na e. Onda ga mi ubismo sa dva metka. Svuda. I ao je spokojno svojim putem. pocela su da zvone zvona. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. u gradu koji je goreo. delanje unilo nam se glupo i odvratno. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. Idite. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me. na bezbroj vrata. sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled. hvale dostojno i nu no. Pih. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. uzbudeno i sa stravom. culi smo pu karanje. poljubio sam je u koleno.krcen. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova. ispio bocu do dna. tolika krv! Stideli smo se. Jedan od pre ivelih. Ali s u. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. Moramo li svi da umremo? upitala je. gojazan. a za tim veselo po ao dalje. povukao iz boce. Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. Zar vi niste gladni. Dora je malo otplakala. ugledao na e skrovi te. Dodo e jo dvoja kola. jeo ne to to je izvukao iz d epa. stisnuv i suncobran pod pa zuho. ja ne bih mogao. umotano u staniol. do davola. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno. to isto ose ali i neki generali u ratu. pa je spokojno seo na ogradu. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. verovatno se bio ra irio glas da je opasan. video upropa cene automobile. be somucno je mlatarao pored olupine. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . Zatim drum ostade pust i prazan. uzbuden lovackom pustolovinom. stao da nju ka oko njih. navodno.. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom. koja uni tismo. Nijedan od nas joj nije odgovorio. bolj evici? Dole.. Ona se glasno na smejala.

Jeste li vi Pablo? upitao sam. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. smatra se ludo cu. sjajne oci. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. molim. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. Ja sam ahovski ig rac. a imao je i iste tamne. Ja sam niko izjavio je on Ijubazno. a oni su.. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu. u Mojih figura?. sedeo na zemlji jedan ovek. Bez figura ne mogu da igram. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu. Figura u koje se. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile. medutim. naravno. kako ste videli.. nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi. raspala va a ta kozvana li?nost. tiha prostorija. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. u njoj jena istocnjacki nacin. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. neizlecivo ludi. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . do ivotni red. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura. Nauka je utoliko u pravu to se.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. Ali figure su sada bile veoma sitne. bez izvesnog reda i grupisanja. Docekala me je polumracna. Pri tom je govorio jednoli?no.

Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. gospodine. sve su ocigledno pripadale istom svetu. gde je tegoban. cak su i naucnici to donekle shvatili. citavu vecnost. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota. tako i mi od figura na eg Ja. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj. ali su ton i fempo bili izmenjeni. od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. da sklapa sporazume i bije bitke. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. sna ne i ne ne. da u tamo odmah sesti na pod i satima. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva. bile istog porekla. mladice decu. isti materijal od koga je napravljena. na primer. uzmite va e figurice. sa vecno novim situacijama. od istih figura sastavio sasvim novu igru. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. brzo ih je poredao na tablu za igru. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. prijateljstvu i protivni tvu. borbi. rastavljenog na delove. Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. ene. izgradujemo uvek nove gru pe. I tako je mudri graditelj od likova. hitre i nezgrapne figgure. okruglom . kao umetnik probirac. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. strpav i figu rice u d ep. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. Gledajte! Svojim tihim. divnoj knji ici. u igri. drage figurice koja je neko vreme. pametnim prstima dohvatio je moje likove. kvareci vam igru. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. u stvari. kako je izgledalo. drugim odnosima i prepletanjem. Od sirote. da se medu sobom osvaja. tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te. sa drukci jim grupisanjem. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. od kojih je sva ki bio deo mene. pa je zami ljeno. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. elim vam prijatan pro vod. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. Evo. igrati se figuricama.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. igra i bori. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. a onda ih je skupio na gomilu. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. sve vedre i tu ne. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. stvarajuci jedan svet u malom. sve starce. to se. da se eni i mno i. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. sa novim igrama i uzbudenjima. Pomislio sam.mom koji nazivamo umetnost izgradnje.

glad pola. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. novo i istinsko. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. moja ma ta bila je puna umetnickih snova. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. Ono to sam malocas radio i mis lio. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. razjedajuca slutnja culne naslade. onaj vreli ivi pla men. bilo je mlado. odmah po ulasku u pozori te. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. zvucalo i mirisalo tako zanosno. ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. cudnovato kao u bajci. a sve je ovo izgledalo. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. Oh. udnja i ce nja starog oveka. ali koji je i pored velikih brcina. pesnickim ca . Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije.hodniku pozori ta. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. i ono to sam osecao u sebi. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. Jo pre jednog asa. pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. mucno su mi stezale srce. atmosfera mog decackog i mladickog doba. struje. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. glava mi je bila puna la tinskog. grckog i lepih stihova. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. Sada sam opet bio mlad. iz na pu tene stvarnosti. onu ce nju koja me je silno vukla. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo. pa ipak potajno slatko. lepog. ali strahovito mr a vog vuka. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. odvukle su me opet dalje. jace od mene. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. prepuno. ropski pla ljivog pogleda. koji se pra vio veoma va an. gnusno. koja me je odvajala od siroma ne pozornice. kao to sam nekada video svet u najpunijim.

pa je lagano. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. lepa. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. a Roza. gledao sam njenu kosu. Tadas sam lepu devojku. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. neznane slasti. Tako je bilo nekada. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. tako me je. strepnje i patnje. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. jedno nedeljno po podne u rano prolece. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam. sve je opet bilo tu. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . uzdignute glave. otkinuo mlad. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. jedne nedelje pre trideset i pet godina. Stajao sam na bre ulj ku. igrajuci se. Osetiv i opori. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. gledao sa i cekivanjem punim strepnje. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. uprkos strahu i mori. ucinio sam ovog puta. koja je. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. naslutio sam enu. martovski vetar i miris napupelog li a. Mo da to . produ ila put. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. a ja sam dr htavom rukom. i poceo da ga grickam. otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. obavijena hiljadama ljubavnih elja. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. sigurna u sebe i nadmocna. Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda. nepojmljive zaplete. vetar se poigravao mojom kosom. sama i obuzeta snovima. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. miri ljavogorki ukus.sovima moje prve mladosti. a zatim sam. podigla o i poznala me. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. koja se ubrzo pri brala. stavio zeleni listic medu usne. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. lepa devojko. koja je bila upletena u dve debele vitice. gledajuci ovu devojku. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. Toliko te volim. Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. Roza i njenja smeda kosa. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io.

da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. zvezde jo zanosnije. Ali sada je gre ka bila ispravljena. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. Stajali smo. jer nisam smeo da je pra tim. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. seli na travu ja sam je milovao po ruci. a ja sam le ao tamo gore. daleko od nje. koja je tekla kao kak va reka. ali duh ovde nije bio potreban. ali medu nama je postojala veza. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. preko mosta. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. me u nama je lebdela jedna tajna. a kada je jorgovan poceo da cveta. Roza re da mora ku. tako da smo morali da stanemo. dr eci se i dalje za ruke. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. neiskazano srecni. ali sve je bilo na e. ali . jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. ali to nisam re kao.nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. Znao sam kada je stigla ku svog oca. ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo. pa je i to bito sasvim dovoljno. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. a zatim je rekla Zdravo. a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. ali smo bili neizmerno srecni. pored ba tenskih ograda. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni. Tako sam. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. Roza je zastala. sve je bilo drugacije i dobro. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili. i sa svakim boja ljivim dodirom. zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo. na stenama. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. sunce je zasjalo jo vrelije. gde se kretala po sobama. Hari. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. lica okrenuta prema do lini. pa smo se veoma rastu ili. pocev od Roze i ljubicica. zbog cega emo se kasnije i uzeti. dahtali. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. svakom nezrelom ljubavnom recju.

elje. tam ni cvetovi koji brzo venu. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna. dozivao glas pola. sva ka je ljubila. i ona je znala necuvene stvari. morao sam da se penjem stepenik po stepenik. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje. da ini ne smeta mislilac. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. morao sam da izgubim Irmgard. Svaka je imala svoju tajnu. mamila belina devojacke puti. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. staklas tog osmeha. da me ne potiskuje pesnik. ne ni cvetovi. svi vi lepi cvetovi. a i mnoge patnje. Ido i Loro. ali me je naucila nesluce nim. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. pod. ustreptala slast. a zatim me je odnosila dalje. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram.ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. A glatka. mnoge culne naslade. mene bacala k njima. Oku ao sam mnoge ljuba vi. sva ka na svoj nacin. snovi. ivi plameni cvetovi. Svaka je bila moja. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan. da mnogo do i vim. fantasta i moralista. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. pa i Anu. Ida da ljubim. mnoge zaple te. tiha Kineskinja iz marseljske luke. cedni. svaka je na svoj nacin bila bestidna. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. kao gar crne kose i vla nih oju. toplo sa njarenje. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. da me ne muci stepski vuk. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. . ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu. Do lazile su i odlazile. ni hiljaditi delic. uzbudivao pogled neke ene. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. zalizane. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri . i sve to sam propustio nadoknadio sam. sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. svaka je mirisala na svoj kontinent. mnogo naucim. Ne. mnoge sre. Oh. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. struja ih je dovodila k meni. treperavim granama bresta. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci.

o?ajavajuci. stajao je mirno. pored vina i jela. U og . u mogucnostima i zavodljivosti. li en ljubavi. njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre. Figurica vi e nije bilo. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. opasnosti i iznenadenja. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo. U ogledalu je stajao. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. ogroman. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . Skoro sam ih sve propustio i izbegao. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. na stotine njih. Reka me je izbacila na kopno. njoj je pripadao ceo ivot Oh. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. a istovremeno mi se vratila i svest. predavao im se. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. Neiscrpno me je okru avao svet vrata. natpisa i magicnih ogledala. pre kinuv i ljubavnu bajku. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja. otvarao im vrata. visok kao ja. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka.bilo je to razigrano. odjednom je sve stajalo pre da mnom. malo se nasmejao. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce. Sada sam ih video. duboko iskLsan. ranija. ali je ta namera namah izbledela. kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. naoru an i z asicen sazna njem. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. a i druga. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. mudar. zreo za Herminu. tih. Trepcuci je gledao u mene. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. Bio sam lud. prolazio pored vrata. Smrtno upla en trcao sam hodnikom. pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. mogu is kazati. puno cari. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio. nem. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. Li en sopstvene volje. detinjasto plivanje u reci polo va. moj na izgled tako bedan. jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. divan stepski vuk. ivot stepskog vuka.

Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona. nazirale se planine i morske obale. roden iz bo anskog humora. Muzika je brujala i dalje. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. a i muzika nije lo a. do li su jo ubert. U poslednjem inu Don uana. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan.ledalu sam stajao ja. smeh koji ljudi ne mogu cuti. Dabome. Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. Odlicna scena. naravno. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. prode pored mene smejuci se. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. Dolazi re onaj drugi. po kome su lebdele magle i oblaci. maestro oh da. od besmrtnika. Ali sve to. ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. prestao da se bavim tim za natom. ali to e jo dugo da potraje. lagano se pribli i jednim vratima lo e. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. odvratno bled. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. Mocart je stajao kraj ivice lo e. i evo. otvori ih i ude a ja udoh za njim. li en svih igara. beskonacno kao svemir. Podigao je ruke kao da diriguje. Iz gledao je tu an i beznade an. pun udnje za bo gom moje mladosti. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu. siva lica. Tada se iza mene razle e smeh. od pozori ta se nije videlo ni ta. ma koliko lepo bilo. Mocart! pomislih. Leporelo je vec na kolenima. On stremi za oslobodenjem. medutim. pru ala ravnica slicna pustinji. Gde smo mi? upitah ja. cuv i taj smeh okrenuo sam se. a Mocart re Vidite. Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. smeh.. Vi se mr tite. Mocart se pojavi. beskrajni prostor ispunjavala je tama. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . divnog opena. A gde je smrt? upitah ja. ipak neko s kim se moglo govoriti. stajao je Hari. i on je cudesan. to je Brams. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. imamo i Betovena. dok se pod nama. umoran od svih poroka. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. ali ipak ovek. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji. jasan i ledeno hladan. sleden i bla en. divna i stra na muzika. povukao sam se u miran ivot. Okujem smrt.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. Seo je tik uz mene.. a pomalo i zapla en. ta to zavrce i petlja.. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te.. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi. zvezdan na je vecni smeh. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao. necujno. gospodine susede! Uos talom. bez pletenice. za razlike oveka i ene. hladno i ave tinjski. hladan. negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. koji je namestio i ukljucio. pametnih ruku. Odista. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. nestrpljivi covece. otrovanu muziku. Posmatrao sam ga zami lje no. koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. bolje reci. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove. mo ete pritom ne to da naucite. Bio je to radioaparat. hitre prste. uzviknuh u asnut ta radite. kod Mocarta. besmrtnika. ve? moder no odevenog.. Mocarte? Oh. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. plemenita struktura bo anske muzike. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite. bez patosa.. coveculjce. iroki zvuk gu dala. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. u ranija vremena. njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude. bez patosa i podsmeha. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom. ne znamo za sate niti dane. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. odista se mogla nazreti dragocena slika. Nepomican na je ivot vecni. bezdu nu. kao iza debelog sloja prljav tine. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na . koliko se stra ni ovek smejao. hladni prostrani dah i zasiceni. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte. a potom i glasnogovornik. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no. Oh. Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. zagrejan ose?anjem njegove blizine. trijumf va eg vremena. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume. bo e moj. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. kraljevsko delo. zar ne? Hajde.cuo ovu muziku? Jesam.

zevaju i spavaju. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi . davolski glupo i opako! Ja sam stoka. glupa. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. sve je to tako pogre no. ona je to sama elela. izmedu vecnosti i vremena. kao to radio otima culnu lepotu muzike. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. deru. Kada slu ate radio. po hiljadu puta ste u pravu. grebe i balavi. Bo e moj. bo lesna i pokvarena. medu pretplatnike koji brbljaju. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. od svoje darovitosti nesrecu. mesje Hari. to vam je potrebno! Dakle. sasvim prirodno. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. smejemo tome. nije! uzviknuo sam sav o?ajan. izmeHu orkestr a i uva. plemenitije. uva eni. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu. Mocart se necujno smejao. kao to svuda gura svoju tehniku. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. razboritije i ukusni je? O ne. t Moja odbrana je i meni samom. glupo i grubo. izmedu bo anskog i ljudskog. svoju u ur banu radinost. bez ikakvog izbora. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. Dragi moj. a uz to jo i jadno izobliceno. u gradanske salone i po tkrovnice. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. ako nismo ba magarci. kvari je. takav je ceo i vot. i kako negde odsviranu mu ziku. kao to vidim. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. Mocarte. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. mali moj. razbacuje se svojom divnom igrom slika. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. A ovde. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. zla stoka. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. niste. odjednom izgledala veoma btdalasta.izgled cini ne to najgluplje. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u. coveculjce. i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti. otvorite u i! Tako. Ali to se ove devojke tice.

izmedu cetiri zida. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. re on vi ste aljivcina. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. uredno pripremljena giljotina. jadno dette je mrtvo. Hari. stegnuta srca punog kukavnog straha. Hari. po naredenju sam kleknuo. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. a u sredini ja. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. pred vama stoji Hari Haler. Pristupio sam po naredenju. mali prozori sa re etkama. a i sva ostala gospoda su se naka ljala. Ogolelo dvori te. onda idite dr avnom tu iocu. Jeste li. a po potrebi naucicete ga na ve alima. naka ljao se. ali spreman i saglasan. Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. dakle. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. od nosno humor ispod ve ala. dese tak gospode u ode dama i redengotima. kojima nedostaje svaki hu mor. Gospodo. dakle. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu. ispa tam. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. sve dok vam. bar ste je valjano udarili. Kada sam opet do ao k sebi. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. da se na . ispa tam. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. u asan. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. u rani jutarnji as. hladnokrvno ne odrube glavu. u dvori tu za tvora. smeh u horu.sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru. Moracete. Humor je uvek Galgenhumor. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom.

spreman sam. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. spremni ste da budete svecano pogubljeni. Tiho. Hocete da budete pogubljeni. Oh. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. bi to dobro za vas. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. razume se. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju. odjednom to vi e nije bio Mocart. Hari. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. ili da postane general. a ne da ivite! Do davola. kroz stisnute zube. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu. na sve to je pateticno i bez ale! E. vi e se od vas i ne tra i. treba da cenite duh koji njome provejava. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. Vi imate neobicno malo dara. a kad mi je ponudi. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. na primer. To je sve. Zar nije tako? Oh da. da si me pomalo razocarao. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. O vom figurom. Ali. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. treba da naucite da se smejete. I rekav i ovo. glupi momce. vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku. oceo si da bode no evima. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. Pablo. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. Pablo! uzviknuh trgnuv i se. vi irokogrudi gospodine. na to nisam spreman. i ako eli da nauci da igra tango. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. Ne. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para. Hocete da umrete. kukavico. dra gi. Treba da prihvatite humor i vota. ali ja nisam za to. gospodine Mocarte. hocete da vam se odrubi glava. Ali moram da ti ka em. Iz toga bi se izrodila nesreca.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota.Kada si zatekao Herminu i mene. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. na . Galgenhumor ovog ivota. Zaboravio si se. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. Urazumite se najzad! Treba da ivite.

autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je. shvatio Mo arta. te ki dim mirisao je prijatno. opisuje u svom tragicnom. godine. Oh. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. sve sam shvatio. Pacifista. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. Uostalom. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. U drugom. Stepskom vuku. odlazi u Indiju. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik. naslucivao sam. jihov smisao. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. Hese. to se mo e ispraviti. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. za mladog Hesea. To vreme. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela. jednom u ipak nauciti da se smejem. U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. zatim kruta stega. Jednom u nauciti da bolje igram figuricama. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. Sit evropske civilizacije. je postao vajcarski dr avljanin. mucne godine lutanja i traganja. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. potresen. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. Produbljena. Strogo vaspit nje. ekao me je Pablo. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. a u isti mah je i utopisticki roman. shvatio Pabla.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru. a. nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta.alost. . kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. Tragom tog putovanja. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. Uzeo je Herminu. Slatki. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata. ekao me je Mocart. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. da jo jednom iskusim sve njene patnje.

Umro je. u Montanjoli. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz. godine sedam tomova.Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode. . godine. Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful