Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. itavo ustumarano poslovanje. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. na eg duhovnog ivota i na e kulture. naprotiv. ve? samo da. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. u stvari protiv svoga plana i volje. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. Prodro je do u srce itavog covecanstva. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. ve? na prvi pogled. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. recito. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode. nezaboravan i stra an pogled. ili da s e bavim psihologijom. sva mudrost. ustaljeno o?ajanje. ili da pricam novele. sva postignuca duha. koje se u njemu nisu uskladivale. onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. izrekav i u trenutku. na alost. Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. ocekivanju i raspolo enju publike. da je. bolesnog duha. na neki nacin. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. akta tvo. za razliku od mene. citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. taj pogled je prodirao jo dublje. bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho. hvaleci prijatan miris kuce. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. te izvanredne i u asne usamljenosti. nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. naivno reagovanje bila je odvratnost. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. Bolje je iko. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. svu sumnju jednog mislioca. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. koje je donekle ve? postalo navika i forma. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. ta patnja. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. iz . dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. u neku ruku. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. Osetio sam da moja tetka koja. kao ocevidac. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. sujetu. vec.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. u smislu mnogih Nicijih izreka. jer bih eleo da. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. uop te nije intelek tualne prirode. sva stremljenja ka uzvi e osti. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. pao mi je u o neobican izgled tog oveka. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. i moje prvo.

za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke. Tu su visili jedan ju njacki pejza . Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica. katkad i slike iz asopisa. uporno je. Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. u asnu sposobnost da pati.gradio u sebi genijalnu. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta. Jer u tome je. ni kada nije iskljucivao sebe. sva snaga njego ve mislilacke moci. opu ci i pepeljare. koje su se stalnno menjale. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. Po zidovima je ve ao slike. ve? samoprezir. u krajnjoj liniji. i svu o trinu. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru. svu kritiku. na lepom starin skom pisacem stolu. uprkos svemu. to se ticalo ostalih. raz .. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. esto je ustajao tek pred podne. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. odvi e ponosan i bo gat duhom. za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. Zatim fo tografija neke lepe. koje je ces to menjao. da im udovolji. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. da mr nja prema samom sebi. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. Ha lerovog zavicaja. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih. Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. okolnog sveta. svu pakost. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima. da im ne nanosi bol. U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana. odnosilo se na nacin njegovog ivota. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. crte e. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam. blistavi akvareli. Ova soba. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. mlade ene ili devojke.sve obavijao. zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. neogranicenu. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja. Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom.. za to je bio isuvi e j ak i vrst. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. ogledno. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. bio ube eni hri canin i mucenik. na divanu. medu njima areni. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti.

Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. Na jednom od vecih stolova. duhovnim interesovanjima ispunjenog. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. Njegovo zdravlje. kao i malage. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. Tada sam jedno vece. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka. da spomenem i to. do du e. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. esto je stajala kita cveca. nalazila koru od banane. ve? sam bio opci njeni nepu ac. medu knjigama i spisima. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. uvek bila sva pra njava. koja je. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. Medutim. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. Kasnije. vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. Lihtenberg. ali se drugih dana hranio u restoranima. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. as dobrim i elegantnim. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota. a zatim me pozva da stanem pored njega. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela. pored nje pepeljare i. kao i u jelu i picu. Ali pricekajte jo jedan trenutak. Lagano se nasme io. Jakobi i. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. znaju stanari u jed noj velikoj ku. hocu da vam poka em za . Pripisivao sam to u prvom redu picu. kao da su ga mucile i druge smetnje. as u malim krcmama predgrada. Pozna vali smo se samo toliko koliko se. na svoje najvece iznenadenje. ali i Lesing. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. vracajuci se s po sla. Medutim. kao jedini ostatak nekog obroka. izgleda. Sedeo je na najvi em stepeniku. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. Neko vreme stajalo je na divanu. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. na kome bi esto prele ao po citave dane. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. re on i osmehnu se jace u pravu ste.bacane svuda. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. isto tako i Novalis. i pomerio se u stranu da me propusti. razne boce sa picima. onim svojim lepim. ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. U spavanju i radu. Ah da. eto.

to sam morao da ostanem ovde sedeci. opranim li cem biljki i svim ovim. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. na dva mala. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. oniska stalka. cis toce i reda. na njemu starinsko kalajno posude. znate. azalea i araukarija. i moja je mati bila iz gra anskog stale a. sve je tako izglacano i oprano. dr eci ve? kljuceve u ruci. tako besprekorno ljupko. o name taju i zavesama. raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. ivim nekako po strani. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine. E pa. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. raduju se to toga jo ima. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. Po to sam utao. da upr avo zraci. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. Zar to nije ala. urednosti i ta?nosti. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. a pred njegovim vrati ma. stajale su u velikim saksijama dve biljke. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce. na to araukarija. ali kako mu je to bilo te ko. ma i jedan dan. negovane su uvek vrlo bri ljivo. u to se uop te ne razumem.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. Vidite. u kome je stanovala neka udovica. zajedno s mirisom mahagonija. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom. ne u ovom. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. Lagano se popesmo uz stepenice. kao moja tet ka ranije. evo je. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. ja sam ivim u jednom drugom svetu. Biljke su delovale veoma ugodno. veoma dobro. Poveo me je u svoju sobu. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. onaj koji misli podseca nas da mislimot . mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. u stanu sa ovakvim arauka rijama. Dodu e. a na podu. Hteo je da se pridigne. on produ i Nemojte. ipak sam i ja sin jedne majke. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. na ivici. veoma i ljubazno. utao sam i dalje. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. ispred ormara. da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. dragi gospodine. on mi jo jednom. a ne za vodu. molim vas. u kojoj se irio jak miris du vana. Ne znam ko ovde stanuje. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. Ali. ali sam. Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte.

ve? pri prvom razgovoru. nasme io i predao muzici. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. hladnog. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. u potu. Tada dode drugo delo. na svoje iznenadenje. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. Sav je utonuo u sebe i. kao i pred araukarijom. Pri tom sam. kao i araukariju. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. nazivao uvek samo st epskim vukom. Mada me je osvojio i zainteresovao. Ali nije bilo tako. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. makar samo za jedan as. kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. Pred na om cistacicom. gde sam ga. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode. kod araukacije. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. Kada je simfonija bila zavr ena. On me je. varijacij e Regera. nemir. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. opet se izgubio. nazvao je sebe stepskim vukom.a ipak je zamenio tle vodom t. njegovu divljinu. valjda deset minuta. tud. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. kao dom i spokojstvo. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. tihi svet i da se tu odomaci. u svojim mislima. tako neka detinjasta sentimentalnost. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . gradanske delatnosti. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost. sivo i uga eno. izgledao je star. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. oborena pogleda. ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. A Stepski Vuk. do kojih za njega nije bilo puta. posle nekoliko taktova. porazgova rala s njim. i bez ikakvog podsmeha. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. a kada bi moja tetka kadkad. on se prenuo. svoje plivanje po vodi. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. na primer. da je odista. bolestan i nezadovoljan. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me. svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. ne kom estitom enom. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. kao ne to vrsto i sigurno. ali zabrinutog lica. ve? tu no. pa sam ostao malo kod njega. u cinjenicu da je i cupan iz korena. duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost.

Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega. Kada sam ih otvorio. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku. Rekoh mu da sam bio na koncertu. usamljenickom licu. pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. Sedeli smo tu itavcas. neodlucno pogledao na sat. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. napravio je bespomocno lice i rekao Da. po ao sam za nj im. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. I li su podruku i on je izgle dao srecan. a zatim ipak u ao. u nekom aljivom razgovoru. Oprostih se i podoh. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. jednoga dana napustio na grad i nestao. mucno se penjuci uz stepenice. ali po to je platio sva zaostala dugovanja. jedan as u svojoj dnevnoj sobi. a ona je neko vreme ostala gore. on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. stajala je tamo mlada. veoma lijepa dama. I ja sam godinama iveo trezveno. a zatim jo cetvrt litra crnog vina. ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. nosio bocu italijanskog vina. i to tako lepu i elegantnu. kao to se vrlo esto dogadalo. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. Bilo mi ga je ao. I porgd toga. Bio sam sam kod kuce . Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. i shvatih tu enu. gorela je svetlost u njegovoj sobi. na alost. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . otprilike. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. ali je koracao kao uvek i. ali on ne prihvati r azgovor o tome. Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. a to je taman i vla an znak. ne mogu da verujem ni u tu nauku. tu ste u pravu. tetka je bila oti la nekuda. on je porucio prvo pola. Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. s te kim i tu nim koracima. skoro do zore. i opet sam se cudio koliko je ljupkosti. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu. a j a mu se javih i sedoh pored njega. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. koja me upita za gospodina Halera. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. po svom obicaju. Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije.

Medutim. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. naprotiv! Ali ja nisam kto on. odmah posle toga do lo bi do nove. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. verovatno. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. ali se ne ubija. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. vidim jedan dokument dana njeg doba. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke. ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. One doslovce znace put kroz pakao. katkada upravo postao zadovoljan. te ke depresije. Ne.redova. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. danju sedi po bibliotekama. U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. vec prikazivanjem same bolesti. to se tice zabele aka Halerovih. posle razgovora . delimicno bolesnih. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. pa cak i odobrim. put kroz haos po mracenog du evnog sveta. najumnije i najdarovi tije. ali to nije namerno izmi ljanje. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca. a nocu po krcmama. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. ve? bolest samog vremena. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. moram da ka em da bih te listove. sitnim i malogradanskim. put as pun strepnje. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. a njegove knjige su stajale nedirnute. u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. Taj ovek mi nije olak ao i vot. ve? ba one najsna nije. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. as smeo. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. Jednom mi rekao. svestan da je iz njega iskljucen. On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. malovredne in dividue. oh. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem. tih cudnih. ve? svojim. punom dobrote. delimicno lepih i misaonih fantazija. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. Dodu e. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. katkad i po citave noci. ne ivim njegovim nacinom ivota. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. esto mislim na njega. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom.

ne oseca to svako podjednako sna no. kako mi se cini. jedan od onih dana kakvi bi za mene. nije svirepost. svoje prefinjenosti i grubosti. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. u tri maha sam primio po tu. bez stvarne tuge. u asnog i varvarskog! Svako doba. i kao licnu pat nju i pakao. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. eto. dani bez narotih bolov a. nezadovoljnog gospodina. Bilo je to veoma prijatno. trebalo da budu normalni i uobica jeni. Radio sam nekoliko asova. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. preturao po starim knjigama. nekako podno ljivi. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. satanski preobratile iz radosti u mucenje. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. svaku sigurnost i cednost. vec du e vremena. ve? realno i spokojno. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. U tome se sastoji. isce . i zato sam odlucio da ih objavim. kao i le anje u toploj vodi. izvodio svoje ve be disa nja. dani prolaz nekako sam ga proveo. dragocenih cirusa. kao to ih imaju stariji ljudi. u samoci i bez razumevanja ostalih. bez narotih briga. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe. ili one dane duhovnog umiranja. sada moraju da pretrpe hiljade. to i. kao svirepog. ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. usred razorene zemlje. osred nji. tako da gubi svaku prirodnost. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. u koje nam se. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe. Razume se. svaka kultura. Uostalom. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. Umereno prijatni. mlaki dani jednog starijeg. isto kao i citanje starih knjiga. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. dva asa sam imao bolove. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. svaki moral. Ko je do iveo drukcije dane. uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. kao nekom madijom. blistav dan sre i radosti. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost. nego eto. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. izmedu dva nacina ivota. svoje lepote i svireposti. pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. one rdave.

po mogucstvu pomocu naslade. bljutavu sme u takozvanih do brih dana. Lepo je to biti zadovoljan. da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. skoro zadovoljan san zahvalnosti. u svetu. gori srd ba prema ovom uftiljenom. do iveo takve paklene dane. pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan.dene od akcionarskih dru tava. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. . covecanstvo i takozvana kultura. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. bolesnom Ja ko je. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. taj je zadovoljan ovim normalnim. taj negova ni optimizam gradanina. ko jim dosaduje svom tihom. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. za do ivljaji ma. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. lepi su ovi sno ljivi. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. sa malo broma o amucenom. za bole ljivog cove ka. sav o?ajan. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti. zavrnem iju. udi uci mlaku. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. dakle. kao na primer neku veliku trgovacku kucu. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. oboje. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. ovaj sno ljivi. Ali sa mnom. va arskom sjaju. u svom la nom i prostacki upljem. Ovako raspolo en zavr io sam. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. na alost. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. ne osecati bol. prosecnog. u prvi sumrak. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. udobnost. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. dakle. nesavr enom polubogu zadovoljstva. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. zdravlje. ili katedralu. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka. normalan i povoljan. nije tako. moram da be im u druge temperature. tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. a po potrebi i pomocu bola. plitkom. tako da. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. normalnog. blagom. svakodnevni dan.

problematikom ljudskog bitisanja. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. sa ranim ustajanjem. u drugoj prili?no stasita araukarija. glu pim putevima. gde je sve neuredno tu insko i zapu teno.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. ispunjavanjem du nosti. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. isto. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. I tada sam pro ao pored araukarije. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag. pristoj nosti i pitomosti. mog usamljenog. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom. i rukopisi. u kome. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. Katkada. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. ali ja. minijaturno drvo. gde sve to prestaje. zdravo i pravo. gde su i knjige. Iza ovog trema. koji je postao besmislen. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. i pored moje mr nje pre ma gradan tini. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica. malo se odmorim. dakle. veoma esti tim. sed nem na stepenik iznad araukarije. niz stepenice sa svoje mansarde. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe. pravi je mali hram reda. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. n iz te skroz gradan ske. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. reda. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. Na parketu. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. nazivaju ca icom vina. na koji se ovek pla i da sta ne. Naime. nemilostivog i gonjenog. po nekoj staroj konvenciji. tegobne stepenice tudine. to je neka stara sentimentalnost kod mene. Ne znam kako je to mogucno. Praveci se ivahan. stoje dve ltitnjaste klupice. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. Silazio sam. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. kada znam da me niko ne posmatra. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. ume reno veselim porodicnim praznicima. najsavr enije. tako reci u sve toj senci araukarije. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. za mene ima neg dirljivog. ve? upravo u ovakvim.

svirala se prekrasna stara mu zika. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. i tada su mi se opet. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste. opijen. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. jedva sam u stanju da protam novine. opet natrag u ivo srce sveta. odjednom poceo da govorim stihove. aliti treba za Sada i Danas. katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. tokom svih onih praznih dana. bilo je izuzetaka. ni uz budenja. po korzoima. na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. le eci budan. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. katkada.ovakve mracne. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. ta tra e po svetskim izlo bama. isuvi e ne obicne. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. kako sam. nicega se na svetu nisam pla io. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. bogu hvala. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. zaluta log. . sve sam primao sa odobravanjem. Bilo je to na jednom koncertu. koje bi mi. bez ikakvog duha. Ali. do nosili darove. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. retko kad modernu knjigu. izmedu dva takta jednog piana. ali koji su se ipak krili u meni. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. Dogodilo se jednom nocu da sam. retko. iznenada otvorila vrata u o naj svet. stihove isuvi e lepe. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. ve? i tada usamljen. tako izrazito gradanskog vreme na. ru ili zidove i vracali mene. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. ovakve poslove i ovakve ljude. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. usred ovog tako zadovoljnog. Kako da ne budem stepski vuk. Oh. Tu an. Ne treba aliti ni za im to je pro lo. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. Sve ovo trajalo je kratko vreme. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. mo da cetvrt asa. svemu sam poklanjao svoje srce. rasko nih gradova. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. uvijen u svoj kaput. po barovima i varijeteima elegantnih. pre leteo sam nebom i video boga na delu. s pogledom na ovakvu arhitekturu.

Stajao je tu tako star i bezbri an. pre ao ulicu. berbera. kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. ili ne to drugo to se arenelo. pa mi je zato pala u o. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . ponovo se pojavljivala. a brzo su se i gasila. Eto. video sam mali. kako mi se unilo.najzad. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je. to je za mene slast. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. I sada. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. i pored blata i bara. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. blagih. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. a u ivotu smatra ludo cu. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. koji sam uvek rado gledao. pa ipak je bilo neke promene na njemu. oko vrata bio opleten ve nac. vazduh i hranu. morao sam ih odgonetati. ekstaza i uzvi enost. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. sada su i ovaj stari. zatvorena vrata. u pravu onda sam ja kriv. ako je svet u pravu. Bez sumnje je izgledao star. stepski vuk. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. kada sam bolje zagledao. onda sam odista. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. ne pre lazeci ulicu. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. nemih povr ina u centru grada. Tu se preko puta. ti amerikanizovani ljudi. kako mi se inilo. do ivljaj. Napregnuo sam vid i najzad sam. zado voljni tako sitnim stvarima. Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. onda sam lud. I odista. i to veoma bleda i iskrzana. a cinila su to i danas. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. iako manastir nije postojao. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. nekakav ubogi gre nik. jer je bilo malo tako tihih. ve? je svakako bio neki stepski vuk. lekara. kako sam sebe esto nazivao. te masovne zabave. sivozelenom zidu. sa svojim tamnim krilima. pomislih. prastar verovatno su ova mala. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. stajao neki natpis. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. sa druge strane ulice. pa odletala. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te. Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. ako su ta muzika po kafanama.

Onda.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. sanjareci o tom tragu.zidu. bild mi je utoi te. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . bilo mi je hladno. za normalne ljude. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. pa sam po ao dalje. i za to su ona bila tako titrava. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu. Pa ipak sam se malo razvedrio. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. pr e dvadeset i pet godina. bilo je to za svakoga. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. ni muzike. lako vino. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. doticuci skrivene ice. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. zaigralo je nekoliko slova. tu na i svesna svoje uzaludnosti. Ni ta vi e. po ovako ki ovitom vremenu. prekinula se odjednom. u ovo doba dana. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. Mo da su ovi stalni gosti. koje sam sve poznavao iz videnja. ni dreke. igra se ugasila. lelujava. preko asfalta koji se presijavao. Dodu e. ali je i t. na istom mestu. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv. ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. kao kapljice. ni emajliranog lima. Za vr ila se igra slova. kada ni koga nije bilo na ulici. bili prave ifte i mo da su kod kuce. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. zaigrala su i u mojoj du i. ne na i varljiva kao utvare. ali slova vi e nisu nailazila. u svojim ciftinskim sta novima. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. Bilo mi je hladno. U ao sam u skromnu gostionicu. neko dobro. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. sa istim ca ama pred so bom. preletela su svetlosna slova. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. zagaziv i duboko u blato.

zami ljeni nad propalim idealima. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. Najvi e volim sasvim cis ta. na nebo i lugove. Tu sam bacio lenger. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. tu se moglo izdr ati satdva. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. glavno da je vino bilo dobro. odra avajuci u minijaturi ceo svet. Ako je bilo mogucno da ta mala. da bi se za tim blago rasprsnula. Ona se pela u meni. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. Pa neka je i tako. sa svim svojim dragim bojama. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. stepski vuci. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. poput sa punskog mehurica koji se preliva. tihi pijanci. opet povratio. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. a svi su bili prili?no cutljivi. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. bez narotog ime na. skromna seljacka vina. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. jo ni ta nisam okusio. na zemlju. Ne volim opora. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. izuzev doru?ka. svi su bili pijanci i svi su. setio sam se da danas. vina koja se razmecu jakim dejstvom. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi.glupavim idolima zadovoljstva. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. s vencem na desetak minuta. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. nesvarene. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom. laka. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. jaka vina. da bi ih zatim. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. kao i ja. primalo pozive iz dalekih. a mo da su bili usamljeni momci. bar ne za svaki dan. velicanstvenih svetova. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. kao le . Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. stari cinovnik odjek svojih student skih godina. daleko od njih. zablistala areni lom.

Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. krcmarica je htela da mi ga napuni. opet sam se secao vecnosti. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. tvrdi. njima tude doba? Ko se jo secao malog. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. zaboravljene od svog naroda. u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . Mogao sam opet jedan as da di em. pre ivljavao na izgled lude stvari. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. Nije mi vi e tre balo vina. a tajno se. patio zbog neg na izgled besmislenog. sitna ki a. pa se digoh. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. koju je cerupao hladan vetar. kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. pa bih tu sve u. prljave sivozelene boje. otvorila bi se preda mnom mala. prelomila i rascepila. esto sam oku ao tu srecu. sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. umela je oko ulicnih svetiljki. lepa dvorana u stilu Luja XVI. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. O. prijatelja u nekoj po tkrovnici. u poslednjem sumanu tom haosu. da ivim. retka. da sam u tom asu imao prijatelja. vragolaste i ce njive glasove. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. . po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. postoje jo desetine hiljada drugih. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. survav i se. Mocarta i zvezda. da strahujem i da se stidim. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. otrte. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena. u minulim godinama. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada.pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. presijavajuci se u staklastim preli vima. ko ga je voleo. ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. Zasijao je zlatni trag.

cudesno spokojna i prostrana. nekada njeg pravog pesni tva. sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. to su. u svom malom. ni zbog araukarije. koji nisam voleo. ni zbog kostobolje. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. OH DA ali je i spokojna. Ba hom i Mocartom. koju samo jo nekolicina nas budala . cudljiva i sna na. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. ve? oda vno mrtva. estitom ulno cu.Preko volje sam krenuo ku. U poredenju sa pravom muzikom. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. koju sam mogao. No bilo kako mi drago. samo sitna. kao isparenje ivog mesa. za mene imala tajnu dra . izgleda tako decacki sve i detinjast. du om. Stajao sam jedan trenutak nju eci. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. i pored svoje snage. udisao sam krvavu i drecu muziku. ona lirska. estoka d ezmuzika. a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. koji nama Evropljanima. crnackog u sebi. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. bila je tu na. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. slivajuci se u celi nu. imala je neg. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. odi uci naivnom. podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. domu. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. Ma koliko sporo i ao. nekada nje prave muzike. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi. Nezavisnost je hladna. sa svojim radosnim. iako sam je se gnu ao. Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. a bez koga ipak nisam mogao. Ne. Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. Usamljenost je nezavisnost. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. razume se. nazovi. duhom. Bila je to muzika iz doba propadanja. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. a ona druga bila je divlja. sirovim divlja tvom. itavna mentalitet. da odsviram samom sebi. detinjastim raspolo enjem. ljubavi dostojnog. glupa manjina. kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. D ez mi je bio odvratan. Koracao sam dalje zanet mislima. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. Jedna polovina te muzike. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona.

za tvoren u dubokom mraku. i tih. zide. On je zastao. preko kamenih ploca. uspavanom ulicom predgrada. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. Bilo mu je svega dosta.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. Krenuh br e i us koro stigoh. lu daka. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. ve? samo tamni. crveni plakat na motki. Odjednom i mene savlada umor. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. Ne zastajuci. Vas sam tra io. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. Nije za svakoga. tihi zid bez otvora. Stanite. u svoj . re ravnodu no. I Samo za ludake. zatvori je za sobom i nestade. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. odeven u plavu bluzu. utonuo u dubok san. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. da mene. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. trgnu me ovek. dr eci motku pravo. hteo je da ide ku. kameni zid gledao me je ravnodu no. ude na neku kapiju. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. nigde iljatog luka. i tada sam uspeo da protam titrava. usamljen. Sme eci se po ao sam dalje. uzviknuh radosno. kai em privezano. jo si lep. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom. viknuh i potrcah za njim. ovek skrenu. ja te necu probuditi. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. ot voreno sanduce. Spavaj spokojno. po zni povratnik umorna koraka. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. sanjivim glasom i otrca. i meni drag. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. borili. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. kakvo torbari nose po va arima. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. budale. sa kapom na glavi. a na trbuhu. Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. nepos redno preda mnom. Nigde vrata. mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. ali sad si jo tu.

na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. Stepski Vuk je. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. naprosto. travnjaka i mlade jele. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. Na primer. kojom je opsednut. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe. ve? vuk iz stepe. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. a i ta je on sam o tome mislio. nosio odelo i bio ovek. bila je to tan ka. sa najvecom pa njom. deca. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. cis tim najamnim ku?ama. covecju i vucju. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri. ali sa du om stepskog vuka. I ao je na dve noge. da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. takva mu je bila sudbina. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. samo uobra enje njegove du e. imao dve prirode.kraj izmedu etali ta na bedemu. eto. normalne ljude ocekuje mati ili ena. Sadr ina spisa. jer od toga vuk nije izi ao iz njega.sveske Rasprava o. To nije bio u stanju da nauci. stigoh do kapije. Izvukoh je. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. a i zanimljivo. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. slu avka. nazvan Stepski Vuk. pro unjah se pored staklenih vrata. ili batinama ili je to. Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom.stepskom vuku. bilo bi. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. ali je u stvari ipak. Kada sam svukao mokar kaput. najzad. bio stepski vuk. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . neukrotiv i neuredan. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji. Nite za svakoga. dakle. psi i macke. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. koji sam protao bez predaha. tta su drugi o tome mislili. gde u malim. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog. to se odjednom javilo u meni. Novalis i Dostojevski. ili je roden kao ovek. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek. svog nazovi doma. Pro av i pored br ljana. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. mastio nica i kutija sa bojama. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. na slov ove va arske. kao to druge.

ba ono slobodno. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. ako ih je voleo. Na Stepski Vuk je. glupa i sujetna. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. takozvano. kako je to slu?aj kod svih po lutana. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. i tako kvario svaku radost jednostavnog. jo manje su pomagali jedan dru gom. onda je to opak ivot. nazivao ga stokom i zveri. sudeci po njima. lisicje. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. opasno i snatno. A do toga je moralo doci. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. kao svako bi. Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. svoje sitne cvetice sre. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. a mogao je da unesreci i druge. i. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. cak i poma uci jed no drugom. Neki su ga voleli kao prefinjenog. to se ne mo e poreci. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. rtravog i divljeg vucjeg stvora. a i oni njega. Eto. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. Kod tih ljudi. kada bi iskezio zube na druge. Tada bi. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. naim da usamljen kaska stepama. Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. i ovi . pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. jer je Hari. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. plemenito delo. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. posmatrajuci. to isto je cinio vuk. neukrotivo. uvek bi ga vrebao ovek. i niciji nije lak. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. neko prefinjeno. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. Na primer. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. Ali kod Harija je bilo drukcije. matrao vuka. eto. ali kada je bio vuk. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu. riblje ili zmijsko. mudrog i neobic nog oveka. ili ako bi izvr io kakvo. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. svako ima svoj udes. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. na ime. To te svima poznato. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. pod peskom i kame njem.psece. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk. vuku. plemenito ose?anje. divlje. tada bi vuk u njemu iskezio zube. naime. Obicno je bio veoma nesrecan.

do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji. jer jo ni izdaleka ne zna sve. ras trzani ivot. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. u stvari uop te nemaju ivota. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. cudom. I ti ljudi. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. oni nisu heroji. jezivo i besmisleno. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid.su. kao i svuda u svetu. Uz to treba reci jo ne to. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. do ivljuju povremeno. koji hoce da slu a Mocarta. da astupi mesto blagosti. svakodnevno. dva bica. za jedan jedini as. kao dragocena pena sre nad morem patnji. zbog ega je dobila vecu vrednost. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka. ne to tako sna no i neis kazano lpo. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. Tako nastaju. da su katkada. zli vuk ipak postao ovek. sve uobicajeno. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. da bude probijeno vanrednim. lekari. to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. Svi ovi ljudi. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. u svojim retkim srecnim asovima. odnosno. a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome. Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka. nes recno i bolno istrzano. ima majcin i oceve krvi. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. ili umetnici. Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. misle i osecaju i njemu. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. obucari ili uci telji. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. taj je ipak u zabludi. ciji je ivot veoma nespokojan. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. kako di u. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. opet. ako co . ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. u njima ima bo anskog i sa tanskog. sposobnosti da budu srecni i da pate. u veoma retkim asovima. Da li su kratki. da cita pesme i da ima ljud ske ideale. esto je i Vuk mozgao o tome.

nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. es toki neuspeo izrod pramajke.vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. nije morao da se upravlja ni prema kome. cio. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. niko nije mogao da mu nareduje. opet. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao. Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. katkada iv i radostan. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. samo da bi sacuvao svoju slobodu. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. mislima i tvorevinama. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. ve? i dete bogova. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. gramzivac zbog novca. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. esto po cenu velikih rtava. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. delima. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. kome je odre e no da bude besmrtno. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna . U tome je le ala nje gova snaga i vrlina. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. pokorni propada slu eci. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. Silnik propada zbog sile. postajao plodan. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. svaka svoj smrtni greh. zatim gorki udes. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. On je postigao svoj cilj. za vreme svojih svetlih dana. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. divlji i jeziv proma en poku aj prirode. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. postao je potpuno neza visan. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. U mladosti. svoja obele ja. kancelariju ili ured. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. U potu mu je to bio san i sreca. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. a tek predvece bi.

Naprotiv. pun ce nje i dobre volje. tako ove rirode. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose. presuda koja mu je izrena. koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. bez sna ne konstAtuci je. Preduslov za ovakav stav. naprotiv. da je ostao sam. pisali mu prijatna pisma. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. nikada stvarno ne di u ruku na sebe. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. ali mu se niko nije pribli io. tako re. medu obicnim Ijudima iz co pora. nigde nije do lo do neke veze. mnogi koji su po svom bicu sa moubi. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. me u samoubi cele prirode. Medu Ijudima bez individualnosti. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. darivali ga. medutim. bez obzira da li s pravom ili ne. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava. mo da veci deo njih. Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. lagano gu i. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. Druga je bila pripadao je samoubicama. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. Pri tome. okolni svet je proticao pored njega. bez velikog udesa. Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica. nije bio omrznut i ljudima odvratan. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. ve? udes. pukim slu?ajem postali samoubi. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. da se u sve re em i re em vazduhu. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. naprotiv. neka mukla atmosfera. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je. bez ikakvih odnosa i usamljen. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. . pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor.smrti. dok. pozivali su ga.

kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. Svest o tome. koja ima isti iz vor kao. Svaki od njih. pa prema tome deo fizike. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. da se vrate u svemir. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. mogao je katkada sa rado cu. na primer.e to kao psihologiju. Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. vodio ju je mnogobrojnim. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. jer su spremne da se odreknu sebe. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao. necista savest kod takozvanih samobludnika. ove cinjenice bile bi svakome Poznate. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. svaki po tres. S druge strane. do ao na srecnu ideju. da Se predaju. to je psiholo GIJa. Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. izlaz. Kao i hiljade njemu slicnih. Posmatrajuci je me afzicki. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. i kada mu je bilo naro ito rciavo. necista savest. Dodu e. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu. za slu?aj nu de. bogu. dodu e. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. ugase i vrate potu. Stepskog Vuka. pa cak i sa zlurado cu. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. cako i obratno. oko cetrdeset i sedme svoje godine. prema . dobro zna da je samoubistvo. pa to obicno i cini. da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. samo na povr inu stvari. uvek drukcijim oru jem. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. a ne u spasonos nom ivotu. kao kod svih ljudi njegovog soja. Najzad je. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. u nekom skrivenom kutu svoje du e. svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo. ve? da se Raspadnu i vrate majci. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu.

u neku ruku. a as natprosec nom. seta. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. oso benjak ili genije. propisima i atmosferi. koje su dr . Kako se to amo po sebi namece. gde gra dan tina vi e ne postoji. pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. SEm toga neka sna na. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski. odevao se. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. te io je da sa policijom. revolucionara ili duhovnog zavodnika. pa cak i do dna du e potresale. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. nemarno. Tada bi kostobolja. ako bi pored pusto i. neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. dok e se on. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. ali. Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. upotrebiti ovaj iz laz. dodu e. mogao je tim patnjama da a e cekajte. neka se razboli. oprostiti svih patnji. izvanredno obdarenom indivi UOM. po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje.svom trenutnom raspolo enju. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. siguran u svoj o za brijanje. tihim. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. neupadljivo. meseci i dana. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. jo samo dve godine. osiroma i. Politickog zlocinca. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. ali pristojno i. ni kod zlocina ca i obespravljenih. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta. da se tako izrazimo. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. zatvarajuci rata za sobom. uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta. matrao je sebe iskljucivom jedinkom.

osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. pla ljivo. do samopredaje trule i. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. do mucenika nagona. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom. sveca i razvratnika. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. mogao je da voli kao svo ga brata. Ukratko. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. recimo. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. on hoce da slu i bogu. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. d. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja.ave i dru tvo proganjali. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. razvijeno samo rudimentarno. Zbog toga je gra anin. Prvi od ovih puteva vodi do sveca. ali i zanosu. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. namesto sile zakon. Drugi vodi do razvratnika. obijacu ili ubici iz pohote. Ovo gradansko. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. da poku a da se pribli i idealu sveca. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu. prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . dodu e. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. u cemu i uspeva. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. po svom bicu. te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka. te je lako upravljati njime. namesto odgo vornosti postupak glasanja. vec da odr ava sopstveno Ja. do mu enika du e. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. jer se boji svakog davanja samog sebe. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji. umesto slobode udobnost. I ob rnuto. do samopredaje bogu. njegov ideal nije da se preda. hoce da ima vrline. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao. po ustaljenim pravilima i obicajima. umesto naslade prijatnost.

ni njegov common sense. divlji svemir. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje. u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni. ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom. To su oni tragikom obele e ni. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. ali ipak nikad ne propada. jedan . pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. cak i vlada svetom. acaju je i velicaju. ali njih nema mnogo. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. On kome su po znate slasti meditacije. on koji prezire zakon. sna na je i napreduje. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. od kojih je sva ki. prividno. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju.ma sna nih priroda gradanin. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. otvoreno je tre carstvo. A ostalima. ni njegove vrline. a po vremeno. Pa ipak gra an ti na ivi. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. mnoge hiljade ivota i inteligencija. ropski zavisan i obavezan da joj slu i. dodu e. smesta biva prite njen uza zid. vrlinu i com mon. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. a ipak joj pripadaju. onima koji su ostali vezani. dodu e. ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. preziru gradan tinu. Odista. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine.sen. kako sveca tako i razvratni ka. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. ovakva je njegova vezanost. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone.

najdarovitijih nesrecnika. a ipak ne mogu da ive u njemu. sklo . tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. a isto tako i ob rnuto. ali suvereni svet. neka mu po eli ovaj spas. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. On bi. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. posedovati kao da se ne poseduje. tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. bio bi spasen. Njegov odnos prema gradanskom svetu. ivETI u svetu kao da to i nije svet. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. naime. Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. ko saoseca s njim. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. njima kojima je uskracena tragika. ili bi njih dvojica. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. zauvek ostao u gradan tini. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. Ko ga voli. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti. spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. kako u ljubavi tako i u mr nji. ali mogucnosti i nada postoje. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu.imaginarni. iako. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. po tovati zakon a stajati iznad njega. Da bi to postigao. taj izum onih sko ro tragicnih. Nemir nim stepskim vucima. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. Jedino hu mor. mlaku sredinu gradan tinu. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. izgubio bi svoju sentimentalnost. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica. pred radanjem svetlosti humora. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. dodu e. a to je humor. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje.

u nadi da emo ga lak e razumeti.pili brak iz razuma. u svakom ose?anju. sirove prirode. ukratko reno. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. jer gore i dole postoji samo u mislima. to jst mracni svet nagona. Hari uoptte nije ovekvuk. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. Ako ka em gore ili dole. slo e. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. naslucuje i poznaje besmrtnike. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes. Podela na oveka i vuka. to jest itavsvet misli. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. Svemir ne zna za gore i dole. kao stepskog vuka. mitologije.apstrakciji. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. Hari u sebi nalazi co veka. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog. kulture. samo u. pri pitomljene i sublimisane prirode. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. teorije. sa jednom naclnom obmanom. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. svi reposti i nesublimisane. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se. koristili obmanom. celokupna psihologi ja. Prema tome stepski vuk je. za koji srecni trenutak. po mo gucstvu. onda smo se. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. na nagon i duh. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. raskrsti sa ovim la ima. Medutim. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. Sva obja njenja. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda. koju emo sada ispraviti. divlja tva. a pored toga jo i vuka. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. bilo to e susresti besmrtni ke. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe. a koliko vuka u svakom njegovom delu. a smrtno se pla i da baci taj pogled. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa . koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. samo fkcija. ose?anja. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje.

pa da ih vecina zatvori. pa ni idiot. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja. pottaje sudija. U stvari nijedno Ja. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci. ve? od stotine. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. a sve pobude. onda je bezmalo genije. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. redak i zanimljiv izuzetak. od naslede nog i od raznih mogucnosti. uostalom. vrsto nblikova na. Hari se ne sastoji od dva bica. ili. u svakom slu?aju. ili izmedu sveca i razvrat nika. u pitanju prividno cele. zvezdano nebo u malom.teorija o vuku namah bi se raspala. to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. haos ob lika. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat. I u pesni tvu. pozivajuci na uku u pomoc. izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. Telesno svaki ovek sacinjava celinu. ne treba da nas iznenadi. kao to su disanje i uzimanje hrane. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. pa ni najnaivnije. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. kao kakav snop od mnogih Ja. kao svi geniji. Jer nijedan co vek. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. duhovno ni kada. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. ivot svakog oveka. Ali za to gubiti reci. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci . kada. kojt se sastoji od stepena i stanja. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. tada je dovoljno da to samo izjave. kako izgleda. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. Obmana pociva na jednostavnom preno enju. ona ipak i dalje ivi. neki zahtev ivota. kao to su nagon i duh. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. nije celina. grubom i primitivnom for mulom. ni najprimitivniji crnac. uvek sL. od hi ljade bica. cak i najistancanijem. ali to nije obicaj da se iska e. vec mnogostruk svet.

kao strane. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. a ne u pojedinim likovima. Onaj ko hoce da to vidi. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se.najvi e cene dramu. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. medutim. da smo u tabludi. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. i s pravom. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju. ali du a u njima nema dve ili pet. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. junaci indijskih epova nisu junaci. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti. polazeci uvek od vidljivog tela. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. verovatno ne sasvim svesno. cuvenu medu uciteljima. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija. i tek u toj vi oj celini. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima. ah. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva. ve? kao delove. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. ve? bezbroj. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. dramaticare koji su. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. za toga e se od Fausta. Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. I on je. o jedinstvenoj li?nosti. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. U oveka trpa sve to je u njemu umno. Je dan deo sebe naziva ovekom. ali ne prirodne. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. uzvi eno i . jedinstvenom. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. kao Faust. nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. nazre ne to od prave prirode du e. U na em modernom sve tu. u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. Kada Faust izgovora izre ku. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. jedan nadlik. Mefista. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. postoje pesnicka dela u kojima autor. odvoje nom telu. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. Naprotiv.

i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. Hari ta?no naslu Euje. samo kompromis. Neka ne zaboravi te slutnje. ve je pre poku aj i prelaz. mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. prema majci. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. za htev duha da postane istinski ovek. kao svaki gradanski ideal. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. katkada uste u se. idiotskom jeziku. Da ovek nije ne to vE stvoreno. a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima. Put ka pravom oveku. morala. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. ka besmrtnom. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. daleka. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost. Ali ono to on. pa ipak pojma nema o njemu. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. i polazi njime. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. ve da je za htev duha.kultivisano. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. divlje i haoticno. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt. do krajnjeg odricanja. prema bogu. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. . vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. Prema duhu. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. nasuprot vuku. koja se te ko mogu kontrolisati. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama. i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu. a u vuka sve to je nagonsko. vodi do progona. kle. Prema ovoj konvenciji ovek je. da pode jed nim. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. Kao svi ljudi uop te. i da put donde prevaljuju uvek.

a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. ni ka vuku ni ka detetu. Put u nevi nost. kao kakav ucitelj u koli. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom. jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. ve? mnogostruko i slo eno. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. nece ti u stvari pomoci. sve dalje na putu da se postane ovek. samo njegovim izuzetnim talentom. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. da upro cava svoju du u. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. da i one u svom lepom. ras trzanost i patnju. Nijedan od puteva ne vodi unazad. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. citavu gra ansku atmosferu proreduje. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. vec napred. i dalje posmatra oma gradanina. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni. u nestvoreno. kao ideal ove harmonije. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . u najbo ljem slu?aju. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. ve? je mnogostruko. i ono na izgled naj jednostavnije. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. neki od njih svesno a neki nesvesno. Svako rodenje znaci ras . ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom. ipak. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. ne ka vuku ili detetu. te ona biva kao le deni etar svemira. primiti u svoju bolno pro irenu du u. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. na ao spokoj stvo. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. na kraju. poima na dugom putu hodoca ca. ve? sve dublje u greh. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. recimo Mocarta. On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. da i vuk pati. a kada bi to i po stao. njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno. u krajnjoj liniji ga. jadni Stepski Vuce. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. da odbaci telo. da se jedinstvenost. put ka bogu ne vodi natrag. Ni samou bistvo. da bi mo da jednom. lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. Umesto da su ava svoj svet. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. morace da pode du im.a da onaj koji je u stanju da umre. ve? je gre no. cednosti i prvobitnom sta nju. sve veci ce deo sveta. pa naj zad i itavsvet.

Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. Ne. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. ubraja u oveka. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. i novine. da ima pre finjena cula. svetska istorija ili. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. o besmrtni ku. to i ne vidi. zmaj. da se tu nalaze jo i lisica. a i rastu uje. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. sve vuk to ujeda. Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. ovek koji je sposoban da shvati Budu. na cionalna ekonomija i statistika. znaci ogranicavanje. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. maj munsko. ili e ga MRZEti i gledati popreko. pa E i cupati najcarob NIJE cve. odvajanje od boga. tigar. kako nam se cini. i. o kraljevskom oveku. stepski vuk Hari. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. majmun i rajska ptica. koji veruje da je umetnik. najzad. a drugo da je korov.tanak sa svemirom. znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. Vratiti se u svemir. razume se. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. i to samo zato to jo . grada ninom. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. itavrajski vrt ljupkih i stra nih. znaci bolno ponovno postajanje. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. stotinama vrsta voca i raznih trava. oni su samo materijal i ni ta vi e. postati bog. ako nije ba vucija osobina. poni titi patnicko postojanje. ve likih iu malih. On u njemu ivi samo iz kukavicluka. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. iseci najplemenitije drvEe. On ne vidi da je itav ovaj svet. hiljadama cvetova. onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. sve glupo i sitnicarsko. demokratija i gradansko ob razovanje. bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek.

nije uspeo da zagospodari njime. I ove dve slike zajedno. krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. Svaki put kad se to de avalo. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. napisana od nekog ko je znao vi e. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. uvek u vreme najveceg oca janja. ovaj divlji. druga. Sada sam. to me je potres lo do dna du e. pre nekoliko nedelja. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. palo mi je na pa met da sam jednom nocu. tu an i pun strepnje kao i ja sam. Bar da je negde kakav mali zec. a opet ima nje od mene. poluslep. Opra tamo se od Harija. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili. obe su bile u pravu. Oh. olinjao i sed mije rep. pio. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. svetlu joj krv bih pio. od nekoga sa strane. nigde srne! A ja srne toliko volim. eto. al nigde zeca. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju. i slu am gde vetar granjem zavija. moje setno. za pisao malo neobicnu pesmu. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. da se izmeni. obe mi zadado e bol. da me slatkim mesom zgreje! Ah. koja tako govori o stepskom vuku. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. jurim i sanjam. sav bih se zario u njen ne an but. prekorno. Stepski Vuk je morao da umre. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. znao sam ga i do ivljavao vi e puta. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke. pa zavijajuci pro du io put. rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. Tako bih dobar sa njom bio. a ja jurim kroz noc kao senka. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani. sa breze gavran tu i tamo ph ne. kako srne i zeceve vijam.. na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. . ko je posmatrao spolja i s vi sine. da zdere svoju masku i postane novo Ja. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu.

Tada je pocela moja usamljenost. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. na samom rubu svesti pre sna. osecao toliko blizak bes mrtnima. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. I opet po sle nekoliko godina. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. beskrajne patnje. jo nedavno. Ali pri samom kraju. ali bez plena. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. nesigurnosti. koja se . pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. ponev i sobom svoju odluku. izneveriv i me. kada sam najzad legao u po telju. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima. U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo. do sto da ola. prokle to jutro zimskog dana. sru ila se i ova nova ivot na forma. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak.naroto voljeni deo moga ivota. sav smu eni jad. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. eto. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. olovno. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. promenljivosti i bankrota. dobija ja. Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. vec ivek samouni tenje. kukavicko i otrca io. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. jasnu mudrost. astoljubivom. posle te kih i gorkih godina. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. Ne. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij.

unilo mi se odvi e dug rok. dakle. posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. i to je bilo sve. Zahvaljujuci njoj. Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. Nepotrebno je bilo uriti. ali me ona ipak nije ubila. Iskrslo je to preda mnom. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. Tada sam. zajedno sa mojom pesmom. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila.tako neumoljivo sme ila. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. Ovo sredstvo. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. dovoljnu da ubije estoricu ljudi. na moje najvece razocaranje. dodu e. neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. as predano i sa zahvalno cu. a san se spustio na moje celo. zablistalo i ugasilo se. er je do toga trebalo da protu jo dve godine. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. da bih se konacno probudio sutradan u podne. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu. progutao prilicnu kolicinu. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. No bilo to posle godinu. tiho se ljujajuci na vetru sudbine. smrt. t . to sam pre nekoliko godina isku ao. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. izdr ljiv plod. Na alost. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom. i to sigurnu. metkom ili no em za bri anje. Za spao sam. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. ali su me zatim. Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. koji je sporo ras tao i ote ao. Probudiv i se oko podne. strahovito otre njen. a odluka. ciji e ga iduci udar oboriti. pouzdanu smrt. te ak kao planina. ve? zreo. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot.

Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. objava nih titravih svetl. Po ao sam dalje razocaran. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. moja lic nost. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda. a zatim brzo potrca. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. izgleda.bila je i duhovita apstrakcija. nije poznao. Medutim. kao stranca. . ni stremljenja. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. svi su. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. po to sam. stisnuv i ki obran pod mi ku. polteo sam sivim gradom. Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. zbunjeni i la ni. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac. Ali svaki trud je bio uzaludan. jedinstve na sudbina. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. niko nije plakao.osnih slova koja su toliko obecavala. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. covece. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome. tako mi je izgledalo. koje pipavo podvrnu vi e cipela. U svom pretvar nju. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. izgleda. bili rav nodu ni prema mrtvacu. Mnogo mi je tu obecano. ali on me. u koju su polo ili svog mrtvaca. Najzad se i zavr ila. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. moja sopstvena. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. zbunje na. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. Razjaren. stigoh ga i klimnuh mu glavom. Stvarno. moja stvarna du a. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. Idite kod Crnog orla. Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. obavljaju svoj posao. za mene vi e nije bilo ni cilja. cini mi se. nisam znao kuda da idem. ako osecate takvu potrebu. Po urih za njim. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco.

ukrucen i kratkovid. nalazeci da je va scena u stvari sme na. dir aut. Naucnik mi je i ao u susret. a ja sam mu za to. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. razume se. sivo. kao izglad zelo pseto. po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase. Da. i da se ne ose?am najbolje. stu dija radi. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. caknut i neiskren bra tac. mlitavo i iscrpeno. pozdravljajuci me veoma sr dacno. do zagu enos ti svih ose?anja. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima. Bo e moj. bio bezmalo zahvalan. nigde odjeka za mene. prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. do ove duboke. u onako kukavnom sta nju. a sada. ja krilati mladic. nigde nije bilo radosti. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. On s obradovao. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. estito lice. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. sve je bilo staro. na trulo poluzadovoljstvo. Ne. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. stajali . do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. Tako su oba Ha rija. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. ma kuda uputio svoje misli. odviknuti od takvih napora. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle. Stepski vuk Hari kezio se. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. ali sam ipak. u ivao u mrvici topline. svakako posetio. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. opake mrzovolje. kako je do lo do ove ukocenosti. i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. obojica veoma nesimpaticne prilike. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu. ma kuda pogledao. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh. na prvi poziv. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. pesnik.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. stajao na ulici. uctiv i revnostan. I dok sam ja. Pogledao sam ictivom oveku u uceno. svetski put nik. Hari Haler. prijatelj muza. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. iznenaden na prepad i polaskan. Poleteo je glavacke prema meni. inace bih ga. sve je zaudaralo na trulu istro enost. uvelo. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet.

to su im nekada bile svete. prika e kao odista lepog starog gospodina. ne eleci to u stvari. podvrgnu kritici sopstveni ivot. pljujuci jedan na drugog i. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. kao ja. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. On je uspeo da ovom demonskom starcu. ostanem kod kuce. koji je svakoj gratan . Ali jedan deo Harija opet se pretvarao. lica premazanog stavom dvorskog oveka. ceznuo za ljudskim mirisom. zbunjeni i npp eiskreni. ba ona ih sprecava da. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. Mocart i Hajdn. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. a sve bi to mogle da obave i ma ine. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. sve to silom. posmatrajuci se uzajmno. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. bez vo lje. ova beskarakter nost. iako to ustvari ne e lim. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. iz asa u as. karakternog. kezeci se zbunjeno. oko kojih. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. kao i obicno u takvim prilikama. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. stoje o alo ceni. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. Na kulturni svet je groblje. mala uramljena slika. e. ciji tok ne prestaje. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. secao se profesorove lepu kaste ene. Razjaren. op ta ljudska sudbina.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. brbljanjem i dru tvom. ne umanjujuci mu dubi nu. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona. ili da se uop te izostavi. mehanicki. sve u svemu. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. na kome su Isus Hristos i Sokrat. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter. Prikazivala je pesnika Getea. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. vode razgovore. nazivo profesora simpaticnim mom kom. pomogla mi je da se odenem. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. Oni se pose uju. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. svu njegovu glupost i plit kost. silom. stoje oko jednog groba. A ba ta mehanicnost. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom.

Kakav li je to tip! Da. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. koje me je gu ilo. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. Osecao sam da me ne to vre ba. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela.skoj ku mogao da poslu i za ukras. pa t ipak je bilo tako. javi e da je vecera gotova. medutim. jeo sam vi e nego to sam navikao. Bo e moj. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. Da. ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima. kao fa talni neskladni ton. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. iz pozadine se unjala neka opasnost. stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. pre li smo na drugu. Naime. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. medutim. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. Tog asa. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno. Pozdravismo se. pretva rajuci se u odvratan pritisak. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. tako punog samodopadanja. Da je sada u ao domacin. kobno me podsecajuci na kostobolju. mislio sam bez prestanka. heroja. Ali je u la njegova ena. za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . i prvom neskladnom tonu sledili su drugi. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. u svakom slu?aju. apostola. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . Kada je video da me ova tema ne zanima. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. srecom. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno. bola mi je o sujetna slika starog Getea. Bilo kako bilo. junaka duha i dr avnika. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. I on se srdacno pozdravio sa mnom. koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. Odahnuli smo kad je u ao profesor. to cudovi te bio sam li?no ja. od svih onih spasitelja. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. neko predose?anje puno strep nje. a nipo to stepski vuk. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. i ja sam se predao svojoj sudbini. od na eg po slednjeg susreta ostario.

saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. dok me je sopst uena beda davila. a zatim urno izi la iz soMe. tako da smo se sve vi e Razilazili.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo. iako je Mio sklnnjen u stranu. malngratanski. to je. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl. Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom. mucan i pak dan. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu. i Gete cinio u svojim najboljim asovima. uostalom. bez ikakve nadmoci i bez iumora. Poceo sam na. dok mi je njen mu . bilo je glupo od mene . Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. Trcao sam ulicama tamoamo. to je neka navika. uostalom. poricem. u nadi da e nam to mo da malo pomoci.je smo ve? hili veoma cutljivi. besan i sa nrtnicki tu an. Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik.ja nepodno l.je namiguje na po tcvane prisutne. moralnim i. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. Na alcst. Razume se.vor bio nemoguc. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. mo alom i uceno cu. sve trn. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. Kakav je ovo neute an. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. naravnc. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. upola zbunjeno. pa sam uskoro ogrezao u la ima. ili da izazcvem eksploziju. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem. da bih skrenuo tok razgovora.jzad.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera.je domacine. sa gradanskim ivotom. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. upola prekorno.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka. ali prikazivati ga cvako. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza. to ja. ovo dosto janstvo kc. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. Hari. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu. ne. Idi ku. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju. Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz. na nizak crmar. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo. a kad su poslu eni slat ki i. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana. salonski Gete. da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. Ovaj sla dunjavi. pravi i nepos tanskim. Imate pravo priznao sam ja. od jutra do mraka. niste smeli da se izrazite tako drasticno. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci.ji se pravi tako va an. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki.

. POPEO sam se na DRugom kraju prostorije. daj mi tvoju maramicu. ne mogu pa ne mogu. Pritisnut gomilom. hocu da ostanem ovde. ni sam mogao drukcije. izMri i prvo svoje naocare. oce. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. i to u nekom zabacenom. MlADA devojka u tankoj. udarao oko sebe. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. Ostao sam prednjoj prostoriji. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. zatim sam otrcao dalje. maj ko. tamo je besnela muzika za igru. Haj de. Ne. dim. kao da mi je davo za petama.to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. vrsto lice. odvi e je stra no.. Ostavi ga onda neka ceka. preko aleja i trga ispred stanice. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. bucna ljudska reva. oh. Sa drugog kraja tre tala je muzika. C. i dok ie to cinila. sa uvelim cvetom u kosi. A po to. arko crveno namazanih usta. a u dvorani iza ove e igralo. daleki. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. bilo je glupo i nevaspitano. inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. hladnog cela i krat . Otputovati! pomislio sam. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio. Oh. eto. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla. cak ni kajanje. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci. ovako ni ta ne vidi . ako dozvolite. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. pio vode i konjaka. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. nemogu. isparenje vina i vika. glatkog. sveti plamenovi moje mladosti. a ti ostani ovde. ali. kako nti se inilo. la ni i ugladeni ivot. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. Kod vas. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila. Tako. meni nalo poznatom predgradu. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. Smem li? upitao sam i seo pored nje. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu. pored bifea. daveci se. duboko isecenoj balskoj ha jini. ne mogu da idem ku. oh. vec samo gadenje i bol. goredole niz strme. ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. Kod kuce me ceka ne to. krivudave ulice starog dela grada. vi hiljade radosti. svetlih sivih oju.lnutra je bilo veselje u punom jeku. gde su sedeli sve sami jedno STavni.

momce. kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. ja s nisam proltesor. mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. cim sam okacio svoj e ir. oducio sam se oc toga. Dok sam je gledao. Ne. to kod nas nije bilo u modi. Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. pomislio . O igranju vi e ni ta necu da ka em. Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu. draganu. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka. pa i da racuna . Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. kada nijedna ne ostaje pored teMe. Imam. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio. jeo i pio. i kako se jo te stvari zovu. Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. iz doba deca tva. Ali ovo ne mogu. moji roditelji tako nikada nisu igrali. ne sla emo se ba najbolje. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu.ko odsecenog uvojka preko uveta. ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. a u stvari nije treMalo da idem. Ili ne? E vidi . decacki oce lja nom glavom. nikada u ivotu nisam ucio da igram. Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. A ucio si da cita i da pi e . a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. je li. pa ni valcer ni polku. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. da si mo da posle jo i studirao. ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. razvedeni smo. Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. dakle. unilo mi se da lici na Rozu Krajsler. Polako viknu ona polako! Ti. Ona se smejala. dodu e. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. Ne umem da igram imi. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. A onda ce odigrati sa mnom imi.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

u izgu vanom odelu. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo. Na stepenicama. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. izgleda. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. Treba da ivite .ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. Da li u je ponovo videti? Da. ti nisi u pravu. jer sam izgledao prili?no zapu ten. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. nocas uop te niste bili u svom krevetu. Ba to ne bi trebalo da cinite. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. neispavan. neoce ljan i neobrijan. Ne rugajte se. iznad araukarije. gospodine Haleru. Petar i drugi. da nisam bolesni izuzetak. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. ne. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. Rec je rec. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen. pun nade i prijatnih misli. Susret mi nije bio ugodan. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. umoran. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. A ono sa svecima? Eto. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. iz vitoperene. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje. ona je pouzdana. i novac. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan. znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. tako neke la ne. jer se i ona nasmejala i zastala. spavao sam cetiri. gospodine Haleru! Oh. pet asova. ali se danas. Sigurno ste veoma umorni! Da. Razumem. to sam spavao u nekom hotelu. divna prijateljica. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. rugam se jedino samom sebi. Katkada vidim njihove slike. za to je uiveo i patio tako stra no. I ona. ali cija mi se prijatna narav svi dala. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. zaglupljujuce slike. i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. a i slike Spasitelja i Majke bo je. sreo sam se s tetkom. Vi ste se malo skitali. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. si gurno. I ve? sam ponovo spavao. slomljen. pala neka pregrada. i boga pa i sve ostalo. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak. Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio.

ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. hvala bogu. I sve e to. pla io sam se reza preko svog grkljana. a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. ocekivao sam sve od nje. porucenim. preko telefona. ali nijedan nije bio mirniji. unapred. siv i bez ikakve vrednosti. Svet bi mi tada bio prazan. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. ilavom. Morao sam da cekam pri li?no dugo. Mislio sam samo na nju. i tetka se sme kala. ve? aljivo. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. opirao se umiranju sa divljackom. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. cudo se dogodilo. a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. O svim ovim. Ona je bila prozorcic. A zatim je ona do la. nije bilo nikakve . pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene. i pregledao jelovnik. Za utorak uvece pozvao sam lepu. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. do dna du e. nepoznata igracica iz Crnog orla. Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. neobicnu de vojku iz Crnog orla. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. Ne. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. Meciutim.kako vam se svida i da cinite to hocete. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. kao u igri. medutim. pili caj i bili zadovoljni. prave bi sere estitosti. kao i dana nji prvi radioaparati. veoma estite stanare. bez ikakve potrebe. propinjucom snagom. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. jedan dan kao i drugi. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. Najzad je do ao uto rak. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. meni je bilo svejedno ona je bila tu. meni dobro po znatim stvarima. pa smo ci tav as sedeli zajedno. Imala sam ve? mnoge veoma. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. Ona je bila spas i put u slo bodu.

jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske. niti mogu da citaju. Hari. pa sam poku ao da . kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. ali necu da ivim od tebe. onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta. ali ipak veoma skupe. dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi . a sada si ve? bezmalo ovek. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. u tako dubokoj du evnoj depresiji. ali retki su cudaci kao to si ti. jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. Emil. jer ga je ona zvala po imenu. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. Upravo je tako kaO to ka e . znacaj. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. Hermina uzviknuh iznenaden. To je lepo od tebe. Nego. Uostalom. jer sam ti u necemu slicna. odgovaram. da necu mo da biti uvredena. hvala ti. Dakle. odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. radost za njega. Kada sam joj dao orhideje. i to je dobro. onda je to. Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. dabome. ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. Ne zaboravi to! Treba da zna . pa si mi kupio orhideje one su samo cve. Lagano.intimnosti u njegovom pona anju. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. Hteo si da mi ne to pokloni . obradovala se i na smejala.ti i razumem te? U stvari. pa ih se vi e ni ta i ne tice. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. Ja ivim od mu karaca. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava . zar ne. Uostalom. sa kim osecA neku bliskost i sli?nost. izgovarajuci rec po rec. nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone. a nisi znao ta?no ta da iza bere . njih je LAko op initi. da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. To ti se tako cini re ona odsecno. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. I na njeno lice. Seca li se? O da. protiv volje. Ti sve zna . koje je odista bilo kao carobno og ledalo. Pa ipak su se po znavali. mali Hari.

dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. Ja nisam zaljubljena u tebe. prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. da bi naucio da ivi . pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. tako da je. pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti. koja je. Potrebna sam ti da bi naucio da igra . ona se jednostavno predavala trenutku. kao to sam i ja tebi potrebna. a to e za mene biti dobro. ne danas. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti. Ova ena. Hari. pa ipak je sve to. A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. DA sam bez po govora postao njen ucenik. pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . ukoceno gledajuci u cvet. Ne. I ovo veselo dete. Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. to ose?am. ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. da bi naucio da se smeje . a drugi deo BILA vlje. Eto. ali nisi zaljubljen u mene. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak. podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. izgleda. Nece ti biti lako. Ona je to od bila trzajem obrva. s odlicnim apetitom. Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. pri majuci svaku veselU zgodu. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. ve? kasnije. o ivotu znala vi e od svih mudraca. Hocu da to bude . gledajuci i dalje u orhideju. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. Kada se bude zaljubio u mene. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. . Ali pazi dobro. koja me je tako savr eno prozrela. ali ce ga ipak izvr iti. Ispuni e moj zahtev i ubi me. tome ivot nije mogao da ucini na ao. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost.je umirim i navedem je na druge misli. i zahvalan si MENI. za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh. trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. za ne to veoma va no i lepo. sa svojim igrama sladokusca. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. A meni si ti potreban. postajala je detinjasta.

Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. ali i istinitiji i lep i nego inace. celo vreme sam na to morala da mislim. samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja.. Onda emo imati muziku kad god hocemo. dobi gramofon kao honorar. ne volim uvek da mislim. Geteu. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. Gramofon? Prirodno.. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. Dakle. Nisam mogao da odolim. koju sam danas video drugi put. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. u to sam bio uveren. dobro. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno.sve to i ivljavala u sebi. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. stepski vuce. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac. ja u te uciti. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. a povrh toga ostaje nam i gramofon. kada sam te prvi put videla. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. Tako je to. kakav je ceo ivot. a tako si i ti izgledao. Ova Hermina. Mo e mi je jednom dati na citanje. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. u kojoj sam Ja opisan? Eh. Znala je o meni sve. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora. a zatim se opet ozarila. Razume se. o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. A ta misli o onoj knjizi. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. to ne smeta. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. Hermina. Na uciteljici ce u tedeti. Govorimo o tome drugi put. muziku ce sebi kupiti. Dakle pazi. dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. A kada se jedan ovek istinski rastu i. da ne pocnem odmah.

i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. pa cak i svaki pojedini ovek. Ali niko to nece. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. Hari. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata. Sve je to jasno i prosto. u ovakvom tonu. pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. Kajzer. niko nece da izbegne buduci rat. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. Ne. shvatljivo svakom oveku. gde smo gledali gramofone. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. a cilj i kraj svega toga je opet rat. odgovorih ne ljuti me. bio sam tako spreman da to prihvatim. veleindustrijalci. Hari. jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove. iako. hteo sam da ga kupim. Oni mi to ne opra taju. katkada me ipak rastu e. bila je to stara pes ma. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma. generali. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga. Bogme. oma ki i rdavih navika. da bismo je potom voleli. opominju i hu kaju. potpuno ne vini. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. Razmi ljati jedan as. Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . buduci. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. I vidi . naredni rat. mora da ispita koliko je sam kriv. Hermi na. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. A ti? Ni ja. razume se. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. usled sopstvenih gre aka. jer su sami. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. od naj skupljeg do najjevtinijeg. Ona me je zadr ala. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. eto. otvarali ih i zatva rali. Pravo si dete. svakog dana ih ti listovi ob raduju. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. Danas imamo mnogo posla. pu tali ih da nam sviraju. stvorio si sebi estoke neprija telje. odavno sam na vikao na to. ivimo da bismo je se bojali. Budi sada poslu an i podi. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu.

Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. pokazujuci mi prve korake. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota.cice. Poku ao sam da podmitim Herminu. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. Ja sam poslu no kaskao za njom. uniformisanom svetu mer mernih stocica. A onda je otpoce la nastava. u koje je duvao naizmenicno. pohvalila je pec i divan.je ona rekla. cudna poznanstva moram da sklapam. dok su njegove crne. upad ljivog isticanja. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me. zadovoljstvo je kupovati. Na svoje iznena enje. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. Bo e moj. kako. ocaravajucim pokretima. u ovom. ne recima. obe dobre igra. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. slu ajuci muziku. crno manjastim. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. Morao sam dvatri puta da igram s njom. uzela me za ruke i pocela da me vodi. isprobala stolice. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru. koji . sudarao se sa stolicama. pomislio sam u sebi. u glatkom. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. ve? tihim.jednostavnije. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. Ovo je as igranja. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. ali je ona ostala neumoljiva. ponudio sam je kolacima. i ja sam ostao sam pored caja. osetio sam prema ovom bezazlenom. A osim toga. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane. po mislio sam neraspolo en. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. d eza. koji je. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu.

ali meni se. znao da ka e na nekoliko je zika. Ah. i to zanimanje je. Kada se igra zavr ila. nas dvoje smo ostali zajedno. ovaj senjor Pablo. da bude malo veseo i budalast. ogledno. nema tu bogzna ta da se izla e. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. Za sada smo drugovi. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. hvala bogu. koje je. Bio je lep. Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. halo i slicnih. klim nuo glavom i seo pored Hermine. ti zna vi e od mene. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. svakako. izuzev reci molim i hvala. izgleda. a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. naucicu te da ig ra . uop te nije govorio. ruku i ramena. sestra. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. naime. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. ona je tako irila miris ene i ljubavi. ipak postici da se zaljubi u mene. zanesenjaka. isuvi e brzo za mene. licila je na mene i licila je na Hermana. koja nas je posmatrala. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam. ona mi je bila drug. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep. Ne. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. ntog prijatelja iz mladosti. lepog stasa i lica. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. dabome. Ja cu. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. ona je bila moga soja. on nije govorio. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. jer smo upoznali jedno drugo. na svoje veliko iznenadenje. zna . a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. prizna jem. devojko! U sve se razume i u svemu . nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska.su nas divno zbli ili. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. ali za to ima vremena. ne nagaziv i je ni jednom. to se nije moglo pore. da se i lako kao kakav cvetni list. Hermina. ha. lepa somotska devojka se povukla. Bio je odmor i mi smo seli. saksofonista. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. halo! Ali inace. a kad je mu zika prestala da svira. ha. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. sutra prelazimo na boston. dodu e. Pokazacu ti svoje malo pozori te. na primer. glasno bi otpe vao oooo. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. dodu e. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu.

ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno. s time emo otpoceti sutra. Sada si malo slagao. Jo mora da nauci boston. zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. Pocetak je tu. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli.prednjaci . sa osmehom citala s lica. i to je napredak. pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. stepski vuce. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra . usred svojih pat nji i usamljenosti. Neka je i tako. Vidi . Verujem da ce imati uspeha. Oh nije mi to cilj. ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. Hari. uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal. Hermina. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. kao i nameru da be im. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. Uostalom. kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. voli na svoj idealan nacin koliko hoce . vodila. na tom polju sam ti uciteljica. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. Lepo je od tebe. Postepeno. ja saAn star ovek! Ti si mali decak. prijatelju. presekao moj put i postao mi drug! ta misli . a ve? si za ljubljen u nju. Ti. nije moje da vodim racuna o tome. uzviknuh izmuceno ta pogledaj me. Doci u u tri sata. Ijudski. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. najzad. Pomisli na vece kada si. poznajemo se vrlo dobro. Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. u to ne sumnjam i odajem ti priznanje. Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. ve? si ne to naucio. da bi se onda svadao s njom. Ne volim da te cujem da tako govori . svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. lake ivotne ume nosti i igre. slomljen i o?ajan. ona me je ipak stalno posmatrala. Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. Ona je veoma lepa i odli?no igra. to je tvoja stvar. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli .

idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. Osim toga. jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. razume se. la ne egzistencije. razumnost i covecnost. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. naprotiv. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama. koja je ve? bila u raspadanju. pa je ostao u pocepa nim gacama. autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. Do davola. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. A on sam. protestovao je protiv surovosti rata. ve? se nekako prilagodio. gradanske. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. Hari Haler se.morao toliko da se bojim smrti. njega ili njegove obrazine. koji je blistao uzvi eno cu. ali je to ipak bio samo kompro mis. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. duhom i ovecno cu. do davola. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. tragici i covecnosti. ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare. poznavalac Getea i Mocarta. stari Hari. I tako je to bilo u sve mu. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet. i koji je. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. kao da je namazan briljantinom. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. isti takav junak duha. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. tako reci. dodu e. bih. veoma asno i plemenito. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. o geniju. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. daroviti pisac. Dosada nji gos podin Haler. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. odvi e pleme nitog pogleda. bio je protivnik sile i izrabljivanja. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. dodu e. novog Harija. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru. ivot koji je vodila Hermina. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. savest mu nije bila ista. ve? je.

pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje. Slu ao me je uctivo i ljubazno. vi e i intenzivnije! U tome je stvar. bio taj imi dobar ili lo . Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . sme kajuci se bez prestanka. A jedino to je va no. Ali. Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici. treba svirati to je moguce bolje. u njemu e Ijudi ipak u ivati. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. to vam moram reci. a ne naucnik. jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. ve? ravnodu no re Vidite. zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. za vreme na ih neplodnih razgovora. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. kao mali. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. Pa dobro. No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. razljutio i postao skoro grub. za spavanje. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. obrazovanja i svega ostalog. da li neko ima ukusa. vidite. i on mi se odmah pridru io. za izazi vanje lepih snova. i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. Gospodine Pablo. gospodine Haleru. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. blizu keja. pomalo suje tan lepotan. i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. ote avate konverza ciju. Pogledom sam upitao Herminu. ja sam muzicar. Bila su to sredstva za umirenje bolova. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. Ja nikada ne govorim o muzici. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. kao vedro dete bez problema. mesje. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. Ali vi mi. za tim me je uhvatio za levu ruku. U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula.njegovo dru tvo. Kada sam se jednom. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. A ta je onda va no? Svirati je va no. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu. jer je smatrao da e mi to prijati. Jedanput sam ga sreo na ulici. time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. rekao sam mu.

Ali ipak. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. mnogo borbe na i . Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira.eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. ali vecinom na oba mesta istovremeno. tiranisao i sve znao bolje. gospodine Pablo. Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. svi ti usamljeni ljudi. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova. pa bi tada bilo mnogo stenjanja. postoji i muzika duha. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. mene za to ne pitaju. lep e i ubedljivije. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. on e sigurno uciniti kako je najbolje. gospodine Haleru. bol i na slada. Ovom oveku se nije moglo doskoti. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. mali. a onda bi se odjednom opet pojavio. mladi Hari je utao. Nailazili su opet drukciji asovi. ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. Vrlo dobro. noge pocnu da se trzaju. i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. U izvesnim trenucima su se novo i staro. as u miru i spokoj stvu. as u paklu. a novi. ne odlucujem ja o tim stepenima. Saglasan sam rekoh hladno. Oni su u pravu. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e. Bio sam as na nebu. izdavao naredenja. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. Mo e neko. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. bilo da je u pitanju Jirning. Svakako. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. niti duva u flautu. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. Ali ne postoji samo muzika cula. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. i to to je mogucno bo LJe. pa i svakog valcera i fokstrota. ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. le eci sam u svom krevetu. strah i radost veoma cudno me ali. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu.

Ljutite li se na mene? Ne. Oh. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike. za stvarno cu. tu no oti ao u svoju spava?u sobu. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. vi ste Ijuti zbog toga. esto sam razglabao tu misao. ba vece ras sam veoma tu an. danas ne mogu da budem ve . nikada se nismo odomacili u stvarnosti. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. Idem ja. popeo uz stepenice. I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. ne ljutim se. osvrnuv i se.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. Do la sam re ona tiho. a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti. Mi. eto. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. koja stvar nost nikada nije potisnula. kada me tr e neobican miris. srd bu i gorcinu. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. Neka je njena namera i dobra i srdacna. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. tu no poceo da se svlacim. Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. Znam da vam je Hermina dala kljuc. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. lepa Marija. bila nam je tuda i neprija teljska. A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. Da. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam. ostanite! Samo. neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. Naravno. LJudi od duha. najzad sam se vratio ku. svet igre i zbrke. I tako sam tu no ugasio svetiljku. Ne. a uvek je koketirao s muzikom. logosu. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha. mL ki branimo protiv toga. u na oj istoriji. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. Pih. Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. Marija! rekoh.

vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. Nagnuo sam se nad njom. dr eci je za ruku.slu?aju neke veoma povoljne ponude. opet. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. bio si veoma zaljubljen. vrat i grudi. ljubeci je. u pozori tu. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim. sli?no cvetu. medu koje je dolazila i Marija. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi. pa ipak besvesne. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. u krznu i automobilima. Marljive i vredne. gledao sam nani e u njeno lepo. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. ali u sutra mo da moci. ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. le alo na mom uzglavlju. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. To je svakom shvatljivo. puno lice. vedru mladost. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. poput velikog cveta. Poljubio sam je u o. jer niko nije smeo da nas cuje. po vremeno susretao slicne egzistencije. sve dok. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. ivele u Grandhotelu. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. kad smo igrali. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. bile .seo. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. Kada sam se ispru io pored nje. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. sta novale u potkrovnicama. bila su je dostoj na. usta. koje je tako strano i cudno. Te noci pored Marije nisam spavao dugo. i zamolio je da govori veoma tiho. ali nisu udele za njim. dok bi drugi put. koje su se lagano nadimale. a bilo je vremena kada su. pametne. Ove devojke. veci nom iz siroma nih ku?a. Druge. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. Seo sam zatim na krevet. jedino sam ranije. njeno lice. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima. ni sam stigao do njenih stopala. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. a ona je svojim veli kim. bezvoljnoj zaradi. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. uz cenkanje za najvi u cenu. ene kao i mu karce. dobijale d eparac i poklone.

O tim stvarima ne treba govo riti. niti tra iti da se o njima pola e racun. Vagnerom. Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu. Pa to je sasvim prirodno. Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. bio je za Mariju. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. pustinjaka i estetu. koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. mene dosadnog. Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi. barovima i hotelskim tremovima. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. ne to zabranjeno i nedostojno. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. Marija. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. kako mo e da voli i mene pored njega. koji nije bio ni zao ni do bar. tog lepotana. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. odabranih lepota. u njemu su bile odomacene i iskusne. izgleda. Vidi . ali su ga cenile mnogo manje od gradanina. Ali reci mi. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. po bios kopima. ce njom ispunjeni ivot. milog i narotog. go voreci o tome s takvim zanosom. Bilo je nekih lepota. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. ne sme da bude drugaciji nego to si. nekih malobrojnih. ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. koji niti su elele niti mrzele. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. dajuci mu za pravo? Tog Pabla. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. mno go volela. ima i u tebi neg lepog. . Marija je. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist. starog momka. na celu sa Mocartom. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. a koji je za mene.su zaljubljene u ivot. I ti mi se svida .

koji je dotada dugo bio prazan. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. ali je bio bogat. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi. . bio je zagorcan uci itavog covecanstva. veoma milo. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. koje sam opevao. Ma koliko jad no bio. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. za kojima sam udeo. a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. prema kojoj je u meni. svoje jadne prijateljice. kao vla no rascvetali vodeni cvetovi. nezaboravni i neizbrisivi. procerdan delic puta do potpune propasti. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. nenadma nim lju bavnim ve tinama. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. Pojavila se i moja ena. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. pomalo boja ljivo. duhovnog brata Hermininog. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. ciji je niz bajka mog ivota. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. a bila je i siroma nija u sitnim. I tako su u ovoj prvoj. sa i bez imena izbijale su. pocev od poznatog Hermana. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. i to mi kazuje on te voli. kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. To mi je milo. vecnih zvezda i sazve da. bio je obavijen njome. iz izvora ove ljubavne noci. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno. sukobima i rezigna ciji. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. pored svih razocaranja. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. videci ko liko je moj ivot bogat slikama. Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. ostalo ivo. ose?am da me voli . bogat i gord. duboko poverenje sve do onog dana kada se. ubog i bez slika. koja me je naucila drugarstvu. on ti je zahva lan to si lepu kasta. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. Mirisavo i nezemalj ski. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. zloceste dragane. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. mlade i nove. Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine.kada me ljubi u vrat ili uvo. prelepi cyet. Moj ivot je bio tegoban. sa kojom sam pro iveo tolike godine. duboko ut kana u moju sudbinu. I opet sam se probudio. Ponovo smo zaspali. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. pun lutanja i nesreca. svoje daleke. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. vo dio je u odricanje i poricanje.

Ali one noci me je. Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo.jezgro tog ivota bilo je plemenito. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu. nije se i lo za novcicima. inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. puti. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. Ovo vreme pre bala pod maskama. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. bilo je veoma lepo. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. njenom kosom. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. pojedinih reci iz na eg razgovora. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te. to mi je i po lo za rukom. glasom. Njen miris. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. koju smo odredili za na e sastanke. Moja du a je ponovo pocela da di e. ve? za zvezdama. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. blistavim oma. sa njenim narotim stasom. Marija nije imala obrazovanje. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. Hermina. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli. Sa culima kojima je bila obdarena. itavo . pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. imalo je svoj lik i soj. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. prvi put od vremena mog propadanja. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. njenim temperamentom. pa cak i da saznam njenu adresu. moje o su ponovo progledale. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. nje nim bojama. Moja uciteljica igranja. osetio sam miris genijalne. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. za svaki pregib svojih linija. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. otprilike tri nedelje.

modne i luksuzne stvarcice. lagano obuzimao ljubavni ar. Uzmite laku lulu opijuma. na mansardi jedno g hotela u . esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. o d ezsviracu. mnogo sam naucio od Marije. detinjastom. sasvim oprav dano. Uostalom. carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. i kad sam joj. ne treba da bude tako. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. to ne valja. Moj sud o ovom veselom. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin. koga je Marija mnogo volela. lepo. cvet nije bio cvet. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. rede citavu noc. oru je i ratnicki poklic. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. mnogostruko malo. a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. ali svakako je dugo stajala u radnji. Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. na primer. od prstena do kutije za cigarete. o glumcu. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. Rekao mi je. odnosno veliko. dodu e. ve? su. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. sve je to bilo glasono a. pametnom. O ovim stvarima. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. mu evan i pun zahte va. da o ive mrtvu okolinu i da je. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. lepeza nije bila lepeza. obdare novim culima za ljubav. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. jer nije bila po sa da njoj modi. esto nije imala vremena za mene. da prefine ose?anja. kri jumcar. madije i dra i. ali me je Marija uveravala da ga je. Nije htela da uzima novaca od mene. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. ali da je zatim bio napregnut. bledih. ple menitih i melanholicnih ruku. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. o mnogim enama i devojkama. mnogim mu karcima na ih krugova. iza toga se verovatno krila Hermina. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. kao pomocu neke madije. Naucio sam pre svega da ove male igracke. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. vrst. kesica za novac nije bila kesica. Ali je rado primala po klone. raz ma enog i pasivnog. bio sam samo jedan od nekoliko njih. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla.

dao mi nekoliko kapi nekog leka i. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. ali ona odlucno odbi. jedva osetan poljubac.predgradu. Pojavio se u mom stanu. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. kao kakva dobra sestra nudilja. ljubljenja i igranja. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. a i da bih sebe kaznio. Pablo. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. i sve to brzo. Pablo. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. Pogledao me je sa aljivo. dok je Marija drhtala od naslade. o nje nom nacinu smejanja. ta se mo e! A bilo bi lepo. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. gospodine Hari? Dobro. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. Necete. provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. . vrelu od groz nice. a sada sam i ja ostao bez novaca. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. kada sam se veoma raspolo io. Nema ni prebijene pare. Iz radoznalosti. A jedne veceri me je jo vi e iznenadio. vraticu vam ga. polo io me je Pablo na krevet. ja sam to osorno odbio. U sobi je bila samo jedna stolica. esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. ne no i strucno. sedeci nepo micni. teta. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. kome je rastresao krevet. ako vam je to milije. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. veoma bednu po tkrovnicu. o njenim rukama. A zatim. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. toliko lepo! Ali znam zamenu za to. i dajte mi novac ovako. Nisam cuo va predlog. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. sastavljen od sadr ine triju bocica. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. Uvek sami sebi stvarate te koce. ramenima. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. Kada mi se posle toga malo smucilo. kukovima. Hari je odvi e moralan. po ao sam s njim do Agostina. ali ga nije uvredilo. rekao je on. Neophodno mi je potreban.

koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa. da je njene udove. A za sve to imam da zahvalim tebi. Ona uspavljuje Stepskog . po sredni i slo eni odnosi i veze. za. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. Hermina. i ja sam. Svakako u moci da je poznam. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma. Pa ipak verujem. Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice. tako kao to te ja razumem ni Marija. ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. Her mene. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. razocaran. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. mo e da bude trajna i da je neplodna. Marija je cudesna. Da. niti ma koja druga te nece razumeti. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. imao si sre. Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. ne to to ona ne bi razu mela. ali je uoci dom. prijatelju. uhvatio si lepu devojku. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. A nedelje. to je ne to drugo. tvrdila je ona. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej. milovala i ispi tivala kao i moje. kosu i put isto tako Ijubila. Nemam ni ta protiv te sre. ne bi te poznao. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. kada se zapodenu neobican razgovor. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. a ako ne. a da ono pravo tek ima da dode. koja zna vi e od drugih. ve? je imala i ulaz nicu. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. To je nesreca. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. ali zadovoljs tako dobro. igranje ti godi. odista. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. Prili?no sam naucio da igram. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi. ona e mi pomoci.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. Preda mnom su iskrsli novi.

Mogla sam da primim na sebe veliki udes. ima li sada. Lepa. da ivot nije herojski ep. Hari. tada mo e imati svakog dana. Stepski Vuce? Ne. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. podem u smrt. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. tako sam mislila. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. vedrog raspolo enja i me. bio veoma nesrecan. eto. i tada sam videla. sa junackim ulogama i ostalim. da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. sebi priznao. Tako sam i ja pro la. ko obo a va velike pesnike ili svece. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost. A za to? A gu enje je nemila smrt. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. osecao.mina. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. Ali sve to nije pomoglo. A po to sam imala dobre o i u i. to tvoja sudbina? koju sam. Ti si. ono junacko i lepo. znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. i to sam morao da priznam. da bu dem ena jednog kralja. igranjem taroka i muzikom preko radija. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. Lepo. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. svoje poznanike i susede. bio umetnik i mislilac. bio si spreman na dela. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. nep da ti pomogne. Hermina. Mislila sam da ivot. Imam ne to veoma odavno znam. da osetim ce nju. voleo i cenio kao lepo i sveto. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot. nisam stvoren za to. koji je jo i sad u poteri za sam srecan. prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. a ako se on narugao mojim lepim snovima. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno. ipak nije tako. sve je postalo lodna nesreca. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. uvek mora da bude u pravu. kafom i pletenjem carapa. nije tako. a i ti to ve? zna . vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. ovek pun Hteo bih. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. Ali to je bila glupa. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. o tebi. imam veliku radost i dragu utehu. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. sestra jednog genAja ili majka muce nika. ali m lepo i dra esno. mlada. Ona je cudesna. najzad. Dakle. u stvari. da su moji snovi bili u pravu. sva tvoja vera Ne. A ivot mi je. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. strepnje i o?ajan gao da ide ku. taj je budala i Don Ki hot. Oh. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. u paramparcad. i po to sam bila pomalo radoznala. ljubavnica jednog revolu cionara. I nju si mi ti poklonila. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . jednu veru i zahtev. novo patim. Onda sam. kao i o na em zajednickom udesu. Predodredeno mi je ba ono suprotno. medutim.

a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. mislim na Mocarta. Stepski Vuce. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom. Mocart ili plitki.. cita. To ne zna niko. gradi.. bogatija. tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad. crnoberzijanaca. pa ipak mora da propadne . kako pro log tako i buduceg. ne sme da bude kao to smo ti i ja. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca. a umesto igre istinsku strast. kao i tvoje gnu anje prema politici. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si. ili da najzad postane neka vrsta devojcure. rade za buduci rat. umesto razonode radost. Tvoji zahtevi su odvi e visoki. povucen u sebe i o?ajan. svira. umesto novca du u. velikim delima i ose?anjima.. kelnera i bonviva na. A mo da je uvek bilo tako. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. kod tebe duhovna ali je put bio isti. Hermina. zadovoljan tako sitnim stvari ma. i uspe no. prijatelja. sa svim herojima. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. po hiljadu puta u pravu. Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro.. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam. Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. genijima. Oborila je o i utonula u misli. mora da se ma i no a za brijanje. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. skidao kajmak. Vo e iz petnih ila.sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. pozvao sam je ne no sestro. A i svejedno je. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. Ali nama time nije pomo eno. zbog nacina na koji se danas misli. usamljen. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet . Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. tvoje o?ajanje zbog rata. dublja i ira. Ko umesto ciguljanja tra i muziku.

poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. a to je carstvo prvih ljudi. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer. ona je stvar utelja po ko lama. Tebi e biti sme no. Tamo ce ponovo naci svoga Getea. i zato ceznemo za smrcu. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. U pravu si rekao sam. razume se da nisu. Stepski Vuce. Oh Hari. svoga Novalisa i Mocarta. Ni ta drugo? O da. a ja moje svece. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. Tamo je na e mesto. nije u pitanju slava. Dakle. Ne. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. a njih ozarene. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. da svet. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. Misli na ime. To je carstvo s one strane vremena i varke. Kristofera. a ostalim. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. Ni ta sem smrti. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. sa ce njom. snaga svakog istinskog ose?anja. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. Filipa od Ne rija i sve druge. Uvek je bilo tako. da sem vremena ne postoji jo i vecnost. jedini nam je voda ce nja za domom. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. greh kao i porok. tamo nas vuce strepnja na ih srca. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. greh tako mo e da bude put ka svetosti. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. kao da smo . i uvek e biti. svakim dobrim delom. da bi deca bila nem zabavljena. mlada braca Spasitelja. Vuce. pravim ljudima da ne pripada ni ta. U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. tamo je na a domovina. vecnost. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. Sveci su pravi ljudi.ne svrhe. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. za vreme propisanih kolskih godina. ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. radi se o slavi. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom.

Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. u sve mir. divlji urlik hiljadu nevolja. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina. cuo sam kako se besmrt nici smeju. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. veciti. poslednju pre velikog bala. Ona mi je bila potrebna. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. strasti i nesporazume. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. Oh. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. vidovita. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. sastojao se od same svetlosti i jasno e. ponovno pretvaranje vremena u prostor. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. daleki. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. obecala mi je bila Marija. ali ona jo nije bila do la. na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. i kristalna vecnost. Da. u tome je bila stvar. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. . toliko od davnina poznate. Ali ovu noc. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. u kome nije postojalo vre me. bo anski smeh. pretvoreni u slike. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. poroke. smeh besmrtnika. Tek sada sam shvatio njegov smeh. njegov povratak ced nosti. zablude. Taj smeh je bio bezvucan. koji ive u prostoru bez vremena. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. koje je ona. protala i udahnula pa mi ih vratila. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. pa se probije u vecnost. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. Me utim.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. u neku ruku.

iban stra cu i bivan strahom. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. ne znamo za sate niti dane. blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. divnih naslada. vi e mi nece doci. kao ovek u godinama. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju. i posle vecere. ubojstva. Zmaj nebeski sa nama se dru i. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. Te veceri bila je lep a. cveticu moj mili. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. brckanje u blagom.pijan zanos to svest zaobruca. da e biti princ iz bajke. oti ao sam s njom u na u sobicu. dvostru kog raspolo enja. rasplamsali bordel ukra ava. prosjaka. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. gledamo. u ivanje. smi lja novi rat dok pesme pi e. Nemoj da nas usmrti oboje. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana. za razlike oveka i ene. koje sam upoznao ka no. pa se ispljuvava. va e strepnje i nade u spas. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. pohote. zaudara na trule i znoj. mota. hladan. dere. onog cudnog gorkoslatkog. nepomican na je ivot vecni. pirata. grc naslade. koprcanje i jud neizrecni. splet ruku zelena a. i svakom se raspadne u kal. dodir i udisanje stotine prefinjenih. sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. kri sunca oko nas. ravnodu ni i puni spokojstvu. zvezdan na je vecni smeh. Zatim je do la Marija. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. Mo da e te uzeti ve? sutra. a e grehe. pro dire se. krvav dim sa pirova d elata. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. posled nji put. Ako te Hermina uzme. oh. Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. pro ima nas vasionski ed. Marija. Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. srca koja tuku neutolnom po udom. taj uskome an Ijudski roj. kao one noci uoci bala. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. ta sutra je bal pod maskama. Dok gledamo mirno na va greh.

mr tav umoran.je sve bilo puno znacaja. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. da tra im trenutne radosti. pre svr etka. tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. laka smrt nisu bili za mene. u susret provaliji. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. odmah sam legao. onaj slatki. u susret padu. s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. ku. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. spremne da pokloni sebe. ili posle njega. zabo ravio na Mariju. zatim. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. ali i opori ukus zabranjenog voca. Kada sam uvece ustao. a i strahom koji me je gu io. laka ljubav. ali sam opet zaboravio na nju. Lak ivot. katkad su mi bile i prijatne. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje. dodu e. pa sam se grcevito hvatao Marije. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. ce nje i predanosti smrti. moja du a se opra tala s Marijom. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. koga se ovek od uma mora cuvati. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. dok sam na izgled plivao u sreci. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. jureci i propinjuci se kao upla en konj. zamracio sam svoju spava?u sobu. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. Od nje sam naucio da se jo jednom. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. puna straha. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem. prepustim de tinjastoj igri povr ine. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje. ko zna. Nekada sam. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. Mo da je to bio svr etak. napetosti i sudbine. ali nisam igrao. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. dirljivim ljubavnim sitnicama. da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota.

cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam . Kako nije trebalo da pratim damu. svetlo. Preporuci e mi i done e peceno pi lence. svoj automobil. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. zdrav. nosila ka smr ti. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. hladan i krut. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. smrti eljnog. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. sa svim i svacim u ovoj prostoriji. ispijao sam slade ot rove. I dok sam jeo i pio. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. plodni ukus elza kog vina. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. predao sam se mirisu dima i vina. mio mi je bio sve i. to mi je i Hermina preporucila. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene. pa tako i mala. to je sve ovo predstavljalo za mene. mila mi je bila prisnost. vredan. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. Sedeo sam spokojan. i zracku navike. to se opra ta. odlican je t? soj. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. cak i svoju najvecu svetinju. odlucio sam da potem onamo kasno. vino i cigare bili ne to zabranjeno. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. eli to pre da zameni nekom boljom markom. Ovaj moderan ovek je odva an. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. Meni je bilo svejedno. nepoz nato i divno. raspolo enje postaje tako blago. Lepo je opra tati se. nisam bio moderan ovek. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena. S osmehom sam u ao u kafanicu. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. mlado elza ko vino. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. kada su za mene gos tionice.se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. topline i zavicajnosti. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba.

koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. postavlja zlatno tele. mogli dugo da raspravljaju. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. prema svetu bonvivana i prema igranju. po navici. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. ka mila. Iduci za decakom sa malim fenjerom. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. za placene ulaznice . mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji. dok za to vreme njegov nedostojni narod. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. Film je bio jedan od onih koji. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona. voltanskim koracima. izvestan unutra nji otpor i smetnju. d inovski plakati. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. uz uce ce velikog mno tva ljudi. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. navodno. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa.mu otkupio aku kestenova. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. stvoren u plemenite i svete svrhe. neku odvratnost prema ula enju u velike. dvoraca. video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. prepune prostorije. Video sam Mojsija. na podno ju brega. konja. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. ve? je. velicanstvenog pozori nog Mojsija. Do la je starica sa cve cem. kako. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. o tome su daci veronauke. predajuci se pomalo estokim u ivanjima. sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film. sa dugim tapom. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici.

morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem. svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. bilo mi je toplo. da bi se sprecila ova gadost. naucnici. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku. prividnom polu smrcu. trebalo je da tada. na protiv. Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban. pa sam se bacio na najbli u stolicu. pustio da me guraju. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. koju nisam hteo da priznam. cak i u suterenu. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. pa sam. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. kikotanjem i jurnjavom. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. u svim dvoranama se igralo. vesele slike naj mla ih umetnika. upao u gomilu maski. muzikom. o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. kroz barove. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. No en mno tvom. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. poslovni ljudi i. umiru ovom jezivom. Na zidovima su visile drecave. ve? su se. novinari. sem Egipca na i Jevreja. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. igrankom. potonu i svi ostali ljudi. video kako promicu groteskne prilike maski. tako da sam. stizao sam u razne prostorije. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. onako trezan i boja ljiv. Bo e moj. kao mi danas. cim mi mete dosadi. po ao sam da ih tra im. cutke sam odbio neko . Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. Sve se skupilo ovde. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. umetnici.prikazuju svete price. razume se. medu same nepoznate osobe. misleci na Herminu. a kada sam dobio svoj broj. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. neprijatno pojacali. bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac. vr telo mi se u glavi. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. Ni kome se nisam odazvao. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica.

Evo. Sitnim. necitkim. ose tio sam da je vazduh pun cari. primiv i ga mehanicki. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. mo e da uzme moj i pru i mi ga. od koje sam malopre pobegao umoran. vracanje stepskom vuku. a sada ga nije bilo. Nije ovo bilo za mene. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. da ucest vuje u igri tako sam ja. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. gipkih nogu. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao. doviknula mi je jedna od njih. i svaki put sam napipao okrugli. zanos stotine Ijudi. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. uskiptelo veselje. a bucno. bio mi je odvratan gusti. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. Sve se zaverilo protiv mene. vrteo broj medu prstima. parfemom zasiceni vazduh. pljosnati broj. i bila je u pravu. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. miris enskih ramena. dru e.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. HERMINA JE U PAKLU. Dok sam ja. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. gipko. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. ali ovde nisam mogao da se razveselim. hitri mom ic je ve? nestao. pokrenut magi?nom icom. brujanje muzike. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika. koji e mi Hermina te ko oprostiti. posle kratke ukocenosti i tuposti. Bio je to poraz. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina. takt igre i sjaj u arenih oju. Do ao sam u najboljoj nameri. bezvoljan i star. POcEV OD cETIRI asA. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. Sada sam stajao ispred prozorcica. Ali nisam mogao drukcije. vrtlog boja. ponela me je i uljulj kivala toplota. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. o ivi i ponovo pocinje da se kre. crveno uti davo. nalazio sam se na pogre nom mestu. poneo me je smeh. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. Stari namcor. Jedna panska . Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele.

na zidovima crnim kao gar. On se nasme io. osta mi u dragoj uspomeni. Hermina me je zvala. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. a u igri smo pro li pored Pabla. vrsto sam je stegao. Vreva igraca pritisla me je uza zid. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. cudesno male. Hermina. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. dok sam pio. gle dao sam profil mladog oveka. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. niske prostorije. Ali sada si ti na redu. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. eto. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. bila je to sudbina. d oci e Hermina i os lovice me. a orkestar davola svirao je groznicavo. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. Igra se zavr ila. neke su mi se nasme ile. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom. Bio je to rastanak. Je li to kostim. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. Tamo su. i tek u poljupcusam poznao Mariju. jesen. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. Odmah sam pomislila. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. Potrcao sam dalje. Oh. Hari. Clti ao sam preko do bara. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. ali nijedna od njih nije bila Her mina. ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. Ona je u paklu. ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se. . a tada mi je sinula misao pa to je Her man. njeno pa metno lice njene ruke. koji je bio stisnut u jed nom uglu male. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. Ali rado u poneti jedan poljubac. ali niko nije do ao. neobicno i bledo. pomislio sam. Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. gorele drecave zloslutne svetiljke. spojenih usana. cudesno ne ne. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. I ve? smo zaigrali. vecina njih jo je bila pod maskama. Marija. niz stepenice. pravo u pa kao. Ona se opra tala. Zbogom.

cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. askali i pili ampanjac. Sve je bilo kao u bajci. mome i svome. na izgled. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. uop te nije trudila da to postigne. podlegao sam njenoj ari. Ne dodirujuci je. iako se ona. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu. a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u.To i ucinismo. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. vec kao ena. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e . neko vreme bismo pratili istu enu. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. o godinama pre polne zrelosti. sve je ovo bila igra i simbol. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. kako culno tako i duhovno. askala lako i du hovito. Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. nisam mogao da igram s njom. Po to je nosila mu ko odelo. pu ila je cigarete. jedan dublji znacaj. a ona. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. dra ima Lezbosa. esto sa malo podsmeha. Videli smo jednu veoma lepu. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. sedeci na svojim visokim barskim stolicama. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. ali iz svega je zra cio Eros. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. Nastupili smo kao su parnici. pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. carobne ptice sletale su sa granja. obuhvatala me je pogledima. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. Ona mi je pokazivala ene. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. citava ova zvucima za sicena ku?a. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska.

tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. Ali danas. sa . Ja vi e nisam bio ja. na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. ve? sve ene u toj is toj dvorani. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. svi smo jedni u drugima imali udela. kao ni oni meni. koje su plivale u istoj igri. ciji sam miris udisao.da te pozna. bilo je to poznato svakoj slu avci. ove blagoslovene noci. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. vina i culne radosti. svima sam pripadao ja. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. a mo da i du e. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. kako kod pijanih regruta i morna ra. svi su bili zadojeni i opijeni njime. nisam im bio tud. kao u ekstazi. a moje njihovo. nasme eni mladic. Mislila je da me je sada osvojila. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. uz istu mu ziku kao i ja. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu. i one koje ni kada nisam ucio. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. njihov osmeh bio je i moj. udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. sa svakom enom na koju bih nai ao. bla en u zanosu sviranja u orkestru. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. igrao sam svaku igru. Herman. lebdeo nad svojim saksofonom. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. kada bi ovaj. iako sam nekada. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. voleo ih. ritma. zracio sam i s ovim osmehom. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. oslobodenog samoga sebe. bubnjar i bend ista ocarani. Igrao sam bez prestanka dva asa. ja. stepski vuk Hari. njihovo osvajanje bilo je i moje. muzike. do ivljavanje uniomistike radosti. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. ali nisam dr ao u rukama samo nju. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. esto sam slu ao kako se o tome govori. Veceras si bio tako glup i dosadan. A tu su dolazili i mu karci. Igrao sam bez pre stanka. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. pli vao sam i s u dubokoj. Igrao sam sa ovom ili onom enom. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. ili kada bih posnatrao kako su dirigent.

smejao sam se. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. dok su me pozdravljale tude o. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. Bila je to Hermina. sve do kolena. priljubi se za tre . pomislio sam u taj mah.veoma mladim devojkama. zbija na sve u i prostor. usne. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. videlo da je vreme ve? poodmaklo. kao i iz misli. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. raspaljivala tuda lica. Dok se na svima ostalima. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti. dotle je crna Pjereta. to je bivala be nja. sto jeci na njoj. malo na mirisala i napuderisala. u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. jednom sam ipak i ja bio srecan. Vi e nisu postojale misli. nji uci se pri tom. laktove i ruke. sav srecan. mladicem. i ramena. poznao sam. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. Isto tako nisam primetio da se zabava. Na e usne se sastavi e vre i lo. bio vedar i srecan. po njihovim crvenim. nisam smeo da igram. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. dok su do mene dopirali mirisi. Izgubio sam bio ose?anje vremena. ili dete. uzdasi i reci. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. A kada me je Pablo video onako ozarenog. duvao punih obraza. celo njeno telo. presvukla se. popeo se na stolicu i. za arenim licima. sa cvetnim mladim e nama. ruke. arena opojnost. Uto odjednom spazih. kao da sam brat Pablov. raspaljujuci se sve vi e. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. lepu. es toko je dunuo u svoj rog. divljacki i bla eno u taktu Jirninga. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. a ne vi e Herman. zvu ci. Po to sa Herminom. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. njena kosa dodi rivala je moj obraz. neka bude sa mnom ta mu drago. obrazi. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. trgnuv i se za trenutak. grudi i ko lena. i ja sam poznao vrstu bradu. zajedno s instrumentom. Ah. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. I odjednom. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene.

pa ipak hladan i neumoljiv. i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. osetili skori kraj u ivanja. dvoranom je prostrujao hladan vazduh. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. osmehujuci se. ugledali bledu svetlost iza zavesa. Hermina je stajala bleda.nutak po udno i podatno uza me. te su svirali jo . osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. Kada je muzika prestala da svira. pome an sa neprijatnom. u pogledu. ostali smo zagrljeni. poja vile su se sluge u kaputima. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. u urbanom hukom automobil skih motora. njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. u mlaz svetlosti. kao kakav osmeh. sve one sa kojima sam ig rao. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. trepcuci umornim kapcima. u svoje kapute i podizali okovratnike. po slednji u celoj ku. Dvatri puta je muzika malaksavala. jo malopre tako zagrejani. i ta mala. Nas dvoje smo stajali i gledali se. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. na e ruke su se umorno spustile. koracali smo kao sumanuti. Pripadao sam joj. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. naslutili umor koji je nailazio. vedar i svetao. u poljupcu i osmehu. kako se razbi neko staklo. Sve ene ove groznicave noci. pa smo se slepo. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. Dugo je trajala ova svadbena igra. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata. klavirista se odmicao od klavira. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. kao i ruke duvaca i violinista. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. pa ipak jeziv i tud. A tada smo svi odjednom osetili jutro. A onda mi smo jo stajali zagrljeni. smeh. par stisnut uz par. beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. dok je flautista. neobicno jasan. Stajali smo i gledali se. osecao sam kako me s . jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. poslednji u dvorani. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. svirali sve br e. lupali nogama. a od njega se pru ala tanana. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. svirali sve su manutije. prvi vio linista odrecno mahao glavom. A ona mi se podala u igri. kao satkan od kristala i leda. vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. Za trenutak sam se probudio i otreznio. duvaci su spu tali svoje inst rumente. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su.

iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori. odvratno vla no i mlako. na koje smo seli. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu. bio sam spreman. Ocarani. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di. a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. neobicno sparu eni i pepljasti. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne. Uto se na vratima pojavi Pablo. crvene i nabreklih vena. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. a mogle su i da opcine. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. Klimnuh glavom u znak odobravanja. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. Prijatelji. Herminu s desne. u razredenom vazduhu. On nam dade znak i mi podosmo za njim. sme nu bocu. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. osecao sam svoje zno javo odelo. video kako mi ruke. u sloju veoma. gledali smo jedno u drugo. Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. a na vratima mi tiho re Brate Hari. Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. Ulaz samo za ludake. One su tako izbrisale stvarnost. uzeo je kutiju od egzotic . iznad cije su se ivice ocrtavali. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. a cena je razum. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. koje su u stvari bile kao o u ivotinje. Pred njenim po gledom.leda savladuje stra an umor. radosnim oma. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. a mene s leve strane. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj. okrug loj prostoriji. ali su blistave crne o sve to izbrisale.razredene stvarnosti. sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. koga nikada nisam cuo da govori povezano. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. Oh da. svirac. izgubljena pla ljiva pti ca. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. Ali to je odmah pro lo. o kojoj ve? odavno sanja. gledajuci u nas blistavim. je dan Herminin pogled ugasio je sve. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. On. pozivam vas na malu zabavu. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu.

Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce. Ucinite to. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. Pablo je. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu. Jeste li saglasni? Digli smo se. stremili ste za tim da odete odavde. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. i to je sve. osetili smo kako postajemo laki i ve seli. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. boja ljivim o ma. pomalo rasplinutu i maglovitu. Vidite. to veceras mogu da vas malo ugostim. i ja ugledah. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. Sedeli smo tako.. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i.nog arenog drveta. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. i ao pred nama. ja vas na to pozi vam. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama. pu ili pomalo i. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. pod streka i kljuca. tac no u sredini. Sada smo sve troje. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. koji je gledao izgubljeno i zastra eno. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e.. napunio je sve tri ca e. ogledal ce u ruci. izvadio iz kutije tri tanke. dragi Hari. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme. sme eci se. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. lagano pu ili svoje cigarete. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. ciji je dim bio gust kao tamjan. u svet u kome ne postoji vre me. lepog vuka. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. duge ute cigarete. zavaliv i se na stolici. spustiv i opet ogledalo u d ep.odgovarala. Poluoblikovani. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. Vama je poznato gde se on krije. i pokazati vam svoje malo pozori te. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa. oma as zlim as tu no usplamtelim. lagano pijuckajuci iz svojih ca a. dragi prijatelju. jezivu. pla ljivog. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. pove cu vas do svoje panorame.

a Hermini desna. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. I kada biste vi. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. dragi prijatelju. Izbrisamo sada. Hermina. boreci se. jer je to opet bio onaj vedri. dragi prijatelju. Tako. to olak ati. u kome se trzao Harivuk. Hari. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili. po elji. Za trenutak je du boko. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. prividno sa moubistvo. ali oni su me estoko pro imali. Molim te. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti. idi za sada iza zavese. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. Hermina nest de desno. kroz koji je. ogledalce u ruci. Ona je zatvor u kome sedite. Hari. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. nadam se. u skali od svega nekoliko tonova. deset. i to ovako izvr icete jedno malo. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. rasprava o stepskom vuku. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. ili hiljadu. oslobodenje od stvarnosti. Lep je to kabinet slika. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste. ovakvi kakvi ste. . zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. kao to je to obicaj. posmatrate sa iskrenim smehom. treba da naucite da se smejete. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. na ce nju za domom i kajanje. ili stotinu. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. Dovoljno je da ovu sliku. gde ce vam. Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. tiho. Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. u svako doba stajati na raspolaganju. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. Vama. ovaj lik u og ledalu. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. maglovitog Harija. Ovde se nalazite u koli humora. eleo bih da prvo uvedem Harija. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. Dobro sam pogledao u ogledalce. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava. ali i bolno. strujao vucji lik. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. Pri tom se glasno nasmejao.veselo pozori te. stupili u pozori te. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni.

nego dva na zidu. mladici. a i sasvim nagih. ozbiljnih i veselih. elegantan momak. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. Odbacio si naocare svoje li?nosti. smejuci se. o Gluku. bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. bezbroj Harija. pa prsnuh u neobuz dan smeh. A ako ti posle jo bude stalo do toga. dvadeseti. Tako. zagrlio ga i otrcao s njim. ali neobicno raspolo enog. postala je siva. raspao se. a onda su nestali. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. A jedan. a ne stvarnost. rastrcali se na sve strane. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. ose?anje olak anja ovek odahne. koji mi se rla . a iz njega se izdvojio drugi lik. neki prastari. vedra. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati. veselu ceremoniju. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. Odli?no si se smejao. neki opet sasvim mladi. levo i desno. bacio se nasmejan Pablu na gru di. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. pa treci. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. Jer. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. prirodno. dobro odevenih i pocepanih. aci. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . nasmejana lica. k?joj nisam mogao da odolim. elavih i sa dugim uvojcima. odbaci parce stakla. u du binu ogledala i van ogledala. neki stariji. mangupcici i deca. nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. No tebi je poznata stara. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. Hari. mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. dostojanstvenih i sme nih. Mutni lik u ogledalu se tr e. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. sme nim pokre tima. decaci. Platonu i Ge teu. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no. o Mocartu. hrapava i nepro zirna. No tek to sam ga poznao. dragi moj. ovde su samo slike. Jedan od njih. mlad. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim. Pablo. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. deseti. U njemu sam video sebe.

repub lici. Dru gi plakati. kulture i pravde. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao. odavno ocekiva na. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. bili su u pravu i ja sam. opet. svuda je bilo i oborenih. poseda. U tom asu upao saI. u osnovi o tricama. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. bojama i slicnim. Ulicama su jurili antomobili. gazili ih i mrvili. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. sjajni. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. o zastavama. a. potok i mocvaru. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. a protiv ma ina. polje. da bi opet mogla da nice trava. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. i da najzad premlati i pobije debele. duboko ubeden. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. ka lju i davolski frkcu. koji pomocu ma ina piju krv os talima. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova. manje detinjastim bojama. rada. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje. dr avnim granicama. mamac i obecanje. ve? odavno pripremljena. Besomucni. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. koji su gonili pe ake. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije. nasuprot tome. pun cara.roto svideo. estok. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora. iskrivljenih i upola izgorelih automobila. livadu. izgleda. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. Nestao je i Pablo. upozo ravali su. u ne nijtm. vanredno stilizo vani. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila.n medu bucan i uzbuden svet. delimicno ok lopljeni automobili. potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. lepo odevene i na mirisane bogata e. ve? u kome je svako kome je vaz . lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. stajao as pred jed nim as pred drugim. divno naslikani.

a zatim smo. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. razmislimo o tome u polju. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. razume se. cekaj. civilizovanog sveta. srecom. kroz ki u. nekada naj neobuzdaniji. a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. hitro kao majmun skocio je u kola. Video sam kako se svi ma. ble tavom drumu koji je. izdrdala su kola. Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja. duboko odahnuv i. dok je oko nas pra talo. sakrismo u osmatracnicu. jer se. a zatim se. a i u meni samom se ti crveni. eto. U njoj smo na li pu ke. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija. Stoko glupava. sada je rat. vedro i iskreno. Hajde. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. nema vi e teologije. i ja radosno podoh za njim. On mi mahnu. Tu smo se za ustavili na nekom glatkom. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao.metaka i pored mnogih obore nih kola. ovde lome razne osovine Haricu moj. smejuci se ni ta manje. Bo e moj. koja nam se veoma dopala. Tek to smo se malo rashladili da . Radostan. prvo velikom ravnicom. Lep kraj rekoh. iako je to u osnovi. mladicu. ta. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. Veoma lep. sasvim svejedno. sasvim kao nekada u deca tvu. povezli u grad i dalje u predgrade. pi tolje i san duke s municijom. Gustav se glasno nasmeja. sada zna . dospeli usred ogromne planine. svetlucavog jezera.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. vozili smo se zelenim. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. prikljucio sam se borbi. Gustave. mirnim predelom milje i milje daleko. a zatim smo se satanskom brzinom. Ali ne. navodno. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret. Eh. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu. to je pitanje ukusa. ali. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. penjuci se la gano. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma.

preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. ali se ni ta nije micalo. a i mi s njim. le ali ispod kola. a ime nije va no. a jedna lepu kasta. bilo mi ga je u stvari ao. sledeci primere velikih uzora. kao da je si la s uma. survala se i pala na drum. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. bili cucureni njih troje ili cetvoro. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma. Ovaj svet mora da propadne. kola su odskocila na strmoj ste ni. pravo u vozacevu plavu kapu. a zatim dahcuci os tao da le i. zapi ta sa krivine. tockovima okrenutih nebu. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. i okinuh obarac. Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu. ve? su nailazila druga kola. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. Udesili smo ih! likovao je Gustav. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala.i smestili u lovackoj zasedi. sirena luksuznih kola. mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. na jastu cima. kao uhvaceni u zamku. ovek klonu. Oni su ubogi davoli kao i mi. pro muklo i vlastoljubivo. Ali hajde. koja su. bilo je mo da bolje i lep e da. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. Fordova kola re Gustav. kola odjuri e dalje. nemi. Veoma aljivo re Gustav. Ja sam ve? bio nani anio. kada smo ve? izigravali razbojnike. cekali smo. preko ivice druma. svetlo plavi veo. a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. u njima su. tihim treskom. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. ofer se trgnuo i klonuo. udari e o stenje. uz buku motora. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. ko zna. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. Ona je bila odvi e upla ena. iako bleda i drhcuci celim telom. Sledeca uzimam ja na ni an. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. . Moramo da side mo i oslobodimo drum. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge. Bo e moj. odskoci e. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. delimicno iz gorelih odela. Bilo je neobicno zanimljivo. Ali uto je Gustav ve? opalio. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. Izgorela je veoma brzo. ljudi su. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid. tako da su jo dugo krkljala u bunju. u am bis. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo.

Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. gospodine vi i dr avni tu ioce. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. E. vecinom uboge davole. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. ve? radi zabave. Kako god elite. Utoliko bolje. jer mu je iz usta curila krv. isuvi e velika.On ucuta i skupi usne. Zar ne? Tako je. Za neke je svakako teta. a i os tale ma ine. Mi sada uni tavamo sve automobile. ose?am da u uskoro umreti. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. To mi je bila slu ba. Vi ste dr avni tu ilac. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno. ona je moja stenografkinja. I va e pu ke? I one e doci na red. ukoliko jo budemo imali vremena. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. bio sam profesor . Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni. i vi ubijate. Ali mi ne ubijamo po du nosti. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. bilo bi mi ao ove mlade. Mi smo terali normalnom brzinom. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim.. koja mu se zalepi za bradu. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. sada vi e nije. moje je ime Gustav. Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. bolje reci.E. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. sad e biti dovoljno vazduha. Vi sami preuzeli ste istu du nost. Na primer. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. kao da hoce da pljune. Ono to je juce bilo normalno. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. Vr io sam svoju du nost. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. jer emo kola uni titi. stari gospodine. nije mi poznat. cekajte! re Gustav uctivo. danas vi e nije. Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. A sada molim vas izidite iz kola. Ali izi e samo malo krvi. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. ta?no. Bio je to gospodin kratke sede kose. Dopustite mi jo jedno pitanje. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. Pojam du nos ti. istina. Dozvolite. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen.

Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e .teologije. kriv sam. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. Gustav komandova i oni krenu e. opet moram da ubijam. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. Dobro je re on. Gospodici je gore pozlilo. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. i saop ti nam da se zove Dora. Gospodice. Napred. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. da postanem vojnik. Osim toga. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. Oni odgovori e da nije. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. osuden da ivim. kao nekada u ratu. kolege. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. Molim vas vr ite va u du nost. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. koja. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. rado u u tome pomoci. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. ali se nazirala dobra vo lja. U tome nije uspeo ba sjajno. gospodice? Da? E hajde. ali stade neo tecen. U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. on je te ko povreden. Povukosmo devojku malo u stranu. a sada treba malo da po urimo. preporucivali. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. pa i sam u rado pro pasti. Izlazite! komandova Gustav. dakle. da placam porz za naoru anje. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. Po to me je majka rodila. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. pomirio sam se sa krivicom. Mi smo. ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. znam za krivicu mo da je to isto. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. gospodine kolega. zatucani svet ode u parampar ad. vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se. da ubijam. Umete li da se pentrate. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu.

dabome. Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. Gustav. verovatno dobro i nu no. Ne znam rekao je Gustav. ali. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. detinjarija je. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. Ali sada. odgovori Mladicu. sada se. to to mi sada ovde radimo nije razumno. ima odvi e ljudi na svetu. drum je bio za . i pored toga. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. Ranije se to nije toliko zapa alo. Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. on e vam biti prijatelj. nekada visok ideal. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. ubijajuci vozaca jednim metkom. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. zacudo. Razume se. Doro. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. neobicno razumni. Posle toga je vec bilo bolje. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. Zabu anti! smejao se Gustav. Ja sam za to da ostanemo ovde. Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. govori . ali u su tini ipak cinimo ono to valja. pa ce nas ucmekati. koji su. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. ili emo i sami uzeti jedna kola. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. Kola stado e da krivudaju. Dole su se opet nalazila jedna kola. jer ga tako naivno upro cuju. treba da imamo metaka u cevi. Slika oveka. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. i jedni i drugi. Mo emo da biramo.vo nju. smejuci se. ali je. eto. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom. zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. pocinje da se pre tvara u kli e. Da. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. Doro. Da. to to radimo verovatno je ludo. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. primecuje. skrenu e prema ogradi. A mo da si cak pomalo i u pravu. pametno. Svejedno je na cijoj smo strani. Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. Naide jedan auto i smesta se sru i. Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. Policija i tome sli?no vi e ne postoji.

na bezbroj vrata. uzbuden lovackom pustolovinom. culi smo pu karanje. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. stisnuv i suncobran pod pa zuho.. buljio oma uz i niz drum. Jedan od pre ivelih. Pih. ja ne bih mogao. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. Ali s u. ispio bocu do dna. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. gojazan. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. Zatim drum ostade pust i prazan. Idite. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno. tolika krv! Stideli smo se. be somucno je mlatarao pored olupine. sve ovo na e. Dodo e jo dvoja kola. I ao je spokojno svojim putem. bolj evici? Dole. verovatno se bio ra irio glas da je opasan.krcen. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova. pocela su da zvone zvona. umotano u staniol. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . to isto ose ali i neki generali u ratu. pa je spokojno seo na ogradu. koja uni tismo. poljubio sam je u koleno. hvale dostojno i nu no. jeo ne to to je izvukao iz d epa. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. Nijedan od nas joj nije odgovorio. do davola. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. navodno. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom. ugledao na e skrovi te. Moramo li svi da umremo? upitala je. povukao iz boce. a za tim veselo po ao dalje. Dora je malo otplakala. Spremali smo se za silazak. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. Ona se glasno na smejala. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled. uzbudeno i sa stravom. video upropa cene automobile. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran.. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. rid ovek. delanje unilo nam se glupo i odvratno. u gradu koji je goreo. Svuda. Onda ga mi ubismo sa dva metka. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me. stao da nju ka oko njih. Zar vi niste gladni. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde.

a oni su. tiha prostorija. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. neizlecivo ludi. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile. Bez figura ne mogu da igram. Pri tom je govorio jednoli?no. bez izvesnog reda i grupisanja. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu. sedeo na zemlji jedan ovek. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova. do ivotni red. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. Ja sam ahovski ig rac. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. Ja sam niko izjavio je on Ijubazno. Jeste li vi Pablo? upitao sam. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. u Mojih figura?. kako ste videli. Ali figure su sada bile veoma sitne. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata. naravno. nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. u njoj jena istocnjacki nacin. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. Figura u koje se. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo. njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi.. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. Docekala me je polumracna. molim. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. a imao je i iste tamne. sjajne oci. medutim.. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. smatra se ludo cu. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. raspala va a ta kozvana li?nost. Nauka je utoliko u pravu to se.

to se. drage figurice koja je neko vreme. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva. sa novim igrama i uzbudenjima. bile istog porekla. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. sa vecno novim situacijama. da se eni i mno i. brzo ih je poredao na tablu za igru. tako i mi od figura na eg Ja. uzmite va e figurice. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. ali su ton i fempo bili izmenjeni. a onda ih je skupio na gomilu. citavu vecnost. strpav i figu rice u d ep. da se medu sobom osvaja. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali. I tako je mudri graditelj od likova. izgradujemo uvek nove gru pe. cak su i naucnici to donekle shvatili. pa je zami ljeno. da u tamo odmah sesti na pod i satima. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. sve su ocigledno pripadale istom svetu. sve vedre i tu ne. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. stvarajuci jedan svet u malom. u stvari. sve starce. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. Gledajte! Svojim tihim. na primer.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. okruglom . igra i bori. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota. Pomislio sam. od kojih je sva ki bio deo mene. sna ne i ne ne. kvareci vam igru. Evo.mom koji nazivamo umetnost izgradnje. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. isti materijal od koga je napravljena. od istih figura sastavio sasvim novu igru. igrati se figuricama. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. prijateljstvu i protivni tvu. Od sirote. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. gde je tegoban. mladice decu. divnoj knji ici. Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. pametnim prstima dohvatio je moje likove. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. ene. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. gospodine. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. da sklapa sporazume i bije bitke. hitre i nezgrapne figgure. u igri. sa drukci jim grupisanjem. elim vam prijatan pro vod. tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te. borbi. drugim odnosima i prepletanjem. kako je izgledalo. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. rastavljenog na delove. kao umetnik probirac. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj.

odmah po ulasku u pozori te. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. razjedajuca slutnja culne naslade. prepuno. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. gnusno. ali koji je i pored velikih brcina. mucno su mi stezale srce. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. struje. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. onaj vreli ivi pla men. ali strahovito mr a vog vuka. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. odvukle su me opet dalje. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. i ono to sam osecao u sebi. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe. Oh. zvucalo i mirisalo tako zanosno. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. pesnickim ca . moja ma ta bila je puna umetnickih snova. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. cudnovato kao u bajci. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije. onu ce nju koja me je silno vukla. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. bilo je mlado. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. udnja i ce nja starog oveka. iz na pu tene stvarnosti. ropski pla ljivog pogleda. glava mi je bila puna la tinskog. Sada sam opet bio mlad. pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. Ono to sam malocas radio i mis lio. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina. a sve je ovo izgledalo. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno. glad pola. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. koja me je odvajala od siroma ne pozornice.hodniku pozori ta. jace od mene. atmosfera mog decackog i mladickog doba. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. kao to sam nekada video svet u najpunijim. pa ipak potajno slatko. Jo pre jednog asa. lepog. novo i istinsko. koji se pra vio veoma va an. grckog i lepih stihova.

koja je bila upletena u dve debele vitice. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. stavio zeleni listic medu usne. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. Tako je bilo nekada. Roza i njenja smeda kosa. Tadas sam lepu devojku. sama i obuzeta snovima. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. obavijena hiljadama ljubavnih elja. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. a Roza. produ ila put. otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. gledao sam njenu kosu. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. a ja sam dr htavom rukom. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. Mo da to . sigurna u sebe i nadmocna. strepnje i patnje. neznane slasti. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. a zatim sam. koja je. igrajuci se. pa je lagano. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam.sovima moje prve mladosti. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. Toliko te volim. da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. sve je opet bilo tu. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. i poceo da ga grickam. naslutio sam enu. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. martovski vetar i miris napupelog li a. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. miri ljavogorki ukus. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. gledao sa i cekivanjem punim strepnje. lepa. vetar se poigravao mojom kosom. Stajao sam na bre ulj ku. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. lepa devojko. uprkos strahu i mori. jedno nedeljno po podne u rano prolece. otkinuo mlad. ucinio sam ovog puta. nepojmljive zaplete. Osetiv i opori. podigla o i poznala me. gledajuci ovu devojku. koja se ubrzo pri brala. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. jedne nedelje pre trideset i pet godina. uzdignute glave. tako me je.

zbog cega emo se kasnije i uzeti. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni. gde se kretala po sobama. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo. ali . a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. daleko od nje. sunce je zasjalo jo vrelije. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. jer nisam smeo da je pra tim. a kada je jorgovan poceo da cveta. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. tako da smo morali da stanemo. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. Hari. Tako sam. a ja sam le ao tamo gore. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. me u nama je lebdela jedna tajna. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. dahtali. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. ali to nisam re kao. da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. koja je tekla kao kak va reka. na stenama. svakom nezrelom ljubavnom recju. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. lica okrenuta prema do lini. neiskazano srecni. pa smo se veoma rastu ili. Stajali smo. sve je bilo drugacije i dobro. Roza je zastala. dr eci se i dalje za ruke. Roza re da mora ku. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. preko mosta. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. ali smo bili neizmerno srecni. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. seli na travu ja sam je milovao po ruci. i sa svakim boja ljivim dodirom. ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo. ali medu nama je postojala veza. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. ali duh ovde nije bio potreban. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. a zatim je rekla Zdravo. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. Znao sam kada je stigla ku svog oca. pa je i to bito sasvim dovoljno. pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. pored ba tenskih ograda.nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili. Ali sada je gre ka bila ispravljena. zvezde jo zanosnije. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena. ali sve je bilo na e. pocev od Roze i ljubicica.

Ne. mnoge culne naslade. Svaka je imala svoju tajnu. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. . mnogo naucim. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. sva ka na svoj nacin. a i mnoge patnje. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan. svi vi lepi cvetovi. tiha Kineskinja iz marseljske luke. ivi plameni cvetovi. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri . a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. da me ne potiskuje pesnik. uzbudivao pogled neke ene. elje. ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. Ido i Loro. ni hiljaditi delic. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. snovi. Ida da ljubim. kao gar crne kose i vla nih oju. sva ka je ljubila. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu. mnoge zaple te. Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. treperavim granama bresta. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. svaka je na svoj nacin bila bestidna. toplo sa njarenje. mnoge sre. da ini ne smeta mislilac. morao sam da se penjem stepenik po stepenik. dozivao glas pola. Svaka je bila moja. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje.ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. tam ni cvetovi koji brzo venu. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. Oku ao sam mnoge ljuba vi. da mnogo do i vim. fantasta i moralista. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. mamila belina devojacke puti. sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. morao sam da izgubim Irmgard. i sve to sam propustio nadoknadio sam. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. svaka je mirisala na svoj kontinent. cedni. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. ne ni cvetovi. da me ne muci stepski vuk. A glatka. staklas tog osmeha. Oh. struja ih je dovodila k meni. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci. pa i Anu. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. ustreptala slast. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. zalizane. i ona je znala necuvene stvari. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. ali me je naucila nesluce nim. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. pod. a zatim me je odnosila dalje. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram. Do lazile su i odlazile. mene bacala k njima. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna.

nem. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio. mudar. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. Figurica vi e nije bilo. Trepcuci je gledao u mene. Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka. otvarao im vrata. Reka me je izbacila na kopno. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce. Li en sopstvene volje. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo.bilo je to razigrano. ivot stepskog vuka. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. malo se nasmejao. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. pored vina i jela. prolazio pored vrata. visok kao ja. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. duboko iskLsan. opasnosti i iznenadenja. detinjasto plivanje u reci polo va. Skoro sam ih sve propustio i izbegao. natpisa i magicnih ogledala. li en ljubavi. naoru an i z asicen sazna njem. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti. moj na izgled tako bedan. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. Bio sam lud. kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. o?ajavajuci. i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega. Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. ranija. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. ali je ta namera namah izbledela. mogu is kazati. odjednom je sve stajalo pre da mnom. a i druga. u mogucnostima i zavodljivosti. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. predavao im se. pre kinuv i ljubavnu bajku. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. Smrtno upla en trcao sam hodnikom. puno cari. pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. U ogledalu je stajao. Sada sam ih video. na stotine njih. tih. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja. U og . njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre. zreo za Herminu. divan stepski vuk. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. ogroman. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. a istovremeno mi se vratila i svest. njoj je pripadao ceo ivot Oh. stajao je mirno. Neiscrpno me je okru avao svet vrata.

Iz gledao je tu an i beznade an. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. nazirale se planine i morske obale. U poslednjem inu Don uana. Tada se iza mene razle e smeh. Dolazi re onaj drugi. medutim. On stremi za oslobodenjem. smeh koji ljudi ne mogu cuti.. do li su jo ubert. odvratno bled. otvori ih i ude a ja udoh za njim. Mocart! pomislih. divnog opena. ali ipak ovek. maestro oh da. od besmrtnika. Podigao je ruke kao da diriguje. divna i stra na muzika. ma koliko lepo bilo. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji. povukao sam se u miran ivot. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. imamo i Betovena. zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. dok se pod nama. li en svih igara. Vi se mr tite. cuv i taj smeh okrenuo sam se. Dabome. to je Brams. i evo. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. lagano se pribli i jednim vratima lo e. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. pun udnje za bo gom moje mladosti. Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. pru ala ravnica slicna pustinji. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. beskrajni prostor ispunjavala je tama. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu. a i muzika nije lo a. stajao je Hari. Okujem smrt. naravno. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. beskonacno kao svemir. Odlicna scena. po kome su lebdele magle i oblaci. prode pored mene smejuci se. ipak neko s kim se moglo govoriti. ali to e jo dugo da potraje. sleden i bla en. siva lica. umoran od svih poroka. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. roden iz bo anskog humora.ledalu sam stajao ja. Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona. Leporelo je vec na kolenima. i on je cudesan. A gde je smrt? upitah ja. jasan i ledeno hladan. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. od pozori ta se nije videlo ni ta. prestao da se bavim tim za natom. Muzika je brujala i dalje. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. Mocart je stajao kraj ivice lo e. smeh. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. Ali sve to. Mocart se pojavi. a Mocart re Vidite. Gde smo mi? upitah ja.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. Mocarte? Oh. bez pletenice. zagrejan ose?anjem njegove blizine. besmrtnika. coveculjce. Oh.. kao iza debelog sloja prljav tine. koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. koliko se stra ni ovek smejao. plemenita struktura bo anske muzike. nestrpljivi covece. u ranija vremena. a potom i glasnogovornik. uzviknuh u asnut ta radite. zvezdan na je vecni smeh. kod Mocarta.. zar ne? Hajde. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. hladni prostrani dah i zasiceni. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. bo e moj. hladan. bolje reci. odista se mogla nazreti dragocena slika. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove. ve? moder no odevenog. kraljevsko delo. ta to zavrce i petlja. mo ete pritom ne to da naucite. otrovanu muziku. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. koji je namestio i ukljucio. njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude. a pomalo i zapla en. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. Posmatrao sam ga zami lje no. Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. Seo je tik uz mene. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom.cuo ovu muziku? Jesam. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na . bez patosa. gospodine susede! Uos talom. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite. iroki zvuk gu dala. Nepomican na je ivot vecni. bez patosa i podsmeha. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi. hladno i ave tinjski. ne znamo za sate niti dane. necujno.. Odista. trijumf va eg vremena. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te. pametnih ruku. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. za razlike oveka i ene.. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no.. hitre prste. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. bezdu nu. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume. i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. Bio je to radioaparat.

nije! uzviknuo sam sav o?ajan. izmeHu orkestr a i uva. takav je ceo i vot. zla stoka. a uz to jo i jadno izobliceno. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli. u gradanske salone i po tkrovnice. i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. bez ikakvog izbora. Bo e moj. sasvim prirodno. sve je to tako pogre no. svoju u ur banu radinost. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. Kada slu ate radio. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. coveculjce. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. deru. Ali to se ove devojke tice. i kako negde odsviranu mu ziku. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. plemenitije. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu. uva eni. mesje Hari. kao to radio otima culnu lepotu muzike. smejemo tome. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. kao to vidim. kao to svuda gura svoju tehniku. po hiljadu puta ste u pravu. glupa. niste. grebe i balavi. odjednom izgledala veoma btdalasta. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. otvorite u i! Tako. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u. zevaju i spavaju. izmedu vecnosti i vremena. razbacuje se svojom divnom igrom slika. Mocarte. bo lesna i pokvarena. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi . kvari je. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. mali moj. glupo i grubo. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. razboritije i ukusni je? O ne. A ovde. izmedu bo anskog i ljudskog.izgled cini ne to najgluplje. Mocart se necujno smejao. t Moja odbrana je i meni samom. davolski glupo i opako! Ja sam stoka. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. ona je to sama elela. to vam je potrebno! Dakle. ako nismo ba magarci. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. Dragi moj. medu pretplatnike koji brbljaju. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. od svoje darovitosti nesrecu. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti.

od nosno humor ispod ve ala. u dvori tu za tvora. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. Hari. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. ispa tam. Pristupio sam po naredenju. pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. Hari. onda idite dr avnom tu iocu. smeh u horu. Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. re on vi ste aljivcina. Humor je uvek Galgenhumor. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom. pred vama stoji Hari Haler. a u sredini ja. u rani jutarnji as. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. Gospodo. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. a i sva ostala gospoda su se naka ljala. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. ispa tam. bar ste je valjano udarili. Ogolelo dvori te. stegnuta srca punog kukavnog straha. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju. ali spreman i saglasan.sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. po naredenju sam kleknuo. mali prozori sa re etkama. sve dok vam. izmedu cetiri zida. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru. kojima nedostaje svaki hu mor. a po potrebi naucicete ga na ve alima. uredno pripremljena giljotina. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. da se na . Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. Jeste li. u asan. Moracete. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. dakle. dakle. dese tak gospode u ode dama i redengotima. jadno dette je mrtvo. Kada sam opet do ao k sebi. hladnokrvno ne odrube glavu. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu. naka ljao se.

razume se. spremni ste da budete svecano pogubljeni. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. Iz toga bi se izrodila nesreca. da si me pomalo razocarao. I rekav i ovo. spreman sam. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. vi irokogrudi gospodine. na primer. To je sve. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. na . Ne. O vom figurom. dra gi. Treba da prihvatite humor i vota. treba da cenite duh koji njome provejava. Ali moram da ti ka em. Hari. kukavico. vi e se od vas i ne tra i. Oh. Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. kroz stisnute zube. Pablo! uzviknuh trgnuv i se. glupi momce. Vi imate neobicno malo dara. bi to dobro za vas. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. Tiho. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. gospodine Mocarte. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. hocete da vam se odrubi glava. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota.Kada si zatekao Herminu i mene. Zar nije tako? Oh da. Zaboravio si se. a ne da ivite! Do davola. Pablo. Hocete da budete pogubljeni. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. Urazumite se najzad! Treba da ivite. Ali. ili da postane general. i ako eli da nauci da igra tango. vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju. na sve to je pateticno i bez ale! E. oceo si da bode no evima. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. Hocete da umrete. na to nisam spreman. treba da naucite da se smejete. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava. Galgenhumor ovog ivota. sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. odjednom to vi e nije bio Mocart. a kad mi je ponudi. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. ali ja nisam za to.

Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela. za mladog Hesea. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. a. kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. jihov smisao.alost. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. odlazi u Indiju. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. Sit evropske civilizacije. potresen. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. je postao vajcarski dr avljanin. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. ekao me je Pablo. Slatki. nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. a u isti mah je i utopisticki roman. Hese. . Jednom u nauciti da bolje igram figuricama. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. U drugom. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. naslucivao sam. shvatio Mo arta. Strogo vaspit nje. godine. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik. shvatio Pabla. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata. Pacifista. Oh. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. ekao me je Mocart. neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu. autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. zatim kruta stega.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. sve sam shvatio. Produbljena. te ki dim mirisao je prijatno. Tragom tog putovanja. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. mucne godine lutanja i traganja. To vreme. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. opisuje u svom tragicnom.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. to se mo e ispraviti. osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. da jo jednom iskusim sve njene patnje. Uostalom. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. Uzeo je Herminu. U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. jednom u ipak nauciti da se smejem. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru. Stepskom vuku. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika.

. u Montanjoli.Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode. godine sedam tomova. Umro je. Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost. godine. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful