Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

ili da pricam novele. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. koje se u njemu nisu uskladivale. ili da s e bavim psihologijom. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. uop te nije intelek tualne prirode. U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. nezaboravan i stra an pogled. u stvari protiv svoga plana i volje. onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. svu sumnju jednog mislioca. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. da je. recito. sva stremljenja ka uzvi e osti. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. ve? na prvi pogled. na eg duhovnog ivota i na e kulture. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. vec. taj pogled je prodirao jo dublje. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. ocekivanju i raspolo enju publike. dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. naprotiv. koje je donekle ve? postalo navika i forma. izrekav i u trenutku. sujetu. itavo ustumarano poslovanje. nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. Prodro je do u srce itavog covecanstva. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. ta patnja. pao mi je u o neobican izgled tog oveka. za razliku od mene. te izvanredne i u asne usamljenosti. ustaljeno o?ajanje. akta tvo. ve? samo da. sva mudrost. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. iz . citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. kao ocevidac. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. Osetio sam da moja tetka koja. jer bih eleo da. Bolje je iko. i moje prvo. naivno reagovanje bila je odvratnost. na neki nacin. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. na alost. Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. u neku ruku. sva postignuca duha. hvaleci prijatan miris kuce. u smislu mnogih Nicijih izreka. bolesnog duha.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho.

U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele. sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. blistavi akvareli. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru. Po zidovima je ve ao slike. Ha lerovog zavicaja. Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica. da im ne nanosi bol. neogranicenu. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. svu pakost. za to je bio isuvi e j ak i vrst. uporno je. raz . Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. ni kada nije iskljucivao sebe. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta.sve obavijao. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. odnosilo se na nacin njegovog ivota. medu njima areni. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. Ova soba. i svu o trinu. koje je ces to menjao. na lepom starin skom pisacem stolu. ve? samoprezir. da mr nja prema samom sebi. Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda.. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. okolnog sveta. katkad i slike iz asopisa. bio ube eni hri canin i mucenik. da im udovolji. Zatim fo tografija neke lepe. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. u asnu sposobnost da pati. Tu su visili jedan ju njacki pejza . Jer u tome je. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. koje su se stalnno menjale.gradio u sebi genijalnu. za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. opu ci i pepeljare. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom. ogledno. Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. svu kritiku. uprkos svemu. mlade ene ili devojke. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih.. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti. za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. u krajnjoj liniji. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja. sva snaga njego ve mislilacke moci. esto je ustajao tek pred podne. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. odvi e ponosan i bo gat duhom. to se ticalo ostalih. crte e. na divanu. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam.

kao i malage. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. izgleda. pored nje pepeljare i. Njegovo zdravlje. as dobrim i elegantnim. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. Kasnije. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. nalazila koru od banane. da spomenem i to. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. Tada sam jedno vece. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. uvek bila sva pra njava. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka. na svoje najvece iznenadenje. as u malim krcmama predgrada. esto je stajala kita cveca. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. U spavanju i radu. onim svojim lepim. koja je. Medutim. ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Pozna vali smo se samo toliko koliko se. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. Neko vreme stajalo je na divanu. Medutim. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. Jakobi i. Ah da. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. ali se drugih dana hranio u restoranima. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. kao da su ga mucile i druge smetnje. duhovnim interesovanjima ispunjenog. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. medu knjigama i spisima. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. re on i osmehnu se jace u pravu ste. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. razne boce sa picima. Na jednom od vecih stolova. isto tako i Novalis. kao jedini ostatak nekog obroka. vracajuci se s po sla. hocu da vam poka em za . na kome bi esto prele ao po citave dane. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. eto. ali i Lesing. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela. znaju stanari u jed noj velikoj ku. Sedeo je na najvi em stepeniku. vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. i pomerio se u stranu da me propusti. do du e. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota.bacane svuda. Pripisivao sam to u prvom redu picu. a zatim me pozva da stanem pored njega. Ali pricekajte jo jedan trenutak. kao i u jelu i picu. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. ve? sam bio opci njeni nepu ac. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. Lagano se nasme io. Lihtenberg. svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani.

i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. azalea i araukarija. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. ne u ovom. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. ja sam ivim u jednom drugom svetu. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. a pred njegovim vrati ma. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. Zar to nije ala. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. opranim li cem biljki i svim ovim. a na podu. Dodu e. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. cis toce i reda. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom. stajale su u velikim saksijama dve biljke. ali sam. utao sam i dalje.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. u kome je stanovala neka udovica. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. Biljke su delovale veoma ugodno. na dva mala. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. raduju se to toga jo ima. Ne znam ko ovde stanuje. na ivici. da upr avo zraci. molim vas. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. ivim nekako po strani. Ali. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. Poveo me je u svoju sobu. ipak sam i ja sin jedne majke. onaj koji misli podseca nas da mislimot . znate. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. ispred ormara. u stanu sa ovakvim arauka rijama. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. on mi jo jednom. oniska stalka. u kojoj se irio jak miris du vana. sve je tako izglacano i oprano. da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. Hteo je da se pridigne. Lagano se popesmo uz stepenice. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce.to sam morao da ostanem ovde sedeci. on produ i Nemojte. ma i jedan dan. Po to sam utao. na to araukarija. dr eci ve? kljuceve u ruci. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. o name taju i zavesama. evo je. ali kako mu je to bilo te ko. Vidite. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. tako besprekorno ljupko. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. negovane su uvek vrlo bri ljivo. u to se uop te ne razumem. mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. a ne za vodu. veoma i ljubazno. na njemu starinsko kalajno posude. dragi gospodine. zajedno s mirisom mahagonija. Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. veoma dobro. urednosti i ta?nosti. kao moja tet ka ranije. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da. raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. E pa. i moja je mati bila iz gra anskog stale a.

svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. Mada me je osvojio i zainteresovao. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. do kojih za njega nije bilo puta. duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost. svoje plivanje po vodi.a ipak je zamenio tle vodom t. on se prenuo. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. ne kom estitom enom. varijacij e Regera. tako neka detinjasta sentimentalnost. opet se izgubio. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. u svojim mislima. ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. hladnog. ve? tu no. kao ne to vrsto i sigurno. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. A Stepski Vuk. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. gradanske delatnosti. nazvao je sebe stepskim vukom. gde sam ga. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali. i bez ikakvog podsmeha. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. da je odista. na svoje iznenadenje. nasme io i predao muzici. ve? pri prvom razgovoru. sivo i uga eno. valjda deset minuta. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost. a kada bi moja tetka kadkad. posle nekoliko taktova. ali zabrinutog lica. Tada dode drugo delo. pa sam ostao malo kod njega. u cinjenicu da je i cupan iz korena. izgledao je star. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode. porazgova rala s njim. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. kao i araukariju. Pri tom sam. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. kao dom i spokojstvo. bolestan i nezadovoljan. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. nemir. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. tihi svet i da se tu odomaci. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. On me je. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me. Ali nije bilo tako. Kada je simfonija bila zavr ena. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. Pred na om cistacicom. kao i pred araukarijom. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. na primer. kod araukacije. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . tud. njegovu divljinu. Sav je utonuo u sebe i. makar samo za jedan as. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. u potu. nazivao uvek samo st epskim vukom. oborena pogleda.

Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. Bio sam sam kod kuce . i shvatih tu enu. koja me upita za gospodina Halera. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku. Bilo mi ga je ao. pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. a zatim ipak u ao. u nekom aljivom razgovoru. neodlucno pogledao na sat. a j a mu se javih i sedoh pored njega. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega. a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. a ona je neko vreme ostala gore. Sedeli smo tu itavcas. skoro do zore. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. ne mogu da verujem ni u tu nauku. ali on ne prihvati r azgovor o tome. veoma lijepa dama. on je porucio prvo pola. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. I porgd toga. jednoga dana napustio na grad i nestao. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. i opet sam se cudio koliko je ljupkosti. ali po to je platio sva zaostala dugovanja. mucno se penjuci uz stepenice. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. ali je koracao kao uvek i. nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. a zatim jo cetvrt litra crnog vina. kao to se vrlo esto dogadalo. po ao sam za nj im. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. po svom obicaju. gorela je svetlost u njegovoj sobi. napravio je bespomocno lice i rekao Da. I ja sam godinama iveo trezveno. usamljenickom licu. stajala je tamo mlada. i to tako lepu i elegantnu. tetka je bila oti la nekuda. Rekoh mu da sam bio na koncertu. tu ste u pravu. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. Kada sam ih otvorio. Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. s te kim i tu nim koracima. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. nosio bocu italijanskog vina. na alost.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. a to je taman i vla an znak. I li su podruku i on je izgle dao srecan. otprilike. Oprostih se i podoh. on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. jedan as u svojoj dnevnoj sobi.

Jednom mi rekao. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. tih cudnih. pa cak i odobrim. ali se ne ubija. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. One doslovce znace put kroz pakao. to se tice zabele aka Halerovih. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. a nocu po krcmama. te ke depresije. put kroz haos po mracenog du evnog sveta. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. svestan da je iz njega iskljucen. malovredne in dividue. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. Dodu e. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. ve? ba one najsna nije. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. sitnim i malogradanskim. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. vidim jedan dokument dana njeg doba. ve? bolest samog vremena. as smeo. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. najumnije i najdarovi tije. U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. ali to nije namerno izmi ljanje. oh. delimicno bolesnih. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca. posle razgovora . moram da ka em da bih te listove. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. odmah posle toga do lo bi do nove. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. ve? svojim. ne ivim njegovim nacinom ivota. a njegove knjige su stajale nedirnute. verovatno. danju sedi po bibliotekama. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem. Medutim. Ne. Taj ovek mi nije olak ao i vot. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. put as pun strepnje. delimicno lepih i misaonih fantazija.redova. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. esto mislim na njega. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. vec prikazivanjem same bolesti. katkad i po citave noci. punom dobrote. katkada upravo postao zadovoljan. naprotiv! Ali ja nisam kto on.

Umereno prijatni. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. u koje nam se. nekako podno ljivi. one rdave. nego eto. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. u tri maha sam primio po tu. u samoci i bez razumevanja ostalih. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. ne oseca to svako podjednako sna no. u asnog i varvarskog! Svako doba. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. kao i le anje u toploj vodi. Uostalom. svoje prefinjenosti i grubosti. satanski preobratile iz radosti u mucenje. isce . isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. mlaki dani jednog starijeg. dani bez narotih bolov a. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. trebalo da budu normalni i uobica jeni. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. eto. uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost. bez stvarne tuge. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. ili one dane duhovnog umiranja. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. ve? realno i spokojno. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. U tome se sastoji. preturao po starim knjigama. usred razorene zemlje. svoje lepote i svireposti. tako da gubi svaku prirodnost. blistav dan sre i radosti. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. osred nji.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. dragocenih cirusa. kao to ih imaju stariji ljudi. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. kao svirepog. kako mi se cini. svaka kultura. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. Ko je do iveo drukcije dane. vec du e vremena. Razume se. dani prolaz nekako sam ga proveo. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. svaku sigurnost i cednost. sada moraju da pretrpe hiljade. Bilo je to veoma prijatno. Radio sam nekoliko asova. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. dva asa sam imao bolove. ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe. nezadovoljnog gospodina. i zato sam odlucio da ih objavim. isto kao i citanje starih knjiga. svaki moral. nije svirepost. izvodio svoje ve be disa nja. jedan od onih dana kakvi bi za mene. kao nekom madijom. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. i kao licnu pat nju i pakao. to i. bez narotih briga. izmedu dva nacina ivota.

da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. zdravlje. tako da. va arskom sjaju. svakodnevni dan. moram da be im u druge temperature. oboje. skoro zadovoljan san zahvalnosti. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. normalan i povoljan. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. plitkom. prosecnog. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. Ali sa mnom. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. sav o?ajan. ne osecati bol.dene od akcionarskih dru tava. Lepo je to biti zadovoljan. za do ivljaji ma. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. nesavr enom polubogu zadovoljstva. udi uci mlaku. za bole ljivog cove ka. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. Ovako raspolo en zavr io sam. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. zavrnem iju. po mogucstvu pomocu naslade. ovaj sno ljivi. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. . tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. nije tako. udobnost. u svetu. taj je zadovoljan ovim normalnim. u prvi sumrak. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan. dakle. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. gori srd ba prema ovom uftiljenom. dakle. to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. ili katedralu. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka. blagom. covecanstvo i takozvana kultura. kao na primer neku veliku trgovacku kucu. a po potrebi i pomocu bola. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. sa malo broma o amucenom. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. lepi su ovi sno ljivi. taj negova ni optimizam gradanina. bolesnom Ja ko je. na alost. bljutavu sme u takozvanih do brih dana. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. u svom la nom i prostacki upljem. normalnog. pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. ko jim dosaduje svom tihom. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. do iveo takve paklene dane.

beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. ali ja. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. sed nem na stepenik iznad araukarije. po nekoj staroj konvenciji. na koji se ovek pla i da sta ne. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. tegobne stepenice tudine. i rukopisi. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. glu pim putevima. dakle. to je neka stara sentimentalnost kod mene. malo se odmorim. nemilostivog i gonjenog. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. problematikom ljudskog bitisanja. gde sve to prestaje.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica. Naime. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. niz stepenice sa svoje mansarde. u kome. Iza ovog trema. Na parketu. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. ume reno veselim porodicnim praznicima. pristoj nosti i pitomosti. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. Ne znam kako je to mogucno. veoma esti tim. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. ispunjavanjem du nosti. i pored moje mr nje pre ma gradan tini. gde su i knjige. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. I tada sam pro ao pored araukarije. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. ve? upravo u ovakvim. gde je sve neuredno tu insko i zapu teno. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. mog usamljenog. reda. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. tako reci u sve toj senci araukarije. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. zdravo i pravo. koji je postao besmislen. isto. minijaturno drvo. u drugoj prili?no stasita araukarija. izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. najsavr enije. sa ranim ustajanjem. Katkada. za mene ima neg dirljivog. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. kada znam da me niko ne posmatra. pravi je mali hram reda. Praveci se ivahan. nazivaju ca icom vina. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag. n iz te skroz gradan ske. Silazio sam. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe. stoje dve ltitnjaste klupice.

tokom svih onih praznih dana. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. kako sam. svemu sam poklanjao svoje srce. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste. Sve ovo trajalo je kratko vreme. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. Ne treba aliti ni za im to je pro lo. pre leteo sam nebom i video boga na delu. Tu an. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. Bilo je to na jednom koncertu. katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video. ru ili zidove i vracali mene. s pogledom na ovakvu arhitekturu. Ali. koje bi mi. Oh. stihove isuvi e lepe. ni uz budenja. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. opijen. rasko nih gradova. i tada su mi se opet. bogu hvala. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. bez ikakvog duha. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. svirala se prekrasna stara mu zika. le eci budan. usred ovog tako zadovoljnog. isuvi e ne obicne. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. aliti treba za Sada i Danas. Kako da ne budem stepski vuk. jedva sam u stanju da protam novine. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. katkada. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. ve? i tada usamljen. po barovima i varijeteima elegantnih. po korzoima. . bilo je izuzetaka. na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. ta tra e po svetskim izlo bama. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. tako izrazito gradanskog vreme na. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. izmedu dva takta jednog piana. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. do nosili darove. uvijen u svoj kaput. odjednom poceo da govorim stihove. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca.ovakve mracne. Dogodilo se jednom nocu da sam. ovakve poslove i ovakve ljude. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. sve sam primao sa odobravanjem. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. nicega se na svetu nisam pla io. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. retko. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. zaluta log. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu. mo da cetvrt asa. retko kad modernu knjigu. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. iznenada otvorila vrata u o naj svet. opet natrag u ivo srce sveta. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. ali koji su se ipak krili u meni.

Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. prastar verovatno su ova mala. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. kako sam sebe esto nazivao. ti amerikanizovani ljudi. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. morao sam ih odgonetati. pa mi je zato pala u o. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti.najzad. onda sam lud. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. Tu se preko puta. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te. ili ne to drugo to se arenelo. pomislih. ekstaza i uzvi enost. Stajao je tu tako star i bezbri an. koji sam uvek rado gledao. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . berbera. i pored blata i bara. nemih povr ina u centru grada. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. sivozelenom zidu. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. pa odletala. sada su i ovaj stari. ponovo se pojavljivala. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. ako je svet u pravu. Bez sumnje je izgledao star. u pravu onda sam ja kriv. pre ao ulicu. onda sam odista. a cinila su to i danas. kako mi se unilo. Napregnuo sam vid i najzad sam. pa ipak je bilo neke promene na njemu. vazduh i hranu. I sada. lekara. ako su ta muzika po kafanama. blagih. a brzo su se i gasila. kako mi se inilo. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. stepski vuk. te masovne zabave. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. i to veoma bleda i iskrzana. jer je bilo malo tako tihih. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. sa svojim tamnim krilima. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. ne pre lazeci ulicu. oko vrata bio opleten ve nac. kada sam bolje zagledao. to je za mene slast. zado voljni tako sitnim stvarima. zatvorena vrata. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. ve? je svakako bio neki stepski vuk. a u ivotu smatra ludo cu. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. stajao neki natpis. sa druge strane ulice. do ivljaj. nekakav ubogi gre nik. iako manastir nije postojao. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. Eto. video sam mali. I odista. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je.

doticuci skrivene ice. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. u ovo doba dana. ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. bilo mi je hladno. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. Za vr ila se igra slova. i za to su ona bila tako titrava. ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. sa istim ca ama pred so bom. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu. lelujava. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. tu na i svesna svoje uzaludnosti. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. Bilo mi je hladno.zidu. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. zaigrala su i u mojoj du i. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. ali slova vi e nisu nailazila. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. kao kapljice. koje sam sve poznavao iz videnja. bili prave ifte i mo da su kod kuce. igra se ugasila. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. zaigralo je nekoliko slova. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . u svojim ciftinskim sta novima. U ao sam u skromnu gostionicu. ni dreke. prekinula se odjednom. Dodu e. Pa ipak sam se malo razvedrio. bilo je to za svakoga. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. sanjareci o tom tragu. za normalne ljude. ni emajliranog lima. Mo da su ovi stalni gosti. preletela su svetlosna slova. kada ni koga nije bilo na ulici. bild mi je utoi te. pr e dvadeset i pet godina.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne. preko asfalta koji se presijavao. lako vino. neko dobro. na istom mestu. po ovako ki ovitom vremenu. Onda. Ni ta vi e. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. ne na i varljiva kao utvare. ni muzike. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv. ali je i t. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. zagaziv i duboko u blato. pa sam po ao dalje. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu.

glupavim idolima zadovoljstva. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. stepski vuci. poput sa punskog mehurica koji se preliva. Ako je bilo mogucno da ta mala. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. sa svim svojim dragim bojama. A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. skromna seljacka vina. odra avajuci u minijaturi ceo svet. Najvi e volim sasvim cis ta. bez narotog ime na. kao le . Ona se pela u meni. kao i ja. laka. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. vina koja se razmecu jakim dejstvom. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. izuzev doru?ka. stari cinovnik odjek svojih student skih godina. bar ne za svaki dan. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. Ne volim opora. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. setio sam se da danas. tu se moglo izdr ati satdva. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. s vencem na desetak minuta. svi su bili pijanci i svi su. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. a svi su bili prili?no cutljivi. Pa neka je i tako. glavno da je vino bilo dobro. velicanstvenih svetova. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. tihi pijanci. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. a mo da su bili usamljeni momci. na zemlju. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi. na nebo i lugove. jo ni ta nisam okusio. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. jaka vina. zami ljeni nad propalim idealima. da bi ih zatim. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. primalo pozive iz dalekih. daleko od njih. Tu sam bacio lenger. nesvarene. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. da bi se za tim blago rasprsnula. opet povratio. zablistala areni lom.

prelomila i rascepila. a tajno se. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. presijavajuci se u staklastim preli vima. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. da sam u tom asu imao prijatelja. otvorila bi se preda mnom mala. ko ga je voleo. u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. esto sam oku ao tu srecu. Mogao sam opet jedan as da di em. u poslednjem sumanu tom haosu. O. opet sam se secao vecnosti. prljave sivozelene boje. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . da ivim. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. zaboravljene od svog naroda. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. prijatelja u nekoj po tkrovnici. Mocarta i zvezda. u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. Nije mi vi e tre balo vina. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada. njima tude doba? Ko se jo secao malog. umela je oko ulicnih svetiljki. koju je cerupao hladan vetar. Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. krcmarica je htela da mi ga napuni. da strahujem i da se stidim. retka. survav i se. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. tvrdi. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. Zasijao je zlatni trag. . kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige.pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. otrte. sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena. pa se digoh. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. lepa dvorana u stilu Luja XVI. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja. po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. u minulim godinama. vragolaste i ce njive glasove. ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. sitna ki a. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. pa bih tu sve u. pre ivljavao na izgled lude stvari. postoje jo desetine hiljada drugih. patio zbog neg na izgled besmislenog.

Ne. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. Usamljenost je nezavisnost. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. sirovim divlja tvom. crnackog u sebi. a ona druga bila je divlja. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. nekada njeg pravog pesni tva. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. ona lirska. OH DA ali je i spokojna. estitom ulno cu. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. iako sam je se gnu ao. du om. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. koju sam mogao. to su. razume se. cudesno spokojna i prostrana. nazovi. samo sitna. glupa manjina. D ez mi je bio odvratan. Nezavisnost je hladna. koji nisam voleo. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi. No bilo kako mi drago. slivajuci se u celi nu. nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. ve? oda vno mrtva. domu. U poredenju sa pravom muzikom. a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. izgleda tako decacki sve i detinjast. koju samo jo nekolicina nas budala . ni zbog araukarije. koji nama Evropljanima. Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. detinjastim raspolo enjem. ni zbog kostobolje.Preko volje sam krenuo ku. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. sa svojim radosnim. estoka d ezmuzika. odi uci naivnom. sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. bila je tu na. Koracao sam dalje zanet mislima. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona. ljubavi dostojnog. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez. itavna mentalitet. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. Ma koliko sporo i ao. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. Bila je to muzika iz doba propadanja. da odsviram samom sebi. udisao sam krvavu i drecu muziku. a bez koga ipak nisam mogao. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. Stajao sam jedan trenutak nju eci. podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. u svom malom. duhom. kao isparenje ivog mesa. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. Jedna polovina te muzike. Ba hom i Mocartom. i pored svoje snage. cudljiva i sna na. imala je neg. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. nekada nje prave muzike. za mene imala tajnu dra .

crveni plakat na motki. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. u svoj . Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. usamljen. kai em privezano. Ne zastajuci. odeven u plavu bluzu. za tvoren u dubokom mraku. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. budale.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. I Samo za ludake. Stanite. uspavanom ulicom predgrada. ot voreno sanduce. Nije za svakoga. hteo je da ide ku. preko kamenih ploca. nepos redno preda mnom. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. ali sad si jo tu. i tada sam uspeo da protam titrava. ude na neku kapiju. Krenuh br e i us koro stigoh. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. a na trbuhu. sanjivim glasom i otrca. zide. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. ve? samo tamni. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. On je zastao. tihi zid bez otvora. zatvori je za sobom i nestade. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. uzviknuh radosno. re ravnodu no. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. Odjednom i mene savlada umor. borili. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. da mene. Nigde vrata. viknuh i potrcah za njim. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. sa kapom na glavi. Vas sam tra io. ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. utonuo u dubok san. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. Bilo mu je svega dosta. Sme eci se po ao sam dalje. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. ja te necu probuditi. nigde iljatog luka. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. trgnu me ovek. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. kameni zid gledao me je ravnodu no. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. Spavaj spokojno. lu daka. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. po zni povratnik umorna koraka. i meni drag. dr eci motku pravo. ovek skrenu. kakvo torbari nose po va arima. jo si lep. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. i tih. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo.

ve? vuk iz stepe. To nije bio u stanju da nauci. eto. sa najvecom pa njom. da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. mastio nica i kutija sa bojama. Novalis i Dostojevski. a i ta je on sam o tome mislio. I ao je na dve noge. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. neukrotiv i neuredan. Pro av i pored br ljana.stepskom vuku. Nite za svakoga. bilo bi. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. bila je to tan ka. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom. ali je u stvari ipak. slu avka. stigoh do kapije. kao to druge. na slov ove va arske. ali sa du om stepskog vuka. bio stepski vuk. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. psi i macke. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. naprosto. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. svog nazovi doma. Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. Stepski Vuk je. dakle. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji. najzad.kraj izmedu etali ta na bedemu. normalne ljude ocekuje mati ili ena. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. Na primer. tta su drugi o tome mislili. Sadr ina spisa. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. covecju i vucju. Izvukoh je. cis tim najamnim ku?ama. nosio odelo i bio ovek. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . samo uobra enje njegove du e. pro unjah se pored staklenih vrata. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri. Kada sam svukao mokar kaput. ili batinama ili je to. a i zanimljivo. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. nazvan Stepski Vuk.sveske Rasprava o. imao dve prirode. kojom je opsednut. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. gde u malim. koji sam protao bez predaha. deca. travnjaka i mlade jele. ili je roden kao ovek. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. to se odjednom javilo u meni. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. jer od toga vuk nije izi ao iz njega. na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. takva mu je bila sudbina.

jer je Hari. posmatrajuci. nazivao ga stokom i zveri. To te svima poznato. opasno i snatno. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. i niciji nije lak. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. vuku. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk. svoje sitne cvetice sre. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. plemenito delo. Tada bi. na ime. to isto je cinio vuk. mudrog i neobic nog oveka. ali kada je bio vuk. eto.psece. takozvano. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. ako ih je voleo. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. matrao vuka. pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. uvek bi ga vrebao ovek. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. Eto. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. a i oni njega. i ovi . Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. kao svako bi. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. sudeci po njima. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. onda je to opak ivot. pod peskom i kame njem. tada bi vuk u njemu iskezio zube. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. kako je to slu?aj kod svih po lutana. Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. neukrotivo. to se ne mo e poreci. divlje. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. rtravog i divljeg vucjeg stvora. svako ima svoj udes. ba ono slobodno. Neki su ga voleli kao prefinjenog. cak i poma uci jed no drugom. naime. Na Stepski Vuk je. neko prefinjeno. ili ako bi izvr io kakvo. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. riblje ili zmijsko. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. glupa i sujetna. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. Ali kod Harija je bilo drukcije. i tako kvario svaku radost jednostavnog. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. lisicje. a mogao je da unesreci i druge. Kod tih ljudi. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. Obicno je bio veoma nesrecan. i. A do toga je moralo doci. Na primer. kada bi iskezio zube na druge. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. plemenito ose?anje. jo manje su pomagali jedan dru gom. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. naim da usamljen kaska stepama. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu.

da su katkada. za jedan jedini as. ili umetnici. sposobnosti da budu srecni i da pate. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. ne to tako sna no i neis kazano lpo. zbog ega je dobila vecu vrednost. ima majcin i oceve krvi. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. da cita pesme i da ima ljud ske ideale. oni nisu heroji. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. svakodnevno. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. jer jo ni izdaleka ne zna sve. esto je i Vuk mozgao o tome. da bude probijeno vanrednim.su. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. da astupi mesto blagosti. Uz to treba reci jo ne to. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. Da li su kratki. do ivljuju povremeno. sve uobicajeno. u stvari uop te nemaju ivota. u svojim retkim srecnim asovima. ras trzani ivot. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. u veoma retkim asovima. do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji. dva bica. Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. kao dragocena pena sre nad morem patnji. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. cudom. kako di u. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. ciji je ivot veoma nespokojan. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. obucari ili uci telji. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. lekari. taj je ipak u zabludi. nes recno i bolno istrzano. tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. opet. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. kao i svuda u svetu. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. ako co . a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome. Tako nastaju. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. koji hoce da slu a Mocarta. I ti ljudi. Svi ovi ljudi. zli vuk ipak postao ovek. u njima ima bo anskog i sa tanskog. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. odnosno. jezivo i besmisleno. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. misle i osecaju i njemu. Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka.

vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. opet. esto po cenu velikih rtava. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. postajao plodan. da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. On je postigao svoj cilj. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao. Silnik propada zbog sile. svoja obele ja. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. U mladosti. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. postao je potpuno neza visan. samo da bi sacuvao svoju slobodu. U tome je le ala nje gova snaga i vrlina. ve? i dete bogova. divlji i jeziv proma en poku aj prirode. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna . es toki neuspeo izrod pramajke. kancelariju ili ured. a tek predvece bi. da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. niko nije mogao da mu nareduje. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. gramzivac zbog novca. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. delima. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. kome je odre e no da bude besmrtno. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri. tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. pokorni propada slu eci. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. svaka svoj smrtni greh. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. zatim gorki udes. Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. nije morao da se upravlja ni prema kome. za vreme svojih svetlih dana. katkada iv i radostan. U potu mu je to bio san i sreca. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. cio. mislima i tvorevinama. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim.

medu obicnim Ijudima iz co pora. Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. Pri tome. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. da se u sve re em i re em vazduhu. mo da veci deo njih. bez velikog udesa. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. neka mukla atmosfera. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. bez obzira da li s pravom ili ne. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. pun ce nje i dobre volje. okolni svet je proticao pored njega. nije bio omrznut i ljudima odvratan. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose. ali mu se niko nije pribli io. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. . Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. bez sna ne konstAtuci je. pisali mu prijatna pisma. pukim slu?ajem postali samoubi. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. bez ikakvih odnosa i usamljen. Druga je bila pripadao je samoubicama. nigde nije do lo do neke veze. naprotiv. tako re. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. Naprotiv. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor. nikada stvarno ne di u ruku na sebe. koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. Medu Ijudima bez individualnosti. naprotiv. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. lagano gu i. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. mnogi koji su po svom bicu sa moubi. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. Preduslov za ovakav stav. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. tako ove rirode. da je ostao sam. Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog.smrti. medutim. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. ve? udes. pozivali su ga. me u samoubi cele prirode. darivali ga. dok. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. presuda koja mu je izrena. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica.

dobro zna da je samoubistvo. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. u nekom skrivenom kutu svoje du e. kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. Kao i hiljade njemu slicnih. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu. i kada mu je bilo naro ito rciavo. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. Stepskog Vuka. pa to obicno i cini. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. jer su spremne da se odreknu sebe. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. oko cetrdeset i sedme svoje godine. kao kod svih ljudi njegovog soja. a ne u spasonos nom ivotu. necista savest kod takozvanih samobludnika. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao. Dodu e. Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. S druge strane. pa cak i sa zlurado cu. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. to je psiholo GIJa.e to kao psihologiju. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. da Se predaju. na primer. Posmatrajuci je me afzicki. ugase i vrate potu. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. Svest o tome. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. samo na povr inu stvari. da se vrate u svemir. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. necista savest. izlaz. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. bogu. da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. cako i obratno. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. Najzad je. prema . mogao je katkada sa rado cu. koja ima isti iz vor kao. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. ve? da se Raspadnu i vrate majci. vodio ju je mnogobrojnim. do ao na srecnu ideju. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. pa prema tome deo fizike. Svaki od njih. svaki po tres. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu. ove cinjenice bile bi svakome Poznate. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. dodu e. uvek drukcijim oru jem. za slu?aj nu de. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo.

Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. oprostiti svih patnji. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. neupadljivo. SEm toga neka sna na. oso benjak ili genije. zatvarajuci rata za sobom. a as natprosec nom. propisima i atmosferi. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. ni kod zlocina ca i obespravljenih. koje su dr . po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. meseci i dana. matrao je sebe iskljucivom jedinkom. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. Tada bi kostobolja. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. mogao je tim patnjama da a e cekajte. nemarno. gde gra dan tina vi e ne postoji.svom trenutnom raspolo enju. ali pristojno i. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom. siguran u svoj o za brijanje. neka se razboli. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. upotrebiti ovaj iz laz. neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. dok e se on. Politickog zlocinca. ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. izvanredno obdarenom indivi UOM. osiroma i. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. da se tako izrazimo. pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. jo samo dve godine. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski. ali. u neku ruku. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. odevao se. Kako se to amo po sebi namece. revolucionara ili duhovnog zavodnika. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. dodu e. ako bi pored pusto i. seta. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. pa cak i do dna du e potresale. tihim. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. te io je da sa policijom. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini.

da poku a da se pribli i idealu sveca.ave i dru tvo proganjali. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao. do mu enika du e. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. razvijeno samo rudimentarno. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti. recimo. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. ali i zanosu. Ovo gradansko. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji. Prvi od ovih puteva vodi do sveca. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. u cemu i uspeva. on hoce da slu i bogu. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. hoce da ima vrline. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. vec da odr ava sopstveno Ja. ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. namesto sile zakon. osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. po svom bicu. umesto slobode udobnost. I ob rnuto. do mucenika nagona. sveca i razvratnika. jer se boji svakog davanja samog sebe.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. Ukratko. po ustaljenim pravilima i obicajima. njegov ideal nije da se preda. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. d. Zbog toga je gra anin. do samopredaje bogu. namesto odgo vornosti postupak glasanja. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. mogao je da voli kao svo ga brata. pla ljivo. te je lako upravljati njime. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. obijacu ili ubici iz pohote. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. dodu e. do samopredaje trule i. Drugi vodi do razvratnika. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom. umesto naslade prijatnost.

dodu e. on koji prezire zakon. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone. On kome su po znate slasti meditacije. jedan . ovakva je njegova vezanost. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka. kako sveca tako i razvratni ka. pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. a ipak joj pripadaju. mnoge hiljade ivota i inteligencija. otvoreno je tre carstvo. od kojih je sva ki. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje. onima koji su ostali vezani. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. ali ipak nikad ne propada. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet. prividno. To su oni tragikom obele e ni. divlji svemir. preziru gradan tinu. ropski zavisan i obavezan da joj slu i. ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. acaju je i velicaju. sna na je i napreduje. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. vrlinu i com mon.sen. smesta biva prite njen uza zid. A ostalima. ni njegove vrline. u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni.ma sna nih priroda gradanin. ali njih nema mnogo. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima. a po vremeno. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni. cak i vlada svetom.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne. ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. Odista. ni njegov common sense. dodu e. Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. Pa ipak gra an ti na ivi.

izgubio bi svoju sentimentalnost. Njegov odnos prema gradanskom svetu. njima kojima je uskracena tragika. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. po tovati zakon a stajati iznad njega. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek. ili bi njih dvojica. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani. dodu e. bio bi spasen. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. taj izum onih sko ro tragicnih. pred radanjem svetlosti humora. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. a ipak ne mogu da ive u njemu. ivETI u svetu kao da to i nije svet. ali mogucnosti i nada postoje.imaginarni. ko saoseca s njim. najdarovitijih nesrecnika. a isto tako i ob rnuto. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. a to je humor. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. naime. ali suvereni svet. Jedino hu mor. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. Ko ga voli. neka mu po eli ovaj spas. Da bi to postigao. posedovati kao da se ne poseduje. zauvek ostao u gradan tini. tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. iako. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. mlaku sredinu gradan tinu. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. On bi. kako u ljubavi tako i u mr nji. Nemir nim stepskim vucima. sklo .

koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. naslucuje i poznaje besmrtnike. Svemir ne zna za gore i dole. koristili obmanom. teorije. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. Hari u sebi nalazi co veka. Prema tome stepski vuk je. a pored toga jo i vuka. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. kulture. ukratko reno. divlja tva. samo fkcija. na nagon i duh. to jst mracni svet nagona. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog. bilo to e susresti besmrtni ke. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. u svakom ose?anju. a koliko vuka u svakom njegovom delu. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje. u nadi da emo ga lak e razumeti. svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. celokupna psihologi ja. sa jednom naclnom obmanom. onda smo se. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. raskrsti sa ovim la ima. kao stepskog vuka. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa . Hari uoptte nije ovekvuk. pri pitomljene i sublimisane prirode. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. sirove prirode. Ako ka em gore ili dole. koju emo sada ispraviti. Medutim. samo u. mitologije. to jest itavsvet misli. jer gore i dole postoji samo u mislima. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda.pili brak iz razuma. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. svi reposti i nesublimisane. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. ose?anja. Podela na oveka i vuka. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe.apstrakciji. za koji srecni trenutak. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. Sva obja njenja. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. po mo gucstvu. slo e. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. a smrtno se pla i da baci taj pogled.

kojt se sastoji od stepena i stanja. grubom i primitivnom for mulom. ali to nije obicaj da se iska e. ve? od stotine. kao to su nagon i duh. Hari se ne sastoji od dva bica. U stvari nijedno Ja. pozivajuci na uku u pomoc. od hi ljade bica. ili. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. pottaje sudija. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. ivot svakog oveka. ona ipak i dalje ivi. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja.teorija o vuku namah bi se raspala. ni najprimitivniji crnac. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci. haos ob lika. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. Ali za to gubiti reci. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. kako izgleda. pa da ih vecina zatvori. nije celina. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. Telesno svaki ovek sacinjava celinu. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. onda je bezmalo genije. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. kao kakav snop od mnogih Ja. redak i zanimljiv izuzetak. duhovno ni kada. vrsto nblikova na. a sve pobude. kao svi geniji. kada. kao to su disanje i uzimanje hrane. Obmana pociva na jednostavnom preno enju. pa ni idiot. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja. u svakom slu?aju. u pitanju prividno cele. izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. zvezdano nebo u malom. neki zahtev ivota. Jer nijedan co vek. ne treba da nas iznenadi. to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. pa ni najnaivnije. uvek sL. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci . cak i najistancanijem. vec mnogostruk svet. tada je dovoljno da to samo izjave. ili izmedu sveca i razvrat nika. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. I u pesni tvu. od naslede nog i od raznih mogucnosti. upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. uostalom. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat.

medutim. da smo u tabludi. nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. polazeci uvek od vidljivog tela. U na em modernom sve tu. jedan nadlik. dramaticare koji su. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. i s pravom. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. a ne u pojedinim likovima. o jedinstvenoj li?nosti. cuvenu medu uciteljima. Mefista. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. i tek u toj vi oj celini. ali ne prirodne. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. postoje pesnicka dela u kojima autor. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti. ve? kao delove. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. nazre ne to od prave prirode du e. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka.najvi e cene dramu. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. jedinstvenom. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima. kao Faust. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. verovatno ne sasvim svesno. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija. ah. za toga e se od Fausta. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. junaci indijskih epova nisu junaci. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva. kao strane. Je dan deo sebe naziva ovekom. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. Naprotiv. uzvi eno i . I on je. To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. ali du a u njima nema dve ili pet. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. odvoje nom telu. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. Kada Faust izgovora izre ku. ve? bezbroj. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. Onaj ko hoce da to vidi. U oveka trpa sve to je u njemu umno.

Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. Put ka pravom oveku. a u vuka sve to je nagonsko. da pode jed nim. mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. kao svaki gradanski ideal. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. za htev duha da postane istinski ovek. Prema ovoj konvenciji ovek je. On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. ka besmrtnom. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. Neka ne zaboravi te slutnje. prema majci. a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka. i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. do krajnjeg odricanja. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. i polazi njime. koja se te ko mogu kontrolisati.kultivisano. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima. idiotskom jeziku. ve da je za htev duha. Ali ono to on. ve je pre poku aj i prelaz. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. Prema duhu. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. morala. . nasuprot vuku. daleka. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu. Hari ta?no naslu Euje. kle. katkada uste u se. Kao svi ljudi uop te. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima. samo kompromis. vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. i da put donde prevaljuju uvek. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. prema bogu. pa ipak pojma nema o njemu. Da ovek nije ne to vE stvoreno. divlje i haoticno. vodi do progona.

da i vuk pati. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. samo njegovim izuzetnim talentom. ve? mnogostruko i slo eno. u nestvoreno. neki od njih svesno a neki nesvesno. Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. ipak. Umesto da su ava svoj svet. cednosti i prvobitnom sta nju. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. da odbaci telo. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. put ka bogu ne vodi natrag. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. kao ideal ove harmonije. ve? sve dublje u greh. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom. ve? je gre no. sve dalje na putu da se postane ovek. i dalje posmatra oma gradanina. nece ti u stvari pomoci. da i one u svom lepom. Svako rodenje znaci ras . njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . pa naj zad i itavsvet. ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. sve veci ce deo sveta. ni ka vuku ni ka detetu. u krajnjoj liniji ga. u najbo ljem slu?aju. na kraju. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. Nijedan od puteva ne vodi unazad. kao kakav ucitelj u koli. ras trzanost i patnju. jadni Stepski Vuce. da bi mo da jednom. jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. citavu gra ansku atmosferu proreduje. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. poima na dugom putu hodoca ca. Ni samou bistvo. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. a kada bi to i po stao. ve? je mnogostruko. Put u nevi nost. morace da pode du im. a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. na ao spokoj stvo. da upro cava svoju du u. vec napred. lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. ne ka vuku ili detetu. Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. da se jedinstvenost. recimo Mocarta.a da onaj koji je u stanju da umre. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom. i ono na izgled naj jednostavnije. te ona biva kao le deni etar svemira. primiti u svoju bolno pro irenu du u.

bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. svetska istorija ili. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. sve glupo i sitnicarsko. a drugo da je korov. iseci najplemenitije drvEe. demokratija i gradansko ob razovanje. to i ne vidi. znaci ogranicavanje. pa E i cupati najcarob NIJE cve. koji veruje da je umetnik. da ima pre finjena cula. On ne vidi da je itav ovaj svet. onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. kako nam se cini. ubraja u oveka. odvajanje od boga. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. itavrajski vrt ljupkih i stra nih.tanak sa svemirom. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. i to samo zato to jo . oni su samo materijal i ni ta vi e. ako nije ba vucija osobina. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. sve vuk to ujeda. o kraljevskom oveku. najzad. ovek koji je sposoban da shvati Budu. da se tu nalaze jo i lisica. i novine. stotinama vrsta voca i raznih trava. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. znaci bolno ponovno postajanje. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. postati bog. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. o besmrtni ku. hiljadama cvetova. na cionalna ekonomija i statistika. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. ili e ga MRZEti i gledati popreko. ve likih iu malih. zmaj. a i rastu uje. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. majmun i rajska ptica. grada ninom. poni titi patnicko postojanje. tigar. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti. Ne. stepski vuk Hari. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. razume se. maj munsko. Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. Vratiti se u svemir. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. On u njemu ivi samo iz kukavicluka. i.

obe su bile u pravu. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju. sav bih se zario u njen ne an but. obe mi zadado e bol. znao sam ga i do ivljavao vi e puta. Svaki put kad se to de avalo. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. jurim i sanjam. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. poluslep. prekorno. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. za pisao malo neobicnu pesmu. od nekoga sa strane. Stepski Vuk je morao da umre. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani.. eto. palo mi je na pa met da sam jednom nocu. druga. da zdere svoju masku i postane novo Ja. I ove dve slike zajedno. rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. kako srne i zeceve vijam. sa breze gavran tu i tamo ph ne. to me je potres lo do dna du e. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem. na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. i slu am gde vetar granjem zavija. da se izmeni. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili. al nigde zeca. Sada sam. a opet ima nje od mene. pio. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. koja tako govori o stepskom vuku. svetlu joj krv bih pio.nije uspeo da zagospodari njime. Bar da je negde kakav mali zec. ovaj divlji. tu an i pun strepnje kao i ja sam. ko je posmatrao spolja i s vi sine. . a ja jurim kroz noc kao senka. uvek u vreme najveceg oca janja. nigde srne! A ja srne toliko volim. pre nekoliko nedelja. da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. olinjao i sed mije rep. pa zavijajuci pro du io put. Tako bih dobar sa njom bio. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. da me slatkim mesom zgreje! Ah. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. Oh. napisana od nekog ko je znao vi e. moje setno. Opra tamo se od Harija.

Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. ponev i sobom svoju odluku. posle te kih i gorkih godina. dobija ja. beskrajne patnje. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. Ali pri samom kraju. nesigurnosti. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. kada sam najzad legao u po telju. U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. jasnu mudrost. Tada je pocela moja usamljenost. promenljivosti i bankrota. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. jo nedavno. pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. koja se . Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. astoljubivom. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. osecao toliko blizak bes mrtnima. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma. sav smu eni jad. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo.naroto voljeni deo moga ivota. I opet po sle nekoliko godina. vec ivek samouni tenje. kukavicko i otrca io. izneveriv i me. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. do sto da ola. prokle to jutro zimskog dana. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. Ne. olovno. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. eto. na samom rubu svesti pre sna. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima. sru ila se i ova nova ivot na forma. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij. ali bez plena.

unilo mi se odvi e dug rok. smrt. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave.tako neumoljivo sme ila. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. strahovito otre njen. to sam pre nekoliko godina isku ao. Za spao sam. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. Iskrslo je to preda mnom. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. na moje najvece razocaranje. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. ciji e ga iduci udar oboriti. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. a odluka. Zahvaljujuci njoj. as predano i sa zahvalno cu. da bih se konacno probudio sutradan u podne. ali me ona ipak nije ubila. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. ve? zreo. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku. Probudiv i se oko podne. zablistalo i ugasilo se. zajedno sa mojom pesmom. metkom ili no em za bri anje. Na alost. er je do toga trebalo da protu jo dve godine. pouzdanu smrt. i to je bilo sve. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. koji je sporo ras tao i ote ao. ali su me zatim. t . neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. dakle. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. tiho se ljujajuci na vetru sudbine. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota. a san se spustio na moje celo. izdr ljiv plod. No bilo to posle godinu. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. Tada sam. te ak kao planina. dovoljnu da ubije estoricu ljudi. i to sigurnu. Ovo sredstvo. progutao prilicnu kolicinu. dodu e. Nepotrebno je bilo uriti. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu.

Idite kod Crnog orla. . svi su. Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. moja lic nost. izgleda. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. cini mi se. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. izgleda. a zatim brzo potrca. za mene vi e nije bilo ni cilja. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco. moja stvarna du a. polteo sam sivim gradom. vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. Ali svaki trud je bio uzaludan. covece. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda.osnih slova koja su toliko obecavala. zbunjeni i la ni. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. koje pipavo podvrnu vi e cipela. U svom pretvar nju. glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. nije poznao. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. stisnuv i ki obran pod mi ku. ali on me. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. Mnogo mi je tu obecano. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. Stvarno. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. Po urih za njim. Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. u koju su polo ili svog mrtvaca. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. stigoh ga i klimnuh mu glavom. obavljaju svoj posao. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. ako osecate takvu potrebu. nisam znao kuda da idem. tako mi je izgledalo. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. niko nije plakao. kao stranca. bili rav nodu ni prema mrtvacu. Po ao sam dalje razocaran. objava nih titravih svetl. po to sam. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. zbunje na. Razjaren.bila je i duhovita apstrakcija. Najzad se i zavr ila. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. Medutim. ni stremljenja. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. jedinstve na sudbina. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome. moja sopstvena.

i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. odviknuti od takvih napora. uctiv i revnostan. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. stajao na ulici. do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. iznenaden na prepad i polaskan. dir aut. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. Da. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. Stepski vuk Hari kezio se. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle. Bo e moj. ali sam ipak. po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. do zagu enos ti svih ose?anja. inace bih ga. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu. valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. pesnik. u onako kukavnom sta nju. Ne. bio bezmalo zahvalan. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet. Hari Haler. sve je zaudaralo na trulu istro enost. uvelo. nigde odjeka za mene. svetski put nik. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. Tako su oba Ha rija. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. On s obradovao. ja krilati mladic. razume se. a sada. prijatelj muza. ma kuda uputio svoje misli. Poleteo je glavacke prema meni. a ja sam mu za to. I dok sam ja. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. Pogledao sam ictivom oveku u uceno.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. estito lice. sivo. ukrucen i kratkovid. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. na trulo poluzadovoljstvo. caknut i neiskren bra tac. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. pozdravljajuci me veoma sr dacno. stu dija radi. mlitavo i iscrpeno. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. stajali . Naucnik mi je i ao u susret. u ivao u mrvici topline. i da se ne ose?am najbolje. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima. ma kuda pogledao. kako je do lo do ove ukocenosti. do ove duboke. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. opake mrzovolje. kao izglad zelo pseto. nigde nije bilo radosti. sve je bilo staro. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. obojica veoma nesimpaticne prilike. na prvi poziv. nalazeci da je va scena u stvari sme na. svakako posetio.

bez vo lje. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona. posmatrajuci se uzajmno. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. svu njegovu glupost i plit kost. On je uspeo da ovom demonskom starcu. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. Mocart i Hajdn. Oni se pose uju. nazivo profesora simpaticnim mom kom. Razjaren. ceznuo za ljudskim mirisom. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter. a sve bi to mogle da obave i ma ine. mala uramljena slika. vode razgovore. secao se profesorove lepu kaste ene. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. podvrgnu kritici sopstveni ivot. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. na kome su Isus Hristos i Sokrat. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. sve u svemu. kao i obicno u takvim prilikama. ili da se uop te izostavi. A ba ta mehanicnost. kezeci se zbunjeno. op ta ljudska sudbina. brbljanjem i dru tvom. silom. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. stoje o alo ceni. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. mehanicki. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. pljujuci jedan na drugog i.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. ova beskarakter nost. zbunjeni i npp eiskreni. iako to ustvari ne e lim. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. to su im nekada bile svete. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. stoje oko jednog groba. lica premazanog stavom dvorskog oveka. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji. prika e kao odista lepog starog gospodina. pomogla mi je da se odenem. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. ostanem kod kuce. karakternog. oko kojih. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom. ciji tok ne prestaje. Prikazivala je pesnika Getea. kao ja. ba ona ih sprecava da. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. sve to silom. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. Na kulturni svet je groblje. koji je svakoj gratan . Ali jedan deo Harija opet se pretvarao. ne eleci to u stvari. iz asa u as. e. ne umanjujuci mu dubi nu.

a nipo to stepski vuk. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. i ja sam se predao svojoj sudbini. ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. Bo e moj. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. medutim. stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. kao fa talni neskladni ton. Bilo kako bilo. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. Naime. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno. apostola. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc. jeo sam vi e nego to sam navikao.skoj ku mogao da poslu i za ukras. koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. Da. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. pa t ipak je bilo tako. redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. tako punog samodopadanja. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela. javi e da je vecera gotova. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. heroja. I on se srdacno pozdravio sa mnom. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije. medutim. Da je sada u ao domacin. pretva rajuci se u odvratan pritisak. od na eg po slednjeg susreta ostario. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. to cudovi te bio sam li?no ja. Osecao sam da me ne to vre ba. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . koje me je gu ilo. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. Ali je u la njegova ena. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. mislio sam bez prestanka. i prvom neskladnom tonu sledili su drugi. pre li smo na drugu. u svakom slu?aju. srecom. Tog asa. Kada je video da me ova tema ne zanima. iz pozadine se unjala neka opasnost. od svih onih spasitelja. kobno me podsecajuci na kostobolju. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. Kakav li je to tip! Da. Pozdravismo se. junaka duha i dr avnika. neko predose?anje puno strep nje. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. Odahnuli smo kad je u ao profesor. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. bola mi je o sujetna slika starog Getea.

upola zbunjeno.vor bio nemoguc. a zatim urno izi la iz soMe. ili da izazcvem eksploziju. Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog. bilo je glupo od mene . i Gete cinio u svojim najboljim asovima. salonski Gete. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. moralnim i. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl. ovo dosto janstvo kc. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu. Trcao sam ulicama tamoamo. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. sve trn. Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. na nizak crmar. to ja. iako je Mio sklnnjen u stranu. Razume se. Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik. sa gradanskim ivotom. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. Ovaj sla dunjavi. niste smeli da se izrazite tako drasticno.ja nepodno l. Idi ku. Na alcst. Hari.ji se pravi tako va an.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo.je domacine.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera. upola prekorno. mucan i pak dan. to je. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo. ali prikazivati ga cvako. Kakav je ovo neute an. od jutra do mraka.jzad. a kad su poslu eni slat ki i. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka.je namiguje na po tcvane prisutne. dok mi je njen mu . Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz. poricem. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza. uostalom. Imate pravo priznao sam ja.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli. bez ikakve nadmoci i bez iumora. pravi i nepos tanskim.je smo ve? hili veoma cutljivi. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem. besan i sa nrtnicki tu an. naravnc. dok me je sopst uena beda davila. da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko. mo alom i uceno cu. pa sam uskoro ogrezao u la ima. malngratanski. tako da smo se sve vi e Razilazili. ne. uostalom. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. da bih skrenuo tok razgovora. u nadi da e nam to mo da malo pomoci. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. Poceo sam na. to je neka navika. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju.

maj ko. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. i to u nekom zabacenom. bilo je glupo i nevaspitano. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. izMri i prvo svoje naocare. vec samo gadenje i bol. nemogu. zatim sam otrcao dalje. dim.to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. Sa drugog kraja tre tala je muzika. la ni i ugladeni ivot. svetlih sivih oju. oce.. daleki. a u dvorani iza ove e igralo. vrsto lice. ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. udarao oko sebe. ako dozvolite. hladnog cela i krat . inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. isparenje vina i vika. Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio. preko aleja i trga ispred stanice. ali. oh. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. Kod vas. Ostavi ga onda neka ceka. kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. a ti ostani ovde. hocu da ostanem ovde. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. A po to. ne mogu da idem ku. daveci se. pio vode i konjaka. Smem li? upitao sam i seo pored nje. ni sam mogao drukcije. C. oh. cak ni kajanje. gde su sedeli sve sami jedno STavni. i dok ie to cinila. Ostao sam prednjoj prostoriji. glatkog. krivudave ulice starog dela grada. kako nti se inilo. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. eto. meni nalo poznatom predgradu. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu. goredole niz strme. arko crveno namazanih usta. odvi e je stra no. Haj de. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila. daj mi tvoju maramicu. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. ovako ni ta ne vidi . POPEO sam se na DRugom kraju prostorije. ne mogu pa ne mogu.. Oh.lnutra je bilo veselje u punom jeku. duboko isecenoj balskoj ha jini. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. Pritisnut gomilom. Tako. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. tamo je besnela muzika za igru. MlADA devojka u tankoj. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se. Ne. bucna ljudska reva. sveti plamenovi moje mladosti. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. pored bifea. Otputovati! pomislio sam. sa uvelim cvetom u kosi. vi hiljade radosti. Kod kuce me ceka ne to. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. kao da mi je davo za petama.

Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. dakle. A ucio si da cita i da pi e . draganu. da si mo da posle jo i studirao. Imam. O igranju vi e ni ta necu da ka em. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. A onda ce odigrati sa mnom imi. Ne umem da igram imi. oducio sam se oc toga. Ne. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. Dok sam je gledao. unilo mi se da lici na Rozu Krajsler. Ili ne? E vidi . Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu. a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. dodu e. momce. ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. pa ni valcer ni polku. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. moji roditelji tako nikada nisu igrali. pa i da racuna . i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. Polako viknu ona polako! Ti. to kod nas nije bilo u modi. iz doba deca tva. cim sam okacio svoj e ir. nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. i kako se jo te stvari zovu. ja s nisam proltesor. decacki oce lja nom glavom. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. ne sla emo se ba najbolje. pomislio .ko odsecenog uvojka preko uveta. kada nijedna ne ostaje pored teMe. a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. Ali ovo ne mogu. Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. je li. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. Ona se smejala. razvedeni smo. nikada u ivotu nisam ucio da igram. a u stvari nije treMalo da idem. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. jeo i pio. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio. Treba da ivite . I ona. Petar i drugi. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. neispavan. umoran. gospodine Haleru! Oh. Katkada vidim njihove slike. gospodine Haleru. divna prijateljica. I ve? sam ponovo spavao. ona je pouzdana. pala neka pregrada. Susret mi nije bio ugodan. ali se danas. i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. Na stepenicama. ne. u izgu vanom odelu. Ba to ne bi trebalo da cinite. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. spavao sam cetiri. i boga pa i sve ostalo. a i slike Spasitelja i Majke bo je. tako neke la ne. Sigurno ste veoma umorni! Da. i novac. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. sreo sam se s tetkom. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje. slomljen. Rec je rec. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak. iznad araukarije. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen. Ne rugajte se. A ono sa svecima? Eto. za to je uiveo i patio tako stra no. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. jer sam izgledao prili?no zapu ten. znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. iz vitoperene. Razumem. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. pun nade i prijatnih misli. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. pet asova. jer se i ona nasmejala i zastala. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. ti nisi u pravu. ali cija mi se prijatna narav svi dala. nocas uop te niste bili u svom krevetu. Vi ste se malo skitali. da nisam bolesni izuzetak.ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. zaglupljujuce slike. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. neoce ljan i neobrijan. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. Da li u je ponovo videti? Da. si gurno. rugam se jedino samom sebi. izgleda. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. to sam spavao u nekom hotelu.

ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. Ona je bila prozorcic.kako vam se svida i da cinite to hocete. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. kao u igri. pla io sam se reza preko svog grkljana. nepoznata igracica iz Crnog orla. siv i bez ikakve vrednosti. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. neobicnu de vojku iz Crnog orla. porucenim. Ne. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu. Morao sam da cekam pri li?no dugo. A zatim je ona do la. medutim. pili caj i bili zadovoljni. ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. meni je bilo svejedno ona je bila tu. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. propinjucom snagom. cudo se dogodilo. Za utorak uvece pozvao sam lepu. O svim ovim. iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. bez ikakve potrebe. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. do dna du e. preko telefona. i tetka se sme kala. Svet bi mi tada bio prazan. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. Najzad je do ao uto rak. unapred. ve? aljivo. pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. opirao se umiranju sa divljackom. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. prave bi sere estitosti. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. ali nijedan nije bio mirniji. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote. nije bilo nikakve . a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. jedan dan kao i drugi. veoma estite stanare. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. Ona je bila spas i put u slo bodu. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. meni dobro po znatim stvarima. Mislio sam samo na nju. i pregledao jelovnik. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. ilavom. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. pa smo ci tav as sedeli zajedno. kao i dana nji prvi radioaparati. I sve e to. Meciutim. hvala bogu. Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. ocekivao sam sve od nje. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. Imala sam ve? mnoge veoma.

niti mogu da citaju. a sada si ve? bezmalo ovek. Uostalom. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. mali Hari. i to je dobro. a nisi znao ta?no ta da iza bere . nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone.intimnosti u njegovom pona anju. hvala ti. ali ipak veoma skupe. izgovarajuci rec po rec. onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta. To je lepo od tebe. kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. protiv volje. Emil. Seca li se? O da. Lagano. jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. pa si mi kupio orhideje one su samo cve. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji. Upravo je tako kaO to ka e . hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. Uostalom. znacaj. pa ih se vi e ni ta i ne tice. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi . Hteo si da mi ne to pokloni . njih je LAko op initi. onda je to. dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava . da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. radost za njega. Ne zaboravi to! Treba da zna . Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. koje je odista bilo kao carobno og ledalo. koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske. jer ga je ona zvala po imenu. dabome.ti i razumem te? U stvari. u tako dubokoj du evnoj depresiji. Ti sve zna . odgovaram. Hermina uzviknuh iznenaden. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. Ja ivim od mu karaca. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. ali necu da ivim od tebe. Nego. sa kim osecA neku bliskost i sli?nost. Kada sam joj dao orhideje. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. jer sam ti u necemu slicna. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. Hari. To ti se tako cini re ona odsecno. Dakle. obradovala se i na smejala. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. Pa ipak su se po znavali. ali retki su cudaci kao to si ti. pa sam poku ao da . I na njeno lice. da necu mo da biti uvredena. zar ne.

A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti. ali nisi zaljubljen u mene. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. DA sam bez po govora postao njen ucenik. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost. ve? kasnije. Hari. i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh.je umirim i navedem je na druge misli. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. koja me je tako savr eno prozrela. ona se jednostavno predavala trenutku. izgleda. ne danas. pa ipak je sve to. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. tako da je. Kada se bude zaljubio u mene. ali ce ga ipak izvr iti. Ali pazi dobro. Ova ena. to ose?am. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela. ukoceno gledajuci u cvet. Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. . da bi naucio da ivi . trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. Potrebna sam ti da bi naucio da igra . podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. za ne to veoma va no i lepo. i zahvalan si MENI. a to e za mene biti dobro. pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . tome ivot nije mogao da ucini na ao. kao to sam i ja tebi potrebna. A meni si ti potreban. za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. gledajuci i dalje u orhideju. prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. a drugi deo BILA vlje. pri majuci svaku veselU zgodu. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti. sa svojim igrama sladokusca. Ona je to od bila trzajem obrva. dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. Hocu da to bude . da bi naucio da se smeje . ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. Ispuni e moj zahtev i ubi me. Ja nisam zaljubljena u tebe. Ne. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. postajala je detinjasta. s odlicnim apetitom. ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. o ivotu znala vi e od svih mudraca. Eto. Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. koja je. Nece ti biti lako. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. I ovo veselo dete. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak.

a zatim se opet ozarila. Nisam mogao da odolim. ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac. da ne pocnem odmah. dobi gramofon kao honorar. o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. ali i istinitiji i lep i nego inace. ne volim uvek da mislim. dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. Mo e mi je jednom dati na citanje. stepski vuce. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . kakav je ceo ivot. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. a tako si i ti izgledao.. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . A kada se jedan ovek istinski rastu i. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. Tako je to. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno. Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja. A ta misli o onoj knjizi. a povrh toga ostaje nam i gramofon. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici.. u kojoj sam Ja opisan? Eh.sve to i ivljavala u sebi. Znala je o meni sve. Hermina. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. kada sam te prvi put videla. Dakle pazi. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora. Razume se. Na uciteljici ce u tedeti. u to sam bio uveren. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. muziku ce sebi kupiti. Govorimo o tome drugi put. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. ja u te uciti. Onda emo imati muziku kad god hocemo. Geteu. celo vreme sam na to morala da mislim. Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. dobro. Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. to ne smeta. koju sam danas video drugi put. Ova Hermina. Dakle. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. Gramofon? Prirodno.

pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. Bogme. buduci. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata. pu tali ih da nam sviraju. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. opominju i hu kaju. Kajzer. usled sopstvenih gre aka. hteo sam da ga kupim. Danas imamo mnogo posla. razume se. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga. od naj skupljeg do najjevtinijeg. a cilj i kraj svega toga je opet rat. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . Ona me je zadr ala. I vidi . iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute. Razmi ljati jedan as. niko nece da izbegne buduci rat. Hari. bila je to stara pes ma. umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. gde smo gledali gramofone. generali. ivimo da bismo je se bojali. bio sam tako spreman da to prihvatim. veleindustrijalci. Pravo si dete. Sve je to jasno i prosto. odgovorih ne ljuti me. da bismo je potom voleli. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. katkada me ipak rastu e. odavno sam na vikao na to. Budi sada poslu an i podi. otvarali ih i zatva rali. jer su sami. mora da ispita koliko je sam kriv.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. oma ki i rdavih navika. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. shvatljivo svakom oveku. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. svakog dana ih ti listovi ob raduju. Hari. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. iako. naredni rat. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. potpuno ne vini. Ali niko to nece. niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. eto. Ne. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. Hermi na. A ti? Ni ja. u ovakvom tonu. Oni mi to ne opra taju. jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. pa cak i svaki pojedini ovek. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma. stvorio si sebi estoke neprija telje.

Bo e moj. koji je. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno. pohvalila je pec i divan. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. Ovo je as igranja. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. Morao sam dvatri puta da igram s njom. koji . kako. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine. Na svoje iznena enje. pokazujuci mi prve korake. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. ocaravajucim pokretima. osetio sam prema ovom bezazlenom. A osim toga. Poku ao sam da podmitim Herminu. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota. zadovoljstvo je kupovati. ne recima.jednostavnije. ponudio sam je kolacima. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan. u ovom. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. uzela me za ruke i pocela da me vodi. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. pomislio sam u sebi. ve? tihim. Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. i ja sam ostao sam pored caja. A onda je otpoce la nastava. isprobala stolice. Ja sam poslu no kaskao za njom. d eza. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. obe dobre igra. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. u glatkom. po mislio sam neraspolo en. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu.cice. upad ljivog isticanja. crno manjastim. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. uniformisanom svetu mer mernih stocica. cudna poznanstva moram da sklapam. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. ali je ona ostala neumoljiva. u koje je duvao naizmenicno. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo.je ona rekla. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane. slu ajuci muziku. dok su njegove crne. sudarao se sa stolicama. sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace.

hvala bogu. sestra. a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. glasno bi otpe vao oooo. naime. Bio je lep. na svoje veliko iznenadenje. to se nije moglo pore. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. ona je tako irila miris ene i ljubavi. Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam. koja nas je posmatrala. sutra prelazimo na boston. a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. nema tu bogzna ta da se izla e. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. Ja cu. licila je na mene i licila je na Hermana. ona je bila moga soja. dabome. ha. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. ruku i ramena. da bude malo veseo i budalast. Kada se igra zavr ila. Hermina. Ne. dodu e. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. halo! Ali inace. Ah. zna . ipak postici da se zaljubi u mene. zanesenjaka. halo i slicnih. i to zanimanje je. ne nagaziv i je ni jednom. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. Bio je odmor i mi smo seli. izgleda. ona mi je bila drug. a kad je mu zika prestala da svira. ntog prijatelja iz mladosti. nas dvoje smo ostali zajedno. i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. naucicu te da ig ra . nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep. prizna jem. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. lepog stasa i lica. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. klim nuo glavom i seo pored Hermine. dodu e. da se i lako kao kakav cvetni list. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. ali za to ima vremena. lepa somotska devojka se povukla. Pokazacu ti svoje malo pozori te. a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. ovaj senjor Pablo. svakako. saksofonista. ha. izuzev reci molim i hvala. Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. ti zna vi e od mene. Za sada smo drugovi. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. ogledno. ali meni se. znao da ka e na nekoliko je zika. na primer.su nas divno zbli ili. on nije govorio. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu. isuvi e brzo za mene. uop te nije govorio. devojko! U sve se razume i u svemu . nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska. koje je. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. jer smo upoznali jedno drugo.

Pomisli na vece kada si. Lepo je od tebe. ona me je ipak stalno posmatrala. Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. Verujem da ce imati uspeha. voli na svoj idealan nacin koliko hoce . sa osmehom citala s lica. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra . to je tvoja stvar. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. i to je napredak. Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . Vidi . ve? si ne to naucio. na tom polju sam ti uciteljica. Neka je i tako. Pocetak je tu. pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . presekao moj put i postao mi drug! ta misli . lake ivotne ume nosti i igre. poznajemo se vrlo dobro. nije moje da vodim racuna o tome. najzad. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. prijatelju. Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. uzviknuh izmuceno ta pogledaj me. Ne volim da te cujem da tako govori . i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. s time emo otpoceti sutra. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. Hermina. Uostalom. ja saAn star ovek! Ti si mali decak. Doci u u tri sata. svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. Ijudski. Ona je veoma lepa i odli?no igra. Ti. usred svojih pat nji i usamljenosti. zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. Postepeno. Oh nije mi to cilj. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli . kao i nameru da be im. vodila. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli. a ve? si za ljubljen u nju. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. slomljen i o?ajan. Sada si malo slagao. stepski vuce. Jo mora da nauci boston. da bi se onda svadao s njom. kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal. u to ne sumnjam i odajem ti priznanje. Hari.prednjaci . ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno.

ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. Hari Haler se. do davola. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. savest mu nije bila ista. ali je to ipak bio samo kompro mis. Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. protestovao je protiv surovosti rata. gradanske. ve? je. isti takav junak duha. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. odvi e pleme nitog pogleda. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. stari Hari. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. poznavalac Getea i Mocarta. tako reci. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. A on sam. njega ili njegove obrazine. pa je ostao u pocepa nim gacama. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. Do davola. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama. bih. i koji je. la ne egzistencije. dodu e. I tako je to bilo u sve mu.morao toliko da se bojim smrti. kao da je namazan briljantinom. novog Harija. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. veoma asno i plemenito. autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. razumnost i covecnost. naprotiv. koja je ve? bila u raspadanju. idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. koji je blistao uzvi eno cu. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. razume se. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet. oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. o geniju. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare. bio je protivnik sile i izrabljivanja. duhom i ovecno cu. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. ve? se nekako prilagodio. jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. tragici i covecnosti. daroviti pisac. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. Osim toga. dodu e. Dosada nji gos podin Haler. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. ivot koji je vodila Hermina.

U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula. bio taj imi dobar ili lo . zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. ote avate konverza ciju. Ali. Pa dobro. Jedanput sam ga sreo na ulici. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu. Ali vi mi. razljutio i postao skoro grub. da li neko ima ukusa. a ne naucnik. Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. obrazovanja i svega ostalog. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. Bila su to sredstva za umirenje bolova. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. vidite. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. Kada sam se jednom. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje. jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. rekao sam mu. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. mesje. Ja nikada ne govorim o muzici. ve? ravnodu no re Vidite. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. to vam moram reci. i on mi se odmah pridru io. vi e i intenzivnije! U tome je stvar. Gospodine Pablo. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. ja sam muzicar. time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. gospodine Haleru. A ta je onda va no? Svirati je va no. treba svirati to je moguce bolje.njegovo dru tvo. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. za spavanje. sme kajuci se bez prestanka. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. kao vedro dete bez problema. za izazi vanje lepih snova. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. u njemu e Ijudi ipak u ivati. A jedino to je va no. kao mali. za vreme na ih neplodnih razgovora. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. pomalo suje tan lepotan. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. jer je smatrao da e mi to prijati. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. za tim me je uhvatio za levu ruku. Pogledom sam upitao Herminu. Slu ao me je uctivo i ljubazno. blizu keja. Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici.

ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. izdavao naredenja. tiranisao i sve znao bolje. bol i na slada. on e sigurno uciniti kako je najbolje. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. mladi Hari je utao. Vrlo dobro.eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. as u paklu. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. niti duva u flautu. gospodine Pablo. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. gospodine Haleru. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. svi ti usamljeni ljudi. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. ne odlucujem ja o tim stepenima. Ali ne postoji samo muzika cula. le eci sam u svom krevetu. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova. mali. Svakako. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. mnogo borbe na i . i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. ali vecinom na oba mesta istovremeno. as u miru i spokoj stvu. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. bilo da je u pitanju Jirning. a novi. Nailazili su opet drukciji asovi. Oni su u pravu. Bio sam as na nebu. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu. ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. Ali ipak. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. mene za to ne pitaju. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. i to to je mogucno bo LJe. pa i svakog valcera i fokstrota. noge pocnu da se trzaju. Saglasan sam rekoh hladno. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. postoji i muzika duha. Mo e neko. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira. U izvesnim trenucima su se novo i staro. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. lep e i ubedljivije. a onda bi se odjednom opet pojavio. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. Ovom oveku se nije moglo doskoti. pa bi tada bilo mnogo stenjanja. strah i radost veoma cudno me ali. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije.

A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. I tako sam tu no ugasio svetiljku. ostanite! Samo. esto sam razglabao tu misao. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. logosu. Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. Da. koja stvar nost nikada nije potisnula. popeo uz stepenice. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. najzad sam se vratio ku. Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha. a uvek je koketirao s muzikom. tu no oti ao u svoju spava?u sobu. svet igre i zbrke. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. LJudi od duha. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. u na oj istoriji. eto. a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. lepa Marija. I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. srd bu i gorcinu. Oh. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. Ljutite li se na mene? Ne. osvrnuv i se. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. Ne. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. Marija! rekoh. neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. Do la sam re ona tiho. tu no poceo da se svlacim. ne ljutim se. ba vece ras sam veoma tu an. Znam da vam je Hermina dala kljuc. vi ste Ijuti zbog toga. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. Naravno. za stvarno cu. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. Neka je njena namera i dobra i srdacna. Mi. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. mL ki branimo protiv toga. bila nam je tuda i neprija teljska. Pih. danas ne mogu da budem ve . kada me tr e neobican miris. nikada se nismo odomacili u stvarnosti. Idem ja.

Nagnuo sam se nad njom. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. Marljive i vredne. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. a bilo je vremena kada su. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. Ove devojke. kad smo igrali. pa ipak besvesne.slu?aju neke veoma povoljne ponude. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi. bio si veoma zaljubljen. njeno lice. a ona je svojim veli kim. uz cenkanje za najvi u cenu. sta novale u potkrovnicama. po vremeno susretao slicne egzistencije. veci nom iz siroma nih ku?a. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. usta. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. jedino sam ranije. dobijale d eparac i poklone. koje je tako strano i cudno. opet. koje su se lagano nadimale. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim. dr eci je za ruku. ali u sutra mo da moci.seo. To je svakom shvatljivo. bezvoljnoj zaradi. ivele u Grandhotelu. poput velikog cveta. Druge. Seo sam zatim na krevet. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj. i zamolio je da govori veoma tiho. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. jer niko nije smeo da nas cuje. sve dok. bila su je dostoj na. vedru mladost. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. u krznu i automobilima. Kada sam se ispru io pored nje. bile . sli?no cvetu. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. ene kao i mu karce. ali nisu udele za njim. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. dok bi drugi put. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. ni sam stigao do njenih stopala. medu koje je dolazila i Marija. le alo na mom uzglavlju. Poljubio sam je u o. puno lice. pametne. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. gledao sam nani e u njeno lepo. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. ljubeci je. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. u pozori tu. Te noci pored Marije nisam spavao dugo. vrat i grudi.

na celu sa Mocartom. ne to zabranjeno i nedostojno. nekih malobrojnih. I ti mi se svida . koji nije bio ni zao ni do bar. Pa to je sasvim prirodno. Vagnerom. pustinjaka i estetu. ima i u tebi neg lepog. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. milog i narotog. mene dosadnog. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. bio je za Mariju. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. mno go volela. Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist. ne sme da bude drugaciji nego to si. Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi. tog lepotana. u njemu su bile odomacene i iskusne. a koji je za mene. koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. O tim stvarima ne treba govo riti. dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. barovima i hotelskim tremovima. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. po bios kopima. ce njom ispunjeni ivot. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. Marija. starog momka. Marija je. koji niti su elele niti mrzele. . ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. ali su ga cenile mnogo manje od gradanina. niti tra iti da se o njima pola e racun. izgleda. koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. odabranih lepota. kako mo e da voli i mene pored njega. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. dajuci mu za pravo? Tog Pabla.su zaljubljene u ivot. Ali reci mi. Vidi . Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. go voreci o tome s takvim zanosom. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. Bilo je nekih lepota.

svoje daleke. Pojavila se i moja ena. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. nezaboravni i neizbrisivi. bogat i gord. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi. pomalo boja ljivo. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. Mirisavo i nezemalj ski. a bila je i siroma nija u sitnim. kao vla no rascvetali vodeni cvetovi. mlade i nove. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. on ti je zahva lan to si lepu kasta. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. pun lutanja i nesreca. Moj ivot je bio tegoban. sa i bez imena izbijale su. sa kojom sam pro iveo tolike godine. . kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. prema kojoj je u meni. Ma koliko jad no bio. Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. I tako su u ovoj prvoj. svoje jadne prijateljice. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. videci ko liko je moj ivot bogat slikama. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. prelepi cyet. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. ose?am da me voli . a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. Ponovo smo zaspali. vecnih zvezda i sazve da. duboko poverenje sve do onog dana kada se. duhovnog brata Hermininog. koji je dotada dugo bio prazan. bio je obavijen njome.kada me ljubi u vrat ili uvo. ubog i bez slika. ostalo ivo. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. nenadma nim lju bavnim ve tinama. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. procerdan delic puta do potpune propasti. koje sam opevao. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. ciji je niz bajka mog ivota. Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine. i to mi kazuje on te voli. iz izvora ove ljubavne noci. sukobima i rezigna ciji. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. za kojima sam udeo. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. I opet sam se probudio. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. duboko ut kana u moju sudbinu. koja me je naucila drugarstvu. pored svih razocaranja. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. veoma milo. pocev od poznatog Hermana. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. bio je zagorcan uci itavog covecanstva. To mi je milo. zloceste dragane. vo dio je u odricanje i poricanje. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. ali je bio bogat.

pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. njenim temperamentom. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. prvi put od vremena mog propadanja. sa njenim narotim stasom. Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. otprilike tri nedelje. nije se i lo za novcicima. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. pa cak i da saznam njenu adresu. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. Ovo vreme pre bala pod maskama. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. osetio sam miris genijalne. inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. Marija nije imala obrazovanje. koju smo odredili za na e sastanke. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama. pojedinih reci iz na eg razgovora. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te.jezgro tog ivota bilo je plemenito. to mi je i po lo za rukom. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. bilo je veoma lepo. puti. glasom. imalo je svoj lik i soj. njenom kosom. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. Ali one noci me je. Sa culima kojima je bila obdarena. Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu. itavo . nje nim bojama. To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo. Moja uciteljica igranja. moje o su ponovo progledale. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. Moja du a je ponovo pocela da di e. Hermina. blistavim oma. ve? za zvezdama. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. za svaki pregib svojih linija. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli. svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. Njen miris.

detinjastom. ali svakako je dugo stajala u radnji. O ovim stvarima. cvet nije bio cvet. dodu e. odnosno veliko. kri jumcar. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. rede citavu noc. esto nije imala vremena za mene. jer nije bila po sa da njoj modi.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. i kad sam joj. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. mnogim mu karcima na ih krugova. kao pomocu neke madije. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. oru je i ratnicki poklic. lepo. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. Ali je rado primala po klone. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. raz ma enog i pasivnog. o d ezsviracu. ple menitih i melanholicnih ruku. sasvim oprav dano. da prefine ose?anja. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. Naucio sam pre svega da ove male igracke. od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. pametnom. lepeza nije bila lepeza. vrst. bledih. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. od prstena do kutije za cigarete. lagano obuzimao ljubavni ar. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. sve je to bilo glasono a. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. Uzmite laku lulu opijuma. iza toga se verovatno krila Hermina. kesica za novac nije bila kesica. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. Moj sud o ovom veselom. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna. madije i dra i. Uostalom. da o ive mrtvu okolinu i da je. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. to ne valja. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. obdare novim culima za ljubav. mnogo sam naucio od Marije. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. Rekao mi je. koga je Marija mnogo volela. bio sam samo jedan od nekoliko njih. carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. ali da je zatim bio napregnut. ali me je Marija uveravala da ga je. modne i luksuzne stvarcice. o glumcu. ve? su. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. o mnogim enama i devojkama. mnogostruko malo. ne treba da bude tako. na primer. na mansardi jedno g hotela u . Nije htela da uzima novaca od mene. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. mu evan i pun zahte va.

toliko lepo! Ali znam zamenu za to. ljubljenja i igranja. . A jedne veceri me je jo vi e iznenadio. ramenima. esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. o njenim rukama. Pojavio se u mom stanu. Necete. vraticu vam ga. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. ako vam je to milije. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. dao mi nekoliko kapi nekog leka i. gospodine Hari? Dobro. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. kada sam se veoma raspolo io. teta. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. Pablo. vrelu od groz nice. sastavljen od sadr ine triju bocica. ali ona odlucno odbi. i dajte mi novac ovako. jedva osetan poljubac. kukovima. o nje nom nacinu smejanja. Uvek sami sebi stvarate te koce. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. i sve to brzo. Iz radoznalosti. Pablo. dok je Marija drhtala od naslade. kome je rastresao krevet. ja sam to osorno odbio. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu. veoma bednu po tkrovnicu. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. a sada sam i ja ostao bez novaca. ne no i strucno. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda. sedeci nepo micni. kao kakva dobra sestra nudilja. Neophodno mi je potreban. U sobi je bila samo jedna stolica. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. Nema ni prebijene pare. Kada mi se posle toga malo smucilo. rekao je on. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom. polo io me je Pablo na krevet.predgradu. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. Pogledao me je sa aljivo. A zatim. provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. Nisam cuo va predlog. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. ta se mo e! A bilo bi lepo. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. po ao sam s njim do Agostina. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. Hari je odvi e moralan. ali ga nije uvredilo. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. a i da bih sebe kaznio.

ve? je imala i ulaz nicu. za. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. ali je uoci dom. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. Nemam ni ta protiv te sre. Svakako u moci da je poznam. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. A nedelje. ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. Her mene. uhvatio si lepu devojku. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. kada se zapodenu neobican razgovor. koja zna vi e od drugih. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. kosu i put isto tako Ijubila. to je ne to drugo. Preda mnom su iskrsli novi. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. razocaran. Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. i ja sam. igranje ti godi. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. da je njene udove. Prili?no sam naucio da igram. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej. po sredni i slo eni odnosi i veze. ali zadovoljs tako dobro. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. a ako ne. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. imao si sre. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. Hermina. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. Marija je cudesna. Da.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. Pa ipak verujem. prijatelju. ne bi te poznao. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene. mo e da bude trajna i da je neplodna. ne to to ona ne bi razu mela. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa. odista. a da ono pravo tek ima da dode. To je nesreca. Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. tako kao to te ja razumem ni Marija. niti ma koja druga te nece razumeti. tvrdila je ona. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. milovala i ispi tivala kao i moje. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. Ona uspavljuje Stepskog . A za sve to imam da zahvalim tebi. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. ona e mi pomoci.

nep da ti pomogne. to tvoja sudbina? koju sam. bio umetnik i mislilac.mina. sestra jednog genAja ili majka muce nika. sebi priznao. mlada. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. a ako se on narugao mojim lepim snovima. ljubavnica jednog revolu cionara. tada mo e imati svakog dana. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. svoje poznanike i susede. Oh. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. koji je jo i sad u poteri za sam srecan. kao i o na em zajednickom udesu. ima li sada. i po to sam bila pomalo radoznala. eto. da su moji snovi bili u pravu. uvek mora da bude u pravu. da ivot nije herojski ep. Tako sam i ja pro la. novo patim. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. Ona je cudesna. i tada sam videla. sva tvoja vera Ne. ono junacko i lepo. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno. najzad. bio si spreman na dela. Onda sam. nisam stvoren za to. Lepo. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. ali m lepo i dra esno. bio veoma nesrecan. Stepski Vuce? Ne. sve je postalo lodna nesreca. igranjem taroka i muzikom preko radija. u stvari. ipak nije tako. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. Ali sve to nije pomoglo. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. da osetim ce nju. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. Hari. A po to sam imala dobre o i u i. taj je budala i Don Ki hot. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. Ti si. prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot. Dakle. Imam ne to veoma odavno znam. i to sam morao da priznam. Mogla sam da primim na sebe veliki udes. ko obo a va velike pesnike ili svece. Mislila sam da ivot. voleo i cenio kao lepo i sveto. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. Hermina. Predodredeno mi je ba ono suprotno. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. ovek pun Hteo bih. vedrog raspolo enja i me. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. strepnje i o?ajan gao da ide ku. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. da bu dem ena jednog kralja. osecao. u paramparcad. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. sa junackim ulogama i ostalim. jednu veru i zahtev. tako sam mislila. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. kafom i pletenjem carapa. A ivot mi je. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. a i ti to ve? zna . dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. Ali to je bila glupa. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. podem u smrt. imam veliku radost i dragu utehu. o tebi. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. I nju si mi ti poklonila. medutim. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. Lepa. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. nije tako. A za to? A gu enje je nemila smrt.

Oborila je o i utonula u misli. Hermina. sa svim herojima.. povucen u sebe i o?ajan. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si. mora da se ma i no a za brijanje. ili da najzad postane neka vrsta devojcure. pozvao sam je ne no sestro. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. prijatelja. genijima.. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju. mislim na Mocarta. umesto razonode radost. ne sme da bude kao to smo ti i ja. velikim delima i ose?anjima. To ne zna niko. Ko umesto ciguljanja tra i muziku. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca.sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. zbog nacina na koji se danas misli.. kao i tvoje gnu anje prema politici. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca. tvoje o?ajanje zbog rata.. Tvoji zahtevi su odvi e visoki. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. po hiljadu puta u pravu. Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. Vo e iz petnih ila. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam. crnoberzijanaca. bogatija. svira. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet . o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao. gradi. zadovoljan tako sitnim stvari ma. tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. A i svejedno je. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad. Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna. Mocart ili plitki. dublja i ira. kod tebe duhovna ali je put bio isti. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. umesto novca du u. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja. Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. kako pro log tako i buduceg. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. cita. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. usamljen. a umesto igre istinsku strast. i uspe no. rade za buduci rat. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. A mo da je uvek bilo tako. a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. skidao kajmak. kelnera i bonviva na. pa ipak mora da propadne . Ali nama time nije pomo eno. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro. Stepski Vuce. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam.

U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. a njih ozarene. greh tako mo e da bude put ka svetosti. radi se o slavi. Uvek je bilo tako. Ni ta sem smrti. Oh Hari. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. Dakle. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. a ostalim. Filipa od Ne rija i sve druge. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. ona je stvar utelja po ko lama. i uvek e biti. da sem vremena ne postoji jo i vecnost. Stepski Vuce. snaga svakog istinskog ose?anja. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. Tebi e biti sme no. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. nije u pitanju slava. pravim ljudima da ne pripada ni ta. U pravu si rekao sam. i zato ceznemo za smrcu. Vuce. a to je carstvo prvih ljudi. Kristofera. Misli na ime.ne svrhe. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. sa ce njom. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. svakim dobrim delom. Tamo je na e mesto. Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. tamo nas vuce strepnja na ih srca. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. Ni ta drugo? O da. To je carstvo s one strane vremena i varke. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. da bi deca bila nem zabavljena. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. greh kao i porok. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom. kao da smo . jedini nam je voda ce nja za domom. poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. Sveci su pravi ljudi. razume se da nisu. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. svoga Novalisa i Mocarta. da svet. mlada braca Spasitelja. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. Ne. za vreme propisanih kolskih godina. Tamo ce ponovo naci svoga Getea. vecnost. i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. a ja moje svece. tamo je na a domovina.

na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. vidovita. obecala mi je bila Marija. veciti. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. strasti i nesporazume. Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. zablude. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. u kome nije postojalo vre me. koje je ona. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. Da. u neku ruku. u tome je bila stvar. . sastojao se od same svetlosti i jasno e. Me utim. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. bo anski smeh. njegov povratak ced nosti. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. daleki. koji ive u prostoru bez vremena. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina. ponovno pretvaranje vremena u prostor. Taj smeh je bio bezvucan. divlji urlik hiljadu nevolja. smeh besmrtnika. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. ali ona jo nije bila do la.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. Ali ovu noc. Tek sada sam shvatio njegov smeh. cuo sam kako se besmrt nici smeju. protala i udahnula pa mi ih vratila. toliko od davnina poznate. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena. poroke. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. Ona mi je bila potrebna. pa se probije u vecnost. Oh. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. poslednju pre velikog bala. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. pretvoreni u slike. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. u sve mir. i kristalna vecnost. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem.

Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . Zatim je do la Marija. dere. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. zaudara na trule i znoj.pijan zanos to svest zaobruca. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. gledamo. srca koja tuku neutolnom po udom. rasplamsali bordel ukra ava. i posle vecere. mota. a e grehe. brckanje u blagom. grc naslade. ubojstva. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. Marija. Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. iban stra cu i bivan strahom. prosjaka. zvezdan na je vecni smeh. hladan. sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. da e biti princ iz bajke. Te veceri bila je lep a. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju. koje sam upoznao ka no. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. taj uskome an Ijudski roj. ne znamo za sate niti dane. blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. Ako te Hermina uzme. za razlike oveka i ene. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. kao one noci uoci bala. divnih naslada. Zmaj nebeski sa nama se dru i. u ivanje. onog cudnog gorkoslatkog. ta sutra je bal pod maskama. smi lja novi rat dok pesme pi e. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. krvav dim sa pirova d elata. kri sunca oko nas. Dok gledamo mirno na va greh. kao ovek u godinama. dvostru kog raspolo enja. i svakom se raspadne u kal. koprcanje i jud neizrecni. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. pohote. oti ao sam s njom u na u sobicu. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. dodir i udisanje stotine prefinjenih. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana. pro dire se. pro ima nas vasionski ed. oh. va e strepnje i nade u spas. Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. ravnodu ni i puni spokojstvu. vi e mi nece doci. splet ruku zelena a. cveticu moj mili. pa se ispljuvava. Nemoj da nas usmrti oboje. Mo da e te uzeti ve? sutra. nepomican na je ivot vecni. posled nji put. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. pirata.

puna straha. onaj slatki. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. Kada sam uvece ustao. kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. Lak ivot. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. napetosti i sudbine. Od nje sam naucio da se jo jednom. odmah sam legao. ko zna. ku. Nekada sam. katkad su mi bile i prijatne. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. mr tav umoran. jureci i propinjuci se kao upla en konj. s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. a i strahom koji me je gu io. zamracio sam svoju spava?u sobu. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. pa sam se grcevito hvatao Marije. pre svr etka. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. ce nje i predanosti smrti. u susret provaliji. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. u susret padu. dodu e. laka ljubav. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. prepustim de tinjastoj igri povr ine. spremne da pokloni sebe. Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. ali nisam igrao. laka smrt nisu bili za mene. tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. Mo da je to bio svr etak. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . da tra im trenutne radosti. zatim. koga se ovek od uma mora cuvati. ili posle njega. moja du a se opra tala s Marijom. da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota. dirljivim ljubavnim sitnicama. ali sam opet zaboravio na nju. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. dok sam na izgled plivao u sreci. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana.je sve bilo puno znacaja. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem. zabo ravio na Mariju. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. ali i opori ukus zabranjenog voca.

nisam bio moderan ovek. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. kada su za mene gos tionice. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena. nosila ka smr ti. cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. odlucio sam da potem onamo kasno. mlado elza ko vino. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. I dok sam jeo i pio. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. to mi je i Hermina preporucila.se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. eli to pre da zameni nekom boljom markom. i zracku navike. cak i svoju najvecu svetinju. predao sam se mirisu dima i vina. svoj automobil. Kako nije trebalo da pratim damu. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba. to se opra ta. hladan i krut. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. S osmehom sam u ao u kafanicu. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene. zdrav. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. Sedeo sam spokojan. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam . Meni je bilo svejedno. odlican je t? soj. vredan. sa svim i svacim u ovoj prostoriji. vino i cigare bili ne to zabranjeno. smrti eljnog. to je sve ovo predstavljalo za mene. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. Preporuci e mi i done e peceno pi lence. mila mi je bila prisnost. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. plodni ukus elza kog vina. mio mi je bio sve i. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. raspolo enje postaje tako blago. Lepo je opra tati se. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. topline i zavicajnosti. Ovaj moderan ovek je odva an. pa tako i mala. ispijao sam slade ot rove. pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. svetlo. nepoz nato i divno.

konja. Iduci za decakom sa malim fenjerom. neku odvratnost prema ula enju u velike. prepune prostorije. na podno ju brega. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film.mu otkupio aku kestenova. ve? je. ka mila. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku. Do la je starica sa cve cem. stvoren u plemenite i svete svrhe. mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. navodno. Film je bio jedan od onih koji. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. mogli dugo da raspravljaju. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. prema svetu bonvivana i prema igranju. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. po navici. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. predajuci se pomalo estokim u ivanjima. sa dugim tapom. dok za to vreme njegov nedostojni narod. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. postavlja zlatno tele. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. za placene ulaznice . voltanskim koracima.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. d inovski plakati. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi. dvoraca. video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. velicanstvenog pozori nog Mojsija. o tome su daci veronauke. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. uz uce ce velikog mno tva ljudi. izvestan unutra nji otpor i smetnju. Video sam Mojsija. kako.

potonu i svi ostali ljudi. Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. Ni kome se nisam odazvao. bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. cutke sam odbio neko . nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. umiru ovom jezivom. stizao sam u razne prostorije. da bi se sprecila ova gadost. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac. medu same nepoznate osobe. koju nisam hteo da priznam. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. cak i u suterenu. onako trezan i boja ljiv. svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. a kada sam dobio svoj broj. trebalo je da tada. No en mno tvom. novinari. Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku. sem Egipca na i Jevreja. o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. kao mi danas. ve? su se. na protiv. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. u svim dvoranama se igralo. jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. kikotanjem i jurnjavom. pa sam. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. neprijatno pojacali. upao u gomilu maski. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. Na zidovima su visile drecave. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. tako da sam. misleci na Herminu. igrankom. vesele slike naj mla ih umetnika. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom.prikazuju svete price. video kako promicu groteskne prilike maski. bilo mi je toplo. cim mi mete dosadi. prividnom polu smrcu. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. umetnici. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. pa sam se bacio na najbli u stolicu. naucnici. razume se. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. poslovni ljudi i. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. Bo e moj. vr telo mi se u glavi. morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. muzikom. kroz barove. pustio da me guraju. Sve se skupilo ovde. po ao sam da ih tra im. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban.

posle kratke ukocenosti i tuposti. HERMINA JE U PAKLU. Dok sam ja. bio mi je odvratan gusti. Evo. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. poneo me je smeh. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. Sada sam stajao ispred prozorcica. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina. Nije ovo bilo za mene. i svaki put sam napipao okrugli. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. ponela me je i uljulj kivala toplota. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. Bio je to poraz. zanos stotine Ijudi. ali ovde nisam mogao da se razveselim. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. gipkih nogu. parfemom zasiceni vazduh. a bucno. takt igre i sjaj u arenih oju. Jedna panska . nalazio sam se na pogre nom mestu. necitkim. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. gipko. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. POcEV OD cETIRI asA. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. uskiptelo veselje. Do ao sam u najboljoj nameri. hitri mom ic je ve? nestao. primiv i ga mehanicki. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. Ali nisam mogao drukcije. dru e. Sitnim. pokrenut magi?nom icom. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. doviknula mi je jedna od njih. a sada ga nije bilo. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. mo e da uzme moj i pru i mi ga. od koje sam malopre pobegao umoran. da ucest vuje u igri tako sam ja. vracanje stepskom vuku. koji e mi Hermina te ko oprostiti. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. crveno uti davo. bezvoljan i star. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. ose tio sam da je vazduh pun cari. o ivi i ponovo pocinje da se kre. miris enskih ramena. vrteo broj medu prstima. vrtlog boja. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao. Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele. Sve se zaverilo protiv mene. Stari namcor. pljosnati broj. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. i bila je u pravu. brujanje muzike.

Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. Ali sada si ti na redu. ali niko nije do ao. bila je to sudbina. Clti ao sam preko do bara. vecina njih jo je bila pod maskama. Hari. pravo u pa kao. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. a tada mi je sinula misao pa to je Her man. gle dao sam profil mladog oveka. dok sam pio. osta mi u dragoj uspomeni. ali nijedna od njih nije bila Her mina. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti. spojenih usana. Ona se opra tala. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. Je li to kostim. cudesno male. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. Marija. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. gorele drecave zloslutne svetiljke. a u igri smo pro li pored Pabla. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. cudesno ne ne. Odmah sam pomislila. Zbogom. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. koji je bio stisnut u jed nom uglu male. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. . Tamo su. Oh. Hermina. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. d oci e Hermina i os lovice me. Hermina me je zvala. Ona je u paklu. Vreva igraca pritisla me je uza zid. ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se. na zidovima crnim kao gar. ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno. Bio je to rastanak. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. njeno pa metno lice njene ruke. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. a orkestar davola svirao je groznicavo. Igra se zavr ila. niz stepenice. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti. neobicno i bledo. neke su mi se nasme ile. koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama. On se nasme io. I ve? smo zaigrali. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. Ali rado u poneti jedan poljubac. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. i tek u poljupcusam poznao Mariju. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. eto. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. Potrcao sam dalje. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. vrsto sam je stegao.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom. niske prostorije. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. jesen. pomislio sam.

Nastupili smo kao su parnici. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. sve je ovo bila igra i simbol. Po to je nosila mu ko odelo. neko vreme bismo pratili istu enu. iako se ona.To i ucinismo. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. mome i svome. o godinama pre polne zrelosti. Sve je bilo kao u bajci. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu. esto sa malo podsmeha. kako culno tako i duhovno. upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. na izgled. pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. ali iz svega je zra cio Eros. Ona mi je pokazivala ene. vec kao ena. Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. podlegao sam njenoj ari. uop te nije trudila da to postigne. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. jedan dublji znacaj. Videli smo jednu veoma lepu. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. dra ima Lezbosa. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. askali i pili ampanjac. askala lako i du hovito. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. carobne ptice sletale su sa granja. pu ila je cigarete. Ne dodirujuci je. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika. nisam mogao da igram s njom. citava ova zvucima za sicena ku?a. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e . sedeci na svojim visokim barskim stolicama. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. a ona. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. obuhvatala me je pogledima.

A tu su dolazili i mu karci. sa . Ja vi e nisam bio ja. ali nisam dr ao u rukama samo nju. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. Igrao sam bez pre stanka. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. lebdeo nad svojim saksofonom. a moje njihovo. zracio sam i s ovim osmehom. do ivljavanje uniomistike radosti. ili kada bih posnatrao kako su dirigent. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. muzike. Veceras si bio tako glup i dosadan. uz istu mu ziku kao i ja. njihovo osvajanje bilo je i moje. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. bubnjar i bend ista ocarani. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. voleo ih. Igrao sam bez prestanka dva asa. ove blagoslovene noci. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. bilo je to poznato svakoj slu avci.da te pozna. Mislila je da me je sada osvojila. Herman. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. koje su plivale u istoj igri. pli vao sam i s u dubokoj. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. ritma. udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. i one koje ni kada nisam ucio. Ali danas. tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. kada bi ovaj. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. sa svakom enom na koju bih nai ao. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. nisam im bio tud. na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. oslobodenog samoga sebe. svima sam pripadao ja. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. Igrao sam sa ovom ili onom enom. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. igrao sam svaku igru. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. stepski vuk Hari. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. ja. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. iako sam nekada. bla en u zanosu sviranja u orkestru. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. kako kod pijanih regruta i morna ra. vina i culne radosti. svi smo jedni u drugima imali udela. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. svi su bili zadojeni i opijeni njime. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu. ciji sam miris udisao. ve? sve ene u toj is toj dvorani. kao u ekstazi. njihov osmeh bio je i moj. kao ni oni meni. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. esto sam slu ao kako se o tome govori. nasme eni mladic. a mo da i du e.

divljacki i bla eno u taktu Jirninga. kao i iz misli. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. es toko je dunuo u svoj rog. i ja sam poznao vrstu bradu. Na e usne se sastavi e vre i lo. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. arena opojnost. malo na mirisala i napuderisala. usne. Bila je to Hermina.veoma mladim devojkama. to je bivala be nja. presvukla se. neka bude sa mnom ta mu drago. Ah. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. priljubi se za tre . sa cvetnim mladim e nama. sav srecan. ili dete. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. Izgubio sam bio ose?anje vremena. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. A kada me je Pablo video onako ozarenog. celo njeno telo. raspaljujuci se sve vi e. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. trgnuv i se za trenutak. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. bio vedar i srecan. jednom sam ipak i ja bio srecan. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. sve do kolena. pomislio sam u taj mah. i ramena. mladicem. nisam smeo da igram. Vi e nisu postojale misli. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. poznao sam. kao da sam brat Pablov. laktove i ruke. popeo se na stolicu i. obrazi. zbija na sve u i prostor. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene. duvao punih obraza. videlo da je vreme ve? poodmaklo. Uto odjednom spazih. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. uzdasi i reci. po njihovim crvenim. nji uci se pri tom. njena kosa dodi rivala je moj obraz. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. dotle je crna Pjereta. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. grudi i ko lena. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. ruke. zvu ci. dok su me pozdravljale tude o. za arenim licima. I odjednom. Po to sa Herminom. smejao sam se. Isto tako nisam primetio da se zabava. sto jeci na njoj. dok su do mene dopirali mirisi. lepu. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta. zajedno s instrumentom. raspaljivala tuda lica. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. Dok se na svima ostalima. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. a ne vi e Herman.

prvi vio linista odrecno mahao glavom. u pogledu. kako se razbi neko staklo. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. pa ipak jeziv i tud. kao satkan od kristala i leda. a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su. po slednji u celoj ku. osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . Stajali smo i gledali se. Sve ene ove groznicave noci. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. pome an sa neprijatnom. dvoranom je prostrujao hladan vazduh. Pripadao sam joj. kao kakav osmeh. dok je flautista. klavirista se odmicao od klavira. ostali smo zagrljeni. svirali sve br e. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. Dugo je trajala ova svadbena igra. naslutili umor koji je nailazio. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. A onda mi smo jo stajali zagrljeni. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata. vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. koracali smo kao sumanuti. poslednji u dvorani. i ta mala. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. duvaci su spu tali svoje inst rumente. Kada je muzika prestala da svira. svirali sve su manutije. jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. osetili skori kraj u ivanja. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. A ona mi se podala u igri.nutak po udno i podatno uza me. lupali nogama. kao i ruke duvaca i violinista. te su svirali jo . beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. smeh. pa smo se slepo. Za trenutak sam se probudio i otreznio. osmehujuci se. Dvatri puta je muzika malaksavala. sve one sa kojima sam ig rao. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. ugledali bledu svetlost iza zavesa. trepcuci umornim kapcima. u poljupcu i osmehu. vedar i svetao. u mlaz svetlosti. sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. osecao sam kako me s . Nas dvoje smo stajali i gledali se. poja vile su se sluge u kaputima. pa ipak hladan i neumoljiv. Hermina je stajala bleda. neobicno jasan. a od njega se pru ala tanana. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. u urbanom hukom automobil skih motora. A tada smo svi odjednom osetili jutro. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. jo malopre tako zagrejani. na e ruke su se umorno spustile. par stisnut uz par. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. u svoje kapute i podizali okovratnike. njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata.

Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj.leda savladuje stra an umor. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. Ulaz samo za ludake. Prijatelji. a cena je razum. odvratno vla no i mlako. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. gledali smo jedno u drugo. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne. Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. osecao sam svoje zno javo odelo. Pred njenim po gledom. crvene i nabreklih vena. sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori.razredene stvarnosti. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. Herminu s desne. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. u razredenom vazduhu. pozivam vas na malu zabavu. u sloju veoma. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. je dan Herminin pogled ugasio je sve. a mene s leve strane. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. izgubljena pla ljiva pti ca. a na vratima mi tiho re Brate Hari. neobicno sparu eni i pepljasti. a mogle su i da opcine. Uto se na vratima pojavi Pablo. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. uzeo je kutiju od egzotic . Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. Ali to je odmah pro lo. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. Oh da. video kako mi ruke. koje su u stvari bile kao o u ivotinje. gledajuci u nas blistavim. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu. o kojoj ve? odavno sanja. koga nikada nisam cuo da govori povezano. bio sam spreman. On. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. svirac. sme nu bocu. On nam dade znak i mi podosmo za njim. One su tako izbrisale stvarnost. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. na koje smo seli. radosnim oma. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. okrug loj prostoriji. iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. ali su blistave crne o sve to izbrisale. Klimnuh glavom u znak odobravanja. Ocarani. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. iznad cije su se ivice ocrtavali.

koji je gledao izgubljeno i zastra eno. jezivu. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali. oma as zlim as tu no usplamtelim. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. Pablo je. ogledal ce u ruci. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. pove cu vas do svoje panorame. ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce. napunio je sve tri ca e.nog arenog drveta. Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. zavaliv i se na stolici.odgovarala. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. i pokazati vam svoje malo pozori te. Poluoblikovani. boja ljivim o ma. lagano pu ili svoje cigarete. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. ciji je dim bio gust kao tamjan. Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . osetili smo kako postajemo laki i ve seli. i ja ugledah. lagano pijuckajuci iz svojih ca a. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. duge ute cigarete. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. tac no u sredini. stremili ste za tim da odete odavde. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go.. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. to veceras mogu da vas malo ugostim. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e. pomalo rasplinutu i maglovitu. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. Sedeli smo tako. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. dragi prijatelju. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama.. spustiv i opet ogledalo u d ep. u svet u kome ne postoji vre me. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu. Ucinite to. pod streka i kljuca. lepog vuka. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. izvadio iz kutije tri tanke. i ao pred nama. dragi Hari. Sada smo sve troje. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. Jeste li saglasni? Digli smo se. Vama je poznato gde se on krije. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i. sme eci se. Vidite. i to je sve. ja vas na to pozi vam. pla ljivog. pu ili pomalo i. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme.

Lep je to kabinet slika. I kada biste vi. deset. strujao vucji lik. ili hiljadu. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. Izbrisamo sada. to olak ati. posmatrate sa iskrenim smehom. Molim te. Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. kroz koji je. maglovitog Harija. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. u svako doba stajati na raspolaganju. Vama. po elji. Hermina. dragi prijatelju. na ce nju za domom i kajanje. Hari. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. Za trenutak je du boko. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. prividno sa moubistvo. gde ce vam. dragi prijatelju. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. Hari. eleo bih da prvo uvedem Harija. ali i bolno. u skali od svega nekoliko tonova. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava. ogledalce u ruci. Dovoljno je da ovu sliku. boreci se. . Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. kao to je to obicaj. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. Pri tom se glasno nasmejao. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. ovakvi kakvi ste. a Hermini desna. oslobodenje od stvarnosti. zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. rasprava o stepskom vuku. jer je to opet bio onaj vedri. stupili u pozori te. u kome se trzao Harivuk. treba da naucite da se smejete. Ona je zatvor u kome sedite. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. i to ovako izvr icete jedno malo. Ovde se nalazite u koli humora. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. Tako. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. ili stotinu. tiho. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju. Hermina nest de desno. Dobro sam pogledao u ogledalce. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili.veselo pozori te. nadam se. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. idi za sada iza zavese. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. ovaj lik u og ledalu. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti. ali oni su me estoko pro imali.

smejuci se. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. elegantan momak.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. nasmejana lica. vedra. Pablo. aci. A ako ti posle jo bude stalo do toga. pa prsnuh u neobuz dan smeh. ozbiljnih i veselih. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim. decaci. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . dostojanstvenih i sme nih. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. Odli?no si se smejao. dragi moj. raspao se. neki stariji. pa treci. Tako. deseti. Jer. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. k?joj nisam mogao da odolim. ovde su samo slike. bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. a onda su nestali. a iz njega se izdvojio drugi lik. Mutni lik u ogledalu se tr e. levo i desno. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina. sme nim pokre tima. Jedan od njih. a i sasvim nagih. elavih i sa dugim uvojcima. neki prastari. hrapava i nepro zirna. nego dva na zidu. zagrlio ga i otrcao s njim. prirodno. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. bacio se nasmejan Pablu na gru di. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. dobro odevenih i pocepanih. mlad. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. Hari. No tebi je poznata stara. U njemu sam video sebe. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati. mangupcici i deca. a ne stvarnost. postala je siva. u du binu ogledala i van ogledala. neki opet sasvim mladi. o Mocartu. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. Odbacio si naocare svoje li?nosti. No tek to sam ga poznao. Platonu i Ge teu. dvadeseti. bezbroj Harija. nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. o Gluku. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. ose?anje olak anja ovek odahne. A jedan. koji mi se rla . mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. mladici. ali neobicno raspolo enog. odbaci parce stakla. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. rastrcali se na sve strane. veselu ceremoniju.

poseda. kulture i pravde. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. manje detinjastim bojama. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis. u ne nijtm. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza. repub lici. bojama i slicnim. gazili ih i mrvili. ve? u kome je svako kome je vaz . o zastavama. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje. lepo odevene i na mirisane bogata e. ka lju i davolski frkcu. delimicno ok lopljeni automobili. lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali. potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. a. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora. pun cara. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. Nestao je i Pablo. ve? odavno pripremljena. mamac i obecanje. svuda je bilo i oborenih. rada. da bi opet mogla da nice trava. i da najzad premlati i pobije debele. Besomucni. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. bili su u pravu i ja sam. estok. koji pomocu ma ina piju krv os talima.roto svideo. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. Dru gi plakati. nasuprot tome. odavno ocekiva na.n medu bucan i uzbuden svet. dr avnim granicama. U tom asu upao saI. vanredno stilizo vani. koji su gonili pe ake. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. stajao as pred jed nim as pred drugim. izgleda. opet. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila. u osnovi o tricama. polje. duboko ubeden. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. Ulicama su jurili antomobili. livadu. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. iskrivljenih i upola izgorelih automobila. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije. divno naslikani. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. a protiv ma ina. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. upozo ravali su. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. potok i mocvaru. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. sjajni.

Tek to smo se malo rashladili da . Video sam kako se svi ma. izdrdala su kola. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu. mirnim predelom milje i milje daleko. kroz ki u. i ja radosno podoh za njim. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma. Bo e moj. ble tavom drumu koji je. pi tolje i san duke s municijom. dok je oko nas pra talo. sasvim svejedno. nekada naj neobuzdaniji. ovde lome razne osovine Haricu moj. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. penjuci se la gano. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. smejuci se ni ta manje. prvo velikom ravnicom. jer se. Stoko glupava. U njoj smo na li pu ke. vozili smo se zelenim. Hajde. Eh. On mi mahnu. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. cekaj. koja nam se veoma dopala. iako je to u osnovi. mladicu. to je pitanje ukusa. hitro kao majmun skocio je u kola. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. razmislimo o tome u polju. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije. sada zna . a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. a zatim smo se satanskom brzinom. svetlucavog jezera. Gustave. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja. navodno. vedro i iskreno. a i u meni samom se ti crveni. sakrismo u osmatracnicu. Radostan. a zatim smo. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. dospeli usred ogromne planine. povezli u grad i dalje u predgrade. a zatim se. srecom. Gustav se glasno nasmeja. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. ali. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. Ali ne. eto. civilizovanog sveta. sasvim kao nekada u deca tvu. nema vi e teologije. Tu smo se za ustavili na nekom glatkom.metaka i pored mnogih obore nih kola. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. prikljucio sam se borbi. Lep kraj rekoh. duboko odahnuv i. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. Veoma lep. sada je rat. ta. razume se. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao.

a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. survala se i pala na drum. Ovaj svet mora da propadne. ali se ni ta nije micalo. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma. tihim treskom. na jastu cima. ovek klonu. kao da je si la s uma. Bilo je neobicno zanimljivo. Ja sam ve? bio nani anio. iako bleda i drhcuci celim telom. nemi. kada smo ve? izigravali razbojnike. le ali ispod kola. Udesili smo ih! likovao je Gustav. preko ivice druma. Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo. Sledeca uzimam ja na ni an. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. pro muklo i vlastoljubivo. Izgorela je veoma brzo. ko zna. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. u njima su. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala. cekali smo. Ona je bila odvi e upla ena. a ime nije va no. delimicno iz gorelih odela. Bo e moj. . koja su. sirena luksuznih kola. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. udari e o stenje. mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. kola su odskocila na strmoj ste ni. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. Fordova kola re Gustav. pravo u vozacevu plavu kapu. Veoma aljivo re Gustav. kao uhvaceni u zamku. tako da su jo dugo krkljala u bunju. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. Oni su ubogi davoli kao i mi. Ali uto je Gustav ve? opalio. a i mi s njim. bilo je mo da bolje i lep e da. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. Moramo da side mo i oslobodimo drum. ofer se trgnuo i klonuo. ve? su nailazila druga kola. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. tockovima okrenutih nebu. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu. i okinuh obarac. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. sledeci primere velikih uzora. a jedna lepu kasta. bilo mi ga je u stvari ao. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge. u am bis. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. odskoci e. Ali hajde. zapi ta sa krivine. uz buku motora. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid. svetlo plavi veo. kola odjuri e dalje. preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. bili cucureni njih troje ili cetvoro. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. a zatim dahcuci os tao da le i.i smestili u lovackoj zasedi. ljudi su.

. ona je moja stenografkinja. Mi sada uni tavamo sve automobile. moje je ime Gustav. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. ose?am da u uskoro umreti. i vi ubijate. bilo bi mi ao ove mlade. Zar ne? Tako je. a i os tale ma ine. isuvi e velika. Na primer. ukoliko jo budemo imali vremena. Mi smo terali normalnom brzinom. Vi ste dr avni tu ilac. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. Kako god elite. istina. danas vi e nije. Pojam du nos ti.On ucuta i skupi usne. ta?no. Ali mi ne ubijamo po du nosti. vecinom uboge davole. Ono to je juce bilo normalno. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma.E. jer mu je iz usta curila krv. nije mi poznat. Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. kao da hoce da pljune. koja mu se zalepi za bradu. ve? radi zabave. To mi je bila slu ba. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. E. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. Za neke je svakako teta. stari gospodine. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. Vi sami preuzeli ste istu du nost. Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. Ali izi e samo malo krvi. cekajte! re Gustav uctivo. sad e biti dovoljno vazduha. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. Dopustite mi jo jedno pitanje. gospodine vi i dr avni tu ioce. Bio je to gospodin kratke sede kose. A sada molim vas izidite iz kola. Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. Dozvolite. Vr io sam svoju du nost. sada vi e nije. I va e pu ke? I one e doci na red. bio sam profesor . Utoliko bolje. bolje reci. jer emo kola uni titi.

koja. U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. Napred. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. pa i sam u rado pro pasti. Osim toga. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. a sada treba malo da po urimo.teologije. Oni odgovori e da nije. rado u u tome pomoci. Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. preporucivali. ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu. Mi smo. re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. U tome nije uspeo ba sjajno. Izlazite! komandova Gustav. da ubijam. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. Dobro je re on. dakle. osuden da ivim. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. ali stade neo tecen. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. Povukosmo devojku malo u stranu. kolege. da placam porz za naoru anje. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. znam za krivicu mo da je to isto. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. pomirio sam se sa krivicom. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. Gustav komandova i oni krenu e. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. gospodine kolega. gospodice? Da? E hajde. Gospodice. Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. Gospodici je gore pozlilo. kao nekada u ratu. zatucani svet ode u parampar ad. Molim vas vr ite va u du nost. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e . vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se. opet moram da ubijam. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. i saop ti nam da se zove Dora. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. kriv sam. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. Umete li da se pentrate. da postanem vojnik. on je te ko povreden. ali se nazirala dobra vo lja. Po to me je majka rodila.

ali. ubijajuci vozaca jednim metkom. ili emo i sami uzeti jedna kola. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. primecuje. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. A mo da si cak pomalo i u pravu. Dole su se opet nalazila jedna kola. pa ce nas ucmekati.vo nju. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. Doro. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. i jedni i drugi. Naide jedan auto i smesta se sru i. Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. Da. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. verovatno dobro i nu no. smejuci se. ima odvi e ljudi na svetu. Policija i tome sli?no vi e ne postoji. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. ali u su tini ipak cinimo ono to valja. Slika oveka. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. koji su. to to radimo verovatno je ludo. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. Svejedno je na cijoj smo strani. eto. govori . Da. zacudo. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. pametno. nekada visok ideal. Posle toga je vec bilo bolje. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. detinjarija je. pocinje da se pre tvara u kli e. Zabu anti! smejao se Gustav. Razume se. to to mi sada ovde radimo nije razumno. Ja sam za to da ostanemo ovde. dabome. on e vam biti prijatelj. sada se. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. Gustav. Ali sada. odgovori Mladicu. drum je bio za . Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. Ne znam rekao je Gustav. Ranije se to nije toliko zapa alo. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. Kola stado e da krivudaju. Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. jer ga tako naivno upro cuju. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. Mo emo da biramo. ali je. treba da imamo metaka u cevi. neobicno razumni. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. skrenu e prema ogradi. i pored toga. zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. Doro.

I ao je spokojno svojim putem. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno. Pih. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. Dora je malo otplakala. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. Svuda.krcen. Zar vi niste gladni. Zatim drum ostade pust i prazan. rid ovek. Spremali smo se za silazak. pa je spokojno seo na ogradu. Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled.. Ali s u. Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me. delanje unilo nam se glupo i odvratno. Dodo e jo dvoja kola. culi smo pu karanje. Jedan od pre ivelih. be somucno je mlatarao pored olupine. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . verovatno se bio ra irio glas da je opasan. ispio bocu do dna. urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. Onda ga mi ubismo sa dva metka. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. bolj evici? Dole. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom. Moramo li svi da umremo? upitala je. sve ovo na e. pocela su da zvone zvona. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. poljubio sam je u koleno. Idite. Ona se glasno na smejala. koja uni tismo. to isto ose ali i neki generali u ratu. tolika krv! Stideli smo se.. sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. hvale dostojno i nu no. uzbuden lovackom pustolovinom. umotano u staniol. stao da nju ka oko njih. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. ugledao na e skrovi te. do davola. buljio oma uz i niz drum. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. jeo ne to to je izvukao iz d epa. gojazan. na bezbroj vrata. navodno. video upropa cene automobile. uzbudeno i sa stravom. u gradu koji je goreo. stisnuv i suncobran pod pa zuho. Nijedan od nas joj nije odgovorio. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. povukao iz boce. a za tim veselo po ao dalje. ja ne bih mogao.

sedeo na zemlji jedan ovek. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo. Ja sam niko izjavio je on Ijubazno. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa.. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. Figura u koje se. Bez figura ne mogu da igram. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. Jeste li vi Pablo? upitao sam. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. kako ste videli. Pri tom je govorio jednoli?no. neizlecivo ludi.. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile. nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. naravno.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. tiha prostorija. bez izvesnog reda i grupisanja. Ali figure su sada bile veoma sitne. smatra se ludo cu. u njoj jena istocnjacki nacin. Nauka je utoliko u pravu to se. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura. Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. a imao je i iste tamne. Docekala me je polumracna. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. raspala va a ta kozvana li?nost. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. do ivotni red. Ja sam ahovski ig rac. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu. molim. medutim. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova. a oni su. sjajne oci. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu. u Mojih figura?. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi.

Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. I tako je mudri graditelj od likova. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. igra i bori. Evo. stvarajuci jedan svet u malom. da sklapa sporazume i bije bitke. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali. u stvari. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. drage figurice koja je neko vreme. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota.mom koji nazivamo umetnost izgradnje. ali su ton i fempo bili izmenjeni. kako je izgledalo. a onda ih je skupio na gomilu. uzmite va e figurice. sve vedre i tu ne. sa novim igrama i uzbudenjima. citavu vecnost. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. sna ne i ne ne. prijateljstvu i protivni tvu. bile istog porekla. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva. pa je zami ljeno. kvareci vam igru. Gledajte! Svojim tihim. brzo ih je poredao na tablu za igru. tako i mi od figura na eg Ja. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. okruglom . sa vecno novim situacijama.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. isti materijal od koga je napravljena. tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. drugim odnosima i prepletanjem. od kojih je sva ki bio deo mene. u igri. sve starce. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. sve su ocigledno pripadale istom svetu. izgradujemo uvek nove gru pe. gospodine. cak su i naucnici to donekle shvatili. sa drukci jim grupisanjem. elim vam prijatan pro vod. Pomislio sam. borbi. ene. Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. da u tamo odmah sesti na pod i satima. pametnim prstima dohvatio je moje likove. Od sirote. kao umetnik probirac. od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. od istih figura sastavio sasvim novu igru. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. na primer. da se medu sobom osvaja. igrati se figuricama. hitre i nezgrapne figgure. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. to se. da se eni i mno i. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj. mladice decu. strpav i figu rice u d ep. divnoj knji ici. rastavljenog na delove. gde je tegoban.

lepog. a sve je ovo izgledalo. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. novo i istinsko. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. Ono to sam malocas radio i mis lio. atmosfera mog decackog i mladickog doba. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. ropski pla ljivog pogleda. Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena. prepuno. iz na pu tene stvarnosti. pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. Jo pre jednog asa. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno.hodniku pozori ta. koji se pra vio veoma va an. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. ali strahovito mr a vog vuka. Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. grckog i lepih stihova. onaj vreli ivi pla men. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. onu ce nju koja me je silno vukla. ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. gnusno. i ono to sam osecao u sebi. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. odmah po ulasku u pozori te. glad pola. bilo je mlado. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. koja me je odvajala od siroma ne pozornice. pesnickim ca . ali koji je i pored velikih brcina. Oh. razjedajuca slutnja culne naslade. zvucalo i mirisalo tako zanosno. glava mi je bila puna la tinskog. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. kao to sam nekada video svet u najpunijim. pa ipak potajno slatko. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. Sada sam opet bio mlad. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. odvukle su me opet dalje. udnja i ce nja starog oveka. jace od mene. moja ma ta bila je puna umetnickih snova. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. struje. mucno su mi stezale srce. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. cudnovato kao u bajci. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno.

sigurna u sebe i nadmocna. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. ucinio sam ovog puta. gledajuci ovu devojku. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. sve je opet bilo tu. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. sama i obuzeta snovima. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. Osetiv i opori. Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. Stajao sam na bre ulj ku. vetar se poigravao mojom kosom. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. jedno nedeljno po podne u rano prolece. produ ila put. lepa. nepojmljive zaplete. strepnje i patnje. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. gledao sa i cekivanjem punim strepnje.sovima moje prve mladosti. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. otkinuo mlad. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. Tadas sam lepu devojku. uzdignute glave. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam. uprkos strahu i mori. Tako je bilo nekada. koja je. koja je bila upletena u dve debele vitice. sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. martovski vetar i miris napupelog li a. Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. lepa devojko. podigla o i poznala me. stavio zeleni listic medu usne. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. a ja sam dr htavom rukom. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io. a zatim sam. jedne nedelje pre trideset i pet godina. tako me je. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. neznane slasti. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. i poceo da ga grickam. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. miri ljavogorki ukus. igrajuci se. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. naslutio sam enu. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. Mo da to . otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. koja se ubrzo pri brala. pa je lagano. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. gledao sam njenu kosu. Toliko te volim. Roza i njenja smeda kosa. a Roza. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. obavijena hiljadama ljubavnih elja.

na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni.nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. sve je bilo drugacije i dobro. Roza re da mora ku. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. pocev od Roze i ljubicica. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. Ali sada je gre ka bila ispravljena. pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. tako da smo morali da stanemo. me u nama je lebdela jedna tajna. lica okrenuta prema do lini. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo. ali to nisam re kao. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. ali medu nama je postojala veza. jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. Znao sam kada je stigla ku svog oca. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. svakom nezrelom ljubavnom recju. koja je tekla kao kak va reka. zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. dr eci se i dalje za ruke. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. ali duh ovde nije bio potreban. Tako sam. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. pored ba tenskih ograda. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. a zatim je rekla Zdravo. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. neiskazano srecni. seli na travu ja sam je milovao po ruci. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili. ali sve je bilo na e. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. na stenama. Hari. ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo. i sa svakim boja ljivim dodirom. dahtali. daleko od nje. gde se kretala po sobama. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. zbog cega emo se kasnije i uzeti. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. preko mosta. zvezde jo zanosnije. a kada je jorgovan poceo da cveta. jer nisam smeo da je pra tim. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. pa je i to bito sasvim dovoljno. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. pa smo se veoma rastu ili. ali . ali smo bili neizmerno srecni. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. sunce je zasjalo jo vrelije. a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. Stajali smo. a ja sam le ao tamo gore. Roza je zastala. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena.

svaka je mirisala na svoj kontinent. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. mnoge zaple te. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. kao gar crne kose i vla nih oju. Oku ao sam mnoge ljuba vi. svaka je na svoj nacin bila bestidna. tiha Kineskinja iz marseljske luke. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci. . morao sam da se penjem stepenik po stepenik. pa i Anu. dozivao glas pola. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. mnoge culne naslade. i sve to sam propustio nadoknadio sam. a i mnoge patnje. Do lazile su i odlazile. Ido i Loro. svi vi lepi cvetovi. da me ne muci stepski vuk. A glatka. sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. zalizane. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. mnogo naucim. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. Ne. snovi. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. ivi plameni cvetovi.ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. ali me je naucila nesluce nim. sva ka na svoj nacin. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. sva ka je ljubila. i ona je znala necuvene stvari. a zatim me je odnosila dalje. cedni. ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. mamila belina devojacke puti. Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. mnoge sre. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. mene bacala k njima. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri . uzbudivao pogled neke ene. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu. tam ni cvetovi koji brzo venu. da ini ne smeta mislilac. Svaka je imala svoju tajnu. ustreptala slast. struja ih je dovodila k meni. ne ni cvetovi. Ida da ljubim. morao sam da izgubim Irmgard. elje. Svaka je bila moja. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. toplo sa njarenje. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. treperavim granama bresta. da mnogo do i vim. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. pod. ni hiljaditi delic. Oh. fantasta i moralista. a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. da me ne potiskuje pesnik. staklas tog osmeha.

ivot stepskog vuka. njoj je pripadao ceo ivot Oh. Reka me je izbacila na kopno. na stotine njih. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. puno cari. a istovremeno mi se vratila i svest. duboko iskLsan. natpisa i magicnih ogledala. U ogledalu je stajao. Sada sam ih video. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce. Trepcuci je gledao u mene. ranija. pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. visok kao ja. Bio sam lud. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti. predavao im se. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. Figurica vi e nije bilo. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. u mogucnostima i zavodljivosti. Neiscrpno me je okru avao svet vrata. o?ajavajuci. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. mogu is kazati. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. odjednom je sve stajalo pre da mnom. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. malo se nasmejao. prolazio pored vrata. naoru an i z asicen sazna njem. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio. tih. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo. stajao je mirno. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. Smrtno upla en trcao sam hodnikom. mudar. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. zreo za Herminu. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. li en ljubavi. divan stepski vuk. ogroman. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. otvarao im vrata. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. Skoro sam ih sve propustio i izbegao. pre kinuv i ljubavnu bajku.bilo je to razigrano. opasnosti i iznenadenja. njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. moj na izgled tako bedan. nem. U og . ali je ta namera namah izbledela. Li en sopstvene volje. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka. a i druga. pored vina i jela. detinjasto plivanje u reci polo va. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja.

Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. Podigao je ruke kao da diriguje. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. Okujem smrt. imamo i Betovena. On stremi za oslobodenjem. Tada se iza mene razle e smeh. jasan i ledeno hladan. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. Dabome. Iz gledao je tu an i beznade an. medutim.. lagano se pribli i jednim vratima lo e. pun udnje za bo gom moje mladosti. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. siva lica. sleden i bla en. ali to e jo dugo da potraje. beskonacno kao svemir. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. smeh. roden iz bo anskog humora. to je Brams. naravno. ma koliko lepo bilo. A gde je smrt? upitah ja. Mocart je stajao kraj ivice lo e. po kome su lebdele magle i oblaci. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. umoran od svih poroka. pru ala ravnica slicna pustinji. Odlicna scena. U poslednjem inu Don uana. Muzika je brujala i dalje. dok se pod nama. i evo. do li su jo ubert. maestro oh da. Mocart se pojavi. Ali sve to. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. li en svih igara. prestao da se bavim tim za natom. divnog opena. od pozori ta se nije videlo ni ta. nazirale se planine i morske obale. beskrajni prostor ispunjavala je tama. Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona. otvori ih i ude a ja udoh za njim. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan. a Mocart re Vidite. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. divna i stra na muzika. Vi se mr tite. prode pored mene smejuci se. ipak neko s kim se moglo govoriti. smeh koji ljudi ne mogu cuti. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. od besmrtnika. Mocart! pomislih. stajao je Hari. odvratno bled. Gde smo mi? upitah ja. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. cuv i taj smeh okrenuo sam se. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. Dolazi re onaj drugi. Leporelo je vec na kolenima.ledalu sam stajao ja. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. a i muzika nije lo a. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu. povukao sam se u miran ivot. ali ipak ovek. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. i on je cudesan.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na . njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. hladno i ave tinjski. zar ne? Hajde. Nepomican na je ivot vecni.. bo e moj. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te. iroki zvuk gu dala. bolje reci. Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. u ranija vremena. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao. coveculjce. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi. otrovanu muziku. gospodine susede! Uos talom. ta to zavrce i petlja. Oh. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no. Bio je to radioaparat. i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. bez pletenice. bez patosa i podsmeha. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. za razlike oveka i ene. mo ete pritom ne to da naucite. kod Mocarta. odista se mogla nazreti dragocena slika. a pomalo i zapla en. zagrejan ose?anjem njegove blizine..cuo ovu muziku? Jesam. Odista. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite.. bez patosa. Seo je tik uz mene. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte. koji je namestio i ukljucio. kao iza debelog sloja prljav tine. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. Posmatrao sam ga zami lje no. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. Mocarte? Oh. nestrpljivi covece. hitre prste. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. trijumf va eg vremena.. ne znamo za sate niti dane. plemenita struktura bo anske muzike. necujno. zvezdan na je vecni smeh. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. hladni prostrani dah i zasiceni.. hladan. bezdu nu. besmrtnika. uzviknuh u asnut ta radite. ve? moder no odevenog. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. kraljevsko delo. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. pametnih ruku. koliko se stra ni ovek smejao. a potom i glasnogovornik. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume.

pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. kao to svuda gura svoju tehniku. zla stoka. otvorite u i! Tako. grebe i balavi. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. t Moja odbrana je i meni samom. Ali to se ove devojke tice. kao to radio otima culnu lepotu muzike. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. glupo i grubo. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. izmedu bo anskog i ljudskog. svoju u ur banu radinost. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. izmeHu orkestr a i uva. Mocarte. Dragi moj. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. bo lesna i pokvarena. mesje Hari. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. po hiljadu puta ste u pravu. izmedu vecnosti i vremena. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti. razbacuje se svojom divnom igrom slika. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u. uva eni. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. davolski glupo i opako! Ja sam stoka. a uz to jo i jadno izobliceno. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu.izgled cini ne to najgluplje. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. u gradanske salone i po tkrovnice. Bo e moj. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. takav je ceo i vot. niste. deru. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. ona je to sama elela. bez ikakvog izbora. mali moj. nije! uzviknuo sam sav o?ajan. sasvim prirodno. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. i kako negde odsviranu mu ziku. Kada slu ate radio. glupa. coveculjce. plemenitije. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. razboritije i ukusni je? O ne. Mocart se necujno smejao. smejemo tome. ako nismo ba magarci. to vam je potrebno! Dakle. od svoje darovitosti nesrecu. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi . zevaju i spavaju. odjednom izgledala veoma btdalasta. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. A ovde. sve je to tako pogre no. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli. kvari je. medu pretplatnike koji brbljaju. kao to vidim.

Hari. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. jadno dette je mrtvo. sve dok vam. da se na . bar ste je valjano udarili. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. mali prozori sa re etkama. ispa tam. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. Moracete. dese tak gospode u ode dama i redengotima. a i sva ostala gospoda su se naka ljala. smeh u horu. uredno pripremljena giljotina. hladnokrvno ne odrube glavu. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom. Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. Humor je uvek Galgenhumor. ispa tam. izmedu cetiri zida. dakle. dakle. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. Jeste li. onda idite dr avnom tu iocu. naka ljao se. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru.sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. Gospodo. a u sredini ja. ali spreman i saglasan. od nosno humor ispod ve ala. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. re on vi ste aljivcina. da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju. Ogolelo dvori te. Hari. Pristupio sam po naredenju. u asan. pred vama stoji Hari Haler. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. a po potrebi naucicete ga na ve alima. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. kojima nedostaje svaki hu mor. u dvori tu za tvora. pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. Kada sam opet do ao k sebi. u rani jutarnji as. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. po naredenju sam kleknuo. stegnuta srca punog kukavnog straha.

spremni ste da budete svecano pogubljeni. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. i ako eli da nauci da igra tango. oceo si da bode no evima. ali ja nisam za to.Kada si zatekao Herminu i mene. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para. glupi momce. Hari. na . a ne da ivite! Do davola. gospodine Mocarte. na primer. na sve to je pateticno i bez ale! E. Hocete da budete pogubljeni. To je sve. O vom figurom. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju. kukavico. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. treba da naucite da se smejete. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. hocete da vam se odrubi glava. Ali. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava. Pablo. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. spreman sam. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. Galgenhumor ovog ivota. vi e se od vas i ne tra i. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. Tiho. Zar nije tako? Oh da. Urazumite se najzad! Treba da ivite. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. I rekav i ovo. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku. Oh. odjednom to vi e nije bio Mocart. Treba da prihvatite humor i vota. ili da postane general. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu. Hocete da umrete. bi to dobro za vas. Pablo! uzviknuh trgnuv i se. treba da cenite duh koji njome provejava.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota. kroz stisnute zube. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. na to nisam spreman. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. Ne. dra gi. vi irokogrudi gospodine. da si me pomalo razocarao. Vi imate neobicno malo dara. razume se. a kad mi je ponudi. Iz toga bi se izrodila nesreca. Ali moram da ti ka em. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. Zaboravio si se.

Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela. Oh. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. Pacifista. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je. godine. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. a u isti mah je i utopisticki roman. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. potresen. neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu. nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. opisuje u svom tragicnom. ekao me je Mocart. Slatki. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. Strogo vaspit nje. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. Uostalom. U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. sve sam shvatio. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. . shvatio Pabla. Produbljena. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika. da jo jednom iskusim sve njene patnje. jednom u ipak nauciti da se smejem. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. zatim kruta stega. to se mo e ispraviti. Hese.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. Uzeo je Herminu. Sit evropske civilizacije. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata.alost. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. te ki dim mirisao je prijatno. Stepskom vuku. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. za mladog Hesea. odlazi u Indiju. Tragom tog putovanja. To vreme. naslucivao sam. Jednom u nauciti da bolje igram figuricama. mucne godine lutanja i traganja. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. U drugom. jihov smisao. ekao me je Pablo. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. je postao vajcarski dr avljanin. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. shvatio Mo arta. a.

. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz. Umro je. Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost.Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode. godine sedam tomova. u Montanjoli. godine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful