Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

na eg duhovnog ivota i na e kulture. u stvari protiv svoga plana i volje. za razliku od mene. Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. u neku ruku. ta patnja. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. ustaljeno o?ajanje. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. iz . bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho. nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. uop te nije intelek tualne prirode. ve? samo da. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage. da je. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. jer bih eleo da. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. hvaleci prijatan miris kuce. u smislu mnogih Nicijih izreka. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. te izvanredne i u asne usamljenosti. Osetio sam da moja tetka koja. izrekav i u trenutku. koje se u njemu nisu uskladivale. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. sva stremljenja ka uzvi e osti. naivno reagovanje bila je odvratnost. nezaboravan i stra an pogled. akta tvo. ocekivanju i raspolo enju publike. dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. recito. ili da s e bavim psihologijom. onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. sujetu. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. taj pogled je prodirao jo dublje. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. sva mudrost. sva postignuca duha. na neki nacin. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. Prodro je do u srce itavog covecanstva. ili da pricam novele. svu sumnju jednog mislioca. i moje prvo. Bolje je iko. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. itavo ustumarano poslovanje. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. bolesnog duha. vec. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. ve? na prvi pogled. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. pao mi je u o neobican izgled tog oveka.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. koje je donekle ve? postalo navika i forma. nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. kao ocevidac. naprotiv. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. na alost. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti.

opu ci i pepeljare. koje su se stalnno menjale. crte e. U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. Ova soba. da im ne nanosi bol. medu njima areni. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru. za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. raz . katkad i slike iz asopisa. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. esto je ustajao tek pred podne. Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. svu pakost. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima. na divanu. da mr nja prema samom sebi.sve obavijao. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih. sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. neogranicenu. Tu su visili jedan ju njacki pejza . Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. ni kada nije iskljucivao sebe. sva snaga njego ve mislilacke moci. za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele.. Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje. uporno je.. Po zidovima je ve ao slike. koje je ces to menjao. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. Jer u tome je. da im udovolji.gradio u sebi genijalnu. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. na lepom starin skom pisacem stolu. ve? samoprezir. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja. ogledno. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta. Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda. odvi e ponosan i bo gat duhom. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. Zatim fo tografija neke lepe. za to je bio isuvi e j ak i vrst. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. to se ticalo ostalih. u krajnjoj liniji. mlade ene ili devojke. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. u asnu sposobnost da pati. blistavi akvareli. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. bio ube eni hri canin i mucenik. uprkos svemu. i svu o trinu. Ha lerovog zavicaja. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. okolnog sveta. odnosilo se na nacin njegovog ivota. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. svu kritiku.

U spavanju i radu. esto je stajala kita cveca. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. Ali pricekajte jo jedan trenutak. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. uvek bila sva pra njava. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota. na kome bi esto prele ao po citave dane. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. Pripisivao sam to u prvom redu picu. duhovnim interesovanjima ispunjenog. Lihtenberg. koja je. Medutim.bacane svuda. Jakobi i. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela. kao i malage. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. da spomenem i to. pored nje pepeljare i. i pomerio se u stranu da me propusti. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Ah da. a zatim me pozva da stanem pored njega. do du e. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani. kao i u jelu i picu. Lagano se nasme io. re on i osmehnu se jace u pravu ste. Sedeo je na najvi em stepeniku. znaju stanari u jed noj velikoj ku. medu knjigama i spisima. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. vracajuci se s po sla. Njegovo zdravlje. Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. Medutim. eto. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. hocu da vam poka em za . izgleda. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. kao jedini ostatak nekog obroka. ali i Lesing. as u malim krcmama predgrada. ve? sam bio opci njeni nepu ac. vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. kao da su ga mucile i druge smetnje. nalazila koru od banane. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. Kasnije. Tada sam jedno vece. Neko vreme stajalo je na divanu. razne boce sa picima. isto tako i Novalis. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. ali se drugih dana hranio u restoranima. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. as dobrim i elegantnim. na svoje najvece iznenadenje. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. onim svojim lepim. Na jednom od vecih stolova. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. Pozna vali smo se samo toliko koliko se. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka.

raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. Zar to nije ala. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. dr eci ve? kljuceve u ruci. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte. zajedno s mirisom mahagonija. Hteo je da se pridigne. dragi gospodine. Poveo me je u svoju sobu. kao moja tet ka ranije. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. sve je tako izglacano i oprano. Biljke su delovale veoma ugodno. na njemu starinsko kalajno posude. va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. na dva mala. o name taju i zavesama.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. tako besprekorno ljupko. ali kako mu je to bilo te ko. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. a na podu. azalea i araukarija. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. u kome je stanovala neka udovica. utao sam i dalje. molim vas. da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. Vidite. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. evo je. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. u stanu sa ovakvim arauka rijama. Ali. veoma dobro. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da. on mi jo jednom. mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. opranim li cem biljki i svim ovim. ma i jedan dan. i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. onaj koji misli podseca nas da mislimot . u to se uop te ne razumem. ivim nekako po strani. on produ i Nemojte. ispred ormara. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. ja sam ivim u jednom drugom svetu. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. ne u ovom. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce. Dodu e. da upr avo zraci. i moja je mati bila iz gra anskog stale a. u kojoj se irio jak miris du vana. cis toce i reda. stajale su u velikim saksijama dve biljke. urednosti i ta?nosti. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. veoma i ljubazno. ipak sam i ja sin jedne majke. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. a ne za vodu. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. oniska stalka. ali sam. negovane su uvek vrlo bri ljivo. Po to sam utao. Ne znam ko ovde stanuje. raduju se to toga jo ima. E pa. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine. znate. Lagano se popesmo uz stepenice. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom.to sam morao da ostanem ovde sedeci. na to araukarija. a pred njegovim vrati ma. na ivici.

duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost. nasme io i predao muzici. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. Tada dode drugo delo. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. opet se izgubio. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. varijacij e Regera. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. izgledao je star. na svoje iznenadenje. posle nekoliko taktova. valjda deset minuta. da je odista. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. Pri tom sam. makar samo za jedan as. oborena pogleda. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. a kada bi moja tetka kadkad. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost. pa sam ostao malo kod njega. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. svoje plivanje po vodi. kod araukacije. sivo i uga eno. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. ali zabrinutog lica. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. A Stepski Vuk. u potu. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. do kojih za njega nije bilo puta. Mada me je osvojio i zainteresovao. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. On me je. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. porazgova rala s njim. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. kao i pred araukarijom. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. nemir. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. u cinjenicu da je i cupan iz korena. u svojim mislima. kao dom i spokojstvo. Kada je simfonija bila zavr ena. i bez ikakvog podsmeha. kao i araukariju. ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. kao ne to vrsto i sigurno. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. Pred na om cistacicom. Ali nije bilo tako. njegovu divljinu. gradanske delatnosti. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. tud. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. ve? pri prvom razgovoru. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. gde sam ga. tihi svet i da se tu odomaci. Sav je utonuo u sebe i. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali.a ipak je zamenio tle vodom t. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. bolestan i nezadovoljan. nazvao je sebe stepskim vukom. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. hladnog. na primer. ne kom estitom enom. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. ve? tu no. on se prenuo. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. nazivao uvek samo st epskim vukom. tako neka detinjasta sentimentalnost. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me.

i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. i shvatih tu enu. ali po to je platio sva zaostala dugovanja. stajala je tamo mlada. a j a mu se javih i sedoh pored njega. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. usamljenickom licu. Sedeli smo tu itavcas. s te kim i tu nim koracima. po ao sam za nj im. Kada sam ih otvorio.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. kao to se vrlo esto dogadalo. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. mucno se penjuci uz stepenice. napravio je bespomocno lice i rekao Da. gorela je svetlost u njegovoj sobi. na alost. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije. on je porucio prvo pola. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. ne mogu da verujem ni u tu nauku. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. tu ste u pravu. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega. a zatim jo cetvrt litra crnog vina. nosio bocu italijanskog vina. I ja sam godinama iveo trezveno. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. jednoga dana napustio na grad i nestao. jedan as u svojoj dnevnoj sobi. tetka je bila oti la nekuda. pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. otprilike. neodlucno pogledao na sat. a zatim ipak u ao. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. skoro do zore. nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. po svom obicaju. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . ali on ne prihvati r azgovor o tome. Bio sam sam kod kuce . ali je koracao kao uvek i. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. a to je taman i vla an znak. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. Bilo mi ga je ao. I li su podruku i on je izgle dao srecan. Oprostih se i podoh. Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. veoma lijepa dama. ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. I porgd toga. Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. a ona je neko vreme ostala gore. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. u nekom aljivom razgovoru. Rekoh mu da sam bio na koncertu. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. i opet sam se cudio koliko je ljupkosti. koja me upita za gospodina Halera. a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. i to tako lepu i elegantnu. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku.

oh. danju sedi po bibliotekama. punom dobrote. delimicno lepih i misaonih fantazija. katkad i po citave noci. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. ve? ba one najsna nije. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. pa cak i odobrim. moram da ka em da bih te listove. Medutim. vec prikazivanjem same bolesti. odmah posle toga do lo bi do nove. delimicno bolesnih. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. svestan da je iz njega iskljucen. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom. Jednom mi rekao. ve? bolest samog vremena. verovatno. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. katkada upravo postao zadovoljan. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. naprotiv! Ali ja nisam kto on. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. ali se ne ubija. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem. ali to nije namerno izmi ljanje. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. put kroz haos po mracenog du evnog sveta. vidim jedan dokument dana njeg doba. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. Dodu e. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. esto mislim na njega. as smeo. posle razgovora . ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. ve? svojim. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. put as pun strepnje. tih cudnih. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. a njegove knjige su stajale nedirnute. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. ne ivim njegovim nacinom ivota. u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. One doslovce znace put kroz pakao.redova. najumnije i najdarovi tije. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. Taj ovek mi nije olak ao i vot. te ke depresije. U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. sitnim i malogradanskim. a nocu po krcmama. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. to se tice zabele aka Halerovih. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. Ne. malovredne in dividue. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca.

Ko je do iveo drukcije dane. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. i zato sam odlucio da ih objavim. kao nekom madijom. dani bez narotih bolov a. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta. svaku sigurnost i cednost. jedan od onih dana kakvi bi za mene. Umereno prijatni. bez stvarne tuge. Razume se. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. usred razorene zemlje. mlaki dani jednog starijeg. svaka kultura. vec du e vremena. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. blistav dan sre i radosti. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost. isce . pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. one rdave. isto kao i citanje starih knjiga. nije svirepost. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. sada moraju da pretrpe hiljade. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe. u tri maha sam primio po tu. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. kao i le anje u toploj vodi. preturao po starim knjigama. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. satanski preobratile iz radosti u mucenje. dva asa sam imao bolove. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe. svoje lepote i svireposti. u koje nam se. ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. ne oseca to svako podjednako sna no. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. ve? realno i spokojno. dani prolaz nekako sam ga proveo. izvodio svoje ve be disa nja. nego eto. trebalo da budu normalni i uobica jeni. u samoci i bez razumevanja ostalih. Radio sam nekoliko asova. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. Uostalom. tako da gubi svaku prirodnost. eto. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. nekako podno ljivi. uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. kao svirepog. svoje prefinjenosti i grubosti. ili one dane duhovnog umiranja. kako mi se cini. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. nezadovoljnog gospodina. svaki moral. bez narotih briga. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. i kao licnu pat nju i pakao. osred nji. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. dragocenih cirusa.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. izmedu dva nacina ivota. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. U tome se sastoji. isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. kao to ih imaju stariji ljudi. Bilo je to veoma prijatno. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. to i. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. u asnog i varvarskog! Svako doba.

Ovako raspolo en zavr io sam. za bole ljivog cove ka. oboje. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. po mogucstvu pomocu naslade. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. do iveo takve paklene dane. lepi su ovi sno ljivi. zdravlje. u prvi sumrak. sav o?ajan. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. nesavr enom polubogu zadovoljstva. udobnost. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. va arskom sjaju. ko jim dosaduje svom tihom. gori srd ba prema ovom uftiljenom. covecanstvo i takozvana kultura. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. u svetu. kao na primer neku veliku trgovacku kucu.dene od akcionarskih dru tava. dakle. sa malo broma o amucenom. a po potrebi i pomocu bola. ili katedralu. . blagom. tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. bolesnom Ja ko je. skoro zadovoljan san zahvalnosti. da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. svakodnevni dan. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka. na alost. tako da. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti. Lepo je to biti zadovoljan. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. Ali sa mnom. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. nije tako. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. bljutavu sme u takozvanih do brih dana. udi uci mlaku. moram da be im u druge temperature. ovaj sno ljivi. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. normalan i povoljan. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. taj negova ni optimizam gradanina. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. dakle. normalnog. za do ivljaji ma. prosecnog. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. taj je zadovoljan ovim normalnim. zavrnem iju. u svom la nom i prostacki upljem. plitkom. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. ne osecati bol.

u kome. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. n iz te skroz gradan ske. Ne znam kako je to mogucno. pravi je mali hram reda. upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom. ume reno veselim porodicnim praznicima. niz stepenice sa svoje mansarde. glu pim putevima. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. ispunjavanjem du nosti. ve? upravo u ovakvim. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . gde su i knjige. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. na koji se ovek pla i da sta ne. koji je postao besmislen. Na parketu. to je neka stara sentimentalnost kod mene. najsavr enije. i rukopisi. za mene ima neg dirljivog. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. ali ja. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. kada znam da me niko ne posmatra. malo se odmorim. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. nazivaju ca icom vina. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. u drugoj prili?no stasita araukarija. dakle. nemilostivog i gonjenog. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. reda. stoje dve ltitnjaste klupice. tako reci u sve toj senci araukarije. problematikom ljudskog bitisanja. sa ranim ustajanjem. I tada sam pro ao pored araukarije. Naime. minijaturno drvo. beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. sed nem na stepenik iznad araukarije.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. gde je sve neuredno tu insko i zapu teno. tegobne stepenice tudine. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. gde sve to prestaje. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. Silazio sam. Iza ovog trema. izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. pristoj nosti i pitomosti. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. i pored moje mr nje pre ma gradan tini. Praveci se ivahan. po nekoj staroj konvenciji. veoma esti tim. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. mog usamljenog. Katkada. isto. zdravo i pravo. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag.

svemu sam poklanjao svoje srce. opijen. katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. iznenada otvorila vrata u o naj svet. stihove isuvi e lepe. usred ovog tako zadovoljnog. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. bez ikakvog duha. opet natrag u ivo srce sveta. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. rasko nih gradova. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. ta tra e po svetskim izlo bama. isuvi e ne obicne. Bilo je to na jednom koncertu. . s pogledom na ovakvu arhitekturu. sve sam primao sa odobravanjem. po korzoima. Oh. mo da cetvrt asa. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. zaluta log. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. po barovima i varijeteima elegantnih. nicega se na svetu nisam pla io. ve? i tada usamljen. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. retko. izmedu dva takta jednog piana. katkada. ni uz budenja. kako sam. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. Kako da ne budem stepski vuk. svirala se prekrasna stara mu zika. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. bogu hvala. koje bi mi. uvijen u svoj kaput. i tada su mi se opet. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. Ali. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu. jedva sam u stanju da protam novine. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. le eci budan. tako izrazito gradanskog vreme na. aliti treba za Sada i Danas. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca. odjednom poceo da govorim stihove. tokom svih onih praznih dana. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. Dogodilo se jednom nocu da sam. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao. ovakve poslove i ovakve ljude. retko kad modernu knjigu. Sve ovo trajalo je kratko vreme. Ne treba aliti ni za im to je pro lo. bilo je izuzetaka. ali koji su se ipak krili u meni. do nosili darove. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. ru ili zidove i vracali mene. pre leteo sam nebom i video boga na delu.ovakve mracne. Tu an. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste.

kada sam bolje zagledao. blagih. iako manastir nije postojao. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti. sa druge strane ulice. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. jer je bilo malo tako tihih. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . Stajao je tu tako star i bezbri an. i to veoma bleda i iskrzana. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. pa ipak je bilo neke promene na njemu. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. Eto. Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. zado voljni tako sitnim stvarima. lekara. onda sam odista. do ivljaj. onda sam lud. ve? je svakako bio neki stepski vuk. a brzo su se i gasila. video sam mali. te masovne zabave. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. sivozelenom zidu. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. sada su i ovaj stari. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. ako je svet u pravu. Napregnuo sam vid i najzad sam. kako mi se unilo. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. ti amerikanizovani ljudi. pa odletala. ako su ta muzika po kafanama. prastar verovatno su ova mala. koji sam uvek rado gledao. kako mi se inilo. ne pre lazeci ulicu. nemih povr ina u centru grada. to je za mene slast. Tu se preko puta. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. berbera. nekakav ubogi gre nik. pomislih. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. sa svojim tamnim krilima. stajao neki natpis. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. ili ne to drugo to se arenelo. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. a cinila su to i danas. u pravu onda sam ja kriv. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. stepski vuk. I odista. Bez sumnje je izgledao star. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. ponovo se pojavljivala. a u ivotu smatra ludo cu. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je. oko vrata bio opleten ve nac. kako sam sebe esto nazivao. pa mi je zato pala u o. ekstaza i uzvi enost.najzad. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. I sada. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. i pored blata i bara. pre ao ulicu. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. vazduh i hranu. morao sam ih odgonetati. zatvorena vrata. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te.

i za to su ona bila tako titrava. sanjareci o tom tragu. po ovako ki ovitom vremenu. na istom mestu. doticuci skrivene ice. ni muzike. Dodu e. bili prave ifte i mo da su kod kuce. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . U ao sam u skromnu gostionicu. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. za normalne ljude. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. ali slova vi e nisu nailazila. u svojim ciftinskim sta novima. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. prekinula se odjednom. ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. zaigralo je nekoliko slova. bild mi je utoi te. lelujava. bilo mi je hladno. u ovo doba dana. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. neko dobro. Ni ta vi e. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. tu na i svesna svoje uzaludnosti. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. zaigrala su i u mojoj du i. Bilo mi je hladno. Za vr ila se igra slova. ni emajliranog lima. preko asfalta koji se presijavao. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. ali je i t.zidu. igra se ugasila. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. Pa ipak sam se malo razvedrio. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. kada ni koga nije bilo na ulici. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. pa sam po ao dalje. kao kapljice. pr e dvadeset i pet godina. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. bilo je to za svakoga. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. Mo da su ovi stalni gosti. koje sam sve poznavao iz videnja. zagaziv i duboko u blato. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. lako vino.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. ni dreke. Onda. ne na i varljiva kao utvare. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. preletela su svetlosna slova. sa istim ca ama pred so bom.

i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. tihi pijanci. odra avajuci u minijaturi ceo svet. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. bar ne za svaki dan. da bi se za tim blago rasprsnula. kao i ja.glupavim idolima zadovoljstva. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. Ona se pela u meni. vina koja se razmecu jakim dejstvom. A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. zami ljeni nad propalim idealima. Najvi e volim sasvim cis ta. svi su bili pijanci i svi su. poput sa punskog mehurica koji se preliva. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. daleko od njih. sa svim svojim dragim bojama. jo ni ta nisam okusio. Ne volim opora. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. izuzev doru?ka. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. skromna seljacka vina. nesvarene. tu se moglo izdr ati satdva. zablistala areni lom. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. opet povratio. setio sam se da danas. a svi su bili prili?no cutljivi. glavno da je vino bilo dobro. Pa neka je i tako. stari cinovnik odjek svojih student skih godina. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. s vencem na desetak minuta. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. laka. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. da bi ih zatim. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. a mo da su bili usamljeni momci. primalo pozive iz dalekih. bez narotog ime na. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. na zemlju. stepski vuci. velicanstvenih svetova. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. Ako je bilo mogucno da ta mala. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. kao le . na nebo i lugove. Tu sam bacio lenger. jaka vina. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi.

ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. sitna ki a. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. umela je oko ulicnih svetiljki. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. zaboravljene od svog naroda. prljave sivozelene boje. retka. postoje jo desetine hiljada drugih. Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. pa se digoh. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. survav i se. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada. Nije mi vi e tre balo vina. Zasijao je zlatni trag. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige. Mocarta i zvezda. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. esto sam oku ao tu srecu. opet sam se secao vecnosti. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. njima tude doba? Ko se jo secao malog. koju je cerupao hladan vetar. prelomila i rascepila. da sam u tom asu imao prijatelja. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. a tajno se. tvrdi. presijavajuci se u staklastim preli vima. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. otrte. ko ga je voleo.pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. O. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. u minulim godinama. lepa dvorana u stilu Luja XVI. vragolaste i ce njive glasove. kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. pa bih tu sve u. prijatelja u nekoj po tkrovnici. u poslednjem sumanu tom haosu. po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. patio zbog neg na izgled besmislenog. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. krcmarica je htela da mi ga napuni. otvorila bi se preda mnom mala. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. Mogao sam opet jedan as da di em. da ivim. da strahujem i da se stidim. sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske. pre ivljavao na izgled lude stvari. . u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena.

sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. izgleda tako decacki sve i detinjast. nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. slivajuci se u celi nu. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. samo sitna. D ez mi je bio odvratan. Usamljenost je nezavisnost. estitom ulno cu. koji nama Evropljanima. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. ve? oda vno mrtva. U poredenju sa pravom muzikom. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. iako sam je se gnu ao. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. Ma koliko sporo i ao. estoka d ezmuzika. detinjastim raspolo enjem. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. ni zbog araukarije. Jedna polovina te muzike. cudljiva i sna na. a ona druga bila je divlja. u svom malom. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. Stajao sam jedan trenutak nju eci. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez. ona lirska. ni zbog kostobolje. za mene imala tajnu dra . podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. itavna mentalitet. nekada nje prave muzike. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. Ba hom i Mocartom. OH DA ali je i spokojna. Ne. duhom. udisao sam krvavu i drecu muziku. sirovim divlja tvom. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. da odsviram samom sebi. razume se. imala je neg. crnackog u sebi. a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. cudesno spokojna i prostrana. du om. koju samo jo nekolicina nas budala . to su. kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde. kao isparenje ivog mesa. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. koju sam mogao. i pored svoje snage. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. domu. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. Nezavisnost je hladna. No bilo kako mi drago. glupa manjina. odi uci naivnom. koji nisam voleo. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. Bila je to muzika iz doba propadanja. Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. nazovi.Preko volje sam krenuo ku. a bez koga ipak nisam mogao. sa svojim radosnim. nekada njeg pravog pesni tva. ljubavi dostojnog. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. Koracao sam dalje zanet mislima. bila je tu na.

i meni drag. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. tihi zid bez otvora. jo si lep. preko kamenih ploca. nigde iljatog luka. i tada sam uspeo da protam titrava. ude na neku kapiju. ali sad si jo tu. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. ja te necu probuditi. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. ovek skrenu. i tih. uspavanom ulicom predgrada. po zni povratnik umorna koraka. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. budale. odeven u plavu bluzu. Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. kameni zid gledao me je ravnodu no. viknuh i potrcah za njim. Bilo mu je svega dosta. zide. usamljen. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. kai em privezano. zatvori je za sobom i nestade. da mene.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. sanjivim glasom i otrca. dr eci motku pravo. Nije za svakoga. ot voreno sanduce. utonuo u dubok san. Sme eci se po ao sam dalje. Stanite. Ne zastajuci. kakvo torbari nose po va arima. Spavaj spokojno. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. lu daka. Vas sam tra io. hteo je da ide ku. uzviknuh radosno. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. u svoj . mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. za tvoren u dubokom mraku. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. ve? samo tamni. Odjednom i mene savlada umor. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom. I Samo za ludake. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. Nigde vrata. ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. sa kapom na glavi. trgnu me ovek. a na trbuhu. nepos redno preda mnom. borili. re ravnodu no. crveni plakat na motki. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. Krenuh br e i us koro stigoh. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. On je zastao.

Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. cis tim najamnim ku?ama. imao dve prirode. ili batinama ili je to. nazvan Stepski Vuk. Na primer. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. a i zanimljivo. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek.sveske Rasprava o. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe. a i ta je on sam o tome mislio. takva mu je bila sudbina. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom. Nite za svakoga. kojom je opsednut. Sadr ina spisa. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. deca. ali sa du om stepskog vuka. travnjaka i mlade jele. psi i macke. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. samo uobra enje njegove du e. Izvukoh je. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. jer od toga vuk nije izi ao iz njega. pro unjah se pored staklenih vrata. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. To nije bio u stanju da nauci. to se odjednom javilo u meni.kraj izmedu etali ta na bedemu. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. bilo bi. svog nazovi doma. eto. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. bila je to tan ka. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. na slov ove va arske. Pro av i pored br ljana. nosio odelo i bio ovek. I ao je na dve noge. Kada sam svukao mokar kaput. najzad. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . Novalis i Dostojevski. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. sa najvecom pa njom. koji sam protao bez predaha. tta su drugi o tome mislili. stigoh do kapije. dakle. covecju i vucju. ve? vuk iz stepe. normalne ljude ocekuje mati ili ena. Stepski Vuk je. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri.stepskom vuku. slu avka. ili je roden kao ovek. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. kao to druge. na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. mastio nica i kutija sa bojama. da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. neukrotiv i neuredan. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. gde u malim. naprosto. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. bio stepski vuk. ali je u stvari ipak.

kako je to slu?aj kod svih po lutana. lisicje. i. pod peskom i kame njem. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. Na primer. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. na ime.psece. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. mudrog i neobic nog oveka. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu. a i oni njega. pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. svoje sitne cvetice sre. jo manje su pomagali jedan dru gom. Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. i niciji nije lak. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. to se ne mo e poreci. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. Ali kod Harija je bilo drukcije. Obicno je bio veoma nesrecan. to isto je cinio vuk. matrao vuka. uvek bi ga vrebao ovek. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. takozvano. To te svima poznato. svako ima svoj udes. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. glupa i sujetna. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. divlje. plemenito ose?anje. riblje ili zmijsko. opasno i snatno. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk. neko prefinjeno. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. ba ono slobodno. Tada bi. naime. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. eto. nazivao ga stokom i zveri. sudeci po njima. naim da usamljen kaska stepama. ili ako bi izvr io kakvo. rtravog i divljeg vucjeg stvora. kao svako bi. Eto. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. a mogao je da unesreci i druge. A do toga je moralo doci. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. Kod tih ljudi. Na Stepski Vuk je. neukrotivo. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. vuku. ako ih je voleo. plemenito delo. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. onda je to opak ivot. kada bi iskezio zube na druge. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. i ovi . Neki su ga voleli kao prefinjenog. posmatrajuci. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo. ali kada je bio vuk. i tako kvario svaku radost jednostavnog. cak i poma uci jed no drugom. jer je Hari. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. tada bi vuk u njemu iskezio zube.

Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. nes recno i bolno istrzano. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. sve uobicajeno. ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. Uz to treba reci jo ne to. oni nisu heroji. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. I ti ljudi. u veoma retkim asovima. za jedan jedini as. taj je ipak u zabludi. u svojim retkim srecnim asovima. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. kako di u. da bude probijeno vanrednim. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. u njima ima bo anskog i sa tanskog. dva bica. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. Da li su kratki. do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji.su. sposobnosti da budu srecni i da pate. odnosno. ima majcin i oceve krvi. opet. a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome. da astupi mesto blagosti. da cita pesme i da ima ljud ske ideale. u stvari uop te nemaju ivota. ras trzani ivot. obucari ili uci telji. ili umetnici. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. do ivljuju povremeno. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. lekari. misle i osecaju i njemu. kao dragocena pena sre nad morem patnji. esto je i Vuk mozgao o tome. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid. zli vuk ipak postao ovek. koji hoce da slu a Mocarta. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. ciji je ivot veoma nespokojan. ako co . cudom. zbog ega je dobila vecu vrednost. kao i svuda u svetu. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. jezivo i besmisleno. jer jo ni izdaleka ne zna sve. Tako nastaju. to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. da su katkada. Svi ovi ljudi. ne to tako sna no i neis kazano lpo. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. svakodnevno.

da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. divlji i jeziv proma en poku aj prirode. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. U mladosti. esto po cenu velikih rtava. es toki neuspeo izrod pramajke. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna . Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. svoja obele ja. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. kancelariju ili ured. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. a tek predvece bi. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. delima. samo da bi sacuvao svoju slobodu. katkada iv i radostan.vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. postajao plodan. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. nije morao da se upravlja ni prema kome. pokorni propada slu eci. zatim gorki udes. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. U potu mu je to bio san i sreca. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. On je postigao svoj cilj. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. kome je odre e no da bude besmrtno. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. opet. tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. ve? i dete bogova. mislima i tvorevinama. niko nije mogao da mu nareduje. cio. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. za vreme svojih svetlih dana. gramzivac zbog novca. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. Silnik propada zbog sile. svaka svoj smrtni greh. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. postao je potpuno neza visan. U tome je le ala nje gova snaga i vrlina.

dok. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. nikada stvarno ne di u ruku na sebe. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog. me u samoubi cele prirode. naprotiv. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. ali mu se niko nije pribli io. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. Pri tome. mo da veci deo njih. presuda koja mu je izrena. da je ostao sam. Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. pozivali su ga. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica. bez obzira da li s pravom ili ne. pisali mu prijatna pisma. Naprotiv. bez ikakvih odnosa i usamljen. bez velikog udesa. ve? udes. Druga je bila pripadao je samoubicama. nigde nije do lo do neke veze. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor. nije bio omrznut i ljudima odvratan. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je. pukim slu?ajem postali samoubi.smrti. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. . tako ove rirode. medu obicnim Ijudima iz co pora. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. tako re. koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. da se u sve re em i re em vazduhu. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. bez sna ne konstAtuci je. lagano gu i. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. Medu Ijudima bez individualnosti. neka mukla atmosfera. mnogi koji su po svom bicu sa moubi. naprotiv. Preduslov za ovakav stav. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. pun ce nje i dobre volje. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. okolni svet je proticao pored njega. medutim. darivali ga. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava.

ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. u nekom skrivenom kutu svoje du e. da Se predaju. za slu?aj nu de. svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. necista savest. uvek drukcijim oru jem. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. ugase i vrate potu. Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. mogao je katkada sa rado cu. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. i kada mu je bilo naro ito rciavo. dodu e. Kao i hiljade njemu slicnih. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu. ove cinjenice bile bi svakome Poznate. pa cak i sa zlurado cu. kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. do ao na srecnu ideju. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu. Najzad je. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. dobro zna da je samoubistvo. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. prema . Dodu e. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. koja ima isti iz vor kao. da se vrate u svemir. pa prema tome deo fizike. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. na primer. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao. Svest o tome. Svaki od njih. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. jer su spremne da se odreknu sebe. necista savest kod takozvanih samobludnika. svaki po tres. bogu. S druge strane. izlaz. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. samo na povr inu stvari. Stepskog Vuka.e to kao psihologiju. ve? da se Raspadnu i vrate majci. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. to je psiholo GIJa. oko cetrdeset i sedme svoje godine. cako i obratno. Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. kao kod svih ljudi njegovog soja. a ne u spasonos nom ivotu. pa to obicno i cini. Posmatrajuci je me afzicki. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. vodio ju je mnogobrojnim.

oprostiti svih patnji. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. propisima i atmosferi. tihim. oso benjak ili genije. neka se razboli. po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. koje su dr . neupadljivo. ali pristojno i. osiroma i. mogao je tim patnjama da a e cekajte. ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. Politickog zlocinca. upotrebiti ovaj iz laz. ako bi pored pusto i. meseci i dana. Kako se to amo po sebi namece. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. dok e se on. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. gde gra dan tina vi e ne postoji. revolucionara ili duhovnog zavodnika. nemarno. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. a as natprosec nom. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. dodu e. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. siguran u svoj o za brijanje.svom trenutnom raspolo enju. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. Tada bi kostobolja. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. izvanredno obdarenom indivi UOM. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. da se tako izrazimo. seta. uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. ni kod zlocina ca i obespravljenih. matrao je sebe iskljucivom jedinkom. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. pa cak i do dna du e potresale. te io je da sa policijom. Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. zatvarajuci rata za sobom. ali. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. u neku ruku. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. odevao se. jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. jo samo dve godine. SEm toga neka sna na. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta.

Zbog toga je gra anin. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. Ukratko. do samopredaje trule i. do mu enika du e.ave i dru tvo proganjali. do samopredaje bogu. d. namesto odgo vornosti postupak glasanja. hoce da ima vrline. jer se boji svakog davanja samog sebe. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. mogao je da voli kao svo ga brata.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. vec da odr ava sopstveno Ja. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. u cemu i uspeva. te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. Drugi vodi do razvratnika. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji. obijacu ili ubici iz pohote. sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . on hoce da slu i bogu. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. pla ljivo. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. da poku a da se pribli i idealu sveca. umesto slobode udobnost. I ob rnuto. namesto sile zakon. njegov ideal nije da se preda. do mucenika nagona. dodu e. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. ali i zanosu. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. po svom bicu. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom. ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima. sveca i razvratnika. recimo. razvijeno samo rudimentarno. po ustaljenim pravilima i obicajima. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. umesto naslade prijatnost. Prvi od ovih puteva vodi do sveca. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. Ovo gradansko. te je lako upravljati njime.

ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet. preziru gradan tinu. ali njih nema mnogo. ni njegove vrline. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. ovakva je njegova vezanost. A ostalima. Pa ipak gra an ti na ivi. dodu e. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. onima koji su ostali vezani. acaju je i velicaju. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu.sen. od kojih je sva ki. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. mnoge hiljade ivota i inteligencija. To su oni tragikom obele e ni. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. prividno. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda.ma sna nih priroda gradanin. pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine. Odista. cak i vlada svetom. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. ni njegov common sense. dodu e. On kome su po znate slasti meditacije. ropski zavisan i obavezan da joj slu i. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. smesta biva prite njen uza zid. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. jedan . u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje. a ipak joj pripadaju. vrlinu i com mon. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni. kako sveca tako i razvratni ka. ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. on koji prezire zakon. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. sna na je i napreduje. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. otvoreno je tre carstvo. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. ali ipak nikad ne propada. a po vremeno. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. divlji svemir.

On bi. a isto tako i ob rnuto. tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu. Jedino hu mor. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. ko saoseca s njim. ili bi njih dvojica. izgubio bi svoju sentimentalnost. najdarovitijih nesrecnika. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek. neka mu po eli ovaj spas. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. mlaku sredinu gradan tinu. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica.imaginarni. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. posedovati kao da se ne poseduje. iako. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. dodu e. ali mogucnosti i nada postoje. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. kako u ljubavi tako i u mr nji. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani. naime. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. a to je humor. Ko ga voli. bio bi spasen. a ipak ne mogu da ive u njemu. po tovati zakon a stajati iznad njega. taj izum onih sko ro tragicnih. Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti. njima kojima je uskracena tragika. ali suvereni svet. Nemir nim stepskim vucima. ivETI u svetu kao da to i nije svet. Da bi to postigao. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. pred radanjem svetlosti humora. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. sklo . tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. zauvek ostao u gradan tini. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. Njegov odnos prema gradanskom svetu.

pili brak iz razuma. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. a koliko vuka u svakom njegovom delu. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog. koju emo sada ispraviti. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. samo fkcija. slo e. kao stepskog vuka. to jst mracni svet nagona. po mo gucstvu. Ako ka em gore ili dole. kulture.apstrakciji. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. teorije. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe. naslucuje i poznaje besmrtnike. a pored toga jo i vuka. Sva obja njenja. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. celokupna psihologi ja. ose?anja. sirove prirode. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se. koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje. Svemir ne zna za gore i dole. svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. a smrtno se pla i da baci taj pogled. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. onda smo se. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. mitologije. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. samo u. bilo to e susresti besmrtni ke. raskrsti sa ovim la ima. Medutim. to jest itavsvet misli. koristili obmanom. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. u nadi da emo ga lak e razumeti. ukratko reno. na nagon i duh. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. Prema tome stepski vuk je. jer gore i dole postoji samo u mislima. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. sa jednom naclnom obmanom. divlja tva. svi reposti i nesublimisane. Hari uoptte nije ovekvuk. Hari u sebi nalazi co veka. za koji srecni trenutak. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. pri pitomljene i sublimisane prirode. u svakom ose?anju. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. Podela na oveka i vuka. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa .

U stvari nijedno Ja. ni najprimitivniji crnac. kao svi geniji. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. u pitanju prividno cele. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. kojt se sastoji od stepena i stanja. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci. Telesno svaki ovek sacinjava celinu. ve? od stotine. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. grubom i primitivnom for mulom. uvek sL. ne treba da nas iznenadi. izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. kako izgleda. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. od hi ljade bica. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. ali to nije obicaj da se iska e. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci . Obmana pociva na jednostavnom preno enju. vec mnogostruk svet. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. haos ob lika. pa ni najnaivnije. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. I u pesni tvu. tada je dovoljno da to samo izjave. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat. pottaje sudija. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. od naslede nog i od raznih mogucnosti. Hari se ne sastoji od dva bica. neki zahtev ivota. ili. nije celina. to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja. pa ni idiot. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. ona ipak i dalje ivi. pozivajuci na uku u pomoc. ili izmedu sveca i razvrat nika. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. u svakom slu?aju. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. Jer nijedan co vek. upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. onda je bezmalo genije. zvezdano nebo u malom. duhovno ni kada. kada. a sve pobude. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. kao kakav snop od mnogih Ja. uostalom. Ali za to gubiti reci. cak i najistancanijem. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. ivot svakog oveka.teorija o vuku namah bi se raspala. kao to su disanje i uzimanje hrane. redak i zanimljiv izuzetak. vrsto nblikova na. kao to su nagon i duh. pa da ih vecina zatvori.

To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. I on je. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. U na em modernom sve tu. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. nazre ne to od prave prirode du e. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se. uzvi eno i . o jedinstvenoj li?nosti. Mefista. u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. Je dan deo sebe naziva ovekom. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. i s pravom. za toga e se od Fausta. ali ne prirodne. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. dramaticare koji su. po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. jedinstvenom. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. medutim. nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija. ve? bezbroj. U oveka trpa sve to je u njemu umno. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. ve? kao delove. da smo u tabludi. Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. kao strane. odvoje nom telu. junaci indijskih epova nisu junaci. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. postoje pesnicka dela u kojima autor. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. ali du a u njima nema dve ili pet.najvi e cene dramu. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. jedan nadlik. polazeci uvek od vidljivog tela. Onaj ko hoce da to vidi. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti. Kada Faust izgovora izre ku. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. a ne u pojedinim likovima. i tek u toj vi oj celini. cuvenu medu uciteljima. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka. verovatno ne sasvim svesno. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima. kao Faust. Naprotiv. ah. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju.

i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. daleka. a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka. samo kompromis. da pode jed nim. koja se te ko mogu kontrolisati. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. Hari ta?no naslu Euje. vodi do progona. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. za htev duha da postane istinski ovek. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. Neka ne zaboravi te slutnje. vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. i da put donde prevaljuju uvek. a u vuka sve to je nagonsko. Put ka pravom oveku. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. kle. Prema duhu. i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. prema majci. do krajnjeg odricanja. kao svaki gradanski ideal. Ali ono to on. idiotskom jeziku. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. . ve da je za htev duha. Kao svi ljudi uop te. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. divlje i haoticno. ka besmrtnom. Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. pa ipak pojma nema o njemu. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost.kultivisano. katkada uste u se. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. prema bogu. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. Prema ovoj konvenciji ovek je. nasuprot vuku. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima. mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. Da ovek nije ne to vE stvoreno. i polazi njime. On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama. morala. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. ve je pre poku aj i prelaz. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima.

u najbo ljem slu?aju. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. ve? sve dublje u greh. primiti u svoju bolno pro irenu du u. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. jadni Stepski Vuce. na ao spokoj stvo. samo njegovim izuzetnim talentom. a kada bi to i po stao. ve? je gre no.a da onaj koji je u stanju da umre. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom. da upro cava svoju du u. da se jedinstvenost. lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. ve? mnogostruko i slo eno. cednosti i prvobitnom sta nju. Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno. put ka bogu ne vodi natrag. i dalje posmatra oma gradanina. na kraju. Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. da i vuk pati. ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. Nijedan od puteva ne vodi unazad. da odbaci telo. Svako rodenje znaci ras . ni ka vuku ni ka detetu. recimo Mocarta. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. u nestvoreno. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. sve veci ce deo sveta. da i one u svom lepom. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom. da bi mo da jednom. neki od njih svesno a neki nesvesno. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. sve dalje na putu da se postane ovek. ne ka vuku ili detetu. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni. ve? je mnogostruko. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. morace da pode du im. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. citavu gra ansku atmosferu proreduje. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . poima na dugom putu hodoca ca. pa naj zad i itavsvet. ipak. Ni samou bistvo. vec napred. kao kakav ucitelj u koli. Put u nevi nost. ras trzanost i patnju. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. te ona biva kao le deni etar svemira. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. Umesto da su ava svoj svet. On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. u krajnjoj liniji ga. i ono na izgled naj jednostavnije. nece ti u stvari pomoci. kao ideal ove harmonije.

ako nije ba vucija osobina. znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. grada ninom. da ima pre finjena cula. itavrajski vrt ljupkih i stra nih. oni su samo materijal i ni ta vi e. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. iseci najplemenitije drvEe. i. ili e ga MRZEti i gledati popreko. Ne. na cionalna ekonomija i statistika. demokratija i gradansko ob razovanje. stotinama vrsta voca i raznih trava. i novine. Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. Vratiti se u svemir. bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek. sve glupo i sitnicarsko. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. stepski vuk Hari. znaci ogranicavanje. onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. znaci bolno ponovno postajanje. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. kako nam se cini. On u njemu ivi samo iz kukavicluka. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. pa E i cupati najcarob NIJE cve. koji veruje da je umetnik. a drugo da je korov. to i ne vidi. ovek koji je sposoban da shvati Budu. hiljadama cvetova. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo. a i rastu uje. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. odvajanje od boga. razume se. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. poni titi patnicko postojanje. o kraljevskom oveku. o besmrtni ku.tanak sa svemirom. majmun i rajska ptica. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. tigar. i to samo zato to jo . maj munsko. sve vuk to ujeda. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. ve likih iu malih. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. zmaj. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. On ne vidi da je itav ovaj svet. ubraja u oveka. najzad. Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. svetska istorija ili. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. da se tu nalaze jo i lisica. postati bog.

poluslep. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke. kako srne i zeceve vijam. . ko je posmatrao spolja i s vi sine. krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. da zdere svoju masku i postane novo Ja. pa zavijajuci pro du io put. obe mi zadado e bol. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. druga.. olinjao i sed mije rep. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. pio. da me slatkim mesom zgreje! Ah. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. obe su bile u pravu. eto. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. palo mi je na pa met da sam jednom nocu. nigde srne! A ja srne toliko volim. pre nekoliko nedelja. sa breze gavran tu i tamo ph ne. Stepski Vuk je morao da umre. ovaj divlji. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. Opra tamo se od Harija. I ove dve slike zajedno. to me je potres lo do dna du e. al nigde zeca. Sada sam. prekorno. jurim i sanjam. da se izmeni. sav bih se zario u njen ne an but. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem. svetlu joj krv bih pio. a opet ima nje od mene. Tako bih dobar sa njom bio. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani. rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. koja tako govori o stepskom vuku. a ja jurim kroz noc kao senka. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. Svaki put kad se to de avalo. Oh. napisana od nekog ko je znao vi e. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. znao sam ga i do ivljavao vi e puta. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju. za pisao malo neobicnu pesmu. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. i slu am gde vetar granjem zavija. od nekoga sa strane. Bar da je negde kakav mali zec.nije uspeo da zagospodari njime. na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. moje setno. uvek u vreme najveceg oca janja. tu an i pun strepnje kao i ja sam.

neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. posle te kih i gorkih godina. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. jasnu mudrost. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. beskrajne patnje. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. Ne. U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. ponev i sobom svoju odluku. Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo. na samom rubu svesti pre sna. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. eto. Tada je pocela moja usamljenost. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. jo nedavno. nesigurnosti. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. koja se . po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. kada sam najzad legao u po telju. osecao toliko blizak bes mrtnima. astoljubivom. dobija ja. pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. vec ivek samouni tenje. prokle to jutro zimskog dana. Ali pri samom kraju. do sto da ola. I opet po sle nekoliko godina. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. ali bez plena. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. promenljivosti i bankrota. olovno. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij. sru ila se i ova nova ivot na forma. Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. sav smu eni jad. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima.naroto voljeni deo moga ivota. kukavicko i otrca io. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. izneveriv i me.

posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. strahovito otre njen. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. to sam pre nekoliko godina isku ao. Za spao sam. No bilo to posle godinu. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. Ovo sredstvo. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. izdr ljiv plod.tako neumoljivo sme ila. dakle. ali su me zatim. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. tiho se ljujajuci na vetru sudbine. ve? zreo. ali me ona ipak nije ubila. neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. t . er je do toga trebalo da protu jo dve godine. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom. i to sigurnu. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. i to je bilo sve. koji je sporo ras tao i ote ao. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. smrt. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. Nepotrebno je bilo uriti. as predano i sa zahvalno cu. a san se spustio na moje celo. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot. zablistalo i ugasilo se. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu. metkom ili no em za bri anje. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. unilo mi se odvi e dug rok. Tada sam. Zahvaljujuci njoj. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. pouzdanu smrt. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. na moje najvece razocaranje. Na alost. zajedno sa mojom pesmom. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. ciji e ga iduci udar oboriti. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave. dovoljnu da ubije estoricu ljudi. dodu e. da bih se konacno probudio sutradan u podne. progutao prilicnu kolicinu. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. te ak kao planina. a odluka. Probudiv i se oko podne. Iskrslo je to preda mnom.

koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. Mnogo mi je tu obecano. moja sopstvena. izgleda. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. kao stranca. . vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. niko nije plakao.bila je i duhovita apstrakcija. po to sam. Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. moja stvarna du a. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. Medutim. Ali svaki trud je bio uzaludan. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda. za mene vi e nije bilo ni cilja. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu. U svom pretvar nju. stisnuv i ki obran pod mi ku. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. polteo sam sivim gradom. moja lic nost. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. ako osecate takvu potrebu. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. nisam znao kuda da idem. Po urih za njim. zbunjeni i la ni. stigoh ga i klimnuh mu glavom. covece. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. objava nih titravih svetl. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. svi su. a zatim brzo potrca. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. ali on me. ni stremljenja. Najzad se i zavr ila. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. Po ao sam dalje razocaran. jedinstve na sudbina. cini mi se. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. koje pipavo podvrnu vi e cipela. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac. obavljaju svoj posao. glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. izgleda. Razjaren. bili rav nodu ni prema mrtvacu. nije poznao. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome. zbunje na. Idite kod Crnog orla. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. u koju su polo ili svog mrtvaca.osnih slova koja su toliko obecavala. Stvarno. tako mi je izgledalo.

prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. sivo. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. Bo e moj. On s obradovao. sve je zaudaralo na trulu istro enost. na prvi poziv. sve je bilo staro. razume se. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. Naucnik mi je i ao u susret. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. Hari Haler. a ja sam mu za to. pesnik. nigde odjeka za mene. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. nigde nije bilo radosti. nalazeci da je va scena u stvari sme na. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. ma kuda uputio svoje misli. inace bih ga. iznenaden na prepad i polaskan. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. caknut i neiskren bra tac. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh. prijatelj muza. do ove duboke. kao izglad zelo pseto. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. pozdravljajuci me veoma sr dacno. po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase. svetski put nik. ma kuda pogledao. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet. opake mrzovolje. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu. I dok sam ja. bio bezmalo zahvalan. Tako su oba Ha rija. u onako kukavnom sta nju. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. stajali . u ivao u mrvici topline. odviknuti od takvih napora. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. obojica veoma nesimpaticne prilike. i da se ne ose?am najbolje. na trulo poluzadovoljstvo. valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. ja krilati mladic. svakako posetio. stajao na ulici. A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. dir aut. uctiv i revnostan. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. ukrucen i kratkovid. Pogledao sam ictivom oveku u uceno. kako je do lo do ove ukocenosti. do zagu enos ti svih ose?anja. rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. mlitavo i iscrpeno. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. uvelo. Da. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. stu dija radi. Ne. ali sam ipak.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle. Poleteo je glavacke prema meni. Stepski vuk Hari kezio se. estito lice. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. a sada.

Oni se pose uju. stoje o alo ceni. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. Mocart i Hajdn. a sve bi to mogle da obave i ma ine. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. Na kulturni svet je groblje. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. iako to ustvari ne e lim. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter. to su im nekada bile svete. ciji tok ne prestaje. posmatrajuci se uzajmno. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. ova beskarakter nost. pljujuci jedan na drugog i. mala uramljena slika. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. kao ja. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. lica premazanog stavom dvorskog oveka. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom. kao i obicno u takvim prilikama. na kome su Isus Hristos i Sokrat. zbunjeni i npp eiskreni. ne umanjujuci mu dubi nu. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. podvrgnu kritici sopstveni ivot. op ta ljudska sudbina. prika e kao odista lepog starog gospodina. On je uspeo da ovom demonskom starcu. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. kezeci se zbunjeno. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. sve u svemu. pomogla mi je da se odenem. ceznuo za ljudskim mirisom. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. koji je svakoj gratan . nazivo profesora simpaticnim mom kom. svu njegovu glupost i plit kost. karakternog. bez vo lje. Razjaren. ba ona ih sprecava da. Ali jedan deo Harija opet se pretvarao. vode razgovore. ostanem kod kuce. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. mehanicki. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. ne eleci to u stvari. e. Prikazivala je pesnika Getea. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. stoje oko jednog groba. secao se profesorove lepu kaste ene. sve to silom. iz asa u as. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. silom. oko kojih. ili da se uop te izostavi. brbljanjem i dru tvom. A ba ta mehanicnost.

ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. medutim. Ali je u la njegova ena. Osecao sam da me ne to vre ba. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. Da. Pozdravismo se. pa t ipak je bilo tako. od svih onih spasitelja. u svakom slu?aju. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. mislio sam bez prestanka. apostola. kao fa talni neskladni ton. koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno. Da je sada u ao domacin. jeo sam vi e nego to sam navikao. Kada je video da me ova tema ne zanima. Naime. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. i prvom neskladnom tonu sledili su drugi. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. bola mi je o sujetna slika starog Getea. stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. i ja sam se predao svojoj sudbini. Tog asa. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. junaka duha i dr avnika. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. to cudovi te bio sam li?no ja. I on se srdacno pozdravio sa mnom. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. Bo e moj. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno.skoj ku mogao da poslu i za ukras. a nipo to stepski vuk. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. pretva rajuci se u odvratan pritisak. pre li smo na drugu. medutim. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. Bilo kako bilo. neko predose?anje puno strep nje. mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. Odahnuli smo kad je u ao profesor. redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. javi e da je vecera gotova. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc. srecom. Kakav li je to tip! Da. heroja. iz pozadine se unjala neka opasnost. tako punog samodopadanja. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . koje me je gu ilo. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije. od na eg po slednjeg susreta ostario. kobno me podsecajuci na kostobolju.

Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik.je domacine. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. tako da smo se sve vi e Razilazili. Trcao sam ulicama tamoamo. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. moralnim i. uostalom. od jutra do mraka. pravi i nepos tanskim. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. mo alom i uceno cu. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza. a kad su poslu eni slat ki i. Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci. Imate pravo priznao sam ja. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. u nadi da e nam to mo da malo pomoci. iako je Mio sklnnjen u stranu. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju. sa gradanskim ivotom. saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli. mucan i pak dan. a zatim urno izi la iz soMe. Razume se. to je. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka. Kakav je ovo neute an. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem.jzad. Poceo sam na. to ja. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje.ja nepodno l. Hari. bilo je glupo od mene . Na alcst. dok mi je njen mu . Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom.ji se pravi tako va an. malngratanski. da bih skrenuo tok razgovora. salonski Gete. to je neka navika. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. Ovaj sla dunjavi. ovo dosto janstvo kc. ali prikazivati ga cvako. uostalom.je smo ve? hili veoma cutljivi. da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. pa sam uskoro ogrezao u la ima.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera. na nizak crmar. Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. naravnc. Idi ku. ili da izazcvem eksploziju. dok me je sopst uena beda davila. upola zbunjeno. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko.vor bio nemoguc. i Gete cinio u svojim najboljim asovima. ne.je namiguje na po tcvane prisutne. bez ikakve nadmoci i bez iumora. sve trn. besan i sa nrtnicki tu an. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana. poricem. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. upola prekorno. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu. niste smeli da se izrazite tako drasticno.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo.

Pritisnut gomilom. glatkog. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. daj mi tvoju maramicu. maj ko. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se. cak ni kajanje. duboko isecenoj balskoj ha jini. preko aleja i trga ispred stanice. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. bilo je glupo i nevaspitano. vec samo gadenje i bol. inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. oce. Kod kuce me ceka ne to. a u dvorani iza ove e igralo. oh. Otputovati! pomislio sam. eto. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. vrsto lice. hocu da ostanem ovde. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. Haj de. ali. daveci se. Ostao sam prednjoj prostoriji. izMri i prvo svoje naocare. arko crveno namazanih usta. C. sveti plamenovi moje mladosti. ni sam mogao drukcije. Ostavi ga onda neka ceka. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. kao da mi je davo za petama. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. udarao oko sebe. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. A po to. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci.to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. Smem li? upitao sam i seo pored nje. Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio. zatim sam otrcao dalje. kako nti se inilo. nemogu. ne mogu da idem ku. Sa drugog kraja tre tala je muzika. oh.. goredole niz strme. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla. Ne. vi hiljade radosti. ovako ni ta ne vidi . pio vode i konjaka. i dok ie to cinila. meni nalo poznatom predgradu. pored bifea. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. krivudave ulice starog dela grada. isparenje vina i vika. Tako. MlADA devojka u tankoj. kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. ne mogu pa ne mogu. ako dozvolite. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila.lnutra je bilo veselje u punom jeku. hladnog cela i krat . ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. a ti ostani ovde. dim. daleki. sa uvelim cvetom u kosi. la ni i ugladeni ivot. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. gde su sedeli sve sami jedno STavni. i to u nekom zabacenom. POPEO sam se na DRugom kraju prostorije. bucna ljudska reva. tamo je besnela muzika za igru. Kod vas. Oh. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu. odvi e je stra no. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. svetlih sivih oju..

nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka. a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . Imam. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. pa ni valcer ni polku. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. razvedeni smo. Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. to kod nas nije bilo u modi. Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. Ona se smejala. pa i da racuna . Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. kada nijedna ne ostaje pored teMe. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. Ne umem da igram imi. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. cim sam okacio svoj e ir. Polako viknu ona polako! Ti. ja s nisam proltesor. kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. draganu. a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu. Ne. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. je li.ko odsecenog uvojka preko uveta. moji roditelji tako nikada nisu igrali. dodu e. Dok sam je gledao. dakle. Ali ovo ne mogu. pomislio . ne sla emo se ba najbolje. iz doba deca tva. Ili ne? E vidi . mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. a u stvari nije treMalo da idem. i kako se jo te stvari zovu. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. O igranju vi e ni ta necu da ka em. nikada u ivotu nisam ucio da igram. Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. jeo i pio. A onda ce odigrati sa mnom imi. momce. kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. oducio sam se oc toga. Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. decacki oce lja nom glavom. da si mo da posle jo i studirao. ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. A ucio si da cita i da pi e . unilo mi se da lici na Rozu Krajsler.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

i novac. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. umoran. rugam se jedino samom sebi. Susret mi nije bio ugodan. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. jer se i ona nasmejala i zastala. jer sam izgledao prili?no zapu ten. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. Treba da ivite . gospodine Haleru. Vi ste se malo skitali. iznad araukarije. u izgu vanom odelu. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. I ve? sam ponovo spavao. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. si gurno. da nisam bolesni izuzetak. spavao sam cetiri. Ba to ne bi trebalo da cinite. Sigurno ste veoma umorni! Da. slomljen. ali se danas. Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio. A ono sa svecima? Eto. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. pun nade i prijatnih misli. izgleda. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. nocas uop te niste bili u svom krevetu. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. tako neke la ne. neoce ljan i neobrijan. Petar i drugi. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak. neispavan. zaglupljujuce slike. i boga pa i sve ostalo. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo. Ne rugajte se. I ona. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan. i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. Da li u je ponovo videti? Da. Rec je rec. Razumem. gospodine Haleru! Oh. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. ali cija mi se prijatna narav svi dala. to sam spavao u nekom hotelu. ti nisi u pravu. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. Katkada vidim njihove slike. pala neka pregrada. ne. ona je pouzdana. divna prijateljica. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh. iz vitoperene. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen.ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. sreo sam se s tetkom. a i slike Spasitelja i Majke bo je. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. Na stepenicama. za to je uiveo i patio tako stra no. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. pet asova. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje.

medutim. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. Meciutim. ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. pa smo ci tav as sedeli zajedno. meni je bilo svejedno ona je bila tu. Ona je bila prozorcic. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. ve? aljivo. porucenim. pili caj i bili zadovoljni. A zatim je ona do la.kako vam se svida i da cinite to hocete. siv i bez ikakve vrednosti. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. neobicnu de vojku iz Crnog orla. Svet bi mi tada bio prazan. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. Morao sam da cekam pri li?no dugo. I sve e to. nije bilo nikakve . pla io sam se reza preko svog grkljana. ocekivao sam sve od nje. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. i tetka se sme kala. opirao se umiranju sa divljackom. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. propinjucom snagom. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu. i pregledao jelovnik. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote. nepoznata igracica iz Crnog orla. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. bez ikakve potrebe. Ne. Imala sam ve? mnoge veoma. hvala bogu. kao i dana nji prvi radioaparati. iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. Za utorak uvece pozvao sam lepu. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. Mislio sam samo na nju. kao u igri. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. ilavom. ali nijedan nije bio mirniji. meni dobro po znatim stvarima. cudo se dogodilo. pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. jedan dan kao i drugi. Najzad je do ao uto rak. unapred. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. O svim ovim. prave bi sere estitosti. do dna du e. preko telefona. veoma estite stanare. Ona je bila spas i put u slo bodu. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene.

dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. pa si mi kupio orhideje one su samo cve. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. To je lepo od tebe. Seca li se? O da. i to je dobro. Dakle. znacaj. Hteo si da mi ne to pokloni . Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. Uostalom.intimnosti u njegovom pona anju. jer ga je ona zvala po imenu. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi . koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske. onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta. ali ipak veoma skupe. a sada si ve? bezmalo ovek. Upravo je tako kaO to ka e . pa sam poku ao da . radost za njega. Nego. jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. I na njeno lice. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. Hari. hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. To ti se tako cini re ona odsecno. Lagano. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji. kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. jer sam ti u necemu slicna. Pa ipak su se po znavali. Kada sam joj dao orhideje. a nisi znao ta?no ta da iza bere . ali necu da ivim od tebe. protiv volje. niti mogu da citaju. da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. zar ne. Emil. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. Hermina uzviknuh iznenaden. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. Ne zaboravi to! Treba da zna . Uostalom. Ja ivim od mu karaca. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava . izgovarajuci rec po rec. odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. pa ih se vi e ni ta i ne tice. Ti sve zna . nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone. obradovala se i na smejala. u tako dubokoj du evnoj depresiji. ali retki su cudaci kao to si ti.ti i razumem te? U stvari. mali Hari. dabome. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. da necu mo da biti uvredena. njih je LAko op initi. odgovaram. onda je to. ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. koje je odista bilo kao carobno og ledalo. hvala ti. sa kim osecA neku bliskost i sli?nost.

a to e za mene biti dobro. popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. ali nisi zaljubljen u mene. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. . Ali pazi dobro. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. Hari. Nece ti biti lako. da bi naucio da se smeje . koja je. postajala je detinjasta. pa ipak je sve to. Kada se bude zaljubio u mene. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. Potrebna sam ti da bi naucio da igra .je umirim i navedem je na druge misli. ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. ne danas. Ona je to od bila trzajem obrva. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. Ne. i zahvalan si MENI. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. I ovo veselo dete. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost. pri majuci svaku veselU zgodu. da bi naucio da ivi . gledajuci i dalje u orhideju. o ivotu znala vi e od svih mudraca. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. Ja nisam zaljubljena u tebe. a drugi deo BILA vlje. sa svojim igrama sladokusca. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. tome ivot nije mogao da ucini na ao. tako da je. ve? kasnije. izgleda. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. Ova ena. s odlicnim apetitom. i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh. za ne to veoma va no i lepo. ali ce ga ipak izvr iti. Hocu da to bude . pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. ukoceno gledajuci u cvet. pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti. to ose?am. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. Ispuni e moj zahtev i ubi me. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. DA sam bez po govora postao njen ucenik. prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. koja me je tako savr eno prozrela. Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela. kao to sam i ja tebi potrebna. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice. Eto. A meni si ti potreban. ona se jednostavno predavala trenutku.

Govorimo o tome drugi put. koju sam danas video drugi put. Ova Hermina. u kojoj sam Ja opisan? Eh. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. a tako si i ti izgledao. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . Dakle pazi. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. to ne smeta. kakav je ceo ivot.. Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. dobro. Na uciteljici ce u tedeti. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. muziku ce sebi kupiti. dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. Znala je o meni sve. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. Hermina. ne volim uvek da mislim. ja u te uciti. Geteu. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. Razume se. da ne pocnem odmah. Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti. Dakle.. celo vreme sam na to morala da mislim. Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. u to sam bio uveren. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora. dobi gramofon kao honorar. A kada se jedan ovek istinski rastu i.sve to i ivljavala u sebi. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja. Nisam mogao da odolim. o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici. a zatim se opet ozarila. kada sam te prvi put videla. Onda emo imati muziku kad god hocemo. Tako je to. stepski vuce. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. a povrh toga ostaje nam i gramofon. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. Gramofon? Prirodno. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. A ta misli o onoj knjizi. ali i istinitiji i lep i nego inace. Mo e mi je jednom dati na citanje.

niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. mora da ispita koliko je sam kriv. da bismo je potom voleli. ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. Hari. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. Pravo si dete. buduci. usled sopstvenih gre aka. Razmi ljati jedan as. generali. Bogme. Danas imamo mnogo posla. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu. ivimo da bismo je se bojali. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. Ne. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. Hari. niko nece da izbegne buduci rat. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. pu tali ih da nam sviraju. veleindustrijalci. svakog dana ih ti listovi ob raduju. I vidi . Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. bila je to stara pes ma. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga. otvarali ih i zatva rali. A ti? Ni ja. Kajzer. katkada me ipak rastu e. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. Budi sada poslu an i podi. pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. odgovorih ne ljuti me. Sve je to jasno i prosto. a cilj i kraj svega toga je opet rat. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove. i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. odavno sam na vikao na to. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. hteo sam da ga kupim. oma ki i rdavih navika. od naj skupljeg do najjevtinijeg. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. razume se. pa cak i svaki pojedini ovek. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata. gde smo gledali gramofone. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. shvatljivo svakom oveku. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. u ovakvom tonu. Ona me je zadr ala. iako. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. Oni mi to ne opra taju. naredni rat. opominju i hu kaju. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. potpuno ne vini. jer su sami. bio sam tako spreman da to prihvatim. stvorio si sebi estoke neprija telje. Hermi na. eto. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li. iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute. Ali niko to nece.

sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace.je ona rekla.cice. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. cudna poznanstva moram da sklapam. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. uniformisanom svetu mer mernih stocica. pokazujuci mi prve korake. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. Ovo je as igranja. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. uzela me za ruke i pocela da me vodi. sudarao se sa stolicama. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine. obe dobre igra. zadovoljstvo je kupovati. Morao sam dvatri puta da igram s njom. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. A osim toga. A onda je otpoce la nastava. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru. slu ajuci muziku. Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. Bo e moj. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo. crno manjastim. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me.jednostavnije. pomislio sam u sebi. Poku ao sam da podmitim Herminu. u glatkom. i ja sam ostao sam pored caja. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane. koji je. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. ponudio sam je kolacima. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. u ovom. Ja sam poslu no kaskao za njom. ne recima. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. pohvalila je pec i divan. isprobala stolice. ali je ona ostala neumoljiva. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. dok su njegove crne. po mislio sam neraspolo en. osetio sam prema ovom bezazlenom. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. u koje je duvao naizmenicno. Na svoje iznena enje. koji . ocaravajucim pokretima. d eza. upad ljivog isticanja. ve? tihim. kako.

ogledno. ntog prijatelja iz mladosti. ona mi je bila drug. sestra. ruku i ramena. da bude malo veseo i budalast. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. halo i slicnih. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. Hermina. a kad je mu zika prestala da svira. i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. Pokazacu ti svoje malo pozori te. ali za to ima vremena. ne nagaziv i je ni jednom. Bio je lep. Kada se igra zavr ila. da se i lako kao kakav cvetni list. svakako. lepog stasa i lica. i to zanimanje je. to se nije moglo pore. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. Bio je odmor i mi smo seli. nas dvoje smo ostali zajedno. na primer. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. on nije govorio. naime. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. ha. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep. a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. dodu e. zna . Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. izuzev reci molim i hvala. koje je. dabome. isuvi e brzo za mene. halo! Ali inace. lepa somotska devojka se povukla. glasno bi otpe vao oooo. Ja cu. ona je bila moga soja. sutra prelazimo na boston. ali meni se. licila je na mene i licila je na Hermana. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. devojko! U sve se razume i u svemu . ha. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. Za sada smo drugovi. a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. ovaj senjor Pablo. jer smo upoznali jedno drugo. hvala bogu. klim nuo glavom i seo pored Hermine. Ah. saksofonista. na svoje veliko iznenadenje. zanesenjaka. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. nema tu bogzna ta da se izla e. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu. Ne. nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. ona je tako irila miris ene i ljubavi. uop te nije govorio. znao da ka e na nekoliko je zika. prizna jem. ipak postici da se zaljubi u mene. naucicu te da ig ra . dodu e. ti zna vi e od mene. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. koja nas je posmatrala. izgleda.su nas divno zbli ili.

da bi se onda svadao s njom. poznajemo se vrlo dobro. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. Vidi . nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra . pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . s time emo otpoceti sutra. Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. Jo mora da nauci boston. Neka je i tako. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. Pomisli na vece kada si. Pocetak je tu. voli na svoj idealan nacin koliko hoce . Postepeno. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno. to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. najzad. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. Uostalom. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. a ve? si za ljubljen u nju. svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. usred svojih pat nji i usamljenosti. nije moje da vodim racuna o tome. Doci u u tri sata. sa osmehom citala s lica. Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. Ne volim da te cujem da tako govori . Ti. prijatelju. stepski vuce. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli . ve? si ne to naucio. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. Hermina. uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal.prednjaci . Ijudski. ona me je ipak stalno posmatrala. Hari. Ona je veoma lepa i odli?no igra. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. ja saAn star ovek! Ti si mali decak. vodila. i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. Oh nije mi to cilj. presekao moj put i postao mi drug! ta misli . kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. uzviknuh izmuceno ta pogledaj me. na tom polju sam ti uciteljica. Lepo je od tebe. Verujem da ce imati uspeha. kao i nameru da be im. i to je napredak. slomljen i o?ajan. Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . Sada si malo slagao. Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. to je tvoja stvar. lake ivotne ume nosti i igre. ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. u to ne sumnjam i odajem ti priznanje.

ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. la ne egzistencije. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. kao da je namazan briljantinom. idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. pa je ostao u pocepa nim gacama. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. savest mu nije bila ista. dodu e. Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. ivot koji je vodila Hermina. podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. A on sam. Dosada nji gos podin Haler. duhom i ovecno cu. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. veoma asno i plemenito. njega ili njegove obrazine. bih. poznavalac Getea i Mocarta. protestovao je protiv surovosti rata. tragici i covecnosti. ali je to ipak bio samo kompro mis. o geniju. ve? se nekako prilagodio. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet. isti takav junak duha. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. gradanske. i koji je. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. do davola. razumnost i covecnost. stari Hari. Do davola. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. dodu e. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. koji je blistao uzvi eno cu. ve? je. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru. naprotiv.morao toliko da se bojim smrti. odvi e pleme nitog pogleda. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. Hari Haler se. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. bio je protivnik sile i izrabljivanja. tako reci. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. novog Harija. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. razume se. koja je ve? bila u raspadanju. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. Osim toga. daroviti pisac. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. I tako je to bilo u sve mu.

i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. za spavanje. Slu ao me je uctivo i ljubazno. za vreme na ih neplodnih razgovora. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. kao mali. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. Pa dobro. vidite. vi e i intenzivnije! U tome je stvar. blizu keja. i on mi se odmah pridru io. i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. mesje. Pogledom sam upitao Herminu. Kada sam se jednom. ve? ravnodu no re Vidite. kao vedro dete bez problema. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. a ne naucnik. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. Ja nikada ne govorim o muzici. Ali vi mi. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. pomalo suje tan lepotan. U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula. obrazovanja i svega ostalog. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. sme kajuci se bez prestanka. gospodine Haleru. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. Ali. ote avate konverza ciju. zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. rekao sam mu. Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu. ja sam muzicar. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje. razljutio i postao skoro grub. jer je smatrao da e mi to prijati. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. u njemu e Ijudi ipak u ivati.njegovo dru tvo. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. to vam moram reci. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. Gospodine Pablo. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. A jedino to je va no. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. za tim me je uhvatio za levu ruku. Bila su to sredstva za umirenje bolova. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. treba svirati to je moguce bolje. da li neko ima ukusa. Jedanput sam ga sreo na ulici. za izazi vanje lepih snova. A ta je onda va no? Svirati je va no. Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici. bio taj imi dobar ili lo .

pa bi tada bilo mnogo stenjanja. U izvesnim trenucima su se novo i staro. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. Oni su u pravu. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. Mo e neko. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. Vrlo dobro. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu. ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. niti duva u flautu. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. gospodine Pablo. gospodine Haleru. on e sigurno uciniti kako je najbolje. tiranisao i sve znao bolje. bol i na slada. Nailazili su opet drukciji asovi. mali. mene za to ne pitaju. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. mladi Hari je utao. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. Bio sam as na nebu. I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova.eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. izdavao naredenja. svi ti usamljeni ljudi. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e. Svakako. Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. i to to je mogucno bo LJe. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. bilo da je u pitanju Jirning. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. postoji i muzika duha. a novi. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. lep e i ubedljivije. ali vecinom na oba mesta istovremeno. Ali ipak. noge pocnu da se trzaju. mnogo borbe na i . a onda bi se odjednom opet pojavio. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije. strah i radost veoma cudno me ali. ne odlucujem ja o tim stepenima. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. as u miru i spokoj stvu. Ovom oveku se nije moglo doskoti. Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. as u paklu. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. le eci sam u svom krevetu. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. Ali ne postoji samo muzika cula. Saglasan sam rekoh hladno. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. pa i svakog valcera i fokstrota.

koja stvar nost nikada nije potisnula. Idem ja. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. za stvarno cu. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. Pih. bila nam je tuda i neprija teljska. u na oj istoriji. nikada se nismo odomacili u stvarnosti. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. a uvek je koketirao s muzikom. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. tu no oti ao u svoju spava?u sobu. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. ba vece ras sam veoma tu an. ostanite! Samo. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. popeo uz stepenice. lepa Marija. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. Ljutite li se na mene? Ne. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. Mi. esto sam razglabao tu misao. svet igre i zbrke.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. kada me tr e neobican miris. vi ste Ijuti zbog toga. Znam da vam je Hermina dala kljuc. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. logosu. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. eto. osvrnuv i se. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike. I tako sam tu no ugasio svetiljku. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. najzad sam se vratio ku. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. Naravno. srd bu i gorcinu. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom. Da. a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti. Neka je njena namera i dobra i srdacna. Oh. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. ne ljutim se. LJudi od duha. Marija! rekoh. danas ne mogu da budem ve . Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. Ne. Do la sam re ona tiho. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. mL ki branimo protiv toga. tu no poceo da se svlacim.

ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. a ona je svojim veli kim. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. a bilo je vremena kada su. poput velikog cveta. ali nisu udele za njim. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi.slu?aju neke veoma povoljne ponude. Seo sam zatim na krevet. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. usta. sve dok. sli?no cvetu. ivele u Grandhotelu. bile . Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. jer niko nije smeo da nas cuje. pa ipak besvesne. veci nom iz siroma nih ku?a. kad smo igrali. dr eci je za ruku. puno lice. gledao sam nani e u njeno lepo. u pozori tu. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. koje su se lagano nadimale. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim. Kada sam se ispru io pored nje. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. bila su je dostoj na. jedino sam ranije. Poljubio sam je u o. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. uz cenkanje za najvi u cenu. i zamolio je da govori veoma tiho. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. vrat i grudi. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. Ove devojke. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. ni sam stigao do njenih stopala. le alo na mom uzglavlju. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. Nagnuo sam se nad njom. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. dok bi drugi put. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. pametne. opet. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. Druge. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. u krznu i automobilima. dobijale d eparac i poklone. ali u sutra mo da moci. bio si veoma zaljubljen. medu koje je dolazila i Marija. po vremeno susretao slicne egzistencije. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. vedru mladost.seo. njeno lice. To je svakom shvatljivo. bezvoljnoj zaradi. Marljive i vredne. ene kao i mu karce. ljubeci je. sta novale u potkrovnicama. vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. koje je tako strano i cudno. Te noci pored Marije nisam spavao dugo.

koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. nekih malobrojnih. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. milog i narotog. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. O tim stvarima ne treba govo riti. pustinjaka i estetu. Vagnerom. izgleda. mno go volela. Pa to je sasvim prirodno. Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi. ce njom ispunjeni ivot. Ali reci mi. barovima i hotelskim tremovima. Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu. Bilo je nekih lepota. niti tra iti da se o njima pola e racun. bio je za Mariju.su zaljubljene u ivot. kako mo e da voli i mene pored njega. Marija je. po bios kopima. mene dosadnog. . koji niti su elele niti mrzele. I ti mi se svida . On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. tog lepotana. u njemu su bile odomacene i iskusne. dajuci mu za pravo? Tog Pabla. starog momka. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. Marija. ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. na celu sa Mocartom. ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist. ne to zabranjeno i nedostojno. ne sme da bude drugaciji nego to si. ali su ga cenile mnogo manje od gradanina. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. koji nije bio ni zao ni do bar. go voreci o tome s takvim zanosom. ima i u tebi neg lepog. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. odabranih lepota. a koji je za mene. koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. Vidi .

sa kojom sam pro iveo tolike godine. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. koje sam opevao. nenadma nim lju bavnim ve tinama. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. . kao vla no rascvetali vodeni cvetovi. nezaboravni i neizbrisivi. Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. Ma koliko jad no bio. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. zloceste dragane. a bila je i siroma nija u sitnim. kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. To mi je milo. mlade i nove. bio je obavijen njome. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. Moj ivot je bio tegoban. pocev od poznatog Hermana. I opet sam se probudio. pun lutanja i nesreca. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. duboko poverenje sve do onog dana kada se. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. duhovnog brata Hermininog. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. bio je zagorcan uci itavog covecanstva. iz izvora ove ljubavne noci. bogat i gord. svoje jadne prijateljice. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. vecnih zvezda i sazve da. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. sa i bez imena izbijale su. vo dio je u odricanje i poricanje. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. Pojavila se i moja ena. I tako su u ovoj prvoj. pomalo boja ljivo. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. ose?am da me voli . Mirisavo i nezemalj ski. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. ubog i bez slika. videci ko liko je moj ivot bogat slikama. a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. i to mi kazuje on te voli. koja me je naucila drugarstvu. on ti je zahva lan to si lepu kasta. ciji je niz bajka mog ivota. pored svih razocaranja. za kojima sam udeo.kada me ljubi u vrat ili uvo. Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. prelepi cyet. procerdan delic puta do potpune propasti. ostalo ivo. Ponovo smo zaspali. koji je dotada dugo bio prazan. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. duboko ut kana u moju sudbinu. ali je bio bogat. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. veoma milo. svoje daleke. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno. prema kojoj je u meni. sukobima i rezigna ciji.

To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo. Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. moje o su ponovo progledale. osetio sam miris genijalne. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. blistavim oma. Moja du a je ponovo pocela da di e. Ali one noci me je. puti. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. njenom kosom. bilo je veoma lepo. itavo . nije se i lo za novcicima. prvi put od vremena mog propadanja. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. Njen miris. Hermina. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo. Sa culima kojima je bila obdarena. svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. glasom. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. Ovo vreme pre bala pod maskama. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. njenim temperamentom. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. koju smo odredili za na e sastanke. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. Moja uciteljica igranja. ve? za zvezdama. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. to mi je i po lo za rukom. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. imalo je svoj lik i soj. nje nim bojama. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu.jezgro tog ivota bilo je plemenito. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. Marija nije imala obrazovanje. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. pojedinih reci iz na eg razgovora. za svaki pregib svojih linija. pa cak i da saznam njenu adresu. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli. otprilike tri nedelje. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena. sa njenim narotim stasom.

modne i luksuzne stvarcice. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. mu evan i pun zahte va. raz ma enog i pasivnog. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna. lepo. oru je i ratnicki poklic. esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. vrst. da o ive mrtvu okolinu i da je. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. Nije htela da uzima novaca od mene. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. da prefine ose?anja. kao pomocu neke madije. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. ple menitih i melanholicnih ruku. Ali je rado primala po klone. od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. sve je to bilo glasono a. kesica za novac nije bila kesica. ne treba da bude tako. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. ve? su. lagano obuzimao ljubavni ar. Naucio sam pre svega da ove male igracke. mnogim mu karcima na ih krugova. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. bledih. ali me je Marija uveravala da ga je. o d ezsviracu. cvet nije bio cvet. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. na primer. pametnom. Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. o mnogim enama i devojkama. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. Moj sud o ovom veselom. ali svakako je dugo stajala u radnji. kri jumcar. koga je Marija mnogo volela. madije i dra i. Uzmite laku lulu opijuma. esto nije imala vremena za mene. detinjastom. lepeza nije bila lepeza. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. Uostalom. a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. jer nije bila po sa da njoj modi. ali da je zatim bio napregnut. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. iza toga se verovatno krila Hermina. rede citavu noc. i kad sam joj.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. sasvim oprav dano. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. Rekao mi je. carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. o glumcu. obdare novim culima za ljubav. mnogo sam naucio od Marije. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin. mnogostruko malo. to ne valja. O ovim stvarima. bio sam samo jedan od nekoliko njih. na mansardi jedno g hotela u . dodu e. od prstena do kutije za cigarete. odnosno veliko. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla.

provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. ljubljenja i igranja. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. o nje nom nacinu smejanja. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom.predgradu. po ao sam s njim do Agostina. kukovima. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu. Necete. polo io me je Pablo na krevet. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. Pogledao me je sa aljivo. sedeci nepo micni. vraticu vam ga. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. ja sam to osorno odbio. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. ne no i strucno. . predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. ramenima. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. dok je Marija drhtala od naslade. U sobi je bila samo jedna stolica. Pojavio se u mom stanu. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. jedva osetan poljubac. veoma bednu po tkrovnicu. Nema ni prebijene pare. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. kao kakva dobra sestra nudilja. ako vam je to milije. Neophodno mi je potreban. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. Pablo. a sada sam i ja ostao bez novaca. Hari je odvi e moralan. i dajte mi novac ovako. Iz radoznalosti. Nisam cuo va predlog. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. ta se mo e! A bilo bi lepo. A jedne veceri me je jo vi e iznenadio. dao mi nekoliko kapi nekog leka i. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. Pablo. ali ona odlucno odbi. gospodine Hari? Dobro. A zatim. o njenim rukama. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda. ali ga nije uvredilo. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. rekao je on. teta. kada sam se veoma raspolo io. kome je rastresao krevet. i sve to brzo. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. sastavljen od sadr ine triju bocica. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. a i da bih sebe kaznio. Uvek sami sebi stvarate te koce. Kada mi se posle toga malo smucilo. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. vrelu od groz nice. toliko lepo! Ali znam zamenu za to.

ona e mi pomoci. Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. Prili?no sam naucio da igram. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. kosu i put isto tako Ijubila. tvrdila je ona. Her mene. a da ono pravo tek ima da dode. Marija je cudesna. i ja sam. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. igranje ti godi. ve? je imala i ulaz nicu. a ako ne. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. odista. to je ne to drugo. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. ne bi te poznao. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. po sredni i slo eni odnosi i veze. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. Hermina. A nedelje. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma. kada se zapodenu neobican razgovor. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene. Preda mnom su iskrsli novi. A za sve to imam da zahvalim tebi. ne to to ona ne bi razu mela. imao si sre. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. Ona uspavljuje Stepskog . Da. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. za. koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. Nemam ni ta protiv te sre. milovala i ispi tivala kao i moje. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. ali zadovoljs tako dobro. tako kao to te ja razumem ni Marija. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. koja zna vi e od drugih. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej. uhvatio si lepu devojku. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. Svakako u moci da je poznam. Pa ipak verujem. da je njene udove. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. prijatelju. Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. mo e da bude trajna i da je neplodna. niti ma koja druga te nece razumeti. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi. ali je uoci dom. razocaran. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. To je nesreca.

ali m lepo i dra esno. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. A po to sam imala dobre o i u i. Ali to je bila glupa. tada mo e imati svakog dana. vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. Hermina. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno. najzad. kao i o na em zajednickom udesu. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. ko obo a va velike pesnike ili svece. Mislila sam da ivot. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. bio umetnik i mislilac. ljubavnica jednog revolu cionara. strepnje i o?ajan gao da ide ku. Oh. a i ti to ve? zna . novo patim. A za to? A gu enje je nemila smrt. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. da bu dem ena jednog kralja. znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. vedrog raspolo enja i me. nije tako. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. taj je budala i Don Ki hot. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. svoje poznanike i susede. Lepo. Tako sam i ja pro la. I nju si mi ti poklonila. Ti si. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot.mina. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. sebi priznao. i po to sam bila pomalo radoznala. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. medutim. Mogla sam da primim na sebe veliki udes. a ako se on narugao mojim lepim snovima. to tvoja sudbina? koju sam. o tebi. ima li sada. igranjem taroka i muzikom preko radija. u stvari. Ona je cudesna. da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. bio si spreman na dela. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. Lepa. nisam stvoren za to. Stepski Vuce? Ne. mlada. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. podem u smrt. u paramparcad. imam veliku radost i dragu utehu. da su moji snovi bili u pravu. uvek mora da bude u pravu. sestra jednog genAja ili majka muce nika. tako sam mislila. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. sva tvoja vera Ne. bio veoma nesrecan. A ivot mi je. nep da ti pomogne. da ivot nije herojski ep. ovek pun Hteo bih. Ali sve to nije pomoglo. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. Dakle. sve je postalo lodna nesreca. ono junacko i lepo. eto. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. i tada sam videla. Predodredeno mi je ba ono suprotno. sa junackim ulogama i ostalim. ipak nije tako. kafom i pletenjem carapa. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. osecao. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. Hari. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. voleo i cenio kao lepo i sveto. jednu veru i zahtev. da osetim ce nju. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. Imam ne to veoma odavno znam. koji je jo i sad u poteri za sam srecan. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. i to sam morao da priznam. Onda sam.

Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja. svira. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad. A i svejedno je. umesto razonode radost. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet .. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. rade za buduci rat. tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. kelnera i bonviva na. dublja i ira. kod tebe duhovna ali je put bio isti. crnoberzijanaca. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. prijatelja. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca.. velikim delima i ose?anjima. cita. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. ili da najzad postane neka vrsta devojcure. tvoje o?ajanje zbog rata.. mora da se ma i no a za brijanje. mislim na Mocarta. po hiljadu puta u pravu.. Mocart ili plitki. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. Stepski Vuce. kao i tvoje gnu anje prema politici. skidao kajmak. a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom. Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna. Hermina. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro. zadovoljan tako sitnim stvari ma. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si. kako pro log tako i buduceg. zbog nacina na koji se danas misli. Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. genijima. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju. Vo e iz petnih ila. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. i uspe no. pa ipak mora da propadne . povucen u sebe i o?ajan. Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. bogatija. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. pozvao sam je ne no sestro. umesto novca du u. Tvoji zahtevi su odvi e visoki. Ali nama time nije pomo eno.sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. To ne zna niko. Oborila je o i utonula u misli. usamljen. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. gradi. sa svim herojima. a umesto igre istinsku strast. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca. ne sme da bude kao to smo ti i ja. A mo da je uvek bilo tako. Ko umesto ciguljanja tra i muziku. o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao.

U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. Stepski Vuce. za vreme propisanih kolskih godina. tamo nas vuce strepnja na ih srca. Sveci su pravi ljudi. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. da svet. U pravu si rekao sam. ona je stvar utelja po ko lama. Ni ta drugo? O da. nije u pitanju slava. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. Tebi e biti sme no. Ne. a ostalim. greh kao i porok. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. jedini nam je voda ce nja za domom. Vuce. Kristofera. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. Filipa od Ne rija i sve druge. i uvek e biti. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. Tamo ce ponovo naci svoga Getea. Dakle. vecnost. snaga svakog istinskog ose?anja. svakim dobrim delom. Tamo je na e mesto. i zato ceznemo za smrcu. a njih ozarene. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. mlada braca Spasitelja. da bi deca bila nem zabavljena. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. tamo je na a domovina. radi se o slavi. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. da sem vremena ne postoji jo i vecnost. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer. svoga Novalisa i Mocarta. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. greh tako mo e da bude put ka svetosti. Uvek je bilo tako. razume se da nisu. i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. To je carstvo s one strane vremena i varke. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. Ni ta sem smrti. sa ce njom. a to je carstvo prvih ljudi.ne svrhe. pravim ljudima da ne pripada ni ta. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. a ja moje svece. Misli na ime. kao da smo . ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. Oh Hari.

u neku ruku. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. Oh. njegov povratak ced nosti. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. . koje je ona. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. bo anski smeh. daleki. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. u sve mir. Da. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. strasti i nesporazume. poroke. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. Me utim. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. u tome je bila stvar. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena. u kome nije postojalo vre me. veciti. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. pa se probije u vecnost. Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. divlji urlik hiljadu nevolja. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. sastojao se od same svetlosti i jasno e. protala i udahnula pa mi ih vratila. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem. poslednju pre velikog bala. zablude. koji ive u prostoru bez vremena. Ona mi je bila potrebna. na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. Ali ovu noc. pretvoreni u slike. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. smeh besmrtnika. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. vidovita. ali ona jo nije bila do la. ponovno pretvaranje vremena u prostor. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. toliko od davnina poznate. U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. i kristalna vecnost. Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. Tek sada sam shvatio njegov smeh. cuo sam kako se besmrt nici smeju. Taj smeh je bio bezvucan. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. obecala mi je bila Marija.

Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. oti ao sam s njom u na u sobicu. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana. dodir i udisanje stotine prefinjenih. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. rasplamsali bordel ukra ava. u ivanje. cveticu moj mili. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju.pijan zanos to svest zaobruca. va e strepnje i nade u spas. Te veceri bila je lep a. oh. krvav dim sa pirova d elata. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. pohote. pirata. toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. grc naslade. Marija. kao ovek u godinama. hladan. posled nji put. kri sunca oko nas. blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. splet ruku zelena a. ne znamo za sate niti dane. koje sam upoznao ka no. divnih naslada. ravnodu ni i puni spokojstvu. ta sutra je bal pod maskama. vi e mi nece doci. Nemoj da nas usmrti oboje. iban stra cu i bivan strahom. sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. brckanje u blagom. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . dere. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. pro dire se. srca koja tuku neutolnom po udom. zvezdan na je vecni smeh. mota. Ako te Hermina uzme. a e grehe. prosjaka. Zatim je do la Marija. nepomican na je ivot vecni. zaudara na trule i znoj. dvostru kog raspolo enja. Dok gledamo mirno na va greh. smi lja novi rat dok pesme pi e. pro ima nas vasionski ed. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. ubojstva. za razlike oveka i ene. i svakom se raspadne u kal. Mo da e te uzeti ve? sutra. gledamo. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. koprcanje i jud neizrecni. Zmaj nebeski sa nama se dru i. kao one noci uoci bala. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. onog cudnog gorkoslatkog. da e biti princ iz bajke. taj uskome an Ijudski roj. i posle vecere. pa se ispljuvava.

da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota. odmah sam legao. spremne da pokloni sebe. pre svr etka. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje. ili posle njega. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. dirljivim ljubavnim sitnicama. ku. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. Nekada sam. kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana. a i strahom koji me je gu io. moja du a se opra tala s Marijom. napetosti i sudbine. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. ali i opori ukus zabranjenog voca. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem. dodu e. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. ko zna. onaj slatki. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. Kada sam uvece ustao. ce nje i predanosti smrti. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. dok sam na izgled plivao u sreci. Lak ivot. koga se ovek od uma mora cuvati. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. puna straha. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. prepustim de tinjastoj igri povr ine. Mo da je to bio svr etak. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana. katkad su mi bile i prijatne. zamracio sam svoju spava?u sobu. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. ali nisam igrao. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. ali sam opet zaboravio na nju. laka ljubav. jureci i propinjuci se kao upla en konj. zatim. da tra im trenutne radosti. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. zabo ravio na Mariju. Od nje sam naucio da se jo jednom. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. u susret provaliji. pa sam se grcevito hvatao Marije. mr tav umoran.je sve bilo puno znacaja. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. laka smrt nisu bili za mene. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. u susret padu.

sa svim i svacim u ovoj prostoriji. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam . pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. cak i svoju najvecu svetinju. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena.se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. odlucio sam da potem onamo kasno. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. eli to pre da zameni nekom boljom markom. to se opra ta. vredan. Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. Sedeo sam spokojan. zdrav. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. svetlo. raspolo enje postaje tako blago. Preporuci e mi i done e peceno pi lence. plodni ukus elza kog vina. nisam bio moderan ovek. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. topline i zavicajnosti. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. ispijao sam slade ot rove. I dok sam jeo i pio. u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. i zracku navike. Lepo je opra tati se. vino i cigare bili ne to zabranjeno. cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. to mi je i Hermina preporucila. svoj automobil. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. kada su za mene gos tionice. nosila ka smr ti. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. Kako nije trebalo da pratim damu. mila mi je bila prisnost. smrti eljnog. Ovaj moderan ovek je odva an. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. pa tako i mala. S osmehom sam u ao u kafanicu. hladan i krut. predao sam se mirisu dima i vina. to je sve ovo predstavljalo za mene. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. nepoz nato i divno. Meni je bilo svejedno. mlado elza ko vino. odlican je t? soj. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota. mio mi je bio sve i. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene.

navodno. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. ve? je. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. Video sam Mojsija. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. ka mila. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. na podno ju brega. voltanskim koracima. koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. mogli dugo da raspravljaju. d inovski plakati. sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. o tome su daci veronauke. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film. koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona. za placene ulaznice . kako. sa dugim tapom. neku odvratnost prema ula enju u velike. velicanstvenog pozori nog Mojsija. postavlja zlatno tele. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. Film je bio jedan od onih koji. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. dok za to vreme njegov nedostojni narod. Iduci za decakom sa malim fenjerom. prema svetu bonvivana i prema igranju. Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. po navici. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. konja. Do la je starica sa cve cem. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. dvoraca. izvestan unutra nji otpor i smetnju. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. prepune prostorije. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. stvoren u plemenite i svete svrhe. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku.mu otkupio aku kestenova. uz uce ce velikog mno tva ljudi. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi. predajuci se pomalo estokim u ivanjima.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa. mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji.

svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. misleci na Herminu. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. na protiv. Na zidovima su visile drecave. kao mi danas. pa sam. No en mno tvom. cutke sam odbio neko . umetnici. koju nisam hteo da priznam. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. Bo e moj. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. Sve se skupilo ovde. upao u gomilu maski. a kada sam dobio svoj broj. bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. cak i u suterenu. tako da sam. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica. Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku. onako trezan i boja ljiv. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. razume se. neprijatno pojacali. video kako promicu groteskne prilike maski. o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. novinari. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. cim mi mete dosadi. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. naucnici. pa sam se bacio na najbli u stolicu. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. muzikom. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. kikotanjem i jurnjavom. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac. ve? su se. prividnom polu smrcu. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. kroz barove. medu same nepoznate osobe. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. pustio da me guraju. poslovni ljudi i. sem Egipca na i Jevreja. stizao sam u razne prostorije. morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem.prikazuju svete price. bilo mi je toplo. potonu i svi ostali ljudi. da bi se sprecila ova gadost. vr telo mi se u glavi. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. trebalo je da tada. umiru ovom jezivom. u svim dvoranama se igralo. Ni kome se nisam odazvao. po ao sam da ih tra im. Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. vesele slike naj mla ih umetnika. igrankom. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban.

a sada ga nije bilo. uskiptelo veselje. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina. primiv i ga mehanicki. nalazio sam se na pogre nom mestu. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. doviknula mi je jedna od njih. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. Nije ovo bilo za mene. Jedna panska . Do ao sam u najboljoj nameri. vracanje stepskom vuku. pljosnati broj. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. miris enskih ramena. Evo. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. posle kratke ukocenosti i tuposti. gipkih nogu. Bio je to poraz. Sve se zaverilo protiv mene. Sitnim. pokrenut magi?nom icom. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. od koje sam malopre pobegao umoran. crveno uti davo. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao. Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele. brujanje muzike.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. i svaki put sam napipao okrugli. necitkim. vrteo broj medu prstima. Sada sam stajao ispred prozorcica. Stari namcor. ose tio sam da je vazduh pun cari. ali ovde nisam mogao da se razveselim. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. bezvoljan i star. vrtlog boja. i bila je u pravu. a bucno. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. bio mi je odvratan gusti. parfemom zasiceni vazduh. ponela me je i uljulj kivala toplota. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. koji e mi Hermina te ko oprostiti. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. takt igre i sjaj u arenih oju. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. dru e. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. Dok sam ja. zanos stotine Ijudi. da ucest vuje u igri tako sam ja. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. Ali nisam mogao drukcije. hitri mom ic je ve? nestao. poneo me je smeh. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. o ivi i ponovo pocinje da se kre. mo e da uzme moj i pru i mi ga. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola. gipko. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. POcEV OD cETIRI asA. HERMINA JE U PAKLU.

cudesno male. ali nijedna od njih nije bila Her mina. ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se. Hari. a orkestar davola svirao je groznicavo. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. niske prostorije. pomislio sam. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. osta mi u dragoj uspomeni. Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. dok sam pio. njeno pa metno lice njene ruke. Ona je u paklu. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. vrsto sam je stegao. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti. bila je to sudbina. ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. Clti ao sam preko do bara. a tada mi je sinula misao pa to je Her man. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. ali niko nije do ao. Vreva igraca pritisla me je uza zid. Hermina me je zvala. Ona se opra tala. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. Igra se zavr ila. i tek u poljupcusam poznao Mariju. Tamo su. Marija. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. Je li to kostim. Potrcao sam dalje. gle dao sam profil mladog oveka. jesen. na zidovima crnim kao gar. cudesno ne ne. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. neke su mi se nasme ile. spojenih usana. a u igri smo pro li pored Pabla. Oh. gorele drecave zloslutne svetiljke. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. Ali sada si ti na redu. I ve? smo zaigrali. eto. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. neobicno i bledo. niz stepenice. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. . koji je bio stisnut u jed nom uglu male. Bio je to rastanak. vecina njih jo je bila pod maskama. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. Ali rado u poneti jedan poljubac. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. Hermina. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. Zbogom. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti. koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. Odmah sam pomislila. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom. pravo u pa kao. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. d oci e Hermina i os lovice me. On se nasme io.

askali i pili ampanjac. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. uop te nije trudila da to postigne. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. askala lako i du hovito. mome i svome. a ona. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. esto sa malo podsmeha. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. jedan dublji znacaj. vec kao ena. citava ova zvucima za sicena ku?a.To i ucinismo. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. pu ila je cigarete. sve je ovo bila igra i simbol. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. podlegao sam njenoj ari. sedeci na svojim visokim barskim stolicama. Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. neko vreme bismo pratili istu enu. upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti. dra ima Lezbosa. o godinama pre polne zrelosti. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. Nastupili smo kao su parnici. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. Po to je nosila mu ko odelo. na izgled. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. obuhvatala me je pogledima. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. iako se ona. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. nisam mogao da igram s njom. a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. carobne ptice sletale su sa granja. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. Sve je bilo kao u bajci. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e . pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. Videli smo jednu veoma lepu. ali iz svega je zra cio Eros. cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika. Ne dodirujuci je. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog. kako culno tako i duhovno. Ona mi je pokazivala ene.

na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. lebdeo nad svojim saksofonom. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. Igrao sam bez pre stanka. Mislila je da me je sada osvojila. ili kada bih posnatrao kako su dirigent. ritma. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. i one koje ni kada nisam ucio. tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. voleo ih. Ja vi e nisam bio ja. zracio sam i s ovim osmehom. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. svima sam pripadao ja. stepski vuk Hari. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. svi su bili zadojeni i opijeni njime. oslobodenog samoga sebe. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. kada bi ovaj. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. ove blagoslovene noci. a moje njihovo. Veceras si bio tako glup i dosadan. Ali danas. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. do ivljavanje uniomistike radosti. kao ni oni meni. njihov osmeh bio je i moj. bilo je to poznato svakoj slu avci. nisam im bio tud. kao u ekstazi. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning. sa svakom enom na koju bih nai ao. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. iako sam nekada. esto sam slu ao kako se o tome govori. ve? sve ene u toj is toj dvorani. uz istu mu ziku kao i ja. udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. ali nisam dr ao u rukama samo nju. Herman. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. svi smo jedni u drugima imali udela. igrao sam svaku igru. pli vao sam i s u dubokoj. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. kako kod pijanih regruta i morna ra.da te pozna. bubnjar i bend ista ocarani. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. sa . A tu su dolazili i mu karci. koje su plivale u istoj igri. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. vina i culne radosti. nasme eni mladic. Igrao sam bez prestanka dva asa. bla en u zanosu sviranja u orkestru. ja. ciji sam miris udisao. njihovo osvajanje bilo je i moje. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. a mo da i du e. Igrao sam sa ovom ili onom enom. muzike. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu.

Dok se na svima ostalima. presvukla se. njena kosa dodi rivala je moj obraz. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. pomislio sam u taj mah. a ne vi e Herman. sa cvetnim mladim e nama. priljubi se za tre . kao i iz misli. za arenim licima. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene. i ramena. Po to sa Herminom. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta.veoma mladim devojkama. divljacki i bla eno u taktu Jirninga. popeo se na stolicu i. nji uci se pri tom. trgnuv i se za trenutak. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. kao da sam brat Pablov. grudi i ko lena. Uto odjednom spazih. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. bio vedar i srecan. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. arena opojnost. lepu. neka bude sa mnom ta mu drago. Ah. Vi e nisu postojale misli. dok su do mene dopirali mirisi. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. jednom sam ipak i ja bio srecan. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. es toko je dunuo u svoj rog. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. ruke. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. usne. po njihovim crvenim. dok su me pozdravljale tude o. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. smejao sam se. duvao punih obraza. videlo da je vreme ve? poodmaklo. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. celo njeno telo. zajedno s instrumentom. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. sav srecan. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. zvu ci. malo na mirisala i napuderisala. A kada me je Pablo video onako ozarenog. to je bivala be nja. sve do kolena. sto jeci na njoj. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. ili dete. zbija na sve u i prostor. raspaljivala tuda lica. poznao sam. raspaljujuci se sve vi e. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti. mladicem. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. i ja sam poznao vrstu bradu. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. Na e usne se sastavi e vre i lo. Isto tako nisam primetio da se zabava. dotle je crna Pjereta. laktove i ruke. uzdasi i reci. obrazi. Bila je to Hermina. u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. Izgubio sam bio ose?anje vremena. I odjednom. nisam smeo da igram.

koracali smo kao sumanuti. te su svirali jo . vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. kao i ruke duvaca i violinista. lupali nogama. u pogledu. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata.nutak po udno i podatno uza me. Za trenutak sam se probudio i otreznio. duvaci su spu tali svoje inst rumente. naslutili umor koji je nailazio. Kada je muzika prestala da svira. beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. u mlaz svetlosti. i ta mala. pa ipak hladan i neumoljiv. pa ipak jeziv i tud. jo malopre tako zagrejani. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. dvoranom je prostrujao hladan vazduh. pome an sa neprijatnom. u poljupcu i osmehu. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. Stajali smo i gledali se. u urbanom hukom automobil skih motora. osetili skori kraj u ivanja. prvi vio linista odrecno mahao glavom. klavirista se odmicao od klavira. na e ruke su se umorno spustile. po slednji u celoj ku. a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. Nas dvoje smo stajali i gledali se. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. Pripadao sam joj. kako se razbi neko staklo. ugledali bledu svetlost iza zavesa. svirali sve br e. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. neobicno jasan. pa smo se slepo. A tada smo svi odjednom osetili jutro. poja vile su se sluge u kaputima. Dvatri puta je muzika malaksavala. Sve ene ove groznicave noci. Dugo je trajala ova svadbena igra. A onda mi smo jo stajali zagrljeni. osmehujuci se. kao kakav osmeh. smeh. A ona mi se podala u igri. i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . ostali smo zagrljeni. trepcuci umornim kapcima. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata. svirali sve su manutije. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. kao satkan od kristala i leda. vedar i svetao. par stisnut uz par. sve one sa kojima sam ig rao. poslednji u dvorani. dok je flautista. Hermina je stajala bleda. njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. a od njega se pru ala tanana. u svoje kapute i podizali okovratnike. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. osecao sam kako me s .

sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. gledali smo jedno u drugo. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj. Oh da. pozivam vas na malu zabavu. On nam dade znak i mi podosmo za njim. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. koje su u stvari bile kao o u ivotinje. Pred njenim po gledom. koga nikada nisam cuo da govori povezano. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. video kako mi ruke. iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. odvratno vla no i mlako. radosnim oma. a cena je razum.razredene stvarnosti. osecao sam svoje zno javo odelo. a mene s leve strane. gledajuci u nas blistavim. crvene i nabreklih vena. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. bio sam spreman. Ali to je odmah pro lo. Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. u sloju veoma. a na vratima mi tiho re Brate Hari. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. uzeo je kutiju od egzotic . svirac. Ulaz samo za ludake. na koje smo seli. izgubljena pla ljiva pti ca. sme nu bocu. Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. ali su blistave crne o sve to izbrisale. a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. One su tako izbrisale stvarnost. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. Uto se na vratima pojavi Pablo. Herminu s desne. iznad cije su se ivice ocrtavali. Prijatelji. Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. neobicno sparu eni i pepljasti. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di. Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori. Klimnuh glavom u znak odobravanja. Ocarani. o kojoj ve? odavno sanja. okrug loj prostoriji. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu.leda savladuje stra an umor. a mogle su i da opcine. On. je dan Herminin pogled ugasio je sve. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. u razredenom vazduhu. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu.

sme eci se. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. pomalo rasplinutu i maglovitu. i ja ugledah. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa.. ja vas na to pozi vam. pu ili pomalo i. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. Pablo je. napunio je sve tri ca e. spustiv i opet ogledalo u d ep. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. Vama je poznato gde se on krije. stremili ste za tim da odete odavde. tac no u sredini. Poluoblikovani. boja ljivim o ma. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. lepog vuka. izvadio iz kutije tri tanke. Jeste li saglasni? Digli smo se. jezivu. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. i ao pred nama. pla ljivog. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme. dragi prijatelju. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite. pod streka i kljuca. zavaliv i se na stolici. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. duge ute cigarete. osetili smo kako postajemo laki i ve seli. u svet u kome ne postoji vre me. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e. Vidite. to veceras mogu da vas malo ugostim.odgovarala. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. i pokazati vam svoje malo pozori te. Sada smo sve troje. koji je gledao izgubljeno i zastra eno. dragi Hari. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. i to je sve. Sedeli smo tako. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go.nog arenog drveta. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama.. lagano pu ili svoje cigarete. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. pove cu vas do svoje panorame. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. lagano pijuckajuci iz svojih ca a. Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . Ucinite to. ciji je dim bio gust kao tamjan. ogledal ce u ruci. oma as zlim as tu no usplamtelim. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce.

Tako. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. ili hiljadu. Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. Dobro sam pogledao u ogledalce. rasprava o stepskom vuku. treba da naucite da se smejete. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. Vama. na ce nju za domom i kajanje. dragi prijatelju. u kome se trzao Harivuk. gde ce vam. u skali od svega nekoliko tonova. po elji. kao to je to obicaj. to olak ati. Za trenutak je du boko. stupili u pozori te. strujao vucji lik. kroz koji je. ovaj lik u og ledalu. boreci se. deset. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. idi za sada iza zavese. Hari. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. ali i bolno. oslobodenje od stvarnosti. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili. . ali oni su me estoko pro imali. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. eleo bih da prvo uvedem Harija. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. Ona je zatvor u kome sedite. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. Molim te. Ovde se nalazite u koli humora. i to ovako izvr icete jedno malo.veselo pozori te. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. nadam se. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste. posmatrate sa iskrenim smehom. ili stotinu. Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. u svako doba stajati na raspolaganju. I kada biste vi. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. Pri tom se glasno nasmejao. Hermina nest de desno. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. Dovoljno je da ovu sliku. ovakvi kakvi ste. Izbrisamo sada. Lep je to kabinet slika. maglovitog Harija. a Hermini desna. tiho. prividno sa moubistvo. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. dragi prijatelju. jer je to opet bio onaj vedri. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. ogledalce u ruci. Hari. Hermina. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava.

mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. o Gluku. smejuci se. A jedan. dragi moj. neki stariji. No tebi je poznata stara. a i sasvim nagih. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. elegantan momak. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina. mlad. elavih i sa dugim uvojcima. a iz njega se izdvojio drugi lik. dvadeseti. decaci. o Mocartu. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati. ose?anje olak anja ovek odahne. ali neobicno raspolo enog. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. Hari. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. prirodno. nego dva na zidu. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no. postala je siva. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . neki opet sasvim mladi. U njemu sam video sebe. ozbiljnih i veselih. Odbacio si naocare svoje li?nosti. Pablo. Platonu i Ge teu. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. mladici. u du binu ogledala i van ogledala. veselu ceremoniju. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. Odli?no si se smejao. pa treci. sme nim pokre tima. a ne stvarnost. mangupcici i deca. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. Jer. No tek to sam ga poznao. aci. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. raspao se. pa prsnuh u neobuz dan smeh. hrapava i nepro zirna. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. a onda su nestali. odbaci parce stakla. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. nasmejana lica. bezbroj Harija. deseti. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim. neki prastari. bacio se nasmejan Pablu na gru di. levo i desno. ovde su samo slike. koji mi se rla . bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. Tako. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. Mutni lik u ogledalu se tr e. A ako ti posle jo bude stalo do toga. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. vedra. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. dobro odevenih i pocepanih. k?joj nisam mogao da odolim. dostojanstvenih i sme nih. zagrlio ga i otrcao s njim.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. rastrcali se na sve strane. Jedan od njih.

gazili ih i mrvili. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. u ne nijtm. dr avnim granicama. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. livadu. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. opet. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. poseda. pun cara. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. ve? u kome je svako kome je vaz . potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. sjajni. stajao as pred jed nim as pred drugim. nasuprot tome. Dru gi plakati. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. duboko ubeden. estok. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. iskrivljenih i upola izgorelih automobila. vanredno stilizo vani. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije. da bi opet mogla da nice trava. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova. o zastavama. bojama i slicnim. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. Besomucni. u osnovi o tricama. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. svuda je bilo i oborenih. upozo ravali su. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. koji su gonili pe ake. Nestao je i Pablo. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali.n medu bucan i uzbuden svet. potok i mocvaru. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. divno naslikani. a. manje detinjastim bojama. U tom asu upao saI. a protiv ma ina. kulture i pravde. mamac i obecanje. ve? odavno pripremljena. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. bili su u pravu i ja sam. rada. lepo odevene i na mirisane bogata e. Ulicama su jurili antomobili. odavno ocekiva na. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis. ka lju i davolski frkcu. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora. i da najzad premlati i pobije debele. repub lici. izgleda. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. delimicno ok lopljeni automobili. koji pomocu ma ina piju krv os talima. polje. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza.roto svideo. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao.

Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja. sasvim kao nekada u deca tvu. Ali ne. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. Lep kraj rekoh. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije.metaka i pored mnogih obore nih kola. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju. dospeli usred ogromne planine. prvo velikom ravnicom. povezli u grad i dalje u predgrade. izdrdala su kola. eto. mirnim predelom milje i milje daleko. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. ta. ovde lome razne osovine Haricu moj. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret. Stoko glupava. Hajde. koja nam se veoma dopala. civilizovanog sveta. penjuci se la gano. a zatim smo se satanskom brzinom. cekaj. Tek to smo se malo rashladili da . sakrismo u osmatracnicu. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. sasvim svejedno. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav. vozili smo se zelenim. nekada naj neobuzdaniji. duboko odahnuv i. U njoj smo na li pu ke. Bo e moj. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. sada je rat. razmislimo o tome u polju. Veoma lep. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. Video sam kako se svi ma. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. iako je to u osnovi. a zatim se. navodno. a zatim smo. razume se. Tu smo se za ustavili na nekom glatkom. srecom. mladicu. vedro i iskreno. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani. a i u meni samom se ti crveni. Eh. ble tavom drumu koji je. kroz ki u. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. On mi mahnu. prikljucio sam se borbi. pi tolje i san duke s municijom. Radostan. hitro kao majmun skocio je u kola. dok je oko nas pra talo. Gustave. jer se.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. to je pitanje ukusa. a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. nema vi e teologije. Gustav se glasno nasmeja. ali. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma. sada zna . svetlucavog jezera. smejuci se ni ta manje. i ja radosno podoh za njim. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija.

iako bleda i drhcuci celim telom. nemi. Ali uto je Gustav ve? opalio.i smestili u lovackoj zasedi. bili cucureni njih troje ili cetvoro. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. Ali hajde. odskoci e. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. pro muklo i vlastoljubivo. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid. ali se ni ta nije micalo. Bilo je neobicno zanimljivo. u njima su. a ime nije va no. cekali smo. delimicno iz gorelih odela. ofer se trgnuo i klonuo. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. tihim treskom. Bo e moj. u am bis. pravo u vozacevu plavu kapu. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. ovek klonu. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. a zatim dahcuci os tao da le i. Moramo da side mo i oslobodimo drum. Sledeca uzimam ja na ni an. survala se i pala na drum. bilo mi ga je u stvari ao. svetlo plavi veo. Ja sam ve? bio nani anio. sledeci primere velikih uzora. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. kola su odskocila na strmoj ste ni. Izgorela je veoma brzo. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo. le ali ispod kola. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. preko ivice druma. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. Oni su ubogi davoli kao i mi. . Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. sirena luksuznih kola. koja su. Udesili smo ih! likovao je Gustav. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu. ljudi su. bilo je mo da bolje i lep e da. preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. kao uhvaceni u zamku. kada smo ve? izigravali razbojnike. Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. Veoma aljivo re Gustav. Ovaj svet mora da propadne. udari e o stenje. a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. na jastu cima. zapi ta sa krivine. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. a i mi s njim. kao da je si la s uma. uz buku motora. ve? su nailazila druga kola. mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. tako da su jo dugo krkljala u bunju. kola odjuri e dalje. i okinuh obarac. ko zna. Ona je bila odvi e upla ena. Fordova kola re Gustav. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. a jedna lepu kasta. tockovima okrenutih nebu. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma.

On ucuta i skupi usne. istina. Ono to je juce bilo normalno. Za neke je svakako teta. Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. sada vi e nije. stari gospodine. Bio je to gospodin kratke sede kose. a i os tale ma ine. ose?am da u uskoro umreti. nije mi poznat. Ali mi ne ubijamo po du nosti. ukoliko jo budemo imali vremena. Utoliko bolje. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim. To mi je bila slu ba. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi. Vi ste dr avni tu ilac. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. Mi sada uni tavamo sve automobile. isuvi e velika. Zar ne? Tako je. jer emo kola uni titi. Pojam du nos ti. I va e pu ke? I one e doci na red. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. sad e biti dovoljno vazduha. i vi ubijate. moje je ime Gustav. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. Ali izi e samo malo krvi. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. ve? radi zabave. Dozvolite. Na primer. bio sam profesor . Mi smo terali normalnom brzinom. Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni. Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. Vi sami preuzeli ste istu du nost. Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. kao da hoce da pljune. Vr io sam svoju du nost. cekajte! re Gustav uctivo. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. Dopustite mi jo jedno pitanje. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. ta?no. A sada molim vas izidite iz kola. gospodine vi i dr avni tu ioce. Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. E. ona je moja stenografkinja. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno.. jer mu je iz usta curila krv. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. bilo bi mi ao ove mlade. koja mu se zalepi za bradu. danas vi e nije.E. Kako god elite. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. vecinom uboge davole. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. bolje reci.

Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. Gospodice.teologije. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. Osim toga. Napred. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. zatucani svet ode u parampar ad. pomirio sam se sa krivicom. da placam porz za naoru anje. da ubijam. Oni odgovori e da nije. Molim vas vr ite va u du nost. on je te ko povreden. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. a sada treba malo da po urimo. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. koja. kao nekada u ratu. Umete li da se pentrate. Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. Mi smo. Izlazite! komandova Gustav. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. kolege. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. i saop ti nam da se zove Dora. znam za krivicu mo da je to isto. pa i sam u rado pro pasti. dakle. Dobro je re on. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. Gustav komandova i oni krenu e. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. rado u u tome pomoci. re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e . ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. osuden da ivim. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. ali se nazirala dobra vo lja. U tome nije uspeo ba sjajno. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. da postanem vojnik. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. kriv sam. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. Po to me je majka rodila. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. gospodine kolega. preporucivali. opet moram da ubijam. Gospodici je gore pozlilo. ali stade neo tecen. vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. Povukosmo devojku malo u stranu. gospodice? Da? E hajde.

Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas. Svejedno je na cijoj smo strani. Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. pametno. to to radimo verovatno je ludo. nekada visok ideal. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. dabome. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao. i pored toga. Policija i tome sli?no vi e ne postoji. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. Ranije se to nije toliko zapa alo. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. Doro. pocinje da se pre tvara u kli e. Slika oveka. ali. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. drum je bio za . Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. koji su. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. ubijajuci vozaca jednim metkom. Dole su se opet nalazila jedna kola. A mo da si cak pomalo i u pravu. Da. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. sada se. Naide jedan auto i smesta se sru i. Gustav. Razume se. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. on e vam biti prijatelj. pa ce nas ucmekati. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. Kola stado e da krivudaju. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. primecuje. verovatno dobro i nu no. Ja sam za to da ostanemo ovde. Ali sada. govori .vo nju. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom. jer ga tako naivno upro cuju. ali u su tini ipak cinimo ono to valja. to to mi sada ovde radimo nije razumno. eto. Zabu anti! smejao se Gustav. smejuci se. odgovori Mladicu. Mo emo da biramo. zacudo. ali je. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. skrenu e prema ogradi. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. Da. Ne znam rekao je Gustav. Posle toga je vec bilo bolje. Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. Doro. neobicno razumni. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. treba da imamo metaka u cevi. i jedni i drugi. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. ima odvi e ljudi na svetu. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. detinjarija je. ili emo i sami uzeti jedna kola.

gojazan. ugledao na e skrovi te. na bezbroj vrata. Ona se glasno na smejala. video upropa cene automobile. Dora je malo otplakala. do davola.. Dodo e jo dvoja kola.. rid ovek. pocela su da zvone zvona. navodno. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. a za tim veselo po ao dalje. pa je spokojno seo na ogradu. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde. poljubio sam je u koleno. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. to isto ose ali i neki generali u ratu. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova. Nijedan od nas joj nije odgovorio. sve ovo na e.krcen. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. stao da nju ka oko njih. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. buljio oma uz i niz drum. Zatim drum ostade pust i prazan. povukao iz boce. Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. I ao je spokojno svojim putem. verovatno se bio ra irio glas da je opasan. tolika krv! Stideli smo se. Moramo li svi da umremo? upitala je. jeo ne to to je izvukao iz d epa. bolj evici? Dole. be somucno je mlatarao pored olupine. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. Svuda. Ali s u. ispio bocu do dna. Pih. Idite. delanje unilo nam se glupo i odvratno. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno. culi smo pu karanje. hvale dostojno i nu no. urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. ja ne bih mogao. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. Jedan od pre ivelih. Onda ga mi ubismo sa dva metka. Zar vi niste gladni. u gradu koji je goreo. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom. Spremali smo se za silazak. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. stisnuv i suncobran pod pa zuho. uzbudeno i sa stravom. umotano u staniol. uzbuden lovackom pustolovinom. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. koja uni tismo. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me.

Ja sam niko izjavio je on Ijubazno. a imao je i iste tamne. sjajne oci. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu. Docekala me je polumracna. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. Jeste li vi Pablo? upitao sam. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. naravno. sedeo na zemlji jedan ovek.. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. neizlecivo ludi. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova. tiha prostorija. Figura u koje se. medutim. kako ste videli. a oni su. Pri tom je govorio jednoli?no. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. Nauka je utoliko u pravu to se. Bez figura ne mogu da igram. molim. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi. do ivotni red. nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. Ali figure su sada bile veoma sitne. u njoj jena istocnjacki nacin. smatra se ludo cu. Ja sam ahovski ig rac. otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. bez izvesnog reda i grupisanja. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . u Mojih figura?. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu.. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. raspala va a ta kozvana li?nost. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo.

tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. Evo. divnoj knji ici. igra i bori.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. kao umetnik probirac. sve su ocigledno pripadale istom svetu. kvareci vam igru. sve vedre i tu ne. kako je izgledalo. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. pametnim prstima dohvatio je moje likove. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. igrati se figuricama. hitre i nezgrapne figgure. strpav i figu rice u d ep. tako i mi od figura na eg Ja. od kojih je sva ki bio deo mene. sve starce. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. to se. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. okruglom . od istih figura sastavio sasvim novu igru. drugim odnosima i prepletanjem. elim vam prijatan pro vod. da u tamo odmah sesti na pod i satima. uzmite va e figurice. gde je tegoban. brzo ih je poredao na tablu za igru. borbi. rastavljenog na delove. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. Gledajte! Svojim tihim. sa novim igrama i uzbudenjima. stvarajuci jedan svet u malom. na primer. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali.mom koji nazivamo umetnost izgradnje. Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. gospodine. od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva. Od sirote. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. drage figurice koja je neko vreme. sna ne i ne ne. da se eni i mno i. a onda ih je skupio na gomilu. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. da se medu sobom osvaja. bile istog porekla. sa drukci jim grupisanjem. u stvari. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. Pomislio sam. isti materijal od koga je napravljena. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. u igri. pa je zami ljeno. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. da sklapa sporazume i bije bitke. ene. prijateljstvu i protivni tvu. ali su ton i fempo bili izmenjeni. cak su i naucnici to donekle shvatili. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. citavu vecnost. sa vecno novim situacijama. I tako je mudri graditelj od likova. mladice decu. izgradujemo uvek nove gru pe.

pa ipak potajno slatko. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe. ali koji je i pored velikih brcina. Oh. Ono to sam malocas radio i mis lio. onu ce nju koja me je silno vukla.hodniku pozori ta. grckog i lepih stihova. glad pola. zvucalo i mirisalo tako zanosno. udnja i ce nja starog oveka. koja me je odvajala od siroma ne pozornice. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. koji se pra vio veoma va an. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. onaj vreli ivi pla men. ropski pla ljivog pogleda. pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. lepog. Jo pre jednog asa. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. pesnickim ca . moja ma ta bila je puna umetnickih snova. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno. Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. kao to sam nekada video svet u najpunijim. gnusno. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. atmosfera mog decackog i mladickog doba. prepuno. glava mi je bila puna la tinskog. iz na pu tene stvarnosti. cudnovato kao u bajci. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. jace od mene. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo. odvukle su me opet dalje. struje. razjedajuca slutnja culne naslade. ali strahovito mr a vog vuka. mucno su mi stezale srce. i ono to sam osecao u sebi. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. Sada sam opet bio mlad. bilo je mlado. odmah po ulasku u pozori te. novo i istinsko. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. a sve je ovo izgledalo. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena.

sigurna u sebe i nadmocna. miri ljavogorki ukus. koja je bila upletena u dve debele vitice. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. lepa. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . neznane slasti. pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. naslutio sam enu. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. gledao sa i cekivanjem punim strepnje. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. podigla o i poznala me. sama i obuzeta snovima. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. Osetiv i opori. stavio zeleni listic medu usne. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. igrajuci se. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. produ ila put. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io. i poceo da ga grickam. a zatim sam. koja je. strepnje i patnje. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. nepojmljive zaplete. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. vetar se poigravao mojom kosom. lepa devojko. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. ucinio sam ovog puta. otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. Tako je bilo nekada. koja se ubrzo pri brala. jedno nedeljno po podne u rano prolece. pa je lagano. sve je opet bilo tu. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. martovski vetar i miris napupelog li a. a Roza.sovima moje prve mladosti. obavijena hiljadama ljubavnih elja. Stajao sam na bre ulj ku. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. a ja sam dr htavom rukom. gledao sam njenu kosu. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. tako me je. Roza i njenja smeda kosa. Mo da to . uprkos strahu i mori. gledajuci ovu devojku. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. Tadas sam lepu devojku. uzdignute glave. da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. Toliko te volim. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. otkinuo mlad. jedne nedelje pre trideset i pet godina. Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda.

Znao sam kada je stigla ku svog oca. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. dr eci se i dalje za ruke. neiskazano srecni. zbog cega emo se kasnije i uzeti. Roza je zastala. a kada je jorgovan poceo da cveta. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. preko mosta. zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. na stenama. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. ali duh ovde nije bio potreban. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. Ali sada je gre ka bila ispravljena. ali to nisam re kao. ali smo bili neizmerno srecni. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. ali sve je bilo na e. Tako sam. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. me u nama je lebdela jedna tajna. lica okrenuta prema do lini. sunce je zasjalo jo vrelije. Hari. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. sve je bilo drugacije i dobro. da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. ali .nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. dahtali. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo. ali medu nama je postojala veza. Roza re da mora ku. pored ba tenskih ograda. pocev od Roze i ljubicica. pa je i to bito sasvim dovoljno. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. gde se kretala po sobama. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena. koja je tekla kao kak va reka. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. tako da smo morali da stanemo. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. seli na travu ja sam je milovao po ruci. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. i sa svakim boja ljivim dodirom. a zatim je rekla Zdravo. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. a ja sam le ao tamo gore. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. pa smo se veoma rastu ili. Stajali smo. daleko od nje. jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili. zvezde jo zanosnije. jer nisam smeo da je pra tim. a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. svakom nezrelom ljubavnom recju.

staklas tog osmeha. ustreptala slast. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. Do lazile su i odlazile. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. a i mnoge patnje. cedni. i sve to sam propustio nadoknadio sam. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri . sva ka je ljubila. Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. ali me je naucila nesluce nim. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. tam ni cvetovi koji brzo venu. mnoge zaple te. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. dozivao glas pola. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan.ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. zalizane. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. treperavim granama bresta. fantasta i moralista. mnoge culne naslade. kao gar crne kose i vla nih oju. tiha Kineskinja iz marseljske luke. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu. mamila belina devojacke puti. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje. pa i Anu. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram. struja ih je dovodila k meni. Ido i Loro. svi vi lepi cvetovi. a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. Ne. ni hiljaditi delic. Svaka je imala svoju tajnu. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. mnogo naucim. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci. da mnogo do i vim. sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. morao sam da izgubim Irmgard. Oh. mnoge sre. svaka je na svoj nacin bila bestidna. sva ka na svoj nacin. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. Svaka je bila moja. morao sam da se penjem stepenik po stepenik. svaka je mirisala na svoj kontinent. Ida da ljubim. uzbudivao pogled neke ene. ivi plameni cvetovi. pod. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. ne ni cvetovi. Oku ao sam mnoge ljuba vi. da me ne potiskuje pesnik. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. A glatka. i ona je znala necuvene stvari. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. mene bacala k njima. elje. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna. a zatim me je odnosila dalje. da me ne muci stepski vuk. toplo sa njarenje. . snovi. da ini ne smeta mislilac.

njoj je pripadao ceo ivot Oh. otvarao im vrata. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. li en ljubavi. moj na izgled tako bedan. mudar. stajao je mirno. duboko iskLsan. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. Smrtno upla en trcao sam hodnikom. U og . Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. pored vina i jela. u mogucnostima i zavodljivosti. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. Bio sam lud. U ogledalu je stajao. visok kao ja. malo se nasmejao. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. pre kinuv i ljubavnu bajku. Figurica vi e nije bilo. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. ogroman. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti.bilo je to razigrano. zreo za Herminu. Li en sopstvene volje. Reka me je izbacila na kopno. divan stepski vuk. Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. a i druga. nem. ranija. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. puno cari. detinjasto plivanje u reci polo va. ivot stepskog vuka. njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre. o?ajavajuci. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. opasnosti i iznenadenja. Trepcuci je gledao u mene. predavao im se. odjednom je sve stajalo pre da mnom. natpisa i magicnih ogledala. a istovremeno mi se vratila i svest. jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega. Sada sam ih video. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio. pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. tih. prolazio pored vrata. na stotine njih. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka. mogu is kazati. Neiscrpno me je okru avao svet vrata. ali je ta namera namah izbledela. Skoro sam ih sve propustio i izbegao. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja. naoru an i z asicen sazna njem. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce.

zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. to je Brams. ma koliko lepo bilo. i on je cudesan. pru ala ravnica slicna pustinji. odvratno bled. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. Muzika je brujala i dalje. lagano se pribli i jednim vratima lo e. a i muzika nije lo a. ipak neko s kim se moglo govoriti. ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. On stremi za oslobodenjem. prestao da se bavim tim za natom. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan. Tada se iza mene razle e smeh. nazirale se planine i morske obale. po kome su lebdele magle i oblaci. medutim. dok se pod nama. ali ipak ovek. U poslednjem inu Don uana. Vi se mr tite. beskonacno kao svemir.. Dabome. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. i evo. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. od pozori ta se nije videlo ni ta. Ali sve to. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. Mocart je stajao kraj ivice lo e. jasan i ledeno hladan. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. Leporelo je vec na kolenima. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. otvori ih i ude a ja udoh za njim. pun udnje za bo gom moje mladosti. a Mocart re Vidite. smeh. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. maestro oh da. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu. ali to e jo dugo da potraje. A gde je smrt? upitah ja. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji. Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. Okujem smrt. beskrajni prostor ispunjavala je tama. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . stajao je Hari. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. povukao sam se u miran ivot. prode pored mene smejuci se. smeh koji ljudi ne mogu cuti. Odlicna scena. roden iz bo anskog humora. Mocart se pojavi. divna i stra na muzika. naravno. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. siva lica. Podigao je ruke kao da diriguje. Gde smo mi? upitah ja. Mocart! pomislih. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. umoran od svih poroka.ledalu sam stajao ja. Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. do li su jo ubert. cuv i taj smeh okrenuo sam se. li en svih igara. imamo i Betovena. od besmrtnika. divnog opena. sleden i bla en. Dolazi re onaj drugi. Iz gledao je tu an i beznade an. Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. Seo je tik uz mene. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. za razlike oveka i ene. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume.cuo ovu muziku? Jesam. gospodine susede! Uos talom. ve? moder no odevenog. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom. zar ne? Hajde. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. otrovanu muziku. koji je namestio i ukljucio. bezdu nu. a potom i glasnogovornik. Mocarte? Oh. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na . coveculjce.. kao iza debelog sloja prljav tine. bez patosa i podsmeha.. nestrpljivi covece. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. bez patosa. negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. plemenita struktura bo anske muzike. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. Odista. koliko se stra ni ovek smejao. bez pletenice. iroki zvuk gu dala. necujno. Nepomican na je ivot vecni. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte. mo ete pritom ne to da naucite. ne znamo za sate niti dane. zvezdan na je vecni smeh. Posmatrao sam ga zami lje no. bo e moj. i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi.. bolje reci. a pomalo i zapla en. uzviknuh u asnut ta radite. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. hladni prostrani dah i zasiceni. besmrtnika. trijumf va eg vremena. Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. zagrejan ose?anjem njegove blizine. hladno i ave tinjski. Oh. odista se mogla nazreti dragocena slika. Bio je to radioaparat. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite. ta to zavrce i petlja. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. u ranija vremena. kod Mocarta.. pametnih ruku. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. hladan. njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude. kraljevsko delo. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao.. Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. hitre prste.

takav je ceo i vot. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. Mocarte. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. bez ikakvog izbora. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. Ali to se ove devojke tice. mali moj. sasvim prirodno. odjednom izgledala veoma btdalasta. grebe i balavi. zla stoka. t Moja odbrana je i meni samom. zevaju i spavaju. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. glupo i grubo. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. otvorite u i! Tako. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. kao to vidim. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. izmeHu orkestr a i uva. uva eni. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi .izgled cini ne to najgluplje. razbacuje se svojom divnom igrom slika. Mocart se necujno smejao. kao to svuda gura svoju tehniku. nije! uzviknuo sam sav o?ajan. deru. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. izmedu vecnosti i vremena. kao to radio otima culnu lepotu muzike. i kako negde odsviranu mu ziku. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. kvari je. Dragi moj. ako nismo ba magarci. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. medu pretplatnike koji brbljaju. Kada slu ate radio. mesje Hari. Bo e moj. u gradanske salone i po tkrovnice. razboritije i ukusni je? O ne. glupa. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. a uz to jo i jadno izobliceno. svoju u ur banu radinost. davolski glupo i opako! Ja sam stoka. izmedu bo anskog i ljudskog. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. ona je to sama elela. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti. i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. po hiljadu puta ste u pravu. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. od svoje darovitosti nesrecu. pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. bo lesna i pokvarena. sve je to tako pogre no. niste. A ovde. to vam je potrebno! Dakle. plemenitije. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. coveculjce. smejemo tome. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u.

naka ljao se. bar ste je valjano udarili. dese tak gospode u ode dama i redengotima. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. u dvori tu za tvora. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. od nosno humor ispod ve ala. Hari. Humor je uvek Galgenhumor. Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. a u sredini ja. po naredenju sam kleknuo. Ogolelo dvori te. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. hladnokrvno ne odrube glavu. a i sva ostala gospoda su se naka ljala. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. Gospodo. stegnuta srca punog kukavnog straha. Moracete. Jeste li. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. ispa tam. u rani jutarnji as. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. sve dok vam. ispa tam. jadno dette je mrtvo. Kada sam opet do ao k sebi. kojima nedostaje svaki hu mor. uredno pripremljena giljotina. a po potrebi naucicete ga na ve alima. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. dakle. Hari. mali prozori sa re etkama. pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. dakle. izmedu cetiri zida. pred vama stoji Hari Haler. Pristupio sam po naredenju. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu.sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. da se na . da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. onda idite dr avnom tu iocu. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. smeh u horu. ali spreman i saglasan. Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. re on vi ste aljivcina. u asan.

spreman sam. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. Pablo! uzviknuh trgnuv i se. Zaboravio si se. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. dra gi. ili da postane general. kukavico.Kada si zatekao Herminu i mene. glupi momce. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. Urazumite se najzad! Treba da ivite. Galgenhumor ovog ivota. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. vi irokogrudi gospodine. Treba da prihvatite humor i vota. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. a ne da ivite! Do davola. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. Hocete da budete pogubljeni. razume se. bi to dobro za vas. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. kroz stisnute zube. gospodine Mocarte.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku. Pablo. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. Hocete da umrete. a kad mi je ponudi. Tiho. treba da naucite da se smejete. i ako eli da nauci da igra tango. Ne. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. O vom figurom. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. da si me pomalo razocarao. odjednom to vi e nije bio Mocart. Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para. ali ja nisam za to. To je sve. Ali moram da ti ka em. oceo si da bode no evima. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. I rekav i ovo. na . vi e se od vas i ne tra i. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. Zar nije tako? Oh da. Iz toga bi se izrodila nesreca. hocete da vam se odrubi glava. Ali. Oh. Hari. spremni ste da budete svecano pogubljeni. Vi imate neobicno malo dara. na primer. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. na to nisam spreman. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. na sve to je pateticno i bez ale! E. treba da cenite duh koji njome provejava.

godine. Sit evropske civilizacije. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. jihov smisao. Produbljena. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. Oh. sve sam shvatio. odlazi u Indiju. ekao me je Mocart. to se mo e ispraviti. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. a u isti mah je i utopisticki roman. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. naslucivao sam. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. za mladog Hesea. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. Hese. neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. Jednom u nauciti da bolje igram figuricama. autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je. U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. a. ekao me je Pablo. Uostalom. mucne godine lutanja i traganja. Strogo vaspit nje. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata.alost. Stepskom vuku. Pacifista. . jednom u ipak nauciti da se smejem. zatim kruta stega. Tragom tog putovanja. shvatio Pabla. Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela. te ki dim mirisao je prijatno. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. U drugom. shvatio Mo arta. je postao vajcarski dr avljanin. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. opisuje u svom tragicnom. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. To vreme. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. Slatki. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. da jo jednom iskusim sve njene patnje. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik. nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. potresen. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra. Uzeo je Herminu.

Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost. godine. godine sedam tomova. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz.Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode. Umro je. . u Montanjoli.