Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. sva stremljenja ka uzvi e osti. u smislu mnogih Nicijih izreka. koje se u njemu nisu uskladivale. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti. jer bih eleo da.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. te izvanredne i u asne usamljenosti. citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. sva mudrost. i moje prvo. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. koje je donekle ve? postalo navika i forma. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. itavo ustumarano poslovanje. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. sva postignuca duha. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode. u neku ruku. taj pogled je prodirao jo dublje. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. u stvari protiv svoga plana i volje. pao mi je u o neobican izgled tog oveka. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. Prodro je do u srce itavog covecanstva. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. na eg duhovnog ivota i na e kulture. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. ustaljeno o?ajanje. ili da pricam novele. za razliku od mene. bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho. na neki nacin. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. ve? samo da. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. Bolje je iko. ve? na prvi pogled. dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. akta tvo. ocekivanju i raspolo enju publike. uop te nije intelek tualne prirode. naivno reagovanje bila je odvratnost. ili da s e bavim psihologijom. bolesnog duha. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. izrekav i u trenutku. Osetio sam da moja tetka koja. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. sujetu. iz . onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. kao ocevidac. recito. vec. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. ta patnja. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. nezaboravan i stra an pogled. na alost. hvaleci prijatan miris kuce. U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. da je. svu sumnju jednog mislioca. naprotiv. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage.

Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. Ha lerovog zavicaja. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. i svu o trinu. ve? samoprezir. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima. da mr nja prema samom sebi.gradio u sebi genijalnu. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru. Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. esto je ustajao tek pred podne.. Ova soba. zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih.. opu ci i pepeljare. odnosilo se na nacin njegovog ivota. medu njima areni. raz . mlade ene ili devojke. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom. blistavi akvareli. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. svu kritiku. ogledno. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana. Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje.sve obavijao. to se ticalo ostalih. okolnog sveta. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. Zatim fo tografija neke lepe. ni kada nije iskljucivao sebe. Po zidovima je ve ao slike. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. u krajnjoj liniji. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. odvi e ponosan i bo gat duhom. Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica. na divanu. svu pakost. da im udovolji. Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. koje su se stalnno menjale. katkad i slike iz asopisa. sva snaga njego ve mislilacke moci. u asnu sposobnost da pati. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. na lepom starin skom pisacem stolu. koje je ces to menjao. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. neogranicenu. da im ne nanosi bol. za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. crte e. uporno je. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. Jer u tome je. uprkos svemu. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. Tu su visili jedan ju njacki pejza . sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. bio ube eni hri canin i mucenik. za to je bio isuvi e j ak i vrst. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja.

Pozna vali smo se samo toliko koliko se. as dobrim i elegantnim. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. isto tako i Novalis. vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. Sedeo je na najvi em stepeniku. hocu da vam poka em za . svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. znaju stanari u jed noj velikoj ku. kao da su ga mucile i druge smetnje. na kome bi esto prele ao po citave dane. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. Jakobi i. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. U spavanju i radu. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. ali i Lesing. as u malim krcmama predgrada. razne boce sa picima. Medutim. do du e. Lihtenberg. izgleda. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. duhovnim interesovanjima ispunjenog. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. kao i malage. onim svojim lepim. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. Ali pricekajte jo jedan trenutak. kao jedini ostatak nekog obroka. medu knjigama i spisima. Ah da. esto je stajala kita cveca. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. re on i osmehnu se jace u pravu ste.bacane svuda. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. Neko vreme stajalo je na divanu. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. Tada sam jedno vece. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela. Na jednom od vecih stolova. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota. ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Kasnije. Medutim. koja je. eto. nalazila koru od banane. Lagano se nasme io. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani. pored nje pepeljare i. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. uvek bila sva pra njava. ali se drugih dana hranio u restoranima. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. da spomenem i to. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. ve? sam bio opci njeni nepu ac. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. Njegovo zdravlje. na svoje najvece iznenadenje. Pripisivao sam to u prvom redu picu. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. kao i u jelu i picu. i pomerio se u stranu da me propusti. vracajuci se s po sla. a zatim me pozva da stanem pored njega.

a na podu. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da. Poveo me je u svoju sobu. da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. veoma dobro. Hteo je da se pridigne. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. ali kako mu je to bilo te ko. molim vas. na to araukarija. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. negovane su uvek vrlo bri ljivo. o name taju i zavesama. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. Biljke su delovale veoma ugodno. Dodu e. ivim nekako po strani. ispred ormara. na ivici. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. oniska stalka. a pred njegovim vrati ma. E pa. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. raduju se to toga jo ima. opranim li cem biljki i svim ovim. raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. ipak sam i ja sin jedne majke. Vidite. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte. da upr avo zraci. kao moja tet ka ranije. azalea i araukarija. i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. tako besprekorno ljupko. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. na njemu starinsko kalajno posude.to sam morao da ostanem ovde sedeci. u to se uop te ne razumem. stajale su u velikim saksijama dve biljke. ma i jedan dan. u kojoj se irio jak miris du vana. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. ne u ovom. dragi gospodine. mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. i moja je mati bila iz gra anskog stale a. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. na dva mala. trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. on mi jo jednom. Ne znam ko ovde stanuje. utao sam i dalje. onaj koji misli podseca nas da mislimot . va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. evo je. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. ali sam. cis toce i reda. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. u kome je stanovala neka udovica. Ali. veoma i ljubazno. a ne za vodu. on produ i Nemojte. Po to sam utao. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. urednosti i ta?nosti. dr eci ve? kljuceve u ruci.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. Lagano se popesmo uz stepenice. ja sam ivim u jednom drugom svetu. zajedno s mirisom mahagonija. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. Zar to nije ala. u stanu sa ovakvim arauka rijama. sve je tako izglacano i oprano. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. znate. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine.

gradanske delatnosti. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me. u cinjenicu da je i cupan iz korena. svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. na primer. Ali nije bilo tako. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. tihi svet i da se tu odomaci. tako neka detinjasta sentimentalnost. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. porazgova rala s njim. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. sivo i uga eno. kao dom i spokojstvo. Sav je utonuo u sebe i. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. na svoje iznenadenje. Pri tom sam. izgledao je star. pa sam ostao malo kod njega. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. Pred na om cistacicom. kod araukacije. duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost. kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali. valjda deset minuta. bolestan i nezadovoljan. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. ve? pri prvom razgovoru. oborena pogleda. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. opet se izgubio. ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. hladnog. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. svoje plivanje po vodi. u potu. On me je. nasme io i predao muzici. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode. posle nekoliko taktova. ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . on se prenuo. A Stepski Vuk. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. u svojim mislima. a kada bi moja tetka kadkad. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. Mada me je osvojio i zainteresovao. kao i pred araukarijom. do kojih za njega nije bilo puta. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. nazvao je sebe stepskim vukom. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. ali zabrinutog lica. makar samo za jedan as. da je odista. Kada je simfonija bila zavr ena. gde sam ga. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. kao i araukariju. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. i bez ikakvog podsmeha. Tada dode drugo delo.a ipak je zamenio tle vodom t. varijacij e Regera. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. nazivao uvek samo st epskim vukom. nemir. ve? tu no. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. kao ne to vrsto i sigurno. ne kom estitom enom. tud. njegovu divljinu. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost.

gorela je svetlost u njegovoj sobi. a ona je neko vreme ostala gore. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. skoro do zore. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. usamljenickom licu. I li su podruku i on je izgle dao srecan. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi. mucno se penjuci uz stepenice. tetka je bila oti la nekuda. jednoga dana napustio na grad i nestao. kao to se vrlo esto dogadalo. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. a zatim ipak u ao. Oprostih se i podoh. Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. i opet sam se cudio koliko je ljupkosti. otprilike. po ao sam za nj im. neodlucno pogledao na sat. i to tako lepu i elegantnu. Rekoh mu da sam bio na koncertu. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. ali je koracao kao uvek i. po svom obicaju. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu. Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. I ja sam godinama iveo trezveno. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. veoma lijepa dama. Bilo mi ga je ao. Sedeli smo tu itavcas. Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. i shvatih tu enu. pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. ne mogu da verujem ni u tu nauku. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku. napravio je bespomocno lice i rekao Da. ali po to je platio sva zaostala dugovanja. a j a mu se javih i sedoh pored njega. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. stajala je tamo mlada. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. a to je taman i vla an znak. on je porucio prvo pola. Kada sam ih otvorio. jedan as u svojoj dnevnoj sobi. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. s te kim i tu nim koracima. Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. koja me upita za gospodina Halera. na alost. tu ste u pravu. a zatim jo cetvrt litra crnog vina. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. Bio sam sam kod kuce . a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. I porgd toga. u nekom aljivom razgovoru. nosio bocu italijanskog vina. ali on ne prihvati r azgovor o tome.

On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. najumnije i najdarovi tije. ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. te ke depresije. delimicno bolesnih.redova. ali se ne ubija. delimicno lepih i misaonih fantazija. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. katkad i po citave noci. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. katkada upravo postao zadovoljan. vidim jedan dokument dana njeg doba. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. to se tice zabele aka Halerovih. posle razgovora . U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. odmah posle toga do lo bi do nove. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. moram da ka em da bih te listove. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. svestan da je iz njega iskljucen. ne ivim njegovim nacinom ivota. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. danju sedi po bibliotekama. Ne. tih cudnih. a njegove knjige su stajale nedirnute. oh. as smeo. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. ali to nije namerno izmi ljanje. ve? bolest samog vremena. a nocu po krcmama. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. Jednom mi rekao. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke. One doslovce znace put kroz pakao. put as pun strepnje. Medutim. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. vec prikazivanjem same bolesti. verovatno. malovredne in dividue. ve? svojim. pa cak i odobrim. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. Taj ovek mi nije olak ao i vot. punom dobrote. Dodu e. esto mislim na njega. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. ve? ba one najsna nije. naprotiv! Ali ja nisam kto on. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca. sitnim i malogradanskim. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. put kroz haos po mracenog du evnog sveta.

izmedu dva nacina ivota. nezadovoljnog gospodina. eto. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. ne oseca to svako podjednako sna no. svaku sigurnost i cednost. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. jedan od onih dana kakvi bi za mene. trebalo da budu normalni i uobica jeni. mlaki dani jednog starijeg. svoje prefinjenosti i grubosti. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. u koje nam se. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. usred razorene zemlje. isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. vec du e vremena. one rdave. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. isce . preturao po starim knjigama. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. tako da gubi svaku prirodnost. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. nego eto. blistav dan sre i radosti. bez stvarne tuge. uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. nekako podno ljivi. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe. svoje lepote i svireposti. u tri maha sam primio po tu. ili one dane duhovnog umiranja. Ko je do iveo drukcije dane. to i. Bilo je to veoma prijatno. i zato sam odlucio da ih objavim. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. kao to ih imaju stariji ljudi. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. i kao licnu pat nju i pakao. sada moraju da pretrpe hiljade. ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. svaka kultura. Radio sam nekoliko asova.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. Umereno prijatni. osred nji. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. satanski preobratile iz radosti u mucenje. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. u asnog i varvarskog! Svako doba. kako mi se cini. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe. pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. kao svirepog. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta. Razume se. kao nekom madijom. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. izvodio svoje ve be disa nja. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. isto kao i citanje starih knjiga. Uostalom. kao i le anje u toploj vodi. dani prolaz nekako sam ga proveo. nije svirepost. bez narotih briga. U tome se sastoji. svaki moral. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. dva asa sam imao bolove. dani bez narotih bolov a. dragocenih cirusa. u samoci i bez razumevanja ostalih. ve? realno i spokojno.

bljutavu sme u takozvanih do brih dana. gori srd ba prema ovom uftiljenom. ne osecati bol. zavrnem iju. normalan i povoljan. zdravlje. moram da be im u druge temperature. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. a po potrebi i pomocu bola. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. do iveo takve paklene dane. da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. svakodnevni dan. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. taj je zadovoljan ovim normalnim. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka.dene od akcionarskih dru tava. Ovako raspolo en zavr io sam. sav o?ajan. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. plitkom. za do ivljaji ma. tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. za bole ljivog cove ka. nesavr enom polubogu zadovoljstva. prosecnog. va arskom sjaju. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. oboje. u svetu. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. kao na primer neku veliku trgovacku kucu. lepi su ovi sno ljivi. dakle. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. udi uci mlaku. nije tako. ko jim dosaduje svom tihom. u prvi sumrak. Ali sa mnom. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. dakle. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. . skoro zadovoljan san zahvalnosti. na alost. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. sa malo broma o amucenom. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. ovaj sno ljivi. ili katedralu. blagom. po mogucstvu pomocu naslade. covecanstvo i takozvana kultura. tako da. normalnog. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. taj negova ni optimizam gradanina. bolesnom Ja ko je. Lepo je to biti zadovoljan. udobnost. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. u svom la nom i prostacki upljem.

izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. tegobne stepenice tudine. Iza ovog trema. minijaturno drvo. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. u kome. kada znam da me niko ne posmatra. sa ranim ustajanjem. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. glu pim putevima. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag. nazivaju ca icom vina. ume reno veselim porodicnim praznicima. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. Katkada. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. gde sve to prestaje. za mene ima neg dirljivog. isto. zdravo i pravo. ispunjavanjem du nosti.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. Silazio sam. dakle. n iz te skroz gradan ske. Na parketu. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. veoma esti tim. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. u drugoj prili?no stasita araukarija. beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. gde su i knjige. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. I tada sam pro ao pored araukarije. ve? upravo u ovakvim. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . to je neka stara sentimentalnost kod mene. malo se odmorim. stoje dve ltitnjaste klupice. problematikom ljudskog bitisanja. najsavr enije. koji je postao besmislen. Naime. nemilostivog i gonjenog. i pored moje mr nje pre ma gradan tini. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. pravi je mali hram reda. Ne znam kako je to mogucno. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. Praveci se ivahan. niz stepenice sa svoje mansarde. sed nem na stepenik iznad araukarije. i rukopisi. na koji se ovek pla i da sta ne. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. po nekoj staroj konvenciji. gde je sve neuredno tu insko i zapu teno. ali ja. upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. tako reci u sve toj senci araukarije. reda. pristoj nosti i pitomosti. mog usamljenog. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica.

na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. jedva sam u stanju da protam novine. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. iznenada otvorila vrata u o naj svet. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. . isuvi e ne obicne. pre leteo sam nebom i video boga na delu. nicega se na svetu nisam pla io. po korzoima. uvijen u svoj kaput. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. po barovima i varijeteima elegantnih. Ali. opijen. usred ovog tako zadovoljnog. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. Sve ovo trajalo je kratko vreme. zaluta log. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. koje bi mi. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. bilo je izuzetaka. ve? i tada usamljen. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. svirala se prekrasna stara mu zika. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. bez ikakvog duha. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. Kako da ne budem stepski vuk. retko. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. i tada su mi se opet. tako izrazito gradanskog vreme na. le eci budan. tokom svih onih praznih dana. opet natrag u ivo srce sveta. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. Ne treba aliti ni za im to je pro lo. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste. retko kad modernu knjigu. ovakve poslove i ovakve ljude. sve sam primao sa odobravanjem. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. katkada. do nosili darove. Dogodilo se jednom nocu da sam. katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video.ovakve mracne. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. bogu hvala. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. stihove isuvi e lepe. Oh. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. rasko nih gradova. ta tra e po svetskim izlo bama. Tu an. ali koji su se ipak krili u meni. s pogledom na ovakvu arhitekturu. mo da cetvrt asa. izmedu dva takta jednog piana. aliti treba za Sada i Danas. kako sam. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. ni uz budenja. svemu sam poklanjao svoje srce. Bilo je to na jednom koncertu. ru ili zidove i vracali mene. odjednom poceo da govorim stihove.

kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. nekakav ubogi gre nik. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. sa svojim tamnim krilima. Napregnuo sam vid i najzad sam. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. koji sam uvek rado gledao. morao sam ih odgonetati. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. I odista. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . kako mi se unilo. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. i pored blata i bara. pomislih. ako je svet u pravu. video sam mali. a cinila su to i danas. ako su ta muzika po kafanama. i to veoma bleda i iskrzana. a u ivotu smatra ludo cu. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. to je za mene slast. u pravu onda sam ja kriv. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. onda sam odista. sa druge strane ulice. Eto. te masovne zabave. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. stajao neki natpis. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti. ve? je svakako bio neki stepski vuk. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. sada su i ovaj stari. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. pa odletala. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. kako sam sebe esto nazivao.najzad. ili ne to drugo to se arenelo. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. pa mi je zato pala u o. nemih povr ina u centru grada. prastar verovatno su ova mala. a brzo su se i gasila. lekara. Bez sumnje je izgledao star. blagih. stepski vuk. Tu se preko puta. ti amerikanizovani ljudi. pa ipak je bilo neke promene na njemu. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je. Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. ponovo se pojavljivala. onda sam lud. zatvorena vrata. vazduh i hranu. I sada. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. iako manastir nije postojao. berbera. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. kako mi se inilo. kada sam bolje zagledao. jer je bilo malo tako tihih. do ivljaj. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. sivozelenom zidu. pre ao ulicu. ekstaza i uzvi enost. oko vrata bio opleten ve nac. Stajao je tu tako star i bezbri an. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. zado voljni tako sitnim stvarima. ne pre lazeci ulicu.

Dodu e. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. neko dobro. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. ni dreke. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. bilo mi je hladno. u ovo doba dana. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. po ovako ki ovitom vremenu.zidu. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. ali je i t. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. u svojim ciftinskim sta novima. bilo je to za svakoga. bili prave ifte i mo da su kod kuce. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . Pa ipak sam se malo razvedrio. ni emajliranog lima. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. pa sam po ao dalje. igra se ugasila. pr e dvadeset i pet godina. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. lelujava. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. Bilo mi je hladno. kada ni koga nije bilo na ulici. lako vino. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. koje sam sve poznavao iz videnja. kao kapljice. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne. prekinula se odjednom. tu na i svesna svoje uzaludnosti. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu. ali slova vi e nisu nailazila. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. Za vr ila se igra slova. zaigralo je nekoliko slova. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. preko asfalta koji se presijavao. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. sanjareci o tom tragu. i za to su ona bila tako titrava. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. doticuci skrivene ice. za normalne ljude. Onda. ne na i varljiva kao utvare. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. Mo da su ovi stalni gosti. na istom mestu. ni muzike. Ni ta vi e. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. U ao sam u skromnu gostionicu. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. zagaziv i duboko u blato. preletela su svetlosna slova. zaigrala su i u mojoj du i. sa istim ca ama pred so bom. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu. bild mi je utoi te.

zami ljeni nad propalim idealima. bez narotog ime na. a svi su bili prili?no cutljivi. stari cinovnik odjek svojih student skih godina. da bi ih zatim. na zemlju. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. na nebo i lugove. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. Ne volim opora. stepski vuci. nesvarene. bar ne za svaki dan. da bi se za tim blago rasprsnula. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. s vencem na desetak minuta. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. Pa neka je i tako. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. laka. svi su bili pijanci i svi su. tu se moglo izdr ati satdva. daleko od njih. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. zablistala areni lom. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. glavno da je vino bilo dobro. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. izuzev doru?ka. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. kao le . poput sa punskog mehurica koji se preliva. kao i ja. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi. sa svim svojim dragim bojama. Ako je bilo mogucno da ta mala. a mo da su bili usamljeni momci. primalo pozive iz dalekih. vina koja se razmecu jakim dejstvom. odra avajuci u minijaturi ceo svet. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. setio sam se da danas. jaka vina. A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. opet povratio. jo ni ta nisam okusio. skromna seljacka vina. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. Tu sam bacio lenger. tihi pijanci.glupavim idolima zadovoljstva. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. Ona se pela u meni. velicanstvenih svetova. Najvi e volim sasvim cis ta.

u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. prelomila i rascepila. zaboravljene od svog naroda. Mogao sam opet jedan as da di em. po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. tvrdi.pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. Zasijao je zlatni trag. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja. u poslednjem sumanu tom haosu. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. sitna ki a. otvorila bi se preda mnom mala. a tajno se. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. presijavajuci se u staklastim preli vima. Mocarta i zvezda. da strahujem i da se stidim. ko ga je voleo. patio zbog neg na izgled besmislenog. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. umela je oko ulicnih svetiljki. da ivim. opet sam se secao vecnosti. . njima tude doba? Ko se jo secao malog. prljave sivozelene boje. u minulim godinama. pre ivljavao na izgled lude stvari. ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. pa bih tu sve u. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. Nije mi vi e tre balo vina. koju je cerupao hladan vetar. otrte. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. da sam u tom asu imao prijatelja. retka. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. esto sam oku ao tu srecu. krcmarica je htela da mi ga napuni. A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. O. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. survav i se. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada. vragolaste i ce njive glasove. u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. pa se digoh. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. postoje jo desetine hiljada drugih. lepa dvorana u stilu Luja XVI. prijatelja u nekoj po tkrovnici. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske.

kao isparenje ivog mesa. sirovim divlja tvom. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. Bila je to muzika iz doba propadanja. bila je tu na. sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. ona lirska. nazovi. ve? oda vno mrtva. itavna mentalitet. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. Nezavisnost je hladna. Usamljenost je nezavisnost. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. slivajuci se u celi nu. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. glupa manjina. estoka d ezmuzika. ljubavi dostojnog. Stajao sam jedan trenutak nju eci. a bez koga ipak nisam mogao.Preko volje sam krenuo ku. D ez mi je bio odvratan. a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. za mene imala tajnu dra . Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. nekada njeg pravog pesni tva. imala je neg. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. koji nama Evropljanima. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. Jedna polovina te muzike. cudesno spokojna i prostrana. koji nisam voleo. Ma koliko sporo i ao. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez. crnackog u sebi. koju sam mogao. ni zbog kostobolje. samo sitna. detinjastim raspolo enjem. udisao sam krvavu i drecu muziku. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde. ni zbog araukarije. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. razume se. i pored svoje snage. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. domu. u svom malom. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. Ba hom i Mocartom. du om. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. iako sam je se gnu ao. nekada nje prave muzike. sa svojim radosnim. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. odi uci naivnom. estitom ulno cu. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. a ona druga bila je divlja. da odsviram samom sebi. to su. cudljiva i sna na. Ne. OH DA ali je i spokojna. U poredenju sa pravom muzikom. Koracao sam dalje zanet mislima. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona. izgleda tako decacki sve i detinjast. duhom. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. No bilo kako mi drago. koju samo jo nekolicina nas budala .

Nigde vrata. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. ja te necu probuditi. Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. Bilo mu je svega dosta. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. tihi zid bez otvora. sanjivim glasom i otrca. Krenuh br e i us koro stigoh. nepos redno preda mnom. Stanite. a na trbuhu. re ravnodu no. po zni povratnik umorna koraka. ot voreno sanduce. ve? samo tamni. sa kapom na glavi. odeven u plavu bluzu. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. lu daka. ude na neku kapiju. mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. On je zastao. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. utonuo u dubok san. ovek skrenu. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. budale. uspavanom ulicom predgrada. Vas sam tra io. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. nigde iljatog luka. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. viknuh i potrcah za njim. borili. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. ali sad si jo tu. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. u svoj . ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. jo si lep. i meni drag. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. hteo je da ide ku. i tih. zide. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. da mene. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. Odjednom i mene savlada umor. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. Ne zastajuci. zatvori je za sobom i nestade. Sme eci se po ao sam dalje. usamljen. kakvo torbari nose po va arima. za tvoren u dubokom mraku. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. Nije za svakoga. kameni zid gledao me je ravnodu no. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. preko kamenih ploca. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. crveni plakat na motki.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom. I Samo za ludake. i tada sam uspeo da protam titrava. dr eci motku pravo. uzviknuh radosno. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo. trgnu me ovek. Spavaj spokojno. kai em privezano.

stepskom vuku. gde u malim. to se odjednom javilo u meni. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. svog nazovi doma. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. deca. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji. Pro av i pored br ljana. covecju i vucju. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. Stepski Vuk je. samo uobra enje njegove du e. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog.sveske Rasprava o. ali je u stvari ipak. To nije bio u stanju da nauci. normalne ljude ocekuje mati ili ena. bio stepski vuk. bilo bi. tta su drugi o tome mislili. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. kojom je opsednut. ili batinama ili je to. najzad. cis tim najamnim ku?ama. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe. a i ta je on sam o tome mislio. pro unjah se pored staklenih vrata. sa najvecom pa njom. imao dve prirode. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. nosio odelo i bio ovek. nazvan Stepski Vuk. Nite za svakoga. dakle. Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. Novalis i Dostojevski. I ao je na dve noge. ali sa du om stepskog vuka. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. takva mu je bila sudbina. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek.kraj izmedu etali ta na bedemu. a i zanimljivo. Na primer. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. koji sam protao bez predaha. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . Sadr ina spisa. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. ili je roden kao ovek. ve? vuk iz stepe. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom. psi i macke. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. neukrotiv i neuredan. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. na slov ove va arske. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. jer od toga vuk nije izi ao iz njega. naprosto. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. travnjaka i mlade jele. Kada sam svukao mokar kaput. mastio nica i kutija sa bojama. bila je to tan ka. Izvukoh je. stigoh do kapije. eto. slu avka. na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. kao to druge.

naime. takozvano. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. matrao vuka. plemenito ose?anje. glupa i sujetna. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. a mogao je da unesreci i druge. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. kako je to slu?aj kod svih po lutana. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu. opasno i snatno. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. kao svako bi. a i oni njega. Kod tih ljudi. jo manje su pomagali jedan dru gom. tada bi vuk u njemu iskezio zube. to se ne mo e poreci. sudeci po njima. A do toga je moralo doci. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. posmatrajuci. i. na ime. onda je to opak ivot. neukrotivo. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. Na Stepski Vuk je. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk.psece. divlje. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. neko prefinjeno. lisicje. Neki su ga voleli kao prefinjenog. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. Eto. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. ako ih je voleo. eto. Tada bi. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. svako ima svoj udes. mudrog i neobic nog oveka. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. Ali kod Harija je bilo drukcije. cak i poma uci jed no drugom. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. ba ono slobodno. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. svoje sitne cvetice sre. Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo. pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. i ovi . Obicno je bio veoma nesrecan. rtravog i divljeg vucjeg stvora. riblje ili zmijsko. kada bi iskezio zube na druge. ili ako bi izvr io kakvo. Na primer. i niciji nije lak. plemenito delo. to isto je cinio vuk. pod peskom i kame njem. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. jer je Hari. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. naim da usamljen kaska stepama. i tako kvario svaku radost jednostavnog. To te svima poznato. uvek bi ga vrebao ovek. ali kada je bio vuk. vuku. nazivao ga stokom i zveri.

esto je i Vuk mozgao o tome. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. ako co . opet. jezivo i besmisleno. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. ras trzani ivot. u veoma retkim asovima. cudom. nes recno i bolno istrzano. Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka. odnosno. za jedan jedini as. ili umetnici. Svi ovi ljudi. da cita pesme i da ima ljud ske ideale. kako di u. do ivljuju povremeno. ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. I ti ljudi. u stvari uop te nemaju ivota. kao i svuda u svetu. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. ne to tako sna no i neis kazano lpo. taj je ipak u zabludi. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. u njima ima bo anskog i sa tanskog. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka. zli vuk ipak postao ovek. sve uobicajeno. obucari ili uci telji. da bude probijeno vanrednim. a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. u svojim retkim srecnim asovima. da astupi mesto blagosti. kao dragocena pena sre nad morem patnji. oni nisu heroji. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. lekari. Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. jer jo ni izdaleka ne zna sve. koji hoce da slu a Mocarta. do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji. svakodnevno. sposobnosti da budu srecni i da pate. da su katkada. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. Da li su kratki. ima majcin i oceve krvi.su. ciji je ivot veoma nespokojan. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. Tako nastaju. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid. Uz to treba reci jo ne to. dva bica. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. misle i osecaju i njemu. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. zbog ega je dobila vecu vrednost.

da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. U mladosti. es toki neuspeo izrod pramajke. koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. niko nije mogao da mu nareduje. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. svaka svoj smrtni greh. cio. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. U potu mu je to bio san i sreca. gramzivac zbog novca. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. On je postigao svoj cilj. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. zatim gorki udes. mislima i tvorevinama. U tome je le ala nje gova snaga i vrlina. svoja obele ja. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. delima. samo da bi sacuvao svoju slobodu. divlji i jeziv proma en poku aj prirode. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. ve? i dete bogova. tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. kancelariju ili ured. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. postao je potpuno neza visan. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. pokorni propada slu eci. a tek predvece bi. postajao plodan. nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. kome je odre e no da bude besmrtno. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna .vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. katkada iv i radostan. nije morao da se upravlja ni prema kome. esto po cenu velikih rtava. za vreme svojih svetlih dana. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. opet. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim. Silnik propada zbog sile.

okolni svet je proticao pored njega. Druga je bila pripadao je samoubicama. bez sna ne konstAtuci je. tako ove rirode. bez ikakvih odnosa i usamljen. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava. koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. . Naprotiv. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica. mo da veci deo njih. tako re. ve? udes. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. mnogi koji su po svom bicu sa moubi. pozivali su ga. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. bez obzira da li s pravom ili ne. ali mu se niko nije pribli io. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je.smrti. Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. pisali mu prijatna pisma. naprotiv. neka mukla atmosfera. nikada stvarno ne di u ruku na sebe. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. da je ostao sam. nije bio omrznut i ljudima odvratan. medutim. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. darivali ga. presuda koja mu je izrena. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. da se u sve re em i re em vazduhu. naprotiv. medu obicnim Ijudima iz co pora. pun ce nje i dobre volje. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. bez velikog udesa. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. pukim slu?ajem postali samoubi. Preduslov za ovakav stav. Pri tome. me u samoubi cele prirode. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor. nigde nije do lo do neke veze. Medu Ijudima bez individualnosti. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. lagano gu i. Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. dok. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog.

da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. pa prema tome deo fizike. da se vrate u svemir. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. koja ima isti iz vor kao. mogao je katkada sa rado cu. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu. Posmatrajuci je me afzicki. svaki po tres. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. S druge strane. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. za slu?aj nu de. uvek drukcijim oru jem. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. jer su spremne da se odreknu sebe. Stepskog Vuka. ve? da se Raspadnu i vrate majci. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. a ne u spasonos nom ivotu. na primer. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. kao kod svih ljudi njegovog soja. pa cak i sa zlurado cu. Svaki od njih. oko cetrdeset i sedme svoje godine. izlaz. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao.e to kao psihologiju. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. Kao i hiljade njemu slicnih. prema . necista savest kod takozvanih samobludnika. dobro zna da je samoubistvo. ugase i vrate potu. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. bogu. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. da Se predaju. samo na povr inu stvari. Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. Dodu e. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. vodio ju je mnogobrojnim. necista savest. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. Svest o tome. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. Najzad je. to je psiholo GIJa. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. pa to obicno i cini. i kada mu je bilo naro ito rciavo. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. dodu e. u nekom skrivenom kutu svoje du e. svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo. cako i obratno. do ao na srecnu ideju. ove cinjenice bile bi svakome Poznate.

ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. revolucionara ili duhovnog zavodnika. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini. neka se razboli. upotrebiti ovaj iz laz. a as natprosec nom. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. ni kod zlocina ca i obespravljenih. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. matrao je sebe iskljucivom jedinkom. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. zatvarajuci rata za sobom. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. siguran u svoj o za brijanje. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. ako bi pored pusto i. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski.svom trenutnom raspolo enju. jo samo dve godine. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. te io je da sa policijom. pa cak i do dna du e potresale. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. u neku ruku. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. ali pristojno i. dodu e. propisima i atmosferi. mogao je tim patnjama da a e cekajte. oso benjak ili genije. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. gde gra dan tina vi e ne postoji. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. oprostiti svih patnji. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. Tada bi kostobolja. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. tihim. ali. meseci i dana. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. da se tako izrazimo. koje su dr . neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. seta. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta. osiroma i. neupadljivo. dok e se on. uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta. Kako se to amo po sebi namece. odevao se. po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. Politickog zlocinca. pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. izvanredno obdarenom indivi UOM. SEm toga neka sna na. nemarno. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom.

Ukratko. te je lako upravljati njime. sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. Zbog toga je gra anin. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. ali i zanosu. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji.ave i dru tvo proganjali. po ustaljenim pravilima i obicajima. umesto naslade prijatnost. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. Prvi od ovih puteva vodi do sveca. namesto sile zakon. njegov ideal nije da se preda. do mu enika du e. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. obijacu ili ubici iz pohote. pla ljivo. recimo. dodu e. I ob rnuto. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. d. da poku a da se pribli i idealu sveca. po svom bicu. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. do samopredaje bogu. te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima. razvijeno samo rudimentarno. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. mogao je da voli kao svo ga brata. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. on hoce da slu i bogu. sveca i razvratnika. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. u cemu i uspeva. namesto odgo vornosti postupak glasanja. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu. umesto slobode udobnost. Ovo gradansko. do mucenika nagona. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. vec da odr ava sopstveno Ja. hoce da ima vrline. do samopredaje trule i. Drugi vodi do razvratnika. jer se boji svakog davanja samog sebe. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao.

ma sna nih priroda gradanin. dodu e. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet. a ipak joj pripadaju. sna na je i napreduje. divlji svemir. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka. a po vremeno. od kojih je sva ki. cak i vlada svetom. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. ali njih nema mnogo. Odista. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima. prividno. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. mnoge hiljade ivota i inteligencija. smesta biva prite njen uza zid. ni njegov common sense. ali ipak nikad ne propada. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. dodu e.sen. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. On kome su po znate slasti meditacije. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine. ropski zavisan i obavezan da joj slu i. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni. u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni. ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom. on koji prezire zakon. ovakva je njegova vezanost. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. Pa ipak gra an ti na ivi. pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. acaju je i velicaju. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju. ni njegove vrline. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. preziru gradan tinu. onima koji su ostali vezani. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. A ostalima. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. To su oni tragikom obele e ni. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. otvoreno je tre carstvo. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. vrlinu i com mon. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda. kako sveca tako i razvratni ka. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. jedan .

najdarovitijih nesrecnika. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. a ipak ne mogu da ive u njemu. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. ili bi njih dvojica.imaginarni. posedovati kao da se ne poseduje. pred radanjem svetlosti humora. dodu e. kako u ljubavi tako i u mr nji. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica. ko saoseca s njim. a isto tako i ob rnuto. On bi. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje. Jedino hu mor. Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. ali mogucnosti i nada postoje. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti. bio bi spasen. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. a to je humor. po tovati zakon a stajati iznad njega. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. taj izum onih sko ro tragicnih. zauvek ostao u gradan tini. ali suvereni svet. naime. neka mu po eli ovaj spas. tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. Nemir nim stepskim vucima. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. Da bi to postigao. mlaku sredinu gradan tinu. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. njima kojima je uskracena tragika. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. iako. Ko ga voli. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. izgubio bi svoju sentimentalnost. ivETI u svetu kao da to i nije svet. Njegov odnos prema gradanskom svetu. sklo .

svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe. Medutim. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. Prema tome stepski vuk je. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. jer gore i dole postoji samo u mislima. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog. naslucuje i poznaje besmrtnike. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje. koju emo sada ispraviti. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. bilo to e susresti besmrtni ke.apstrakciji. Hari u sebi nalazi co veka. samo fkcija. Svemir ne zna za gore i dole. Ako ka em gore ili dole. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. mitologije. svi reposti i nesublimisane. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. kao stepskog vuka. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes. sa jednom naclnom obmanom. sirove prirode. celokupna psihologi ja.pili brak iz razuma. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. na nagon i duh. koristili obmanom. divlja tva. pri pitomljene i sublimisane prirode. teorije. raskrsti sa ovim la ima. Podela na oveka i vuka. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. to jest itavsvet misli. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. Sva obja njenja. a pored toga jo i vuka. ukratko reno. u nadi da emo ga lak e razumeti. slo e. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. onda smo se. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. samo u. za koji srecni trenutak. to jst mracni svet nagona. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. kulture. a koliko vuka u svakom njegovom delu. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa . po mo gucstvu. a smrtno se pla i da baci taj pogled. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda. u svakom ose?anju. ose?anja. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. Hari uoptte nije ovekvuk.

pozivajuci na uku u pomoc. Telesno svaki ovek sacinjava celinu. kojt se sastoji od stepena i stanja. pa ni idiot. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci . vrsto nblikova na. duhovno ni kada. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. ni najprimitivniji crnac. grubom i primitivnom for mulom. pottaje sudija. Jer nijedan co vek. Ali za to gubiti reci. od naslede nog i od raznih mogucnosti. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. Obmana pociva na jednostavnom preno enju. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. ona ipak i dalje ivi. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. haos ob lika. u svakom slu?aju. ve? od stotine. tada je dovoljno da to samo izjave. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. pa da ih vecina zatvori. kada. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. neki zahtev ivota. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. kao to su nagon i duh. ili. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja.teorija o vuku namah bi se raspala. nije celina. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. kao svi geniji. uostalom. U stvari nijedno Ja. ne treba da nas iznenadi. kao kakav snop od mnogih Ja. kako izgleda. onda je bezmalo genije. to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. od hi ljade bica. I u pesni tvu. a sve pobude. u pitanju prividno cele. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat. pa ni najnaivnije. uvek sL. Hari se ne sastoji od dva bica. ali to nije obicaj da se iska e. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. ili izmedu sveca i razvrat nika. upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. vec mnogostruk svet. zvezdano nebo u malom. ivot svakog oveka. redak i zanimljiv izuzetak. kao to su disanje i uzimanje hrane. cak i najistancanijem. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci.

dramaticare koji su. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. medutim. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. polazeci uvek od vidljivog tela. I on je.najvi e cene dramu. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. Je dan deo sebe naziva ovekom. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. o jedinstvenoj li?nosti. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. Naprotiv. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. Mefista. za toga e se od Fausta. ve? kao delove. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija. jedan nadlik. nazre ne to od prave prirode du e. ve? bezbroj. ali du a u njima nema dve ili pet. junaci indijskih epova nisu junaci. odvoje nom telu. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima. To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. kao Faust. Kada Faust izgovora izre ku. a ne u pojedinim likovima. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. Onaj ko hoce da to vidi. uzvi eno i . ali ne prirodne. da smo u tabludi. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka. U oveka trpa sve to je u njemu umno. po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. i s pravom. kao strane. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva. U na em modernom sve tu. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti. cuvenu medu uciteljima. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. ah. i tek u toj vi oj celini. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. postoje pesnicka dela u kojima autor. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. verovatno ne sasvim svesno. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. jedinstvenom.

Kao svi ljudi uop te. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima. mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. kle. nasuprot vuku. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima. katkada uste u se. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama. i polazi njime. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. Neka ne zaboravi te slutnje. a u vuka sve to je nagonsko. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. ve da je za htev duha. kao svaki gradanski ideal. vodi do progona. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. za htev duha da postane istinski ovek. ve je pre poku aj i prelaz. Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. Hari ta?no naslu Euje. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost. ka besmrtnom. da pode jed nim. divlje i haoticno. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. prema bogu. Ali ono to on. daleka. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. samo kompromis. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. prema majci. koja se te ko mogu kontrolisati. Prema ovoj konvenciji ovek je. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. . Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. morala. do krajnjeg odricanja.kultivisano. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. Da ovek nije ne to vE stvoreno. i da put donde prevaljuju uvek. pa ipak pojma nema o njemu. Put ka pravom oveku. idiotskom jeziku. Prema duhu. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka.

ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. da i one u svom lepom. ipak. da upro cava svoju du u. te ona biva kao le deni etar svemira. samo njegovim izuzetnim talentom. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. vec napred. da odbaci telo. On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. Svako rodenje znaci ras . u krajnjoj liniji ga. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . neki od njih svesno a neki nesvesno. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. u nestvoreno. put ka bogu ne vodi natrag. ne ka vuku ili detetu. morace da pode du im. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. Umesto da su ava svoj svet. ve? je mnogostruko. Put u nevi nost. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. na ao spokoj stvo. ras trzanost i patnju. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. sve dalje na putu da se postane ovek. njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. ni ka vuku ni ka detetu. pa naj zad i itavsvet. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. jadni Stepski Vuce. da i vuk pati. Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. nece ti u stvari pomoci. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom. a kada bi to i po stao. ve? je gre no. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. i ono na izgled naj jednostavnije. Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno.a da onaj koji je u stanju da umre. na kraju. citavu gra ansku atmosferu proreduje. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. ve? sve dublje u greh. Ni samou bistvo. da bi mo da jednom. kao kakav ucitelj u koli. lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. recimo Mocarta. Nijedan od puteva ne vodi unazad. kao ideal ove harmonije. ve? mnogostruko i slo eno. a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. i dalje posmatra oma gradanina. da se jedinstvenost. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. u najbo ljem slu?aju. cednosti i prvobitnom sta nju. poima na dugom putu hodoca ca. primiti u svoju bolno pro irenu du u. sve veci ce deo sveta. ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom.

onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. zmaj. tigar. da ima pre finjena cula. znaci bolno ponovno postajanje. grada ninom. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. oni su samo materijal i ni ta vi e. poni titi patnicko postojanje. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. postati bog. najzad. a i rastu uje. o kraljevskom oveku. itavrajski vrt ljupkih i stra nih. znaci ogranicavanje. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. na cionalna ekonomija i statistika. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. On ne vidi da je itav ovaj svet. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. ubraja u oveka. ili e ga MRZEti i gledati popreko. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti. i. da se tu nalaze jo i lisica. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. sve glupo i sitnicarsko. hiljadama cvetova. bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek. Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. majmun i rajska ptica. to i ne vidi. iseci najplemenitije drvEe. a drugo da je korov. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. ovek koji je sposoban da shvati Budu. ve likih iu malih. stepski vuk Hari. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo. stotinama vrsta voca i raznih trava. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. pa E i cupati najcarob NIJE cve. odvajanje od boga.tanak sa svemirom. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. sve vuk to ujeda. razume se. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. On u njemu ivi samo iz kukavicluka. kako nam se cini. svetska istorija ili. i to samo zato to jo . znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. maj munsko. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. o besmrtni ku. Vratiti se u svemir. demokratija i gradansko ob razovanje. koji veruje da je umetnik. Ne. i novine. ako nije ba vucija osobina.

pio. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. jurim i sanjam. Stepski Vuk je morao da umre. ovaj divlji. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem. da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. da zdere svoju masku i postane novo Ja. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. obe su bile u pravu. to me je potres lo do dna du e.nije uspeo da zagospodari njime. pa zavijajuci pro du io put. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu. poluslep. na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. sav bih se zario u njen ne an but. a opet ima nje od mene. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. kako srne i zeceve vijam. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke. Bar da je negde kakav mali zec. a ja jurim kroz noc kao senka. znao sam ga i do ivljavao vi e puta. Sada sam. Svaki put kad se to de avalo. od nekoga sa strane. napisana od nekog ko je znao vi e. druga. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. Opra tamo se od Harija. ko je posmatrao spolja i s vi sine. za pisao malo neobicnu pesmu. Tako bih dobar sa njom bio. pre nekoliko nedelja. uvek u vreme najveceg oca janja. tu an i pun strepnje kao i ja sam. moje setno. sa breze gavran tu i tamo ph ne. . krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. nigde srne! A ja srne toliko volim. obe mi zadado e bol. olinjao i sed mije rep. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. I ove dve slike zajedno. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani. al nigde zeca. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. da se izmeni. Oh. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili.. eto. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. svetlu joj krv bih pio. da me slatkim mesom zgreje! Ah. prekorno. rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. koja tako govori o stepskom vuku. i slu am gde vetar granjem zavija. palo mi je na pa met da sam jednom nocu.

jo nedavno. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. jasnu mudrost. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. astoljubivom. pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. na samom rubu svesti pre sna. vec ivek samouni tenje. osecao toliko blizak bes mrtnima. sav smu eni jad. olovno. Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. prokle to jutro zimskog dana. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. nesigurnosti. promenljivosti i bankrota. izneveriv i me. kukavicko i otrca io. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. do sto da ola. Ali pri samom kraju. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. ali bez plena. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma.naroto voljeni deo moga ivota. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. dobija ja. kada sam najzad legao u po telju. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. koja se . Tada je pocela moja usamljenost. I opet po sle nekoliko godina. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak. eto. Ne. posle te kih i gorkih godina. sru ila se i ova nova ivot na forma. ponev i sobom svoju odluku. beskrajne patnje.

posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. Probudiv i se oko podne. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. na moje najvece razocaranje. Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. metkom ili no em za bri anje. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot. Nepotrebno je bilo uriti. ciji e ga iduci udar oboriti. i to sigurnu. Za spao sam. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku. zajedno sa mojom pesmom. er je do toga trebalo da protu jo dve godine. Ovo sredstvo. strahovito otre njen. a odluka. No bilo to posle godinu. unilo mi se odvi e dug rok. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. dovoljnu da ubije estoricu ljudi. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. koji je sporo ras tao i ote ao. Tada sam. Iskrslo je to preda mnom. Zahvaljujuci njoj. dodu e. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. ali me ona ipak nije ubila. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. a san se spustio na moje celo. Na alost. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. ali su me zatim. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. zablistalo i ugasilo se. ve? zreo. t . Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. izdr ljiv plod. ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. progutao prilicnu kolicinu.tako neumoljivo sme ila. neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. tiho se ljujajuci na vetru sudbine. dakle. smrt. pouzdanu smrt. as predano i sa zahvalno cu. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom. i to je bilo sve. da bih se konacno probudio sutradan u podne. to sam pre nekoliko godina isku ao. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. te ak kao planina.

jedinstve na sudbina. bili rav nodu ni prema mrtvacu. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco. Razjaren. moja sopstvena. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. moja lic nost. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. zbunjeni i la ni. Po ao sam dalje razocaran. tako mi je izgledalo. polteo sam sivim gradom. Po urih za njim. Medutim. a zatim brzo potrca. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. U svom pretvar nju. cini mi se. koje pipavo podvrnu vi e cipela. Najzad se i zavr ila. stisnuv i ki obran pod mi ku. obavljaju svoj posao. nije poznao. Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. moja stvarna du a. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac. objava nih titravih svetl. covece. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. po to sam. nisam znao kuda da idem. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. Mnogo mi je tu obecano. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda. kao stranca. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. izgleda. Ali svaki trud je bio uzaludan. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. . Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu.bila je i duhovita apstrakcija. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. zbunje na. stigoh ga i klimnuh mu glavom. u koju su polo ili svog mrtvaca. ni stremljenja. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. izgleda.osnih slova koja su toliko obecavala. Idite kod Crnog orla. glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. za mene vi e nije bilo ni cilja. svi su. Stvarno. ako osecate takvu potrebu. niko nije plakao. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. ali on me. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome.

nigde odjeka za mene. a sada. nigde nije bilo radosti. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. uvelo. Bo e moj. Naucnik mi je i ao u susret. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. na trulo poluzadovoljstvo. stajali . A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. opake mrzovolje. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. kako je do lo do ove ukocenosti.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. sve je zaudaralo na trulu istro enost. kao izglad zelo pseto. u ivao u mrvici topline. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. pozdravljajuci me veoma sr dacno. i da se ne ose?am najbolje. Stepski vuk Hari kezio se. mlitavo i iscrpeno. iznenaden na prepad i polaskan. po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu. uctiv i revnostan. Ne. sve je bilo staro. On s obradovao. svakako posetio. I dok sam ja. ma kuda uputio svoje misli. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. Da. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet. nalazeci da je va scena u stvari sme na. ja krilati mladic. razume se. inace bih ga. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. caknut i neiskren bra tac. odviknuti od takvih napora. ali sam ipak. do zagu enos ti svih ose?anja. prijatelj muza. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. do ove duboke. estito lice. obojica veoma nesimpaticne prilike. stu dija radi. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. na prvi poziv. stajao na ulici. a ja sam mu za to. do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. dir aut. svetski put nik. i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. ma kuda pogledao. Tako su oba Ha rija. prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. Pogledao sam ictivom oveku u uceno. ukrucen i kratkovid. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. u onako kukavnom sta nju. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. Hari Haler. Poleteo je glavacke prema meni. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh. bio bezmalo zahvalan. sivo. pesnik. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima.

prika e kao odista lepog starog gospodina. silom. podvrgnu kritici sopstveni ivot. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. ova beskarakter nost. op ta ljudska sudbina. ostanem kod kuce. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. pljujuci jedan na drugog i. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. kezeci se zbunjeno. brbljanjem i dru tvom. sve u svemu. ba ona ih sprecava da. On je uspeo da ovom demonskom starcu. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. sve to silom. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. vode razgovore. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom. kao ja. kao i obicno u takvim prilikama.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. Ali jedan deo Harija opet se pretvarao. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. ne umanjujuci mu dubi nu. nazivo profesora simpaticnim mom kom. Prikazivala je pesnika Getea. iz asa u as. Oni se pose uju. ne eleci to u stvari. Na kulturni svet je groblje. svu njegovu glupost i plit kost. to su im nekada bile svete. A ba ta mehanicnost. Razjaren. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. zbunjeni i npp eiskreni. stoje oko jednog groba. bez vo lje. lica premazanog stavom dvorskog oveka. Mocart i Hajdn. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. karakternog. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. ciji tok ne prestaje. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. pomogla mi je da se odenem. posmatrajuci se uzajmno. e. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. iako to ustvari ne e lim. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter. ili da se uop te izostavi. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji. stoje o alo ceni. koji je svakoj gratan . oko kojih. na kome su Isus Hristos i Sokrat. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. mehanicki. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. secao se profesorove lepu kaste ene. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. ceznuo za ljudskim mirisom. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. mala uramljena slika. a sve bi to mogle da obave i ma ine. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona.

Odahnuli smo kad je u ao profesor. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno. i ja sam se predao svojoj sudbini. kao fa talni neskladni ton. to cudovi te bio sam li?no ja. Pozdravismo se. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. tako punog samodopadanja. medutim. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. apostola. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. bola mi je o sujetna slika starog Getea. Da. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. Tog asa. Kada je video da me ova tema ne zanima. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. heroja. mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc. pretva rajuci se u odvratan pritisak. iz pozadine se unjala neka opasnost. Bo e moj. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. mislio sam bez prestanka. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. neko predose?anje puno strep nje. stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. Bilo kako bilo. srecom. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . Ali je u la njegova ena. kobno me podsecajuci na kostobolju. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno. Da je sada u ao domacin. i prvom neskladnom tonu sledili su drugi.skoj ku mogao da poslu i za ukras. u svakom slu?aju. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. a nipo to stepski vuk. pre li smo na drugu. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. Osecao sam da me ne to vre ba. od na eg po slednjeg susreta ostario. redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. Naime. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. medutim. junaka duha i dr avnika. koje me je gu ilo. pa t ipak je bilo tako. I on se srdacno pozdravio sa mnom. jeo sam vi e nego to sam navikao. od svih onih spasitelja. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. Kakav li je to tip! Da. javi e da je vecera gotova. ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima.

mo alom i uceno cu. upola zbunjeno. Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom. malngratanski.je namiguje na po tcvane prisutne.jzad. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. Kakav je ovo neute an. na nizak crmar. upola prekorno. iako je Mio sklnnjen u stranu. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem. Idi ku. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. Trcao sam ulicama tamoamo. u nadi da e nam to mo da malo pomoci. a kad su poslu eni slat ki i. salonski Gete. to ja. dok mi je njen mu . uostalom. ne. mucan i pak dan. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. pa sam uskoro ogrezao u la ima. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. ili da izazcvem eksploziju. poricem.ja nepodno l. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu.je smo ve? hili veoma cutljivi. moralnim i. Razume se. tako da smo se sve vi e Razilazili. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo. da bih skrenuo tok razgovora.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko. Na alcst. to je neka navika.je domacine. besan i sa nrtnicki tu an.vor bio nemoguc. sa gradanskim ivotom. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. sve trn. niste smeli da se izrazite tako drasticno. bez ikakve nadmoci i bez iumora. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. Imate pravo priznao sam ja. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl. ali prikazivati ga cvako. Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. ovo dosto janstvo kc. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana. pravi i nepos tanskim. Ovaj sla dunjavi. dok me je sopst uena beda davila.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo. bilo je glupo od mene . od jutra do mraka.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera. saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju. Poceo sam na. uostalom. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka. to je. Hari. Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik. i Gete cinio u svojim najboljim asovima. naravnc. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci. Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog.ji se pravi tako va an. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. a zatim urno izi la iz soMe.

Tako. Smem li? upitao sam i seo pored nje. kako nti se inilo. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. preko aleja i trga ispred stanice. Pritisnut gomilom. C. maj ko. Ne. ovako ni ta ne vidi .to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. izMri i prvo svoje naocare. odvi e je stra no. tamo je besnela muzika za igru. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu. pored bifea. eto. Ostao sam prednjoj prostoriji. ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. ne mogu pa ne mogu. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. nemogu. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. sa uvelim cvetom u kosi. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. vrsto lice. kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. cak ni kajanje.. zatim sam otrcao dalje. i dok ie to cinila. ne mogu da idem ku. vec samo gadenje i bol. vi hiljade radosti. Otputovati! pomislio sam. Ostavi ga onda neka ceka. dim. arko crveno namazanih usta. daj mi tvoju maramicu. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. a u dvorani iza ove e igralo. oce. kao da mi je davo za petama. pio vode i konjaka. oh. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. ali. hladnog cela i krat .lnutra je bilo veselje u punom jeku. svetlih sivih oju. Kod vas. goredole niz strme. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se. ni sam mogao drukcije. sveti plamenovi moje mladosti. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. krivudave ulice starog dela grada. Oh.. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. glatkog. bucna ljudska reva. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. Kod kuce me ceka ne to. duboko isecenoj balskoj ha jini. a ti ostani ovde. POPEO sam se na DRugom kraju prostorije. gde su sedeli sve sami jedno STavni. meni nalo poznatom predgradu. i to u nekom zabacenom. MlADA devojka u tankoj. daleki. A po to. udarao oko sebe. la ni i ugladeni ivot. bilo je glupo i nevaspitano. ako dozvolite. oh. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila. Sa drugog kraja tre tala je muzika. Haj de. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. isparenje vina i vika. inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. hocu da ostanem ovde. daveci se. Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio.

prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio. ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. oducio sam se oc toga. decacki oce lja nom glavom. Polako viknu ona polako! Ti. to kod nas nije bilo u modi. i kako se jo te stvari zovu. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka. Ali ovo ne mogu. dodu e. razvedeni smo. i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. Ne. jeo i pio.ko odsecenog uvojka preko uveta. ja s nisam proltesor. a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. a u stvari nije treMalo da idem. pomislio . Ne umem da igram imi. nikada u ivotu nisam ucio da igram. da si mo da posle jo i studirao. ne sla emo se ba najbolje. Ona se smejala. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. Ili ne? E vidi . kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. Dok sam je gledao. draganu. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. moji roditelji tako nikada nisu igrali. momce. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. kada nijedna ne ostaje pored teMe. cim sam okacio svoj e ir. a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . unilo mi se da lici na Rozu Krajsler. kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. A ucio si da cita i da pi e . O igranju vi e ni ta necu da ka em. iz doba deca tva. Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. pa ni valcer ni polku. Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. dakle. Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. Imam. pa i da racuna . Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. je li. A onda ce odigrati sa mnom imi.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

pet asova. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. iznad araukarije. A ono sa svecima? Eto. znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. neispavan. Ne rugajte se. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. pun nade i prijatnih misli. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak.ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. ona je pouzdana. ali se danas. Sigurno ste veoma umorni! Da. to sam spavao u nekom hotelu. Da li u je ponovo videti? Da. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan. tako neke la ne. i novac. sreo sam se s tetkom. jer se i ona nasmejala i zastala. umoran. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. ali cija mi se prijatna narav svi dala. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. slomljen. iz vitoperene. jer sam izgledao prili?no zapu ten. Petar i drugi. zaglupljujuce slike. Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio. i boga pa i sve ostalo. neoce ljan i neobrijan. ti nisi u pravu. si gurno. Treba da ivite . a i slike Spasitelja i Majke bo je. nocas uop te niste bili u svom krevetu. Razumem. I ona. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. Susret mi nije bio ugodan. divna prijateljica. ne. za to je uiveo i patio tako stra no. rugam se jedino samom sebi. I ve? sam ponovo spavao. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. izgleda. Katkada vidim njihove slike. gospodine Haleru. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. Na stepenicama. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo. spavao sam cetiri. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. Vi ste se malo skitali. Ba to ne bi trebalo da cinite. pala neka pregrada. u izgu vanom odelu. Rec je rec. gospodine Haleru! Oh. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. da nisam bolesni izuzetak. i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh.

iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. Za utorak uvece pozvao sam lepu. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. hvala bogu. Najzad je do ao uto rak. neobicnu de vojku iz Crnog orla. Morao sam da cekam pri li?no dugo. ocekivao sam sve od nje. Ona je bila prozorcic. preko telefona. medutim. bez ikakve potrebe. a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. i tetka se sme kala. ali nijedan nije bio mirniji. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. opirao se umiranju sa divljackom. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. kao i dana nji prvi radioaparati. ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. kao u igri. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. unapred. Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu. Ona je bila spas i put u slo bodu. siv i bez ikakve vrednosti. ve? aljivo. Imala sam ve? mnoge veoma. ilavom. A zatim je ona do la. pili caj i bili zadovoljni. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. veoma estite stanare. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. Svet bi mi tada bio prazan.kako vam se svida i da cinite to hocete. O svim ovim. propinjucom snagom. ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. meni dobro po znatim stvarima. pa smo ci tav as sedeli zajedno. Ne. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. cudo se dogodilo. nije bilo nikakve . a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. pla io sam se reza preko svog grkljana. Mislio sam samo na nju. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. I sve e to. prave bi sere estitosti. meni je bilo svejedno ona je bila tu. jedan dan kao i drugi. i pregledao jelovnik. porucenim. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene. nepoznata igracica iz Crnog orla. do dna du e. Meciutim.

ali necu da ivim od tebe. ali retki su cudaci kao to si ti. jer ga je ona zvala po imenu. kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. To je lepo od tebe. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. sa kim osecA neku bliskost i sli?nost. niti mogu da citaju. a sada si ve? bezmalo ovek. ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava . obradovala se i na smejala. Upravo je tako kaO to ka e . znacaj. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. I na njeno lice. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. onda je to. pa si mi kupio orhideje one su samo cve. onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta.ti i razumem te? U stvari. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. dabome. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. pa ih se vi e ni ta i ne tice. zar ne. Ti sve zna . ali ipak veoma skupe. radost za njega. dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. a nisi znao ta?no ta da iza bere . Emil. jer sam ti u necemu slicna. i to je dobro. hvala ti. Uostalom. To ti se tako cini re ona odsecno. Ne zaboravi to! Treba da zna . hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. Dakle. Hteo si da mi ne to pokloni . Seca li se? O da. Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. Hari. Ja ivim od mu karaca. Pa ipak su se po znavali. mali Hari. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone. protiv volje. Nego. Hermina uzviknuh iznenaden. njih je LAko op initi. odgovaram. Lagano. izgovarajuci rec po rec.intimnosti u njegovom pona anju. Uostalom. da necu mo da biti uvredena. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. koje je odista bilo kao carobno og ledalo. u tako dubokoj du evnoj depresiji. koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. pa sam poku ao da . da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi . Kada sam joj dao orhideje. kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji.

Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. tako da je. Kada se bude zaljubio u mene. izgleda. Eto. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. pa ipak je sve to. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti. Ispuni e moj zahtev i ubi me. pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . a to e za mene biti dobro. ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. Ali pazi dobro. Nece ti biti lako. kao to sam i ja tebi potrebna. A meni si ti potreban. trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. sa svojim igrama sladokusca. da bi naucio da ivi . i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh. koja je. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost. . popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. Hocu da to bude . to ose?am. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak. koja me je tako savr eno prozrela. Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. Ja nisam zaljubljena u tebe. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice. o ivotu znala vi e od svih mudraca. ve? kasnije. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. DA sam bez po govora postao njen ucenik.je umirim i navedem je na druge misli. za ne to veoma va no i lepo. pri majuci svaku veselU zgodu. I ovo veselo dete. Ova ena. tome ivot nije mogao da ucini na ao. Ona je to od bila trzajem obrva. A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. postajala je detinjasta. ali nisi zaljubljen u mene. dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. i zahvalan si MENI. a drugi deo BILA vlje. za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. ona se jednostavno predavala trenutku. Hari. ukoceno gledajuci u cvet. podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. ali ce ga ipak izvr iti. ne danas. ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. da bi naucio da se smeje . Ne. Potrebna sam ti da bi naucio da igra . gledajuci i dalje u orhideju. pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti. pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela. s odlicnim apetitom.

Razume se. kakav je ceo ivot. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. u kojoj sam Ja opisan? Eh. Tako je to. Dakle.. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. dobi gramofon kao honorar. Onda emo imati muziku kad god hocemo. Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. koju sam danas video drugi put. a tako si i ti izgledao. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. Gramofon? Prirodno. dobro. samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . ali i istinitiji i lep i nego inace. celo vreme sam na to morala da mislim. o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. Na uciteljici ce u tedeti. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora.sve to i ivljavala u sebi. muziku ce sebi kupiti. A kada se jedan ovek istinski rastu i. A ta misli o onoj knjizi. Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti.. Mo e mi je jednom dati na citanje. Govorimo o tome drugi put. Znala je o meni sve. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno. a povrh toga ostaje nam i gramofon. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. kada sam te prvi put videla. da ne pocnem odmah. Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. u to sam bio uveren. Hermina. Dakle pazi. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. ja u te uciti. ne volim uvek da mislim. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici. Nisam mogao da odolim. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . Ova Hermina. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. a zatim se opet ozarila. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. to ne smeta. stepski vuce. Geteu.

veleindustrijalci. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. odavno sam na vikao na to. generali. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove. Kajzer. Hari. Razmi ljati jedan as. svakog dana ih ti listovi ob raduju. od naj skupljeg do najjevtinijeg. bio sam tako spreman da to prihvatim. Hermi na. oma ki i rdavih navika. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. Ona me je zadr ala. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. Ne. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. ivimo da bismo je se bojali. Danas imamo mnogo posla. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. jer su sami. hteo sam da ga kupim. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. Sve je to jasno i prosto. razume se. gde smo gledali gramofone. u ovakvom tonu. a cilj i kraj svega toga je opet rat. pa cak i svaki pojedini ovek. stvorio si sebi estoke neprija telje. shvatljivo svakom oveku. Hari. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. katkada me ipak rastu e. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. potpuno ne vini. Bogme. naredni rat. Ali niko to nece. pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. Pravo si dete. mora da ispita koliko je sam kriv. usled sopstvenih gre aka. buduci. niko nece da izbegne buduci rat. odgovorih ne ljuti me. A ti? Ni ja. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li. eto. ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. pu tali ih da nam sviraju. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma. Oni mi to ne opra taju. otvarali ih i zatva rali. Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . I vidi . u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu. opominju i hu kaju. Budi sada poslu an i podi. iako. bila je to stara pes ma. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. da bismo je potom voleli. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga.

osetio sam prema ovom bezazlenom. Ja sam poslu no kaskao za njom.jednostavnije. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane. upad ljivog isticanja. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. u ovom.cice. sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace. d eza. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. pomislio sam u sebi. ali je ona ostala neumoljiva. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. uniformisanom svetu mer mernih stocica. ponudio sam je kolacima. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. A onda je otpoce la nastava. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota. zadovoljstvo je kupovati. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno. koji . pohvalila je pec i divan. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo. Bo e moj. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. isprobala stolice. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. u glatkom. uzela me za ruke i pocela da me vodi. sudarao se sa stolicama. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu. crno manjastim. kako. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. cudna poznanstva moram da sklapam.je ona rekla. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. obe dobre igra. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine. A osim toga. koji je. ne recima. ocaravajucim pokretima. pokazujuci mi prve korake. Morao sam dvatri puta da igram s njom. po mislio sam neraspolo en. u koje je duvao naizmenicno. Na svoje iznena enje. Poku ao sam da podmitim Herminu. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. ve? tihim. Ovo je as igranja. i ja sam ostao sam pored caja. slu ajuci muziku. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. dok su njegove crne. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu.

i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. sestra. Pokazacu ti svoje malo pozori te. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. hvala bogu. znao da ka e na nekoliko je zika. Bio je lep. prizna jem. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. koje je. izgleda. ntog prijatelja iz mladosti. Ah. da se i lako kao kakav cvetni list. licila je na mene i licila je na Hermana. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. na svoje veliko iznenadenje. to se nije moglo pore. nema tu bogzna ta da se izla e. dodu e. a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. ruku i ramena. ona je tako irila miris ene i ljubavi.su nas divno zbli ili. lepog stasa i lica. ovaj senjor Pablo. halo! Ali inace. a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. devojko! U sve se razume i u svemu . ali za to ima vremena. dabome. na primer. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. ali meni se. lepa somotska devojka se povukla. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. Ne. nas dvoje smo ostali zajedno. da bude malo veseo i budalast. nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska. Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. ogledno. izuzev reci molim i hvala. on nije govorio. zanesenjaka. a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. ne nagaziv i je ni jednom. halo i slicnih. a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. dodu e. uop te nije govorio. Bio je odmor i mi smo seli. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. Kada se igra zavr ila. sutra prelazimo na boston. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu. i to zanimanje je. ti zna vi e od mene. ona je bila moga soja. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. ipak postici da se zaljubi u mene. nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. naucicu te da ig ra . Ja cu. ha. klim nuo glavom i seo pored Hermine. glasno bi otpe vao oooo. zna . isuvi e brzo za mene. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. saksofonista. jer smo upoznali jedno drugo. naime. ha. svakako. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. ona mi je bila drug. Za sada smo drugovi. koja nas je posmatrala. a kad je mu zika prestala da svira. Hermina. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam.

ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. Ona je veoma lepa i odli?no igra. Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra . Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. ja saAn star ovek! Ti si mali decak. Hari. Ne volim da te cujem da tako govori . da bi se onda svadao s njom. nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli. nije moje da vodim racuna o tome. svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. presekao moj put i postao mi drug! ta misli . prijatelju. poznajemo se vrlo dobro. Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno. Ijudski. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. slomljen i o?ajan. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal. a ve? si za ljubljen u nju. i to je napredak.prednjaci . Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. ve? si ne to naucio. Oh nije mi to cilj. Sada si malo slagao. Postepeno. Verujem da ce imati uspeha. Pomisli na vece kada si. Ti. kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. u to ne sumnjam i odajem ti priznanje. pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . voli na svoj idealan nacin koliko hoce . ona me je ipak stalno posmatrala. najzad. Hermina. Uostalom. stepski vuce. kao i nameru da be im. vodila. to je tvoja stvar. lake ivotne ume nosti i igre. na tom polju sam ti uciteljica. uzviknuh izmuceno ta pogledaj me. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. Doci u u tri sata. Neka je i tako. zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. Lepo je od tebe. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli . s time emo otpoceti sutra. Vidi . Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . usred svojih pat nji i usamljenosti. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. Pocetak je tu. sa osmehom citala s lica. Jo mora da nauci boston.

protestovao je protiv surovosti rata. kao da je namazan briljantinom.morao toliko da se bojim smrti. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. ve? je. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama. ali je to ipak bio samo kompro mis. o geniju. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. Hari Haler se. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. do davola. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. razume se. dodu e. odvi e pleme nitog pogleda. koja je ve? bila u raspadanju. stari Hari. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. tako reci. ivot koji je vodila Hermina. idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. gradanske. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. I tako je to bilo u sve mu. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. ve? se nekako prilagodio. dodu e. bih. poznavalac Getea i Mocarta. njega ili njegove obrazine. A on sam. razumnost i covecnost. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. Do davola. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. isti takav junak duha. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . koji je blistao uzvi eno cu. la ne egzistencije. tragici i covecnosti. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. veoma asno i plemenito. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare. daroviti pisac. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. duhom i ovecno cu. novog Harija. savest mu nije bila ista. i koji je. pa je ostao u pocepa nim gacama. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru. podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. Dosada nji gos podin Haler. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. naprotiv. bio je protivnik sile i izrabljivanja. Osim toga. autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet.

jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. u njemu e Ijudi ipak u ivati. ote avate konverza ciju. mesje. zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. kao vedro dete bez problema. sme kajuci se bez prestanka. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. vidite. pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje.njegovo dru tvo. jer je smatrao da e mi to prijati. ja sam muzicar. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. to vam moram reci. Pa dobro. Ali vi mi. blizu keja. Bila su to sredstva za umirenje bolova. za vreme na ih neplodnih razgovora. za spavanje. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. vi e i intenzivnije! U tome je stvar. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. pomalo suje tan lepotan. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula. obrazovanja i svega ostalog. Jedanput sam ga sreo na ulici. No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. A ta je onda va no? Svirati je va no. kao mali. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . Kada sam se jednom. bio taj imi dobar ili lo . i on mi se odmah pridru io. Ali. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. Pogledom sam upitao Herminu. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. Gospodine Pablo. za tim me je uhvatio za levu ruku. Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici. Ja nikada ne govorim o muzici. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. razljutio i postao skoro grub. a ne naucnik. Slu ao me je uctivo i ljubazno. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. A jedino to je va no. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. ve? ravnodu no re Vidite. da li neko ima ukusa. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. rekao sam mu. i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. treba svirati to je moguce bolje. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. za izazi vanje lepih snova. gospodine Haleru.

ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. noge pocnu da se trzaju. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. mene za to ne pitaju. I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. Nailazili su opet drukciji asovi. as u miru i spokoj stvu. gospodine Pablo. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. as u paklu. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. svi ti usamljeni ljudi. lep e i ubedljivije. Ovom oveku se nije moglo doskoti. Saglasan sam rekoh hladno. i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. tiranisao i sve znao bolje. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. a novi. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. strah i radost veoma cudno me ali. U izvesnim trenucima su se novo i staro. mali. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. Vrlo dobro. mnogo borbe na i . bol i na slada. Svakako. a onda bi se odjednom opet pojavio. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. ne odlucujem ja o tim stepenima. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu. niti duva u flautu. le eci sam u svom krevetu. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. i to to je mogucno bo LJe. pa bi tada bilo mnogo stenjanja. pa i svakog valcera i fokstrota. on e sigurno uciniti kako je najbolje. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. Mo e neko. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. Ali ipak.eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. bilo da je u pitanju Jirning. Oni su u pravu. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e. postoji i muzika duha. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. Bio sam as na nebu. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. mladi Hari je utao. Ali ne postoji samo muzika cula. gospodine Haleru. ali vecinom na oba mesta istovremeno. Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira. izdavao naredenja.

kada me tr e neobican miris. a uvek je koketirao s muzikom. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. Mi. koja stvar nost nikada nije potisnula. Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. Do la sam re ona tiho. a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti. logosu. svet igre i zbrke. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. tu no poceo da se svlacim. A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. Oh. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. u na oj istoriji. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. Da. ostanite! Samo. Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. mL ki branimo protiv toga. vi ste Ijuti zbog toga. bila nam je tuda i neprija teljska. najzad sam se vratio ku. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. nikada se nismo odomacili u stvarnosti. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike. neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. Ne. ba vece ras sam veoma tu an. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam. Znam da vam je Hermina dala kljuc. Pih. za stvarno cu. eto. Neka je njena namera i dobra i srdacna. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. danas ne mogu da budem ve . I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. srd bu i gorcinu. tu no oti ao u svoju spava?u sobu. Naravno. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. esto sam razglabao tu misao.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. I tako sam tu no ugasio svetiljku. Idem ja. Ljutite li se na mene? Ne. lepa Marija. LJudi od duha. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. popeo uz stepenice. ne ljutim se. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. Marija! rekoh. osvrnuv i se. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha.

vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. veci nom iz siroma nih ku?a. ali u sutra mo da moci. bila su je dostoj na. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. kad smo igrali.slu?aju neke veoma povoljne ponude. pametne. bio si veoma zaljubljen. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. Ove devojke. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. puno lice. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. vrat i grudi. koje je tako strano i cudno. ivele u Grandhotelu. uz cenkanje za najvi u cenu. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. koje su se lagano nadimale. poput velikog cveta. jedino sam ranije. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. medu koje je dolazila i Marija. Kada sam se ispru io pored nje. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. dr eci je za ruku. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. a ona je svojim veli kim. vedru mladost. sve dok. i zamolio je da govori veoma tiho. ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. Druge. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. ljubeci je. Poljubio sam je u o. u krznu i automobilima. dok bi drugi put. po vremeno susretao slicne egzistencije. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. sli?no cvetu.seo. Marljive i vredne. a bilo je vremena kada su. Te noci pored Marije nisam spavao dugo. ni sam stigao do njenih stopala. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. pa ipak besvesne. njeno lice. le alo na mom uzglavlju. gledao sam nani e u njeno lepo. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim. To je svakom shvatljivo. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. sta novale u potkrovnicama. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. Seo sam zatim na krevet. bile . usta. ali nisu udele za njim. dobijale d eparac i poklone. bezvoljnoj zaradi. u pozori tu. opet. Nagnuo sam se nad njom. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. ene kao i mu karce. jer niko nije smeo da nas cuje. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj.

dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. go voreci o tome s takvim zanosom. koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. a koji je za mene. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist. ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. ne to zabranjeno i nedostojno. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. ce njom ispunjeni ivot. koji nije bio ni zao ni do bar. Vidi . Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu.su zaljubljene u ivot. na celu sa Mocartom. Marija je. ali su ga cenile mnogo manje od gradanina. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. nekih malobrojnih. ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. . Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi. Ali reci mi. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. bio je za Mariju. On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. starog momka. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. izgleda. Bilo je nekih lepota. milog i narotog. mno go volela. odabranih lepota. Marija. mene dosadnog. Vagnerom. Pa to je sasvim prirodno. tog lepotana. po bios kopima. pustinjaka i estetu. u njemu su bile odomacene i iskusne. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. I ti mi se svida . ne sme da bude drugaciji nego to si. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. barovima i hotelskim tremovima. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. koji niti su elele niti mrzele. koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. O tim stvarima ne treba govo riti. Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. kako mo e da voli i mene pored njega. dajuci mu za pravo? Tog Pabla. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. ima i u tebi neg lepog. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. niti tra iti da se o njima pola e racun.

pored svih razocaranja. Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. iz izvora ove ljubavne noci. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. i to mi kazuje on te voli. pomalo boja ljivo. pun lutanja i nesreca. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. on ti je zahva lan to si lepu kasta. To mi je milo. I opet sam se probudio. koja me je naucila drugarstvu. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi. vo dio je u odricanje i poricanje. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. ubog i bez slika. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. Ma koliko jad no bio. prelepi cyet. duboko ut kana u moju sudbinu. videci ko liko je moj ivot bogat slikama. sukobima i rezigna ciji. pocev od poznatog Hermana. vecnih zvezda i sazve da. ose?am da me voli . prema kojoj je u meni. zloceste dragane. sa kojom sam pro iveo tolike godine. ciji je niz bajka mog ivota.kada me ljubi u vrat ili uvo. duboko poverenje sve do onog dana kada se. bio je obavijen njome. Mirisavo i nezemalj ski. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. veoma milo. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. mlade i nove. Pojavila se i moja ena. ostalo ivo. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine. procerdan delic puta do potpune propasti. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. I tako su u ovoj prvoj. bogat i gord. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. duhovnog brata Hermininog. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. ali je bio bogat. a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. nezaboravni i neizbrisivi. svoje daleke. koji je dotada dugo bio prazan. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. nenadma nim lju bavnim ve tinama. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. svoje jadne prijateljice. Ponovo smo zaspali. Moj ivot je bio tegoban. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. kao vla no rascvetali vodeni cvetovi. . kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. a bila je i siroma nija u sitnim. za kojima sam udeo. koje sam opevao. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. bio je zagorcan uci itavog covecanstva. sa i bez imena izbijale su.

svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. Moja du a je ponovo pocela da di e. Njen miris. pojedinih reci iz na eg razgovora. inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. itavo . Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu. pa cak i da saznam njenu adresu. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. to mi je i po lo za rukom. To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo. Hermina. njenim temperamentom. Ovo vreme pre bala pod maskama. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. sa njenim narotim stasom. za svaki pregib svojih linija. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. njenom kosom. glasom. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. nje nim bojama. osetio sam miris genijalne. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. puti. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. blistavim oma. otprilike tri nedelje. moje o su ponovo progledale. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. Ali one noci me je. Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. bilo je veoma lepo. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. nije se i lo za novcicima. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. koju smo odredili za na e sastanke. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena.jezgro tog ivota bilo je plemenito. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. prvi put od vremena mog propadanja. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. imalo je svoj lik i soj. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. Marija nije imala obrazovanje. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo. Moja uciteljica igranja. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. Sa culima kojima je bila obdarena. pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. ve? za zvezdama.

a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. Rekao mi je. Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. bio sam samo jedan od nekoliko njih. da prefine ose?anja. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. modne i luksuzne stvarcice. kao pomocu neke madije. Uzmite laku lulu opijuma. na mansardi jedno g hotela u . na primer. koga je Marija mnogo volela. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. Naucio sam pre svega da ove male igracke. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. o mnogim enama i devojkama. mnogim mu karcima na ih krugova. lepeza nije bila lepeza. i kad sam joj. raz ma enog i pasivnog. obdare novim culima za ljubav. vrst. mu evan i pun zahte va. cvet nije bio cvet. mnogostruko malo. o glumcu. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. ne treba da bude tako. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla. odnosno veliko. ali da je zatim bio napregnut. pametnom. O ovim stvarima. oru je i ratnicki poklic. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. Ali je rado primala po klone. jer nije bila po sa da njoj modi. kesica za novac nije bila kesica. madije i dra i. ali svakako je dugo stajala u radnji. kri jumcar. rede citavu noc. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. to ne valja. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. ve? su. da o ive mrtvu okolinu i da je. esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. mnogo sam naucio od Marije. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna. Nije htela da uzima novaca od mene. sve je to bilo glasono a. lagano obuzimao ljubavni ar. Uostalom. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. od prstena do kutije za cigarete. ali me je Marija uveravala da ga je. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. detinjastom. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. esto nije imala vremena za mene. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. dodu e. sasvim oprav dano. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin. lepo. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. ple menitih i melanholicnih ruku. o d ezsviracu. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. iza toga se verovatno krila Hermina. Moj sud o ovom veselom. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. bledih.

ali ga nije uvredilo. sastavljen od sadr ine triju bocica. predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. rekao je on. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. . dok je Marija drhtala od naslade. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. polo io me je Pablo na krevet. ne no i strucno. kada sam se veoma raspolo io. teta. sedeci nepo micni. Pogledao me je sa aljivo. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda. veoma bednu po tkrovnicu. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. po ao sam s njim do Agostina. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. kukovima. provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. Kada mi se posle toga malo smucilo. o nje nom nacinu smejanja. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. a sada sam i ja ostao bez novaca. Pablo. ali ona odlucno odbi. vrelu od groz nice. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. ramenima. Iz radoznalosti. Nema ni prebijene pare. gospodine Hari? Dobro. A jedne veceri me je jo vi e iznenadio. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. toliko lepo! Ali znam zamenu za to. Necete. Pablo. a i da bih sebe kaznio. ljubljenja i igranja. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu. U sobi je bila samo jedna stolica. Neophodno mi je potreban.predgradu. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. i sve to brzo. jedva osetan poljubac. A zatim. o njenim rukama. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. Uvek sami sebi stvarate te koce. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. dao mi nekoliko kapi nekog leka i. ja sam to osorno odbio. esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. ta se mo e! A bilo bi lepo. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. kome je rastresao krevet. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom. i dajte mi novac ovako. kao kakva dobra sestra nudilja. Pojavio se u mom stanu. vraticu vam ga. Hari je odvi e moralan. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. Nisam cuo va predlog. ako vam je to milije.

Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. to je ne to drugo. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. ali je uoci dom. Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. Nemam ni ta protiv te sre. A nedelje. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. mo e da bude trajna i da je neplodna. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. ne to to ona ne bi razu mela. ona e mi pomoci. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. da je njene udove. i ja sam. kosu i put isto tako Ijubila. niti ma koja druga te nece razumeti. Pa ipak verujem. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. Prili?no sam naucio da igram. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. uhvatio si lepu devojku. igranje ti godi. Preda mnom su iskrsli novi. milovala i ispi tivala kao i moje. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. razocaran. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice. a ako ne. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. To je nesreca. kada se zapodenu neobican razgovor. Marija je cudesna. a da ono pravo tek ima da dode. tako kao to te ja razumem ni Marija. A za sve to imam da zahvalim tebi. ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. imao si sre. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. Hermina. ne bi te poznao. po sredni i slo eni odnosi i veze. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. tvrdila je ona. odista. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. koja zna vi e od drugih. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa. Da. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej. Ona uspavljuje Stepskog . U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. Her mene. za. ve? je imala i ulaz nicu. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene. prijatelju. Svakako u moci da je poznam. ali zadovoljs tako dobro. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi.

a ako se on narugao mojim lepim snovima. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. Hari. koji je jo i sad u poteri za sam srecan. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. Lepo. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. sva tvoja vera Ne. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost. ali m lepo i dra esno. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. voleo i cenio kao lepo i sveto. kafom i pletenjem carapa. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. to tvoja sudbina? koju sam. Oh. nep da ti pomogne. medutim. uvek mora da bude u pravu. podem u smrt. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. strepnje i o?ajan gao da ide ku. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. mlada. bio umetnik i mislilac. sebi priznao. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot. Imam ne to veoma odavno znam. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. A po to sam imala dobre o i u i. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. i to sam morao da priznam. tada mo e imati svakog dana. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. tako sam mislila. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. ljubavnica jednog revolu cionara. i tada sam videla. da osetim ce nju. Ona je cudesna. Mogla sam da primim na sebe veliki udes. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. sestra jednog genAja ili majka muce nika.mina. A ivot mi je. da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. Ali sve to nije pomoglo. svoje poznanike i susede. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. da su moji snovi bili u pravu. jednu veru i zahtev. I nju si mi ti poklonila. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. ko obo a va velike pesnike ili svece. o tebi. najzad. sa junackim ulogama i ostalim. bio veoma nesrecan. nisam stvoren za to. Ti si. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. ipak nije tako. Mislila sam da ivot. Predodredeno mi je ba ono suprotno. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. ima li sada. Lepa. bio si spreman na dela. i po to sam bila pomalo radoznala. osecao. nije tako. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. Tako sam i ja pro la. taj je budala i Don Ki hot. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. A za to? A gu enje je nemila smrt. eto. vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. imam veliku radost i dragu utehu. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. u paramparcad. Stepski Vuce? Ne. kao i o na em zajednickom udesu. Hermina. u stvari. ovek pun Hteo bih. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. da ivot nije herojski ep. a i ti to ve? zna . novo patim. vedrog raspolo enja i me. Onda sam. da bu dem ena jednog kralja. ono junacko i lepo. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. Dakle. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. Ali to je bila glupa. sve je postalo lodna nesreca. igranjem taroka i muzikom preko radija. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno.

mora da se ma i no a za brijanje. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam. usamljen. pozvao sam je ne no sestro. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao. tvoje o?ajanje zbog rata. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si. kako pro log tako i buduceg. pa ipak mora da propadne . bogatija. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. A mo da je uvek bilo tako. po hiljadu puta u pravu. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. genijima. a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju. Vo e iz petnih ila. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. Tvoji zahtevi su odvi e visoki. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina. skidao kajmak.. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. mislim na Mocarta. ili da najzad postane neka vrsta devojcure.sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. povucen u sebe i o?ajan. Hermina. kod tebe duhovna ali je put bio isti. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet . Mocart ili plitki. zadovoljan tako sitnim stvari ma. umesto novca du u. zbog nacina na koji se danas misli. kao i tvoje gnu anje prema politici. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. Oborila je o i utonula u misli. A i svejedno je. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca. gradi. Stepski Vuce. umesto razonode radost. Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna. svira. Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. sa svim herojima.. crnoberzijanaca. To ne zna niko.. kelnera i bonviva na. velikim delima i ose?anjima. cita. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. prijatelja. dublja i ira. tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. rade za buduci rat.. i uspe no. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom. Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. a umesto igre istinsku strast. Ali nama time nije pomo eno. Ko umesto ciguljanja tra i muziku. ne sme da bude kao to smo ti i ja. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad.

da sem vremena ne postoji jo i vecnost. Tamo ce ponovo naci svoga Getea. a njih ozarene. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. za vreme propisanih kolskih godina. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom. pravim ljudima da ne pripada ni ta. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. Filipa od Ne rija i sve druge. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. Sveci su pravi ljudi. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. Ni ta sem smrti. svoga Novalisa i Mocarta. razume se da nisu. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu. mlada braca Spasitelja. radi se o slavi. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. svakim dobrim delom. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. To je carstvo s one strane vremena i varke. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. i zato ceznemo za smrcu. poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. Tebi e biti sme no. Ni ta drugo? O da. Ne. i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. ona je stvar utelja po ko lama. da svet. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. greh kao i porok. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. tamo nas vuce strepnja na ih srca. U pravu si rekao sam. Misli na ime. nije u pitanju slava. Vuce. ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. da bi deca bila nem zabavljena. vecnost. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. Oh Hari. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. Dakle. jedini nam je voda ce nja za domom. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. greh tako mo e da bude put ka svetosti. Uvek je bilo tako. Kristofera. tamo je na a domovina. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer.ne svrhe. i uvek e biti. a to je carstvo prvih ljudi. snaga svakog istinskog ose?anja. Tamo je na e mesto. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. kao da smo . Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. a ostalim. sa ce njom. Stepski Vuce. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. a ja moje svece.

njegov povratak ced nosti. Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. cuo sam kako se besmrt nici smeju. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. poroke. i kristalna vecnost. Taj smeh je bio bezvucan. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina. daleki. u sve mir. obecala mi je bila Marija. u neku ruku. divlji urlik hiljadu nevolja. veciti. strasti i nesporazume. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. ponovno pretvaranje vremena u prostor. Ali ovu noc. . koji ive u prostoru bez vremena. sastojao se od same svetlosti i jasno e. ali ona jo nije bila do la. koje je ona. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. pretvoreni u slike. bo anski smeh.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. u kome nije postojalo vre me. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. poslednju pre velikog bala. Oh. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. protala i udahnula pa mi ih vratila. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena. Da. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem. na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. Me utim. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. Ona mi je bila potrebna. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. zablude. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. vidovita. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. smeh besmrtnika. pa se probije u vecnost. u tome je bila stvar. Tek sada sam shvatio njegov smeh. U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. toliko od davnina poznate.

toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. rasplamsali bordel ukra ava.pijan zanos to svest zaobruca. krvav dim sa pirova d elata. i svakom se raspadne u kal. ta sutra je bal pod maskama. mota. dodir i udisanje stotine prefinjenih. taj uskome an Ijudski roj. zvezdan na je vecni smeh. vi e mi nece doci. brckanje u blagom. Dok gledamo mirno na va greh. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. oti ao sam s njom u na u sobicu. kao ovek u godinama. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. prosjaka. dvostru kog raspolo enja. Zmaj nebeski sa nama se dru i. pro dire se. pro ima nas vasionski ed. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju. ubojstva. oh. posled nji put. Te veceri bila je lep a. iban stra cu i bivan strahom. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana. kri sunca oko nas. koprcanje i jud neizrecni. Marija. zaudara na trule i znoj. gledamo. Nemoj da nas usmrti oboje. srca koja tuku neutolnom po udom. smi lja novi rat dok pesme pi e. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. divnih naslada. kao one noci uoci bala. Zatim je do la Marija. nepomican na je ivot vecni. koje sam upoznao ka no. Mo da e te uzeti ve? sutra. Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. ne znamo za sate niti dane. hladan. i posle vecere. pirata. cveticu moj mili. Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. pohote. ravnodu ni i puni spokojstvu. da e biti princ iz bajke. a e grehe. za razlike oveka i ene. pa se ispljuvava. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. dere. onog cudnog gorkoslatkog. blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. Ako te Hermina uzme. splet ruku zelena a. va e strepnje i nade u spas. grc naslade. u ivanje.

Od nje sam naucio da se jo jednom. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana. ali nisam igrao. s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. onaj slatki. da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota. dok sam na izgled plivao u sreci. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje. Lak ivot. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. laka ljubav. u susret padu. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. pre svr etka. moja du a se opra tala s Marijom. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje.je sve bilo puno znacaja. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. napetosti i sudbine. mr tav umoran. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem. dirljivim ljubavnim sitnicama. ali i opori ukus zabranjenog voca. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. zatim. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. dodu e. zamracio sam svoju spava?u sobu. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. laka smrt nisu bili za mene. ce nje i predanosti smrti. prepustim de tinjastoj igri povr ine. zabo ravio na Mariju. da tra im trenutne radosti. ko zna. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. katkad su mi bile i prijatne. jureci i propinjuci se kao upla en konj. Kada sam uvece ustao. pa sam se grcevito hvatao Marije. Nekada sam. ku. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. Mo da je to bio svr etak. a i strahom koji me je gu io. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. u susret provaliji. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. ili posle njega. odmah sam legao. puna straha. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana. koga se ovek od uma mora cuvati. spremne da pokloni sebe. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. ali sam opet zaboravio na nju.

u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. Kako nije trebalo da pratim damu. mila mi je bila prisnost. plodni ukus elza kog vina. topline i zavicajnosti. cak i svoju najvecu svetinju. nosila ka smr ti. to se opra ta. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. mio mi je bio sve i. Ovaj moderan ovek je odva an. I dok sam jeo i pio. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena. svoj automobil. Preporuci e mi i done e peceno pi lence. vredan. pa tako i mala. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. nepoz nato i divno. sa svim i svacim u ovoj prostoriji. Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. to je sve ovo predstavljalo za mene. Sedeo sam spokojan. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. nisam bio moderan ovek. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. smrti eljnog. cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. predao sam se mirisu dima i vina. Lepo je opra tati se. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. mlado elza ko vino. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. to mi je i Hermina preporucila. odlucio sam da potem onamo kasno. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota. kada su za mene gos tionice. raspolo enje postaje tako blago. ispijao sam slade ot rove. zdrav. i zracku navike. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba. odlican je t? soj. S osmehom sam u ao u kafanicu. vino i cigare bili ne to zabranjeno. svetlo.se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. eli to pre da zameni nekom boljom markom. hladan i krut. Meni je bilo svejedno. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam .

Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. dvoraca. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. konja. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare. d inovski plakati. video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa. prema svetu bonvivana i prema igranju. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake. koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. Iduci za decakom sa malim fenjerom. mogli dugo da raspravljaju. postavlja zlatno tele. uz uce ce velikog mno tva ljudi. na podno ju brega. Video sam Mojsija. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. za placene ulaznice . neku odvratnost prema ula enju u velike. sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. navodno. mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji. velicanstvenog pozori nog Mojsija. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. dok za to vreme njegov nedostojni narod. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova. koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. kako.mu otkupio aku kestenova. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. voltanskim koracima. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona. sa dugim tapom. po navici. Film je bio jedan od onih koji. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. o tome su daci veronauke. stvoren u plemenite i svete svrhe. prepune prostorije. ve? je. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. ka mila. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. Do la je starica sa cve cem. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. predajuci se pomalo estokim u ivanjima. izvestan unutra nji otpor i smetnju.

jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. medu same nepoznate osobe. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. vesele slike naj mla ih umetnika. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. pustio da me guraju. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. poslovni ljudi i. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. neprijatno pojacali. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. a kada sam dobio svoj broj. u svim dvoranama se igralo. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban. Ni kome se nisam odazvao. bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. novinari. ve? su se. na protiv. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica. prividnom polu smrcu. po ao sam da ih tra im. No en mno tvom. vr telo mi se u glavi. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. cim mi mete dosadi. umetnici. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. pa sam se bacio na najbli u stolicu. cak i u suterenu. svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku. Na zidovima su visile drecave. video kako promicu groteskne prilike maski. tako da sam. kroz barove. naucnici. cutke sam odbio neko . Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. trebalo je da tada. pa sam. umiru ovom jezivom. potonu i svi ostali ljudi. upao u gomilu maski.prikazuju svete price. Bo e moj. misleci na Herminu. koju nisam hteo da priznam. kikotanjem i jurnjavom. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. stizao sam u razne prostorije. muzikom. kao mi danas. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. sem Egipca na i Jevreja. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. bilo mi je toplo. igrankom. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem. razume se. nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. da bi se sprecila ova gadost. Sve se skupilo ovde. onako trezan i boja ljiv. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac.

bezvoljan i star. hitri mom ic je ve? nestao. Dok sam ja. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. koji e mi Hermina te ko oprostiti. gipko. crveno uti davo. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina. doviknula mi je jedna od njih. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. o ivi i ponovo pocinje da se kre. vrtlog boja. Jedna panska . posle kratke ukocenosti i tuposti. Sada sam stajao ispred prozorcica. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. miris enskih ramena. Do ao sam u najboljoj nameri. Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. necitkim. primiv i ga mehanicki. pljosnati broj. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. ose tio sam da je vazduh pun cari. od koje sam malopre pobegao umoran. Nije ovo bilo za mene. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. mo e da uzme moj i pru i mi ga. i bila je u pravu. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. ali ovde nisam mogao da se razveselim. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. dru e. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. a sada ga nije bilo. vrteo broj medu prstima. ponela me je i uljulj kivala toplota. a bucno. da ucest vuje u igri tako sam ja. POcEV OD cETIRI asA. HERMINA JE U PAKLU. bio mi je odvratan gusti. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. takt igre i sjaj u arenih oju. Sve se zaverilo protiv mene. vracanje stepskom vuku. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. zanos stotine Ijudi. Sitnim. Bio je to poraz. Stari namcor. poneo me je smeh. Evo. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. nalazio sam se na pogre nom mestu. gipkih nogu. pokrenut magi?nom icom. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika. Ali nisam mogao drukcije. uskiptelo veselje. i svaki put sam napipao okrugli. brujanje muzike. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. parfemom zasiceni vazduh. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola.

Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. d oci e Hermina i os lovice me. Ali sada si ti na redu. Bio je to rastanak. Oh. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. koji je bio stisnut u jed nom uglu male. pravo u pa kao. Je li to kostim. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. Tamo su. jesen. Zbogom. i tek u poljupcusam poznao Mariju. Marija. neke su mi se nasme ile. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. neobicno i bledo. niske prostorije. ali nijedna od njih nije bila Her mina. vecina njih jo je bila pod maskama. osta mi u dragoj uspomeni. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. Ali rado u poneti jedan poljubac. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. cudesno male. Hermina me je zvala. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. Clti ao sam preko do bara. cudesno ne ne. na zidovima crnim kao gar. pomislio sam. gorele drecave zloslutne svetiljke. dok sam pio. Odmah sam pomislila. spojenih usana. Hari. njeno pa metno lice njene ruke. a tada mi je sinula misao pa to je Her man. a u igri smo pro li pored Pabla. ali niko nije do ao. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. I ve? smo zaigrali. gle dao sam profil mladog oveka. Potrcao sam dalje. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti. Hermina. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. eto. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. bila je to sudbina. koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. Vreva igraca pritisla me je uza zid. Igra se zavr ila. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. On se nasme io. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. Ona se opra tala. niz stepenice. Ona je u paklu. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. vrsto sam je stegao. a orkestar davola svirao je groznicavo. . ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno.

a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u. obuhvatala me je pogledima. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. Videli smo jednu veoma lepu. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. Ne dodirujuci je. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. Nastupili smo kao su parnici. mome i svome. pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu. askala lako i du hovito. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. vec kao ena. sve je ovo bila igra i simbol. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e . sedeci na svojim visokim barskim stolicama. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. o godinama pre polne zrelosti. Sve je bilo kao u bajci. Po to je nosila mu ko odelo. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika.To i ucinismo. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti. Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. uop te nije trudila da to postigne. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. jedan dublji znacaj. na izgled. citava ova zvucima za sicena ku?a. askali i pili ampanjac. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. iako se ona. kako culno tako i duhovno. esto sa malo podsmeha. Ona mi je pokazivala ene. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. nisam mogao da igram s njom. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. carobne ptice sletale su sa granja. pu ila je cigarete. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. a ona. podlegao sam njenoj ari. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. neko vreme bismo pratili istu enu. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. ali iz svega je zra cio Eros. dra ima Lezbosa.

na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. svima sam pripadao ja.da te pozna. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. kada bi ovaj. vina i culne radosti. kako kod pijanih regruta i morna ra. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. a mo da i du e. udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. ali nisam dr ao u rukama samo nju. igrao sam svaku igru. ove blagoslovene noci. njihov osmeh bio je i moj. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. ritma. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. kao u ekstazi. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. Veceras si bio tako glup i dosadan. Igrao sam bez prestanka dva asa. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. stepski vuk Hari. bubnjar i bend ista ocarani. sa svakom enom na koju bih nai ao. njihovo osvajanje bilo je i moje. bla en u zanosu sviranja u orkestru. Ali danas. nasme eni mladic. tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. ciji sam miris udisao. muzike. Ja vi e nisam bio ja. ja. ili kada bih posnatrao kako su dirigent. Herman. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. ve? sve ene u toj is toj dvorani. nisam im bio tud. a moje njihovo. kao ni oni meni. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. bilo je to poznato svakoj slu avci. uz istu mu ziku kao i ja. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning. pli vao sam i s u dubokoj. Igrao sam bez pre stanka. do ivljavanje uniomistike radosti. lebdeo nad svojim saksofonom. i one koje ni kada nisam ucio. voleo ih. koje su plivale u istoj igri. oslobodenog samoga sebe. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. Igrao sam sa ovom ili onom enom. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. esto sam slu ao kako se o tome govori. zracio sam i s ovim osmehom. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. Mislila je da me je sada osvojila. svi su bili zadojeni i opijeni njime. A tu su dolazili i mu karci. svi smo jedni u drugima imali udela. iako sam nekada. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. sa .

nji uci se pri tom. a ne vi e Herman. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. popeo se na stolicu i. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta. A kada me je Pablo video onako ozarenog. to je bivala be nja. I odjednom. sa cvetnim mladim e nama. neka bude sa mnom ta mu drago. sav srecan. dok su me pozdravljale tude o. ruke. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. priljubi se za tre . Na e usne se sastavi e vre i lo. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. arena opojnost. Vi e nisu postojale misli. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. Po to sa Herminom. bio vedar i srecan. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti. poznao sam. Bila je to Hermina. duvao punih obraza. obrazi. usne. ili dete. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. malo na mirisala i napuderisala. celo njeno telo. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. i ramena. zbija na sve u i prostor. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. Dok se na svima ostalima. raspaljivala tuda lica. Uto odjednom spazih. divljacki i bla eno u taktu Jirninga. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. dotle je crna Pjereta. Isto tako nisam primetio da se zabava. u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. zvu ci. videlo da je vreme ve? poodmaklo. Ah. njena kosa dodi rivala je moj obraz.veoma mladim devojkama. jednom sam ipak i ja bio srecan. sve do kolena. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. laktove i ruke. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. kao da sam brat Pablov. pomislio sam u taj mah. presvukla se. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. uzdasi i reci. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. nisam smeo da igram. es toko je dunuo u svoj rog. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. Izgubio sam bio ose?anje vremena. i ja sam poznao vrstu bradu. smejao sam se. dok su do mene dopirali mirisi. trgnuv i se za trenutak. raspaljujuci se sve vi e. zajedno s instrumentom. sto jeci na njoj. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. za arenim licima. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. po njihovim crvenim. mladicem. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. lepu. kao i iz misli. grudi i ko lena.

osecao sam kako me s . jo malopre tako zagrejani. u svoje kapute i podizali okovratnike. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh. vedar i svetao. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. Hermina je stajala bleda. dok je flautista. sve one sa kojima sam ig rao. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. pa ipak jeziv i tud. u poljupcu i osmehu. pome an sa neprijatnom. a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su. i ta mala. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata. u pogledu. jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. kao satkan od kristala i leda. A tada smo svi odjednom osetili jutro. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. Za trenutak sam se probudio i otreznio. A onda mi smo jo stajali zagrljeni. Kada je muzika prestala da svira. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. par stisnut uz par. u mlaz svetlosti. poja vile su se sluge u kaputima. Stajali smo i gledali se. trepcuci umornim kapcima. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. dvoranom je prostrujao hladan vazduh. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. Nas dvoje smo stajali i gledali se. duvaci su spu tali svoje inst rumente. neobicno jasan. u urbanom hukom automobil skih motora. pa smo se slepo.nutak po udno i podatno uza me. sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . kao kakav osmeh. vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. svirali sve br e. Dvatri puta je muzika malaksavala. Dugo je trajala ova svadbena igra. te su svirali jo . prvi vio linista odrecno mahao glavom. Sve ene ove groznicave noci. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. lupali nogama. osetili skori kraj u ivanja. poslednji u dvorani. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. osmehujuci se. ugledali bledu svetlost iza zavesa. Pripadao sam joj. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. svirali sve su manutije. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. A ona mi se podala u igri. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata. koracali smo kao sumanuti. beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. naslutili umor koji je nailazio. a od njega se pru ala tanana. kako se razbi neko staklo. njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. na e ruke su se umorno spustile. smeh. pa ipak hladan i neumoljiv. klavirista se odmicao od klavira. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. ostali smo zagrljeni. po slednji u celoj ku. kao i ruke duvaca i violinista.

neobicno sparu eni i pepljasti. crvene i nabreklih vena. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di.razredene stvarnosti. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. gledajuci u nas blistavim. je dan Herminin pogled ugasio je sve. Klimnuh glavom u znak odobravanja.leda savladuje stra an umor. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. u razredenom vazduhu. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. bio sam spreman. osecao sam svoje zno javo odelo. sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. ali su blistave crne o sve to izbrisale. radosnim oma. Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori. Ulaz samo za ludake. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. a mogle su i da opcine. Uto se na vratima pojavi Pablo. odvratno vla no i mlako. pozivam vas na malu zabavu. u sloju veoma. o kojoj ve? odavno sanja. na koje smo seli. Herminu s desne. uzeo je kutiju od egzotic . video kako mi ruke. a mene s leve strane. iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. okrug loj prostoriji. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. koje su u stvari bile kao o u ivotinje. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. On nam dade znak i mi podosmo za njim. sme nu bocu. Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. iznad cije su se ivice ocrtavali. koga nikada nisam cuo da govori povezano. a na vratima mi tiho re Brate Hari. Prijatelji. gledali smo jedno u drugo. a cena je razum. Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. izgubljena pla ljiva pti ca. Oh da. svirac. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. Pred njenim po gledom. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. Ocarani. Ali to je odmah pro lo. Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. One su tako izbrisale stvarnost. On.

Ucinite to. ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. u svet u kome ne postoji vre me. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. i ao pred nama. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu. pove cu vas do svoje panorame. duge ute cigarete. Vama je poznato gde se on krije. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. oma as zlim as tu no usplamtelim. osetili smo kako postajemo laki i ve seli. zavaliv i se na stolici. Poluoblikovani. i to je sve. Vidite. stremili ste za tim da odete odavde. spustiv i opet ogledalo u d ep. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. i pokazati vam svoje malo pozori te. Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . jezivu. tac no u sredini. napunio je sve tri ca e. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. lepog vuka. dragi prijatelju. Sedeli smo tako. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. i ja ugledah. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. pla ljivog. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama. Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. lagano pu ili svoje cigarete. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. pu ili pomalo i. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. Jeste li saglasni? Digli smo se. sme eci se. koji je gledao izgubljeno i zastra eno.. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go. ogledal ce u ruci.. ciji je dim bio gust kao tamjan. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e. boja ljivim o ma. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa. pomalo rasplinutu i maglovitu. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme. izvadio iz kutije tri tanke. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. Sada smo sve troje. dragi Hari. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. lagano pijuckajuci iz svojih ca a.odgovarala.nog arenog drveta. ja vas na to pozi vam. pod streka i kljuca. Pablo je. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali. to veceras mogu da vas malo ugostim.

ali i bolno. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. oslobodenje od stvarnosti. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. Ovde se nalazite u koli humora. dragi prijatelju. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. to olak ati. u skali od svega nekoliko tonova. boreci se. ili hiljadu. . a Hermini desna. Pri tom se glasno nasmejao. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. dragi prijatelju. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni. Hari. treba da naucite da se smejete. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. deset. na ce nju za domom i kajanje. i to ovako izvr icete jedno malo. kao to je to obicaj. strujao vucji lik. I kada biste vi. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste. Dobro sam pogledao u ogledalce. tiho. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. Ona je zatvor u kome sedite. Vama. prividno sa moubistvo. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. po elji. ili stotinu.veselo pozori te. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. gde ce vam. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. nadam se. u svako doba stajati na raspolaganju. u kome se trzao Harivuk. eleo bih da prvo uvedem Harija. Izbrisamo sada. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. ogledalce u ruci. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili. zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. Molim te. kroz koji je. jer je to opet bio onaj vedri. rasprava o stepskom vuku. Tako. ali oni su me estoko pro imali. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. ovakvi kakvi ste. maglovitog Harija. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava. stupili u pozori te. idi za sada iza zavese. Za trenutak je du boko. Lep je to kabinet slika. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. Hermina. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. Hari. Dovoljno je da ovu sliku. posmatrate sa iskrenim smehom. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. ovaj lik u og ledalu. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. Hermina nest de desno. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju.

elavih i sa dugim uvojcima. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. u du binu ogledala i van ogledala. a ne stvarnost. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no. zagrlio ga i otrcao s njim. dobro odevenih i pocepanih. o Mocartu. neki opet sasvim mladi. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina. vedra. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. dragi moj. mlad. a i sasvim nagih. levo i desno. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. neki prastari. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati. Odli?no si se smejao. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . aci. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. A ako ti posle jo bude stalo do toga. k?joj nisam mogao da odolim. nego dva na zidu. mladici. ovde su samo slike. mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. nasmejana lica. rastrcali se na sve strane. neki stariji. veselu ceremoniju. nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. ali neobicno raspolo enog. raspao se. mangupcici i deca. dostojanstvenih i sme nih. No tebi je poznata stara. Jedan od njih. ozbiljnih i veselih. Mutni lik u ogledalu se tr e.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. a iz njega se izdvojio drugi lik. No tek to sam ga poznao. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. deseti. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. prirodno. Odbacio si naocare svoje li?nosti. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. Hari. ose?anje olak anja ovek odahne. hrapava i nepro zirna. a onda su nestali. Jer. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. pa treci. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. Platonu i Ge teu. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. A jedan. o Gluku. decaci. sme nim pokre tima. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. bacio se nasmejan Pablu na gru di. elegantan momak. Tako. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. smejuci se. U njemu sam video sebe. postala je siva. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. pa prsnuh u neobuz dan smeh. koji mi se rla . Pablo. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. dvadeseti. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. bezbroj Harija. odbaci parce stakla. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim.

n medu bucan i uzbuden svet. i da najzad premlati i pobije debele. vanredno stilizo vani. koji pomocu ma ina piju krv os talima. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila. gazili ih i mrvili. estok. bili su u pravu i ja sam. izgleda. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova. stajao as pred jed nim as pred drugim. Dru gi plakati.roto svideo. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. svuda je bilo i oborenih. delimicno ok lopljeni automobili. pun cara. opet. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis. o zastavama. ve? odavno pripremljena. u osnovi o tricama. livadu. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje. repub lici. nasuprot tome. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. ve? u kome je svako kome je vaz . odavno ocekiva na. a. mamac i obecanje. Ulicama su jurili antomobili. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. bojama i slicnim. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. lepo odevene i na mirisane bogata e. da bi opet mogla da nice trava. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. dr avnim granicama. upozo ravali su. poseda. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao. u ne nijtm. kulture i pravde. Besomucni. polje. lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. divno naslikani. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. U tom asu upao saI. iskrivljenih i upola izgorelih automobila. potok i mocvaru. manje detinjastim bojama. ka lju i davolski frkcu. rada. sjajni. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. duboko ubeden. koji su gonili pe ake. Nestao je i Pablo. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. a protiv ma ina. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije.

pi tolje i san duke s municijom. Video sam kako se svi ma. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija. Veoma lep. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. Bo e moj. sasvim kao nekada u deca tvu. Gustave. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. ali. a zatim se. Lep kraj rekoh. U njoj smo na li pu ke. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. mirnim predelom milje i milje daleko. ta. a i u meni samom se ti crveni. jer se. to je pitanje ukusa. prikljucio sam se borbi. sakrismo u osmatracnicu. a zatim smo se satanskom brzinom. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. Ali ne. vozili smo se zelenim. Stoko glupava.metaka i pored mnogih obore nih kola. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani. hitro kao majmun skocio je u kola. Tu smo se za ustavili na nekom glatkom. nema vi e teologije. kroz ki u. Gustav se glasno nasmeja. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma. Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja. navodno. dospeli usred ogromne planine. ble tavom drumu koji je. smejuci se ni ta manje. razmislimo o tome u polju. dok je oko nas pra talo. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju. razume se. sasvim svejedno. svetlucavog jezera. eto. iako je to u osnovi. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu. Radostan. nekada naj neobuzdaniji. cekaj. ovde lome razne osovine Haricu moj. duboko odahnuv i. srecom. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. vedro i iskreno. koja nam se veoma dopala. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret. sada je rat. Eh.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. izdrdala su kola. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. prvo velikom ravnicom. a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. penjuci se la gano. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao. civilizovanog sveta. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije. On mi mahnu. Tek to smo se malo rashladili da . povezli u grad i dalje u predgrade. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. i ja radosno podoh za njim. sada zna . Hajde. mladicu. a zatim smo.

mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. tockovima okrenutih nebu. u njima su. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. Fordova kola re Gustav. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge. pravo u vozacevu plavu kapu. zapi ta sa krivine. iako bleda i drhcuci celim telom. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. Udesili smo ih! likovao je Gustav. . Veoma aljivo re Gustav. preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. le ali ispod kola. Moramo da side mo i oslobodimo drum. sledeci primere velikih uzora. Ja sam ve? bio nani anio. kao da je si la s uma. kada smo ve? izigravali razbojnike. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid. Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo. Ali uto je Gustav ve? opalio. Izgorela je veoma brzo. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. ljudi su. preko ivice druma. odskoci e. ve? su nailazila druga kola. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. svetlo plavi veo. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu.i smestili u lovackoj zasedi. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. i okinuh obarac. bilo je mo da bolje i lep e da. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. Bo e moj. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. survala se i pala na drum. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala. tihim treskom. cekali smo. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. delimicno iz gorelih odela. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. Ali hajde. tako da su jo dugo krkljala u bunju. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. kola su odskocila na strmoj ste ni. kao uhvaceni u zamku. Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. Ona je bila odvi e upla ena. ko zna. udari e o stenje. bili cucureni njih troje ili cetvoro. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. nemi. Sledeca uzimam ja na ni an. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. a ime nije va no. ofer se trgnuo i klonuo. Ovaj svet mora da propadne. koja su. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. uz buku motora. bilo mi ga je u stvari ao. u am bis. a zatim dahcuci os tao da le i. a jedna lepu kasta. a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. na jastu cima. sirena luksuznih kola. Bilo je neobicno zanimljivo. ovek klonu. a i mi s njim. Oni su ubogi davoli kao i mi. ali se ni ta nije micalo. pro muklo i vlastoljubivo. kola odjuri e dalje. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima.

Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. bilo bi mi ao ove mlade. jer mu je iz usta curila krv. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. Ono to je juce bilo normalno. Za neke je svakako teta. Ali izi e samo malo krvi. ona je moja stenografkinja. koja mu se zalepi za bradu. i vi ubijate. Vi sami preuzeli ste istu du nost. Utoliko bolje. Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen. Ali mi ne ubijamo po du nosti. To mi je bila slu ba. kao da hoce da pljune. Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni. a i os tale ma ine. ose?am da u uskoro umreti. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi.. bolje reci. ve? radi zabave.On ucuta i skupi usne. I va e pu ke? I one e doci na red. Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. cekajte! re Gustav uctivo. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene. isuvi e velika. Vr io sam svoju du nost. sad e biti dovoljno vazduha. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. stari gospodine. sada vi e nije. ta?no. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. Zar ne? Tako je. A sada molim vas izidite iz kola. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. bio sam profesor . Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. jer emo kola uni titi. vecinom uboge davole. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno. istina. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. Dopustite mi jo jedno pitanje. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim. Mi sada uni tavamo sve automobile. Vi ste dr avni tu ilac.E. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. Na primer. nije mi poznat. Mi smo terali normalnom brzinom. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. ukoliko jo budemo imali vremena. moje je ime Gustav. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. Bio je to gospodin kratke sede kose. gospodine vi i dr avni tu ioce. Kako god elite. E. Pojam du nos ti. danas vi e nije. Dozvolite.

teologije. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu. gospodine kolega. Mi smo. Molim vas vr ite va u du nost. Gospodici je gore pozlilo. U tome nije uspeo ba sjajno. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. Gustav komandova i oni krenu e. Osim toga. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. Povukosmo devojku malo u stranu. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. zatucani svet ode u parampar ad. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. kao nekada u ratu. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. ali se nazirala dobra vo lja. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. da postanem vojnik. preporucivali. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. Oni odgovori e da nije. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. Dobro je re on. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. Napred. re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. opet moram da ubijam. da ubijam. i saop ti nam da se zove Dora. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. on je te ko povreden. znam za krivicu mo da je to isto. a sada treba malo da po urimo. gospodice? Da? E hajde. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. kolege. dakle. U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. Umete li da se pentrate. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. ali stade neo tecen. Izlazite! komandova Gustav. ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. koja. Po to me je majka rodila. Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. osuden da ivim. pa i sam u rado pro pasti. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. Gospodice. pomirio sam se sa krivicom. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. rado u u tome pomoci. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. kriv sam. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e . da placam porz za naoru anje. vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se.

ali. A mo da si cak pomalo i u pravu. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. i pored toga. treba da imamo metaka u cevi. Doro. Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. ubijajuci vozaca jednim metkom. smejuci se. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas. Ja sam za to da ostanemo ovde. verovatno dobro i nu no. on e vam biti prijatelj. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. skrenu e prema ogradi. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom. Dole su se opet nalazila jedna kola. koji su. ili emo i sami uzeti jedna kola. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao. Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. nekada visok ideal. Mo emo da biramo. to to radimo verovatno je ludo. ali u su tini ipak cinimo ono to valja. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. pametno. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. drum je bio za . Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. sada se. ima odvi e ljudi na svetu. Gustav. Ali sada. Svejedno je na cijoj smo strani. dabome. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. i jedni i drugi. Naide jedan auto i smesta se sru i. zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. primecuje. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. ali je. Da. zacudo. govori . to to mi sada ovde radimo nije razumno. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. Ranije se to nije toliko zapa alo. Doro. neobicno razumni.vo nju. Slika oveka. Zabu anti! smejao se Gustav. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. Razume se. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. Policija i tome sli?no vi e ne postoji. eto. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. pocinje da se pre tvara u kli e. odgovori Mladicu. Da. Ne znam rekao je Gustav. pa ce nas ucmekati. Posle toga je vec bilo bolje. Kola stado e da krivudaju. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. detinjarija je. Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. jer ga tako naivno upro cuju.

Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. Onda ga mi ubismo sa dva metka.. tolika krv! Stideli smo se. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. video upropa cene automobile. navodno. Ali s u. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. verovatno se bio ra irio glas da je opasan. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. uzbudeno i sa stravom. ugledao na e skrovi te. hvale dostojno i nu no. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. umotano u staniol. stisnuv i suncobran pod pa zuho. do davola. Zar vi niste gladni. be somucno je mlatarao pored olupine. stao da nju ka oko njih. na bezbroj vrata. gojazan. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde. Moramo li svi da umremo? upitala je. rid ovek. urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. jeo ne to to je izvukao iz d epa. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova. pa je spokojno seo na ogradu. sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. culi smo pu karanje. Pih. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me. Nijedan od nas joj nije odgovorio. a za tim veselo po ao dalje. I ao je spokojno svojim putem. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. Dodo e jo dvoja kola. bolj evici? Dole. Ona se glasno na smejala. pocela su da zvone zvona. ispio bocu do dna. u gradu koji je goreo. sve ovo na e. Idite. to isto ose ali i neki generali u ratu. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . uzbuden lovackom pustolovinom. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. ja ne bih mogao. poljubio sam je u koleno. Zatim drum ostade pust i prazan. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. Spremali smo se za silazak. Svuda. povukao iz boce. koja uni tismo. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom.krcen. Dora je malo otplakala. buljio oma uz i niz drum. Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled. delanje unilo nam se glupo i odvratno. Jedan od pre ivelih..

. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu. smatra se ludo cu. sjajne oci. njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi. sedeo na zemlji jedan ovek. Ja sam ahovski ig rac. otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. do ivotni red. raspala va a ta kozvana li?nost. Figura u koje se. nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa. bez izvesnog reda i grupisanja. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. u Mojih figura?. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura. u njoj jena istocnjacki nacin. Nauka je utoliko u pravu to se. neizlecivo ludi. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo. Jeste li vi Pablo? upitao sam. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. Bez figura ne mogu da igram. a oni su. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata. Docekala me je polumracna. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom. medutim. molim. Ja sam niko izjavio je on Ijubazno.. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. Pri tom je govorio jednoli?no. Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . Ali figure su sada bile veoma sitne. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. tiha prostorija. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. a imao je i iste tamne. naravno. kako ste videli.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova.

na primer. brzo ih je poredao na tablu za igru. elim vam prijatan pro vod. okruglom . sa novim igrama i uzbudenjima. Od sirote. hitre i nezgrapne figgure. Evo. sna ne i ne ne. da se eni i mno i. Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. kvareci vam igru. kao umetnik probirac. mladice decu. igrati se figuricama. Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. da sklapa sporazume i bije bitke. I tako je mudri graditelj od likova. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. igra i bori. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. borbi. bile istog porekla. u igri. citavu vecnost. izgradujemo uvek nove gru pe. sa vecno novim situacijama. strpav i figu rice u d ep. gospodine. tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. od kojih je sva ki bio deo mene. pa je zami ljeno. pametnim prstima dohvatio je moje likove. sve vedre i tu ne. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. cak su i naucnici to donekle shvatili. drage figurice koja je neko vreme. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. uzmite va e figurice. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva. ene. Gledajte! Svojim tihim. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. divnoj knji ici. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota. gde je tegoban. u stvari. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. ali su ton i fempo bili izmenjeni. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj. drugim odnosima i prepletanjem.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. rastavljenog na delove. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali. stvarajuci jedan svet u malom. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. a onda ih je skupio na gomilu.mom koji nazivamo umetnost izgradnje. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. od istih figura sastavio sasvim novu igru. od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. da se medu sobom osvaja. prijateljstvu i protivni tvu. da u tamo odmah sesti na pod i satima. isti materijal od koga je napravljena. tako i mi od figura na eg Ja. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. sve starce. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. Pomislio sam. to se. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. sve su ocigledno pripadale istom svetu. kako je izgledalo. sa drukci jim grupisanjem.

Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. koji se pra vio veoma va an. grckog i lepih stihova. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno. mucno su mi stezale srce. novo i istinsko. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. onu ce nju koja me je silno vukla. a sve je ovo izgledalo. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. ali strahovito mr a vog vuka. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. gnusno. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno. koja me je odvajala od siroma ne pozornice. Sada sam opet bio mlad. udnja i ce nja starog oveka. pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. struje. pa ipak potajno slatko. ropski pla ljivog pogleda. onaj vreli ivi pla men. Oh. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe. zvucalo i mirisalo tako zanosno. jace od mene. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina.hodniku pozori ta. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. Ono to sam malocas radio i mis lio. glava mi je bila puna la tinskog. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo. Jo pre jednog asa. ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. lepog. pesnickim ca . i ono to sam osecao u sebi. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. odmah po ulasku u pozori te. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije. atmosfera mog decackog i mladickog doba. kao to sam nekada video svet u najpunijim. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena. odvukle su me opet dalje. prepuno. moja ma ta bila je puna umetnickih snova. razjedajuca slutnja culne naslade. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. cudnovato kao u bajci. bilo je mlado. iz na pu tene stvarnosti. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. glad pola. ali koji je i pored velikih brcina.

Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. pa je lagano. gledao sam njenu kosu. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. neznane slasti. lepa devojko. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda. sve je opet bilo tu. pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. koja se ubrzo pri brala. lepa. koja je bila upletena u dve debele vitice. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. jedne nedelje pre trideset i pet godina. produ ila put. ucinio sam ovog puta. otkinuo mlad. uzdignute glave. vetar se poigravao mojom kosom. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . miri ljavogorki ukus. gledajuci ovu devojku. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io.sovima moje prve mladosti. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam. tako me je. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. i poceo da ga grickam. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. nepojmljive zaplete. sama i obuzeta snovima. Tadas sam lepu devojku. a Roza. koja je. a zatim sam. Stajao sam na bre ulj ku. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. igrajuci se. sigurna u sebe i nadmocna. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. martovski vetar i miris napupelog li a. otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. Roza i njenja smeda kosa. uprkos strahu i mori. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. naslutio sam enu. gledao sa i cekivanjem punim strepnje. jedno nedeljno po podne u rano prolece. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. a ja sam dr htavom rukom. stavio zeleni listic medu usne. sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. obavijena hiljadama ljubavnih elja. strepnje i patnje. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. podigla o i poznala me. Toliko te volim. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. Mo da to . Tako je bilo nekada. Osetiv i opori.

ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo. ali sve je bilo na e. Hari. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. dr eci se i dalje za ruke. a zatim je rekla Zdravo. lica okrenuta prema do lini. da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. pa smo se veoma rastu ili. sve je bilo drugacije i dobro. jer nisam smeo da je pra tim. ali to nisam re kao. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. Stajali smo. Roza re da mora ku. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. koja je tekla kao kak va reka. preko mosta. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. tako da smo morali da stanemo. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. me u nama je lebdela jedna tajna. ali duh ovde nije bio potreban. gde se kretala po sobama. sunce je zasjalo jo vrelije. pored ba tenskih ograda. na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. pa je i to bito sasvim dovoljno. i sa svakim boja ljivim dodirom. pocev od Roze i ljubicica. a kada je jorgovan poceo da cveta. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. daleko od nje. Znao sam kada je stigla ku svog oca. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. ali medu nama je postojala veza. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. dahtali. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. Ali sada je gre ka bila ispravljena. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. zbog cega emo se kasnije i uzeti. ali . pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. svakom nezrelom ljubavnom recju. Roza je zastala. zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. a ja sam le ao tamo gore. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. seli na travu ja sam je milovao po ruci. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili.nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. na stenama. Tako sam. neiskazano srecni. zvezde jo zanosnije. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni. jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. ali smo bili neizmerno srecni. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo.

A glatka. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. ustreptala slast. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. a zatim me je odnosila dalje. ne ni cvetovi. tam ni cvetovi koji brzo venu. dozivao glas pola. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci. svaka je mirisala na svoj kontinent. ali me je naucila nesluce nim. Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. pod. sva ka na svoj nacin. Ido i Loro. da me ne muci stepski vuk. morao sam da izgubim Irmgard. mnoge zaple te. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. toplo sa njarenje. mnoge culne naslade. Ida da ljubim. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. pa i Anu. Oh. sva ka je ljubila. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. treperavim granama bresta. da me ne potiskuje pesnik. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri .ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. mnoge sre. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. fantasta i moralista. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. mnogo naucim. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje. Ne. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. a i mnoge patnje. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. svaka je na svoj nacin bila bestidna. . ni hiljaditi delic. sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. morao sam da se penjem stepenik po stepenik. staklas tog osmeha. struja ih je dovodila k meni. ivi plameni cvetovi. da ini ne smeta mislilac. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. mamila belina devojacke puti. kao gar crne kose i vla nih oju. Svaka je imala svoju tajnu. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. tiha Kineskinja iz marseljske luke. mene bacala k njima. Do lazile su i odlazile. i ona je znala necuvene stvari. uzbudivao pogled neke ene. svi vi lepi cvetovi. i sve to sam propustio nadoknadio sam. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. snovi. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. zalizane. cedni. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. Oku ao sam mnoge ljuba vi. elje. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram. Svaka je bila moja. da mnogo do i vim.

opasnosti i iznenadenja. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. Bio sam lud.bilo je to razigrano. Reka me je izbacila na kopno. U ogledalu je stajao. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. mudar. njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre. mogu is kazati. odjednom je sve stajalo pre da mnom. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka. detinjasto plivanje u reci polo va. o?ajavajuci. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. zreo za Herminu. tih. otvarao im vrata. Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. Figurica vi e nije bilo. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. ogroman. u mogucnostima i zavodljivosti. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. naoru an i z asicen sazna njem. Smrtno upla en trcao sam hodnikom. duboko iskLsan. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. ranija. njoj je pripadao ceo ivot Oh. divan stepski vuk. Li en sopstvene volje. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo. stajao je mirno. natpisa i magicnih ogledala. Sada sam ih video. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. Trepcuci je gledao u mene. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. prolazio pored vrata. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. U og . ali je ta namera namah izbledela. kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. Neiscrpno me je okru avao svet vrata. a istovremeno mi se vratila i svest. Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. li en ljubavi. pre kinuv i ljubavnu bajku. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. ivot stepskog vuka. nem. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. visok kao ja. moj na izgled tako bedan. malo se nasmejao. na stotine njih. puno cari. predavao im se. Skoro sam ih sve propustio i izbegao. i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. pored vina i jela. a i druga. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce.

ali ipak ovek. to je Brams. roden iz bo anskog humora. dok se pod nama. Odlicna scena. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . ma koliko lepo bilo. Ali sve to. i on je cudesan. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. Vi se mr tite. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. siva lica. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. Dolazi re onaj drugi. maestro oh da. Mocart se pojavi.. jasan i ledeno hladan. po kome su lebdele magle i oblaci. imamo i Betovena. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. od pozori ta se nije videlo ni ta. ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. ali to e jo dugo da potraje. li en svih igara. A gde je smrt? upitah ja. i evo. nazirale se planine i morske obale. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu.ledalu sam stajao ja. divna i stra na muzika. povukao sam se u miran ivot. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. pun udnje za bo gom moje mladosti. a Mocart re Vidite. do li su jo ubert. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. Leporelo je vec na kolenima. Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. On stremi za oslobodenjem. Okujem smrt. divnog opena. Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona. Muzika je brujala i dalje. od besmrtnika. umoran od svih poroka. a i muzika nije lo a. smeh. zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. Tada se iza mene razle e smeh. Dabome. odvratno bled. beskrajni prostor ispunjavala je tama. Mocart je stajao kraj ivice lo e. pru ala ravnica slicna pustinji. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. naravno. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. prestao da se bavim tim za natom. lagano se pribli i jednim vratima lo e. Podigao je ruke kao da diriguje. Mocart! pomislih. prode pored mene smejuci se. ipak neko s kim se moglo govoriti. medutim. cuv i taj smeh okrenuo sam se. stajao je Hari. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. sleden i bla en. Gde smo mi? upitah ja. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan. Iz gledao je tu an i beznade an. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. beskonacno kao svemir. U poslednjem inu Don uana. otvori ih i ude a ja udoh za njim. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. smeh koji ljudi ne mogu cuti.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

bez pletenice. hladni prostrani dah i zasiceni. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. Oh. bo e moj. a pomalo i zapla en.. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. ve? moder no odevenog. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. Odista. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. zvezdan na je vecni smeh. koji je namestio i ukljucio. za razlike oveka i ene. Posmatrao sam ga zami lje no. Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. plemenita struktura bo anske muzike. hitre prste. hladno i ave tinjski. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi. necujno. ne znamo za sate niti dane.. trijumf va eg vremena. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. Mocarte? Oh. koliko se stra ni ovek smejao. negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao. koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom. njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude.. bolje reci. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. gospodine susede! Uos talom. hladan. u ranija vremena. coveculjce. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. otrovanu muziku. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. kod Mocarta. iroki zvuk gu dala. nestrpljivi covece. pametnih ruku. uzviknuh u asnut ta radite.. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove.. zagrejan ose?anjem njegove blizine. mo ete pritom ne to da naucite. Nepomican na je ivot vecni. a potom i glasnogovornik. Bio je to radioaparat. bez patosa i podsmeha. ta to zavrce i petlja. odista se mogla nazreti dragocena slika. bez patosa. kraljevsko delo. Seo je tik uz mene. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite. besmrtnika. i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na . bezdu nu. kao iza debelog sloja prljav tine.cuo ovu muziku? Jesam. zar ne? Hajde.

A ovde. ako nismo ba magarci. a uz to jo i jadno izobliceno. kao to vidim. takav je ceo i vot. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. deru. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. sve je to tako pogre no. kvari je. coveculjce. mesje Hari. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. Bo e moj. otvorite u i! Tako. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. Dragi moj. plemenitije. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. Mocart se necujno smejao. smejemo tome. od svoje darovitosti nesrecu. Mocarte.izgled cini ne to najgluplje. bez ikakvog izbora. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. t Moja odbrana je i meni samom. po hiljadu puta ste u pravu. razbacuje se svojom divnom igrom slika. pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. izmedu bo anskog i ljudskog. izmedu vecnosti i vremena. to vam je potrebno! Dakle. zla stoka. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi . ona je to sama elela. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. medu pretplatnike koji brbljaju. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. u gradanske salone i po tkrovnice. Kada slu ate radio. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. kao to radio otima culnu lepotu muzike. uva eni. zevaju i spavaju. odjednom izgledala veoma btdalasta. izmeHu orkestr a i uva. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. razboritije i ukusni je? O ne. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti. sasvim prirodno. niste. svoju u ur banu radinost. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. mali moj. i kako negde odsviranu mu ziku. davolski glupo i opako! Ja sam stoka. glupo i grubo. Ali to se ove devojke tice. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u. kao to svuda gura svoju tehniku. grebe i balavi. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. nije! uzviknuo sam sav o?ajan. glupa. bo lesna i pokvarena.

Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. stegnuta srca punog kukavnog straha. da se na . Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. hladnokrvno ne odrube glavu. smeh u horu. Hari. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom. dakle. uredno pripremljena giljotina. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. pred vama stoji Hari Haler. a u sredini ja. u asan. re on vi ste aljivcina. Gospodo. onda idite dr avnom tu iocu. Moracete. u dvori tu za tvora. da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju. sve dok vam. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. Hari. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru. Humor je uvek Galgenhumor. pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. dakle. u rani jutarnji as. Jeste li. Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. ispa tam. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. po naredenju sam kleknuo. a i sva ostala gospoda su se naka ljala.sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. izmedu cetiri zida. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. Ogolelo dvori te. dese tak gospode u ode dama i redengotima. naka ljao se. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. jadno dette je mrtvo. Pristupio sam po naredenju. ispa tam. bar ste je valjano udarili. Kada sam opet do ao k sebi. ali spreman i saglasan. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. od nosno humor ispod ve ala. mali prozori sa re etkama. kojima nedostaje svaki hu mor. a po potrebi naucicete ga na ve alima.

To je sve. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota. dra gi. I rekav i ovo. Zar nije tako? Oh da. razume se. a kad mi je ponudi. na sve to je pateticno i bez ale! E. bi to dobro za vas. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. i ako eli da nauci da igra tango. Vi imate neobicno malo dara. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. Galgenhumor ovog ivota. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. treba da naucite da se smejete. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. Ali. sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. Ne. hocete da vam se odrubi glava. Iz toga bi se izrodila nesreca.Kada si zatekao Herminu i mene. oceo si da bode no evima. vi irokogrudi gospodine. na to nisam spreman. odjednom to vi e nije bio Mocart. Zaboravio si se. kroz stisnute zube. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava. Hari. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. spremni ste da budete svecano pogubljeni. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para. kukavico. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. Hocete da umrete. ili da postane general. Treba da prihvatite humor i vota. O vom figurom. Pablo! uzviknuh trgnuv i se. ali ja nisam za to. Tiho. vi e se od vas i ne tra i. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju. da si me pomalo razocarao. glupi momce. Oh. Hocete da budete pogubljeni. na . vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. a ne da ivite! Do davola. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. Urazumite se najzad! Treba da ivite. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. treba da cenite duh koji njome provejava. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. Pablo. spreman sam. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. Ali moram da ti ka em. gospodine Mocarte. na primer.

neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela. shvatio Mo arta.alost. jihov smisao. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. mucne godine lutanja i traganja. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. ekao me je Mocart. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. Jednom u nauciti da bolje igram figuricama. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika. naslucivao sam. osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. Hese. U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. To vreme. zatim kruta stega. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. Stepskom vuku. nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. Pacifista. shvatio Pabla. Strogo vaspit nje. kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. jednom u ipak nauciti da se smejem. sve sam shvatio. a. Uzeo je Herminu. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. Sit evropske civilizacije. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. Uostalom. Slatki. odlazi u Indiju. za mladog Hesea. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. da jo jednom iskusim sve njene patnje. godine. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. potresen. te ki dim mirisao je prijatno. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik. to se mo e ispraviti. Produbljena. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru. a u isti mah je i utopisticki roman. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. . Oh. je postao vajcarski dr avljanin. U drugom. ekao me je Pablo. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. opisuje u svom tragicnom. Tragom tog putovanja.

. u Montanjoli. Umro je. godine. Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost. godine sedam tomova. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz.Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful