Hermann Hesse - Stepski vuk Ovo je knjiga zabele aka oveka koga smo zvaliStepski Vuk, kako se i on sam

esto na zivao. Ostavimo na stranu da li njegov rukopis iziskuje uvodni predgovor u svakom slu?aju ose?am potrebu da stranicama Stepskog Vuka dodam poneki list na kome u poku ati da zabele im svoje uspomene na njega. Neznam mnogo o njemu, pogotov o su mi njegova pro lost i poreklo ostali nepoznati. Ali sam o njegovoj li?nosti z adr ao sna an i, uprkos svemu, simpatican utisak. Stepski Vuk je bio ovek pedesetih godina, koji je jednog dana, pre nekoliko godi na, navratio do moje tetke tra eci name tenu sobu. Iznajmio je mansardu i malu spava?u sobu pored nje. Do ao je posle nekoliko dana sa dva kufera i velikim sandukom knjiga, i stanovao je kod nas devet ili deset meseci. iveo je veoma mirno i povuno, i da na e sobe za spavanj e nisu bile do njegove, to je dovodilo do estih, slu?ajnih susreta na stepenicama ili u hodniku, verovatno se nikada ne bismo upoznali. Taj ovek nije bio dru tven, naprotiv, bio je najnedru tveniji ovek koga sam ikada sreo bio je odista, kako je katkada sebe nazivao, stepski vuk, neko strano, divlje, a i pla ljivo bi, iz sveta sasvim razlicitog od moga. U kakvu se du boku usamljenost u iveo na o snovu svojih sklonosti i svoje sudbine i koliko je svesno spoznao tu usamljenost kao svoju sudbinu, saznao sam, dodu e, tek iz njegovih zabele aka, koje je ovde ostavio. Ali sam ga u toku krat kih susreta i razgovora d onekle upoznao i na ao da se sli ka koju sam o njemu stekao po njegovim zabele kama u osnovi poklapa sa onom, bledom i nepotpunijom, koju sam dobio prilikom na eg li? nog upoznavanja. slu?ajno sam bio prisutan kad je Stepski Vuk prvi put stupio u na u ku?ui postao podstanar moje tetke. Do ao je za vreme ru?ka, tanjiri su stajali na stolu, a ja sam imao jo pola asa slobodnog vremena do odlaska u kancelariju. Ostao mi je u nezaboravno m se?anju neobican i preivrecan utisak koji je ostavio na mene prilikom prvog susreta. U ao je na staklena vrata, zazvoniv i prethodno, tetka ga je u polumracnom tremu upitala ta eli. A on, stepski Vuk, podigao je svoju iljatu glavu kratko pod i ane kose i nervoznim nosom stao da nju i oko sebe, a za tim je, pre nego to bi uop te odgovorio ili rekao svoje ime, kazao Oh, ovde divno miri e. Pri tom se sme io, i moja dobra tetka se sme ila, ali ja sam ove pozdravne re smatrao sme nim i osecao neko neraspolo enje prema njemu. E pa, re on dolazim radi sobe koju izdajete. Tek kad smo se sve troje peli uz stepenice prema potkrovlju mogao sam, izbli e, da posmatram tog oveka. nije bio naroto visok, ali je u njegovom hodu i dr anju glave bilo neg kao u visokih ljudi imao je na sebi mo deran, udoban zimski kaput i bio je u svemu pristojno, ali ne i bri ljivo odeven, bio je glatko izbrijan i imao sasvim kratko pod i anu kosu, tu i tamo prosedu. U potku mi se nimalo nije svideo njegov hod bilo je u njemu neg udnog i neodlucnog neskladnog s njegovim o trim, energi?nim profilom kao i sa tonom i temperamentom njegovog govora. Tek kasnije sam primetio i saznao da je bolestan i da ga hodanj e staje izvesnog napora. S nekim udnim osmehom, koji mi je tada tako bio neprijatan, posmatrao je stepenice, zidove i prozor, kao i starinske visoke ormare na stepeni tu izgledalo je da mu se sve to

svidelo, a ipak kao da mu je istovremeno bilo i sme no, Uop te, ovaj ovek je davao utisak kao da dolazi k nama iz nekog stranog sveta, mo da iz prekomorskih zemalja, i kao da mu se kod nas, dodu e, sve dopadalo, ali mu je bilo i pomalo sme no. Bio je, ne mogu drukcije da ka em, uctiv, cak i ljubazan, bez ikakvog prigovora smesta je iz razio zadovoljstvo zbog kuce, sobe i saglasnost sa kirijom i cenom za doru?ak, pa ipak je atmosfera oko njega bila strana i, kako se meni inilo, zla i neprijateljska. Iznaj mio je sobu, uz to i malu spava?u sobu upoznao se sa na inom lo enja, dono enja vode, sa poslugom i ku?nim re dom, saslu ao je sve to pa ljivo i ljubazno, slo io se sa svim, smesta je ponudio placanje jednog dela kirije unapred, pa ipak se inilo ka o da u stvari ne ucestvuje u svemu tome, kao da u tom poslu samom sebi izgleda sme an i neozbiljan, kao da mu je neobicno i novo da uzima sobu pod kiriju, da sa Ijudima govori Nema?ki, dok je, u stvari, u du i zauzet nem sasvim drugim. Takav je, otprilike, bio moj utisak, koji nipo to ne bi bio povoljan da ga nisu ispravile razne sitne pojedinosti. Pre svega, od samog po etka dopalo mi se njegovo lice svidelo mi se i pored onog izraza nastranosti, bilo je to mo da neobicno, a i tu no lice, ali ujedno i pa ljivo, veoma zami ljeno, radom oblikovano i produhovljeno. Moje raspolo enje prema njemu postalo je pomirljivije zahvaljujuci njego voj uctivosti i ljubaznosti, iako ga je to, ogledno, stajalo izvesnog napora jer je u njemu bilo ni traga nadmenosti, nego, naprotiv, neg dirljivog, molecivog. Ali obja nje nje za ovo na ao sam tek kasnije, to me je donekle pri vuklo njemu. Jo pre nego to se zavr io obilazak dveju prostorija i ostali pregovori, isteklo mi je vreme podnevnog odmora i morao sam da podem na posao. Pozdravio sam se i os tavio ga sa tetkom. Kada sam se uvece vratio, ispricala mi je da je stranac iznajmio sobu i da e se useliti ovih dana. Zamolio je jedino da se njegov dolazak ne prijavljuje po liciji, jer, kao bole ljiv ovek, ne podnosi formalnosti. cekanje po policijskim pr ostorijama i tako dalje. I sada se ta?no se?am kako sam ustuknuo i upozorio svoj u tetku da ne prihvata ovaj uslov. Unilo mi se da je ova strepnja od policije isuvi e u vezi s nepristupacno cu i nastrano u koje je taj ovek nosio u sebi, i to mi je izgledalo sum njivo. Rekao sam svojoj tetki da nipo to ne treba da po pusti ionako malo cudnovatom zahtevu potpuno ne poznatog oveka, jer bi to, pod izvesnim uslovima, moglo imati veoma nemilih posledica za nju. Ali se tada ispos tavilo da je tetka ve? pristala da mu ispuni elju i da ju je onaj stranac ve? potpuno opcarao i osvojio jer ona ni kada nije primala podstanara sa kojim nije mogla da stupi u neki covecanski, rod acki, ili, bolje reci, materinski odnos, to su njeni raniji stanari uvek obilno iskori cavali. Prvih nedelja nije se dogodilo ni ta sem to sam stavljao mnoge zamerke novom stanaru, dok ga je moja tetk a uvek usrdno uzimala u za titu. Kako mi se to propu tanje policijske prijave nije svidelo, hteo sam bar da saznam t a tetka zna o strancu, o nje govom poreklu i namerama. A ona je ve? znala pone to, iako je posle mog odlaska u podne ostao jo samo kratko vreme. Rekao joj je da misli da se zadr i nekoliko meseci u na em gradu, da se koristi bibliotekama i da razgleda stare spomenike grada. U stvari, tetki nije bilo zgodno to joj uzima sobu samo za tako kratko vreme, ali on ju je vec

bio pridobio i pored svog pomalo neobicnog pona anja. Ukratko, sobe su bile izdate, a moji prigovori do li su kasno. Za to li je rekao da ovde divno miri e? upitao sam. Tada moja tetka, koja katkada odli?no naslucuje, re Sasvim ta?no znam za to. Ovde kod nas miri e na isto?u i red, na prijatan i pristoja n ivot, i to mu se dopalo. Izgleda kao da se odvikao od toga i kao da mu je to ne dostajalo. Dobro, pomislih ja, neka bude tako. Ali, rekoh ako nije navikao na uredan i pristojan ivot, kako e to izgledati? ta ce da radi ako je aljkav pa sve zaprlja i ako nocu dolazi ku pijan? To emo jo da vidimo re ona smejuci se, i ja je vi e nisam zapitkivao. I odista su moja strahovanja bila neosnovana. Iako stanar nikako nije vodio sred en i razuman ivot, nije nas uznemiravao niti o tetio, te ga se jo i danas rado se?am o. Ali u dubini du e taj ovek nas je oboje, i tetku i mene, ipak veoma mnogo uznemiravao i smetao nam, i, istinu da ka em, ja jo u sebi nisam ra cistio s njim. Nocu kat kada sanjam o njemu i ose?am katko me samo postojanje takvog bica uznemirava i smeta mi, iako sam ga gotovo zavoleo. Dva dana kasnije doneo je kocija stvari stranca, koji se zvao Hari Haler. Veoma lep ko ni kufer ostavio je do bar utisak na mene, a veliki pljosnati brodski kufer ukazivao je na ranija, dale ka putovanja, jer je bio oblepljen po utelim tceduljama sa nazivima hotela i transportnih dru tava raznih zemalja, medu njima i prekomorskih. Zatim se pojavio i on, i tada nastupi vreme u kome sam se postepeno upoznao s ovim cudnim ovekom. Iz pocet ka ja sam nicim nisam doprineo tome. Iako me je Haler zainteresovao od prvog trenutka kad sam ga ugledao, pr vih nedelja nisam ucinio nijedan korak da se susretnem s njim ili zapocnem razgovor. Istina, uprkos tome, to noram priznati, posmatrao, sam iz prikrajka tog oveka odsamog pota, katkada sam u njegovom odsustvu ulazio u njegovu sobu i uop te sam ga, iz puke radoznalosti, pomalo uhodio. O spolja njosti Stepskog Vuka ve? sam dao neke poda tke. Od prvog videnja ostavljao je bezuslovno utisak ug lednog, nesvakida njeg i neobicno obdarenog oveka njegovo lice je bilo puno duha, a izvanredno ne na i po kretljiva igra njegovih crta govorila je o zanimljivom, veoma ivom, neverovatno istancanom i senzibilnom du evnom ivotu. U razgovoru bi, iak o ne uvek, prekoracio granice konvencionalnosti i iz one svoje nastranosti govor io licnim, sopstvenim izrazima, i tada bi mu se ljudi,kao to smo mi, bezuslovno morali podrediti. Razmi ljao je vi e od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promi ljenost i zna nje kojima raspola u samo odista umni ljudi, li eni sva kog astoljublja, koji nikada ne ele da blistaju, da se na mecu drugima i da ostaju u pravu. Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde se?am se jedne njegove izreke, koja cak i nije bila izreka, ve? se sa stojala samo od jednog pogleda. Neki cuveni istoricar, fi lozof i kulturni kriticar, ovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspolo en za to da odemo na predavanje. Oti li smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na ka tedru i otpoceo svoj govor, razocarao je mnoge slu aoce,

akta tvo. dok mi je prvobitno bila namera da njegovu sl iku otkrivam postepeno. u neku ruku. ve? samo da. naivno reagovanje bila je odvratnost. sva mudrost. iz . citavu povr nu igru jedne uobra ene plitke umnosti ah. izrekav i u trenutku. ve? na prvi pogled. premda blagom ironijom najmanje se radilo o tome. i moje prvo. te izvanredne i u asne usamljenosti. osetila je pribli no to isto da je taj co ek. svojim poma lo u togljenim i sujetnim dr anjem. koji je za sobom ostavio ovaj rukopis Stepskog Vuka. te sam u osnovi ve? rekao ono najbitnije o Harriu. pogled Stepskog Vuka prodro je kroz itavo na e doba. ocekivanju i raspolo enju publike. nekoga o je mo da stekao saznanje o dostojanstvu i smislu co ecjeg ivota uop te. bio je cak duboko i bez nade no tu an njegova su tina bilo je tiho. u smislu mnogih Nicijih izreka. nije samo isme jao i dao konacan sud o situaciji tog trenutka. ustaljeno o?ajanje. recito. ta patnja. Bolje je iko. uop te nije intelek tualne prirode. u stvari protiv svoga plana i volje.koji su u njemu gledali neku vrstu proroka. kao ocevidac. kada je u ao na tetkina staklena rata isturiv i glavu kao ptica. Ne elim da iznosim svoje ispovesti. koje je donekle ve? postalo navika i forma. pao mi je u o neobican izgled tog oveka. taj pogled je prodirao jo dublje. itavo ustumarano poslovanje. za razliku od mene. na neki nacin. jer bih eleo da. Taj pogled je govorio Vidi kakvitromi majmuni! Vidi kakav je ov ek! I sva slava. naprotiv. Do ao sam do saznanja da je Haler bio genije patnje. satiruci slavnog oveka svojom sna nom. nije se zaustavio samo na nedostacima i bezna e nosti na eg vremena. pomalo naduvenom naslovu ob vljenog govora ne. ili da s e bavim psihologijom. hvaleci prijatan miris kuce. zahvaljujuci im na brojnoj poseti. onako kako je teklo moje upoznavanje s njim. Taj pogled je bio pre tu an nego ironican. po mogucnosti ja sam ostanem to vi e u pozadini. Svojom o?ajnickom jasnocom taj pogled nije samo osvetlio li?nost sujetnog govornika. Kada je odmah na potu govora uputio nekoliko laskavih reci slu aoci ma. Ovaj moj odbrambeni stav zamenila je tokom vremena naklonost. sva stremljenja ka uzvi e osti. U tom periodu sve jas ije mi je postajalo da ta bolest. pogled koji je izra avao kritiku ovih reci i citave govornikove li?nosti oh. naravi ili karaktera i branio sam se protiv toga instinktom zdravog. ili da pricam novele. Osetio sam da moja tetka koja. Kada sam ve? ovako preduhitrio samoga sebe. ciju sam usamljenost i nutra nje umiranje posmatrao. nezaboravan i stra an pogled. na eg duhovnog ivota i na e kulture. velikog bogatstva njegovih sposobnosti i snage. koja je pocivala na velikom sa aljenju prema ovom te kom i neizlecivom paceniku. nije posledica nekih nedostataka njegove prirode. sva postignuca duha. da je. Prodro je do u srce itavog covecanstva. dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled. doprinesem stvaranju slike tog neobicnog oveka. nije po trebno da i dalje govorim o Halerovoj zagonetnoj nastranosti i da dajem pojedina cne izve taje o tome kako malopomalo naslutio i upoznao osnovu i znacaj te nastranosti. na alost. bolesnog duha. velicini i tajnosti svega covecnoga raspado e se i posta o e majmunisanje! Za ao sam u sve ovo prerano. vec. o cijem se znacenju mogla napisati cita va knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govorni ka. koje se u njemu nisu uskladivale. sujetu. svu sumnju jednog mislioca.

za koje sam kasnije saznao da ih je sam naslikao. velika i prijatna mansarda sa dva prozora. svu mr nju za koju je bio sposoban upravljao je pre svega i prvenstveno protiv sebe. u krajnjoj liniji. jer ko liko god se nepo tedno i porazno mogao izra avati o institucijama ili li?nostima. vaspitanje koje pociva na osnovi slomiti voljuu. ogledno. na lepom starin skom pisacem stolu. odnosilo se na nacin njegovog ivota. na divanu. ali strogih i veoma pobo nih roditelja i ucitelja. da im udovolji. katkad i slike iz asopisa. Po zidovima je ve ao slike. neogranicenu. raz . esto je ustajao tek pred podne. Tome je odgovArao i dim cigara koji je. fotografije iz nekog nemackog provincijskog gradica. dobila je ve? posle nekoliko dana sasvim drugaciji izgled nego kad su u njoj stanovali drugi stanari. Ha lerovog zavicaja. odvi e ponosan i bo gat duhom. sada se itavog ivota obarala sva genijalnost njegove fantazije. po stolicama i po podu knjige sa umetnutim zalogama od hartije. za hvaljujuci delimicno svome uhodenju a delimicno opas kama svoje tetke. Jer u tome je. U njoj je bilo sve vi e stvari i vremenom je postala pretrpana.gradio u sebi genijalnu. Tu su visili jedan ju njacki pejza . Ovde moram da ubacim jedno psiholo ko obja njenje. da im ne nanosi bol. sva snaga njego ve mislilacke moci. Broj knjiga je sve vi e rastao ne samo to je iz biblioteka donosio citave sve njeve ve? je veoma esto dobijao i pakete po tom. Ova soba. Iako znam veoma malo o ivotu Stepskog Vuka. ve? samoprezir. njega je zamenila repro dukcija Noci od Mikelan dela. uvek je bio prvi protiv koga bi upravljao svoje strele. zatim slika Mahatme Gandija Knjige ne samo da su i spunjavale veliki ormar za knjige ve? ih je bilo svuda po stolovima. Protiv sebe samog pro tiv tog nevinog i plemenitog bica.. uvek je u prvom redu sebe mrzeo i poricao. uprkos svemu. Ali vreme je da potisnem svoje misli i da govorim o stvarnosti. Nisu uspeli da uni te li?nost i slome volju kod ovog ucenika. dovodi do iste jezive usamljenosti i o?ajanja kao i preterani e goizam. uporno je. okolnog sveta. I tako je ceo njegov ivot bio primer da bez ljubavi prema samom sebi nije mogucna ni ljubav prema bli njem. Ubrzo se videlo da je to ovek koji se posvetio razmi lja nju i knjigama. bio ube eni hri canin i mucenik. jer su mu ljubav prema bli njem utuvili u glavu isto kao i mr nju prema samome sebi. koje je ces to menjao. u asnu sposobnost da pati. ipak imam sve razloge za pretpostavku da je dobio vaspitanje od ne nih. Umesto uni tenja njegove li?nosti uspeli su da ga nauce da mrzi samog sebe. koje su se stalnno menjale.sve obavijao. mlade ene ili devojke. Zatim fo tografija neke lepe. svu pakost. ni kada nije iskljucivao sebe. medu njima areni. Neko vreme visio je na zidu sijamski Buda. opu ci i pepeljare. Uvek je vrlo dugo ostajao u krevetu. za to je bio isuvi e j ak i vrst. ne baveci se nikakvim prakticnim pozi vom. da mr nja prema samom sebi. ovek koji je stanovao u ovak voj sobi mogao je da bude naucnik. crte e. blistavi akvareli. i svu o trinu. pa bi u domacoj haljini prelazio onih ne koliko koraka od svoje spavace do dnevne sobe. Istovremeno sam uocio da osnova njegovog pesimizma nije bila preziranje sveta. herojski i najozbiljnije poku a vao da ih voli. to se ticalo ostalih. svu kritiku.. Prvo to sam saznao o gospodinu Haleru.

ovek naviknut na rad i tacan raspored svoga vremena. Ah da. i one boce u Halerovoj sobi svidele su mi se jo manje od ostalog ivopisnog nereda. Izvesnih dana uop te nije iz lazio niti uzimao bilo ta osim svoje jutarnje kafe katkad je tetka. koja je. Jedna slamom opletena boca bila je skoro uvek puna crnog italijanskog vina. znaju stanari u jed noj velikoj ku. nije bilo najbolje sem kocenja u nogama. razne boce sa picima. Pozna vali smo se samo toliko koliko se. veliki deo knjiga nije bio naucne sadr ine. kao i malage. Na jednom od vecih stolova. pored nje pepeljare i. zbog cega se esto vrlo te ko peo uz stepenice. gde je po njoj popala pra ina a os tatak tre njevace nije popijen. svih est knjiga jednog dela DAslovom Softjino putovanje od Memela do Sa MOG kraja osamnaestoG veka. i pomerio se u stranu da me propusti. stranac je iveo veoma neredovno i cudljivo. izgleda. as dobrim i elegantnim. U neke knjige Dostojevskog bile su umetnute Mnoge ispisane hartijice. prateci ga katkada do jedne od njegovih gostionica. i jednom je uzgred napomenuo da ve? godinama nije imao dobro varenje niti je spavao kako treba. isto tako i Novalis. Tada sam jedno vece. gledao sam kako brzo i cudljivo ispija vino. ojadenim osmehom od koga mi je tako esto bilo te ko na srcu. ali se drugih dana hranio u restoranima. Necu da pravdam to svoje uhodenje i otvoreno priznajem da su u meni izazivali ose anje odvratnosti i podozrenja svi ovi znaci jednog. Kasnije. U spavanju i radu. kao da su ga mucile i druge smetnje. kao i u jelu i picu. onim svojim lepim. da spomenem i to. Lagano se nasme io. Haler me pogleda i ja primetih da sam ga trgnuo iz neke vrste sna. nalazila koru od banane. as u malim krcmama predgrada. kao jedini ostatak nekog obroka. medu knjigama i spisima. ali i Lesing. Ne samo da sam ovek koji ivi gradanskim i urednim ivotom. ali ujedno i procerdanog i raspusnog ivota. uvek bila sva pra njava. eto. Njegovo zdravlje. Ali pricekajte jo jedan trenutak. ali istinski pijanog ga nisam video ni ja niti iko drugi. hocu da vam poka em za . vi deo sam i kako se pozama na boca tre njevace za kratko vreme skoro sasvim ispraznila. a zatim me pozva da stanem pored njega. Nikad necu zaboraviti na prvi susret nasamo. vracajuci se s po sla. na svoje najvece iznenadenje. re on i osmehnu se jace u pravu ste. Neko vreme stajalo je na divanu. Upitao sam ga da se mo da ne oseca rdavo i ponudio mu da ga otpratim sve do man sarde. Sedeo je na najvi em stepeniku. koje je kupovao u nekoj maloj radnji u blizini kat kada se tu mogla videti i boca burgunca. zatekao gospodina Halera kako sedi na odmori tu stepenica izmedu prvog i drugog sprata. do du e. ve? sam bio opci njeni nepu ac. Zahvalih se i rekoh da nisam navikao da sedim na stepenicama pred stanovima drugih ljudi. Medutim. Lihtenberg. tu se nalazila i kutija sa bojama za slikanje akvarela.bacane svuda. esto je stajala kita cveca. Medutim. da bi zatim nestala u jed nom od uglova sobe. Jakobi i. na kome bi esto prele ao po citave dane. Jedno celokupno iz danje Geteovih dela i jedno ana Pola izgledali su mnogo upotrebljavani. duhovnim interesovanjima ispunjenog. vecina njih bila su dela pesnika svih vremena i svih naroda. Pripisivao sam to u prvom redu picu.

trudeci se da u svoj stan i u svoj ivot unese to je mogucno vi e ljupkosti. i katkada sedim tu i posmatram ovaj tihi mali vrt reda. veoma i ljubazno. na njemu starinsko kalajno posude. ali iza ovih staklenih vrata mora da je raj od isto i od opajane gradan tine. produ i Haler ovaj mali trem sa arauka rijom miri e tako divno esto ne mogu da prodem ne za ustaviv i se za asak. Ali mislim da i vas interesuj u knjige i slicne stvari. molim vas. on mi jo jednom. Dodu e. i moja je mati bila iz gra anskog stale a. veoma dobro. Pri tom mi pokaza prema prvom spratu. Ali. u kome je stanovala neka udovica. znate.to sam morao da ostanem ovde sedeci. onaj koji misli podseca nas da mislimot . dragi gospodine. da upr avo zraci. oniska stalka. izvr avanja du nosti i postojanosti u malom. Na to me podseca slab dah mirisa terpentina. jutros sam nai ao na jednu renicu kod Novalisa. misliti da govorim u ironiji! Da leko bilo od mene. mogu li da vam je poka em? I vama e pru iti u ivanje. Na malom parketira nom prostoru izmedu stepenica. E pa. u kojoj se irio jak miris du vana. opranim li cem biljki i svim ovim. da se ne to podsme vam ovoj gradan tini i redu. on produ i Nemojte. iako sam star i pomalo odrpan stepski vuk. a ne za vodu. o name taju i zavesama. na ivici. pogleda pravo u lice i re Dolazite li iz trgovine? Pa. nije me odbio kada sam mu u tom malo pomogao. a pred njegovim vrati ma. ipak sam i ja sin jedne majke. Ne znam ko ovde stanuje. va a tetka mi jednom re da ste za vr ili gimnaziju i da ste dobro ucili grcki. ja sam ivim u jednom drugom svetu. Poveo me je u svoju sobu. Po to sam utao. sacinjavaju miris koji je kao neki superlativ gradanske isto. Kod va e gospode tetke tako mi ri e prijatno i vladaju najveci red i isto?a ali ovo mesto sa araukarijom tako je blistavo cisto. podlegao i sam ne koj cari koja je katkad izbijala iz ovog neobicnog oveka. na dva mala. re cujte prvo ovu renicu Trebalo bi nositi svaki bol nas podseca na na visoki divni! engleski na precIce.dopala mi se a Ta rodeni su za tle. dr eci ve? kljuceve u ruci. cis toce i reda. tako besprekorno ljupko. a na podu. prozora i staklenih vrata stajao je uza zid visok ormar od mahagonija. raj u kome v ladaju red i boja ljivodirljiva odanost sitnim navikama i du nostima. Ali nije to izreka na koju sam mislio cekajte. izvukao iz neke gomile knjigu i stao da lista i prevrce po njoj I ovo je dobro. kao moja tet ka ranije. raduju se to toga jo ima. zajedno s mirisom mahagonija. Biljke su delovale veoma ugodno. i ona je gajila cve i starala se o sobama i stepeni tu. Zar to nije ala. Hteo je da se pridigne. urednosti i ta?nosti. azalea i araukarija. evo je. Dakle Vecina ljudi nece da pliva pre nego to nauci. I razume se da misle stvoremi su da ive da misle! Da. Lagano se popesmo uz stepenice. i mo da ne bih ni mogao da izdr im. Ovuda uvek moram da udi em punim grudima zar ne osecate i vi kako miri e? Miris voska za pod i slab dah mirisa terpentina. utao sam i dalje. u stanu sa ovakvim arauka rijama. u to se uop te ne razumem. na to araukarija. ne u ovom. sve je tako izglacano i oprano. ivim nekako po strani. ma i jedan dan. ali kako mu je to bilo te ko. ispred ormara. to je i na mene ve? ranije unilo prijatan utisak. toliko je pa ljivo izbrisana pra ina. stajale su u velikim saksijama dve biljke. negovane su uvek vrlo bri ljivo. Vidite. ali sam.

ali ovog puta ne srecno i sanjalacki. tud. koji je u potu tjo pa ljivo i dobronamerno slu ao. nazvao je sebe stepskim vukom. gde sam ga. kao da se neiskazano i beznade no trudi da kroz kakvu sitnu pukotinu prodre u taj mali. Kakvi su to izrazi! Ali sam naucio da ovaj naziv ne prihvatam samo i z navike. opazio kako sedi blizu mene ne primecujuci me. ne kom estitom enom. bolestan i nezadovoljan. sivo i uga eno. Posle koncerta vidiosam ga ponovo na ulici i po ao . kao dom i spokojstvo. tihi svet i da se tu odomaci. nemir. Sedeo je kao da ne pripada ovoj sredini usamljen. ili ga upozorila na kakvu popravku njegovog rublja ili dugme koje mu je visilo o koncu na kaputu. a najzad i ljutito njegovo lice je po stalo odsutno. kao i araukariju. ta?no cu s kojom sam odlazio u kancelariju. a i danas jo ne bih mogao da nadem pogodniji izraz za takvu vrstu ljudi. opet se izgubio. porazgova rala s njim. A Stepski Vuk. Ali sam malopomalo morao uvideti da se on iz svog bezvazdu nog prostora. u svojim mislima. katkada mogao da se odu evi pri zorom neke svakida nje. ili izrekom u neke slu avke ili tramvajskog konduktera. oborena pogleda. Stepski vuk koji je zalutao ovamo knama. ve? tu no. saslu ao bi je s nekom cudno m pa njom i pridavanjem va nosti. kao ne to to je od njega daleko i nedosti no. u gradove i ivot u coporima nijedna slika nije mogla ubedljivije prikazati njegovu boja ljivu usam ljenost. nazivao uvek samo st epskim vukom. gradanske delatnosti. Kada je simfonija bila zavr ena. posle nekoliko taktova. kod araukacije. Pred na om cistacicom. kao ne to vrsto i sigurno. izgledao je star. ce nju za domom i njegovu bezavicajnost. u cinjenicu da je i cupan iz korena. tako da sam vi e pa nje poklanjao njemu negoli muzici. jedna mala simfonija Fridemana Baha i bio sam veoma iznenaden videci kako se moj osobenjak. ali je zatim ipak ostao i saslu ao i poslednji komad. Mada me je osvojio i zainteresovao. i bez ikakvog podsmeha. muziku koja se mnogima cinila odvi e duga i zamorna. ve? sam tog oveka ubrzo u sebi. duboko po tovao bio je tako svesno ube den u svoju usamljenost. da je odista. iz svoje nastranosti i pona anja stepskog vuka. valjda deset minuta. ali Stepski Vuk je sedeo uvukav i se sav u sebe. on se prenuo. u potu. smatrao sam da je posredi neka gospodska cud besposlicara. svaki put je skidao e ir s najvecim po tovanjem. i to mi je bilo cudnovato i malo mi je smetalo. zavukao je ruke u d epove i utonuo u sebe. makar samo za jedan as. b ez ikakvog dodira bilo s muzikom bilo sa svojom okolinom. na svoje iznenadenje. a kada bi moja tetka kadkad. Tada dode drugo delo. ali zabrinutog lica. Sav je utonuo u sebe i. Pri tom sam. hladnog. ve? pri prvom razgovoru. Isprva mi se to inilo vrlo sme no i preterano. upravo divio i voleo na mali gradanski svet. imao ose anje da mi se pomalo podsmeva. izgledao zanet sr ecom i izgubljen u lepim snovima. i otada se ce ce dogadalo da zapocnemo raz govor kada bismo se sreli na stepenicama ili na ulici. varijacij e Regera. tako neka detinjasta sentimentalnost. svoje plivanje po vodi. Prvo je sviran Hendl plemenita i lepa muzika. Jednom sam imao priliku da ga posmatram itavo jedno vece na nekom simfonijskom k oncertu. ispravio se na svom sedi tu i kao da je eleo da pode.a ipak je zamenio tle vodom t. do kojih za njega nije bilo puta. On me je. njegovu divljinu. kao i pred araukarijom. nasme io i predao muzici. pa sam ostao malo kod njega. na primer. Ali nije bilo tako.

Pokoravajuci se nekoj svojoj trenutnoj cudi. Bio sam veoma iznenaden to pustinjak i ma draganu. a zatim ipak u ao. Jo jedno vece mi je ostalo u se?anju. Pokazao sam joj njegova vrata i povukao se. otprilike. Za sobom nije ostavio ni ta sem svog rukopisa. kao to se vrlo esto dogadalo. a j a mu se javih i sedoh pored njega. koja me upita za gospodina Halera. pa cak i neg mladalackog moglo ponekad biti na njegovom za brinutom. koracao je bezvoljno i umorno u pravcu na e ce tvrti. Ali nije pro ao ni j edan sat a on se opet vrati ku. Kada je cuo da ga nikada ne pijem. ne mogu da verujem ni u tu nauku. Ni ta ne znam o njegovom odnosu sa tom enom i hocu samo ovo da dodam jo jednom ga videh zajedno s njom u jednoj ulici grada. kad neko zazvoni na ulaznim vratima. on mi se opet obrati onim uctivim tonom koji me je esto vredao i re Sasvim ta?no. Bilo mi ga je ao. nosio bocu italijanskog vina. Rekoh mu da sam bio na koncertu. i dok sam ja popio samo dve ca e mineralne vode. a i saose?anje to ga je moja tetka imala prema tom oveku. jednoga dana napustio na grad i nestao. ali sam ih ubrzo posle toga cuo kako zajedno silaze niz stepenice i odlaze ivo i veoma raspolo eno. i opet sam se cudio koliko je ljupkosti. Nepotrebni su dalji opisi i obave tenja da bi se pokazalo da je Stepski Vuk vodio ivot samoubi. napravio je bespomocno lice i rekao Da. ali on ne prihvati r azgovor o tome. Kada sam ih otvorio. a to je taman i vla an znak. ali je koracao kao uvek i. ali po to je platio sva zaostala dugovanja.sam za njim uvukav i se u svoj kaput. uz koju je sedeo do ponoci gore u svojoj pecini. veoma lijepa dama. ba kao to vuk hoda po kavezu cele noci. ve? je po red upaljenog osvetljenja proveo jo . Oprostih se i podoh. ali sada se ba nalazim pod znako m Vodolije. i tada je poznadoh bila je to ena sa fotografije u njegovoj sobi. usamljenickom licu. a zatim se satima unjao goredole po svojoj dnevnoj sobi. a zatim jo cetvrt litra crnog vina. po ao sam za nj im. ne verujem da je sebi oduzeo ivot onda kada je neocekivano i bez zbogom. a ona je neko vreme ostala gore. mucno se penjuci uz stepenice. Sedeo je za malogradan skim kafanskim stolom. nagovestiv i koliko mi se cini never ovatno da ba on veruje u astrologiju. i to tako lepu i elegantnu. I ja sam godinama iveo trezveno. Protao je etiketu na mojoj boci s vodom i upitao me da li bih ele o vina. I porgd toga. Sedeli smo tu itavcas. po svom obicaju. koji je napisa o prilikom boravka ovde i koji mi je posvetio sa nekoliko . on je porucio prvo pola. stajala je tamo mlada. Zastao je pred jednom malom staromodnom krcmom. I li su podruku i on je izgle dao srecan. krcmarica i kelnerica ga pozdravi e kao poznatog gosta. tu ste u pravu. Ali i toga dana do ao je uvece ku tu an i jadan. na alost. i sva moja nagadanja o njemu i njegovom ivotu postala su opet nepouzdana. Bio sam sam kod kuce . Sreo sam ga na ulaznim vratima pod kaputom je. neodlucno pogledao na sat. Nikada vi e ni ta nismo culi o njemu i danas jo cuvamo neka pisma koja su stigla za njega. a on je te noci do ao ku vrlo kasno. Koliko je bio izgubljen nemocan ivot kotti je vodio dosta price. u nekom aljivom razgovoru. tetka je bila oti la nekuda. s te kim i tu nim koracima. nije odmah legao to sam u susednoj sobi ta?no cuo. jedan as u svojoj dnevnoj sobi. i shvatih tu enu. gorela je svetlost u njegovoj sobi. skoro do zore. A kada sam mu aljivo odgovorio na tu primedbu.

katkada upravo postao zadovoljan. naprotiv! Ali ja nisam kto on. I zato mo emo da ga se se?amo spokojno i prijateljski i ja i moja tetka. Poma lo fantasticni dogadaji u Halerovom spisu poticu. svade koja je uzbuni la celu ku?uzbog koje se Haler sutradan izvinio mojoj tetki. ali to ostaje skriveno u nje nom srcu. bolest koja ni u kom slu?aju ne spopada samo slabe. tih cudnih. Ne s umnjam da su oni vecim delom izmi ljeni. iz posled njih dana njegovog boravka ovde. ali obezbedenim i ispunjenim du nostima. ubeden sam da nije sebi oduzeo ivot. put kroz haos po mracenog du evnog sveta. ve? bolest samog vremena. s napomenom da mogu da radim s njime ta hocu. ali se ne ubija. U ono vreme izmenili su se pona anje i izgled na eg gosta du e se zadr avao van kuce. pilji negde ukocenim pogledom u oribane parkete i bri ljivo negovane araukarije. Jedna Halerova rec poslu ila mi je kao kljuc za razu mevanje svega toga. da se oseti haos i da se zlo prepati do kra ja. Ali ja u tim lis tovima vidim vi e. Dodu e. pa cak i odobrim. esto mislim na njega. da su mi slu?ajno do li do ruku i da mi njihov autor nije bio poznat. punom dobrote. nekakvog jadnog du evnog bolesnika. neuroza one generacije kojoj pripada Haler. svakako bacio sa sil nim negodovanjem. Taj ovek mi nije olak ao i vot. Ove zabele ke bez obzira u kolikoj se meri zasnivaju na istinski pro ivljenom poku aj su da se te ka bolest vremena savlada ne izbegavanjem i ulep avanjem.redova. ili le i na svom iznat mljenom divanu slu ajuci iza prozora ivot ljudi. posle razgovora . najumnije i najdarovi tije. katkad i po citave noci. put as pun strepnje. ve? poku aj da se duboko pro ivljena unutra nja zbivanja zaodenu ruhom vidljivih dogadajja. te ke depresije. verovatno. u njemu nije bilo sposobnosti da podupire i potpo ma e ono to je sna no i radosno u meni. jer mu neki ostatak vere kazuje da tu patnju. Nisam imao mogucnosti da proverim istinitost do ivljaja o kojima Haler prica. ve? ba one najsna nije. i u to vreme je do lo i do neobicno estoke. svestan da je iz njega iskljucen. moram da ka em da bih te listove. Ne. as smeo. moje poznanstvo sa Hale rom omogucilo mi je da ih donekle shvatim. tu opaku patnju u svom srcu mora da iskusi do kraja i da mora da umre ba od te pat nje. sitnim i malogradanskim. cak i surove svade s nje govom ponovo iskrslom draganom. vidim jedan dokument dana njeg doba. vec prikazivanjem same bolesti. oh. a nocu po krcmama. prevaljen sa voljom da se pro de kroz pakao. Prilikom na ih retkih susreta inilo mi se da je upadljivo ivahnuo i pod mladio se. On i dalje ivi i svojim umornim nogama ide goredole stepenicama tudih ku?a. i uveren sam da su oni delimicno zasnovani na stvarnim i objektivnim do ivljajima. koja bi mogla i vi e od mene da ka e o njemu. osta jao bi danima u krevetu ne tra eci da jede. malovredne in dividue. danju sedi po bibliotekama. ali to nije namerno izmi ljanje. One doslovce znace put kroz pakao. odmah posle toga do lo bi do nove. Dvoumio bih se da ih saop tim drugima kada bih u njima video samo patolo ke fantazije jednog cove ka. jer Halerova du evna bolest to mi je danas jasno nije nastranost pojedinca. ve? svojim. a njegove knjige su stajale nedirnute. Jednom mi rekao. to se tice zabele aka Halerovih. delimicno bolesnih. ne ivim njegovim nacinom ivota. Medutim. delimicno lepih i misaonih fantazija.

ovek srednjeg veka gnu ao bi se jo vi e cita vog nacina na eg dana njeg ivota. one rdave. ali sam umne ve be izostavio da ne bih remetio udobnost proveo sam jedan as u etnji i primetio na nebu divne are ne nih. ali sve ukupno nije to ba bio ocaravajuci. ne elim da ih uzimam u za titu niti da ih osu ujem. tako da gubi svaku prirodnost. onima ija je sudbina da s dvostrukom jacinom. dani bez narotih bolov a. dani prolaz nekako sam ga proveo. U tome se sastoji. eto. trebalo da budu normalni i uobica jeni. svaku sigurnost i cednost. Priroda kao Niceova morala je da prepati sav jad dana njice za vi e od jedne generacije unapred ono to je on morao da ispa ta. mlaki dani jednog starijeg. ili one dane duhovnog umiranja. ve? realno i spokojno. blistav dan sre i radosti. Postoje vremena kada ci tava jedna generacija dospeva izmedu dve epohe.o takozvanoj svireposti srednjeg veka U stvari. bez narotih briga. bez o?ajanja dani u kojima se cak i pitanje ni je li ve? vreme da se pode za pri merom Adalberta tifteral i da se prilikom brijanja izazove nesrecan slu?aj postavlja bez uzbudenja i bez ose?anja straha. svako doba smatra izvesne pat nje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. nije svirepost. ovek antike koji bi morao da ivi u srednjem veku davno bi se ugu io. svoje prefinjenosti i grubosti. vec du e vremena. bez stvarne tuge. dragocenih cirusa. Uostalom. svaka kultura. do ive svu problematicnost ljudskog ivota. sada moraju da pretrpe hiljade. kao svirepog. upravo tiho ubio svojim primitiv nim i pla ljivim nacinom ivotne ume nosti. osred nji. preturao po starim knjigama. nego eto. u koje nam se. izmedu dva nacina ivota. s napadi ma kostobolje ili opake glavobolj e. uzeo pra ak i radovao se to sam ih zavarao. isce . svaki moral. i kao licnu pat nju i pakao. koje su se ugnezdile iza ocnih duplji i svaku delatnost oju i u iju. Ko je do iveo drukcije dane. ne oseca to svako podjednako sna no. pregledao sva izli na pisma i tampane stvari. kao nekom madijom. Tih reci sam se esto morao secati citajuci zabele ke. Bilo je to veoma prijatno. usred razorene zemlje. pakos ne dane unutra nje praznine i o?ajanja. Radio sam nekoliko asova. Haler pripada onim Ijudima koji su upali izmedu dve epohe. smisao koju njegove zabele ke mogu da imaju za nas. kao i le anje u toploj vodi. Razume se. le ao u vrucoj vodi i uvlacio u sebe prijatnu toplotu. neka to svaki citalac ucini po svojoj sa vesti! Samo za ludake Pro ao je dan kao to. u asnog i varvarskog! Svako doba. nezadovoljnog gospodina. dva asa sam imao bolove. u samoci i bez razumevanja ostalih. to i. nekako podno ljivi. satanski preobratile iz radosti u mucenje. Umereno prijatni. isto kao i citanje starih knjiga. izvodio svoje ve be disa nja. i zato sam odlucio da ih objavim. kao to ih imaju stariji ljudi. svoje lepote i svireposti. svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil. isto kao to bi se i neki divljak morao ugu iti usred na e civilizacije. kako mi se cini. jedan od onih dana kakvi bi za mene. dve kulture i religije presecaju jedna drugu. koji su izgubili svaku sigurnost i cednost. u tri maha sam primio po tu. covecji ivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe.

to obilno i uspe no odga jivanje osrednjeg. dakle. bocom sa toplom vo dom kao mamcem. ja te ko podnosim ose?anje zadovoljstva. taj je zadovoljan ovim normalnim. za do ivljaji ma. ne osecati bol. taj negova ni optimizam gradanina. Tada u meni gori divlja udnja za sna nim ose?anjima. . tako da. nesavr enom polubogu zadovoljstva. bolesnom Ja ko je. Ali sa mnom. bljutavu sme u takozvanih do brih dana. nije tako. dakle. pa sam nezadovoljan i oseca juci laku odvratnost prema svojoj sitnoj dnevnoj de latnosti mrzovoljno obuo cipele i navukao kaput. gori srd ba prema ovom uftiljenom. normalnog. do iveo takve paklene dane. koncentrisano i do vrhunca nepodno ljivosti dovedeno u svom sopstvenom. udi uci mlaku. va arskom sjaju. a po potrebi i pomocu bola. Re io sam bio da ga ne zavr im na nacin. lepi su ovi sno ljivi. na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povra anje. i vi e volim da u meni gori pravi satanski bol nego ova povoljna sobna temperatura. Jer od svega sam ipak najvi e mrzeo. da neke buntovnicke dake snabdem pri eljkivanom voznom kartom za Hamburg. ono mi ubrzo postaje mrsko i odvratno. covecanstvo i takozvana kultura. ove blagodarnosti dostojne bezbolnosti.dene od akcionarskih dru tava. prosecnog. normiranom i sterilizovanom ivotu i besomucni prohtev da ne to razbijem u paramparcad. plitkom. Ovako raspolo en zavr io sam. moram da be im u druge temperature. kao na primer neku veliku trgovacku kucu. nepotpunim kao to je ovaj da na nji taj zahvalno sedi kraj tople peci i citajuci jutarnje novine sa zahvalno cu k onstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat. udobnost. u prvi sumrak. na alost. Lepo je to biti zadovoljan. po mogucstvu pomocu naslade. sa malo broma o amucenom. dopu tajuci da me privuce krevet snabdeven grejalicom. tako da liru zahvalnosti ba cam sanjivom bogu zadovoljstva u sanjivo lice. sav o?ajan. oboje. ili katedralu. tada u svojoj detinjastoj du i ose?am raz metljiv i kukavan jad. ovaj sno ljivi. da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost taj blagodarno pode ava strune svoje zarciale lire za jedan prili?no radostan. kako nepotpuni polubog koji alosno klima. ko jim dosaduje svom tihom. da nije uspostavljena ni jedna nova diktatura. najvi e se gnu ao i proklinjao to stanje zadovoljstva. svakodnevni dan. zavrnem iju. tako i prosedi polu?ovek koji prigu eno peva psalm lice jedan na drugog kao blizanci. zdravlje. blagom. normalan i povoljan. Ako sam neko vreme proveo bez naslade i bola. ili samoga sebe da pocinim neku smelu glupost. pritvorni dani u koje se ne usuduju da kriknu ni bol ni naslada. da zavedem neku de vojcicu ili da nekolicini predstavnika gradanskog poretka. u koje sve samo apuce i sve se na prstima unja. da nekim po tovanim idolima zderem vlasulje. za bole ljivog cove ka. i u mlakom i zgusnutom vazduhu ove zadovoljne dosade. u svom la nom i prostacki upljem. skoro zadovoljan san zahvalnosti. u svetu.

gde je sve neuredno tu insko i zapu teno. a na svakoj od njih nalazi se po jedna velika saksija u jednoj raste aza lea. isto. po nekoj staroj konvenciji. dakle. gde metu gomilama knjiga le e opu ci ci gara i boce s vinom. beskucni i usamljeni stepski vuk koji mrzi malogradanski svet. Katkada. Suzno i kao velom obavijene sjaktile su se svetiljke kroz hladnovla ni mutljag. u kojima pomalo miri e na terpentin i sapun i u kojima se ovek trza ako jace zalupi ulazna vrata ili ude sa prljavim cipela ma. I tada sam pro ao pored araukarije. pravi je mali hram reda. skrstim ruke i predano gledam ispod sebe u taj mali vrt reda. ve? upravo u ovakvim. stoje dve ltitnjaste klupice. minijaturno drvo. upijajuci te ke odbleske sa mokrog tla. na koji se ovek pla i da sta ne. n iz te skroz gradan ske. tako reci u sve toj senci araukarije. i rukopisi. A verovatno volim i suprotnost iz medu onog ivota. Naime. Ne znam kako je to mogucno. nazivaju ca icom vina. ume reno veselim porodicnim praznicima. Setio sam se svojih za boravljenih mladickih godina koliko sam voleo . i pored moje mr nje pre ma gradan tini. gde su i knjige. Iza ovog trema. najsavr enije. stanujem uvek u pravim gra anskim ku?ama. Silazio sam. tegobne stepenice tudine. koji je postao besmislen. naslucujem stan pun blistavog mahagonija i ivot pro et pristojno cu i zdravljesm. pod cijim se krovom nalazi moje pustinjacko obitavali te. u kome. u drugoj prili?no stasita araukarija. nemilostivog i gonjenog. sed nem na stepenik iznad araukarije. kaskao sam preko vla nih plocnika ulica. ce lijom za davanjem nekog novog smisla ovecjem ivotu. jer i posled nja iglica poslednje grane zraci sve om isto?om. problematikom ljudskog bitisanja. mog usamljenog. kada znam da me niko ne posmatra. veoma esti tim. na prvom spratu ove kuce stepenice vode pored malog trema jednog stana koji je bez sumnje jo besprekor niji. glu pim putevima. Na parketu. ispunjavanjem du nosti. Nema sumnje da volim tu atmosferu jo od de tinjstva i da me moja potajna ce nja za nekom vr stom doma beznade no uvek vodi istim starim. pristoj nosti i pitomosti. iji me dirljiv izgled i usamljena komika nekako po tresaju do dna du e. ali ja. do krajnosti neurednog ivota i prave po rodicne i gractanske sredine. veoma dosadnim i besprekorno odr avanim gnezdima malogratan tine. malo se odmorim. reda. niz stepenice sa svoje mansarde. i misli osenceni i pro eti jadom usamljenih. Volim da na stepenica ma udi em miris spokojstva. Praveci se ivahan. to je neka stara sentimentalnost kod mene. zdravo i pravo. gde sve to prestaje.i po mraku i magli po ao u grad da bih u gostionici Kod celi?nog lema popio ono to ljudi koji piju. za mene ima neg dirljivog. upotrebljavajuci ovo mesto kao hram. cistiji i i cetkaniji od ostalih jer ovaj mali trem upravo blista od nevidene urednosti. nedeljnom posetomtcrkvi i ranim odlascima na pocinak. Ne stanujem ni u palatama ni u proleter skim ku?ama. izbrisane i ciste stepenice veoma estite kuce za tri porodice. sa ranim ustajanjem. ali vo lim da zatim prekoracim prag svoje sobe.

pre leteo sam nebom i video boga na delu. na predava njima za one koji su eljni obrazovanja. koje nisam smeo ni pomisliti da zapi em i kojih se ujutro vi e nisam secao. kao te ko jezgro oraha u staroj krhkoj ljusci. odsviranog na drvenim duvackim instrumentima. ovakve poslove i ovakve ljude. na izgled kao da se nikada vi e ne mo e izgubiti. koje bi mi. jedva sam u stanju da protam novine. to ose?anje bi zasijalo i vodilo me svojim zlat nim tragom dalje u nebesa. uvijen u svoj kaput. ali mi se te noci vratilo u snu i otada bi. bilo je asova koji su donosili uzbudenja. Ali. . Ne treba aliti ni za im to je pro lo. Bilo je to na jednom koncertu. Tu an. bogu hvala. Sve ovo trajalo je kratko vreme. s pogledom na ovakvu arhitekturu. prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom. nicega se na svetu nisam pla io. koje sam kasnije zapisivao pri svetlosti svece u svom sobicku sedeci na ivici kreveta! To je pro lo. cije mi radosti ni ta ne znace! Ne mogu da izdr im dugo ni u pozori tu ni u bios kopu. trcao po ki i i vetru kroz neprijateljsku prirodu punu opalog li ca. zaluta log. kao zlatan bo anski trag koji se provlaci kroz moj ivot. stihove isuvi e lepe. isuvi e ne obicne.ovakve mracne. pri razmi ljanju o jednoj Dekartovoj ili Paskalovoj misli ponekad kada sam se nalazio kod svoje dra gane. ve? i tada usamljen. osetio sam bla ene bolove i vi e se nicemu na svetu nisam opi rao. izmedu dva takta jednog piana. Dogodilo se jednom nocu da sam. po korzoima. do nosili darove. svirala se prekrasna stara mu zika. Da li je trebalo aliti za tim? Nije. po barovima i varijeteima elegantnih. opet natrag u ivo srce sveta. bilo je izuzetaka. ru ili zidove i vracali mene. iznenada otvorila vrata u o naj svet. mo da cetvrt asa. rasko nih gradova. tokom svih onih praznih dana. olinjali pustinjak usred sveta iji ciljevi nisu moji. tako izrazito gradanskog vreme na. retko kad modernu knjigu. pa ipak se ubrzo gubilo u tami. svemu sam poklanjao svoje srce. retko. ali ispunjen dubokim u ivanjem i pesmama. opijen. udno uvlacio u sebe ras polo enje usamljenosti i melanholije kada sam do ponoci. ni uz budenja. koji su mi protekli ne donev i mi ni darove. sve sam primao sa odobravanjem. i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi tra e u prepunim e leznicama i hotelima. mutne veceri u poznu jesen ili zimu. skoro je uvek bilo duboko zatrpano ispod dubreta i pra ine. Kako da ne budem stepski vuk. pa ipak uzbuden do dna svoga bica. le eci budan. katkada zablistalo u tajnosti u trenucima sam ga jasno video. da bi zatim ponovo zablistalo zlatnim iskrama. kako sam. odjednom poceo da govorim stihove. katkada. Oh. na velikim sportskim igrali tima ja sve te radosti. poku ao sam da se se tim poslednjeg svog do ivljaja ove vrste. bez ikakvog duha. Drugi put se to dogodilo pri citanju dela nekog pesnika. za svim onim nebrojenim danima koje sa m izgubio. ta tra e po svetskim izlo bama. i tada su mi se opet. aliti treba za Sada i Danas. ali koji su se ipak krili u meni. taj pehar je ispijen i vi e se nije punio. te ko je naici na trag bo ji usred ivota kakav mi vodimo. usred ovog tako zadovoljnog.

Sada sam opet video stari zid kako se uzdi e tiho i spokojno. zapazio sam iznad portala svetlu fir mu na kojoj je. ivotinja koja je zalutala u tud i nerazumljiv svet. uzdizao u mraku stari sivi kameni zid. morao sam ih odgonetati. pomislih. i verovatno sam ovu kapiju sto puta video. ne obrativ i pa nju na nju mo da je bila sve e obojena. ako su ta muzika po kafanama. ili ne to drugo to se arenelo. Bez sumnje je izgledao star. ne pre lazeci ulicu. Za to je taj ovek pu tao slova ba na ovom . a u ivotu smatra ludo cu. zatvorena vrata. Tada sam iznad portala ugledao slabo osvetljenu mrlju na starom. ti amerikanizovani ljudi. Stajao je tu tako star i bezbri an. jer odista vi e nisam znao da li se taj po rtal uvek nalazio tu ili je nedavno napravljen. sivozelenom zidu. oko vrata bio opleten ve nac. koja vi e ne nalazi svoju postojbinu. do ivljaj. sa svojim tamnim krilima. ne mogu da razumem i da ucesivujem u njima. Tu se preko puta. pronalazaca i ve taka za lecenje uljeva na nogama. berbera. nekakav ubogi gre nik. stepski vuk. dobro udni zid zloupotrebili za nekakvu svetlosnu rekla mu! U meduvremenu razabrao sam nekoliko reci koje su se letimicno pojavljivale te ko je bilo pro itati ih. pa ipak je bilo neke promene na njemu. i to veoma bleda i iskrzana. a preko te mrlje prelazila su pokretna arena slova koja su nestajala. zado voljni tako sitnim stvarima. kako mi se unilo. koji sam uvek rado gledao. blagih. ekstaza i uzvi enost.najzad. to je za mene slast. video sam mali. I odista. lepi portal sa iljatim lukom usred zida i zbu nio sam se. A ono to se u meni dogada u retkim aso vima radosti. gde je sve ve? bilo obavijeno tamom i gde je. pre ao ulicu. vazduh i hranu. lekara. kroz jednu od najmirnijih i najstarijih cetvrti grada. gde se inace na polovini svakog kvadratnog metra nalazi poneka trgovina ili dre imena advokata. ve? je svakako bio neki stepski vuk. jo pre nekoliko vekova svodila u neko dremljivo manastirsko dvori te. te masovne zabave. kada sam bolje zagledao. pa mi je zato pala u o. ponovo se pojavljivala. nemih povr ina u centru grada. kako sam sebe esto nazivao. onda sam odista. Eto. stajao neki natpis. jer je bilo malo tako tihih. i pored blata i bara. onda sam lud. koja je bila veoma raskva ena i blatnja va ostao sam na plocniku i samo pogledom odlutao preko puta. a cinila su to i danas. izmedu male crkve i neke stare bolnice danju sam esto odmarao o na njegovoj hrapavoj povr ini. to svet voli i tra i mo da jedino u pes nickim delima. pa odletala. bile pristupacne i radi kojih se hiljade trude i tiskaju. ako je svet u pravu. a brzo su se i gasila. I sada. Ipak sam zastao i vrlo pa ljivo pogledao preko. iako manastir nije postojao. Trcao sam dalje vl nom ulicom sa ovim svojim uobicajenim mislima. jer su slova na ilazila u nepravilnim razmacima. u pravu onda sam ja kriv. ovek koji je hteo da napravi posao pomocu njih nije bio ume an. prastar verovatno su ova mala. Napregnuo sam vid i najzad sam. sada su i ovaj stari. kako mi se inilo. sa druge strane ulice.

ipak me je dodirnuo pozdrav iz onog dru gog sveta. zagaziv i duboko u blato. bilo je to utoci te sli?no onom na stepenicama kraj araukarije. tako cudljiva i necitka? Ali stoj. po ovako ki ovitom vremenu. ali slova vi e nisu nailazila. pun ce nje za ulaznim vratima koja vode u zacarano pozori te samo za ludake. ali sam pored toga jo prili?no dugo stajao tu u i cekiva nju. kada sam ve? posustao i vratio se na ploc nik. i za to su ona bila tako titrava. ali je i t. koji je odjednom postao tako dalek i nepronala ljiv. opet mi je pala na pamet jedna od mojih preda njih misli poredenje sa blistavozlatnim tragom. koje sam sve poznavao iz videnja. na istom mestu. ni ta nije izmenilo krcmarica je bila ista. kao kapljice. i jedan odblesak zlatnog traga opet je postao vidljiv. ni muzike. u ovo doba dana. u najmracnijoj ulicici starog dela grada. prekinula se odjednom. neko dobro. sada sam uspeo da jednu za drugom uhvatim nekoliko reci koje su glasile magi?no POZORI TE ULAZ NIJE ZA SVAKOGA Poku ao sam da otvorim vrata. Dodu e. ni pli a ni mesinga! i pred svakim od njih stajao je vecernji napitak. zaigralo je nekoliko slova. Dok sam tako stajao i razmi ljao kako su arena slova. sa istim ca ama pred so bom. Pa ipak sam se malo razvedrio. Vratio sam se nekoliko koraka unazad. pa sam po ao dalje. preletala preko tamnoga asfalta koji se presijavao. sanjareci o tom tragu. kada ni koga nije bilo na ulici. U ao sam u skromnu gostionicu. zaigrala su i u mojoj du i. bilo je to za svakoga. nisam ni ovde na ao dom i zajednicu.o mnogo znacilo nije bilo ljudske gomile. U meduvremenu dospeo sam u okolinu pijac e. pr e dvadeset i pet godina. Protao sam SAMO ZA LU DAKE! Noge su mi bile vla ne.zidu. Za vr ila se igra slova. ali te ka starinska brava nije popustila ni pod kakvim pritiskom. lako vino. tu na i svesna svoje uzaludnosti. ni dreke. Mo da su ovi stalni gosti. lelujava. preletela su svetlosna slova. preko asfalta koji se presijavao. ve? samo mirno m esto posmatraca ispred pozornice na kojoj su tu i ljudi igrali tude komade. za normalne ljude. gde nije bilo oskudice u vecernjim zabavama na svakom koraku nalazio se poneki plakat i pozivala poneka tabla Damenkapela Varijete Bioskop Igranka ali sve to nije bilo za mene. u svojim ciftinskim sta novima. doticuci skrivene ice. a i mnogi medu dana njim gostima sedeli su jo onda ovde. imali nekakve ogavne kucne oltare pred . ni emajliranog lima. samo nekoliko mirnih gradana sedelo je za nezastrtim drvenim stolovima nije bilo ni mermera. Bilo mi je hladno. ne na i varljiva kao utvare. Onda. a ja sam jo dugo stajao u blatu i ekao uzalud. Ni ta vi e. koje sam stvarno i video kako se u gomilama guraju na ulazima. Potra io sam malu starinsku krcmu u kojoj se od mog prvog boravka u ovom gradu. bild mi je utoi te. bilo mi je hladno. igra se ugasila. bili prave ifte i mo da su kod kuce.

A onda sam po derao dso bar komad d igerice isecene iz tela ubijenog teleta. i odjednom sam se setio zaboravljene melodije onog piana na duvac kim instrumentima. svi su bili pijanci i svi su. odra avajuci u minijaturi ceo svet. ca komad hleba svakako su najprijatniji obrok. laka. Gutao sam to tokom cita nja itavog jednog stupca. s vencem na desetak minuta. zablistala areni lom. da bi se za tim blago rasprsnula. na zemlju. Ako je bilo mogucno da ta mala. na nebo i lugove. izuzev doru?ka. glavno da je vino bilo dobro. Pravo je cudo ta sve ovek mo e da proguta! citao sam novine nekih opu tajuci da kroz moje o prodre u mene duh nekog neodgo vornog oveka koji nadugacko i na iroko vace tude reci kvaseci ih svojom pljuvackom. to je bilo neobicno u iva nje za mene koji retko jedem meso i preda mnom je stajala ve? druga ca a. kao i ja. opet povratio. ipak je u mom ludom ivotu postojao smisao ne to je u meni davalo odgovore. stepski vuci. zar sam onda mogao da budem sasvim izgubljen? lako sam bio zalutala ivotinja koja nije shvatala svet to je okru uje. primalo pozive iz dalekih. da je pomoglo i donelo raspolo enje! Naknadno se u meni razlegao smeh olak anja povodom ca e od reci u onom novinskom clanku. Ali sada sam ve? bio pojeo porciju d igerice. a u mom mozgu naslagale su se hiljade slika Andeoske cete dotat s malog plavog crkvenog svoda u Padovi. daleko od njih. nesvarene. a cuvena su po ne kom specijalnom ukusu. kojih mo e mnogo da se popije i ciji ukus tako prijatno svesrdno podseca na selo. izbaceni iz svog koloseka kao i ja. skromna seljacka vina. zami ljeni nad propalim idealima. bez narotog ime na. Tek to sam popio gutljaj el za kog vina. Tu sam bacio lenger.glupavim idolima zadovoljstva. pored kojih koracaju Hamlet i Ofelija. kao le . stari cinovnik odjek svojih student skih godina. tako bednici ali to mi nije bilo po znato. poput sa punskog mehurica koji se preliva. tihi pijanci. tu se moglo izdr ati satdva. bar ne za svaki dan. Pa neka je i tako. jo ni ta nisam okusio. sa svim svojim dragim bojama. Ponekog od njih d?vukla je ovamo ce nja za domom ili neko razocaranje i potreba za nadokna dom o enjeni je ovde tra io atmosferu svog mo mackog doba. nekolicina razocaranih gradana i stepskih evcili malo hrabrosti i raspolo enja iz svojih pehara. vina koja se razmecu jakim dejstvom. d a elza kog vina i vukova tiho c glavi. Ona se pela u meni. Najvi e volim sasvim cis ta. a mo da su bili usamljeni momci. Bilo je tako pravo cudo to su negde po zelenim dolinama zdravt i estiti ljudi gajili vinovu lozu i cedili vino da bi tu i tamo u svetu. setio sam se da danas. vi e voleli da sede sa bocom od pola litra lza kog vina pred sobom negoli pred nekom damenkapelom. jaka vina. a svi su bili prili?no cutljivi. Pravo cudo! Najbolje od svega bilo je elza ko vino. nebeska melodija tajno pusti koren u mojoj du i i da jednoga dana ponovo istera u meni svoj ljupki cvet. velicanstvenih svetova. Ne volim opora. da bi ih zatim.

prljave sivozelene boje. i knjige Nema?kih pesnika od pre dvesta i sto godina. To bi odgovaralo mom sada njem raspolo enju. pa se digoh. tvrdi. ko ga je voleo. zaboravljene od svog naroda. Ko je jo davao odgovore starom bolnickom zidu izbledele. pa bismo u razgovoru i muzici proslavili nekoliko nadzemaljskih nocnih asova! Nekada. plemenitu mu ziku posrkao kao to bogovi srcu nektar. u kojoj bi mi neko liko dobrih muzicara odsviralo dvatri dobra dela Hendla i Mocarta. sve one od silnih ruku pohabane i od vlage izmrljane sveske. sa minijatu rama koje se blago presijavaju. Mocarta i zvezda. Kuda sada? Da sam imao neku carobnu moc ispunjavanja elja.pi predstavnici sve tuge i svih nesporazuma u svetu vazduhoplovac anoco stoji u balonu koji gori i duva u rog Atila melcle dr i nov e ir u ruci. Mogao sam opet jedan as da di em. A ko je nad ru evinama svog ivota tra io truli smisao. koga je dirnuo car njegovih ne noumirucih boja? One starinske kaluderske knjige. kako bih se necujno popeo vijugavim stepeni tem da ga iznenadim. postoje jo desetine hiljada drugih. Zasijao je zlatni trag. krcmarica je htela da mi ga napuni. da sam u tom asu imao prijatelja. da strahujem i da se stidim. Kada sam izi ao na uti anu ulicu. pre ivljavao na izgled lude stvari. ali koji je i dalje iveo i u nu di isterao nov. otrte. koji razmi lja pri svetlosti svece a pored sebe ima violinu! Kako bih se do unjao do njega u nocnoj ti ini. u cijim su se pukotinama i razvalinama naslu ivale hiljade fresaka ko ga je jo osetio. ko je jo puna srca pronosio njihov duh i njihove cari kroz jedno drugo. kao to i o kojima gledaju i u i kojima slu aju ive jedino i samo u meni. nepoznatih slika i zvukova cija se postojbina nalazi u meni. lepa dvorana u stilu Luja XVI. a tajno se. njima tude doba? Ko se jo secao malog. . survav i se. prijatelja u nekoj po tkrovnici. budur para nebo svojim skulpturama koje su slicne planinama. ali je vremenom i to izbledelo i nes talo izmedu onoga onda i ovoga sada le ale su uve le godine. jo nadao otkrravljenju i bo joj blizini? Dr ao sam svoj pehar vrsto u ruci. pa tampane stvari i rukopi si starih muzicara. smeo sam da postojim i ni sam morao da podnosim muke. kr ljav vrh koji je odavao priznanjevrednosti prvom spratu i njenoj blistavoj araukariji? Ko je nocu u lutajucim maglama nad Rajnom citao pisma od oblaka? Bio je to Stepski Vuk . koju je cerupao hladan vetar. ilavog cempresa visoko na bregu iznad kuce koga je stena. po uteli notni listovi sa svojim obamrlim tonskim snovima ko je jo cuo njihove duhovite. u minulim godinama. prelomila i rascepila. da ivim. pa bih tu sve u. otvorila bi se preda mnom mala. O. vragolaste i ce njive glasove. presijavajuci se u staklastim preli vima. Pa ak ako bi te prilike ivele i u hiljadama drugih srca. patio zbog neg na izgled besmislenog. opet sam se secao vecnosti. esto sam oku ao tu srecu. Nije mi vi e tre balo vina. u poslednjem sumanu tom haosu. retka. sitna ki a. umela je oko ulicnih svetiljki.

Usamljenost je nezavisnost. kao isparenje ivog mesa. nekada nje prave muzike. koji nama Evropljanima. udisao sam krvavu i drecu muziku. Ba hom i Mocartom. cudljiva i sna na. stari poznavaoci i po tovaoci nekada nje Evrope. pa iako nisam mogao da cujem kamerni orkestar niti da nadem usamljenog prijatelja s violinom. a ona druga bila je divlja. iako sam je se gnu ao. ona lirska. Ne. ni zbog kostobolje. bile pomije ali tako izgleda sva na a umetnost. Jedna polovina te muzike. glupa manjina. D ez mi je bio odvratan. koju samo jo nekolicina nas budala . Stajao sam jedan trenutak nju eci. detinjastim raspolo enjem. nisam hteo da mi se dobro vecernje raspolo enje pokvari ni zbog ki e. sa svojim radosnim. ali sam ga voleo deset puta vi e nego dana nju akad emsku muziku d ez. duboko je dirnuo i mene u svetu mojih nagona. jer je pro lo bilo vreme kada sam ovakve zimske. koji nisam voleo. ipak je isuvi e brzo trebalo da opet sedim na svojoj mansardi. razume se. Zastao sam z a trenutak oduvek je ta vrsta muzike. ono to smo nazivali lepim i svetim bilo samo utvara. bila je tu na. estoka d ezmuzika. U Rimu za vreme poslednjih careva morala je postojati slic na muzika. cudesno spokojna i prostrana. nekada njeg pravog pesni tva. itavna mentalitet. Bila je to muzika iz doba propadanja. ve? oda vno mrtva. sva na a nazovi kultura cim se uporedi sa pra vom kulturom. Nezavisnost je hladna. Da li e i Evropa biti takva? Da li je ve? na putu da postane takva? Da li smo mi. ni zbog araukarije. da odsviram samom sebi. moglo se i bez kamer ne muzike i bez prijatelja. duhom. sa stavljena od komplikovanih neuroticara koji e sut ra biti zaboravljeni i ismejani? Da li je ono to smo mi nazivali kulturom. koju sam mogao. a bez koga ipak nisam mogao. ritmicki udi uci vazduh i samo nago ve tavajuci je. pa ipak su obe polovine naivno i pomirljivo i le ukorak. kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okrecu zvezde.Preko volje sam krenuo ku. sirovim divlja tvom. podignuv i okovratnik od kaputa i zabadajuci vrh tapa u vla nu kaldrmu. Imala je u sebi ne to od crnca i ne to od Amerikanca. to su. a bilo je sme no izjadati se nemocnom udnjom za toplinom. bila je bez ikakvih la i i ispunjena radosnim. u svom malom. slivajuci se u celi nu. Koracao sam dalje zanet mislima. za mene imala tajnu dra . a ja sam je pri eljkivao i stekao to kom dugog niza godina. crnackog u sebi. odvi e za ecere na i kiptala je od sentimentalnosti. Ova muzika je imala preimucstvo u velikoj iskrenosti. No bilo kako mi drago. samo sitna. du om. U poredenju sa pravom muzikom. imala je neg. izgleda tako decacki sve i detinjast. u meni je jo odzvanjala ona ljupka melodija. ljubavi dostojnog. domu. ki ovite noci mogao da provo dim lutajuci napolju. Iz jedne dvorane za igru pored koje sam pro ao zapljusnu me vrelo i grubo. Ma koliko sporo i ao. nju io sam pako sno i po hotljivo atmosferu ovih dvorana. nazovi. odi uci naivnom. estitom ulno cu. OH DA ali je i spokojna. i pored svoje snage.

uzviknuh radosno. ina e bih mu se javio i poklonio mu cigaru. klim nuv i prijateljski glavom u pravcu starih zidina. kameni zid gledao me je ravnodu no. utonuo u dubok san. trgnu me ovek. opet pozove natpis i da se mala vrata otvore preda mnom. mo da oduvek bilo samo fantom? Stara gradska cetvrt primi me pod svoje okrilje. sa kapom na glavi. ta to imate u svom sanducetu? Otkupicu vam ne to. budale. jo si lep. ali se on toliko klatio tamoamo da nisam mogao da ga odgonet nem. preko kamenih ploca. Sme eci se po ao sam dalje. kai em privezano. ovek mehanicki izvuce iz sanduce ta neku knji icu i pru i mi je. Ispitivacki pogledah preko puta u stari zid. nepos redno preda mnom. mo da se tamo svirala moja muzika? Tamni. ovek skrenu. Stanite. po zni povratnik umorna koraka. u svoj . nigde iljatog luka. zatvori je za sobom i nestade. Dok sam otkopcavao kaput s name rom da izvadim novac. uspavanom ulicom predgrada. Od jednom mi opet pade na pamet vecera nji do ivljaj sa zagonetnim vratima iljatog luka i zagonetnom plocom iznad njih. Njegovi te ki koraci odjekivali su prvo u dvori tu. Odjednom i mene savlada umor. ali sad si jo tu. kakvo torbari nose po va arima. s potaj nom eljom da opet otpocnu carolije. Ne zastajuci. da mene. I Samo za ludake. Izbacen iz nekog crnog uli?nog tesnaca. za tvoren u dubokom mraku. Pri svetlos ti najbli e ulicne svetiljke poku ao sam da protam njegov steg. Nigde vrata. Krenuh br e i us koro stigoh. a na trbuhu. lu daka. dr eci motku pravo. Kako je ono glasio na tpis? Ulaz nije za svakoga. viknuh i potrcah za njim. Spavaj spokojno. Umorno je koracao ispred mene neuokrecuci se. Nije za svakoga. sanjivim glasom i otrca. Ja je brzo uzeh i str pah u d ep. Doci e vreme kada e te sru iti ili oblepiti svojim gram zivim firmama. Gasla i nestvarna uzdizala se mala siva crkva. ja te necu probuditi. zide. sa svetlosnim slovima koja su tako podsme ljivo titrala. a zatim po drvenim stepenicama posle toga ni ta vi e nisam cuo. i tih. borili. Tada sam oslovio oveka i zamolio ga da mi poka e plakat. ot voreno sanduce. koji je na ramenu nosio mot ku sa plakatom. ude na neku kapiju. Bilo mu je svega dosta. crveni plakat na motki. i meni drag. i tada sam uspeo da protam titrava. Mo da se tamo nalazilo ono to sam tra io. tihi zid bez otvora.smatra pravom i ivom? Da li je mogucno da nikada nije ni bila prava i iva? Da li je ono za ta smo se mi. imao sam ose?anje da je ve? veoma kasno i da e biti dobro da podem ku. odeven u plavu bluzu. Vas sam tra io. On je zastao. iskrivljena slova ANARHISTIcKO ZABAVNO VEcE! magi?no POZORI TE! ULAZ NIJE ZA SVAKoga. hteo je da ide ku. ta je sa va om zabavnom veceri? Gde se odr ava? Kada? On odmah potrca. ve? samo tamni. usamljen. re ravnodu no.

na oh kljucaonicu i dugme za osvetljenje. za njega nije bilo ni od kakve va nosti. a i zanimljivo. najzad. iza travnjaka i br ljana sta nuju cinovnici i sitni rentijeri. mastio nica i kutija sa bojama. ve? vuk iz stepe. da su njegovi vaspitaci poku ali da ubiju zver u njemu. psi i macke. sa najvecom pa njom. Sadr ina spisa. rdavo i na lo em papiru od tampana va arska knji ica. politiranih ormara i biljki u saksijama i otvorih vrata svoje sobe. koji sam protao bez predaha. Novalis i Dostojevski. O tome bi se moglo govoriti nadugacko. cis tim najamnim ku?ama. I ao je na dve noge. nazvan Stepski Vuk. pa su mu ba na taj nacin stvorili uobra enje i verovanje da je on u stvari zver. to se odjednom javilo u meni. Kada sam svukao mokar kaput. ili je roden kao ovek. kao to druge. bilo bi. ponovo mi dode do ruku ona mala knjiga. kao one sveske ovek roden u januaru ili Kako u se za osam dana podmladiti za dvadeset godina? Ali kada se ugnezdih u svojoj naslonjaci i stavih naocare protah sa iznenatenjem i ose?anjem ne ceg sudbinskog. deca.stepskom vuku.kraj izmedu etali ta na bedemu. dakle. mogucno da je taj ovek u svome detinj stvu bio divlji.sveske Rasprava o. nosio odelo i bio ovek. jer je po prirodi bio nezado voljan ovek. Neka se mudri Ijudi prepiru da li je odista bio vuk. mogle bi se o tome cak pisati i knjige. Nite za svakoga. imao dve prirode. gde su me ocekivali naslonjaca i pec. neukrotiv i neuredan. tta su drugi o tome mislili. jer od toga vuk nije izi ao iz njega. svog nazovi doma. a i ta je on sam o tome mislio. ili batinama ili je to. kojom je opsednut. ali je u stvari ipak. Nailazilo se ve? na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo ta . travnjaka i mlade jele. bila je sledeca RASPRAVA STEPSKOM VUKU SAMO ZA LUDAKE Bio jednom neko po imenu Hari. i mo e biti da ova ko ne to nije ni ta naroto ni retko. Naucio je mno go od onoga to bistri ltudi mogu da nauce i bio je prili?no razuman ovek. Pro av i pored br ljana. pro unjah se pored staklenih vrata. Ali evo ta nije naucio da bude zadovoljan sobom i svojim ivotom. normalne ljude ocekuje mati ili ena. Verovatno je to proisticalo otuda to je u dnu svoje du e oduvek znao ili mislio da zna da on u stvari uop te nije ovek. gde u malim. Izvukoh je. Stepski Vuk je. covecju i vucju. jer je njemu bilo sasvim svejedno da li je vuk u ao u njega ma ijom. da li je mo da jo pre svog rodenja nekom carolijom pretvoren od vuka u oveka. To nije bio u stanju da nauci. slu avka. ali sa du om stepskog vuka. ali Stepskom Vuku to ne bi bila ni kakva usluga. takva mu je bila sudbina. samo uobra enje njegove du e. eto. na slov ove va arske. stigoh do kapije. ili je pak verovanje da je on u stvari vuk bilo samo neko njegovo uobra enje i bolest. bila je to tan ka. bio stepski vuk. obavijena samo tankom prevlakom vaspitanja i covecnosti. naprosto. Na primer.

sudeci po njima. Ali je bilo isto tako i kada se Hari osecao i pona ao kao vuk. naim da usamljen kaska stepama. Na primer. eto. u njemu ovek i vuk nisu i li uporedo. A do toga je moralo doci. to isto je cinio vuk. kako je to slu?aj kod svih po lutana. i niciji nije lak. e leo da bude voljen kao celina i ba zbog toga nije mogao da krije i da la ima uklanja vuka ispred oju onih do tije mu je ljubavi bilo mnogo stalo. a i oni njega.psece. Obicno je bio veoma nesrecan. lisicje. Tako je to bilo i kod Stepskog Vuka. a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj du i mrze kao smrtni neprijatelji. a mogao je da unesreci i druge. i kod mnogih Ijudi koji su doterali da leko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam ovek. i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol. ba ono slobodno. takozvano. Ali je bilo i takvih koji su u njemu voleli ba vuka. koji u svojoj du i sasvim ta?no zna ta mu pri ja. kada bi iskezio zube na druge. na ime. ocenjujuci i osudujuci a u vreme kada je bio ovek. i tako kvario svaku radost jednostavnog. jer je Hari. Tada bi. Hari nije imao ba ugodan i srecan ivot. onda je to opak ivot. to se ne mo e poreci. ali kada je bio vuk. pod peskom i kame njem. Ali kod Harija je bilo drukcije. i ovi . matrao vuka. To ne bi trebalo reci ni o jednom oveku. glupa i sujetna. da se povre meno naloce krvi ili da juri za nekom vucicom. Neki su ga voleli kao prefinjenog. To te svima poznato. riblje ili zmijsko. dodu e iveo osecajuci se as kao vuk tas kao ovek. posmatrajuci. ne osecajuci zbog toga narotih te koca. tada bi vuk u njemu iskezio zube. ako ih je voleo. ve? su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu. vuku. jo manje su pomagali jedan dru gom. Eto. naime. ili ako bi izvr io kakvo. Jer svi oni koji bi ga zavoleli videG su samo jednu njegovu stranu. cak i poma uci jed no drugom. t Takve su bile osobine Stepskog Vuka. svoje sitne cvetice sre. Na Stepski Vuk je. kao svako bi. divlje. vrebao u njemu onaj Ijudski deo prirode. I onaj ko ne nosi vuka u sebi ne mora zbog toga da bude srecan. uvek bi ga vrebao ovek. Kod tih ljudi. ovek i li sica ili ovek i riba ivotarili su jedno pored drugog ne nanoseci jedno drugom bol. plemenito delo. smejao se i pokazivao mu sa surovom ironijom kako sme no i rdavo pristaje ovakvo plemenito pozori te stepskoj ivotinji. I najnesrecniji ivot ima svojih suntanih asova i. opasno i snatno. i. plemenito ose?anje. ako je Hariju kao oveku dolazila neka lepa misao. kada bi osecao mr nju i smrtno neprijateljstvu prema svim ljudima i njihovom la nom i izopacenom pona anju. svako ima svoj udes. neko prefinjeno. kao to svaki ovek svoje patnje smatra najvecim. pa bi bili zgranuti i razocarani kada bi odjednom morali da otkriju vuka u njemu. Sa gledi ta vuka svaka tovecja delatnost postajala je strahovito komicna i neprilicna. rtravog i divljeg vucjeg stvora. mudrog i neobic nog oveka. neukrotivo. nazivao ga stokom i zveri. Ali time nije reno da je bio naroto nesrcan iako se njemu samom tako inilo.

to je opet jedno od pi tanja o kome dokoni ljudi mogu da mozgaju ako ele. zbog ega je dobila vecu vrednost. esto je i Vuk mozgao o tome. u njima ima bo anskog i sa tanskog. koji hoce da slu a Mocarta. ve? je to vecno pacenicko kretanje i vrtlog. i svima onima koji je vide ini se kao ne to vecno i kao njihov san o sreci. u stvari uop te nemaju ivota. a to je bilo za njegovAh dokonih i beskorisnih dana. poznato i redovno po vremeno imalo jedini cilj da tu i tamo do ivi trenut ni prekid. tako da su najzad sreca i patnja bili jedno drugom ravni ili je cak mo da kratka. obucari ili uci telji. I ti ljudi. Izgleda da ie i u ivotu ovog oveka.su. Ali ako neko sada misli da poznaje Stepskog Vuka i da mo e sebi predstaviti njegov bedni. nes recno i bolno istrzano. sposobnosti da budu srecni i da pate. Ne zna da je kod Harija kao to nema pravila bez izuzetka i kao to je jedan gre nik pod izvesnim okolnostima miliji bogu od devedeset i de vet pravednika ipak bilo i izuzetaka i srecnih slu ajeva. oni nisu heroji. ima majcin i oceve krvi. Da li su kratki. ma kako se zvala njihova deta i tvorevine. Svi ovi ljudi. Tako nastaju. za jedan jedini as. i tako je Stepski Vuk svoju dvoja kost i podvojenost unosio i u sudbine drugih sa ko jima je dolazio u dodir. u svojim retkim srecnim asovima. ili mislioci onako kao to su drugi sudije. cudom. njihov i vot ne znaci postojanje u pravom smislu i nema svog oblika. tako da Zije jedan samo spavao dok je drugi bio budan. pena trenutne sre povremeno prsne tako visoko i ble tavo nad morem patnji da ta krat ka. Uz to treba reci jo ne to. Ba su ovi Ijudi obicno bili naroto raz ocarani i ljutiti. do ivljuju povremeno. kao i svuda u svetu. ako co . tako visoko uzdi e nad sopstvenom sudbinom da njego va sreca sija kao zvezda. jer jo ni izdaleka ne zna sve. da su katkada. kao dragocena pena sre nad morem patnji. koji u stbi nosi ce nju za dobrotom i ne no cu. zli vuk ipak postao ovek. do ivljavali veliko razocaranje i jad kada bi odjednom divlji. isto tako neprijateljski i zaple teno kao vuk i ovek u Hariju. taj je ipak u zabludi. zasenjujuca sreca zraceci dodiruje i ocarava i druge. lekari. retki asovi sre izgladili i ubla ili zao udes Stepskog Vuka. da astupi mesto blagosti. da je katkada nepomuceno i nesmetano ose ao u sebi i vuka i oveka. jezivo i besmisleno. u veoma retkim asovima. da bude probijeno vanrednim. kako di u. opet. ali sna na sreca onih nal?brojnih asova upila u sebe svu patnju. vec su jedan drugoga bodrili i dopunjavali. Svi ti ljudi imaju u sebi dve du e. ne to tako sna no i neis kazano lpo. dva bica. ili umetnici. misle i osecaju i njemu. odnosno. ciji je ivot veoma nespokojan. naroto ih ima mnogo medu umetni ma. da cita pesme i da ima ljud ske ideale. Postoji prilican broj lju di slicnih vrsti kojoj je pripadao Hari. svakodnevno. ljih dvojica sklapali mir i iveli u ljubavi. ras trzani ivot. sve uobicajeno. sva ona umetnicka dela u kojima se jedan jedini ovek koji pati. a sve to ivi jedno kraj drugog i jedno u drugome.

es toki neuspeo izrod pramajke. za vreme svojih svetlih dana. Jutro je za njega bilo nemilo doba dana. da se pridr ava nekog dnevnog i godi njeg reda i da mora da slu a druge. svoja obele ja. Umeo je da se izvuce iz svih ovih okolnosti. tutje njegov karakter bio vrst i pravohnij ski. postao je potpuno neza visan. svaka od njih ima svoje vrline i poroke. tes no povezane njegova patnja i njegova sudbina. mislima i tvorevinama. Silnik propada zbog sile. esto po cenu velikih rtava. Nikada se nije prodavao za novac i udoban ivot. vi e je voleo da gladnje i da ide u pocepanom odelu. nije se prodavao enama ili vlastodr cima. I tako je Stepski Vuk propadao zbog svoje nezavisno sti. pokorni propada slu eci. tu je bio nesalomljiv i nepod mitljiv. ali u vecoj meri no to to ljudskom stvoru prilici. niko nije mogao da mu nareduje. Ali usred stecene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna . katkada iv i radostan. Njegova potreba da bude usamljen i nezavisan bila je u vezi s tim. delima. a najstra nije to bi u snu mogao da do ivi bio je zatvoren ivot u nekoj kasarni. samo ako bi time mogao da obezbedi sebi truncicu neza visnosti. On je postigao svoj cilj. U potu mu je to bio san i sreca. kada je jo bio siroma an i kada mu je bilo te ko da zaratuje svoj hleb. a onaj koji tra i nasladu propada od slasti. Za njega nije bilo niceg mr kijeg i stra nijeg od pomisli da obavlja neku slu bu. nije morao da se upravlja ni prema kome. koji zrace nad haosom ovakvog ivota. i hiljadu puta je odbacio i odbio ono to je u oma celog sveta predstavljalo preimucstvo i srecu. U mladosti. ve? i dete bogova. divlji i jeziv proma en poku aj prirode. Tek u toku popodneva polako bi se zagrejao i ivahnuo. zatim gorki udes. kancelariju ili ured. slobodno i samostal no odlucivao je ta da cini i preduzima. postajao plodan. opet. Medu ljudima ove vrste nikla je opasna i stra na misao da je mo da Eo covecji ivot samo jedna opaka zabluda. Nijednog jutra u svom ivotu nije bio istinski radostan. Osobeni znak Stepskog Vuka bio je sledeci on je bio ovek veceri. samo da bi sacuvao svoju slobodu. Smrtno je mrzeo sva ki poziv. Pro ao je onako kako prolaze mnogi ono to je po unu tarnjem nagonu svog bica najupornije tra io i za im je stremio palo mu je u deo. Jer svaki co vek neminovno posti e ono to je po svom pravom nagonu prinu en da tra i. nikada u prepodnevnim asovima nije ucinio ne to dobro. kome je odre e no da bude besmrtno. gramzivac zbog novca.vek nije spreman da vidi smis o ba u ovim retkim do ivljajima. koga se pla io i koje mu nikad nije donosilo ni ta dobro. Nikada nije bilo oveka sa dubljom i strasnijom potrebom za nezavisno cu. Ali s ovom njegovom vrlinom bile su. U tome je le ala nje gova snaga i vrlina. Svaka vrsta ljudi ima svoje osobene znake. da ovek mo da nije samo prili?no raz umna ivotinja. svaka svoj smrtni greh. nije se necem dobrom dosetio niti je sebi ili drugima mogao da pru i neku radost. cio. a tek predvece bi. Ali je medu njima nikla i ona dru ga misao.

Ova vrsta ljudi obele ena je po liniji svoje sudbine time to je za njih samoubistvo najverovatniji nan smrti. neka mukla atmosfera. Ali kao to postoje prirode koje pri kom i najmanje bolesti naginju gromici. kod kojih pojam sa moubistva nije sastavni deo njihovog bica. bez ikakvih odnosa i usamljen. tako re. bez obzira da li s pravom ili ne. Samoubica a Hari je bio je dan od njih ne mora nu no da ivi u naroto pri snom odnosu sa smrcu to mo e da se cini a da co vek ipak nije samoubica. pru ao ruke i bio spreman da se pove e i stopi sa zajed nicom sada ga ostavi e samog. oseca kao naroto ugro enu klicu prirode. imao je mnogo prijatelja i mnogima je bio drag. darivali ga. pukim slu?ajem postali samoubi. Ali je samoubici svoj stveno da svoje Ja. nigde nije do lo do neke veze. mo da veci deo njih. okolni svet je proticao pored njega. pa mu je do voljan najmanji spoljni udar ili neka sicu na unut ra nja slabost da se surva u ponor. ima mnogo njih koji zavr e samoubistvom. mnogi koji su po svom bicu sa moubi. Druga je bila pripadao je samoubicama. Ali je uvek natazio na simpatiju i ljubaznost. pozivali su ga. bez velikog udesa. Pri tome. pa cak da se i on samog sebe nimalo ne tice. lagano gu i. Preduslov za ovakav stav. . koji je uocljiv jo u ranoj mladosti i ove ljude prati tokom itavog njihovog ivota. me u samoubi cele prirode. pun ce nje i dobre volje. da ga se ljudi vi e nimalo ne ticu. kada bismo imali ne to sli?no antropologiji. da ga svet na neki stra an na in ostavlja na miru. medutim. Naprotiv. presuda koja mu je izrena. ve? udes. da mu se uvek cini kao da je izuzetno izlo en opasnosti. medu obicnim Ijudima iz co pora. koje mi nazivamo samoubicama i koje u esto veoma osetljive i osecajne. naprotiv. sada mu vi e ni ta nije pomagalo ako je. Kada bi postojala nauka koja bi nala smelosti i snage odgovornosti da se bavi co ekom umesto iskljucivo mehanizmima ivotnih Pojava. nije bio omrznut i ljudima odvratan.smrti. carobna elja koja je izgovore na i vi e ne mo e da se pokrene. Medu Ijudima bez individualnosti. naginju tome da e pri najmanjem potresu predaju intenzivnoj pred tavi samoubistva. esto ga je sada okru ivao vazduh usamljenih. kao da stoji na naj iljatijem vrhu hridine. i nikakav trud ni ce nja tu nisu po mogli. da je ostao sam. dok. pisali mu prijatna pisma. Jer sada mu samoca i neza visnost vi e nisu bili cilj i elja. osecao je nemoc da stvori pri snije odnose. bez sna ne konstAtuci je. niko nije bio vol an i sposoban da ucestvuje u nje govom ivotu. tako ove rirode. Ovde se mora napomenuti da je pogre no nazivati samoubi cama samo one ljude koji se odista ubijaju. nije neka izuze tno slaba ivotna snaga. a po svom obele ju i kovu ne pripadaju tipu samou bi. ali mu se niko nije pribli io. bar u njihovoj sopstvenoj uobrazilji. naprotiv. da se u sve re em i re em vazduhu. Medu ovima ih cak ima mnogo koji su. To je bila jedna od najva nijih osobenosti njegovog ivota. nikada stvarno ne di u ruku na sebe.

Posmatrajuci je me afzicki. ta stvar izgleda drukcija i mnogo jasnija. podsticu vecinu samoubica na trajnu borbu protiv isku enja. pa to obicno i cini. prema . bogu. Svaki od njih. da Se predaju. Svest o tome. Za nas su one pak samoubi jer ive u smrti. koja nije bila bez humora i koja mu je esto pru ala zadovoljstvo. to je psiholo GIJa. pa cak i sa zlurado cu. svaki po tres. u nekom skrivenom kutu svoje du e. da svoj pedeseti ro endan od redi kao dan kada e dopustiti sebi da izvr i samou bistvo. i kada mu je bilo naro ito rciavo. Srodiv i se prisno sa zamisli da mu je onaj izlaz u slu?aju nu de uvek ot voren. izlaz. Oni se bore kao to se kleptoman bori protiv svog poroka. dovoljno je da otvorim vrata i ve? sam umakao. Medu ovim prirodama mnoge su potpuno nespo SObne da ikada izvr e stvarno samoubistvo. vodio ju je mnogobrojnim. kao kod svih ljudi njegovog soja. Postoji veliki broj samoubica koji iz ove zamisli crpu neobicnu sn gu. oko cetrdeset i sedme svoje godine. Dodu e.e to kao psihologiju. Ova borba je i Stepskom Vuku bila dobro poznata. izraziti samoubica esto mo e da pretvori svoju prividnu slabost u snagu i oslonac. cako i obratno. necista savest kod takozvanih samobludnika. jer su Duboko spoznale koliki je ono greh. Ovo to smo ovde govorili o samoubicama odnosi se naravno. Kao to svaka snaga mo e da postane i slabost pod izvesnim okolnostima do toga mora da dode. dobro zna da je samoubistvo. do ao na srecnu ideju. Medu ove slu?ajeve dolazi i slu?aj Eiarija. svim samoubicama je dobro po znata borba protiv isku enja da izvr e samoubistvo. JER pri ovakvom posmatranju samoubi nam se PRIkazuju kao bica pogodena ose?anjem krivice ZBog svoje individualnosti. za slu?aj nu de. da se vrate u svemir. od zamisli da mu je svakog asa otvoren put u smrt stvorio je ne samo mladalakomelanholicnu igru fantazije ve? je iz te zamisli crpao utehu i oslonac. ugase i vrate potu. kao du e kojima vi e ije ivotni cilj da sebe usavr e i oblikuju. pa prema tome deo fizike. Sporazumeo se sam sa sobom da toga dana ostavi sebi na volju da li ce. da oseti Radoznao sam da vidim ko liko ovek u stvari mo e da izdr i! Kada dospem do granice podno ljivog. dodu e. da je u su tini plemenitije i lep e ostaviti da oveka pobedi i obori sam ivot nego sopstvena ruka. S druge strane. a ne u spasonos nom ivotu. Kao i hiljade njemu slicnih. na primer. necista savest. koja ima isti iz vor kao. ona mu je davala snage da postane radoznao za iskustvo bola i neprilika. svaki bol i svaka nezgoda u ivotu smesta su iza zivali u njemu elju da se iz svega toga izvuce po mocu smrti. samo na povr inu stvari. uvek drukcijim oru jem. Stepskog Vuka. Najzad je. ve? da se Raspadnu i vrate majci. jer su spremne da se odreknu sebe. ali da je ipak samo pomalo otrcan i ilegalan izlaz za slu?aj nu de. ove cinjenice bile bi svakome Poznate. mogao je katkada sa rado cu. ali se postepeno ba iz te sklonosti iz rodila filozofija u prilog ivotu.

uzemo kao polaznu tacku ia taj njegov odnos prema svemu gradanskom! Zbog svog sopstvenog shvatanja stajao je Stepski Juk potpuno van gradanskog sveta.svom trenutnom raspolo enju. a naroto njegov neobicni odnos prema gra Ian tini. oprostiti svih patnji. neka do ivi patnju i gorcinu za sve je odre en rok. ni kod zlocina ca i obespravljenih. a as natprosec nom. i otuda je za dr ao mno tvo pojmova i ablona. ali pristojno i. glavobolja bolovi u stomaku mogli da gledaju kuda e sad. Politickog zlocinca. ali. ve? je uvek ostao sa stanom u provinciji grad nstva. a njihov se broj stal no smanjuje! I odista je sada lak e podnosio sve ne dace koje bi ga ranije jace i du e mucile. Preostaje nam jo da osobeni fenomen Stepskog Juka. jer je imao izvestan odnos prema njegovim obicajima. nemarno. mogao je tim patnjama da a e cekajte. propisima i atmosferi. meseci i dana. Neka mu se sada dogodi ta mu drago. pa u zagospo lariti vama! I tada bi se s Ijubavlju predao zamisli ako e na dan njegovog pedesetog ro endana ujut o stici pisma i estitke. nikada nije stanovao i iveo po periferiji ivota. Svesno je prezirao bur uja i ponosio se To on to nije. po to nije znao i za porodicni ivot ni za dru tveno astoljublje. uzvi enom nad sitnim normama svakodnev og ivota. zatvarajuci rata za sobom. U izvesnom pogledu iveo je sasvim Gradanski. niti se osecao kod kuce u atmosferi nasilnika i izuzetnih ljudi. dok e se on. dodu e. imao je novaca u banci i pomagao je si ROma ne rodake. neupadljivo. pa ma to bio i odnos otpora i pobune. ali bi on li?no bio nesposoban da ozbiljno shvati jednu od njih i da je gleda kao stvorenje sebi ravno. da se oseca kao ovek izvan gradanskog sveta. jo samo dve godine. upotrebiti ovaj iz laz. pa cak i do dna du e potresale. Sem toga od rastao je i vaspitavan malogradanski. siguran u svoj o za brijanje. izvanredno obdarenom indivi UOM. as osobe zjakom i nastr nim pustinjakom. Kako se to amo po sebi namece. Svi alo mu se da ima svoje sitne poroke i ekstravagantnosti. to sve mo e da potraje najvi e jo nekoliko godina. Ako se iz bilo kog razloga ose kao naroto rdavo. osiroma i. koje su dr . pristojnim porodicnim ku?ama sa urednim ba ticama. Tada bi kostobolja. u neku ruku. po ceznicima i slicnim silama ivi u dobrim odnosima. seta. matrao je sebe iskljucivom jedinkom. SEm toga neka sna na. revolucionara ili duhovnog zavodnika. neka se razboli. Teoretski nije imao ni ta protiv javnih ena. oso benjak ili genije. te io je da sa policijom. odevao se. ako bi pored pusto i. blistavo isto odr avanim stepeni tima i itavoj onoj skrom noj atmosferi reda i savr ene pristojnosti. tihim. usamlje osti i podivljalosti njegovog ivota nai le i izvan dne patnje i gubici. potajna ce nja stalno ga je privlacila malograd anskom svetu. da se tako izrazimo. objasnimo na taj nacin to emo sve te po ave svesti na njihove osnovne zakone. gde gra dan tina vi e ne postoji.

Prvi od ovih puteva vodi do sveca. po ustaljenim pravilima i obicajima. te je lako upravljati njime. nikada pristati da bude uni ten naprotiv. do mu enika du e. Odrastao u kultivisanoj gradanskoj ku. Jasno jg da se ovo slabo i pla ljivo bi ne mo e odr ati ma u kolikom broju postojalo. pla ljivo. iako se ve? odavno individualizovao preko gradanski moguce mere. te nja za ujednacenom sredinom izmedu bezbrojnih ekstrema i dvojnih suprotnosti covecjih postupaka. stvorenje sa slabim ivotnim pogonom. do samopredaje bogu. a umesto smrtne vatre ugod nu temperaturu. Gradanin poku ava da ivi u prijatno tem periranoj sredini izmedu ova dva puta. do mucenika nagona. sveca i razvratnika. u cemu i uspeva. namesto odgo vornosti postupak glasanja. obijacu ili ubici iz pohote. hoce da ima vrline. nije bilo ni ta drugo nego poku aj izmirenja. njegova stremljenja nisu uperena ni prema svetosti ni prema njenoj suprot nosti. namesto sile zakon. Drugi vodi do razvratnika. Pa ipak vidimo da u doba vladavine veo . ali na racun onog ivotnog i ose ajnog intenziteta koji pru a ivot usmeren prema bezuslovnosti i prema krajnostima.ave i dru tvo proganjali. pa ce nam poretenje uskoro biti razumljivo. on hoce da slu i bogu. Uzmimo za primer jednu od ovih dvoj nih suprotnosti. razvijeno samo rudimentarno. I ob rnuto. Umesto da sumanuto bude opsednut bogom stice mirnu savest. ali i zanosu. prohtevima svojih cula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada. mogao je da voli kao svo ga brata. stao je jed nim delom svoje du e uvek privezan za poretke na ovom svetu. po svom bicu. i prema tome posti e samoodr anje i sigurnost na racun intenziteta. umesto slobode udobnost. Intenzivno se mo e iveti samo na racun sopstvenog Ja. do samopredaje trule i. da poku a da se pribli i idealu sveca. ali i da mu je dobrQ i udobno na zemlji. on poku ava da se naseli u sredini izmedu krajnosti. u umerenoj i povoljnoj zoni bez estokih bura i oluja. osim da ih na pri icno graHanski nacin sa aljeva. oslobodiv i se sadr ine gradanskog ideala i verovanja. umesto naslade prijatnost. d. Tako je jednom polovinom svoga bica priznavao i potvrdivao ono to je drugom polovinom pobijao i poricao. Zato je on namesto moci po stavio vecinu. On se nika da nece predati niti podati ni zanosu ni askezi ni kada nece postati mucenik. vec da odr ava sopstveno Ja. Zbog toga je gra anin. Ukratko.a ono sa svojim osobinama mo e odigrati u svetu samo jed nu ulogu stada jaganjaca medu vucima koji slobod no krstare. kao stalno postojece stanje svega covecnoga. jer se boji svakog davanja samog sebe. recimo. Ovo gradansko. a grada nin ni ta vi e ne ceni nego svoje Ja koje je. pru a mu se mogucnost da se potpuno preda svojim nagonima. njegov ideal nije da se preda. dodu e. sve to je bezuslovno njeniu je nesnosno. ali ne bi znao kako da se ponese prema lo povu. oveku se pru a mogucnost da se potpuno preda duhovnom ivotu.

Mali broj onih koji se otmu nalazi put u bezuslovnost i propada na na in dostojan divljenja. Vecina intelektua laca i najveci deo umetnika pripadaju istom tipu. tada nam se on prikazuje kao ovek kome je zbog visokog stepena njegove individualnosti odre deno da ne bude gradanin jer se svaka visoko raz vijena individualnost ustremljuje protiv sopstvenog Ja i naginje njegovom uni tenju. To su oni tragikom obele e ni. A ostalima. ve? na veoma mnogobrojnim autsajderima. ve? osloboden gradan tine i pozvan za ivot u bezuslovnom. jedan . onima koji su ostali vezani. ni citava organizacija ne bi bili dovoljno sna ni da ga spasu od propasti. Za ove bezbrojne eg zistencije to ne predstavlja tragediju. prividno.sen. preziru gradan tinu.se ipak je prinudni zatocenik gradan tine i nije u stanju da joj umakne. Medu gradan tinom uvek ivi i veliki broj sna nih i divljih priroda. Kako je to mogucno? Ni veliki broj copora u kojima ivi. Vidimo da je on u sebi nosio jake nagone. ali svakako krupnu nezgodu i zlu kob. ali usled izvesne slabosti i tromosti nije mogao da uzme zalet u slobodni. On se razvio kao individua daleko preko granice koju mo e da dostigne gradanin. ropski zavisan i obavezan da joj slu i.ma sna nih priroda gradanin. Ovakav je njegov polo aj u svetskom prosto ru. a po vremeno. dodu e. Jer kod gra dan tine osnovno nacelo velikana glasi obrnuto Ko nije protiv mene. cijem talentu gratan tina esto odaje veGko priznanje. Onoga ciji je ivotni intenzitet ve? od samog pota toliko oslabljen ne mo e da odr ava u ivotu nikakva medicina sveta. smesta biva prite njen uza zid. SAmo najsna niji medu njima uspevaju da probiju atmosferu gra anske zemlje i da stignu u kosmicki svet. od kojih je sva ki. on koji prezire zakon. a ipak joj pripadaju. divlji svemir. pa ipak nekako ostaje i dalje u njoj. Odista. dodu e. kao i mracne radosti mr nje i samomr nje. ali ipak nikad ne propada. ostali se mire sa sudbinom ili sklapaju kom promise. sna na je i napreduje. ovakva je njegova vezanost. u cijem se paklu njihovi talenti ispeku i postanu plodni. vrlinu i com mon. kako sveca tako i razvratni ka. nego je os tao prikovan za te ko materinsko sazve de graclan tine. ni njegove vrline. I tako su se oko stvarne mase pravih gradana natalo ili iroki slojevi ljudi. On kome su po znate slasti meditacije. ni njegov common sense. Za to? Odgovor glasi zbog stepskih vukova. ali od kojih je svaki nekim de tinjastim ose?anjima vezan za gradan tinu i do iz vesne mere zara en njenim malaksalim ivotnim intenzitetom. cak i vlada svetom. ali njih nema mnogo. vi talna snaga bur oazije nipo to ne pociva na svoj stvima svojih normalnih clanova. koje obuhvata us led rasplinutosti i rastegljivosti svojih ideala. Na stepski vuk Hari tipican je primer za to. acaju je i velicaju. otvoreno je tre carstvo. Pa ipak gra an ti na ivi. taj je za mene! Ako u ovom smislu ispitamo du u Stepskog Vuka. jer na kraju ipak moraju da je prihvate da bi mogli da ive. mnoge hiljade ivota i inteligencija.

posedovati kao da se ne poseduje. ko saoseca s njim. ipak uspeo da skuva i iscedi iz sebe ovaj carobni na pitak. ali suvereni svet. Ko ga voli. pa bi morali nagi da se pogledaju u o. taj izum onih sko ro tragicnih. tovek i vuk bili bi prinudeni da upoznaju jedan drugoga bez maski ose?anja koje izoblicavaju. Onome koji je su manuto opsednut bogom mogucno je da zauzme stav odobravanja i prema zlocinu. sklo . Tada bi mu se otkrila cela njegova sumnjiva egzistencija u svoj svojoj nep romenljivosti. koji za to ima dovoljno dara i sklonosti. neka mu po eli ovaj spas. Hu mor uvek ostaje na neki nacin gradanski. Jedino hu mor. spaja i sjedinjuje sve oblasti ljudskog bica u zracima svo jih prizmi. pred radanjem svetlosti humora. po tovati zakon a stajati iznad njega. njima koji osecaju da su pozvani za bezus lovno. tim stvorenjima koja nepre kidno i strahovito pate. Za to mu jo mnogo to ta ne dostaje.imaginarni. ako je njAhov duh usled patnji postao dovoljno sna an i elastican. a to je humor. tu ne samo to se savijaju po lovi jedan prema drugom nego se u ovakav stav odobravanja ukljucuje i gradanin. dodu e. ili da bi se na kraju ipak osme lio za skok u svemir. kako u ljubavi tako i u mr nji. njima se pru a pomirljiv izlaz u humor. Pa ako bi u zagu ljivom haosu svoga pakla Step ski Vuk. iako. trebalo bi da se takav Stepski Vuk jednom suoci sa samim sobom. ivETI u svetu kao da to i nije svet. i ubuduce bi mu bilo sasvim nemoguc no da iz pakla svojih nagona uvek ponovo prebegne u sentimentalnofilozofske utehe a odatle opet u slepu opijenost svog vucjeg bica. a njegova veza nost za ovaj svet prestala bi da ga muci bez prestan ka kao neka sramota. a isto tako i ob rnuto. naime. najdarovitijih nesrecnika. morao bi da duboko sagleda haos u sopstvenoj du i i da postane potpuno svestan samoga sebe. zauvek ostao u gradan tini. taj divni izum onih kojima je prepren put ka onom najvi em za ta su pozvani. je pravi tip gradanina nesposoban da ga shvati. mno gostruki ideal svih stepskih vukova tu je mogucno zauzeti stav odobravanja ne samo prema svecu nego i prema razvratniku. odreci se kao da to nije odricanje sve ove omiljene i esto formulisane zahteve viso ke ivotne mudrosti mo e da ostvaruje jedino hu mor. a ipak ne mogu da ive u njemu. kao i sila potrebna za prodor u zvezdani svemir. ali njima obojici i svim ostalim ljudima be zuslovnosti nemogucno je da odobravaju jo i onu neutralnu. jedino hu mor mo da najcudnije i najgenijalnije dostignuce ovecanstva izvr ava i ono nemoguce. On bi. bio bi spasen. U imat narnoj sferi humora ostvaruje se zamr eni. ali mogucnosti i nada postoje. ili bi njih dvojica. ali bi njegove patnje bile sno ljive i plodne. tako da vi e ne bi bilo Stepskog Vuka. mlaku sredinu gradan tinu. Da bi to postigao. Njegov odnos prema gradanskom svetu. Nemir nim stepskim vucima. njima kojima je uskracena tragika. izgubio bi svoju sentimentalnost. Tada bi se ili sudarili i razi li se za uvek.

raskrsti sa ovim la ima. Kada bi Hari u svakom pojedinom trenutku svog ivota poku ao da ustanovi koliko ima oveka. I pored ove na izgled tako jasne podele njegovog bica na dve sfe re. Ako se Hari oseca kao neka vrsta co vekavuka i smatra da se sastoji od dva neprij telj ska i suprotna bica. slo e. Hari u sebi nalazi co veka.pili brak iz razuma. onda smo se. celokupna psihologi ja. iako nikada nije imao pred oma ovu crticu svoje unutra nje biogratije. ako smo poku ali da ga posmatramo i da ga protumacimo kao dvostruko bi. Hari uoptte nije ovekvuk. on zna za postojanje onog ogledala u koje bi neophodno morao da pogleda. onda to predstavlja samo neki mit upro cavanja. kadikad je do ivljavao da se vuk i ovek za izvesno vreme. divlja tva. teorije. ose?anja. a pored toga jo i vuka. naslucuje i poznaje besmrtnike. ili to e u na em magi?nom pozori tu naci ono to jetpotrebno za oslobodenje njegove zapu tene du e. time ve? tvrdim ne to to izskuje obja njenje. brzo bi do ao u nepriliku i cela ova njegova lepa . Podela na oveka i vuka. to jest itavsvet misli. Medutim. la i po teni autor ne bi smeo propustiti da na kraju svog prikaza. ali pogre nog obja njenja suprotnosti koje ovaj ovek nalazi u sebi i koje mu se cine kao izvor njegovih te kih patnji.apstrakciji. Mo da e Hari jednog dana dospeti do te posled nje mogucnosti. u svakom ose?anju. On nasluuje svoj polo aj u zgradi sveta. kao stepskog vuka. koje nje gova sudbina neodoljivo privlaci svi ljudi koji stoje po strani od gradanstva ive u atmosferi ovih ma gicnih mogucnosti. Prema tome stepski vuk je. jer gore i dole postoji samo u mislima. na nagon i duh. samo fkcija. koju emo sada ispraviti. mitologije. po mo gucstvu. svi reposti i nesublimisane. u nadi da emo ga lak e razumeti. Sva obja njenja. koristili obmanom. Cekaju ga hiljade takvih mogucnosti. kojom Hari poku ava da razjasni svoj udes. Ako ka em gore ili dole. Mo da e jednoga dana nauciti kako da upozna sebe. samo u. i ako smo prividno i ne ispitujuci prihvatili tu la koju je sam izmislio i u koju veruje. pri pitomljene i sublimisane prirode. Dovoljna je najneznatnija sitni ca pa da sine munja. sirove prirode. ukratko reno. to jst mracni svet nagona. svi poku aji razumevanja iziskuju pomocna sredstva. veoma je grubo upro cavanje i nasilje nad istinom u prilog nekog prihvatljivog. koje su jedna prema drugoj neprijateljski raspo lo ene. kulture. a smrtno se pla i da baci taj pogled. Svemir ne zna za gore i dole. za koji srecni trenutak. sa jednom naclnom obmanom. a koliko vuka u svakom njegovom delu. sve je ovo Stepskom Vuku dobro po znato. bilo na taj nacin to e dobiti u ruke na e ogledalce. bilo to e susresti besmrtni ke. Na kraju na e studije preostaje nam da raskrsti mo i sa poslednjom fikcijom. naslucuje mogucnost da sretne samog sebe i pla i je se.

to veruje da boga tu i slo enu tvorevinu svog ivota mo e da obuhvati jednom tako prostom. upro cavajucih i la nih formula u prvom redu sebe samog! Jer svi Ijudi. imaju urodenu i nasilno izazvanu potrebu da svoje Ja za mi ljaju kao jedinstvenu celinu. haos ob lika. kada. I u pesni tvu. zvezdano nebo u malom. pa da ih vecina zatvori. ipak se vec iduceg trenutka ponovo pretvara u jedinku. Njegov se ivot ne klati izmedu dva pola. ne treba da nas iznenadi. za to izgova rati ne to to je svakome ko misli samo po sebi ra zumljivo. Obmana pociva na jednostavnom preno enju. Ako vec jedan ovek pristupa pro irenju uobra ene celine svoga Ja u dvostruko bi. uvek sL. kao kakav snop od mnogih Ja. kojt se sastoji od stepena i stanja. uostalom. pa ni najnaivnije. u pitanju prividno cele. u svakom slu?aju. vec mnogostruk svet. neki zahtev ivota. Ali za to gubiti reci. ili. Sudija koji sedi nasuprot zlocincu gledajuci mu u oci. nije celina. od hi ljade bica. pa ni idiot. kao svi geniji. to tako obrazovan i mudar ovek kao Hari mo e sebe da smatra stepskim vukom. onda je bezmalo genije. ivot svakog oveka. ve? od stotine. cak i najistancanijem. ni najprimitivniji crnac. kao to su nagon i duh. U stvari nijedno Ja. pa i najmudriji i najobra zovaniji uvek vidi svet i sebe kroz prizmu veoma naivnih. od naslede nog i od raznih mogucnosti. probiju zabludu o celini svoje li?nosti. pozivajuci na uku u pomoc. Jer nijedan co vek. grubom i primitivnom for mulom. i koji za trenutak cuje kako ubica govori njego vim sudijinim glasom. izvr ava svoju du nost i osuduje ubicu na smrt. nisu tako uporno jednostavni da bi se njihovo bi moglo ob jasniti pomocu dva ili tri glavna elementa a obja njenje tako vanredno diferenciranog oveka kao to je Hari naivnom podelom na vuka i oveka pogoto vo je potpuno beznade an i detinjast poduhvat. a sve pobude. ponovo se vraca u ljusku svog uobra enog Ja. ve? izmedu hiljadu i bezbroj suprotnih polova kao. ovek nema ve liku sposobnost mi ljenja. Hari se ne sastoji od dva bica. to se svaki pojedinac trudi da ovaj haos posmatra kao celinu i to o svome Ja govori kao da je to jednostavna. vrsto nblikova na. ona ipak i dalje ivi. kao to su disanje i uzimanje hrane. Koliko god puta se pokazalo da je ovo zabluda. kako izgleda. duhovno ni kada. A kada naroto obdarene ljudske du e ne nog sa stava pocnu da naslucuju svoju mnogostrukost. jasno obele ena pojava ta kod svih ljudi pa i najvecih uobicajena obmana verovatno je neka potreba. ali to nije obicaj da se iska e. sposobnosti i mogucnosti ubi nalazi i u svojoj du i. pottaje sudija. redak i zanimljiv izuzetak. ili izmedu sveca i razvrat nika. pa sebe osete slo enim iz vi e delova. tada je dovoljno da to samo izjave. prividno jedinstvene li?nosti Od dosada njeg pesni tva strucnjaci i poznavaoci .teorija o vuku namah bi se raspala. a ova opet konstatuje izofreniju i sprecava da covecanstvo iz usta ovih nesrecnika uje uzvik istine. Telesno svaki ovek sacinjava celinu.

nostace nam jasno za to je toliko patio zbog svoga sme nog dvojstva. Ko Fausta bude posmatrao na ovaj nacin. nazre ne to od prave prirode du e. jedan nadlik. u stvari i stvorili fikciju o sopstvenom Ja. da smo u tabludi. Iako je Hari visokoobrazovan ovek. Kada Faust izgovora izre ku. kao strane. Tek izdaleka i postepeno naslucuju pojedinci da je to mo da jevtina i povr na estetika. Ako s tog gedi ta posmatramo Stepskog Vuka. o jedinstvenoj li?nosti. cuvenu medu uciteljima. naime raskrinkavanje zablude o lic nosti. U oveka trpa sve to je u njemu umno. jer ona pru a ili bi mogla da pru i najvece mogucnosti za prikazivanje sopstvenog Ja u svoj svojoj mnogostrukosti kad tome ne bi protivrecio prividan izgled. odvoje nom telu. kao Faust. Vesela je i mnogostruka igra covecanstva In iusi su se hiljadu godina trudili da razotkriju zablu ju. U na em modernom sve tu. junaci indijskih epova nisu junaci. To su ta?no znali i shvatili sta i azijski narodi. koju filistri izgovaraju sa jezom a koja glasi Dve du e se. kao razlicite aspekte jednog vi eg jedinstva makar i du e samog pesnika. dve du e su malo i Hari vr i stra no nasilje nad svojom jadnom du om kada po ku ava da je shvati u jednoj tako primitivnoj slici. po kome nam se svaka pojedinacna li?nost jedne drame ne pobitno prikazuje u istom. ve? kao delove. ali du a u njima nema dve ili pet. postoje pesnicka dela u kojima autor. Onaj ko hoce da to vidi. poku ava da nam iza vela komedije li?nosti i karaktera prika e mnogost rukost du e. za toga e se od Fausta. jedinstvenom. da gre imo ako na na e velike dramaticare primenjujemo velicanstvene. a drugi vukom i smatra da je time do ao do kraja i da se iscrpao. Naprotiv. Grudi i telo uvek predstavljaju celi tu. ve? bezbroj. a Zapad je ulo io isto toliko truda da je podupre i osna i. i izumeli su tacnu tehniku budis ickog jogija. I on je. ipak postupa kao kakav divljak koji ume da broji samo do dva. polazeci uvek od vidljivog tela. Mefista. mislio da su dve du e mnogo za jedne grudi i da ih moraju ras trgnuti. U pesni tvu stare Indije ovaj pojam je sasvim nepoz nat. dramaticare koji su. odvodeci nas u zabludu ba ovom svojom jedinstveno cu. Naivna estetika najvi e ceni tako zvanu karakternu dramu. i tek u toj vi oj celini. uzvi eno i . u kojoj svaki lik nastupa jasno ocrtan i jedinstven. ve? samo nametnute pojmove lepote kakva se ceni jo iz antickog doba. Vagnera i svih o talih stvoriti jedna celina. a ne u pojedinim likovima. Je dan deo sebe naziva ovekom. mora se odlu iti da li?nosti ovakvog dela ne posmatra kao poje dina bica. i s pravom. ve? klupcad li?nosti i niz inkarnacija.najvi e cene dramu. I na Stepski Vuk veruje da u sebi nosi dve iu vuka i oveka i ve? mu je od toga prili?no tes Zo u grudima. ali ne prirodne. ovek je lukovica sastavljena od stotinu ljuski tka zina od mnogih niti. verovatno ne sasvim svesno. medutim. ah. kriju u mo jim grudima! tada zaboravlja na Mefista i mno t vo drugih du a koje se tako e nalaze u njegovim rudima.

On ta?no oseca da to vodi jo vecim patnjama.kultivisano. pa ipak pojma nema o njemu. ali ujedno izrutuje Gcnost molohu dr avi i bez pre stanka izaziva razdor izmeQu njih. divlje i haoticno. i Hari dvostruko la e sebe ako primenjuje divljacku metodu sa vukom. Iako je svestan vi e nego gracianin za to se postaje ovek. Kao svi ljudi uop te. koja se te ko mogu kontrolisati. . a izvesna svojstva svoga bica racu na kao vucja iako su ona daleko prevazi la vuka. Prema ovoj konvenciji ovek je. u malim etapama i u utasnim mukama i ekstazama. Ono to ljudi podrazumevaju pod pojmom oveki uvek je samo prolazna. mo da i do gubili ta pa iako na kraju toga puta stoji kao mamac besmrtnost. i polazi njime. gradanska nagodb Ova konvencija otklanja i zabranjuje iz vesne grube zahteve nagona deliE svesti. naziva u sebi ovekom obicno nije ni ta drugo nego ba onaj osrednji ovek graHanske konvencije. Ali ono to on. Bojimo se da Hari ubraja u co veka citave pokrajine svoje du e koje jo ni izdale ka nisu covecje. goni ga unutra nja predodretenost prema prirodi. da pode jed nim. kao svaki gradanski ideal. katkada uste u se. ve da je za htev duha. iako to prili?no esto naslucuje u snovima i drugim pod svesnim stanjima. za htev duha da postane istinski ovek. idiotskom jeziku. a u vuka sve to je nagonsko. kle. Put ka pravom oveku. morala. ubijanje votinjskog u sebi i ne to malo duha ne samo to je dozvoljeno ve? se i trat. ve je pre poku aj i prelaz. No da po tvrduje onaj najvi i zahtev i da stremi za njim. vuce ga topla ce nja izmedu ove dve sile pla ljivo se le luja njegov ivot. do krajnjeg odricanja. i da put donde prevaljuju uvek. vodi do progona. nasuprot vuku. ka besmrtnom. ipak nije voljan da prepati sve ove patnje i da umre na jedan od ovih nacina. i on treba da boravi u mlakoj redini izmeQu njih. prema bogu. Da ovek nije ne to vE stvoreno. Neka ne zaboravi te slutnje. Ali u ivotu stvari ne teku tako jednostav no i grubo kao u na em bednom. u asnim putem ka besmrtnosti toga se pla i iz dubine du e. daleka. ali to placa te kim patnjama i bolnom usamljeno cu. ni ta drugo nego uzani i op sni most izmedu prirode i duha. neka ih to vi e prihva ta! tovek nije vrsto i trajno uoblicenje to je bio ideal antike i pored suprotnih naslucivanja njihovih mudraca. i Hari veruje da vrlo dobro zna ta je ovek. Hari ta?no naslu Euje. Prema duhu. sa ce njom a i strepnjom oceki vana moguEnost. Zato gradanin dopu ta i podnosi ono to naziva lAcno cu. prema majci. ipak zatvara o i nece da zna da su o?ajnicka vezanost za sopstveno Ja i o?ajnicki strah od umiranja najsigurniji putevi u vecnu smrt. Zato gradanin danas spaljuje na lomaci jeretika i ve a kao zlocinca onoga kome E prekosutra postaviti spomenik. samo kompromis. pla ljiv i naivnolukav poku aj da se podvali opakoj pramajci prirodi. ba oni nttki pojedinci kojima se danas priprema gubili te a sutra spomenik ta stutnja ivi i u Steps kom Vuku. dosadnom praocu duhu i njihovim zahtevima.

lako obo ava svoje ljubimce medu besmrtni ma. da i vuk u sebi nosi duboke ponore. da su sposobna da osecaju mnoge sukobe. primiti u svoju bolno pro irenu du u. nece ti u stvari pomoci. ne onom usamljeno cu u vrtu Getsimanskom. Hari nikada vi e ne mo e da postane sasvim vuk. da upro cava svoju du u. u nestvoreno. Ovim putem je po ao Buda i svi veliki ljudi. Pa ipak je na Stepski Vuk otkrio u sebi faustov sku dvojnost. da svoje Ja za vecnost preda mni postaje besmr tan. I vuk ima dve pa i vi e du a u svojim vucjim grudima. bla en je onaj ko je jo dete! Simpaticni. Verovatno da nikada nije posmatrao pravog vuka. jadni Stepski Vuce. u krajnjoj liniji ga. Ni samou bistvo. pa naj zad i itavsvet. ni ka vuku ni ka detetu. a ne ve licinom njegove samopredaje i spremno cu da pati. ve? je baceno u prljavu reku postanka i nikada. ve? mnogostruko i slo eno. da i vuk pati. a svoju slo enost ucini jo mnogo slo enijom. vitkom telu kriju mnogostruka stremljenja i stanja. a sasvim je zaboravio da deca nipo to nisu bla ena. ve? je mnogostruko. jer mo da bi tada video da ni ivotinje nemaju tedinstvenu du u.a da onaj koji je u stanju da umre. na ao spokoj stvo. poima na dugom putu hodoca ca. ve? sve dublje u greh. da bi mo da jednom. On bi eleo ili da savlada vuka u sebi i da postane potpun ovek. tegobnijim i mucnijim putem da postane ovek. Ali sa onim Natrag prirodi! ovek uvek po e bol nom i beznade nom stranputicom. Nijedan od puteva ne vodi unazad. ali sentimentalni ovek koji peva pesmu o bla enom detetu tako bi eleo da se vrati prirodi. kao ideal ove harmonije. te ona biva kao le deni etar svemira. njegovom ravnodu no cu prema idealima gradan tine i podno enjem nne krajnje usamljenosti koja oko pacenik oko bica koje postaje ovek. cednosti i prvobitnom sta nju. da odbaci telo. sve veci ce deo sveta. video bi da vuk tako nije ne to jednostavno i iskonsko. prona ao je da u jedinstvenom telu nema jedinstvene du e. u najbo ljem slu?aju. sve dalje na putu da se postane ovek. morace da svoju dvost rukost umnogostruci . ipak. a kada bi to i po stao. Svako rodenje znaci ras . na kraju. neki od njih svesno a neki nesvesno. morace da pode du im. samo njegovim izuzetnim talentom. ne ka vuku ili detetu. put ka bogu ne vodi natrag. i spreman je da savr enstvo Mocartov? obja njava. i dalje posmatra oma gradanina. ni kada vi e ne mo e da pliva uzvodno. vec napred. ili da se odrekne oveka i da bar kao vuk ivi jedinstvenim i nerastr zanim ivotom. ras trzanost i patnju. i onaj koji eli da postane vuk pada u istu gre ku zaborav nosti kao ovek sa onom pesmom Oh. Put u nevi nost. koliko je ko us peo u smelom poduhvatu. ve? je gre no. Umesto da su ava svoj svet. Na potu svega ne nalaze se nevinost i bezazlenost sve to je stvoreno. i ono na izgled naj jednostavnije. da i one u svom lepom. kao kakav ucitelj u koli. da se jedinstvenost. citavu gra ansku atmosferu proreduje. recimo Mocarta.

Sve divlje u sebi naziva vukoni i osEA to kao rdavo. znaci ogranicavanje. stotinama vrsta voca i raznih trava. Ne. svu krivicu za to baca na vuka i nece da shvati da je sada vuk njegov naj bolji deo. hiljadama cvetova. i novine. a i rastu uje. Ovde nije rec o oveku kakvog ga zna kola. kako nam se cini. cinjenica da se ljudi koji imaju takvih mogucnos ti poma u stepskim du ama du a nije kao i cinjenica da esto osEaju onu kukavicku jubav prema gradan tini jeste ne to to veoma iz neraduje. znaci pro iriti svoju du u da bi mogla ponovo da obuhvati svemir. iseci najplemenitije drvEe. On u njemu ivi samo iz kukavicluka. kao to sve sna no i plemenito pripisuje vuku. zmaj. ovek koji nasleduje nebesa i ponore ovecanstva ne bi trebalo da ivi u svetu u kome vladaju common sense. mi ovde govorimo o cove cu u vi em smislu. On ne vidi da je itav ovaj svet. ni tako cest kao to to tvrdi istorija knji evnosti. pa E i cupati najcarob NIJE cve. svetska istorija ili. ubraja u oveka. najzad. o citu dugog puta na kome se ostaje ovek. esto to se pri svakoj te koci sa aljivo izgovara cvo im glupim stepskim vukom. znaci bolno ponovno postajanje. Vratiti se u svemir. i ako gau njegove dimenzije sputavaju. opasno i kao neku vrstu stra ila za gra ane medutim on. i. tto ne ulazi u rubriku ovek ili rubriku vuk. itavrajski vrt ljupkih i stra nih. nije rec o ljudima koji u milionima trckaraju ulicama i koji ne pred stavljaju ni ta drugo nego pesak na morskom alu ili raspr ene kapljice pri udaranju talasa nekoliko miliona ne igraju vi e nikakvu ulogu. A ta sve ne ubraja u oveka! Sve kukavicko. poni titi patnicko postojanje. da ima pre finjena cula. demokratija i gradansko ob razovanje. sve glupo i sitnicarsko. stepski vuk Hari. onda nece znati ta da radi sa TRI cetvrtine svoga vrta. ili e ga MRZEti i gledati popreko. Tako isto postupa i Stepski Vuk sa hiljadama cvetova svoje du e. da se tu nalaze jo i lisica. maj munsko. a drugo da je korov. sve vuk to ujeda. tigar.tanak sa svemirom. ako mu je gra anska soba odvi e tesna. na cionalna ekonomija i statistika. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu dru gu botanicku razliku osim da se jedno mo e jesti. to i ne vidi. ovek koji je sposoban da shvati Budu. odvajanje od boga. razume se. koji veruje da je umetnik. postati bog. nije u stanju da vidi da osim vuka i iza vuka u njemu ivi i mnogo ta drugo. Genije nije tako redak kao to se obicno misli. bio bi dovoljno genijalan za smeo poduhvat da postane ovek. o besmrtni ku. grada ninom. oni su samo materijal i ni ta vi e. sna nih i ne nih oblika zarobljen i pritisnut prilo en vuku kao to je pravi ovek u njemu zarobljen i pritisnut nazovi ovekom. Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveca. ve likih iu malih. o kraljevskom oveku. i to samo zato to jo . majmun i rajska ptica. ako nije ba vucija osobina.

da mi je da sad sretnem koju! Nicega lep eg no kadje skolim i poka emjoj celjust svoju. obe mi zadado e bol. a ja jurim kroz noc kao senka. al nigde zeca. tu an i pun strepnje kao i ja sam. koja tako govori o stepskom vuku. ovaj postupak nije za mene bio ni nov ni nepoznat. obe su jasno pokazivale koliko je nepodno ljivo i neodr ivo moje stanje. ko je posmatrao spolja i s vi sine. sav bih se zario u njen ne an but. na ao i poceo da je citam Ja stepski vuk jurim i jurim zavejanim svetom urim. i slu am gde vetar granjem zavija. palo mi je na pa met da sam jednom nocu. prekorno. snegom tolim suvoga grla plam i nosim du u daje dAvolu dam Stihove prepevao Branimir ivojinovic. da se izmeni. naslikana ne to hladnije i na izgled s velikom objektivno cu. da me slatkim mesom zgreje! Ah. moje tada nje Ja razbijalo se u pa ramparcad. znao sam ga i do ivljavao vi e puta. . poluslep. Sada sam. Stepski Vuk je morao da umre. nigde srne! A ja srne toliko volim. napisana od nekog ko je znao vi e.nije uspeo da zagospodari njime. ostavljamo ga da sam ide dalje svojim putem.. ovaj divlji. pa zavijajuci pro du io put. olinjao i sed mije rep. pre nekoliko nedelja. svaki put bi ga mracne snage prodrmale i uni tile i svaki put bi se izgubio po jedan negovani. to me je potres lo do dna du e. kako bi iznenadeno posmatrao ovo tumara nje. zar uteklo od mene sve je to ivot mo e malo da razgali? Odavno mi je umrla enka. I ove dve slike zajedno. pio. uvek u vreme najveceg oca janja. svetlu joj krv bih pio. moje setno. jurim i sanjam. sa aljivo i podsme ljivo Kada sam ovo protao do kraja. Bar da je negde kakav mali zec. Oh. Tako bih dobar sa njom bio. Da se vE nalazi mmedu besmrt nima. za pisao malo neobicnu pesmu. obe su mi otvoreno prikazivale moju neute nu egzistenciju. Svaki put kad se to de avalo. obe su bile u pravu. sa breze gavran tu i tamo ph ne. Opra tamo se od Harija. Potra io sam je medu gomilama hartije na mom pretrpanom pisacem stolu. eto. u rukama imao dve slike o sebi jedna je bila autoportret u rogobatnim stihovima. da zdere svoju masku i postane novo Ja. druga. vnezvereno lice i mudra studija iz nepoznate ruke. a opet ima nje od mene. krivudavi put i kako bi se ovakvom stepskom vuku nasme io bodro. rastopljen na samrtnoj vatri obnov ljenog samoposmatranja. kako srne i zeceve vijam. od nekoga sa strane. da sopstvenom rukom okonca svoje omrznu to bitisanje ili.

na samom rubu svesti pre sna. izneveriv i me. jer ovde vi e nema mesta izi ravanju plemenitosti i heroizma. svu onu u asnu bojazan da cu odleci i strah od smrti? Zar nije bilo mudrije i jed iostavnije spreciti ponavljanje tolikih patnji i izgu iti se? Svakako da je to bilo jednostavnije i mud ij. kukavicko i otrca io. ljubav i poverenje pre tvorili su se odjednom u mr nju i borbu na ivot i smrt. dobija ja. sru ila se i ova nova ivot na forma. astoljubivom. sav smu eni jad. olovno. po to sam u najstro oj samoci i tegobnom vladanju sobom izgradio sebi nov asketski duhovni ivot i ideal. U svom tegob nom i ludom ivotu bio sam dovoljno esto pleme niti Don Kihot pretpostavljajuci ast prijatnosti i igrajuci pre herojizam nego razumnost. te sam se morao navici da se odricem po to vanja onih koji su dotle skidali e ir preda mnom. beskrajne patnje. Sa aljivo i s prezrenjem gledali su susedi za mnom. Pa bez obzira da li je onako kao to pi e o sa noubicama u knji ici o stepskom vuku ili drukci niko mi nije mogao uskratiti zadovoljstvo da po nocu plina. Tada je pocela moja usamljenost. nije bilo sile na svetu koja je mogla zatra iti od nene da se ponovo susretnem sa svojom grozom od mrti i ponovo pre ivim preobra enje i reinkarna iju. ovde sam jednos avno primoran da biram izme u trenutnog bola i neizrecive estoke. a na njega se odjednom nadoveza se?anje da sam se ponekad. kada sam najzad legao u po telju. za trenutak blesnu preda mnom onaj cudni odeljak u knji ici o stepskom vuku u kome se govori o besmrtnima. Ali pri samom kraju. ali bez plena. posle te kih i gorkih godina. pa i najprezreniji izlaz iz ovog mlina iatnji je dobro do ao. poznate sve eta e njegovih lovackih pohoda. prokle to jutro zimskog dana. jo nedavno. koja se . do sto da ola. jasnu mudrost. i postigao izvesno spokojstvo i visinu ivota. kao to su starom ig acu na berzi poznate sve etape pekulacije. Ali dosta o tome! Jutro se ve? pomaljalo iza okana. ponev i sobom svoju odluku. no a za brijanje ili rev?lvera u tedim ebi obnavljanje jednog procesa cije sam gorke pat ije odista ve? esto i duboko iskusio. I opet po sle nekoliko godina. da sam u jednom taktu starinske muzike iskusio svu njihovu hladnu. uvek novo oblikovanje svoga a! Neka je samoubistvo i glupo. Jednom prilikom sam izgubio svoj gradanski glas i imetak. Da li am odista morao ponovo da pre ivim sve to? Svu nLku. promenljivosti i bankrota.naroto voljeni deo moga ivota. ciji cilj i zavr etak nisu spokojstvo i mir. neka je ono i neslavni i sramni izlaz za slu?aj iu de svaki. nesigurnosti. moja du evno obolela ena oterala me je iz kuce i udobnog ivota. uvidanje niskosti i bezvred iosti sopstvenog Ja. izgubiv i odjednom svoj plemeniti i uzvi vcu. vec ivek samouni tenje. predajuci se apstraktnim ve bama misli i strogo re gulisanim meditacijama. Drugom prilikom je preko noci razoren moj poro dicni ivot. Ne. eto. osecao toliko blizak bes mrtnima.

na moje najvece razocaranje. te ak kao planina. a odluka. nisam vi e osecao nikakvo dejstvo otro va. zablistalo i ugasilo se. Ono to je bilo napisano o stepskim vucima i samoubicama bilo je mo da sasvim dobro i pametno. pouzdanu smrt. smrt. i to sigurnu. Nepotrebno je bilo uriti. Tada sam. as sa podsmehom i pre zrenjem prema hladnoci rasprave. izdr ljiv plod. Probudiv i se oko podne. Za spao sam. po to s preko noci zaoblila i u?vrstila. a san se spustio na moje celo. i to je bilo sve. kao da poznajem nevidljivog carobnjaka koji mudro up cavlja mojom udbinom. koji je sporo ras tao i ote ao. neka mi bude dozvoljeno da amesto tog kratkog spasa posrcem trajni. u vreme kada sam opet bio obuzet o?ajanjem. metkom ili no em za bri anje. Na alost. gotovo razbudili estoki grcevi u sto maku. progutao prilicnu kolicinu. ali su me zatim. Povratio sam sav otrov jo u polusvesti i po novo zaspao. neki naroto jak opijum ski preparat knji sam retko uzimao i esto ga se me secima odricao. No bilo to posle godinu. da bih se konacno probudio sutradan u podne. prema aljivom reptu knji ice o stepskom vuku. posmatrala me je ljubazno i uzdr ljivo. strahovito otre njen. postao sam malo ravnodu niji prema tegobama. dodu e. t . Zahvaljujuci njoj. koja kao da uop te nije shvatala specificno raspolo enje i nape tost mog ivota. rodena iz pometnje mog najnovijeg ivota. odluka da podem u smrt nije bila cud jedn?g trenutka. izgorela i prazna mozga i ne secajuci se skoro nicega. Time je moj polo aj postao jasan cekanje do pedesetog rodendana. unilo mi se odvi e dug rok. va ilo je za izvesnu vrstu i tip ljudi. malo bezbri niji pri apotrebi opijuma i vina malo radoznaliji da vidim dokle dopiru granice podno ljivog. to sam pre nekoliko godina isku ao. dovoljnu da ubije estoricu ljudi.tako neumoljivo sme ila. nije moglo doci u obzir zato sam sada svojoj odluci dao sledeci oblik cim budem dospeo dotle da se moram poslu iti ovim opijum skim preparatom. Ne bih mogao tvrditi da je odluka znatno izme nila moj ivot. as predano i sa zahvalno cu. ali me ona ipak nije ubila. Osim to sam jedno vreme patio od nesanice i neugodnih bolova u stomaku. Ovo te ko opojno sredstvo uzimao sam samo kada bi me telesni bolovi neizdr ljivo mucili. Jace su delovali na mene ostali do ivljaji one veceri. zajedno sa mojom pesmom. Iskrslo je to preda mnom. dakle. ciji e ga iduci udar oboriti. ono nije bilo pogodno za izvr e nje samoubistva. ve? zreo. Ovo sredstvo. er je do toga trebalo da protu jo dve godine. mesec dana ili sutra vrata su mi bila otvorena. tiho se ljujajuci na vetru sudbine. U svojoj putnoj apoteci imao sam odli?no sred stvo za umirenje bolova. Itatkada sam jo uzimao da citam raspravu o step skom vuku. i nekoliko asova le ao u potpu noj obamrlosti. ubrzo sam u sebi pono vo osetio preci cenu situaciju knji ica je le ala na nocnom ormaricu.

Vecernja zabava? promrmlja ovek i pogleda me nekako cudno. koje pipavo podvrnu vi e cipela. a koja su se podudarala sa nagove tajima rasprave. osecao sam da gadenje koje ve? odavno raste u meni dosti e svoj vrhunac.bila je i duhovita apstrakcija. ipak nisu mogli da se uhvate u tako grubu mre u. izgleda. moja sopstvena. a zatim brzo potrca. a jedno od njih mi se odjednom ucini poznato bio je to. izgleda. jedinstve na sudbina. Zar danas nema vecernje zabave? upitah i po ku ah da mu namignem kao to to cine oni koji su upuceni u zajednicku tajnu. moja lic nost. da ovaj prikloni ko leno pred velicanstvom smrti. Ali vi e od svega ostalog zanimalt me je ona ha lucinacija ili vizija na crkvenom zidu. tako mi je izgledalo. zvanicna uniforma i kako se trude da kod o alo cenog skupa izazovu potrebno raspolo enje. ako osecate takvu potrebu. stigoh ga i klimnuh mu glavom. glasovi onog tu eg sveta silno su podstakli moju radoznalost. u koju su polo ili svog mrtvaca. I sve jasnije su se javljale u meni opomene onog natpisa Nije za sva sam posmatrao kako sve tenici i ostali le inari. koji su se pri idno starali da sve bude veoma svecano i tu no. nije poznao. i dvojica hri canske sabrace koji su se nalazili u prvim redovima stisnu e govorniku ruku. Razjaren. pritvorna i bez ikakve druge elje osim da se ova neprijatna priredba to pre zavr i. Stvarno. Po ao sam dalje razocaran. stisnuv i ki obran pod mi ku. Idite kod Crnog orla. za mene vi e nije bilo ni cilja. na ne tenici nekog pogrebnog zavoda. Najzad se i zavr ila. kao stranca. vi e nisam bio siguran da li je to zaista on. s obzirom na svoj nacin ivota skoro zaboravio i da govorim i sam osetih da se samo glupo kreveljim. covece. Medutim. i lica im smesta opet postado e obicna i ljudska. sagnu se i stade ne to da barata oko svojih crnih pantalona. zbunjeni i la ni. . ni stremljenja. nisam znao kuda da idem. Istog trenutka kada sam poverovao da sam ga po znao on se okrenu. moja stvarna du a. Zato se niko nije dao na mamiti u pobo no raspolo enje. i kada je sve tenik oslovljavao skup sa draga hri canska sabraco. obrisa e na najbli oj ivici travnjaka sa svojih cipela vla nu ilovacu. niko nije plakao. Mnogo mi je tu obecano. te sam esto satima duboko razmi ljao o tome. bili rav nodu ni prema mrtvacu. polteo sam sivim gradom. pi ljila su sva ta zvanicna lica trgovaca. pekara i njiho vih ena sa grcevitom ozbiljno cu preda se. ni du nosti ivot je imao strahovito gorak ukus. ali on me. cini mi se.osnih slova koja su toliko obecavala. obavljaju svoj posao. U svom pretvar nju. Po urih za njim. toliko su se naprezali da su postali sme ni gledao sam kako se njima lepr a crna. osecao sam da me ivot odbija i odbacuje. Ali bilo je pro lo vec mnogo vremena otkako se nisam bavio ovakvim mimickim ve bama. po to sam. zbunje na. svi su. objava nih titravih svetl. ovek koji je onda nosio plakat i koji mi je tutnuo u ruku onu knji icu. Ali svaki trud je bio uzaludan.

stajali . po tova nja i ljubaznosti kao kakvo prase. u ivao u mrvici topline. u isu enom drelu sakupljala niu se pljuvacka. Upitao me je otkada se na azim u gradu slagao sam ga tek od pre nekoliko dana i za to nisam navratio k njemu. a sada. do zagu enos ti svih ose?anja. uctiv i revnostan. rekao sam da se nalazim ovde samo u prolazu. kao izglad zelo pseto. nigde odjeka za mene. ivah nuo i podsetio me na pojedinosti na ih nekada njih razgovora. stu dija radi. inace bih ga. opake mrzovolje. dir aut. i da se ne ose?am najbolje. do ogavnog pakla praznine i o?ajanja? Prolazeci pored biblioteke sreo sam mladog pro fesora sa kojim sam ranije povremeno razgovarao i koga sam prilikom svog poslednjeg boravka u ovom gradu katkada cak posecivao i kod kuce. I dok sam ja. ma kuda uputio svoje misli. svakako posetio. u onako kukavnom sta nju. grani na uke kojom sam se tada mnogo bavio. bio bezmalo zahvalan. sentimentalnost mu je i protiv volje savijala le a. uvelo. svetski put nik. estito lice. revnosno sam se trudio da se izvlacim la ima. Tako su oba Ha rija.unilo mi se da sve zaudara na vla nu zemlju i sa hranu. Pogledao sam ictivom oveku u uceno. gutljaju ljubavi zalogaju priznanja. do ove duboke. kako je do lo do ove ukocenosti. pesnik. A kada me je srdacno pozvao da to vece provedem kod njega. nalazeci da je va scena u stvari sme na. Stepski vuk Hari kezio se. kada am jo pre dva minuta besno iskrlje tio zube na ceo ovaj prokleti svet. Hari Haler. caknut i neiskren bra tac. kezio i mislio kakav sam ja to cudan. nigde nije bilo radosti. valjajuci se u ovo malo dobronamernosti. nigde se nije ose alo ni ta privlacno. Naucnik mi je i ao u susret. Poleteo je glavacke prema meni. odviknuti od takvih napora. pozdravljajuci me veoma sr dacno. i poznao me je tek kada sam skoro pro ao pored njega. ubedujuci me da ima mnogo da zahvali mome podstreku i da je esto mislio na mene otada e retko imao prilike za tako uzbudljiva i iscrpna azlaganja sa kolegama. iznenaden na prepad i polaskan. na trulo poluzadovoljstvo. ukrucen i kratkovid. prihvatio sam zahvalno i zamolio ga da pozdravi svotu enu za to vreme su me od silnog govora i osmehivanja zaboleli obrazi. razume se. Bo e moj. kraj moga groba nece smeti da stoji ni jedan od ovih le inara sa svojom ode dom i senti mentalno hri canskim amorenjem! Oh. ali sam ipak. sve je zaudaralo na trulu istro enost. On s obradovao. Ne. dotle je drugi Hari stajao pored mene i tako se lkezio. ove nr nje prema sebi samom i ostalima. a ja sam mu za to. ma kuda pogledao. dirnuto i preterano revnosno prihvatam sve. stajao na ulici. da bih raz govarao s njim o orijentalnoj mitologiji. ja krilati mladic. vatreni idealista? Kako me je to sna lo tako la gano i potajno. sme eci se lju baznom oveku u kratkovido lice. sve je bilo staro. obojica veoma nesimpaticne prilike. mlitavo i iscrpeno. Da. na prvi poziv. na prvi bezazlen pozdrav jedne estite dobricine urno. sivo. prijatelj muza. kako je to bilo mogucno? Kako sam mogao dospeti dotle.

A ba ta mehanicnost. pljujuci jedan na drugog i. brbljanjem i dru tvom. na lazio da je jedno vece kod prijatnih domacina ipak ne to to oveka mo e veoma da osve i. silom. kao ja. lica premazanog stavom dvorskog oveka. tako ivi i radi vecina ljudi iz dana u dan. koja je stajala na okruglom stocicu poduprta komadicem kartona. koja je tako bolesna i koja e uskoro biti tamo zakopana. oko kojih. bez vo lje. ne eleci to u stvari. onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na na a ivotna radost i volja za ivotom. svu njegovu glupost i plit kost. pomogla mi je da se odenem. vode razgovore. zbunjeni i npp eiskreni. to su im nekada bile svete. mala uramljena slika. e. ceznuo za ljudskim mirisom. sve to silom. koji bi dali mnogo da jo mogu da veruju u limene ploce. genijalno oce ljanog starca lepo izvajana lica. ba ona ih sprecava da. koji je svakoj gratan . Prikazivala je pesnika Getea. da ve em pristoj nu ma nu i blago me sprecila da. Na kulturni svet je groblje. Dante i Gete samo izblede la imena na zardalim limenim plocama. mehanicki. kao i obicno u takvim prilikama. ciji tok ne prestaje. ponovo jedan drugom postavi e pitanje da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost. na kome nisu nedostajale ni cuvene vatrene o ni usamljenost i tragika. ali sam onda ipak morao da jo jednom promenim ve? stavljeni cisti okovratnik a nikako mi nije bilo jasno za to sve to inim. na kome su Isus Hristos i Sokrat. On je uspeo da ovom demonskom starcu. koji bi mnogo dali da mogu da progovore makar jednu jedinu estitu. ostanem kod kuce. njegovu problematicnost to se odvratno kezi. Razjaren. necistota i dvojnost ose?anja samo osobenost stepskih vukova? Ako ta podlost bila op teljud ska. Oni se pose uju. posmatrajuci se uzajmno. op ta ljudska sudbina. kezeci se zbunjeno. stoje o alo ceni. karakternog. ili da se uop te izostavi. ogrebao sam se po bradi kao i obicno na istom mestu. stoje oko jednog groba. Istovreme no sam pomislio Onako kako se ja sada oblacim i izlazim da posetim profesora i izmenjam s njim niz manjevi e la nih uctivih reci. ova beskarakter nost. pokoravajuci se svojoj stvarnoj elji. ili su ovaj sentiznentalni egoizam. Ali jedan deo Harija opet se pretvarao. Mocart i Hajdn. na koje je umetnik obratio narotu pa nju. sede odreden broj asova u svojoj kanCElariji. nazivo profesora simpaticnim mom kom. neko vreme sam se zadr ao dezinfikujuci ranu. podvrgnu kritici sopstveni ivot. sve u svemu. ne umanjujuci mu dubi nu. a sve bi to mogle da obave i ma ine.pred uctivim profesorom ismevajuci jedan drugoga. iako to ustvari ne e lim. iz asa u as. prika e kao odista lepog starog gospodina. secao se profesorove lepu kaste ene. izvesnu profesorsku ili glumacku crtu savla divanja i estitosti i da ga. jer nisam imao ni jmanje volje da se oda zovem onom pozivu. ozbiljnu rec tuge i o?ajanja nad ovim propalim svetom. i kojima nije ostalo ni ta drugo nego da. i ova misao ohrabrila me je da na bradu nalepim engleski ftas ter.

srecom. bilo to je i inace vladalo neko neraspolo enje u kuc . redakcija je taj tetni element od lucno udesila i izlo ila op tem ruglu. ve? mi je i njen stisak ruke izazvao bol u prstima. za vreme dok je profesor govorio o izdajniku Haleru. Naime. po to sam ionako bio nervozan i prepun jeda. i prvom neskladnom tonu sledili su drugi. pretva rajuci se u odvratan pritisak. ali sam izgubio i poslednju nadu da u to vece do iveti ne to prijatno. Bilo kako bilo. u neku telesnu tegobu u donjem delu tela. i svakog trenutka osecao sam se sve jadnije.skoj ku mogao da poslu i za ukras. a onda me je upitala kako je mojoj dragoj eni. mo da je samo izvesnom svojom virtuoznom ve tinom delovala na mene tako razdra ljivo. mo da bi mi po lo za rukom da se pod nekakvim prihvatljivim izgovo rom povucem. kao fa talni neskladni ton. jeo sam vi e nego to sam navikao. od na eg po slednjeg susreta ostario. ena mi je esti tala na dobrom izgledu. Da je sada u ao domacin. medutim. tci tc ismejavao Kajzera i objavio svoje gledi te prema kome njegova otad bina nije bila ni ta manje kriva u izazivanju rata nego ostale neprijateljske zemlje. pokazujuci mi da ovo nije mes to za mene. a nipo to stepski vuk. I on se srdacno pozdravio sa mnom. Kada je video da me ova tema ne zanima. Odahnuli smo kad je u ao profesor. Postav ljali su mi sve takva pitanja na koja je iskren odgo . stvorenih rukama vrednih umetnikazana tlija. javi e da je vecera gotova. pre li smo na drugu. iako sam naslucivao da ce doci do nekakve nesre. to cudovi te bio sam li?no ja. Da. Pre li smo u tr pezariju i trudeci se da stalno govorim ili pitam ne to bezazleno. Kakav li je to tip! Da. od svih onih spasitelja. Osecao sam da me ne to vre ba. a neprirodna i komicna situacija ubrzo je utta utt vtautviuc. kobno me podsecajuci na kostobolju. Bo e moj. ni jedno ni drugo ni izdaleka nisu pomi ljali da bi to cudovi te moglo da sedi pred njima. Ovde su se dobro osecali lepo stilizova ni stari majstori i nacionalne velicine. apostola. ja sam bio potpu no svestan da sam u toku ovih godina. Taj trenutak mi je jas no ostao u se?anju. koje se nagomi lavalo jo od sahrane i sve vi e pojacavalo. u meni se zgusnulo opako ose?anje depresije i o?ajanja. Ova slika ve rovatno nije bila gluplja od ostalih ove vrste. tako punog samodopadanja. Tog asa. mislio sam bez prestanka. iz pozadine se unjala neka opasnost. i ja sam joj morao reci da me je ena na pustila i da je na brak razveden. medutim. bilo zato to sam ja unosio takvo mrtvilo. heroja. bola mi je o sujetna slika starog Getea. neko predose?anje puno strep nje. junaka duha i dr avnika. pa t ipak je bilo tako. koje me je gu ilo. Ali je u la njegova ena. Ali emu dizati buku i uznemiravati ljude! U sebi sam se smejao. Pozdravismo se. za to se toliko na pre emo? Jasno sam osecao da se ni moji domacini ne osecaju prijatno i da im ivahnost zadaje muka. ali ovde je toj vucibatini do bro odgovoreno. u svakom slu?aju. i ja sam se predao svojoj sudbini.

mucan i pak dan. boreci se sa gatenjem pri svakoj reci. pa sam uskoro ogrezao u la ima.je smo ve? hili veoma cutljivi. pravi i nepos tanskim. mada Sam u sehi cuo glas kciji me je opomintjan. upola zbunjeno. to je neka navika. Naddjmo se rekoh da Gete uistini nije ovako izgledao! Ova sujetna i plemenita poza.je namiguje na po tcvane prisutne. moralnim i. tako da smo se sve vi e Razilazili. ni kada ne Mi upotrebio neki drastican. Hari.jupkije sentimentalnosti! ovek svakako mo e mnogo da mu zamera. i preseci sebi grklj n! Dosta si cekao. niste smeli da se izrazite tako drasticno. ponovo sam uzec sliku u ruke i poceo ia se raspravljam. uostalom. Vratili smo se u prvu sohu da popijemo kafu i ra kiju. Upravo me je opsedalo ose?anje da je ova situaci. od jutra do mraka. Idi ku. neka mana kod mene da se uvek od lucujem za najdrasticniji izraz.jiva i ca sada moram uspeti da nekako zagrejem svo.ji se pravi tako va an. priznanje bankrota pred samim so om i rastanak bez utehe. Opra tao sam se sa svojim nekada njim vetom i domovinom. to ja. ovo dosto janstvo kc. bilo je glupo od mene . a zatim urno izi la iz soMe.vor bio nemoguc. da pricam o sahrani koju sam danas posmatrao. salonski Gete. kao to se ovek koji boluje od ira u stomaku opra ta sa svinjskim pecenjem. sa gradanskim ivotom. a is pod povr ine mu kosti itavjedan svet najl. to je. dok mi je njen mu . Bilo je to i opra tanje begun a i pobedenog. Poceo sam na. uostalom. Ali nisam us peo da pogndim ton i mo. besan i sa nrtnicki tu an. poricem. na nizak crmar.je domacine. Trcao sam ulicama tamoamo. Sav esan trcao sam ispod ulicnih svetiljki. naucnim svetom potpuna iobeda stepskog vuka. da bih skrenuo tok razgovora. bez ikakve nadmoci i bez iumora. mo alom i uceno cu. upola prekorno. dok me je sopst uena beda davila. to je isuvi e! Domacica je nalila kattu s izrazom te ke painje na licu. Imate pravo priznao sam ja. Za to vreme je stepski vuk u meni kezio zube smejuci se. ili da izazcvem eksploziju.ji poku aji da budem hu moristican izazvali su neraspolo enje.ja nepodno l. od groblja pa sve do ene kod profesora! A cemu? Za to? Da li ima misla natovariti sebi jo vi e ovakvih dana. ne. naravnc. Ovaj sla dunjavi. iako je Mio sklnnjen u stranu. da ih ponesem i Lskladim sa svtjim raspolo enjem. Na alcst. u nadi da e nam to mo da malo pomoci. Kakav je ovo neute an. poku ati jo vi e ovakvih corbi? Ne! I zato u nocas koncati ovu komediju. Razume se. ali prikazivati ga cvako. malngratanski.jzad. i Gete cinio u svojim najboljim asovima. sve trn. Ali tada mi cpet pade u o veliki pesnik. ja se tako esto Ijutim na ovog starca ko. a kad su poslu eni slat ki i. Pa cak i da ste ohjektivno u pravu. Nisam mogac da se tidlepim ZA njega i. saop tio da ova Geteova slika pripada njegovcij eni i da je ona naroto voli.

kakav mi je jo izlaz preostajao? Nije ga bilo. goredole niz strme. u ao i stanicnu zgradu i piljio u redove vo nje po dem u jednu gostionicu iza cijih je prozora odjeki ala muzika za igru. ako dozvolite. bilo je glupo i nevaspitano. vec samo gadenje i bol. MlADA devojka u tankoj. oh. Iznid ulaznih vrata rotao sam starinski natpis Kod crnog orla. POPEO sam se na DRugom kraju prostorije. ali. Razume se da sme re ona kako si ti? Hvala. zatim sam otrcao dalje. za bifeom su kelnerice urno dovikivale svoje porud bine. Videci da joj se pri BLi ujem deVOJka me je pogledala pa ljivo i ljubaz No i pomerila se malo u stranu da mi napravi mesta. posmatrao sam uvojak koji joj je sa cela padao preko uveta i video da je onaj uveli cvet ka nelija. daveci se. cak ni kajanje.lnutra je bilo veselje u punom jeku. Kod kuce me ceka ne to. la ni i ugladeni ivot. kako nti se inilo. duboko isecenoj balskoj ha jini. C. rekoh joj nemogucno mi je da idem uci. bucna ljudska reva. oce. Oh. i dok ie to cinila. sa uvelim cvetom u kosi.. Otputovati! pomislio sam. vi e nisam mogao da podnesem ni sa rnocu. Kod vas. ta emo da pijemo? Burgundac? IzMrisala mi je naocare i tek tada sam jasno video njeno bledo. Ne. Tako. pored bifea. daleki. nisam vi e mogao da podne sem taj pitomi. arko crveno namazanih usta. A po to. a u dvorani iza ove e igralo. vrsto lice. eto. A za to ne mo e da ide ku? Nnemogu. preko aleja i trga ispred stanice. vi hiljade radosti. prili?no sirotinjski odeveni ljudi. Ona klimnu glavom kao da me je shvatila. po to sam u bezvazdu nom pro storu svoga pakla. kao da mi je davo za petama. udarao oko sebe. ne mogu da idem ku. nemogu. ovako ni ta ne vidi . Ostani ovde re ona glasom koji mi je godio. za jednim sto LOM za kojim je na klupi uza zid sedela lepu kasta. dim. tamo je besnela muzika za igru. Pritisnut gomilom. vi radovi i ciljevi mog ivota! Ni ta mi nijeu ostalo od svega toga. dok su se Pozadi u dvorani za igru mogle videti i neke ele GAntne prilike. ni sam mogao drukcije. inilo mi se da me sama cinje nica da moram da ivim nikada nije toliko pekla kao toga asa. Smem li? upitao sam i seo pored nje. Ostao sam prednjoj prostoriji. i to u nekom zabacenom.to sam onim estitim ljudima ispljuvao njihov sa lonski ukras. sveti plamenovi moje mladosti. ne mogu pa ne mogu. Ostavi ga onda neka ceka. maj ko. a ti ostani ovde. gde su sedeli sve sami jedno STavni. odvi e je stra no. pio vode i konjaka. meni nalo poznatom predgradu. daj mi tvoju maramicu. isparenje vina i vika.. krivudave ulice starog dela grada. hocu da ostanem ovde. hladnog cela i krat . glatkog. svetlih sivih oju. po to sam i sopstveno dru tvo beskrajno mr zeo i gadio ga se. Haj de. oh. izMri i prvo svoje naocare. Sa drugog kraja tre tala je muzika. Za trenutak sam se odmorio u nekoj bednoj krcmi u predgradu.

O igranju vi e ni ta necu da ka em. a u stvari nije treMalo da idem. pa ni valcer ni polku. unilo mi se da lici na Rozu Krajsler. cim sam okacio svoj e ir. Ili ne? E vidi . Pogledala me je hladno i s velikim prezrenjem. Ona se smejala. momce. odvikao sam se da sedim kod Ijudi i brbljam. Ona liho zviznu kroz stisnute zube. mo da cak ima i doktorsku titulu i zna kineski ili panski. kada nijedna ne ostaje pored teMe. Zauzela se za ti si izbrisao svoje naocare. Kako si mogao da ka e da si se brinuo o svom ivotu.ko odsecenog uvojka preko uveta. kad si tako izbe zumljenu trkarao ukulo? Da nije biln neke gu ve? Prnkuckan si novac? Bilo je te kn objasniti joj. Ne. to kod nas nije bilo u modi. Eto vidite uzviknuo sam ustro ipak sam bio u pravu! Ni ta mi nije alije nego da ne izvr im neko va e naredenje. razvedeni smo. Izgleda da si ti neki komplikovan gospodin. znao sam samo da je to morao biti neko iz sasvim rane mladosti. je li. prvu devojku u koju sam se kao decak zaljubio. iz doba deca tva. Sada cemo otici da i cetkamo malo tvoje pantalone i cipele. A onda ce odigrati sa mnom imi. Imam. decacki oce lja nom glavom. a verovatno i latinski i francuski i sli?no? Kladila bih se da si sedeo u koli deset ili dvanaest godina. Ali kako si to oce ljan! Zar nema enu ili draganu? Nemam vi e enu. A ucio si da cita i da pi e . kad nece cak ni da igra ? Ali kada ne umem! Nikada nisam ucio. ali ona ne boravi ovde i vrlo je retko vi dam. ja s nisam proltesor. oducio sam se oc toga. i kako se jo te stvari zovu. Ali nisi mogao da nade malo vremena i no vaca za asove igranja! Eto! Krivi su moji roditelji pravdao sam se ja oni su me dali da ucim latinski i grcki i sve ostalo. da si mo da posle jo i studirao. nikada u ivotu nisam ucio da igram. Polako viknu ona polako! Ti. Bio sam puzvan kod jednog prottesora. Vidite puceh ja Mila je tu u stvari sitnica. dakle. ne ume da igra ? Uop te ne ume ? cak ni vanstep? A me dutim tvrdi da si se bogzna kako brinuo o svom i votu? Slagao si malo. pomislio . Ali ovo ne mogu. nisam znao na koga me podseca ova nepoznata devojka. U ao sam u ku?upredosecajuci ve? tada ne to rdavo. pa i da racuna . ali je ona bila crnpurasta i tam ne kose. a to u tvojim godina ma ne bi trebalo da cini . Ali reci mi sada ta se to narcicito desilo veceras. dodu e. Dok sam je gledao. draganu. Vidite li sada da nije sve tako prosto kako vi mislite? Lepa devojka se nasme ila svojim arko crvenim usnama i zatresla svojom vrstom. jeo i pio. Ne umem da igram imi. i decak i trebalo je da ima nekoga ko bi se malo sta rao o tebi. moji roditelji tako nikada nisu igrali. Ali mi nisu dali da uzimam asove igranja. ne sla emo se ba najbolje.

sam da e mi mo ca uskoro zatrebati. I, eto, kod tog profesora na stolu stajala je neka slika, neka glupa slika koja me je Ijutila... Kakva slika Za to te je ona ljutila prekinu me ona. Slika koja je predstavljala Getea znate, pesni ka Getea. Ali na slici nije bio onakav kakav je uistinu izgledao ovdje se naime. uop te nezna jer je umro pre sto godina. Neki moderni slikar nacrtao je Getea onako kako ga je on zami ljao. i ta me je slika mr tila i bila mi je strahovito odvratna ne znam da li tu mo ete da razumete? Odli?no mogu da razumem, budi bez brige. Jo on je, kao skoro svi profesori. veliki patri.ot. i za vreme rata je i on svojski pomogao da se narod la e. naravno no. iz najiskrenijeg ubedenja. A ja sam protivnik rata. Ali sve,jedno. Dakle. dae. Najzad, nisam morao ni da pogledam tu sliku... ak, trci ku i hoce da se obesi. Dobro sam ra zumela tvoju pricu, Hari. Sme na je to prica. Ona me zasmejava. Stoj, nemoj da pije tako brzo! Burgun dac se pije polako, inace, isuvi e zagreva. Ali tebi se sve mora reci mali de?a. Njen pogled je bio strog i pun opomena, kao u ezdesetogodi nje guvernante. Oh, molio sam je zadovoljan, recite mi samo ta da ti ka em? Sve to hocete. Dobro, reci u ti ne to. ve? itavcas slu a kako ti govorim ti, a ti meni jo uvek govori vi. Uvek latinski i grcki, uvek to komplikovanije! Ako ti jedna devojka ka e ti, a nije ti neprijatna, onda i ti njoj treba da ka e ti. Tako, eto, sada si jo ne to naucio. A zatim ve? pola asa znam da se zo ve Hari. Znam zato to sam te pitala. Medutim, ti ne eli da zna kako se ja zovem. Hocu, rado bih to saznao. Prekasno, mili! Kada se jednom budemo pono vo videli, moci ce da me pita . Danas ti vi e necu reci. Tako a sada hocu da igram. Spremala se da ustane, i moje raspolo enje se po mraci, upla ih se da e otici i ostaviti me samog, a onda bi sve opet bilo kao i pre. Kao to se odjednom vraca zubobolja koja je ve? bila prestala i pece kao vatra, tako se za tren oka vrati e strah i u as. Oh, bo e, zar sam mogao zaboraviti ta me ceka? Zar se ne to izmenilo? Stanite, uzviknuh preklinjuci ne idite, ne idi od mene! Razume se, mo e da igra koliko hoce , ali se nemoj zadr ati dugo i opet se vrati, opet mi se vrati. Ustala je smejuci se. Zami ljao sam da je vi a kada stoji, bila je vitka, ali ne i visoka. Opet me je podsecala na nekoga na koga? Nisam mogao da dokum. Hoce li se vratiti? situaciju. Osim toga uznemiravala me je jedna kor pija koja se kratko vreme pre toga pojavila i poku ala da se penje uz moju nogu. Branio sam se, do du e, protiv malog crnog gmizavca stresajuci se, ali

nisam znao gde se sada skriva i nisam smeo nigde da se dodirnem. A zatim, nisam bio sasvim siguran da li me mo da nisL oma kom umesto kod Getea prijavili kod Matisona, koga sam, medutim, u snu pobrkao sa Birgeromb, jer sam njemu pripisao pesme pisane Moli. Uostalom, pri eljkivao sam susret s Moli, za mi ljao sam je divnu, blagu, muzikalnu i u skladu sa vecernjim raspolo enjem. Samo da nisam sedeo ovde po nalogu one proklete redakcije! Moje neras polo enje raslo je sve vi e i polako se prenelo i na Getea, koji je odjednom probudio u meni sumnju i izazvao prebacivanje. Dakle, to je mogao da ispad ne lep prijem! Medutim, korpija, iako opasna i mo da u mojoj neposrednoj blizini, valjda ipak nije bila tako zla mogla je, tako mi se inilo, da znaci i ne to prijatno, izgledalo mi je verovatno da je u nekoj vezi sa Moli, da je neka vrsta njenog glasnika ili heraldicne ivotinje iz njenog grba, lepa, opasna heraldicna ivotinja iz grba enstvenosti i greha. Da li se ta ivotinja mo da zvala Vulpijus? Ali utom je dan od slugu naglo otvori vrata, ja se digoh i utoh unutra. Tu je stajao stari Gete, malen i veoma u togljen, i, dabome, imao je veliki orden u obliku zvezde na svojim grudima klasika. Kao da je jo uvek bio na vlasti i primao u audijenciju, kao da je jo uvek nad gledao svet iz svog vajmarskog muzeja, jer cim me je ugledao, kratko je klimnuo glavom kao kakav sta ri gavran i rekao svecano Dakle, vi mladi ljudi nis te ba saglasni s nama i na im nastojanjima? nih napora. Odbili ste i suzbijali poklonike dubine i glasove o?ajnicke istine, kako u sebi, tako i u Klaj stu i Betovenu. Decenijama ste se pravili kao da su nagomilavanje znanja i zbirki, pisanje i skupljanje pisama, ukratko, kao da je citava va a vajmarska egzistencija pod starost odista put da se ovekoveci trenutak, koji ipak mo ete samo da mumificirate, da je ona put kojim biste mogli da oduhovite pri rodu, a nju mo ete samo da stilizujete i da od nje napravite masku. To je neiskrenost koju vam pre bacujemo. Stari tajni savetnik zami ljeno me pogleda u o, njegova usta su se i dalje sme kala. Zatim me upita, na mo e iznenatenje Svakako vam ie veoma odvratna arobna frula od Mocar I pre nego to sam mogao da se usprotivim, on produ i Sarobna frula prikazuje ivot kao divnu pesmu, ona slavi na a ose?anja, koja su ipak prolaz na, kao ne to vecno i bo ansko, ona ne povla uje ni gospodinu fon Klajstu ni gospodinu Betovenu, vec propoveda optimizam i veru. Znam, znam! uzviknuh razaren. Bog zna kako vam je pala na pamet ba arobna frula, koja mi je najdra a od svega na svetu! Ali Mocart nije i veo osamdeset i dve godine i nije u svom li?nom i votu postavljao takve zahteve za trajno cu, radom i krutim dostojanstvom kao vi! On sebi nije prida vao toliku va nost! Pevao je svoje bo anske melodi je, bio je. siroma an i umro je rano, ubog i neshva

en... Nisam imao daha. Trebalo je sada u deset reci reci hiljadu stvari, celo mi se orosilo znojem. Medutim Gete re veoma ljubazno Neka mi se i ne oprosti to sam do iveo osamdeset i dve godine ali moje zadovoljstvo zbog toga bilo je manje nego to vi mislite. Vi ste u pravu uvek me je ispunjavala sna na elja za trajno cu, uvek sam se bojao smrti i borio se protiv nje. Verujem da su borba protiv smr ti nijedna ozbiljna rec, veselo i gipko je poigravao tamoamo, a jagorcevina iz njegovog ordena je as iskakala kao kakva raketa, as se smanjivala i nes tajala. Dok je on zadivljavao svojim koracima u igri i figurama, morao sam pomisliti na to kako ovaj co vek bar nije propustio da nauci da igra. Igrao je iz vanredno. Onda mi opet pade na pamet korpija, bolje reci, Moli, pa doviknuh Geteu Recite mi, zar Moli nije tu? Gete se glasno nasmeja. On ode do svoga stola i otkljuca jednu fioku, izvuce odatle dragocenu ko nu ili somotsku skrinjicu, otvori je i prinese mi je ocima. Na tamnom somotu le ala je besprekorna i blistava maju na enska noga, divna no ica, malo savijena u kolenu, stopalo sa iljatim, ljupkim prsti ima, ispru eno nadole. Pru io sam ruku da uzmem no icu, u koju sam se upravo zaljubio, ali cim sam hteo da je dodirnem sa dva prsta, unilo mi se da se igracka skoro nepri metno trgla, i odjednom se u meni probudi sumnja da bi to mo da mogla da bude korpija. Izgledalo je da Gete to shvata, da je ba to i hteo i da mu je bio cilj da izazove kod mene ovu duboku zbunjenost i borbu izmedu po ude i straha. Pri neo mi je divnu malu korpiju uz samo lice, video je da je elim i da je se istovremeno i grozim, to mu je, izgleda, prici njavalo veliko zadovoljstvo. Dok me je dra io ovom ljupkom i opasnom stvarcicom, postao je veoma star, prastar, imao je hiljadu godina, kosa mu je bila sne no bela, a njegovo uvelo, staracko lice smejalo se tiho i bezglasno smejao se u sebi estokim, sta rackim smehom. Kada sam se probudio, zaboravio sam na san, tek kasnije mi je opet pao na pamet. Verovatno sam spavao skoro itav as, usred muzike i vreve, za ka fanskim stolom nikada ne bih pomislio da je to mo guce Pozdravila se sa mnom i tek tada mi je pala u o njena ruka, ruka koja je bila u skladu s njenim gla som, lepa i puna, pametna i dobra. Ona se nasmeja podrugljivo kada sam je poljubio u ruku. U poslednjem trenutku, medutim, osvrnu se jo jednom i re Hocu jo ne to da ti ka em u vezi sa Geteom. Vidi , onako kako je tebi bilo sa Geteom, da nisi mogao da podnese njego vu sliku, tako je meni katkada sa svecima. Sa svecima? Zar si tako pobo na? Ne, nisam pobo na, na alost, ali sam nekada bila i jednom u opet biti. ovek nema vremena da bude pobo an. Nema vremena? Zar je za to potrebno vreme? Dabome. Za pobo nost je potrebno vreme, pa

znam da je i moja slika Spasitelja ili Petra samo ljudska slika. spavao sam cetiri. si gurno. Pro lo je bilo deset asova kada sam se pro budio. sreo sam se s tetkom. kada je ljudima dovoljna jedna takva glupa slika o njemu! Pa ipak. ona je pouzdana. Vi ste se malo skitali. pun nade i prijatnih misli. ali se danas. pet asova. ucini mi se to kao neka uv reda nanesena pravom Spasitelju i pomislim Oh. umoran. ali cija mi se prijatna narav svi dala. Na stepenicama. Ne treba da se ose ate u mojoj ku kao strano telo.ak ne to vi e nezavisnost od vremena! Ne mo e da bude istinski pobo an i da istovremeno ivi u stvarnosti i shvata ozbiljno i vreme. i kako nisam hteo da naru im nacin ivota u va oj ku. izmedu mene i okolnog sveta odista poce pao veo. nocas uop te niste bili u svom krevetu. to sam spavao u nekom hotelu. mojom stanodavkom koju sam retko vi ao. izgleda. koja nije dostojna pravog Spasitelja ili pravog Petra. prica la mi je o svecima i pokazala mi da ni u svojoj naj neobicnijoj nastranosti nisam sam i neshvacen. a i slike Spasitelja i Majke bo je. iznad araukarije. ti nisi u pravu. Ba to ne bi trebalo da cinite. tako neke la ne. Kad tako ugledam nekog sladunjavog. Ne ka em ti ovo da bih ti dala za pravo u tvom ne raspolo enju i besu protiv Geteove slike. Pozdravio sam je i hteo da prodem pored nje. koje su mi isto tako odvratne kao tebi ona Geteova. gospodine Haleru. za to je uiveo i patio tako stra no. Sigurno ste veoma umorni! Da. slomljen. Ne rugajte se. zaglupljujuce slike. Pri povratku u svoj stan nimalo vi e nisam osecao strah koji me je obuzimao sinoc pri polasku ku. divna prijateljica. Mir i estitost va e kuce ulivaju mi veliko po tovanje. u izgu vanom odelu. Petar i drugi. ve? da imam bracu i sestre i da sam shvacen. da nisam bolesni izuzetak. odgovorio sam i morao sam se tako na smejati nocas je bilo prili?no ivo. sa uspomenom na ne to stra no to se zbilo sinoc ali ivahan. Treba da ivite . I ve? sam ponovo spavao. neispavan. ne. A ono sa svecima? Eto. jer sam izgledao prili?no zapu ten. I ona. jer se i ona nasmejala i zastala. gospodine Haleru! Oh. Ka em ti to samo da bih ti pokazala da pim malim deckom. katkada mi se cini da sam strano telo u njoj. Rec je rec. pala neka pregrada. rugam se jedino samom sebi. i boga pa i sve ostalo. i da bi se Spasitelju moja unutra nja slika o njemu ucinila isto tako glupa i nepotpuna kao to se meni cine one sladunjave reprodukcije. Katkada vidim njihove slike. iz vitoperene. Ona je uvek po tovala moju elju da budem sasvim neopa en. glupavog Spasitelja ili svetog Petra i vidim kako drugi nalaze da su te slike lepe i da donose okrepljenje. i novac. Razumem. neoce ljan i neobrijan. Da li u je ponovo videti? Da. Susret mi nije bio ugodan. ima nekoliko svetaca koje naroto volim Stefan.

kako vam se svida i da cinite to hocete. Nezaboravan trenutak kada sam je ponovo ugle dao! Sedeo sam za malim stolom starog prijatnog restorana. prave bi sere estitosti. pomalo ispitivackim pogledom svojih svetlosivih ociju. ona je svojom vrstom i lepom ru mnom ovaj odnos. do dna du e. ilavom. hvala bogu. ocekivao sam sve od nje. i tetka se sme kala. i dosta me je truda stalo da nekako provedem vreme dotle. pla io sam se reza preko svog grkljana. oko mene bi opet vladala jeziva ti ina i obamrlost. Ne. veoma estite stanare. kao da sam najzdraviji ovek i kao da je moj ivot bio raj. nisam govorio s naglas kom gorcine i podsmeha prema vremenu i tehnici. Meciutim. cudo se dogodilo. Najzad je do ao uto rak. siv i bez ikakve vrednosti. postao sam svestan da mi je zbog neizdr ljive napetosti izmedu nemogucnosti da ivim i nemogucnosti da umrem tako va na mala. ali nijedan nije bio mirniji. Pun podozrenja pazio sam kako se kelner po na a prema njoj. Ona je bila prozorcic. bez ikakve potrebe. Postao sam svestan svoga stanja sa potpunom i bezobzirnom jasnocom. maju ni svetli otvor u tami moje pi Ije ispunjene strahom. i upravo sam se upla io kada mi je postalo jas no koliku va nost pridajem odnosu prema nepoz natoj devojci. Imala sam ve? mnoge veoma. preko telefona. i jo jednom sam na ao ljudsko bi i novo interesovanje u ivotu! Va no je bilo samo da se to produ i. pili caj i bili zadovoljni. I sve e to. Mislio sam samo na nju. Morao sam da cekam pri li?no dugo. porucenim. u toku ovih nekoliko dana no za brijanje nije mi postao miliji i nimalo nije iz gubio od svoje strahote. poslu iti ljudima samo da bi be ali od sebe i svojih ciljeva i pomagati im da se okru e to gu com mre om razonoda i ne korisnih zanimanja. Svet bi mi tada bio prazan. Ona je bila spas i put u slo bodu. U tome je ba i bilo ono ru no duboko. Dovoljno je bilo da zamislim da e zaboraviti ili prekr iti na dogovor. opirao se umiranju sa divljackom. neobicnu de vojku iz Crnog orla. a iz tog nemog pakla ne bi bilo drugog izlaza osim no a za brijanje. kao u igri. unapred. zastala pred garderobom i pozdravila me samo pa ljivim. meni dobro po znatim stvarima. nije bilo nikakve . ve? aljivo. A zatim je ona do la. O svim ovim. a preda mnom u vodenoj ca i stajale su dve orhideje koje sam ku pio za svoju prijateljicu. bio sam spreman da joj rtvujem sve i da joj sve polo im pred noge. da se predam toj privlacnosti i sledim tu zvezdu. iako uop te nisam bio zaljubljen u nju. pa da jas no vidim ta bi to znacilo za mene. jedan dan kao i drugi. ali sam bio siguran u njen dolazak i vi e nisam bio uzbuden. pa smo ci tav as sedeli zajedno. kao i dana nji prvi radioaparati. medutim. Ona je morala da me nauci da ivim ili da me nauci da umrem. i pregledao jelovnik. meni je bilo svejedno ona je bila tu. nijedan mo da jo uvek postoji zabele eno. nepoznata igracica iz Crnog orla. propinjucom snagom. Za utorak uvece pozvao sam lepu.

i to je dobro. ali retki su cudaci kao to si ti. Emil. Hermina uzviknuh iznenaden. Pa ipak su se po znavali. izgovarajuci rec po rec. dabome. hvala ti. protiv volje. jer za tebe predstavljam neku vrstu ogledala. Pa ipak se ti toliko razlikuje od mene! Ti si moja su ta suprotnost ti ima sve ono to meni nedostaje. onako umoran i odsutan i kao da vi e nisi sa ovog sveta. zato sam te i oslovila i zato smo postali prijatelji. onda je to. odgovaram.intimnosti u njegovom pona anju. I na njeno lice. Kada sam joj dao orhideje. To ti se tako cini re ona odsecno. Ja ivim od mu karaca. koje je odista bilo kao carobno og ledalo. zar ne. kao god to ti ima ose?anje da ti moje lice odgovara. a sada si ve? bezmalo ovek. odmah sam osetila ovaj co vek e me slu ati. ali ipak veoma skupe. Kada sam te onomad kod Crnog orla vi dela kako ulazi .ti i razumem te? U stvari. jer sam ti u necemu slicna. Hteo si da mi ne to pokloni . Upravo je tako kaO to ka e . znacaj. da li sada vec ume da igra fokstrot! Rekao si mi da ni ta vi e ne eli nego da dobija naredenja od mene i da ti ni ta nije milije nego da ih izvr ava . radost za njega. No ako takav cudak odjednom opet naide na neko ga ko ga istinski vidi. Ti sve zna . Seca li se? O da. pa sam poku ao da . jesi li izvr io moje naredenje? Koje naredenje? Zar si tako zaboravan? Mislim. niti mogu da citaju. kako si se izrrttnio! Ne mogu da te poznam. To je lepo od tebe. i neka tako ostane Rekao sam to ozbiljno. a nisi znao ta?no ta da iza bere . da necu mo da biti uvredena. obradovala se i na smejala. Ne zaboravi to! Treba da zna . njih je LAko op initi. Nego. Lagano. da nisam mogao potpu no da pratim smisao njenih reci. hocu od mah da ti ka em necu poklone od tebe. mali Hari. spustio se te ak oblak ozbiljnosti odjednom je itavo to lice izra avalo samo zbilju i beskrajnu tragicnost. Hari. Uostalom. ali necu da ivim od tebe. jer cezne za tim da mu naredujem! A to u i da cinim. ona re Ti zaboravlja ta si mi rekao! Rekao si da treba da ti naredujem i da ce s rado cu izvr avati sva moja naredenja. Uostalom. sa kim osecA neku bliskost i sli?nost. pa ih se vi e ni ta i ne tice. nisi znao ta?no koliko uop te ima prava da mi pravi poklone. da ne to iz mene zraci tebi u susret i izaziva tvoje poverenje tako isto i ja ose?am pre ma tebi. u tako dubokoj du evnoj depresiji. Onomad si izgledao kao da su Le tog trenutka skinuli s konopca. tako da u oma drugih ljudi vi e ni ta ne vide. Dakle. dr ao se na od stojanju i bio besprekorno uctiv. pa si mi kupio orhideje one su samo cve. trebalo bi da svi ljudi budu me dusobno takva ogledala i da jedni drugima odgovaraju i go vore. jer ga je ona zvala po imenu. Govorila je s takvom te kom ozbiljno cu. koje kao da su izbijale iz praznih oju neke maske.

sa svojim igrama sladokusca. i zahvalan si MENI. s odlicnim apetitom. ne ci nim to zato to smatram da si naroto privlacan. Ne. I ovo veselo dete. Sada trenutno potrebna sam ti zato to si o?ajan i to ti treba udarac koji e te baciti u vodu da bi ponovo o iveo. Nece ti biti lako. Ispuni e moj zahtev i ubi me. Eto. postajala je detinjasta. Bio je to ili visok stepen mudrosti ili samo najobicnija naivnost. ve? kasnije. a to e za mene biti dobro. tako da je. Ja nisam zaljubljena u tebe. i odjednom se na njenim usnama pojavio ocaravajuci osmeh. trebalo je istovremeno da bude mracna sanjalica i histericno stvorenje koje eli smrt. tome ivot nije mogao da ucini na ao. ili mo da samo pa ljiva racund ija koja svesno i hlad no hoce da izazove kod mene zaljubljenost i ucini me svojim robom? To nije bilo mogUcNO. ali ce ga ipak izvr iti. za ne to veoma va no i lepo. kao to sam i ja tebi potrebna. to ose?am. i pored stra ne ozbiljnosti s kojom je govorila. ona se jednostavno predavala trenutku. Hari. koja me je tako savr eno prozrela. Jasno Sam cuo rec po rec njenog jezivog govora. da bi naucio da se smeje . Jedan deo moje du e upio je njene reci i verovao u njih. da bi naucio da ivi . pogledala me o tro i nastavila da govorim! Ti me voli . prihvatao sam sve i ni sam SE ni od cega branio. Kada se bude zaljubio u mene. ne danas. pa me vi e nisu upla ile reci Te ce me ubiti. Potrebna sam ti da bi naucio da igra . Ona je to od bila trzajem obrva. pa ipak je sve to. a drugi deo BILA vlje. izgleda. popila gutljaj vode i od jednom primetila da smo jo pri obedu. tako da su sa njega postepeno i cezli pritisak i napetost. lice joj se rasplinulo kao pupoljak kad se rascvetava. koja je. dok su joj o jo za trenutak ostale ukocene i prikovane za cvet. . pa je s ra dosnim apetitom navalila na razna jela.je umirim i navedem je na druge misli. DA sam bez po govora postao njen ucenik. Ali pazi dobro. ukoceno gledajuci u cvet. o ivotu znala vi e od svih mudraca. Izvukla je malo iz ca e jednu od mrkoljubicastih orhideja sa zelenim ilicama i za trenutak nagnula nad nju svoje lice. izdacu ti poslednje naredenje i ti ce ga iz vr iti. Ova ena. gledajuci i dalje u orhideju. isto kao to nisi ni ti u mene ali si mi potreban. podavala se sitnoj ivotnoj igri trenutka s tolikom umetno cu. ali nisi zaljubljen u mene. Ne pitaj me vi e ni ta! Ucutala je. A meni si ti potreban. A zatim je zatresla glavom sa malim decackim uvojkom. to sacinjava deo mog poziva ja ivim od toga da se mu karci zaljubljuju u mene. Sve to je rekla zvucalo je ubedljivo i sudbonosno. a isto tako i svaku pro laZNU mracnu grozu iz dalekih dubina svoje du e. za mene bilo li eno istinske stvarnosti i znacaja. ali onaj ko je mogao da ivi za svaki trenutak. pri majuci svaku veselU zgodu. ko je toliko iveo u sada njosti i umeo da ceni svaki mali cvetak na putu i vredsnost svakog najmanjeg razigranog tre nutka. ak sam pogodio i njeno poslednje naredenje jo pre nego to ga je izgovorila. Hocu da to bude .

o raspravi i svemu ostalom to je dosad postojalo samo za mene. ne volim uvek da mislim. Hermina. Dakle pazi. Dakle reci ima li sobu u kojoj bismo s vremena na vreme mogli da igram o po jedan sat? Mo e da bude mala. Divno uzviknuh i ako odista uspe da me nauci da igram. Razume se. ja u te uciti. ne zato to ga boli zub ili to je izgubio novac. vrlo dobro! Onda mo e kod kuce na uciti da igra . stepski vuce. A kada se jedan ovek istinski rastu i. Ha! uzviknu radosno sada znam! ta toOno o fokstrotu. a tako si i ti izgledao. a zatim se opet ozarila. u kojoj sam Ja opisan? Eh. Nisam mogao da odolim. SLa e li se? jati dokle god se budu podnosili ovakvi ljudi i ovak . Tra ila je kafu i neko vreme je izgledala rasejana i nepa ljiva. Gramofon? Prirodno. Hermina rekao sam meni se onomad dogo dilo ne to cudnovato. kao da su njena razmi ljanja stigla do nekog cilja. Pa i kad ne bi bilo tako ta je jo preostalo od mog duhovnog ivota? Zar nije bio razbijen u paramparcad i zar nije bio izgubio svaki smisao? Medutim ostale moje najlicnije pro bleme i stvari koje su mi le ale na srcu ona e sve razumeti. Onda emo imati muziku kad god hocemo. celo vreme sam na to morala da mislim. Kupice takav jedan mali aparat i ne koliko ploca za igru. da ne pocnem odmah.. koju sam danas video drugi put. kakav je ceo ivot. ve? zato to za ca sak oseti kakvo je sve ovo. Uskoro u govoriti s njom o stepskom vuku. Da odgovorit boja ljivo utoliko bolje. o cemu dotada ni s kim nisam progovorio. kada sam te prvi put videla. Na uciteljici ce u tedeti. to staje NAJi e koliko bi stajao i tecaj igranja kod neke uciteljice. Ali islio sam da je za to potrebna muzika. Ova Hermina.sve to i ivljavala u sebi. samo ne sme da stanuje ispod tebe neko ko bi posle toga do ao gore i napravio skandal ako mu se tavanica MALo ljulja. Mo e mi je jednom dati na citanje. Mo da ona ne bi bila kadra da u celosti shvati moj duhovni ivot mo da ne bi bila u stanju da me sledi u mojim odnosima prema muzici. i unilo mi se nemoguce da pred njom imam neku tajnu. Znala je o meni sve. A ta misli o onoj knjizi. ali i istinitiji i lep i nego inace. Neki nemAC dao mi je ivotinje su obicno tu ne produ i ona. Dakle. u to sam bio uveren. KAKO DA NE ako opet jedanput budem imala vremena da Itam. dobro. Novalisu ili Bodleru ali ni to nije bilo sigurno. Govorimo o tome drugi put. to ne smeta. a povrh toga ostaje nam i gramofon. Tako je to. verovatno je cak da je i to ne bi stalo velikih napora. Geteu. dace mi jednu od onih knjiga koje si SAM NA pisao. muziku ce sebi kupiti.. onda uvek pomalo lici na ivotinju tu an je. dobi gramofon kao honorar.

jer je to jedini put da se po mogucnosti izbegne sledeci rat. koliki je u idealno misleci da to mora i postici. te sam morao da obidem s njom i drugu radnju i tamo pogledam i sa slu am gramofone svih sistema i velicina. Ne. Nekoliko puta sam izrazio mi ljenje da svaki narod. bila je to stara pes ma. ivimo da bismo je se bojali. Ali niko to nece. buduci. Danas vi e necu da vodim racuna o ratu i novinama. pa cak i svaki pojedini ovek. I vidi . naredni rat. umesto na ratnickoj osveti protiv zakletog neprijatelja. Kajzer. i ba zbog nje se ovo malo ivota u nama katkada na jedan as tako divno za ari. katkada me ipak rastu e. odavno sam na vikao na to. Budi sada poslu an i podi. eto. oma ki i rdavih navika. Pravo si dete. niko nema nikakve krivice!?ovek bi mogao pomisliti da je sve divno na ovome svetu. opominju i hu kaju. zbog njih oni postaju neZadovoljni i zli. od naj skupljeg do najjevtinijeg. iako. pa se tek onda saglasila da se vratimo u prvu radnju i tamo kupimo aparat koji smo ranije na li. A ti? Ni ja. mora da ispita koliko je sam kriv. koji e verovatno biti jo cudo vi niji od ovoga. iako ovakvi pogrdni clanci ne mogu vi e da me naljute. da bismo je potom voleli. pod zemljom le e desetine miliona ubijenih ljudi. ali Hermina se nije tako brzo odlucivala. niko nece sebi i svojoj deci da u tedi sledece milionsko klanje. svakog dana ih ti listovi ob raduju. svaka pojedina od ovih kli iranih pogrda bila mi je ve? godinama poznata. niko nece da izbegne buduci rat. Razmi ljati jedan as. shvatljivo svakom oveku. Ona me je zadr ala. usled sopstvenih gre aka. Hari. razume se. Dve trecine mojih zemljaka svakog jutra i svake veceri cita ovakve lis tove. pu tali ih da nam sviraju. odgovorih ne ljuti me. Hari. i kada sam na ao je dan koji nam je odgovarao i po izgledu i po ceni. u izazi vanju rata i svih ostalih beda u svetu. Jesi li ti to? upita Hermina i pokaza prstom moje ime. Oni mi to ne opra taju. potpuno ne vini. bio sam tako spreman da to prihvatim. Vidi rekoh ja to smo mogli da uradimo i . generali. gde smo gledali gramofone. stvorio si sebi estoke neprija telje. otvarali ih i zatva rali. Danas imamo mnogo posla. Zar ideali po stoje da bi ih ovek dostigao? Da li mi ljudi ivimo da bismo uni tili smrt? Ne. politicari i novinari niko nema sebi ni ta da prebaci. hteo sam da ga kupim. jer su sami. Bogme. utonuti za izvesno vreme u sebe i zapitati se koliko je ko li?no uzeo suce ca u neradu i pakostima na svetu. Po li smo zajedno bio je to na prvi zajednicki iz lazak u grad u radnju sa muzickim instrumenti ma. i svako bi mogao da dodEdo ovog zakljucka razmi ljajuci samo jedan jedini as. umesto da se uljuljkuje la nim politickim problemima krivice. Sve je to jasno i prosto.ve ideje i dokle god se omladina bude vaspitavala na sentimentalnim idejAMa o covecnosti. u ovakvom tonu. veleindustrijalci. Da li te to ljuti? Protao sam nekOliko redova. Hermi na. a cilj i kraj svega toga je opet rat.

sjajne o pa ljivo i veselo ispitivale igrace. d eza. uzela me za ruke i pocela da me vodi. Ona je stavila na gramofon plocu sa fok strotom i. svirao na svim instrumentima i govorio sve jezike sveta. u glatkom. zadovoljstvo je kupovati. lepim mladicem panskog ili ju noame rickog porekla. a sva ko zadovoljstvo treba sladiti. A onda je otpoce la nastava. ali je ona ostala neumoljiva. Morace ti da nauci jo mnogo to ta. a na moje zadivljene poglede i laskave reci odgovori izvanredno spretno. cudna poznanstva moram da sklapam. dok su njegove crne. A zaTim su Herminu uzastopno pozivali da igra. sudarao se sa stolicama. Bo e moj. nego neku vrstu du hovne ljubomore na njihovo prijateljstvo. Misli ? A mo da bismo sutra videli u nekom iz logu isti aparat koji bi bio jevtiniji za dvadeset fra naka. Sutradan je u hotelu Balans svirao mali orkes tar i slu en je caj i viski. u ovom. lepu kastom sviracu ne to nalik na ljubomoru ne lju bavnicku ljubomoru. sada treba da budem uveden i da se odomacim ovde. pokazujuci mi prve korake. Hermina je pa ljivo pregledala moju dnevnu sobu. ocaravajucim pokretima.cice. i ja sam ostao sam pored caja. osetio sam prema ovom bezazlenom. Pred sobom je imao dva saksofona razlicite velicine. Ti danas nisi ovde radi svoga zadovoljstva. crno manjastim. poku ao sam da je pozovem na bocu dobrog vina. obe dobre igra. koji je. ve? tihim.jednostavnije. a u me uvremenu upoznala me je sa saksofonistom. Na svoje iznena enje. Ja sam poslu no kaskao za njom. po mislio sam neraspolo en. kako. jer izmedu mene i Hermine nije bilo ni govora o ljubavi. Moj pogled privuko e dve lepe devojke. ponudio sam je kolacima.je ona rekla. Ovo je as igranja. pohvalila je pec i divan. Poku ao sam da podmitim Herminu. upad ljivog isticanja. Sa jednim nosacem doneli smo plod na e kupo vine u moj stan. A osim toga. Gramofon smo postavili na nizak ormar pored gomile knjiga. uniformisanom svetu mer mernih stocica. do sada tako bri ljivo ishabanom svetu lumpad ija i zabave eljnih ljudi. koje sam posmatrao sa divlje njem ona se nasme i i ohrabri me. u ovome meni tako odvratnom i tudem svetu. vrstu muzike koju dotle nisam mogao da podnesem. Morao sam dvatri puta da igram s njom. uzi mala je knjige u ruke i dugo se zadr ala pred foto grafijom moje dragane. kokota i trgovackih putnika! Tu no sam ispijao svoj caj i piljio u poluelegantno mno tvo. pomislio sam u sebi. koji . ne recima. pa cak i uva avanja koje mu je uka zivala. Iz gleda da se ovaj senjor odli?no poznavao s Hermi nom i da je bio u prijateljstvu s njom. slu ao njena na redenja ponavljao korake fokstrota. jer mi se inilo da nije sasvim dostojan interesovanja. isprobala stolice. u koje je duvao naizmenicno. slu ajuci muziku.

a kad je mu zika prestala da svira. uop te nije govorio. zna . ogledno. jer smo upoznali jedno drugo. ne nagaziv i je ni jednom. Kada se igra zavr ila. Znam re ona kasnije kada sam joj govorio o tome dobro znam. isuvi e brzo za mene. dodu e. halo! Ali inace. nisam mogao da se potpuno za boravim i sav se predam Hermina mi je bila odvi e bliska. Jesi li otkrio da enske noge nisu isto to i noge od stola? E pa bravo! Fokstrot sada. Pokazacu ti svoje malo pozori te. ruku i ramena. ona je tako irila miris ene i ljubavi. ipak postici da se zaljubi u mene. upra nja vao sa ljubavlju i stra cu za vreme sviranja katkada bi odjednom pljesnuo rukama ili bi dopu tao sebi druge izlive odu evljenja. lepog stasa i lica. naucicu te da ig ra . ali meni se. da se i lako kao kakav cvetni list. nema tu bogzna ta da se izla e. hvala bogu. dabome. licila je na mene i licila je na Hermana. izuzev reci molim i hvala. sestra. ali nisam mogao otkriti u njemu nikak vih drugih odlika. koja nas je posmatrala. ona je bila moga soja. nas dvoje smo ostali zajedno. ali za to ima vremena. a i kod nje ga sam na ao i osetio one lepote koje as dolaze u susret as be e. lepa somotska devojka se povukla. Bio je odmor i mi smo seli. koje je. pesnika i vatre nog druga mojih umnih ve bi i stranputica. Ah. Izgledalo je da je s njom u prisnom prijateljstvu. Primecuje li ne to? smejala se ona pohvalno. Ja cu. ha. ona mi je bila drug. a ti ce mi iz lo iti svoje misli i ne to od svog znanja. jo pri prvom susretu nikako nije svideo ovaj gospodin. ovaj senjor Pablo. ntog prijatelja iz mladosti. saksofonista. Ne. Njegovo je zanimanje bilo da duva u saksofon u d ezorkestru. dodu e. Desnom rukom vrsto sam je obgrlio oko struka i sav srecan revnosno pratio po krete njenih nogu. a pored mene se od jednom stvorila Hermina. glasno bi otpe vao oooo. svakako.su nas divno zbli ili. i to zanimanje je. Bio je lep. halo i slicnih. na svoje veliko iznenadenje. ha. a izgle dalo je da ovaj lepu kasti kabalero i ne misli mnogo. zaljubljeno i predano ponovio ceo obred. ti zna vi e od mene. Za sada smo drugovi. prizna jem. to se nije moglo pore. zanesenjaka. klim nuo glavom i seo pored Hermine. da bude malo veseo i budalast. Uprostio je i svoje znanje mnogih jezika. on nije govorio. znao da ka e na nekoliko je zika. sutra prelazimo na boston. Hermina. na primer. i njena je igra ne no i toplo pevala ljupku. pljeskajuci sve dok se igra nije ponovila i dok nisam jo jednom pa ljivo. Kakvo si ti neobicno ljudsko stvorenje. devojko! U sve se razume i u svemu . a za tri nedelje odr ava se bal pod maskama u dvoranama Globusa. izgleda. naime. Sada cemo uciti jedno od drugoga i igramo se jedno s drugim. a zatim je pri ao i le pu kasti mladi gospodin Pablo. ljudi koji se nadaju da e postati pri jatelji. zamamnu pesmu pola pa ipak na sve to nisam mogao da odgovorim slobodno i radosno. nije bio ni za ta drugo na svetu sem da bude lep.

da bi se onda svadao s njom. voli na svoj idealan nacin koliko hoce . Uostalom. Hermina? Reci mi! Zato to sam ista kao i ti. a sada si uvi deo da je ne treba ni shvatiti ozbiljno. slomljen i o?ajan. kako ti se svidela muzika ovde? Neobicno. kako je napredovalo ru enje onoga to sam ranije nazivao svojom li?no cu. Jo mora da nauci boston. Neka je i tako. Zar je to sve! Trebalo bi da joj se malo udvara . Ne volim da te cujem da tako govori . Ona je veoma lepa i odli?no igra. svakako odli?no ume da voli idealno i tragicno. za to sam tada umela da te poznam i razumet? Za to. vodila. i ucicu te bolje nego tvoja idealna dragana. Do sada nisi mogao da podnese d ez i muziku za igru. Ali sada ce nauciti da voli i obicno. Hari. Hermina. zato to isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno ivot i ljude. s time emo otpoceti sutra. Postepeno. Zato to sam isto tako usamljena kao i ti. to hoce da ostane veran toj svojoj cudnoj prijate ljici. Verujem da ce imati uspeha. I kao to si bio odvi e nemaran da nauci da igra . Pocetak je tu. nije ti bilo dovoljno ozbiljna i duboka. Lepo je od tebe. prijatelju. Pomisli na vece kada si. ali dopusti mi da tome ne pridam narot zna aj! Naslucujem da ti Ijubav uop te shvata veoma ozbiljno. Ti. Znam da negde u svetu ima draganu i da je vida jednom u pola godine. Uvek po stoji nekolicina ljudi koji od ivota tra e ono najvi e i koji te ko mogu da se pomire sa glupo cu i grubo cu Zar je poznaje ? Da. Ali je moje da povedem racuna da malo bolje nauci sitne. Sada si malo slagao. to je tvoja stvar. nadzirala i ocenjivala pa mi je i moje naj e ce buntovnicke misli. ali da mo e tu iako je nisam vidao svakog dana. Doci u u tri sata. kao i nameru da be im. Vidi . pocinjao sam da shvatam za to sam uprkos svem o?ajanju . u to ne sumnjam i odajem ti priznanje. Je li ti mnogo sta lo do nje? Svidela mi se i bio sam radostan to je tako predusretljivo podnosila moje igranje. Oh nije mi to cilj.prednjaci . ja saAn star ovek! Ti si mali decak. nije moje da vodim racuna o tome. a ve? si za ljubljen u nju. i to je napredak. tako isto si bio odvi e nemaran da nauci da voli . poznajemo se vrlo dobro. sa osmehom citala s lica. lake ivotne ume nosti i igre. stepski vuce. ve? si ne to naucio. na tom polju sam ti uciteljica. ona me je ipak stalno posmatrala. u to budi uveren! Veo ma ti je potrebno da opet jednom spava s jednom lepom devojkom. presekao moj put i postao mi drug! ta misli . Da li ti ja ne to znacim? Da ti nisam do sadan? Smrknutih oju gledala je u pod. najzad. Ijudski. uzviknuh izmuceno ta pogledaj me. uskoro ovek mo e da te pusti da ode na neki bal. usred svojih pat nji i usamljenosti.

razumnost i covecnost. ivot koji je vodila Hermina. Tako isto su it oni citaoci novina koje je on prezirao i ismevao ceznuli za idealnim vremenima pre rata. a nikako nije ceznuo za unutra njim oslobo enjem i savr enstvom. duhom i ovecno cu. ljutio se zbog njega je stario po restoranima. i koji je. Daroviti i zanimljivi gospodin Haler pro povedao je. do davola. na kojoj sam u meduvremenu otkrio kobne crte koje su mi onda na profesorovoj slici Getea toliko smetale. protestovao je protiv surovosti rata. bio je isto tako gradanski idea lizovani Gete. podvrgnut je deo po deo samokritici i u svemu je podbaeio. ve? se nekako prilagodio. i koji bi mudro uradio kad bi sada na ucio ulogu odrpanca. autor citanja dostojnih eseja o metafzici i umetnosti. tragici i covecnosti. idealni gospodin Haler bedno je demontiran! Izgledao je kao velikodostojnik koga su opljackali drumski razbojnici. ova ljupka slika bila je prili?no izre etana. pa je ostao u pocepa nim gacama. razume se. bih. ve? je. jer je to bilo mnogo lak e nego nauciti ne to na sopstvenim patnjama. u setnog pustinjaka i kivnog proroka. ali on umesto toga nosi svoje rite kao da na njima jo ima ordenja i placno i dalje tra i izgubljeno dostojanstvo. tako reci. cije je kamate u i vao bez ikakve gri e savesti. ali je u banci imao nekoliko hartija od vrednosti raznih industrijskih preduzeca. veoma asno i plemenito. poznavalac Getea i Mocarta. pa sam primecivao da je i taj u asni i sramni strah bio samo deo moje stare. novog Harija. ovog pomalo pla ljivog i sme nog diletanta dvorana za igru. Hari Haler se. savest mu nije bila ista. melanho licni pustinjak u svojoj celiji pretrpanoj knjigama. isti takav junak duha. Do davola. dodu e. stari Hari. sa onom neka da njom la noidealnom slikom Harija. njega ili njegove obrazine. I tako je to bilo u sve mu. divno preru io u idealis tu i oveka koji prezire svet. Sa podsmehom i zavi cu sam uporetivao buduceg. ali je to ipak bio samo kompro mis. daroviti pisac.morao toliko da se bojim smrti. la ne egzistencije. estoko eznuo za udobnim vremenima kada su mu njegove umne ve be jo pru ale zadovoljstvo i donosile mu slavu. o geniju. ali nije dopus tio da ga za vreme rata postave uza zid i streljaju to je u stvari trebalo da bude posledica njegovog shva tanja. naprotiv. koji je blistao uzvi eno cu. isto tako i zbog novca koji je tamo procerdao. kao da je namazan briljantinom. odvi e pleme nitog pogleda. njegovog koketiranja sa du hovnim ivotom. njegovog malogradanskog straha od svega to je nesredeno i slu?ajno u ta se ubrajala i smrt. Dosada nji gos podin Haler. A on sam. esto sam se sretao sa sviracem Pablom i morao sam ponovo da razmotrim svoj sud o njemu. gradanske. i sam bio tronut plemenito cu svoje sopstvene du e. dodu e. ali je u osnovi ipak bio bur uj osu divao je. Osim toga. koja je ve? bila u raspadanju. oveku se morao zgaditi ovaj gospodin Haler! Pa ipak sam se grcevito dr ao. ve? i zato to ga je Hermina toliko volela i uvek tra ila . bio je protivnik sile i izrabljivanja.

time jo ni za kog ni ta nisam ucinio. blizu keja. gospodine Haleru. ali mi nikada nije davao pravi odgovor. razljutio i postao skoro grub. to vam moram reci. ve? ravnodu no re Vidite. No uprkos tome izgledalo je da sam ga zainteresovao. i on mi se odmah pridru io. On se srdacno nasmeja i ovog puta mi ne ostade du an odgovora. Gospodine Pablo. Bila su to sredstva za umirenje bolova. po mom mi ljenju razgovor o muzici nema nikakve vrednosti. pomilovao je i po nudio mi iz jedne zlatne kutijice neki pra ak za mr kanje. treba svirati to je moguce bolje. A ta je onda va no? Svirati je va no. Ali vi mi. Ali. i ne verujem da muzika ima ma kakve veze sa istinitim izjavama. koje ve selo duva u va arsku trubu i koje je lako naterati na poslu nost pomocu pohvala i cokolade. mesje. ote avate konverza ciju. ta bih vam i odgovorio na va e veoma mudre i istinite reci? Vi ste toliko u pravu u svemu to ste rekli. Ja nikada ne govorim o muzici. sme kajuci se bez prestanka. jer je u njihovom spravljanju i doziranju pravi majstor. od njega e im se razmrdati noge i prostru jati krv. u njemu e Ijudi ipak u ivati. zanimalo me je da cujem va e mi ljenje. Slu ao me je uctivo i ljubazno. dok se on ig rao crnosrebrnim tapicem vi ste Herminin pri jatelj i to je razlog zbog kojeg se interesujem za vas. U mom se?anju Pablo je bio zabe le en kao lepu kasta nula. Pogledajte jednom lica u dvorani za igru u trenutku kada muzika posle du . da li neko ima ukusa. za tim me je uhvatio za levu ruku. Ali Pablo nije pitao za moj sud o njemu. pogledao me je u lice unezvereno i tu no. bio taj imi dobar ili lo . i ja sam se poslu io i u mrkao pra ak. vi e i intenzivnije! U tome je stvar. ja sam muzicar. za izazi vanje lepih snova. za vreme na ih neplodnih razgovora. A jedino to je va no. a ne naucnik. Ja sam nekoliko puta poku ao da razgovaram s vama o muzici. pomalo suje tan lepotan. obrazovanja i svega ostalog. za izazivanje veselosti i zaljublje nosti. bio mu je isto tako ravnodu an kao i moje muzicke teorije. Pogledom sam upitao Herminu. kao mali. Ali ako uz mem svoj duvacki rog i na njemu odsviram ivahni imi. Za muziku nije va no da li je neko u pravu. Pa dobro. va e neslaganje i va sud ali vi ste uvek pre zrivo odbijali da mi ma ta odgovorite. jer je smatrao da e mi to prijati. Hermina mi je pricala da Pablo raspola e mnogim ovakvim sredstvima. Jedanput sam ga sreo na ulici. za spavanje. kao vedro dete bez problema.njegovo dru tvo. i o gled no se trudio da mi se svidi i poka e se dobroname ran prema meni. ona je klimnula glavom u znak odobravanja. rekao sam mu. Ovog puta uspeo sam da ga na teram da najzad progovori. Kada sam se jednom. do kojih dolazi tajno i kojima vi e puta poslu uje prijatelje. vidite. Odista sam ubrzo postao sve iji i ivahniji. Ako u glavi imam sva dela Baha i Haj dna i o njima mogu da dam najpametnije ocene. u onom pra ku je verovatno bilo malo kokaina.

bol i na slada. dopu tajuci da bude prite njen uza zid. ne mogu Mocart i najnoviji fokstrot stajati na istom stepenu. Katkada je izgledalo da je stari Hari zauvek umro. Bio sam as na nebu. nema muzika? Oni je uzimaju od nas muzicara ona prvo mora da bude odsvirana i saslu ana. a novi. gospodine Pablo. Ne posto ji samo ona koja se svira za trenutak ve? i besmrtna muzika koja ivi dalje i onda kada se ne svira. pa i svakog valcera i fokstrota. Svakako. i ja im rado dopu tam nihovu nemu muziku. izdavao naredenja. i to to je mogucno bo LJe. as u miru i spokoj stvu. Oni su u pravu. Mo e neko. tiranisao i sve znao bolje. strah i radost veoma cudno me ali. kada je mladi Hari staroga hvatao za gu u i svojski stezao. Saglasan sam rekoh hladno. Nailazili su opet drukciji asovi. Mocarta ce mo da svirati i posle sto godina. noge pocnu da se trzaju. mali. pa bi tada bilo mnogo stenjanja. Ali ipak. svi ti usamljeni ljudi. nje GOVO LIce dobi svoj najljubazniji izraz. ali vecinom na oba mesta istovremeno. Stari i novi Hari iveli su jedan pored drugoga as u ogorcenoj svadi. on e sigurno uciniti kako je najbolje. postoji i muzika duha. ne odlucujem ja o tim stepenima. bilo da je u pitanju Jirning. Ali i Jirning i Ila lenctu reprodukuju u sebi svake noci mnogi usam Ijeni i sanjalacki raspolo eni ljudi. i onda je to muzika iako niko ne vuce gudalom. a lica da se smeju! To je ono radi cega se svira. niti duva u flautu. gospodine Haleru. as u paklu. a onda bi se odjednom opet pojavio. on je pravedan i u njegovim je ru kama trajanje na eg ivota. Vrlo dobro. da izvr ava mo svoju du nost i zadatke moramo da sviramo ono to Ijudi trenutno tra e. mladi Hari je utao. mora da ude u krv pre nego to ovek kod kuce u svojoj sobici mo e da misli na nju i sanja o njoj. mnogo borbe na i .eg odmora ponovo zasvira kako tada o zablista ju. I najsiroma nija daktilogratkinja u kancelariji ima u glavi svoj van step i po njegovom taktu udara u slova. caRobna frula ili Valencija! Ali odakle tim ljudima ta usamljenA. Ovom oveku se nije moglo doskoti. le eci sam u svom krevetu. da izazove u svo jim mislima neku melodiju iZ cArobne frule ili Ma tejeve pasije. lep e i ubedljivije. on me pomi LOVA Po mi ici i unese u svoj glas neverovatnu bla GOST dragi gospodine. Pablo primeti uzbudenje u mom glasu. Uzdahnuo sam i nisam rekao vi e ni ta. ili jevtinu muziku koja ne traje vi e od jednog dana. U izvesnim trenucima su se novo i staro. Ali ne postoji samo muzika cula. a ialenciju ni po sle dve mislim da to mirne du e mo emo prepus titi dragom bogu. vi ste sigurno u pravu sa svojim stepenima. Nemam ni ta protiv toga da Mo carta Hajdna i Ilalenciju stavite na stepen koji e lite! Meni je to sasvim svejedno. I nije svejedno da li ljudima svirate bo an sku i vecnu muziku. mene za to ne pitaju. Ali mi muzicari moramo da cinimo na e.

a esto sam osecao i estoku ce nju da jed nom i ja ucestvujem u oblikovanju stvarnosti. svet igre i zbrke. Da. esto sam razglabao tu misao.vot i smrt i mnogo misli o no u za brijanje. Mi. umesto to me je povuk la u ovaj tudi svet koji tako cudno treperi. ne samo prema sebi ve? i prema Hermini. lepa Marija. eto. da jednom i ja RADIM ozbiljno i odgovorno. I uvek se Nema?ki duh nasladivao cudes nim i bla enim muzickim formama. Do la sam re ona tiho. najzad sam se vratio ku. i zato je i u na oj nemackoj stvarnosti. tu no poceo da se svlacim. Ali esto bi me poklopio jedan jedini talas i sre i patnje. koja stvar nost nikada nije potisnula. a ona sama neka je cudesno stvorenje bolje da me je ona pustila da propadnem. Oh. vi ste Ijuti zbog toga. mL ki branimo protiv toga. cudesnim i ljupkim ose?anjima i raspolo enjima. nikada se nismo odomacili u stvarnosti. umesto da budemo potcinjeni i poslu ni duhu. ne ljutim se. upalio osvetljenje u dnevnoj sobi i uzalud poku ao da malo citam. ba vece ras sam veoma tu an. logosu. videh lepu Mariju kako le i u mom krevetu. a prenebregao je svoje stvarne zadatke. Idem ja. I tako sam tu no ugasio svetiljku. bila nam je tuda i neprija teljska. U vazduhu je lebdeo lak miris parfema i. kada me tr e neobican miris. popeo uz stepenice. danas ne mogu da budem ve . neodgovorno dru tvo duhovnih brbljivaca kome je stvarnost bila tuda. Naravno. Umesto da to vernije i predanije svira na svom instrumentu. za stvarno cu. tu no oti ao u svoju spava?u sobu. Marija! rekoh. Znam da vam je Hermina dala kljuc. Takav je bio trenutak kad sam nekoliko dana posle svog prvog javnog poku aja da igram Ijudi od duha. Setio sam se dogovora koji me je obavezivao da sutra uvece odem u Cecilbar na viski i igranku i osecao sam. Ljutite li se na mene? Ne. Gospoda generali i veleindustrijalci bili su potpuno u pravu ni ta od nas duhovnih. ostanite! Samo. Neka je njena namera i dobra i srdacna. LJudi od duha. Ne. umesto da se bavim uvek samo estetikom i duhovnom prime njenom umetno cu. za smislom svega ovoga i nepovratno izgubljenim. do davola! No za brijanje! Ispunjen ovakvim mislima i naknadnim zvucima muzike. u kome u uvek biti tudinac i u kome pro pada i strada ono to je najbolje u meni. koji ce izraziti neizrecivo i prikazati ono to se ne mo e uobliciti. srca ote alog od tuge i pun o?ajne ce nje za ivotom. reci svi mi ma tamo o jednom jeziku bez reci. u na oj istoriji. Ali se uvek sve zavr avalo re zignacijom i pomirenjem sa zlim udesom. Pih. na oj politici i javnom mnenju uloga duha bila tako bedna. srd bu i gorcinu. sme eci se pomalo zapla eno svojim krupnim plavim oma. mi smo bili dru tvo bez koga se lako moglo. a uvek je koketirao s muzikom. Nemac od duha uvek se bunio protiv reci i protiv razuma. A prva mi je misao bila da ce mi gazdarica otkazati stan ako sazna za ovo. osvrnuv i se.

ljubeci je. veci nom iz siroma nih ku?a.seo. Lagano je privukla moju ruku do svojih usana. bila su je dostoj na. usta.slu?aju neke veoma povoljne ponude. Seo sam zatim na krevet. le alo na mom uzglavlju. dr eci je za ruku. ni sam stigao do njenih stopala. povremeno su bile ljubavnice imucnih bonvivana. ene kao i mu karce. Da li ti se jo uvek svidam? Onomad. a u isti mah neobicno pokvarenim ivotima. Tek sada sam stekao izvesnu sliku o tim neobicno cednim. Ove devojke. ali nisu udele za njim. puno lice. Katkada bi po nekoliko meseci sedele za pisacom ma inom. Lagano sam skidao pokrivac sa lepe ene. vecina ih je bila is kusna u ljubavi prema oba pola one su ivele isk ljucivo za ljubav. sme ilo mi se sveznalacki i blagonaklono. bile su odvi e pametne i lepe da bi itavsvoj ivot zasnivale na nekoj slabo placenoj. Marljive i vredne. poput velikog cveta. A sada sam na rukama dr ao njen poklon i bio joj zahvalan. gledao sam nani e u njeno lepo. Marijina milovanja nisu vredala divnu muziku koju sam toga dana slu ao. U trenu cima kad sam bio budan ispijao sam njenu lepu. medu koje je dolazila i Marija. Neke od njih nisu bile po hotljive u ljubavi i svoju naklonost pokazivale su uste uci se. zatim ju je od vukla pod pokrivac i stavila na svoje tople grudi. Mogucno je bilo pridobiti ih za brak u. u pozori tu. pametne. koje je tako strano i cudno. kad smo igrali. pa ipak besvesne. Jo ma locas mislio sam na Herminu sa gorcinom i preko rom. koje su se lagano nadimale. bezvoljnoj zaradi. te su ivele as od ne kog privremenog rada as od svoje ljupkosti i lju baznosti. Poljubio sam je u o. a pored prijatelja koji su placali uvek su imale jo i neke druge ljubavne odnose. ive le su ove leptirice svojim detinjastim i prepredenim ivotom bile su nezavisne nije mogao svako da ih kupi. Ne mora da bude veseo re ona Hermina mi je rekla da si u nevolji. sta novale u potkrovnicama. vedru mladost. opet. koje su upola pripadale umetnickom svetu a upola svetu u ivanja. To je svakom shvatljivo. a bilo je vremena kada su. jer niko nije smeo da nas cuje. pretvoriv i se u njeno ostvarenje. sli?no cvetu. u krznu i automobilima. Malo sam znao o ovoj vrsti stvorenja i nji hovom ivotu. po vremeno susretao slicne egzistencije. i zamolio je da govori veoma tiho. Druge. a u tihom askanju saznao sam mnoge zanimljive stvari o njenom i Hermininom ivotu. ivele u Grandhotelu. vrat i grudi. Te noci pored Marije nisam spavao dugo. bile su neobicno ob darene za ljubav i eljne Ijubavi. njeno lice. vrstim rukama privukla moju glavL k sebi i dugo me ljubila. bio si veoma zaljubljen. Nagnuo sam se nad njom. ali sam zato spavao duboko i spokojno kao dete. jedino sam ranije. a ona je svojim veli kim. sve dok. ocekivale su sve od sre i lepog vremena. bile . Kada sam se ispru io pored nje. dobijale d eparac i poklone. ali u sutra mo da moci. uz cenkanje za najvi u cenu. dok bi drugi put.

koji nije lep i ve? je skoro sasvim sed i koji ne ume da duva u saksofon niti da peva engleske ljubavne pesme? Ne govori tako ru no? grdila me je ona. ima i u tebi neg lepog. novim shvatanjima i novoj vrsti ljubavi. On je lep ovek rekao sam ja i meni se mno go svida. dajuci mu za pravo? Tog Pabla. Marija je. koji niti su elele niti mrzele. Vagnerom. mno go volela. detinjasta tronutost songom iz Amerike nije bila isto tako cist. milog i narotog. ali gde se nalazila granica? Zar nismo svi mi pozna vaoci i kriticari u mladosti vatreno obo avali umet nike i umetnicka dela koja nam se danas cine pro blematicna i fatalna? Zar se mnogima od nas to nije dogadalo sa Listom. Bio sam spreman da se zanosim zajedno s njom ma kakav bio pome nuti song Marijine Ijubazne reci i njen ce njivi.su zaljubljene u ivot. divljenjem i lju bavlju da me je to dirnulo i mnogo vi e potreslo od zanosa nekog visokoobrazovanog oveka prilikom prefinjenog Lumetnickog u ivanja. Herminu i njihove drugarice naprosto svet. Pa to je sasvim prirodno. izgleda. mene dosadnog. dok su u podsvesti uvek bile sigurne u te ak i tu an kraj. koji nije bio ni zao ni do bar. u njemu su bile odomacene i iskusne. starog momka. go voreci o tome s takvim zanosom. I ti mi se svida . ce njom ispunjeni ivot. uvek su bile spremne da sa princem iz bajke podu u njegov dvorac. koje su za mene bile uzdignute iznad svake prepirke i sumnje. jer je ba u ovom svetu cvetao njihov kratki. O tim stvarima ne treba govo riti. bio je za Mariju. lep i iz nad svake sumnje uzdignut umetnicki do ivljaj kao i potresenost nekog prosvetnog savetnika povodom Tristana ili ekstaza nekog dirigenta povodom De vete simfonite? I zar se to nije neobicno poklapalo s mi ljenjem gospodina Pabla. Vidi . barovima i hotelskim tremovima. odabranih lepota. Ali reci mi. pa cak i Betove nom? Zar Marijina rascvetala. pustinjaka i estetu. Marija. niti tra iti da se o njima pola e racun. Bilo je nekih lepota. a na novi i lager ili sentimentalnu i bljutavu pesmu nekog d ezpevaca rasipale su isto odu evljenje. uzbudenje i tronutost kao drugi Marija mi je pri ala o lepu kastom saksofonisti Pablu i o nekom americkom songu koji je ovaj katkada pevao. . Svet koji je iveo po lokalima za igru i zabavu. rascvetali pogled stvarali su iroke prolome u mojoj estetici. na celu sa Mocartom. jo uvek predstavljao ne to to je imalo ni u vrednost. ne to zabranjeno i nedostojno. ali su ga cenile mnogo manje od gradanina. nekih malobrojnih. ne samo divnim no vim igrama i nasladama cula ve? i novom razume vanju. a koji je za mene. Marija me je one neobicne prve noci i narednih dana naucila mnogo cemu. Volele su neku narotu vrstu ampanjca ili neko specijalno jelo u Grilrumu kao to ljudi moga kova vole ne kog kompozitora ili pesnika. ne sme da bude drugaciji nego to si. tog lepotana. po bios kopima. kako mo e da voli i mene pored njega.

Opet su nailazile slike bilo ih je na stotine. ne noj noci iskrsle preda mnom mnoge slike mog ivota. ciji je niz bajka mog ivota. Mirisavo i nezemalj ski. bio je zagorcan uci itavog covecanstva. zloceste dragane. ali je bio bogat. iako ne u takvom cvetu i toliko oslobodena svakog unutra njeg tereta. bio je to kraljevski ivot cak i u bedi. procerdan delic puta do potpune propasti. bio je obavijen njome. To mi je milo. a zatim je opet potonula u san i zaborav daljine. a ciji je zvezdani sjaj nerazoriva vrednost mog bitisanja. c udan?! lepi cvet je ipak ostao i dalje poklon od Hermine! Neprekidno je ona stajala iza njega. prema kojoj je u meni. ubog i bez slika. Ona je bila jedva ne to manje lepa od Marije. pomalo boja ljivo. ba to to izgleda kao da mu nije stalo do mene i to me ljubi kao da mi ukazuje nekakvu milost. on ti je zahva lan to si lepu kasta. mlade i nove. a od kojih sam mali broj poku ao da dostignem i osvojim. koje sam opevao. kao nedosti no pla vetnilo dalekih planina. nezaboravni i neizbrisivi. a bila je i siroma nija u sitnim. pocev od poznatog Hermana. Eros je kao carolijom otvorio duboke i bogate njihove izvore i. . iz izvora ove ljubavne noci. Moj ivot je bio tegoban. bogat i gord. kao do ivljaji koji su se pretvorili u zvezde. I opet sam se probudio. sa kojom sam pro iveo tolike godine. prelepi cyet. i ja sam opet znao ono na ta sam u sebi bio odavno zaboravio. ostalo ivo. razbolev i se i izgubiv i du evnu ravnote u. koja me je naucila drugarstvu. sna no je odjekivao hor mojih prijateljstava. ose?am da me voli . za kojima sam udeo. sa i bez imena izbijale su. nenadma nim lju bavnim ve tinama. pun lutanja i nesreca. sukobima i rezigna ciji. svoje daleke. odjednom estoko pobunila protiv mene i po begla a ja sam tada video koliko sam je voleo i ko liko je veliko bilo moje poverenje. da ti se svidam ti ljubi na neki narot nacin. Pojavila se i moja ena. svoje jadne prijateljice. I tako su u ovoj prvoj. A opet kod drugog mu karca volim ono suprotno. koliko je du a jad nog Stepskog Vuka puna dalekih. kada me je za ceo ivot tako te ko pogodila njegova zloupotreba. doplovile su mi slike mnogih ena koje sam voleo. Ma koliko jad no bio. videci ko liko je moj ivot bogat slikama. Neko vreme mi je jasno i bolno lebdela pred oma njena voljena slika. pored svih razocaranja. moje srce je na trenutke prestajalo da ku?a od ocaranosti tuge. duboko poverenje sve do onog dana kada se. da su one posed i vred nost mog ivota i da neuni tivo postoje i dalje. vo dio je u odricanje i poricanje. kao vla no rascvetali vodeni cvetovi.kada me ljubi u vrat ili uvo. duhovnog brata Hermininog. koji je dotada dugo bio prazan. veoma milo. Ponovo smo zaspali. kao kakvom maskom! A u meduv remenu odjednom sam se setio Erike. vecnih zvezda i sazve da. to je kod mene izazvalo neko tiho aljenje. Detinjstvo i moja majka gledali su me ne no i ozareno. i to mi kazuje on te voli. duboko ut kana u moju sudbinu. ne ispu tajuci iz zagrljaja svoj lepi.

inilo mi se da mi je Marija prva prava ljubavnica u ivotu. Ona je bila stroga i neumoljiva i nije propu tala nijedan as. njoj te stranputice i dopun ski svetovi nisu bili potrebni. a nikada nisam potpuno shvatio da i najduhovitija i najobrazovanija ena nikada nije davala odgovor na alost u meni. Osetio sam to ve? pri onoj prvoj boja ljivoj igri s njom. pojedinih reci iz na eg razgovora. nje nim bojama. pa da i sam udem u svet slika p ostanem bes mrtan. svaku najne niju oblinu svog tela nade i kao magijom izazove kod zaljublje nog razumevanje. se?am se jo samo neznatnih pojedinosti iz one noci. pa cak i da saznam njenu adresu. Zamolila me je da joj dam novaca za njen kostim ali je odbila da mi ma ta ka e o njemu. njenom kosom. Svakako nije bila slu?ajnost to mi je sveznaju a Hermina dovela ovu Mariju. visoko kul tivisane i dra esne culnosti i bio sam opcinjen njo me. nije se i lo za novcicima. za svaki pregib svojih linija. po to sam podelio s njom svoj doru?ak. prvi put sam ponovo ose tio slu?aj kao udes. Njen miris. dolazila je rev nosno i ja sam morao da ucim da igram boston. blistavim oma. prvi put od vremena mog propadanja. to mi je i po lo za rukom. otprilike tri nedelje. i inilo mi se sasvim nemoguce da du e od jednog asa vo lim devojku koja te ko da je protala koju knjigu i jedva da je znala ta je citanje uop te. Jo uvek mi je bilo zabranjeno da je posetim. To je bilo davno i mnogo ta se od onda zbilo i iz menilo.jezgro tog ivota bilo je plemenito. moje o su ponovo progledale. Ali one noci me je. njena umetnost i zadatak su bili da za svaku svoju sposobnost. itavo . Marija nije imala obrazovanje. koju smo odredili za na e sastanke. Moja du a je ponovo pocela da di e. a ru evine mog ivota kao delic bo anskog. sa njenim narotim stasom. Uvek sam kod ena koje sam voleo tra io duh i obrazovanje. a jo manje umela da razlikuie atkovskog od Betovena. Hermina. ve? za zvezdama. kojim je mogla da postigne najve u mogucu culnu i ljubavnu srecu. imalo je svoj lik i soj. zvezda no jasnih trenutaka budenja iz te kog sna ljubavnog zamora. puti. Zar svaki covecji ivot ne znaci zalet i poku aj prema tom cilju? Ujutro. svi njeni problemi ni cali su neposredno iz njenih cula. njenim temperamentom. morao sam da prokrijumcarim Mariju iz kuce. osetio sam miris genijalne. bilo je veoma lepo. Sa culima kojima je bila obdarena. odgovor i ivu protivigru koja us recuje. Moja uciteljica igranja. pojedi nih dela i izraza duboke ljubavne ne nosti. i u trenucima sam strasno naslucivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika. Jo istog dana iznajmio sam za nas dvoje u obli njem kraju grada sobicu. Ovo vreme pre bala pod maskama. u svemu se uvek suprotstavljala iz nosio sam enama svoje probleme i misli. da treba samo na stepen slike da podignem voj harihalerovski ivot stepskog vuka kao celinu. glasom. jer bilo re eno da idem s njom na iduci bal pod maskama. moj sopstveni ivot gledao neu moljivo.

carstvo stvarcica ciji je jedini cilj da poslu e ljubavi. i kad sam joj. kao pomocu neke madije. ali me je Marija uveravala da ga je. bledih. ne treba da bude tako. a pri tom nedo kuvom oveku stalno se menjao. katkad mi je poklanjala po jedan as posle podne. kesica za novac nije bila kesica. mnogo sam naucio od Marije. Nije htela da uzima novaca od mene. Nisam imao srecu da budem jedini ili povla ceni ljubavnik Marijin. I tako sam doznao i dokuo mnoge skrivene stvari o ovom i onom. pametnom. mnogim mu karcima na ih krugova. jer nije bila po sa da njoj modi. raz ma enog i pasivnog. lagano obuzimao ljubavni ar. cvet nije bio cvet. lepeza nije bila lepeza. saksofo nistu unezverenih crnih oju i dugih. Jedan put mi je bez ikakvog okoli enja rekao Vi ste to liko nesrecni. Ali je rado primala po klone. esto sam razmi ljao koga li Marija u stvari voli. madije i dra i. ve? je sve to bio plasticni materijal ljubavi. Uzmite laku lulu opijuma. vrst. na primer. iza toga se verovatno krila Hermina. sasvim oprav dano. o glumcu. nisu samo torbi i obicne bezvredne sitnice. kao kakav bokser ili d entlmen jahac. Mislim da je najvi e volela mladica Pabla. sagledao sam razne veze i neprijateljstva ispod po vr ine i lagano se pribli io i uvrstio medu svet u kome sam dotle bio tude telo bez ikakvih spona. pocev od pudera i parfema pa do cipelica za igru. o mnogim enama i devojkama. grdno me je isme vala zbog te crvene kesice za novac bila je divna. dodu e. mnogostruko malo. kri jumcar. O ovim stvarima. i svakom prilikom mi je Pablo naroto revnosno bivao na usluzi. rede citavu noc. obdare novim culima za ljubav. esto nije imala vremena za mene. Moj sud o ovom veselom. I o Hermini sam saznao mnogo to ta. a i meni bi onda pru ila takvo u ivanje. A naroto sam se esto vidao sa gospodinom Pablom. ple menitih i melanholicnih ruku. u njemu su smela biti i dvatri zlatnika. poklonio mali nov anik od crvene lakovane ko e. Uostalom. o d ezsviracu. to ne valja. lepo. modne i luksuzne stvarcice.njeno bi bili su u znaku leta i ru a. ali svakako je dugo stajala u radnji. odnosno veliko. Bio sam sklon da tog Pabla u ljubavi zami ljam kao pomalo snenog. Jer ta torbica nije bila obicna torbica. sve je to bilo glasono a. mu evan i pun zahte va. niti izumi fabrika nata i srebroljubivih trgovaca. Jednom smo priredili gozbuu njegovoj sobi. Moju zaljubljenost u Mariju posmatrao je malo podsme ljivo. o kojima sam do sada znao i razumevao manje nego o nekom eskim skom narecju. da o ive mrtvu okolinu i da je. od zatvaraca na pojasu do rucne torbi. detinjastom. bio sam samo jedan od nekoliko njih. Rekao mi je. postali smo pri jatelji i prili?no esto sam se slu io nekim njegovim sredstvima. oru je i ratnicki poklic. na mansardi jedno g hotela u . Katkada je upotrebljavala i neko od njegovih tajnih sredstava. koga je Marija mnogo volela. da prefine ose?anja. Naucio sam pre svega da ove male igracke. ali da je zatim bio napregnut. ve? su. od prstena do kutije za cigarete.

esto sam sa Herminom dugo razgovarao o Ma riji. predlo io nam je blistavih oju da to proslavimo ljubavnom orgijom utroje. kome je Pablo odneo mleka i le kova u njegovu potkrovnicu. Ali sam ta?no znao da me je to on poljubio. sedeci nepo micni. teta. po ao sam s njim do Agostina. spazio sam u njenim oma nekakve varnice i osetio da ali to se odustalo od toga. U sobi je bila samo jedna stolica. Iz radoznalosti. Pogledao me je sa aljivo. gospodine Hari? Dobro. ali ona odlucno odbi. ali sam za trenutak bacio pogled na Mariju da vidim kako ona to prima. a sada sam i ja ostao bez novaca. Dao nam je da pijemo neki neobicno prijatan i tajanstven li liker. ve? osam dana je bolestan a niko ga ne gleda.predgradu. zatva rajuci o za nekoliko trenutaka. kukovima. Pablo. dok je Marija drhtala od naslade. bilo mi je nemoguc no da uradim ne to tako. Dao nam je da popu imo nekoliko dimova opijuma i. ne no i strucno. Za ta? Za Agostina to je onaj mali za drugom violi nom. toliko lepo! Ali znam zamenu za to. Pravio sam se kao da uobra avam da me je poljubila Marija. ta se mo e! A bilo bi lepo. i dajte mi novac ovako. sastavljen od sadr ine triju bocica. kome je rastresao krevet. ramenima. rekao je on. Molio sam je da mi je poka e jo jedanput. Uvek sami sebi stvarate te koce. vraticu vam ga. jedva osetan poljubac. i sve to brzo. provetrio sobu i stavio mu propisnu oblogu na glavu. Kod nas se smatra kao najveca sramota da ovek svoju ljubavnicu ustupi drugome za novac. kao kakva dobra sestra nudilja. ispricao mi da mu je potrebno dva deset franaka i molio me da mu ih dam. Onda nemojte nocas da spavate kod Marije. o nje nom nacinu smejanja. dao mi nekoliko kapi nekog leka i. polo io me je Pablo na krevet. Iste veceri video sam ga kako do zore svira u Sitibaru. pa iako se smesta pridru ila mom odbijanju. Necete. i Ma rija i ja smo morali da sedimo na krevetu. rekao sam upla eno vi ne znate ta govorite. a i da bih sebe kaznio. veoma bednu po tkrovnicu. Pojavio se u mom stanu. osetio sam na sva kom ocnom kapku po jedan letimican. Nisam cuo va predlog. Pablo. Nema ni prebijene pare. Pabla je moje odbijanje raz ocaralo. ja sam to osorno odbio. do iveli smo otvorenih oju scenu koju nam je sugerisao. Hari je odvi e moralan. kada sam se veoma raspolo io. U naknadu mi je ponudio da ja raspola em Marijom te noci umesto njega. vrelu od groz nice. Je li ti to ve? pokazala? upita me jednom Her mina opisujuci mi narotu igru jezika pri poljupcu. . ljubljenja i igranja. To e doci kasnije re jo nisam tvoja Ijubavnica. Neophodno mi je potreban. ali ga nije uvredilo. ako vam je to milije. Kada mi se posle toga malo smucilo. o njenim rukama. A zatim. A jedne veceri me je jo vi e iznenadio.

i ja sam. za. a da ono pravo tek ima da dode. vec sam veoma dobro znao da je sve to predigra i pripre ma. Zato nije bila radoz nala da sazna ni kako u se ja maskirati. Preda mnom su iskrsli novi. Nemam ni ta protiv te sre. koji su umetnici priredivali svake go potrebna i za kojom cezne dine u dvoranama Globusa. Kada sam se ponovo na ao s Marijom bilo mi je udno i tajanstveno saznanje da je Herminu isto tako ve? dr ala na svom srcu kao i mene. Oh uzviknu ona ta mi smo prijateljice. Ili si joj mo da rekla i sve ono to ma o meni? Ne. Kada sam hteo da pozovem Mariju na bal. Od nje ovek Da priznadoh ja ve? godinama nisam iveo postaje zadovoljan. A za sve to imam da zahvalim tebi. Ja sam joj rekla o tebi mnogo to ta. Za to nisi zadovoljan? koji je ostavio dubok utisak na mene. uvideo da u morati s m da idem na zabavu. A nedelje. Svakako u moci da je poznam. Ona uspavljuje Stepskog . ali izmedu mene i tebe ima stvari o kojima ona nema pojma. ili sre bala bila neko vreme kod mene do la je da uzme Razumem te. Hermina. ali ipak nikada nisam imao ose?anje da je to spas i postignuto bla enstvo. odista. razocaran. objasnila mi je da za tu sve anost ve? ima kavaljera. imao si sre. uhvatio si lepu devojku. U onom kratkom periodu vremena izmedu mog pQznanstva s Marijom i velikog bala pod maskama bio sam gotovo srecan. da zbog nje patim sa po u Tih dana retko sam vidao Herminu. igranje ti godi. nove ljubavne i ivot ne mogucnosti. Zar misli da tajimo bilo ta jedna pred drugom? Ja sam esto spavala kod nje i igrala se s njom. niti ma koja druga te nece razumeti. mnogo vi e nego to bi ti to u ono vreme bilo drago ta morala sam da je zavedem za tebe! Ali razumej.Upitao sam je otkuda su joj poznate razne ve tine Marijinog poljupca i druge skrivene osobine njenog tela. ali je uoci dom. kao da smo vec esto spavali jedno s drugim. To je nesreca. kada se zapodenu neobican razgovor. ona e mi pomoci. a ja sam od lucio da se uop te ne maskiram. Pa ipak verujem. ali zadovoljs tako dobro. Her mene. Ko te nije video za poslednje cetiri dan usred ki ovitog leta. milovala i ispi tivala kao i moje. koja zna vi e od drugih. U tome smo brat i ulaznicu koju sam joj nabavio i spokojno je sedela ima protiv sre koju si s u mojoj sobi. da je njene udove. tako kao to te ja razumem ni Marija. Prili?no sam naucio da igram. ne to to ona ne bi razu mela. I zahvaljujuci njoj naucila sam jo pone to znam sve o tebi. po sredni i slo eni odnosi i veze. ne bi te poznao. o kome se sva kog dana sve vi e govorilo. Marija je cudesna. tvrdila je ona. prijatelju. a ako ne. ali pre toga ni ta ne smem da saznam. to je ne to drugo. Bio je to najotmeniji kostimira ni bal u gradu. Hermina je krila neku tajnu i vrsto je ostala pri odluci da mi ne odaje kako e se preru iti. kosu i put isto tako Ijubila. zbog cega sam morao da mislim na hiljadu du a u raspravi o stepskom vuku. tako da mi se sada inilo da mogu da prisustvujem balu. mo e da bude trajna i da je neplodna. Da. koje mo e da zna samo mu karac koji je voli. da vi neke stvari ta jite jedna od druge. oh nik U stvari sada prili?no dobro ivi re ona lim Mariju i zahvalan sam joj. ve? je imala i ulaz nicu.

Ali to te je ivot vi e budio i tre Dakle. Onda sam. taj je budala i Don Ki hot. nep da ti pomogne. u paramparcad. Kazacu ti sada o Gotovo sam srecan. voleo i cenio kao lepo i sveto. ono junacko i lepo. da osetim ce nju. Mogla sam da primim na sebe veliki udes. Zar nije tako Jer inace ne bih morao toliko da se bojim smrti. Hermina. medutim. I nju si mi ti poklonila. Nije to sreca zbog koje bi ovek pristao da umre. samo lep e i ne ta ne bi sve bilo tako dobro. o tebi. najzad. ali m lepo i dra esno. mlada. Ali sve to nije pomoglo. bio veoma nesrecan. Ti si. a i ti to ve? zna . sa junackim ulogama i ostalim. sve je postalo lodna nesreca. A po to sam imala dobre o i u i. ipak nije tako. uvek mora da bude u pravu. Ne zadovoljavam se cinjenicom da vere. Hari. kao i o na em zajednickom udesu. Dakle. ljubavnica jednog revolu cionara. vi e od pedesetoro Ijudi i sudbina. pocela sam veoma pa ljivo da posmatram ivot. tako sam mislila. i po to sam bila pomalo radoznala. da su moji snovi bili u pravu. patnje i rtve a postepeno si primecivao da svet od tebe ne tra i ni dela ni rtve i tome sli?no. podem u smrt. da ivot nije herojski ep.mina. jom srecom i mogu da je podnese Stepski Vuce. a zar ne tvojoj lepoj Mariji? Zar mora da se umre. novo patim. A ivot i stvarnost nisu bili u pravu. E pa eto! Zar bi hteo vi e? Hari. a ako se on narugao mojim lepim snovima. ve? samo gradanska bolja soba u kojoj su Ijudi savr eno zadovoljni jelom i picem. Da ne mora da je deli sa stremi za tim da zauvek zadr drugima. dopustio samo da budem kurtizana sa dosta ukusa pa i to mi je bilo prili?no ote avano! Tako se to zbivalo sa mnom. sestra jednog genAja ili majka muce nika. Ali to je bila glupa. prizna u ljude i njihovu visoku predod jem. eznem za patnjama radi kojih u biti spreman da Da. strepnje i o?ajan gao da ide ku. da postavljam velike za hteve prema sebi i da ispunjavam dostojne zadatke. i to sam morao da priznam. nisam stvoren za to. ima li sada. vedrog raspolo enja i me. A ko hoce ne to drugo i u sebi nosi ne to drugo. bio umetnik i mislilac. Ona je cudesna. A za to? A gu enje je nemila smrt. da kod tebe nije uvek samo prolazan gost. Tako sam i ja pro la. nije mi to predod koji nikada nije zadovoljan l redno. A ivot mi je. to tvoja sudbina? koju sam. sve to ti treba? Danas hocu ne to da ti ka e Ne Hermina. pri eljkivao! Nesreca koja mi je Odobravao sam klimajuci glav Nosio si u sebi jednu sliku o ivotu. u stvari. Neko vre me sam bila neute ena i dugo sam tra ila krivicu u samoj sebi. kafom i pletenjem carapa. Imam ne to veoma odavno znam. znaci da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. ovek pun Hteo bih. svoje poznanike i susede. bio si spreman na dela. osecao. Ali ako mi ona katkada ostav iskusna u ljubavi. eto. da bude nesrecan? Pa bio si to u dovolj stajala tvoja nevolja. ko obo a va velike pesnike ili svece. prijatelju moj! Bila sam darovita devojka i preodre ena da ivim po nekom uzvi enom uzoru. Stepski Vuce? Ne. Lepa. nije tako. da bu dem ena jednog kralja. imam veliku radost i dragu utehu. Da jedna ena moga kova nema drugi izbor nego da bedno i besmiselno ostari u slu bi pored pi . Mislila sam da ivot. igranjem taroka i muzikom preko radija. Mislim da mora! Veoma sam zado Ona je ljubavnica kakva je tebi bila potrebna. koji je jo i sad u poteri za sam srecan. to si noj meri onda kada zbog no a za brijanje nisi mo dao u patnje. sva tvoja vera Ne. sebi priznao. po hiljadu puta u pravu isto kao i tvoji. a sem toga ljubavnica koju ne probudim. Oh. Predodredeno mi je ba ono suprotno. i tada sam videla. jednu veru i zahtev. Tvoja vera vi e nije imala vazduha. tada mo e imati svakog dana. Lepo.

kelnera i bonviva na. tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i tampe. U prilog svetu hocu da pretpostavim da je krivo samo na e vreme. sa svim herojima. zadovoljan tako sitnim stvari ma. ili da se za takvog jednog oveka uda radi njegovog novca.sace ma ine nekog oveka koti zaraduje novac. Zar misli da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota. kod tebe duhovna ali je put bio isti. svira. dublja i ira. samo je obmana koju su izmislili ucitelji u prosvet .. Hermina. au ono to kole nazivaju istorijom sveta i to iz nje treba nauciti napamet u cilju obrazovanja. crnoberzijanaca. kako ti dobro vidi ! Pa ipak si me ti naucila da igram fok strot! Ali kako ti to misli da ljudi kao to smo mi. umesto razonode radost. svet u kome nije bilo vazduha za Ijude? Ne znam. ne mogu da ive ovde? Zbog cega je to tako? Da li je to tako samo u na e vreme? Ili je uvek bilo? Ne znam.. povucen u sebe i o?ajan. A i svejedno je. rade za buduci rat. prijatelja. Ali trenutno mislim na tvog ljubimca.. Ali nama time nije pomo eno. pro secni ljudi? A kako je umro i kako je sahranjen? I zato mislim da je uvek bilo tako i da e uvek biti. Uvek kao i danas? Zar je uvek postojao samo svet politicara. A mo da je uvek bilo tako. a mi ostali za to vreme igra mo fokstrot. pozvao sam je ne no sestro. Mocart ili plitki. da je to samo neka bo lest i trenutna nesreca. stvorenja sa jednom suvi nom dimenzijom.. ko umesto pekulisanja tra i istinski rad. Ko umesto ciguljanja tra i muziku. tome ovaj lepu kasti svet ne mo e biti domovina. ili da najzad postane neka vrsta devojcure. mislim na Mocarta. umesto novca du u. Kako je bilo s njim? Ko je u nje govo vreme vladao svetom. tvoja glad prevelika za ovaj jednos tavni i nemarni svet. tvoje o?ajanje zbog rata. bogatija. Nadajmo se da su druga vremena bila bolja i da e opet postati bolja. genijima. Ko danas hoce da ivi i da u iva u tome. skidao kajmak. isto je tako nepravedno kao i to to ovek kakav si ti. po hiljadu puta u pravu. mora da se ma i no a za brijanje. cita. davao ton i ko je onda ne to znacio Mocart ili ljudi koji su pravili trgovacke poslove. o kome si mi katkada pricao i cija si mi pisma citao. usamljen. i uspe no. ne sme da bude kao to smo ti i ja. kako pro log tako i buduceg. Kod mene je beda mo da bila vi e materijalna i moralna. a umesto igre istinsku strast. kao i tvoje gnu anje prema politici. Oborila je o i utonula u misli. zbog nacina na koji se danas misli. zaradujemo novac i jedemo cokoladne bombone a u takvo vreme svet mora da izgleda veoma kukavno. pa ipak mora da propadne . To ne zna niko. tvoju odvratnost prema barovi ma i dvoranama za igru i tvoje rogu enje protiv d e za i svih tih drangulija? Shvatila sam sve to isuvi e dobro. koji te odbacuje od sebe jer ti za njega ima jed nu suvi nu dimenziju. Tvoji zahtevi su odvi e visoki. gradi. Vo e iz petnih ila. Stepski Vuce. velikim delima i ose?anjima. proslavlja i stice ob razovanje! U pravu si.

Tamo ce ponovo naci svoga Getea. O tome su ipak najvi e znali pobo ni ljudi produ i ona zami ljeno. ali ja esto pomi ljam da bi mo da i moj prijatelj Pablo mogao da bude skriveni svetac. sa jednom dimenzijom vi e ne bismo mogli ni da ivimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome mo e da se di e. jedini nam je voda ce nja za domom. svoga Novalisa i Mocarta. umirali mucenickom smrcu i ljudima pru ali svetao primer. da bi deca bila nem zabavljena. Oh Hari. Ali u vecnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela. Tamo je na e mesto. tamo nas vuce strepnja na ih srca. greh tako mo e da bude put ka svetosti. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja. Filipa od Ne rija i sve druge. poljubio je u celo i prislonio njen obraz uz svoj. mlada braca Spasitelja. U pravu si rekao sam. tamo je na a domovina. nije u pitanju slava. Uvek je bilo tako. Tebi e biti sme no. Mislim svi mi ljudi sa vecim zahtevima. iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sacuvao za buduce pokolenje. tamo dolaze sveci koji su cinili cuda. itavog svog i vota nalazimo se na putu ka njima. a ja moje svece. i uvek e biti. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika. Dakle. ne na slavu zar ona predstavlja ne kakvu vrednost? Zar veruje da su svi istin ki. To je carstvo s one strane vremena i varke. za vreme propisanih kolskih godina. U ranija vremena slikari su prikazivali zajednicu svetaca u zlacanom nebu. moramo da gazimo preko tolikog blata i besmislica da bismo Stigli ku! A nemamo nikoga da nas vodi. U vecnosti ne postoji buduce pokolenje. sa ce njom. a njih ozarene. a ostalim. svakom hrabrom mi lju i svakom ljubavlju. Ni ta sem smrti. Kristofera. greh kao i porok. ona je stvar utelja po ko lama. Sveci su pravi ljudi. Zato su stvorili svece i ono to su nazvali zajednicom svetaca. radi se o slavi. kao da smo . ple meniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i po kolenju koje je do lo posle njih? Ne. Postoje mnogi sveci koji su isprva bili veliki gre nici. Pobo ni to nazivaju bo jim carstvom. o ne! Radi se o onom to ja nazivam vecno cu. svakim dobrim delom. Poslednje reci izgovorila je opet skoro necujno. Uzeo sam Hermininu glavu medu svoje ruke. vecnost. a to je carstvo prvih ljudi. snaga svakog istinskog ose?anja. Vuce. lepe i spokojne a ta zajednica nije ni ta drugo nego ono to sam malopre nazvala vecno cu. novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim Ijudima. da sem vremena ne postoji jo i vecnost. razume se da nisu. i sada je u sobi bilo tiho i spokojno sunce je bilo na zalasku i od njegovog odsjaja zablistala su zlatna slova na poledinama knjiga moje biblioteke. Ni ta drugo? O da. na slavu kod buduceg pokolenja? Ne. pravim ljudima da ne pripada ni ta. Ne. da svet. Misli na ime. Stepski Vuce.ne svrhe. i zato ceznemo za smrcu.

pretvoreni u slike. u neku ruku. okre nuo sam ga i na poledini ispisao pesmu. svet vecite vrednosti i bo anske supstance. tako da su sada dobile svoj oblik i stajale preda mnom kao nove. Sedeo sam kao opcinjen i kao opcinjen izvukao iz d epa od prsluka svoju olovku tra eci hartiju na ao sam pred sobom cenovnik vina. obecala mi je bila Marija. koju sam tek sutradan ponovo na ao u svom d epu. zvezdanom ved rinom i da iz nje izbija etericna jasnoca. ve? samo na ono to mi je govorila Hermina. toliko od davnina poznate.brat i sestra za trenutak smo ostali tako. ponovno pretvaranje vremena u prostor. vidovita. Oh. daleki. crpene iz moje sopstvene mitologije i sveta slika! Besmrtnici. cuo sam kako se besmrt nici smeju. pa se probije u vecnost. a nad njom se u beskonacnost izvi jala natcovecanska vedrina. divlji urlik hiljadu nevolja. Me utim. Tek sada sam shvatio njegov smeh. . U tihoj krcmici u predgradu se deo sam za stolom i cekujuci je. poroke. Ali ovu noc. na sliku sta rog mudraca koji se tako natcovecanski smejao i zbijao sa mnom svoje besmrtne ale. i kristalna vecnost. u kome nije postojalo vre me. iduci da se nadem s Marijom nisam mislio na nju. Da. strasti i nesporazume. pa mi se unilo da sva ova muzika blista onom hladnom. U onom asu naroto sam joj bio duboko zahvalan to je iz govorila misao o vecnosti. koje je ona. a sa svim tim moj san o starom Geteu bio je u tako savr enom skladu! I odjednom sam oko sebe uo onaj nedokuvi smeh. dok su moje misli jo bile zauzete razgovorom sa Herminom. muzika je bila nalik na vreme koje se sledilo u prostoru. ali ona jo nije bila do la. Najradije bih tako i ostao i ne bih vi e ni izlazio toga dana. koji ive u prostoru bez vremena. sastojao se od same svetlosti i jasno e. Potra io sam Mariju tamo gde smo obicno vece ravali onih noci koje smo provodili zajedno. u sve mir. Ona je glasila Besmrtnici Propinje se ka nama i kljuca huk ivota iz zemaj kih dolja. Mo rao sam da mislim na svoj san o Geteu. u tome je bila stvar. inilo mi se mogucno da to nisu sve njene misli ve? moje. protala i udahnula pa mi ih vratila. Taj smeh je bio bezvucan. rasuta oko njih kao eter i hladno kao zvezdanoblistava vedrina tog nezemaljskog sveta otkuda je sve to meni bilo tako blisko? Razmi ljajuci pado e mi na pamet odlomci iz Mocartovih Kasaciona i Bahovog Dobro temperiranog klavira. bo anski smeh. A vecnost nije bila ni ta drugo nego osloba anje vremena. bez nje nisam mogao da ivim ni da umrem. njegov povratak ced nosti. smeh besmrtnika. Ona mi je bila potrebna. bio je ono jedino to ostaje kada istinski ovek pro e kroz sve Ijudske patnje. Sve mis li koje su se rodile u odnosu izmedu mene i Hermi ne ucinile su mi se toliko bliske. Moja prijateljica i uciteljica igranja danas mi je ponovo poklonila onaj drugi svet. veciti. poslednju pre velikog bala. zablude.

Mo da e te uzeti ve? sutra. kao one noci uoci bala. ne znamo za sate niti dane. Ako te Hermina uzme. pa se ispljuvava. Dok gledamo mirno na va greh. kao ovek u godinama. Hari! Svaki put mo e biti poslednji put. va e strepnje i nade u spas. Zmaj nebeski sa nama se dru i. Kakvog ce kavaljera imati sutra? Bojim se. zaudara na trule i znoj. ravnodu ni i puni spokojstvu. iban stra cu i bivan strahom. Nikada nisam bio svesniji karakteristicnog oseca nja onih dana. i posle vecere. toplija i prisnija nego ikada i dala mi je da okusim ne nosti i igre koje sam osetio kao njeno potpuno predavanje. prosjaka. koju smo proveli u vedrom raSpolo enju. gledamo. Te veceri bila je lep a. kri sunca oko nas. Zatim je do la Marija. oh. a e grehe. rasplamsali bordel ukra ava. oti ao sam s njom u na u sobicu. pro ima nas vasionski ed. krvav dim sa pirova d elata. Ti me danas voli skoro ista onako k o to se pravi ljubavnici vole na rastanku. dere. a oko nas sve unedogled kolo zvezda bez prestanka kru i. nepomican na je ivot vecni. kurva se dok eta sred drecavog va arskog veselja. zvezdan na je vecni smeh. da e biti princ iz bajke.pijan zanos to svest zaobruca. pirata. posled nji put. Ono to sam osecao bila je sreca Marijina lepota i predava nje. srca koja tuku neutolnom po udom. ta sutra je bal pod maskama. divnih naslada. taj uskome an Ijudski roj. u ivanje. pro dire se. splet ruku zelena a. koje sam upoznao ka no. Priljubila je usne uz moje uvo i pro aputala Ne govori. vi e mi nece doci. Marija. smi lja novi rat dok pesme pi e. hladan. brckanje u blagom. onog cudnog gorkoslatkog. Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. rekao sam ti se danas rasipa kao kakva boginja. Nemoj da nas usmrti oboje. koprcanje i jud neizrecni. koji e te odvesti tako da nikada vi e nece naci put k meni. Pa ipak je to bila samo ljuska iznutra . blud i grubost splecu mu se s duhom koji bla en i ostrvljen di e. sred obmana svog decijeg sveta to se svakom sa pucine elja nov uka e kao zlatan val. i svakom se raspadne u kal. cveticu moj mili. grc naslade. dvostru kog raspolo enja. mota. pohote. uljuljkujucem ta lasu u ivanja. dodir i udisanje stotine prefinjenih. ubojstva. za razlike oveka i ene.

puna straha. ali nisam igrao. Iz nagove taja devojaka zakljucio sam da su na sutra njem balu. tek mi je za vreme brijanja palo na pamet da e za jedan sat vec otpoceti bal pod maskama i da moram da spremam ko ulju uz frak. u susret padu. s vremena na vreme posecivao ovakve zabave. Nekada sam. Sada su mi Hermina i Marija po kazale taj vrt u njegovoj cednosti sa zahvalno cu sam gostovao u njemu ali je uskoro trebalo da kre nem dalje. zatim. Od nje sam naucio da se jo jednom. zamracio sam svoju spava?u sobu. Oblacio sam se raspolo en i izi ao da najpre ne to pojedem. Lak ivot. jureci i propinjuci se kao upla en konj. Bilo mi je odredeno da i dalje te im za krunom i vota. dodu e. pre svr etka. jo jednom sam vatreno i po udno pre ao preko svih staza i cestara njenog vrta. ve? sam bio samo po smatrac i uvek mi se inilo sme no odu evljenje sa kojim su drugi govorili o tome ili se unapred rado vali. spremne da pokloni sebe. Nadoknadio sam izgubljeni san ove noci u toku dana. Dok smo cutke i predano tonuli u igre na e lju bavi i pripadali jdno drugom prisnije no ikada. dok sam na izgled plivao u sreci. prepustim de tinjastoj igri povr ine. pa sam se grcevito hvatao Marije. skidajuci odelo na ao sam pesmu u d epu. moja du a se opra tala s Marijom. osecao sam u du i kako moja sudbina navratnanos hrli napred. da i dalje ispa tam beskrajnu krivicu ivota. bila u planu naro ita u ivanja i razvrat. Mo da je to bio svr etak. Danas je bal i za mene bio dogadaj kome sam . ce nje i predanosti smrti. koga se ovek od uma mora cuvati. ku. u tom vrtu je bilo isuvi e lepo i toplo. Kao to sam se jo pre kratkog vremena sa strepnjom i strahom branio od prijatnih latomiselnosti cisto culne ljubavi. katkad su mi bile i prijatne. ili posle njega. Herminu i bal pod maskama i spa vao celog dana. opra tala se sa svim onim to je ona za mene znacila. napetosti i sudbine. da budem i dete i ivotinja u nevinosti polova sta nje koje sam u svom ranijem ivotu poznavao samo kao neki izuzetak. dirljivim ljubavnim sitnicama. ko zna. laka ljubav. jo jednom sam zagrizao plod rajskog drveta. ali sam opet zaboravio na nju. Bio je to prvi bal pod maskama kome je trebalo da prisustvujem. mo da je ve? sutra sudbina kretala novim tokom? Bio sam ispunjen vrelom ce njom. zabo ravio na Mariju. jer culni i polni ivot su za mene skoro uvek imali narot ukus greha. mo da je Marija bila u pravu sa svojim slutnjama i mo da smo danas poslednji put le ali jedno pored drugog. Ujutro sam se odvezao u kupatilo. kao to sam osecao strah od Marijine nasmejane lepote. tako sam sada osecao strah od smrti ali strah za koji sam znao da e se uskoro pretvoriti u predaju i oslobodenje. i dok sam pun Ijubavi i ne nosti bio zabavljen slatkim. onaj slatki. u susret provaliji. laka smrt nisu bili za mene. da tra im trenutne radosti. a i strahom koji me je gu io. Kada sam uvece ustao. odmah sam legao. ali i opori ukus zabranjenog voca.je sve bilo puno znacaja. mr tav umoran.

se radovao s uzbudenjem a i sa ne to strepnje. u debelu seljacku ca u usu e mi bistro. pa ni staromodan ja sam ispao iz vremena i struja me je. mlado elza ko vino. Moderan ovek to naziva sentimentalno cu on je prestao da voli stvari. Ovaj moderan ovek je odva an. U ao je ulicni prodavac pecenog kestenja i ja sam . kada su za mene gos tionice. moje nekada nje utoci te u kome su razo arani mu evi provodili svoje veceri pijuci vino i iz igravajuci momke jer vi e nije bio u stilu sa mojim sada njim ivotom. odlican je t? soj. Moje tvrdo sedi te bilo mi je drago. S osmehom sam u ao u kafanicu. ali sada za re enje sazrelog srastanja sa svim popri ti ma i stvarima mog ranijeg ivota. svojoj privr enosti prema starim glomaznim stolicama. mila mi je bila prisnost. vino i cigare bili ne to zabranjeno. smrti eljnog. vredan. u kojoj me je jo do pre kratkog vremena za dovoljavalo primitivno sredstvo za umirenje u ob liku boce sa seljackim vinom. topline i zavicajnosti. u meni se arila pro lost i slabo zracilo jedno u meduvremenu nes talo sazve e. plodni ukus elza kog vina. to je sve ovo predstavljalo za mene. raspolo enje postaje tako blago. Ali veceras me je ne to vuklo onamo u onom boja ljivoradosnom raspolo enju koje me je trenutno zahvatilo sve stanice i istaknu tija prebivali ta mog ivota jo jednom su dobili bolnolepi odsjaj pro losti. sa svim i svacim u ovoj prostoriji. Otada sam oku ao druga sredstva i e ce dra i. mila su mi bila lica ciji sam brat bio dugo vremena. nosila ka smr ti. Sedeo sam spokojan. odlucio sam da potem onamo kasno. Lepo je opra tati se. mio mi je bio sve i. i zracku navike. pa tako i mala. eli to pre da zameni nekom boljom markom. gde me do eka pozdrav krcmarice i klimanje glave cutljivih stalnih gostiju. bio sam radostan i zahvalan to sam u svom izgorelom srcu jo mogao da nadem ne to nalik na ose?anje. svetlo. poma uci mi da pro vedem jo jednu noc u svom usamljenom krevetu i da nekako pro ivim jo jedan dan. Nikakav se stepski vuk nije dizao da iskezi zube i da na parcice raskomada moju senti mentalnost. svoj automobil. predao sam se mirisu dima i vina. Meni je bilo svejedno. u meni se pojacavalo ose?anje nega to vene. Predao sam se uspomenama na staru krcmu. ono slatko prisno ose?anje jednog nikad sasvim re enog. koji e se u buducem ratu po kazati izvanredan. to se opra ta. zadim ljena krcma u kojoj sam jo donedavno bio stalni gost. Ni ta nisam imao protiv sentimentalnosti. zdrav. cisti beli drveni stolovi i staro uto drvo kojim su bili oblo eni zidovi prijatno su me gledali. hladan i krut. nisam bio moderan ovek. cak i svoju najvecu svetinju. to mi je i Hermina preporucila. I dok sam jeo i pio. Kako nije trebalo da pratim damu. lako zacinjena mirisom starovremenske kafanske ro mantike jo iz decackog doba. U poslednje vreme retko sam posecivao celicni lem. Obuzela me je ovde gra anska sentimentalnost. nepoz nato i divno. ispijao sam slade ot rove. Preporuci e mi i done e peceno pi lence.

koji je bio oce ljan pomalo po ugledu na Volta Vaj tmena. Bal pod maska ma! Hermina! Ali je jo bilo suvi e rano i nisam mogao da se re im da ve? sada podem u dvorane Globusa. Tek kada sam hteo da platim i uzalud se. mracni junak u mracnoj stenovitoj pustinji. prepune prostorije. Video sam dalje kako se Mojsije penje na goru Si naj. Bilo mi je toliko cudno i ne verovatno to sve ovo gledam i to posmatram kako se ovde pred zahvalnom publikom. vi deo sam kako ovim usekom protaze prorok i zapla eni narod. odlucno i mracno predvodi Jevreje kroz pustinju. neku dacku boja ljivost prema stranoj atmosferi.mu otkupio aku kestenova. u kome je divno opevan ovaj dogadaj. na podno ju brega. oluje i svetlosnih znakova saop tava deset zapovesti. za placene ulaznice . sa sjajem faraona i patnjama Jevreja u vrelom pustinjskom pesku. neku odvratnost prema ula enju u velike. po ao nekoliko koraka da Ije ali sam se opet vratio i u ao u bioskop. velicanstvenog pozori nog Mojsija. navodno. mogli dugo da raspravljaju. po navici. ve? je. sa dugim tapom. tako da su na poslepodnevne predsta ve cak i nastavnici veronauka dovodili svoje dake.uusek medu zamrznutim vodenim planinama na koji na cin su bioskopd ije uspele da to ostvare. voltanskim koracima. na ao mesto i odjednom se obreo usred Starog zaveta. prema svetu bonvivana i prema igranju. d inovski plakati. dok za to vreme njegov nedostojni narod. o tome su daci veronauke. kupio sam nje nekoliko karanfla i poklo nio ih krcmarici. stvoren u plemenite i svete svrhe. U njemu je prikazana istorija Mojsija i Jevreja u Egiptu. Skoro do jedanaest sati mogao sam ovde lepo da posedim u mraku. video kako blistaju svetlosni snopovi i a reni. u ao sam u zamracenu dvoranu spoticuci se o zavese. konja. Osim tog osetio sam kako mi se to esto dogadalo prili kom raznih zabava u poslednje vreme. koja tiho vace svoje sendvice ponete od kuce. Video sam Mojsija. nisu pro izvedeni da bi se na njima zaradio novac. postavlja zlatno tele. tvrljajuci tamoamo pro ao sam pored jednog bioskopa. pa sam se seti? cudesnog dueta za dva basa od Hendla. Film je bio jedan od onih koji. koje su doveli njihovi sve tenici na ovaj religiozni film. kako. predajuci se pomalo estokim u ivanjima. video sam kako se nad rasko nim faraonom u zlatnom oklopu i svim njegovim kolima i ljudima sklopi e vodene planine. Video sam kako se na obalama Crvenog mora moli Bogu i vi deo kako se Crveno more razdvaja i stvara put. izvestan unutra nji otpor i smetnju. ka mila. Do la je starica sa cve cem. video sam kako za njima iskrsnu e bor na kola faraona. da bi se zatim ipak osmelili i krenuli izmedL vodenih bregova. video kako se Egipcani trgo e i za stado e na obali mora. sa mnogo rasko i i prefnjenosti. dvoraca. i posmatrao kako mu Jehova pomocu bure. poceo pipati po d epu od ka puta primetio sam da am u fraku. Iduci za decakom sa malim fenjerom. uz uce ce velikog mno tva ljudi.

kroz barove. u svim dvoranama se igralo. ali sam svakom prilikom zalutao ili bi me struja gomile sprecila u tome. kao mi danas.prikazuju svete price. potonu i svi ostali ljudi. na protiv. Sve se skupilo ovde. razume se. sem Egipca na i Jevreja. Oko ponoci jo nikoga nisam bio na ao iako jo nisam zaigrao. misleci kako e mi mo da ve? uskoro biti potreban. misleci na Herminu. stizao sam u razne prostorije. Najzad sam poceo da vrebam Herminu ili Mariju. video kako promicu groteskne prilike maski. onako trezan i boja ljiv. a kada sam dobio svoj broj. od velike blistave glavne dvorane do hodnika i stepenica. pustio da me guraju. No en mno tvom. a klovnovi su me udarali po ramenu i oslovljavali me sa ti. Bilo je kasno i bal je ve? bio u punom jeku. tako da sam. umetnici. u nekoliko mahova sam se trudio da dospem u glavnu salu. cak i u suterenu. glasno mi je otpevao svoj pozdrav. umiru ovom jezivom. nejasnu slutnju o nekom drugom svetu. Bo e moj. kikotanjem i jurnjavom. muzikom. uz stepe nice i niz stepenice jedan hodnik u suterenu udesili su umetnici kao pakao i u njemu je orkesar avola besomucno udarao u bubnjeve. U svim prostorijama velike zgrade bila je svecana vreva. ve? sam se kroz prepune prostorije s mukom probio do garderobe. ukocenim pogledom buljio sam u nage ruke i leda ena. po ao sam da ih tra im. cutke sam odbio neko . morao da prisilim sebe da se najzad od vezem do dvorana Globusa i udem. novinari. vr telo mi se u glavi. pojavljuju se junaci i cuda koji su nam nekada u detinjstvu dali prvu. Pomiren sa sudbinom ispijao sam svoju ca u vina. Ni kome se nisam odazvao. koje sL me drugarski gur kale devojke su me pozivale da posetim s njima po sebne sobe u kojima se pio ampanjac. ve? su se. sav gradski svet koji je ivot provodio u u ivanjima. naucnici. Dabome! Moj potajni otpor i boja ljivost. porucio vino i na ao da ucestvovanje u tako bucnim zabavama nije pogodno za starog oveka kao to sam ja. prividnom polu smrcu. bolje je bilo da su umrli nasilnom i po tenom smrcu nego da. Stegnuta srca provlacio sam se kroz gomilu. upao u gomilu maski. igrankom. stavio sam ga u d ep s najve om pa njom. biFEE i sobe u kojima se tocio ampa njac. vesele slike naj mla ih umetnika. o necem nadljud skom bila je to jedna od lepih malih slika iz d ino vskog ducana za me ovitu robu sa rasprodaje kul turnih tekovina na eg vremena. svi hodnici i stepeni ta bili su preplavljeni maska ma. cim mi mete dosadi. pa sam. jo pre nego to sam uspeo da skinem ka put. U jednom od orkestara sedeo je gospodin Pablo i odu evljeno duvao u svoju izvijenu cev kada me je po znao. trebalo je da tada. od cr nackog orkestra sve do seljacke muzike. Na zidovima su visile drecave. medu same nepoznate osobe. poslovni ljudi i. da bi se sprecila ova gadost. koju nisam hteo da priznam. povodom bala pod maskama nisu se smanjili posle filma i njegovog uticaja. pa sam se bacio na najbli u stolicu. bilo mi je toplo. neprijatno pojacali.

da ucest vuje u igri tako sam ja. dru e. Sitnim. vrteo broj medu prstima. klonuo sam bio od vrucine sada sam hitro. gipkih nogu. Sve se zaverilo protiv mene. A kada sam podigao kartoncic do visine oju da pogledam broj. nekoliko puta sam se ma io d epa boreci se sa odlukom da odem. Sada sam stajao ispred prozorcica. nalazio sam se na pogre nom mestu. Nikada se nijednom gre niku nije vi e urilo da to pre stigne u pakao nego meni. protrcao u taktu vanstepa kroz sve dvorane u susret paklu. Jedna panska . posle kratke ukocenosti i tuposti. o ivi i ponovo pocinje da se kre. i bila je u pravu. zavukao sam ruku u d ep od prsluka ali bro ja vi e nije bilo! Do davola. magi?no POZORI TE SAMO ZA LUDAKE CENA ULAZNICE RAZUM NIJE ZA SVAKOGA. poneo me je smeh. raskala ni kikot i sve ludorije oko mene ucinili su mi se glupi i usiljeni. Zamolio sam co veka iz garderobe da priceka. Evo. mo e da uzme moj i pru i mi ga. video sam da je umesto njega bilo ne to na vrljano sitnim slovima. od koje sam malopre pobegao umoran. Kao to marioneta cija je ica za trenutak ispala majstoru igracu iz ruke. bezvoljan i star. ponela me je i uljulj kivala toplota. necitkim. brujanje muzike. oti ao do najbli e sve tiljke i poceo da citam. uskiptelo veselje. POcEV OD cETIRI asA. a sada ga nije bilo. Dok sam ja. Ali nisam mogao drukcije. ali mi ni vino nije prijalo i jedva sam popio drugu a u. miris enskih ramena. koji e mi Hermina te ko oprostiti. mladalacki i revnosno poleteo u gungulu. Na tegobnom putu do garderobe jo jednom sam se pa ljivo osvrnuo na sve strane ne bih li ugledao jednu od svojih prijate ljica. gipko. crveno uti davo. uctivi co vek iza pregrade ve? je ispru io ruku da uzme moj broj. i svaki put sam napipao okrugli. Bio je to poraz. Malopomalo osetio sam kako stepski vuk stoji iza mene ispla enog jezika. HERMINA JE U PAKLU. a bucno. parfemom zasiceni vazduh. Stari namcor. Re io sam da malo popijem da bih stekao vi e hrabrosti i raspolo enja. titravim slovima bilo je na krabano NOCAS. ose tio sam da je vazduh pun cari. vrtlog boja. hitri mom ic je ve? nestao. Tako je do lo do toga da sam se u jedan as po po noci razocaran i ljut. zanos stotine Ijudi. Do malopre su mi bile tesne lakovane cipele. opet probio do garderobe da bih obukao kaput i oti ao. primiv i ga mehanicki. Izgubio si broj? upita pored mene piskavim glasom mali. samo mi je jo to treba lo! Dok sam tu no lutao dvoranama i dok sam se deo pored bljutavog vina.liko devojaka koje su htele da mi sednu u krilo ili da igraju sa mnom. bio mi je odvratan gusti. pokrenut magi?nom icom. pljosnati broj. Do ao sam u najboljoj nameri. takt igre i sjaj u arenih oju. ali ovde nisam mogao da se razveselim. Nije ovo bilo za mene. doviknula mi je jedna od njih. vracanje stepskom vuku.

pravo u pa kao. Na jednoj od visokih barskih stolica sedeo je lep mladic bez maske. Tamo su. cudesno ne ne. gorele drecave zloslutne svetiljke. Zbogom. pomislio sam. Clti ao sam preko do bara. moj drug iz mladosti! Hermane! rekao sam boja ljivo. zato je letnja ru a mirisala tako rascvetano i opojno. ostavi mi ih jo za trenutak! Ali. Hermina me je zvala. neobicno i bledo. spojenih usana. u fraku on me je od merio podrugljivim pogledom. Po udno i boja ljivo sam posmatrao sve ene. a tada mi je sinula misao pa to je Her man. Vreva igraca pritisla me je uza zid. kroz duge hodnike u kojima su se ne no tiskali parovi. Ona je u paklu. Hari? Jesi li me na ao? Bila je to Hermina. Crvene usne is pod maske pru ile su mi se u susret. a u igri smo pro li pored Pabla. I ve? smo zaigrali. bila je to sudbina. vecina njih jo je bila pod maskama. neke su mi se nasme ile. muzika je stala i ja sam nerado pustio Mariju iz svojih ruku. na zidovima crnim kao gar. Rado bih igrao jo jednu igru s tobom rekao sam zanet njenom toplinom podi nekoliko koraka sa mnom. . koji mi se ucinio tako poznat i drag kao neka slika iz davno minulih dana. dok sam pio.igracica poletela mi je u zagrljaj Igraj sa mnom! Ne mogu rekao sam moram da idem u pakao. Oh. dragocena zbog lakog pra njavog vela pro losti. niske prostorije. ne to malo drugacije oce lja na i neprimetno na minkana iz modernog visokog okovratnika isticalo se. koji se zaljubljeno naginjao nad svoju muzicku cev. jesen. u kome treba da se za ljubim u tebe? Do sada klimnu ona glavom zaljubilo se u mene nekoliko dama. Odmah sam pomislila. Je li to kostim. ali niko nije do ao. a orkestar davola svirao je groznicavo. Marija. Bio je to rastanak. Igra se zavr ila. provirivale su iz irokih crnih rukava fraka i belih man eta nje ne no ice. zaljubljen sam u tvoje lepe ruke. Ali pre nego to smo napravili dvadeset koraka. koji je bio stisnut u jed nom uglu male. njena puna usta cvetala su kao letnja ru a u punoj rasc vetalosti. provirivale su u crnobe lim kratkim mu kim carapama iz dugackih crnih pantalona. vrsto sam je stegao. On se nasme io. njeno pa metno lice njene ruke. Hajde da prvo popijemo po ca u ampanjca. Hari. gle dao sam profil mladog oveka. Stao sam pored mladiceve stolice i porucio viski. Ona se opra tala. Lepi mladic podrugljivo je gledao u mene sa svoje visoke barske stolice. U sledecem odmoru izmedtu dve igre. eto. Hermina. niz stepenice. Ali sada si ti na redu. i tek u poljupcusam poznao Mariju. u tesnoj prostoriji igralo je oko dva deset parova. Potrcao sam dalje. iz koje su se izvijali ne ni zvuci njegov lepi. Ali rado u poneti jedan poljubac. ali nijedna od njih nije bila Her mina. ivotinjski pogled obuhvatio nas je ozareno i pomalo odsutno. osta mi u dragoj uspomeni. d oci e Hermina i os lovice me. cudesno male.

Nastupili smo kao su parnici. dra ima Lezbosa. kako culno tako i duhovno. igra izmedu nas dvoje koja nas je sve te nje vezivala i zagrevala. to se u kasnije doba povremeno vraca samo kod izabranih i pesnika. citava ova zvucima za sicena ku?a. o godinama pre polne zrelosti. mome i svome. neko vreme bismo pratili istu enu. u kojima je sve nadahnuto ljubavnom cari i cudesnom moci preob ra aja. cvet lotosa promicao je kao utvara nad crnom mocvarom. Uobra avao sam da dobro i ta?no poznajem Her minu. sve je ovo bila igra i simbol. sve me je ispunjavalo novom e njom za Jedinom. Ona je u potpunosti igrala ulogu mladica. podlegao sam njenoj ari. na izgled. Ona mi je pokazivala ene. jedan dublji znacaj. askali i pili ampanjac. niti sam se mogao odluciti na bilo kakve ne nosti ili os vajanje. ali iz svega je zra cio Eros. sedeci na svojim visokim barskim stolicama. Pa ipak je sve ovo bila samo igra maski. carobne ptice sletale su sa granja. Po to je nosila mu ko odelo. i dok smo lebdeli u nestvarnosti. a ona. dok se pored nas i dalje igralo i dok je gu dacki orkestar besomucno svirao. nagovarala me da igram s nji ma i savetovala mi kakvim ume nostima da zavedem ovu ili onu. nisam mogao da igram s njom. mladu enu sa nezadovolj nim i pacenickim izrazom Herman je odigrao s njom i ona je procvetala. Sve je bilo kao u bajci. Uskoro sam se strasno zaljubio u Herminu. pronalazili pa rove i kri om oslu kivali njihove ljubavne igre. prstima koji su ku ali tra io sam plod za plodom zmije su me zavodnicki gledale iz zelenog bunja. pu ila je cigarete. Ne dodirujuci je. a kako mi se potpuno nova otkrila ove noci! Kako je blago i neprimetno isplela oko mene elje nu mre u. dakle i neutralna u svome mu kom kostimu. vrelo i zavodnicki odvukla me je u zanos i pijanstvo. askala lako i du hovito. pune dvorane u kojima je brujala igranka i sav ovaj opijeni narod m aski postepeno su se pretvoriltuza mene u raj snova cvet za cvetom os vajao me je svojim mirisom. sve je imalo jdnu dimenziju vi e. a kasnije mi je ispricao da tu enu nije osvojio kao mu karac. obuhvatala me je pogledima. iako se ona. uop te nije trudila da to postigne. Lutali smo dvoranama kao otkrivaci pustolovi. igrali s njom naizme nicno i oboje poku avali da je osvojimo. cari koja se sastojala u njenoj ulozi i koja je bila hermafr?ditska. Igrao sam sa nepoznatom de vojkom. vec kao ena. upucivala mi reci i pokrete u kojima je bila sva dra njene en stvenosti.To i ucinismo. zatim su nestali u jednoj od soba u kojima se tocio ampanjac. esto sa malo podsmeha. u kojima mladalacka moc ljubavi ne obuhvata samo oba pola ve? sve i svakog. a sve me je ipak vodilo samo jed nom eljenom cilju. Videli smo jednu veoma lepu. kako mi je razigrano i kao kakva vodena vila davala da pijem slatki otrov! Sedeli smo. sve se na putu do mojih cula pretvorilo u divno zavodenje. Ona se zabavljala sa mnom razgo varajuci o Hermanu i detinjstvu. ona od jednom prsnu u smeh i re Ne mo e ovek vi e .

bubnjar i bend ista ocarani. moja li?nost se istopila u svecanom zanosu kao so u vodi. mada je za njega znala svaka iparica i student zanos. ili kada bih posnatrao kako su dirigent. sa svakom enom na koju bih nai ao. a moje njihovo. Veceras si bio tako glup i dosadan. Svirali su gat uzastopce i uvek je ubio iznova tra en. A tu su dolazili i mu karci. Tada sam poznao onu koja me je pre nekoliko ca sova nazvala starim namcorom. uz istu mu ziku kao i ja. do ivlja vanje svecanosti u zajednici. Mislila je da me je sada osvojila. Onaj blesak u opijenim oma zanesenog. bla en u zanosu sviranja u orkestru. zracio sam i s ovim osmehom. tajna nestajanja li?nos ti u mno tvu. onaj osmeh i gotovo sumanuto gublje nje onoga koji se rasplinuo u zanosu zajednice video sam stotinu puta u ivotu na plemenitim i prostac kim primerima. svaki as bi iskrsnuo u mojoj blizini. vina i culne radosti. nasme eni mladic. i esto sam primecivao blesak u oma onoga koji je o tome pricao. ritma. ali pri sledecoj igri ve? sam zaplam sao za drugom. ciji sam miris udisao. kako kod pijanih regruta i morna ra. detinjastoj sreci kao u kakvoj bajei. i cija su ozarena lica promicala pored mene kao veliki fantasticn i cvetovi sve su one pri padale meni. do ivljavanje uniomistike radosti. oslobodenog samoga sebe. Herman. igrao sam svaku igru. svi su bili zadojeni i opijeni njime. Ja vi e nisam bio ja. Ali danas. iako sam nekada. Igrao sam bez prestanka dva asa. Igrao sam bez pre stanka. na to sam se ja sme kao i nadmocno i zavidljivo. bilo je to poznato svakoj slu avci. svi smo jedni u drugima imali udela. sa . udisao sam i sam slatki san i opojnost zajednice. i one koje ni kada nisam ucio. voleo ih. njihovo osvajanje bilo je i moje. koje su plivale u istoj igri. ali nisam dr ao u rukama samo nju. slu ajuci izve taj o balu od kakvog studenta. kao ni oni meni. svi su za jedno pevu ili njegovu melodiju. stepski vuk Hari. Ove balske noci pao mi je u deo do ivljaj koji mi je u toku pedeset godina ostao nepoznat. Igrao sam sa ovom ili onom enom. nisam im bio tud. esto sam slu ao kako se o tome govori. a isto tako i kod mla dih vojnika koji polaze u rat jo nedavno sam se divio ovakvom blesku i osmehu sre cnog zanosa. svima sam pripadao ja. primao sve to sa podsmehom i bednom nad moci. tako i kod velikih umetnika prilikom odu evlje nja na svecanim priredbama. muzike.da te pozna. kada bi ovaj. kao u ekstazi. ove blagoslovene noci. njihov osmeh bio je i moj. ovakva detinjasta ozarenost mo gucna samo i kod sasvim mladih ljudi ili kod naroda koji ne dopu taju sna nu individualizaciju i dife renciranje. nisam dr ao samo onu cija me je kosa do dirivala. Te zime osvojio je svet novi fokstrot pod imenom Jirning. podsmevao im se i zavideo na njima mome prijatelju Pablu. lebdeo nad svojim saksofonom. ve? sve ene u toj is toj dvorani. a mo da i du e. klimnuo bi mi gla vom i nestao u gu vi. ja. Katkada sam pomi ljao da je ovakav osmejak. pli vao sam i s u dubokoj.

a ne vi e Herman. kao i iz misli. Isto tako nisam primetio da se zabava. i ja sam poznao vrstu bradu. nisam smeo da igram. njeno mlado telo se gipkije pri lagodavalo mojim pokretima nego bilo koja druga igracica te noci. sa cvetnim mladim e nama. neka bude sa mnom ta mu drago. kada sam se za vreme igre nagnuo tra eci njena usta. laktove i ruke. ili dete. videlo da je vreme ve? poodmaklo. mladicem. njena kosa dodi rivala je moj obraz. bio vedar i srecan. pomislio sam u taj mah. divljacki i bla eno u taktu Jirninga. raspaljivala tuda lica. dok su me pozdravljale tude o. Uto odjednom spazih. arena opojnost. po njihovim crvenim. ruke. Ah. malo na mirisala i napuderisala. presvukla se. priljubi se za tre . sve do kolena. Po to sa Herminom. dok me je muzika kao kakav talas bacala tamoamo po taktu. u hodnicima je zavladala ti ina i mno ge svetiljke su bile uga ene. jedinu u kojoj je jo tre tala muzika spazih odjednom crnu Pjeretu belo namazanog lica. A kada me je Pablo video onako ozarenog. kao da sam brat Pablov. dok smo mu ja i moja igracica dobacivali poljupce i glasno pevali s njim. sve u devojku koja je je dina jo imala masku. Na e usne se sastavi e vre i lo. uzdasi i reci. bio sam vedar i osloboden svoga Ja. zvu ci.veoma mladim devojkama. Ne to me je vuklo k njoj i poveo sam je da igramo njen miri ljavi okovratzik golicao me je po bradi. Izgubio sam bio ose?anje vremena. i ramena. Dok se na svima ostalima. u gornjim dvoranama orkestri su jedan za drugim prestajali da sviraju i odlazili samo u glavnoj dvorani i u paklu besnela je. Bila je to Hermina. duvao punih obraza. dok su do mene dopirali mirisi. es toko je dunuo u svoj rog. tada su mi njegove presrecne o zablistale u susret odu evljeno se digao sa svoje stolice u orkestru. as odmicuci se as privlaceci me i mameci razigrano da ga uvek ponovo dodirujem. I odjednom. grudi i ko lena. nji uci se pri tom. dok mi najzad nije sasvim nestala ispred oju. usne. jednom sam ipak i ja bio srecan. sto jeci na njoj. Veci deo sveta bio je ve? oti ao. popeo se na stolicu i. metu poslednjim gostima koji su jo zaostali ispu niv i jednu od manjih dvorana. Plivao sam rasplinut u opijenoj gunguli igraca. izgu va nim kostimima i uvelim okovratnicima. sve a i nova sa svojim belim licem iza maske. sa zrelim i bolno rascvetalim kao leto sve su me ocaravale. to smo se za vreme odmora izmedu dve igre uvek letimicno sastajali i pozdravljali. celo njeno telo. poznao sam. imala bes prekoran kostim i netaknut okovratnik. raspaljujuci se sve vi e. zajedno s instrumentom. trgnuv i se za trenutak. sav srecan. lepu. ne znam ko liko je asova ili trenutaka trajao ovaj srecni zanos. ciste bele ipkane man ete i sve u frizuru. smejao sam se. dotle je crna Pjereta. ta usta su se osmehnula nadmocno i tako prisno. za arenim licima. carobnu pojavu koju cele noci dotle nisam video. to je bivala be nja. zbija na sve u i prostor. Vi e nisu postojale misli. obrazi. mene koga je uvek smatrao ubogim tavolom koga treba aliti.

A onda mi smo jo stajali zagrljeni. ugledali bledu svetlost iza zavesa. naslutili umor koji je nailazio. beskrajno ne na senka sve do po krivenih grudi. poslednji u dvorani. kao i ruke duvaca i violinista. te su svirali jo . osmehujuci se. duvaci su spu tali svoje inst rumente. u pogledu. Kada je muzika prestala da svira. Za trenutak sam se probudio i otreznio. sve koje sam poku avao da osvojim i koje su mene osvojile. pome an sa neprijatnom. Avetinjski i jezivo su se svi raz be ali podrhtavajuci od zime uvijali su se igraci. a zatim ona od voji svoje usne i poce da igra uzdr ljivo i kao be eci od mene. dok je flautista. stavljao svoju flautu u kutiju pocela su se otvarati razna vrata. i ta mala. po slednji u celoj ku. klavirista se odmicao od klavira. di uci te ko posle poslednje pohlepne igre sa tres kom se zatvorio poklopac klavira. u svoje kapute i podizali okovratnike. vedar i svetao. trepcuci umornim kapcima. sve koje su se udno priljubljivale uz mene i sve koje sam gledao sa ljubavnom ce njom istopile su se i pretvorile u jednu jedinu koja je cvetala u mojim rukama. sve one koje sam uzbudio i koje su mene uzbu dile. poja vile su se sluge u kaputima. sve igre i mogucnost njenog lepog tela. jo malopre tako zagrejani. Dvatri puta je muzika malaksavala. kako se razbi neko staklo. osetili skori kraj u ivanja. U ovoj igri nestalo je Herminine nadmoci. njenog podsmeha i hladnoce znala je da to vi e nije potrebno da bih se zaljubio u nju. pa smo se slepo. A ona mi se podala u igri. Stajali smo i gledali se. u mlaz svetlosti. i svakom prilikom bi ih ponovo raspalio molecivi zanos poslednjih ig raca. na e ruke su se umorno spustile.nutak po udno i podatno uza me. culi smo kako se negde ispod nas zalupi e neka vrata. neobicno jasan. Pripadao sam joj. kao kakav osmeh. kao satkan od kristala i leda. vikali i terali umorni orkestar da ponovi Jirning. osecao sam kako me s . prvi vio linista odrecno mahao glavom. Sve ene ove groznicave noci. Lagano je podigla ruke i njima zagladila svoju kosu. lupali nogama. Nas dvoje smo stajali i gledali se. jo jednom smo bla e no osetili kako nas preklapa veliki talas. svirali sve br e. par stisnut uz par. a kelner za barom je ugasio osvetljenje. A tada smo svi odjednom osetili jutro. culi smo kako se u daljini gubi neciji kikot. sve one sa kojima sam ig rao. pa ipak hladan i neumoljiv. pa ipak jeziv i tud. svirali sve su manutije. u poljupcu i osmehu. smeh. a od njega se pru ala tanana. njeno pazuho je zasjalo na svetlosti. Negde u neodredenoj daljini i visini cuo sam kako odzvanja smeh. ostali smo zagrljeni. koracali smo kao sumanuti. u urbanom hukom automobil skih motora. zacenjujuci se od smeha i o?ajnicki jo jed nom bacili u igru. Dugo je trajala ova svadbena igra. osencena linija kao da je u sebe skupila svu njenu dra . dvoranom je prostrujao hladan vazduh. Hermina je stajala bleda. Odakle je odzvanjao ovaj meni tako poznati smeh? Nikako nisam mogao da saznam. a raspaljeni parovi oko nas pljeskali su.

Malo je kasno i verovatno smo svi pomalo umorni. cak i stvarnost moje ulne po ude za njom. On. za koga nisam verovao da je sposoban da uop te misli. gledajuci u nas blistavim. Zato emo se prvo ovde malo odmoriti i okrepiti. sedeo sam u plavicasto osvetljenoj. u sloju veoma. Herminu s desne. Jesi li spreman? upita me Hermina i njen osmeh se ugasi kao to odlete i senka izn ad njenih gru di. koje su u stvari bile kao o u ivotinje. i po veo nas uz neke stepenice u malu sobu. Mahnuo nam je sa svom svojom sr dacnom prisno cu. Daleko i visoko zamirao je onaj tudi smeh u ne poznatim prostorijama. ali ivotinjske o su uvek ozbiljne.leda savladuje stra an umor. iznad cije su se ivice ocrtavali. na koje smo seli. malo ceremonijalnom prisno cu i govorio mnogo i dugo. Gde smo se nalazili? Da li sam spavao? Da li sam bio kod kuce? Jesam li sedeo i vozio se u automo bilu? Ne. pozivam vas na malu zabavu. Ulaz samo za ludake. Uto se na vratima pojavi Pablo. znojavi okovratnik na njego voj ko ulji i premoreno bledo lice. uzeo je kutiju od egzotic . a njegove su se uvek sme ile i po tome su bile covecje o. o kojoj ve? odavno sanja. koga nikada nisam cuo da govori povezano. a mene s leve strane. a mogle su i da opcine. crvene i nabreklih vena. neobicno sparu eni i pepljasti. koga nije interesovala nikakva rasprava ni formula cija. ali su blistave crne o sve to izbrisale. izgubljena pla ljiva pti ca. sada je govorio svojim prijatnim i toplim glasom tecno i besprekorno. Klimnuh glavom u znak odobravanja. koji je govorio iz njega? Zar me nije i iz njegovih crnih oju gledala samo moja sopstvena du a. koja je bila osvetljena odozgo plavicastom svetlo cu i skoro sa svim prazna ni ta u njoj nije bilo sem malog okrug log stola i tri stolice. gledali smo jedno u drugo. video kako mi ruke. pozvao sam vas na jednu zabavu koju Hari odavno pri eljkuje. Ocarani. Za to je Hermina bila tako bleda? Za to je Pablo toliko govorio? Zar nisam ja bio taj koji ga je terao da govori. osecao sam svoje zno javo odelo. One su tako izbrisale stvarnost. svirac. a tako isto i iz Hermininih sivih oju? Pablo nas je posmatrao sa svojom dragom. Pred njenim po gledom. je dan Herminin pogled ugasio je sve. odvratno vla no i mlako. Obukao je domaci kaput od a rene usvile. ocarano me je posmatrala moja jadna si u na du a. Oh da. u razredenom vazduhu. Prijatelji. proviruju iz izgu va nih i znojavih man eta. bio sam spreman. iz koga kao da me je gledala moja sopstve na du a potonula je stvarnost. Mio mladic! Ne no i bri no nas je uhvatio pod ruku. Jeste li spremni? Ja ponovo klimnuh glavom. sme nu bocu.razredene stvarnosti. a cena je razum. On nam dade znak i mi podosmo za njim. a na vratima mi tiho re Brate Hari. radosnim oma. Ali to je odmah pro lo. Iz jednog udubljenja u zidu izvadio je tri ca ice A jednu malu. okrug loj prostoriji.

poznato vam je da je svet koji tra ite svet va e sopstvene du e. napunio je sve tri ca e. sme eci se. hodniku koji je u luku vodio pored mnogobrojnih. oma as zlim as tu no usplamtelim. pod streka i kljuca. tac no u sredini. je li tako? Vi udite da napustite ovo vreme. lepog vuka. ovaj svet i ovu stvarnost i da uiete u jednu drugu stvarnost koja bi vam vi e. On se opet ma i d epa svog arenog kaputa i iz vadi okruglo d epno ogledalo. pokretljivu sliku koja je ivela i previrala Harija Halera. i pokazati vam svoje malo pozori te. od koje smo odista postajali krepki i srecni ba kao da smo ispunjeni nekim gasom i da gubimo svoju te inu. ogledal ce u ruci. koja je nadirala kao to se reke bore pro diruci jedna drugu. zavaliv i se na stolici. izvukao iz svog svilenog kaputa upaljac i ponudio nas vatrom. Ucinite to. pove cu vas do svoje panorame. Sedeli smo tako.nog arenog drveta. i to je sve. koji je gledao izgubljeno i zastra eno. duge ute cigarete. ne mogu da vam prika em dru gu galeriju slika osim one koja se ve? nalazi u na oj du i. izvadio iz kutije tri tanke. ja vas na to pozi vam. to veceras mogu da vas malo ugostim.. Ovako ste videli samog sebe ponovi Pablo bla go. Vama je poznato gde se on krije. pomalo rasplinutu i maglovitu. lagano pu ili svoje cigarete.. podigao je neku zavesu i mi smo se odjednom na li u hodniku jednog pozori ta u obliku potkovice. u svet u kome ne postoji vre me. rasplinuti vuk tu no me je gledao svojim lepim. Pablo je. ciji je dim bio gust kao tamjan. lagano pijuckajuci iz svojih ca a. i ja ugledah. Samo u vama samim ivi ona druga stvarnost za ko jom utite. Sa zahvalno cu sam zatvorio o i srknuo malo od onog napitka. vucju priliku koja je bez prestanka strujala po Hariju kao to po nekoj reci struji prito ka druge boje. a sitnim gutljajima ispijali smo oporoslatku tec nost cudesno nepoznatog i stranog ukusa. Vidite.odgovarala. ovako ste dosada sebe videli! Podigao je ogledalce do visine mojih oju meni tada pade na pamet decja pesmica Ogledalce. dragi Hari. Ovo je na e pozori te obja njavao je Pablo . Sada smo sve troje. Ne mogu da vam dam ni ta to ve? ne bi postojalo u vama. a iznutra u tom Hariju stepskog vuka. i ao pred nama. Ako se vas dvoje vi e ne osecate umorni. Vama je esto bio dosadan sopstveni ivot. pla ljivog. boja ljivim o ma. neverovatno mnogobrojnih uzanih vrata od lo a. dragi prijatelju. Jeste li saglasni? Digli smo se. pu ili pomalo i. osetili smo kako postajemo laki i ve seli. Poluoblikovani. jezivu. Pomoci u vam da vam va sopstve ni svet postane vidljiv. stremili ste za tim da odete odavde. obe pune neispunjene ce nje da prevladaju. Pri tom je Pablo prigu eno govorio svojim top lim glasom Radujem se. Ni ta ne mogu da vam dam osim prilike. spustiv i opet ogledalo u d ep. Sada smo se odmorili re Pablo okrepili i malo procaskali.

deset. u skali od svega nekoliko tonova. u sa mom pozori tu moci cete da se sretnete po elji. Tako.veselo pozori te. jer je izli an ni ta drugo nije ni potrebno. dragi prijatelju. Molim te. nadam se. I kada biste vi. pa se nadam da cete se mnogo emu smejati. gde ce vam. Cilj citave ove priredbe je da vas to vi e ras polo i i da vas nauci da se smejete a vi cete mi. a Hermini desna. Hari. oslobodenje od stvarnosti. Dobro sam pogledao u ogledalce. slika meni dobro poznata i odista nimalo simpaticna zbog cega njeno uni tenje nije moglo da mi zadaje brige. ogledalce u ruci. stupili u pozori te. Zatim je ova nelagodnost ustupila mesto novom ose?anju. po elji. Smetalo bi vam i zasenilo bi vas ono to ste na videli da nazivate svojom li?no cu. Pri tom se glasno nasmejao. Lep je to kabinet slika. ili hiljadu. na ce nju za domom i kajanje. rasprava o stepskom vuku. Vama. Hari. Moje malo pozori te ima onoliko lo a koliko vi elite. ali vam ni ta ne bi vredelo da protete njime ovakvi kakvi ste. a sada hajdete i budite dobro raspo lo eni. a iza svakih vrata koja vode u njih ocekuje vas ono to trenutno tra ite. i kakva god imena jo izna lazili za svoju ce nju. to olak ati. idi za sada iza zavese. a najzad i ono lako sredstvo za uz budivanje koje smo malocas uzeli svakako su vas dovoljno pripremili. A pocetak svakog vi eg humora je da ovek vi e ne shvata ozbiljno svoju sopstvenu lic nost. tudi smeh koji sam ranije cuo da dopire odozgo. u kome se trzao Harivuk. tiho. eleo bih da prvo uvedem Harija. Bez sumnje ste ve? odavno pogodili da savladivanje vremena. ovaj lik u og ledalu. Opet je izvukao d epno ogledalce i stavio mi ga pred lice Opet me je odande gledao lik zamr enog. dragi prijatelju. stajace na raspolaga nju leva strana pozori ta. ili stotinu. zadrhtalo u meni ne to nalik na se?anje. pro av i pored d inov skog ogledala koje je pokrivalo zadnji zid od zem lje pa do svoda. posmatrate sa iskrenim smehom. maglovitog Harija. strujao vucji lik. i to ovako izvr icete jedno malo. ali oni su me estoko pro imali. gledali biste sve oma Ha rija i kroz stare naocare stepskog vuka. prividno sa moubistvo. treba da naucite da se smejete. ukoliko to va e raspolo enje dozvoljava. u svako doba stajati na raspolaganju. Osecate li se dobro? Sada cete bez straha i sa istinskom rado cu uci u na prividni svet. ali i bolno. po to budete svukli svoju cenjenu li?nost. Dovoljno je da ovu sliku. . Hermina nest de desno. jer je to opet bio onaj vedri. ovakvi kakvi ste. kroz koji je. Ovde se nalazite u koli humora. Ona je zatvor u kome sedite. Zato vas po zivam da se otarasite tih naocara i da tu va u veoma cenjenu li?nost ostavite ovde u garderobi. ne znace ni ta drugo nego e lju da se otarasite va e takozvane li?nosti. Hermina. boreci se. Za trenutak je du boko. Prijatna zabava kojoj ste prisustvovali. kao to je to obicaj. Izbrisamo sada.

Tako. Pablo. decaci. dobro odevenih i pocepanih. ovde su samo slike. a ne stvarnost. a onda su nestali. a sada dodi i baci jedanput pogled u pravo ogledalo! bi to uspela ala! Smejuci se i milujuci me sitnim. Hari. pa treci. a i sasvim nagih. mo emo koliko hoce da filozoframo i da rasprav ljamo o muzici. u du binu ogledala i van ogledala. o Mocartu. Sledecom prilikom popimo ne to da se pobratimo. o Gluku. Odli?no si se smejao. ali neobicno raspolo enog. A jedan. i svi su bili ja i svakoga od njih sam spazio za trenutak i poznao. mlad. Haha! Opet se smejao onim le pim i u asnim smehom. koji su trckarali i skaku tali tamoamo. A ako ti posle jo bude stalo do toga. mudra izreka bolje jedno ogledalce u ruci. No tebi je poznata stara. k?joj nisam mogao da odolim. bilo je tridesetogodi njih i petogo di njih. Bilo je pedesetogodi njih i dvadesetogodi njih Harija. tvoje samoubist vo nije konacno mi se ovde nalazimo u magi?nom pozori tu. dvadeseti. a sada treba da obavimo samo jo jednu malu. dostojanstvenih i sme nih. koji mi se rla . levo i desno. okrenuo me je i ja sam se na ao pred ogrom nim zidnim ogledalom. nego dva na zidu. a zatim se ugasi mala okrugla povr ina ogledala izgledala je odjed nom kao izgorela. elavih i sa dugim uvojcima. vedra. sme nim pokre tima. deseti. i ci tavo ogromno ogledalo bilo je puno Harija ili delo va Harija. aci. veselu ceremoniju. Platonu i Ge teu. a iz njega se izdvojio drugi lik. neki stariji. Jedan od njih. U magnovenju sam ugledao meni poznatog Hari ja. Neki od ovih mnogobroj nih Harija bili su mojih godina. neki prastari. Pazi da ostane mrtav! Odmah ce moci da napusti glupu stvarnost. naucice jo da se smeje kao besmrtnici. raspao se. Nadam se da ce uspeti i da ce se za danas ota rasiti stepskog vuka. Izabe ri sebi lepe i vedre slike i poka i da odista vi e nisi zaljubljen u svoju problematicnu li?nost! Ali ako bi ipak po eleo da se vrati . nikada mi se nisi toliko svi deo kao danas. smejuci se. neki opet sasvim mladi. No tek to sam ga poznao. koje sam sve video i po znao samo u magnovenju. Mutni lik u ogledalu se tr e. koje se otkotrlja po podu beskrajnog hodnika i izgubi se. bezbroj Harija. elegantan momak. pa prsnuh u neobuz dan smeh. odbaci parce stakla. Jer. dragi moj. zagrlio ga i otrcao s njim. ose?anje olak anja ovek odahne. Sada si najzad ubio stepskogvuka no evima za brijanje to nije mogucno. Odbacio si naocare svoje li?nosti. mangupcici i deca. dovoljno je da pogleda u ogledalo koje u ti sada pokazati.sli?nom onome koje se javlja u oveku kada mu iz kokainom umrtvljenih desni izvade bolestan zub. U njemu sam video sebe. hrapava i nepro zirna. A ovom ose?anju pri dru i e se vedro raspolo enje i elja da se smejem. ozbiljnih i veselih. prirodno. rastrcali se na sve strane. nasmejana lica. mladici. postala je siva. a ujedno se cudi to sve to nije nimalo bolelo. bacio se nasmejan Pablu na gru di. Shvatice sada za to to ranije nije bilo moguc no.

iskrivljenih i upola izgorelih automobila. ubacio se glavacke u otvor za bacanje novca na vratima i nestao. pun cara. ve? odavno pripremljena. koji pomocu ma ina piju krv os talima. rada. livadu. u osnovi o tricama. izgleda. upozo ravali su. a nad ovim u asnim darma rom kru ili su avioni na koje se pucalo sa mnogih krovova i prozora. No ono glavno bilo je jasno bio je to rat. zajedno sa njihovim velikim automobilima to opako re e. potok i mocvaru. svuda je bilo i oborenih. divno naslikani. i ogledalo i sa njim bezbroj Harijevih likova. duboko ubeden. polje. Dru gi plakati. bojama i slicnim. prikazivali su odista dirljivo sav blagoslov reda. a protiv ma ina. Nestao je i Pablo. o zastavama. ka lju i davolski frkcu. bili su u pravu i ja sam.n medu bucan i uzbuden svet.roto svideo. lep mladic od esnaest ili sedamnaest godina. da bi od pra njave cementne zemlje opet postalo ne to nalik na umu. kako iz pu aka tako i iz mitra ljeza. Privukao me je natpis NAPRED L? VESELI LOV! VELIKI LOV NA AUTOMOBILE Otvorio sam uzana vrata i u ao. Zami ljen i zadivljen citao sam i crvene i ze lene plakate. pa ipak mi je znatno smetalo prili?no jako pu karanje oko mene. poseda. sve posednike i razumne ljude na opasnosti od haosa i anarhije. pomocu kojih e ljudi postati bogovi. a. repub lici. mamac i obecanje. koji su gonili pe ake. hvalili su ma ine kao najvi i i po slednji ljudski izum. potrcao je hodnikom kao munja i stao udno da cita natpise na svim vratima ja sam potrcao za njim. Besomucni. odavno ocekiva na. nasuprot tome. Smesta sam shvatio bila je to borba izmedu ljudi i ma ina. vi e dekorativnim i teatralnim stvarima. Osecao sam se sada pre pu ten sebi i pozori tu i radoznalo sam po ao od vrata do vrata na svima sam protao poneki nat pis. manje detinjastim bojama. u ne nijtm. da bi opet mogla da nice trava. Svuda su le ali mrtvi i na komade razneseni ljudi. lepo odevene i na mirisane bogata e. U tom asu upao saI. Ulicama su jurili antomobili. opet. njihova vatrena recitost i nadmocna logika neverovatno su delovali na mene. kulture i pravde. i da najzad premlati i pobije debele. gnjecili ih uza zidove ku?a i uni tavali. stajao as pred jed nim as pred drugim. hu kacki plakati d inov skim slovima su pozivali narod sa svih zidova da najzad stane na stranu ljudi. koje se svet odavno pla io i koja je najzad nastu pila. rasan i veoma sim patican rat u kome se nije radilo o Kajzeru. ve? u kome je svako kome je vaz . estok. sjajni. a pred jednim vratima on je zastao i ja sam protao natpis UBACI JEDNU MARKU SVE SU DEVOJKE TVOJE! t kt Dragi decak odskocio je uvis. dr avnim granicama. da najzad za pale fabrike i da donekle razrede stanovni tvo oskr navljene zemlje. vanredno stilizo vani. delimicno ok lopljeni automobili. gazili ih i mrvili.

dospeli usred ogromne planine. ovde lome razne osovine Haricu moj. hitro kao majmun skocio je u kola. navodno. civilizovanog sveta. mirnim predelom milje i milje daleko. Jesi li na strani fabrikanata? upitao sam svoga prijatelja. u smelim krivinama vodio visoko gore iznad plavog. uzviknuh sav srecan naj zad da se vidim i s tobom! ta je postalo od tebe? Ljutito se nasmejao. sada je rat. a i u meni samom se ti crveni. Veoma lep. On mi mahnu. U njoj smo na li pu ke. kao osmatracnicu ili lovacku zasedu.metaka i pored mnogih obore nih kola. smejuci se ni ta manje. kroz ki u. razume se. i ja radosno podoh za njim. Eh. zar odmah mora pita i da brblja ? Postao sam profesor teologije. Ja sam teolog i moj preteca Lu ter pomagao je u svoje vreme kne evima i bogata ima protiv seljaka to emo sada da ispravimo. jer se. poGODI! Ubio je iz pu ke vozaca jednog od manjih auto mobila koji nam je ba brekcuci dolazio u susret. Ali ne. Radostan. pre sam za to da se pri dru imo drugoj strani.duh postao odvi e redak i kome ivot vi e nije pri jao kako treba sna no izra avao svoje neraspolo enje i trudio se da utre put op tem uni tenju ovog upljeg. nadajmo se da e izdr ati jo neko liko kilometara! Brzi kao vetar. povezli u grad i dalje u predgrade. vozili smo se zelenim. Hajde. a zatim smo se satanskom brzinom. to je pitanje ukusa. Bo e moj. Stoko glupava. svetlucavog jezera. najsna niji i ivota najvi e eljan od svih prijatelja mog ranog detinjstva. iako je to u osnovi. namigujuci mi lukavo svojim plavim oma. ble tavom drumu koji je. pi tolje i san duke s municijom. duboko odahnuv i. divlji cvetovi visoko i gojazno rascveta e. o kome ve? decenijama nisam ni ta znao. penjuci se la gano. Lep kraj rekoh. a na samoj piniji ugledali smo neku vrstu kolibe napravljenu od da saka. sasvim svejedno. srecom. koja nam se veoma dopala. prvo velikom ravnicom. nekada naj neobuzdaniji. a zatim se. razmislimo o tome u polju. nema vi e teologije. cekaj. sada zna . ali. Tu smo se za ustavili na nekom glatkom. Mo emo ovo da nazovemo osovin skim drumom. eto. dok je oko nas pra talo. smeje iz oju elja da upropa uju i ubijaju. mladicu. sakrismo u osmatracnicu. sasvim kao nekada u deca tvu. vedro i iskreno. Srce mi se na sme ilo kada sam video kako mi opet namiguje svo jim svetloplavim oma. Ali najlep e od svega je bilo to to je pored mene odjednom iskrsnuo moj kolski drug Gustav. Gustave. pa obojica urno izitosmo iz kola i stadosmo da se penjemo uz drvo. prikljucio sam se borbi. Tek to smo se malo rashladili da . Video sam kako se svi ma. Pazi! Kraj puta je rasla visoka pinija. Gustav se glasno nasmeja. zaustavio ih i sa ekao da se i ja popnem. a zatim smo. ta. izmedu strmih stena i niske za titne ograde. izdrdala su kola.

bilo mi ga je u stvari ao. preturi e se i surva e preko ograde u du binu sa kratkim. mo da se pod njim sme ilo najlep e ensko lice. na jastu cima. kao uhvaceni u zamku. Kru io je jo jednim delom puta kao da se do besvesti opio. Bo e moj. u am bis. a i mi s njim. a zatim dahcuci os tao da le i. u njima su. Ali uto je Gustav ve? opalio. kola su odskocila na strmoj ste ni. ve? su nailazila druga kola. ko zna. Sledeca uzimam ja na ni an. Ja sam ve? bio nani anio. Ona je bila odvi e upla ena. na posao! Pobacali smo mrtve za kolima. zapi ta sa krivine. a mi smo u meduvremenu napravili poluge od mladog drveca. Izvadio sam jednu i protao slede e Tat twam asi. Oni su ubogi davoli kao i mi. Jedan od njih imao je jo prili?no ocuvan kaput i mi smo ga pretra ili ne bismo li sa znali ko je to bio. koja su. ofer se trgnuo i klonuo. Ciljaj u ofera! naredi Gustav brzo. Bilo je neobicno zanimljivo. nije mogla da govori i neko vreme je ukoceno gle dala u nas. Moramo da side mo i oslobodimo drum. a ime nije va no. tihim treskom. tockovima okrenutih nebu. i okinuh obarac. Izgorela je veoma brzo. ovek klonu. odskoci e. Veoma aljivo re Gustav.i smestili u lovackoj zasedi. cekali smo. kada smo ve? izigravali razbojnike. svetlo plavi veo. mlada devojka izi la je iz njih nepovredena. Spustili smo se i posmatrali gomilu koja je gorela. i ba utom te ka kola projuri e ispod nas. sirena luksuznih kola. Ona su jo uvek zvrjala i zveketala. sa enine glave kruto i vodoravno vio se za njom veo. ve? se cula sirena novog automobila koji je nailazio. Na njega smo pu cali odmah tu sa druma. nemi. pro muklo i vlastoljubivo. preko ivice druma. Najbez bolniji postupak bi bio potopiti ga celog za deset minuta u vodu. grunu e onako te ka i razjareta u niski zid. bilo je mo da bolje i lep e da. ali odjednom se razle e u asan prasak i iz njih suknu plamen. iako bleda i drhcuci celim telom. tockovi su se sme no okretali u vazduhu. oni koji su sedeli u njemu ostali su i dalje mirno u kolima. tako da su jo dugo krkljala u bunju. Mi smo ve? dr ali pu ke u ruka ma. sledeci primere velikih uzora. Ali hajde. ali se ni ta nije micalo. bili cucureni njih troje ili cetvoro. kao da je si la s uma. uz buku motora. le ali ispod kola. ljudi su. Ovaj svet mora da propadne. pravo u vozacevu plavu kapu. Fordova kola re Gustav. najvecom brzinom vozila pla ninskim drumom. udari e o stenje. Ali u stvari je sa vr eno svejedno kako se zovu ljudi koje ovde ubija mo. . kola odjuri e dalje. malo podigli kola i odbacili ih u stranu. Na li smo lisnicu u kojoj su se na lazile posetnice. ne prote emo na u valjanu elju za ubijanjem i na le pu kaste dame. a jedna lepu kasta. Prilikom okretanja kola ispala su dva mrtvaca. Udesili smo ih! likovao je Gustav. delimicno iz gorelih odela. survala se i pala na drum. Mi smo je ljubazno pozdravili i ponu dili joj svoje usluge.

Niste ubili samo mog jadnog ofera nego i mene. cekajte! re Gustav uctivo. iz o?ajanja i neraspolo enja pre ma svetu. ve? radi zabave. danas vi e nije. isuvi e velika. ta?no. Isto kao to je slu ba d elata da ubija one koje sam ja osudio. Vi ste dr avni tu ilac. koja mu se zalepi za bradu. Da li je i vama ubijanje katkad pricinja valo zadovoljstvo? Dosadujete mi.E. ose?am da u uskoro umreti. Vama je poznato da je na kontinent bio strahovito prenaseljen. Vi sami preuzeli ste istu du nost. sad e biti dovoljno vazduha. Mi sada uni tavamo sve automobile. Budite tako dobri pa izvr ite va posao do kraja. Ali mi ne ubijamo po du nosti. stari gospodine. Na primer. Dopustite mi jo jedno pitanje. ona je moja stenografkinja. jer mu je iz usta curila krv. Mi smo sebi dopustili da iz pu ke ubijemo va eg o fera. E. kao da hoce da pljune. i vi ubijate. a vrat je dr ao nekako jezivo krivo i ukoceno. A sada molim vas izidite iz kola. Vi e volim da i ja budem uni ten zajedno s nji ma. vecinom uboge davole. lepe dame ona je verovat no va a kcerka? Nije. njegove pa metne svetlosive o bile su otvorene.. Zar ne? Tako je. Kako god elite. jer emo kola uni titi. Meni je uvek bilo neshvatlji vo kako ovek mo e da bude dr avni tu ilac. sada vi e nije. bio sam profesor . Utoliko bolje. Za neke je svakako teta. Ono to je juce bilo normalno. Vr io sam svoju du nost. bolje reci. Zato nam ubijanje pricinjava izvesno za dovoljstvo. ukoliko jo budemo imali vremena. nije mi poznat. ili pustite da vas mi izvumo iz njih. Za to ste pucali na nas? Zato to ste vozili suvi e brzo. Mi danas smatramo da je svaka brzina kojom auto mo e da vozi. Mi smo terali normalnom brzinom. bilo bi mi ao ove mlade. pa hajde da vidimo ta je sa starim gospodi nom re Gustav i okrenu se putniku koji je jo uvek bio presamicen preko sedi ta iza mrtvog ofe ra. Smemo li da upitamo s kim imamo ast? Starac je hladno i tu no gledao svojim sitnim si vim oma. Ja sam vi i dr avni tu ilac Lering re lagano. Dozvolite. Ranije sam slu beno imao dosta posla s tim. Ako vam je nepoznat pojam du nosti. Bio je to gospodin kratke sede kose.On ucuta i skupi usne. I va e pu ke? I one e doci na red. ivite od toga to optu ujete i osudujete na kazne druge ljude. Ali izi e samo malo krvi. Verovatno emo sutra ili prekosutra svi biti uni teni. a i os tale ma ine. moje je ime Gustav. Zar pucate na svakoga bez izuzetka? Dabome. gospodine vi i dr avni tu ioce. To mi je bila slu ba. ali je izgledalo da je ozbiljno povreden. Pojam du nos ti. istina.

ja sam uvek eleo da cinim suprotno naredenju. U meduvremenu je na a stenografkinja opet do la svesti i posmatrala je dogadaje. kolege. Ali iako vi e ne znam za pojam du nosti. Brzo uzesmo pu ke u ruke i ponovo na ni anismo. kriv sam.teologije. Au tomobil estoko zakoci i prope se uvis. Izlazite! komandova Gustav. ali je dobila jedan konjak i ubrzo se toliko oporavila da je mogla da primeti velicanstveni izgled na jezero i planinu. gospodine kolega. on je te ko povreden. i saop ti nam da se zove Dora. bio sam i vojnik i ucestvovao sam u ratu. gospodice? Da? E hajde. Napred. koja. Da nije jedan od vas lekar? upita Gustav. U tome nije uspeo ba sjajno. Ja vas anga ujem i budite nam dobar drug! Tako. U meduvremenu je lepu kasta devojka sela na ivicu druma i onesvestila se. zatucani svet ode u parampar ad. dakle. Uskoro e ovde biti veoma neprijatno. Gospodici je gore pozlilo. znam za krivicu mo da je to isto. Ono to se meni unilo kao du nost nije se nimalo slagalo sa onim to su mi autoriteti i pretpostavljeni. Ruke uvis! Trojica mu karaca izito e iz kola dr eci ruke po slu no podignute uvis. Dr avni tu ilac se veoma napregao da bi svojim od krvi ulepljenim usnama mogao da se nasme i. Ali ovoga puta ne ubijam s odvratno cu. kao nekada u ratu. Istog trenutka u se opet sirena kola koja su jurila najvecom brzinom. ali se nazirala dobra vo lja. opet moram da ubijam. vozeci oprezno i ne zaustavljajuci se. Gustav komandova i oni krenu e. dr te ga! Staroga gospodina uskoro polo i e u druga kola. Nadam se da vam stari gospodin inace nije bio blizak. Povukosmo devojku malo u stranu. pa i sam u rado pro pasti. ni ta nemam protiv toga da ovaj glupi. preporucivali. A trenutno me je ivotna krivica dove la do toga da. osuden da ivim. za obido e sru eni automobil a zatim odmah ubrza e . re Gustav izgubili ste va eg poslodavca. Svidelo mi se to smo stekli ovaj lepu kasti plen. Onda budite dobri da ovog gospodina pa ljivo izvucete sa njegovog sedi ta. rado u u tome pomoci. Oni odgovori e da nije. du nost mi je da pripadam jednoj dr avi. da ubijam. priljubismo se uz stene i pustismo da se kola koja su nailazila zaglave u olupini prethodnih. Po to me je majka rodila. ali stade neo tecen. Umete li da se pentrate. tto smo br e mogli popeli smo se sve troje u na u kolibu na drvetu. pomirio sam se sa krivicom. Mi smo. Odmah posle toga dole ponovo stigo e jedna kola. da placam porz za naoru anje. Osim toga. Gospodice. A zatim ga povezite svojim kolima do najbli eg gra da. Dobro je re on. u zemo vas u sredi nu pa emo vam pomoci. a sada treba malo da po urimo. Molim vas vr ite va u du nost. da postanem vojnik.

ubijajuci vozaca jednim metkom. i jedni i drugi. drum je bio za . Ne valja kada ovecanstvo prenapre e mozak i pomocu razuma poku ava da ureduje stvari koje uop te nisu pristu pacne razumu. Ali ta e biti s nama? upitala je malo kasnije. Gustav je izjavio da je rat i da ona treba da se poka e hrabra i valjana devojka. jer ga tako naivno upro cuju. govori . Posle toga je vec bilo bolje. a njih ne mo emo ubiti filozofijom. Ranije se to nije toliko zapa alo. Ja sam za to da ostanemo ovde. Ali sada. nego svaki hoce da ima i svoj automobil. ali. to to mi sada ovde radimo nije razumno. to to radimo verovatno je ludo. Da. zacudo. Moj prijatelj Hari voli lepu kaste ene. Slika oveka. Onda se radaju ideali kao to su ideali Amerikanaca ili bolj evika. i pored toga. prevrnu e se i ostado e da vise ukoso nad ponorom. Doro.vo nju. on e vam biti prijatelj. Mo emo da biramo. Mo da emo je mi ludaci oplemeniti. kao to je i rat bio ogromna detinjarija. A mo da si cak pomalo i u pravu. dabome. Razume se. verovatno dobro i nu no. pa ce nas ucmekati. nekada visok ideal. Kola stado e da krivudaju. Ali budi tako dobar i napuni ponovo svoju pu ku. Za sada prili?no nerazumno reagu jemo na nesnosne prilike. treba da imamo metaka u cevi. zvuk njihove sirene jasno je dopirao do nas gore. Da. Ubrzo su bila ude ena i ostala su da le e tockovima okrenutim uvis. Ali oni e doci sa policijom i vojnicima. Ne znam rekao je Gustav. koji su. odgovori Mladicu. Svakog asa mo e da naide nekoliko srndaca. detinjarija je. skrenu e prema ogradi. pocinje da se pre tvara u kli e. ali koji ipak vr e nasilje i pljacku nad ivotom. neobicno razumni. ili emo i sami uzeti jedna kola. kada pojedincima nije dovoljno da se nadi u vazdu ha. Policija i tome sli?no vi e ne postoji. pa je pocela da slini i da tra i od nas engleski flaster. primecuje. Kasnije e covecanstvo morati da nauci da svoje mno enje zauzda razum nim sredstvima. upitah umete li da baratate pu kom? Nije umela. eto. ima odvi e ljudi na svetu. Zabu anti! smejao se Gustav. odvesti se i pustiti da drugi pucaju na nas. Svejedno je na cijoj smo strani. Naide jedan auto i smesta se sru i. Gustav. zadovoljstvo je i velika dobit slu ati ovaj izvor mudrosti. sada se. Doro. smejuci se. ali je. odvi e si mi sanjalacki raspolo en. Isprva je bila nespretna i raskrvavila je sebi prst. Ili emo mirno ostati ovde gore i pucati na sva kola koja hoce da produ ovuda. ali je naucila od nas kako se pu ka puni. ali u su tini ipak cinimo ono to valja. Dole su se opet nalazila jedna kola. pametno. cudno rekoh da pucanje mo e da pricinjava toliko zadovoljstvo! A ranije sam jo bio protivnik rata! Gustav se sme kao.

Imali smo vremena da posmatra mo lep izgled. a ja rekoh Gustavu Da li bi mogao da puca na ovog simpa ticnog momka i da mu napravi rupu u glavi? Bog me. Kada sam pomogao Dori da se popne preko ograde. be somucno je mlatarao pored olupine. ispio bocu do dna. sve ovo na e. video upropa cene automobile. buljio oma uz i niz drum. spokojno i detinjasto kaji je jo iveo u stanju ced nosti. Nijedan od nas joj nije odgovorio. uzbuden lovackom pustolovinom. umotano u staniol. bolj evici? Dole. U meduvremenu je dole nai ao jedan decak. S one strane jezera le ao je u dubini gradic. gojazan. Spremali smo se za silazak. ugledao na e skrovi te. sigurno emo u kolima naci ne to za jelo. ili u da pucam! doviknu mu Gustav. Svuda. Jedan od pre ivelih. a za tim veselo po ao dalje. delanje unilo nam se glupo i odvratno. povukao iz boce. Dora je malo otplakala. damsku ko nu torbicu i bocu s vinom. To se i ne tra i promrmlja moj prijatelj. Dodo e jo dvoja kola. na bezbroj vrata.. ovek ga Lze na ni an i okinu jo jednom. do davola. Opet sam se na ao u okruglom hodniku. verovatno se bio ra irio glas da je opasan. ja ne bih mogao. tolika krv! Stideli smo se. jeo ne to to je izvukao iz d epa. stisnuv i suncobran pod pa zuho. odande se uzdizao dim i uskoro smo videli kako se vatra iri od krova do krova.krcen. zatim je uvukao glavu u je dan i odande izvukao areni suncobran. DA IMAM HILJADU JEZIKA! . Zatim drum ostade pust i prazan. I ao je spokojno svojim putem. uzbudeno i sa stravom. Zar vi niste gladni. Ali tada je ograda popustila i mi smo se oboje survali u bezdan. Nemojte da ostanemo du e ovde preklinjala je Dora hajde da sidemo. culi smo pu karanje. rid ovek. stao da nju ka oko njih. Ali s u. hvale dostojno i nu no. pa je spokojno seo na ogradu. a ja sam je milovao po vla nim obrazima. Pih. poljubio sam je u koleno. pocela su da zvone zvona. u gradu koji je goreo. Ali i on je osetio nekakvu nelagodnost oko srca. koja uni tismo. urlajuci po leteo prema nama i nekoliko puta iz revolvera opa lio u na em pravcu. to isto ose ali i neki generali u ratu. mamili su natpisi MUTABOR PREOBRA aJ U BILO KOJU IVOTINJU ILI BILJKU KAMASUTRA UcENJE INDIJSKIH LJUBAVNIH VE TINA KURS ZA POcETNIKE cETRDESET DVE RAZNE METODE LJUBAVNIH VE BI SAMOUBISTVO PUNO U IVANJA! UMre OD SMEHA HocETE LI DA SE PRODUHOVITE? MUDROST ISTOKA OH. Tek to smo ugledali oveka koji se jo pona ao bezazleno. Onda ga mi ubismo sa dva metka.. navodno. Ona se glasno na smejala. Idite. Moramo li svi da umremo? upitala je.

kako ste videli. a pred njim je bilo ne to nalik na veliku ahovsku tablu.. raspala va a ta kozvana li?nost. a po kome je ovek nepromenljiva jedinka. Mi ovde nemamo imena i nismo li?nosti.SAMO ZA GOSPODU PROPAST ZAPADA UMERENE CENE. do ivotni red. Pru io mi je ogledalo i opet sam u njemu video kako se jedinstvo moje li?nosti raspada na mnog Ja. a oni su. koji povezuje mnogobrojna podrucja Ova zabluda nauke ima mnoge neprijatne posledice. a imao je i iste tamne. jer je ovek na sebi imao slican kaput od arene svile. u njoj jena istocnjacki nacin. Bez figura ne mogu da igram. tako vam je poznato da se ovek sastoji od tno go du a i mnogih Jada. U prvom trenutku mi se unilo da je to prijatelj Pablo. nikakva mnogobrojnost ne mo e savladati bez vo stva. bez izvesnog reda i grupisanja. Docekala me je polumracna. kao ovek koji ponavlja esto odr avani govor ili lekciju Poznato vam je pogre no shvatanje koje donosi nesrecu.. u tedujuci im trud da misle i da vr e opi te. Nauka je utoliko u pravu to se. Jedan od njih je gla UPUTSTVO ZA IZGRAdIVANJE li?nosti USPEH ZAJAMcEN Ovo mi se unilo dostojno pa nje i u ao sam na ta vrata. Figura u koje se. sigurnim pokretima prstiju uzeo od njih neko liko tuceta i postavio ih na zemlju pored ahovske table. Usled ove zablude mnogi Ijudi va e kao nor malnii. Jeste li vi Pablo? upitao sam. medutim. Ali figure su sada bile veoma sitne. otprilike kao ahovske figure zgodne za igranje a igrac je ti him. Zato mi popunjavamo praz nine koje je nauka ostavila u poznavanju du e poj . naravno. Pri tom je govorio jednoli?no. neizlecivo ludi. obratno mnogi geniji se smatraju ludacima. Rascepkati prividno jedinstvo li?nosti na mnogo likova. nauka ovu pojavu naziva izofrenijom. u Mojih figura?. A nije u pravu utoliko to veruje da je mo guc samo jedan jedini. tiha prostorija. DOSADA NENADMA ENO SINTEZA UMETNOSTI PRETVARANJE VREMENA U PROSTOR POMOCU MUZIKE SUZA KOJA SE SMEJE KABINET ZA HUMOR PUSTINJAcKE IGRE PCTPUNA ZAMENA ZA SVAKU DRU TVENOST Beskrajan je bio niz natpisa. njena je jedina vred nost to upro cuje rad ucitelja i vaspitaca u dr av noj slu bi. izgledalo je kao da je njiho v broj jo vi e poras tao. Ja sam ahovski ig rac. Onda budite ljubazni pa mi stavite na raspola ganje nekoliko tuceta va ih figura. Ja sam niko izjavio je on Ijubazno. molim. cak u ivaju i veliki dru tveni ugled. sjajne oci. Hocete li da vas ucim izgradnji li?nosti? Da. sedeo na zemlji jedan ovek. smatra se ludo cu.

to se. ali tek to sam se ponovo na ao u svetlom. uzmite va e figurice. prijateljstvu i protivni tvu. bile istog porekla. drage figurice koja je neko vreme. u igri. sve starce. igra i bori. Pred mojim ocaranim pogledom pustio je da se ovaj mali. gospodine. sastavljao jednu igru za drugom one su izdaleka sve bile slicne jedna drugoj. Pomislio sam. mladice decu. ova igra jo e vam pru iti mnogo zadovoljstva.mom koji nazivamo umetnost izgradnje. da se medu sobom osvaja. ali su ton i fempo bili izmenjeni. Zatim je jednim vedrim pokretom pre ao preko table obarajuci blago sve figure. odista je to bila uzbudljiva i napeta drama. Evo. sve su ocigledno pripadale istom svetu. brzo ih je poredao na tablu za igru. Ovo je ivotna umetnost govorio je on pouc no. izgradujemo uvek nove gru pe. izvukao se kroz uzana vrata natrag u hodnik. tako i mi od figura na eg Ja. isti materijal od koga je napravljena.bila osudena na razne nedac e i zlu kob vi cete u idu oj igri napraviti kneginju. motivi drukcije nagla eni i situacije drukcije postavljene. gde je tegoban. mo e protati u Kne evom carobnom rogu. da u tamo odmah sesti na pod i satima. divnoj knji ici. sve vedre i tu ne. cak su i naucnici to donekle shvatili. pa je zami ljeno. sutra degradirati na polo aj sporedne figure. kvareci vam igru. pa ipak tako smi ljeno uredeni svet neko vreme kre. od kojih je sva ki bio deo mene. od istih figura sastavio sasvim novu igru. vredan rad jednog naucnika oplemenjen genijalnom saradnjom izvesnog broja ludaka i umetnika zatvorenih po du evnim bolnicama. elim vam prijatan pro vod. u stvari. pa ipak je svaka od njih bila sasvim nova. na kojoj su se uskoro okupile grupe i porodice. okruglom . ene. sa novim igrama i uzbudenjima. Gledajte! Svojim tihim. kako je izgledalo. a onda ih je skupio na gomilu. citavu vecnost. pametnim prstima dohvatio je moje likove. kao umetnik probirac. da se eni i mno i. sna ne i ne ne. Kao to je ludost u vi em smislu pocetak svake mudrosti. strpav i figu rice u d ep. Onome ko je do iveo raspadanje svoga Ja pokazujemo da u svako doba mo e da ga sastavi po proizvoljnom redu i da time mo e da postigne beskonacnu mno gostrukost ivotne igre. I tako je mudri graditelj od likova. igrati se figuricama. rastavljenog na delove. od vas zavisi hocete li je zapletati i obogacivati. sa drukci jim grupisanjem. sa vecno novim situacijama. Duboko i sa zahvalno cu poklonio sam se pred ovim darovitim ahovskim igracem i. Ubuduce mo ete da oblikujete i o ivljavate po svojoj elji igru va eg ivota. Druga igra bila je slicna prvoj bio je to isti svet. na primer. da sklapa sporazume i bije bitke. Vi cete figuru koja je danas izrasla u nesnosno stra ilo. hitre i nezgrapne figgure. drugim odnosima i prepletanjem. Kao to pesnik od nekoliko likova stvara dramu. borbi. Od sirote. stvarajuci jedan svet u malom. tako je izofrenija pocetak svake umetnosti i ma te.

ali e ce i stra nije od svih tih plamenova gorela je i drhtala u meni ljubavna vatra. prepuno. po smatrati ovog brutalnog ukrotitelja i plemenitu ivotinju biranim zubima odelo sa sebe. udnja i ce nja starog oveka. sve je zra ilo zasiceno cu bojama i sve se na prolecnom po vetarcu lelujalo tako nestvarno i ozareno. Stajao sam na jednom od stenovitih bre uljaka svog rodnog grada. Pred mojim oma zablistao je dreca vi plakat cuda DRESURE STEPSKIH VUKOVA Ovaj natpis uzburkao je u meni mnoga ose?anja razne strepnje i patnje iz mog biv eg ivota. moja ma ta bila je puna umetnickih snova. gnusno. kao to sam nekada video svet u najpunijim. kako mi je cvetalo u krvi i kako je kliktalo i pevalo u mojoj du i! Bio sam decak od petnaest ili esnaest godina. Sada sam opet bio mlad. cudnovato kao u bajci. koji se pra vio veoma va an. mirisao je na jugovinu i prve lju bicice. onaj vreli ivi pla men. Ono to sam malocas radio i mis lio. Jo pre jednog asa. nekog gospodina pomalo lakrdija kog izgleda. bilo je mlado. jace od mene. U ao sam radostan to sam mogao da pobegnem od prokletog vucjeg sveta. onu ce nju koja me je silno vukla. grckog i lepih stihova. odmah po ulasku u pozori te. Prema nare enjima Sa uzdahom olak anja setio sam se da sam video ranije. a istovremeno i s tako dubokom prisno cu da sam se naje io zapahnuo me je miris moje mladosti. iz na pu tene stvarnosti. Oh. Bilo je i odvrat no i uzbudljivo. moje misli bile su is punjene stremljenjem i ambicijama. razjedajuca slutnja culne naslade. nabreklih mi ica na rukama i kico kog cirkuskog odela bio na odvratan nacin veoma slican meni. ali koji je i pored velikih brcina. zvucalo i mirisalo tako zanosno. glava mi je bila puna la tinskog. pesnickim ca . pre nekoliko tre nutaka verovao sam da odli?no znam ta je ljubav. to sam jo malocas bio ostalo je iza mene i opet sam bio mlad. novo i istinsko. odozgo se videlo kako se u gradicu blista reka i prozori moje onske kuce. Otvo rio sam vrata drhtavom rukom i u ao u va arsku atru u kojoj je bila postavljena gvozdena ograda. a sve je ovo izgledalo. koja me je odvajala od siroma ne pozornice. atmosfera mog decackog i mladickog doba. odvukle su me opet dalje. mucno su mi stezale srce. mi risalo na ne to novo i stvaralacki opojno. struje. kako su se ponovo razbuktale zaboravljene vatre. Glasio je SVE DEVOJKE SU TVOJE i meni se inilo da se u stvari ni ta prijatnije nije moglo po eleti od toga. lepog. i kroz moje srce zastrujala je krv iz onog vremena. i ono to sam osecao u sebi. A na pozornici sam video ukrotitelja ivotinja. ropski pla ljivog pogleda. ali strahovito mr a vog vuka. Ovaj sna ni ovek vodio je na uzici kao psa bed nog li prizora! velikog. glad pola. onu strast koja je rastapala kao martovski vetar. pa ipak potajno slatko. kako su bili tamni i puni tonovi nekada njice. i za kojim je onaj lepi mladic onako poleteo.hodniku pozori ta.

pro ela samrtnicka slut nja ljubavi. neznane slasti. sama i obuzeta snovima. martovski vetar i miris napupelog li a. sve je opet bilo tu. odjednom sam ta?no znao ta do ivljavam. sanjalacki zanet ljubavnom ce njom. gledao sam njenu kosu. Stajao sam na bre ulj ku. uprkos strahu i mori. uzdignute glave. kako je razigrani vetar strujao raspu tenom kosom pored njenih rumenih obraza! Uto mi se pribli ila. igrajuci se. miri ljavogorki ukus. lepa devojko. video sam kako se trudi da to prikrije i odmah sam znao da me voli. zahteva i zakletvi odanosti koje sam slao za njom. Roza i njenja smeda kosa. gledao sa i cekivanjem punim strepnje. produ ila put. ja sam za trenutak malo pocrveneo i pogledao u stranu. kojoj sam se takotboja ljivo javio i u koju sam se ludo za ljubio. koja se ubrzo pri brala. Prvi put u ivotu video sam koliko je ta devojka lepa. a zatim sam. strepnje i patnje. koliko je lep i ko liko u meni budi ce nju pad tanke plave haljine oko njenog mladog tela i kao to me je gorkomiri ljavi ukus razgrizenog lisnog pupoljka ispunio boja lji voslatkom nasladom i strepnjom proleca. obavijena hiljadama ljubavnih elja. otkinuo mlad. jedno nedeljno po podne u rano prolece. ali cijih je nekoliko pramenova poigravalo i lepr a lo na vetru oko oba obraza. i poceo da ga grickam. Ponovo sam pre ivljavao jedan as iz poslednje godine mog deca tva. Mo da to . koja je bila upletena u dve debele vitice. i sve to je onda bilo sada se vratilo bre uljak i grad. ucinio sam ovog puta.sovima moje prve mladosti. otpozdravila mi je sme eci se ve? pomalo kao dama. Zatim sam joj se ja vio skinuv i dacki e ir. Video sam kako je porumenela kad me je poznala. koja je. vetar se poigravao mojom kosom. lepa. Tako je bilo nekada. pa je lagano. tako me je. sigurna u sebe i nadmocna. ono to je moja krv tra ila od mene i uzviknuo sam Rozo! Hvala bogu to si do la. a Roza. da ovaj susret za nju znaci isto to i za mene. koliko je lepa i zanos na ona igra u njenoj ne noj kosi. stavio zeleni listic medu usne. gledao sam ga i mirisao a ve? po mi risu secao sam se ivo svega to je tada bilo. Ali ovog puta bilo mi je dato da je docekam drukcije nego onda. Osetiv i opori. podigla o i poznala me. Sve je bilo kao onda i meni se inilo da vi e nikada u ivotu nisam tako voleo kao tada Rozu. I umesto da kao onda skinem e ir i svecano ga dr im i ruci dok ona ne prode. unut ra nje oslobodenje i duboko ose?anje krivice Oh. Tadas sam lepu devojku. nabujala ce nja i slat ka strepnja od koje sam se gu io. naslutio sam enu. jo nerazvijen list sa tek loze lenelog buna. kako me je gorki prolecni ukus palio po jeziku! Oh. a ja sam dr htavom rukom. nepojmljive zaplete. gledajuci ovu devojku. Toliko te volim. koje jo nisu bile poljubile nijednu devojku. onaj dan kada sam prilikom svoje usamljene etnje sreo Rozu Krajzler. potreseno sam pred osetio ogromne mogucnosti i obecanja. dolazila uzbrdo ne primecujuci me jo . jedne nedelje pre trideset i pet godina.

zamr eni i puni glupih nezgoda od onog trenutka one nedelje kada sam pustio da Roza ode od mene. sve je bilo drugacije i dobro. dr eci se i dalje za ruke. Ono to smo mi deca mogli da damo bilo je malo. Ni jedno ni drugo jo nije bilo iz i lo iz detinjstva i nismo znali ta da ucinimo jetno s drugim te nedelje nije do lo ni do prvog poljupca. dahtali. a drugom rukom sam joj pla ljivo pre ao preko kose. i mi klekosmo na mladu prolecnu travu tra ili smo i na li nekoliko ljubica sa duga?kim dr kama i poklonili smo jedno d rugom svoje ljubicice. Rukovali smo se i s rukom u ruci po li lagano da lje. i trcali sve dok nismo iz gubili dah. pa smo usled silne zbunjenosti potrcali br e. da li me odista voli ? A nje njene smede o zablistale su. gde se kretala po sobama. a zatim smo oboje ustali i poku ali da izmerimo ko. pored ba tenskih ograda. ali duh ovde nije bio potreban. ali medu nama je postojala veza. preko mosta. neiskazano srecni. na poljubac je jo bio bez ara i prave sadr ine. ali sve je bilo na e. seli na travu ja sam je milovao po ruci. Roza je zastala. na stenama. Znao sam kada je stigla ku svog oca. tako da smo morali da stanemo. i ja sam osetio da su ceo moj pro li ivot i ljubav bili pogre ni. Stajali smo. sunce je zasjalo jo vrelije. Izgubio sam Rozu i pojavila se Irmgard. zvezde jo zanosnije. ali smo bili neizmerno srecni. Hari. ve? sam ustanovio da smo potpuno iste visine i da nas je dragi Bog odredio jedno za drugo. sitna prilika pojaviti duboko ispod mene prolazeci pored bunara. a kada je jorgovan poceo da cveta. gledajuci u pravcu grada i vrebajuci kada e se njena draga. lica okrenuta prema do lini.nije bilo najduhovitije to se tog trenutka moglo iz govoriti. jo jednom pro iveo itavsvoj ljubavni ivot pod srecnijim zvezdama. svakom nezrelom ljubavnom recju. me u nama je lebdela jedna tajna. Ostao sam gore na steni udi uci miris Rozinih ljubicica. je vi i u stvari sam ja bio vi i za jedan prst. zbog cega emo se kasnije i uzeti. Tada Roza re da ose ca miris ljubicica. peli se na lestvica tna ljubavi za jedan stepenik vi e. Tako sam. a kada je zahladnelo i svetlost ve? pocela da pada ukoso preko stena. pa je i to bito sasvim dovoljno. koja je tekla kao kak va reka. a zatim je rekla Zdravo. pa smo se veoma rastu ili. pogledala me i pocrvenela jo vi e nego malopre. jedva sam se usudivao da milujem raspu tene uvojke oko njenih u iju. ali . daleko od nje. svakim i cekivanjem punim strepnje ucili smo se novoj sreci. ali to nisam re kao. a ja sam le ao tamo gore. Roza nije napravila lice k o u dame i nije oti la dalje. jer nisam smeo da je pra tim. veoma zbunjeni i ne znajuci ta da ka emo i ta da radimo. Tokom itavog proleca vidali smo se ponovo tu i tamo. Ali sada je gre ka bila ispravljena. ali smo sada imali zajednicku tajnu i to je bilo najdivnije to smo imali. legao sam na zem lju iznad jedne od padina. Roza re da mora ku. prvi put smo s bo ja ljivo poljubili. i sa svakim boja ljivim dodirom. za ta god smo u ljubavi i radosti bili sposobni. pocev od Roze i ljubicica.

ali me je naucila nesluce nim. mo gucnostima koji su nekada iveli samo u mojoj ma ti postali su sada stvarnost. mnoge culne naslade. Svaka je imala svoju tajnu. svakoj ne to da dam i od svake da budem darivan. svakoj sam dao to je ona jedina mogla da primi od mene. Tu je bila ena neobicnih tamno smedih oju i kose svetle kao lan. da mnogo do i vim. ustreptala slast. staklas tog osmeha. sve vi koje sam nekad voleo tokom jednog leta. a ni hiljaditi deo se ne mo e iskazati recima. i tu stvarnost sam do iv Ijavao. nisam bio ni ta drugo nego ovek koji voli. dopustila da joj poljubim smede grudi i da is pijem pehar naslade. Oku ao sam mnoge ljuba vi. Nailazio sam na ene koje su se mogle osvajati samo na juri . mnogo naucim. snovi. stra nim i ubistvenim ljubavnim ve tinama. arka seta umiranje puno straha i ozareno ponovno radanje. mene bacala k njima. treperavim granama bresta. vat reni mladic koga sam malopre video kako u urbano trci prema vratima ljubavi. . Ido i Loro. uzbudivao pogled neke ene. a divna Ema bila je prva koja mi je jedne jesenje veceri. sva ka je ljubila. toplo sa njarenje. pored koje sam nekad stajao cetvrt asa u hodniku brzog voza i koja mi se kasnije ce ce pojavljivala u snovima ona nije progovorila nijedne reci. ali sam u svakoj mogao da probudim ljubav. Oh. jednog meseca ili dana! Shvatio sam da sam sada ja onaj lepu kasti. mnoge zaple te. Ne. struja ih je dovodila k meni. da me ne muci stepski vuk. i ope t na druge koje su mi pru ale srecu tek posle laganog i pa ljivog osva janja iskrsavao je ponovo svaki sumracni kutak mog ivota u kome me je nekada makar samo za trenutak. Svaku devojku koju sa m voleo ne kada u mladosti voleo sam sada ponovo. ne ni cvetovi. mamila belina devojacke puti. sva ka na svoj nacin. ni hiljaditi delic. pod.ni Roza ni Irmgard nisu postale moje. svi vi lepi cvetovi. elje. i ona je znala necuvene stvari. pa i Anu. cedni. a zatim me je odnosila dalje. zalizane. i sve to sam propustio nadoknadio sam. mnoge sre. tiha Kineskinja iz marseljske luke. smejala se i bila stidljiva na svoj naro cit nacin. svaka je mirisala na svoj kontinent. da to ja sada i sivljavam onaj deo svog bica od koga dosad msam pro iveo ni deseti. fantasta i moralista. dozivao glas pola. kao gar crne kose i vla nih oju. sve propu tene ljubavi mog i vota carobno su cvetale u mom vrtu u ovom asu sna. da me ne potiskuje pesnik. a i mnoge patnje. svaka od njih dala mi je ono to je samo ona jedina mogla da mi pru i. morao sam da izgubim Irmgard. Ida da ljubim. tam ni cvetovi koji brzo venu. A glatka. morao sam da se penjem stepenik po stepenik. svaka je na svoj nacin bila bestidna. ivi plameni cvetovi. da me sada ne sputavaju os tale figure moga Ja. nisam udisao drugu srecu ni drugu patnju osim ljubavi ve? me je Irmgard naucila da igram. Svaka je bila moja. Do lazile su i odlazile. da ini ne smeta mislilac. Sve djevojke koje sam ikada voleo bile su sada moje. Mnogo sam do ivljavao u Pablovom malom po zori tu.

njoj nije pripadala samo ona jedna figura moje ahovske igre.bilo je to razigrano. kako mi govori da e postici da se zaljubim u nju da bi bila ubijena mojom rukom. detinjasto plivanje u reci polo va. koja u svoje vreme ni sam ni shvatio. tako da mu se za trenutak rastvorila celjust i pojavio se crveni jezik. ogroman. Li en sopstvene volje. a i druga. ranija. Smrtno upla en trcao sam hodnikom. pored vina i jela. nem. na stotine njih. sa strahovitom ozbiljno cu u pogledu. predavao im se. Vracala su se i ona vodenja koja mi je nekada nudio Pablo. Kao poslednja fgura moje mitologije sa hiljadu likova. zavukao sam ruku u d ep da izvucem figurice. prolazio pored vrata. mogu is kazati. sapletao sam se preko njih i brzo ih zaboravljao ali ovde su bile sacuvane sve bez izuzetka. Trepcuci je gledao u mene. visok kao ja. ivot stepskog vuka. Neiscrpno me je okru avao svet vrata. ta sad? Ma io sam se figurica u svom d epu. Skoro sam ih sve propustio i izbegao. opet sam stajao u nemom hodniku pozori ta sa lo ama. fantasticne igre utroje i ucetvoro koje su me sa osmehom povele u svoje kolo. Bio sam za panjen koliko je bogat bio moj ivot. U ogledalu je stajao. pregrupisacu svoje figure tako da se sve odnosi na nju i dovede do ostvarenja. Sada sam ih video. niti je valjao jezikom po svojoj celjusti. puno cari. Odig ravale su se mnoge igre koje se recima ne. njoj je pripadao ceo ivot Oh. otvarao im vrata. protao sam sledeci natpis i naje io se KAKO Se Ubija Iz ljubavi Naglo sinu i zablista u meni trenutno se?anje na jednu sliku Hermina za stolom u restoranu. pre kinuv i ljubavnu bajku. duboko iskLsan. naoru an i z asicen sazna njem. moj na izgled tako bedan. li en ljubavi. Umes to figura izvukao sam iz d epa no . stajao je mirno. mudar. Iza visokog stakla nije stajao nikakav stepski vuk. pla lji vo trepcuci svojim nemirnim oma. Bio sam lud. divan stepski vuk. Gde je bio Pablo? Gde je bila Hermina? Gde je bio onaj pametni mladic koji je tako zgodno brbljao o izgra ivanju li?nosti? Pogledao sam jo jedanput u ogledalo. odjednom utonula u razgovor dubok kao ponor. u mogucnostima i zavodljivosti. tonuo u ru icasti sumrak njihovog podzem lja. jer nisam eleo da se sret nem s njom u sumraku carobnog ogledala. o?ajavajuci. ali je ta namera namah izbledela. Ponovo sam izronio iz beskrajne reke krai poroka i zapleta. U og . zreo za Herminu. opasnosti i iznenadenja. malo se nasmejao. odjednom je sve stajalo pre da mnom. Te ak talas straha i mraka preplavi mi srce. Reka me je izbacila na kopno. Figurica vi e nije bilo. koli ko je bio bogat u zaljubljivanju. kao poslednje ime u beskr ajnom nizu iskrsla je Hermina. tih. da izvedem caroliju i preurdim svoju ahovsku tablu. a istovremeno mi se vratila i svest. natpisa i magicnih ogledala. odjednom sam u du i ponovo osetio jad i sudbinu. i odjed nom sam se na ao pred ogromnim ogledalom i po gledao u njega.

smeh. beskonacno kao svemir. Leporelo je vec na kolenima. Jezivo su bru jali ledeni zvuci avetinjskom ku?om dolazeci s onog sveta. prode pored mene smejuci se. nazirale se planine i morske obale. On stremi za oslobodenjem. zar ne? Ovo je poslednja velika muzika koja je napisana rekoh svecano kao neki ucitelj u koli. ali to e jo dugo da potraje. cuv i taj smeh okrenuo sam se. A gde je smrt? upitah ja. umoran od svih poroka. otvori ih i ude a ja udoh za njim. a Mocart re Vidite. i evo. sleden i bla en. Tada se iza mene razle e smeh. Gde smo mi? upitah ja. Jedino jo ale radi katkada posmatram gu vu. to je Brams. Ali sve to. prizivajuci time najvoljeni je i najuzvi enije slike svog unutra njeg ivota. od besmrtnika. Iz gledao je tu an i beznade an. I ja cuh kako iz praz nih prostorija u unutra njosti pozori ta bruji muzi ka. Mocart! pomislih. imamo i Betovena. roden iz bo anskog humora. Mocart se pojavi. Vi ste valjda i sami muzi ar? Ja sam. ali ipak ovek. povukao sam se u miran ivot. Podigao je ruke kao da diriguje. po kome su lebdele magle i oblaci. i on je cudesan. Okujem smrt. Saznao sam da su hiljade ljudi u crnom sviraci onih glasova i nota koji su prema bo anskom sudu . lagano se pribli i jednim vratima lo e. prestao da se bavim tim za natom. od pozori ta se nije videlo ni ta. li en svih igara.. maestro oh da.ledalu sam stajao ja. ipak neko s kim se moglo govoriti. Kao to vidite re Mocart mo e se i bez saksofona. beskrajni prostor ispunjavala je tama. naravno. Vi se mr tite. dok se pod nama. smeh koji ljudi ne mogu cuti. iako nipo to ne bih eleo da uvredim o vaj famozni instrument. jasan i ledeno hladan. stajao je Hari. siva lica. Mocart je stajao kraj ivice lo e. divna i stra na muzika. ona muzika iz Don ua na koja prati pojavu kamenog gosta. a i muzika nije lo a. Muzika je brujala i dalje. Hari zapitah ja ta radi ovde? Ni ta odgovori onaj u ogledalu cekam. ve? nosi u sebi ne to razlom ljeno. ne to to se samo u sebi rastvara nikad vi e ovek nije stvorio tako savr eno celovito delo kao to je to Don uan. Odlicna scena. U poslednjem inu Don uana. Nemojte da se napre ete smejao mi se Mocart strahovito podrugljivo. ma koliko lepo bilo. Na toj ravnici videli smo dostojanstvenog starog gospodina duge brade. a odnekud iza ivi ce lo e pomoli se mesec ili neka bleda zvezda gle dao sam u neizmerne dubine prostora. pun udnje za bo gom moje mladosti. odvratno bled. Hugo Volf a ne smem zaboraviti ni jadnog. medutim. do li su jo ubert. ipak se ve? oseca u njoj drugi svet. do ivotnim ciljem moje Ijubavi i po tovanja. Dabome. lako ima jo mnogo cega ljudskog u sebi. koji je setna lica predvodio ogromnu povorku od nekoliko desetina hiljada ljudi odevenih u crno. Dolazi re onaj drugi. pru ala ravnica slicna pustinji. divnog opena. u svetu koji se nalazi s one strane svih patnji.

izli ni u njegovim partiturama. Suvi e glomazno instrumentirano, odvi e mate rijala potro eno uludo klimao je Mocart glavom. A odmah posle toga videli smo, na celu istog to likog mno tva, Riharda Vagnera kako koraca i ose tili smo koliko ga one te ke hiljade guraju i iscrplju t ju videli smo kako se umoran, jedva vuce muce nickim koracima. U mojoj mladosti primetih tu no ova dva muzicara va ila su kao najvece suprotnosti. Mocart se nasmeja. Da, to je uvek tako. Posmatrajuci iz izvesne da ljine, ovakve suprotnosti postaju sve slicnije jedna drugoj. Uostalom, glomazno instrumentiranje nije bila licna gre ka Bramsa niti Vagnera, to bila za bluda njihovog vremena. Kako, zar zato moraju da ispa taju tako te ko? uzviknuh pun prekora. Razume se. To je zvanicni put. Tek kad budu iskupili krivicu svoga vremena, pokazace se da li je ostalo jo toliko njihovog li?nog da bi vredelo obra cunati se s njima. Ali njih dvojica nisu krivi za to! Svakako da nisu. Oni nisu krivi ni to je Adam po derao jabuku, pa ipak moraju da ispa taju. To je u asno. Dabome, ivot je uvek u asan. Mi za to nismo krivi niti odgovorni. ovek se rodi i ve? je kriv. Vi mora da ste imali cudnu versku nastavu, kada to ne mate. Osecao sam se veoma jadno. Video sam sebe, smrtno umornog hodocasnika, kako promicem pustinjom na onom svetu natovaren svim izli nim knjigama koje sam napisao, svim clancima i podlisccima, pracen mno tvom slagaca ko ji su morli da rade na njima i mno tvom citalaca koji su sve to morali da progutaju. Bo e moj! A Ad am i jabuka i onaj greh praotaca tako su bili tu. Sve je to treba lo ispa tati, i tek bi posle beskrajnog cistili ta nasta lo pitanje da li iza svega toga postoji i ne to li?no, ne to sopstveno, ili su celokupno moje delanje i nje gove posledice bili samo prazna pena na moru i bes mislena igra u reci zbivanja! Mocart poce glasno da se smeje kada ugleda moje izdu eno lice. Od smeha se prevrnu u vazduhu, mlatarajuci nogama. Pri tome je vikao na mene ta je, mali a, moj hvali a, jetra te iga, oko ti miga, kolje te briga? Jel misli na citace, na derace, na jadne gutace, i na tvoje slagace i njihove pomagace, na proklete hajkace i sabljoo trace? Pa to je da ho hoce i grohoce , od smeha da puca i tuca , nemoj da se jedi , al to je da se uredi ! O, ti srce verno, smerno i cemerno, to pati neizmerno, za to tugu neprebolnu svoju u tamparsku toci boju? Hajde, mali, lepo to batali, na ti svecu pa je zapali, tek tako u ali. Dosta se komendija ilo, u o pra ilo i pod repa ilo, grlo deralo i kera teralo, pa sad nemoj da si skanjeralo. davo repati e te cepati, vo titi i klepati, jer sve tvoje drljanje i vrljanje, mrljanje i srljanje samo je jedna krada i brljanje. E, pa ovo je bilo isuvi e, od srd be nisam stigao

da i dalje budem setan, Zgrabio sam Mocarta za ple tenicu, on je poletto, a pletenica se istezala sve vi e i vi e, kao rep zvezde rtpatice, na cijem sam kraju visio ja, uzvitlan oko sveta. Do aavola, ala je bilo hladno na ovom svettu! Besmrtni su podnosili ovaj razredeni, ledeni vazduh. Ali ovek je postajao ve seo u tom vazduhu, to sam jo osetio u onom krat kom trenutku pre nego to sam izgubio svest. Pro imala me je gorkoo tra vedrina, sjajna kao celik i ledena, i elja da se smejem isto tako jasno, neobuz dano i nezemaljski kao to je to cinio Mocart. Ali tada samzgubio i dah i svest. Zbunjen i slomljen, ponovo sam do ao sebi sa iz glacanog poda odbijala se bela svetlost hodnika. Ni sam bio kod besmrtnika, jo ne. Jo uvek sam bio s ove strane zagonetki, patnji, stepskih vukova i muc nih zapleta. Nije valjalo to mesto, nije to bilo pod no ljivo boravi te. Sa tim se moralo svr iti. U vlikom zidnom ogledalu prema meni stajao je Hari.Nije izgledao dobro,nije izgledao mnogo drugacije nego one noci posle poset e profesoru i balu kod Crnog orla.Ali to je bilo odavno,pre mnogo godina, pre mnogo vekova. Hari je postao stariji, naucio je da igra,posetio je magi?no pozori te,cuo je Mocarta kako se smeje,vi e se nije pla io ni igara, ni ena,ni no eva.cak i osrednje obdaren ovek sa zri ako projuri kroz nekoliko vekova.Dugo sam po smatr o Harija u ogledalu jo mi je bio dobro po znat,jo uvek je pomalo licio na petnaestogodi njeg Harija koji je jedne martovske nedelje posle podne sreo Rozu na steni i skinuo pred njom svoj dacki e ir.Pa ipak je otada ostareo za nekoliko stotina go dinica,bavio se muzikom i flozofjom i zasitio se njima, ljemao je u eli?nom lemu elza sko vino i diskutovao sa estitim naucnicima o Kri ni,voleo je Eriku i Mariju,postao Herminin prijatelj,pucao je na automobile i spavao sa glatkom Kineskinjom, sreo se sa Geteom i Mocartom mnoge je rupe usekao u mre u vremena i prividne stvar nosti,u kojoj je,medutimpak bio samo zarobljenik.Opet je,do du ezgubio svoje lepe ahovske figure,ali je imaodobar no u d epu. Napred, Hari, stari, umorni momce! Pih,do davola,ala je gorak ukus imao ivot! Pljunuo sam na Harija u ogledalu,udari o nogom i raz bio ga na paramparcad.Po ao sam lagano hodni kom koji je odzvanjao,pa ljivo sam posmatrao vrata koja su obecavala tolike lepe s tvari,ali ni na jed nim vi e nije bilo natpisa.Lagano sam pro ao pored svih stotinu vrata magi?nog pozori ta.Jesam li ja danas bio na balu pod maskama? Otada je pro lo sto godina.Uskoro vi e nece postojati godine.Tre balo je uraditi jo ne to,Hermina je cekala.bi to neobicna svadba.Plivao sam u nekom mutnom ta lasu,ne to mutno me vuklo,mene roba,stepskog vuka.Pih,do davola! Zastao sam na poslednjim vratima.Ovamo me je dovukao mutni talas.Oh,Rozo,oh,daleka mlados ti, oh, Gete i Mocarte! Otvorio sam ih. Iza vrata ugledao sam jednostav nu i lepu sliku. Na podu, na tepisima, nai ao sam

na dvoje nagih, lepu Herminu i lepog Pabla, kako duboko spavaju jedno pored drugog, veoma iscrpe ni od ljubavne igre, koja izgleda tako nenasita, a ipak brzo zasiti. Lepa, veoma lepa stvorenja, divne slike, cudesna tela! Pod Hermininom levom dojkom videla se sve a, okrugla belega, oko koje je tamno podi la krv bio je to ljubavni ujed Pablovih lepih, blistavih zuba. Udario sam no em posred belege, zariv i o tricu do kraja. Preko Herminine bele ko e potekla je krv. Da je sve bilo malo drugacije, da je sve teklo malo drugacije, izbrisao bih svojim poljupcima tu krv. Ovako, nisam to ucinio samo sam posmatrao kako krv curi i video kako su joj se za asak otvorile o, koje su izra avale bol i iznenadenje. Za to je iznenana? pomislio sam. A zatim mi je palouna pamet da treba da joj zaklopim o. Ali su se one same opet zatvorile. Izvr eno je. Ona se okrenula malko u stranu, i video sam kako joj od pazuha do dojke poigrava tanana, ne na senka koja je htela da me podseti na ne to. Zaboravljeno! A za tim je ostala da le i mirno. Dugo sam je gledao. Najzad sam zadrhtao, kao pri budenju, i hteo da podem. Tada sam primetio da se Pablo prote e, video sam kako otvara o i pro te e udove, video kako se nagnuo nad mrtvom de vojkom i nasme io se. Nikada ovaj momak nece po stati ozbiljan, pomislio sam, sve ga zasmejava. Pab lo je pa ljivo savio jedan kraj tepiha i pokrio Her minu sve do grudi, tako da se rana vi e nije videla, a zatim je necujno izi ao iz lo e. Kuda je oti ao? Zar me svi napu taju? Ostao sam sam sa upola pokrive nom mrtvom devojkom, koju sam voleo i kojoj sam zavideo. Nad njenim bledim celom vio se decacki uvojak, usta, poluotvorena i crvena, zracila su na potpuno bledom licu, njena kosa mirisala je ne no, a kroz nju se naziralo maju no, lepo oblikovano uvo. Sada je njena elja bila ispunjena. Jo pre nego to je postala sasvim moja, ubio sam svoju ljubavnicu. Ucinio sam ono to nije moglo ni da se zamisli, a sada sam klecao i piljio, i nisam znao ta znaci iz vr enje ovog dela, nisam znao da li je ono dobro i pravedno, ili ba suprotno tome. ta bi na to rekao mudri ahovski igrac, ta bi rekao P ablo? Nisam znao i nisam mogao ni da zamislim. Njena crveno namazana usta arila su se sve vi e na uga enom licu. Takav je bio itavmoj ivot, ono malo sre i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta malo cr venila na mrtvackom licu. t A iz mrtvog lica, mrtvih belih ramena i mrtvih belih ruku lagano se prikradala neka jeza, zimska pusto i usamljenost, neka hladnoca koja je lagano, veoma lagano rasla i od koje su pocele da mi se koce ruke i usne. Da li se ugasilo sunce? Da li sam ubio srce svega ivog? Je li to prodirala samrtna hladno ca svemira? Naje iv i se, ukoceno sam gledao u skamenjeno celo, ukoceni uvojak i bledohladni odsjaj u ne koljke. Hladnoca koja je izbijala iz njih bila je sa t mrtna, pa ipak je bila lepa ona je zvucala i cudesno se lelujala, bila je su ta muzika!Zar nisam ve? ranije osetio ovu jezu, koja je is to vremeno bila nalik na srecu? Zar nisam ve? jednom

. hladan.... trijumf va eg vremena. koliko se stra ni ovek smejao. Smejuci se i dalje je pu tao u prostor izopacenu. besmrtnika. koje sam toliko eleo da jedanput vidim kako sviraju na klaviru. necujno. u ranija vremena. Posmatrao sam ga zami lje no. zamalo ga nisam dodirnuo i zadr ao da se ne uprlja krvlju koja je iz Hermininih grudi potekla na pod. Kroz glavu mi prostruja e stihovi koje sam neka da. kao iza debelog sloja prljav tine. okretao je prokleta dugmeta i name tao limeni levak. pametnih ruku. uzviknuh u asnut ta radite. mo ete pritom ne to da naucite. i rekao iz Minhena se uje Concerto grosso u Fduru od Hendla. coveculjce. iza uistinu beznade no idiotskog vela ovog sme nog aparata svecano promice daleki lik ove bo anske muzike! Pazite. a pomalo i zapla en. jeste li obratili pa nju na Ritardando? Sjajna zamisao. bezdu nu. koji je namestio i ukljucio.cuo ovu muziku? Jesam. ne znamo za sate niti dane. bez patosa. Seo je tik uz mene. zar ne? Hajde. gospodine susede! Uos talom. Mocarte? Da li vi sebi i meni ozbiljno priredujete ovu svinjariju? Da pustite na nas ovaj odvratni apa rat. pustite da u vas prodre misao ovog Ritardanda cujete li basove. sanjalacki i zanesen izgledom njegovih lepih. Obratite pa nju kako ova sumanuta zvucna cev na . plemenita struktura bo anske muzike. Mocarte? Oh. pa ipak razarajuci sve svojim sme hom! Posmatrao je moje patnje sa istinskim zado voljstvom. On je seo i zaneo se baratanjem oko nekoliko malih aparata i instru rnenata koji su se tu nalazili inilo se da mu je to veooma va no. a potom i glasnogovornik. Odista.. otrovanu muziku. bez pantalona do ispod kolena i bez cipela sa kopcom. Bio je to radioaparat. na moje neopisivo iznenadenje i u a sava njen davolski limeni levak stade ubrzo da bljuje onu mje avinu bronhijalnog la jma i i vakane gume. Uop te nisam obracao pa nju ta on to u stvari radi. kraljevsko delo. zvezdan na je vecni smeh. Oh. Tada se otvori e vrata lo e i tek na drugi pogled sam poznao Mocarta. kod Mocarta. bo e moj. negde na ao Na je stan pak usred obasjane beskrajnosti eterske ledene. nestrpljivi covece. bez patosa i podsmeha. smejuci se odgovorio mi je Molim vas. ve? moder no odevenog. Nepomican na je ivot vecni. hladno i ave tinjski. koju sopstvenici gramofona i pretplatnici radija po nekom sporazumu nazivaju muzikom a iza tog rnutnog balavljenja i kre tanja. bolje reci. hladni prostrani dah i zasiceni. ta to zavrce i petlja. name tao je ne to po njima i zaglav Ijivao. koracaju kao bogovi i pustite da ova za misao starog Hendla prodre u va e srce i da ga umiri! Slu ajte. zagrejan ose?anjem njegove blizine. iroki zvuk gu dala. a ja sam iznenadeno gledao u njegove ve te. odista se mogla nazreti dragocena slika. za razlike oveka i ene. njegovo poslednje po bednicko oru je u uni tavajucem ratu protiv umet nosti! Zar to mora da bude. bez pletenice. hitre prste.

davolski glupo i opako! Ja sam stoka. Bilo bi bolje da prvo naucite da saslu ate stvari! Naucite da shvatate ozbiljno ono to je dostojno ozbiljnog shvatanja. bo lesna i pokvarena. zevaju i spavaju.izgled cini ne to najgluplje. Mocarte. sasvim prirodno. ve? samo dokazuje na njoj svoju sopstvenu sme tenu tehniku i proizvodnju bez ikakvog duha! Slu ajte dobro. zla stoka. niste umeli ni ta drugo da ucinite sa jednom divnom mladom devoj kom nego da joj zabodete no u grudi i uni tite je! Smatrate li da je to pravo? Pravo? Oh. ja sam samo ispunio njenu sopstvenu elju. u gradanske salone i po tkrovnice. mesje Hari. mali moj. ubacuje u tud prostor a kako ipak nije u stanju da uni ti iskonski duh ove muzi ke. koji sam jo ma lopre iskreno verovao u nju. od svoje darovitosti nesrecu. svoju u ur banu radinost. izmeHu orkestr a i uva. kao to radio otima culnu lepotu muzike. grebe i balavi. Za to sam onda prihvatio ovu stra nu i cudnovatu mi . i odli?no poredenje sa celokupnim ivo tom. koji je cak i u ovoj odvrat noj izra ajnoj formi bo anstven ve? cujete i vidite. bio sam odmah gotov da njene misli smatram odrazom svojih sopstvenih misli. takav je ceo i vot. a uz to jo i jadno izobliceno. Nije stvar ljudi va e vrste da kritikuju radio ili ivot. A sada ne cujete samo radijom oskrnavljenog Hendla. svoje siroma tvo i sujetu izmedu ideje i stvarnosti. ali je ipak bio toliko dobar da zatvori radio. i kako negde odsviranu mu ziku. Dragi moj. Ali to se ove devojke tice. A ovde. plemenitije. kvari je. ba kao to radio za vreme od deset minuta bez ikakvog izbora ubacuje najdivniju muziku sveta u najnemogucnije prostorije. pa ipak ne mo e po tpuno da uni ti njen duh tako isto i ivot rasipa oko sebe takozvanu stvarnost. sve je to tako pogre no. Bo e moj. izmedu vecnosti i vremena. razboritije i ukusni je? O ne. nije! uzviknuo sam sav o?ajan. t Moja odbrana je i meni samom. glupa. ona je to sama elela. izmedu bo anskog i ljudskog. niste. deru. uva eni. smejemo tome. to vam je potrebno! Dakle. otvorite u i! Tako. kao to vidim. Od svog ivota napravili ste odvratnu istoriju bolesti. kao to svuda gura svoju tehniku. odjednom izgledala veoma btdalasta. Kao to radio posle Hendla daje neko predavanje o tehnici prikrivanja bilansa u srednjim industrijskim preduzecima. Kada slu ate radio. od carobnih orkestarskih zvukova pravi neukusnu muzicku ka u. glupo i grubo. Setio sam se namah kako mi je Hermina nekada govorila o vremenu i vecnosti. prihva tio kao da ja nemam ni najmanjeg uticaja na to. coveculjce. medu pretplatnike koji brbljaju. najnepotrebnije i naj zabranjenije na svetu. Ali sam Hermininu licnu ideju i elju da je ubijem. a smejte se svemu drugom! A da li ste vi uradili ne to bolje. cujete i vidite iskonsku borbu izmedu ideje i ostvarenja. a mi moramo da ga ostavimo takvog i da se. ako nismo ba magarci. bez ikakvog izbora. razbacuje se svojom divnom igrom slika. po hiljadu puta ste u pravu. Mocart se necujno smejao.

kojima nedostaje svaki hu mor. Pristupio sam po naredenju. Da li ova lepa devojka odista nije elela od vas ni ta drugo sem udarca no em? Pricajte vi to drugome! Ali. Hari. Moracete. a u sredini ja. da se na . Jeste li. hladnokrvno ne odrube glavu. Dr avni tu ilac je skinuo svoju kapu. Optu enom se tako isto ne mo e oprostiti kazna da jedanput bude ismejan. Kada sam opet do ao k sebi. Mocart je sedeo po red mene kao malopre kucnuo me je po ramenu i rekao culi ste presudu. uredno pripremljena giljotina. Gospodo. mali prozori sa re etkama. stegnuta srca punog kukavnog straha. smeh u horu. Krajnje je vreme da postanete svesni posledica svoje galant nosti prema ovoj dami. Zbog svega ovoga osudujemo Ha lera na kaznu vecitog ivota i na oduzimanje dozvo le ulaska u na e pozori te u trajanju od dvanaest ca sova. a i sva ostala gospoda su se naka ljala. naka ljao se. re on vi ste aljivcina. Mocart me je gledao sa nesnosnim podsmehom. izmedu cetiri zida.sao i poverovao u nju i ne samo to nego je unapred pogodio? Mo da ipak zato to je bila moja sopstve na? I za to sam Herminu ubio ba u trenutku kada sam je na ao nagu u zagrljaju drugoga? Mocartov necujni smeh zvucao je sveznajuce i bio je pun po ruge. da stavim glavu pod sekiru i da pustim da me kazne i ubiju. Kako ste vi uvek pateticni! Ali jo cete se nauci ti humoru. Haler ne samo to je uvredio svetu umet nost time to je na u lepu galeriju slika zamenio ta kozvanom stvarno cu i to je ubio odraz devojackog lika u ogledalu odrazom no a u ogledalu. Hari. po naredenju sam kleknuo. pred vama stoji Hari Haler. ve? je osim toga pokazao nameru da se bez ikakvog humo ra poslu i na im pozori tem kao orudem za izvr e nje samoubistva. Humor je uvek Galgenhumor. a po potrebi naucicete ga na ve alima. Dr avni tu ilac je u rukama dr ao svecano razvijen list hartije i poceo je da cita iz njega Gospodo. onda idite dr avnom tu iocu. ispa tam. bar ste je valjano udarili. podrhtavajuci na sivom jutarnjem vazduhu. dakle. od nosno humor ispod ve ala. optu en i kriv za namernu zloupotrebu na eg magi?nog po zori ta. dese tak gospode u ode dama i redengotima. Jeste li spremni na to? Da? Dobro. pocnite jedandvatri! Na tri su svi prisutni jednoglasno udarili u smeh. jadno dette je mrtvo. pa se izlo ite itavom aparatu sudskih ljudi. ali spreman i saglasan. Ogolelo dvori te. u dvori tu za tvora. Ili biste hteli sda se izmigo ljite iz njih? Ne viknuh ja zar nikako ne shvatate? Zar ja da se izmigoljim iz posledica! Ta ne elim ni ta dru go nego da ispa tam. spremni na to? Odjednom preda mnom blesnu natpis HARIJEVO POGUBLJENJE a ja klimnuh glavom u znak odobravanja. za ljude skoro nepodno ljiv smeh sa onoga sveta. dakle. ispa tam. u rani jutarnji as. sve dok vam. u asan.

Hocete da budete pogubljeni. ve? me je toplo gledao svojim tamnim egzoticnim oma moj prijatelj Pablo. na sve to je pateticno i bez ale! E. a kad mi je ponudi. pa si okaljao na lepi vet slika mrljama stvarnosti. sigurno biste bili spremni da tokom sto godina mucite i bi ujete sebe. Treba da prihvatite humor i vota. na to nisam spreman. odrekao pravo da raspola ete Stepskim Vukom i da se me ate u njegovu sudbinu? Onda re Mocart pomirljivo onda bih vam predlo io da popu ite jo jednu od mojih lepih ci gareta. Mi smo sme io se on u mome magi?nom pozori tu. da si me pomalo razocarao. vi ste spremni na sve na svetu samo ne na ono to se tra i od vas! Spremni ste da no em ubijete devojku. razume se. a ne da ivite! Do davola. Pablo. Treba da naucite da slu ate prokletu radiomuziku ivota. i ako eli da nauci da igra tango. vi e se od vas i ne tra i. oceo si da bode no evima. Hocete da umrete. treba da cenite duh koji njome provejava. pr ekr io si pravila moga malog pozori ta i napravio svinjariju. Urazumite se najzad! Treba da ivite.Kada si zatekao Herminu i mene. I rekav i ovo. kukavico. za celo va e romanticno pokajanje ne dajem ni pet para. ponovo da o ivimo de vojku i da vas o enimo njome. ali postepeno ste valjda ipak shva tili ta se tra i od vas. ili da postane general. glupi momce. spreman sam. ali ja nisam za to. a kakva bi ona bila? Mogli bismo. na . Razume se! Spremni ste na svaki glup cin bez ikakvog humora. To je sve. Zaboravio si se. Iz toga bi se izrodila nesreca. O vom figurom. hocete da vam se odrubi glava. upitao sam A ako bih odbio? A ako bih vam. To nije bilo lepo od tebe Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore. Tiho. sve ti to iducom prilikom stoji na raspola ganju. spremni ste da budete svecano pogubljeni. kroz stisnute zube. Ne. dra gi. gde smo mi? Pablo mi pru i cigaretu i vatru uz nju. vi irokogrudi gospodine. treba da se smejete cita vom rusvaju u njoj. Ali. odjednom to vi e nije bio Mocart. ili da se zabavlja sa Aleksandrom Velikim. gospodine Mocarte. Hari. Ali moram da ti ka em. Vi imate neobicno malo dara. izvuce kao madijomcar cigarretu iz d e pa od prsluka. bi to dobro za vas. Kao da nije ve? dovoljna nesreca ovo to ste uradili! Ali sada treba da ucinite kraj patetici i ubi janju. koji je istovremeno kao brat blizanac licio na oveka koji me je poucavao ahovskoj igri fguricama. stra ni ratnice! Za taj glupavi ideal izvr ili biste jo deset ubistava.viknete da i dalje slu ate radiomuziku ivota. na primer. Zar nije tako? Oh da. Oh. Pablo! uzviknuh trgnuv i se. treba da naucite da se smejete. ali vi ba treba da ivite! Bilo bi pravedno da vas osude na najte u kaznu. od srca sam spreman uz viknuh u svom jadu. Galgenhumor ovog ivota.

U prvom autor slika unutarnj potrese i groznicava traganja mladog oveka. Uzeo je Herminu. misaona i samosvojnim humanistickim tetnjama pro imana Igra staklenih perli napisana u varvarsko vreme drugog svetskog rata. potresen. Dva psihoanaliticka romana Demijan i Stepski vuk donose mu svetsku slavu. bio sam voljan da jo jednom otpoc em igru. Uspeh tog romana omogucuje mu da od tada ivi kao u slobodni knji evnik. kao sin pijetistickog propovednika i misiona ra. Posle bekstva iz seminara i te kih sukoba s ocem nailaze. ekao me je Mocart. shvatio Pabla. mucne godine lutanja i traganja. jihov smisao. Upravo ga ovo delo svrstava medu najvece svetske knji evnike. odlazi u Indiju. BELE KA O PISCU Herman Hese se rodio. nastala su dela lz Indije I ZA nkoliko godina kasnije Sidarta. kruna je ivotnog dela Hermana Hesea. Strogo vaspit nje. . opisuje u svom tragicnom. godine. Sit evropske civilizacije. Hese se za vreme prvog svetskog rata javno opredelio protiv krvave besmislic rata. Hese otkriva paklene ponore i nebeske sfere u ljudskom biu. nisi umeo da rukuje verovao sam da si boljee naucio igru.Dsa se jo jednom zgrozim nad njenom besmislicom. Slatki. Pacifista. osecao sam sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana. Odmah po zavr etku rata godine napustioje Nemacku i nastanio se u Montanjoli kraj Lugana. da jo jednom iskusim sve njene patnje. nao sam da se u mom d epu nalaze svih stotinu hi ada figura ivotne igre. Uostalom. tragicnoj i nadasve istinoljubivoj ispovestA usamljenika. je postao vajcarski dr avljanin. a. Jednom u nauciti da bolje igram figuricama. ekao me je Pablo. jedna od najlep ih i najpoeticnijih Heseovih pripovedaka. U drugom. u kome radi kao zanatlija a kasnije kao knji ar. to se mo e ispraviti. zatim kruta stega. slamanje volje i uskogrudost okoline u tom zavodu obele ili su njegov unutarnji svet neuroticnom senzibilno cu. Hese.alost. godine u malom mestu Kalv u pokrajini Virtemberg. jednom u ipak nauciti da se smejem. suprotstavljajuci se izvitoperenom pogledu na svet i la nosti morala koji mu dru tvo i roditelji namecu. To vreme. autobiografskim elementima protkanom romanu Pod tockom Prvo znacajno prozno delo Peter Kamencind objavljeno je. koja se u njegovim rukama nanjila na velicinu figurice za igru i spustio je u ti d ep od prsluka iz koga je malopre izvukao ci aretu. a u isti mah je i utopisticki roman. Ali junak romana umire kada se vraca u svet u kome treba da preobrazi pedago ku provinciju nauke i umetnosti. u kome pisac simboli?no istra uje i formira mogucnosti i nu nost vaspitnog delanja za dobrobit covecanstva. cuo sam negde iza sebe njegov u asni smeh. za mladog Hesea. Stepskom vuku. Tragom tog putovanja.Da jo jednom i jo mnogo puta prodem kroz pakao mog unutra njeg bica. sve sam shvatio. neprikosnoveni autoritet oca koji ga alje u cuveni teolo ki seminar u Maulbronu. te ki dim mirisao je prijatno. Produbljena. shvatio Mo arta. naslucivao sam. To je delo koje predstavlja kritiku jednog vremena. Oh. U romanu Narcis i Zlatousti u atmosferijedne srednjove kovne legende. Hese sintetizira stremljenje za izmirenjemjaza izmedu duha i tela.

godine. u Montanjoli.Pored znacajnijih romana Hese je napisao i niz pripovedaka koje plene lirskim timungom i idilicnim opisima prirode. . Umro je. Njegova esejisticka proza tako zaslu uje pa nju da pomenemo samo dva njegova dela iz te oblasti Franjo Asi ki i Zahvalnost Geteu Heseova veoma osobena lirska poezija obuhvatilaje u izdanju iz. godine sedam tomova. Herman Heseje dobitnik Nobelove nagrade za knji evnost.