Branislav Nušić

Tako je moralo biti
Drama u tri čina Predgovor Tako je moralo biti napisao sam za konkurs koji je 1889 godine raspisalo Narodno pozorište u Beogradu. Objavljeni rezultat konkursa glasio je ovako: „Za nagradu koju je Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu raspisala 9 marta prošle godine konkurisalo je trinaest dela. Po pregledu tih dela Uprava je našla da ni jedno ne može biti nagrañeno. Ostalih dvanaest nemaju tražene književne vrednosti, a drama „Tako je moralo biti", iako u tom pogledu zaslužuje nagradu, nije nagrañena jedino zato što ne daje jednu celu večernju pretstavu od dva i po do tri sahata, kao što je u stečaju naročito uslovljeno. Nu i za lirsku dramu „Ljiljan i Omorika" i komedija „Običan čovek" Uprava je našla da zbog relativno dobre obrade mogu biti pretstavljene, pa je zato i odlučila da ponudi piscima ovih dela, kao i piscu drame „Tako je moralo biti", da im se ta dela pretstavljaju pod običnim uslovima za originale. Kao što se kasnije utvrdilo, sva ova tri komada napisao je Branislav ð. Nušić". Komad je pretstavljen prvi put 18 oktobra 1900 godine na beogradskoj pozornici, sa Nigrinovom i Gavrilovićem. Karakteristično je, meñutim, za rešenje konkursa da je komad, kad je prikazivan, ispunjavao celo veče. „Tako je moralo biti" prevedeno je na nemački ištampano u Lajpcigu kao zasebna knjiga 1904 godine, a pre toga još, 1902, prevedeno je i štampano u Pragu, opet kao knjiga, na češki jezik. Kod nas je prvi put objavljeno u „Delu" 1902 godine i iste godine otštampano u zasebnu knjigu. Delo koje danas predajem čitaocima unekoliko se razlikuje od ranijih izdanja, kao i od rukopisa po kome je ovaj komad prikazivan. Preradi je glavni cilj bio da se komad koji je ranije imao četiri čina svede na tri. Pregledajući ga za štampu, našao sam da se sve ono što je rečeno u četiri može reći i u tri čina, što znači da je jedan komad suvišan. To je glavna izmena koju je prerada donela, ali postoji još jedna. Delo je pisano pre trideset godina, u doba kada je gospodarila, i mladim piscima služila za ugled, zastarela dramska tehnika. Komad je počivao na monolozima i, kad pisac što nije umeo drugače da objasni, izveo bi na scenu jedno od svojih lica i kroz njegov bi monolog to kazivao. U ovoj preradi sam izbegao te monologe, što je opet izazvalo potrebu jednoga novoga lica, koje u ranijem delu nije postojalo. Inače, delo u osnovi nije menjano, pa je sačuvan i stari tekst, gde prerada nije nalagala da se i on unekoliko izmeni, ili gde težnja da pojedini odnosi i pojave budu jače naglašeni, a ličnosti izrazitije obeležene, nije zahtevala da se pojedine scene razrade. Nušić L I C A: Jakov Nedeljković, viši činovnik u penziji Marija, njegova žena Jela, njihova kćer

Stanka, njihova kćer ðorñe ðorñević, činovnik, Jelenin muž Obrad ðorñević, učitelj u penziji, ðorñev stric Janković, trgovac Milan, njegov sin, Stankin zaručnik Ljubomir Nestorović Sofija, služavka kod ðorña Momak iz radnje Dogaña se u jednoj otmenoj činovničkoj kući U Beogradu. PRVI ČIN Ukusno nameštena soba. 1 ðORðE i SOFIJA ðORðE (izlazi iz jednih vrata u dubini, ostavljajući ih za sobom otvorena, te se kroz njih vidi raskošno postavljen sto. Odlazi drugim vratima. koja su takoñe u dubini, a koja vode u hodnik) Sofija! SOFIJA (dolazeći kroz ta vrata) Molim! ðORðE: Pregledao sam, sve je u redu. Samo, šta je sa tim buketom? SOFIJA: Donet je. ðORðE: Je li lep? SOFIJA: Divan je. Sam ñurñevak, a gospoña tako voli to cveće. ðORðE: Nismo još zbrinuli sve, Sofija. Valja nabaviti... da, čekajte... (Vadi iz džepa beležnicu, ispisuje nešto, cepa list i daje joj) Otidite do braće Petrovića i uzmite dve boce šampanjca. Vino imamo, uzmite samo šampanj. SOFIJA: Gospoña tako voli ušećereno voće. ðORðE: Imate pravo; dajte mi da dopunim. Nego čujte, Sofija; kako bi bilo da uzmete četiri boce šampanjca? (Dopisuje i to, pa joj daje ceduljicu.) SOFIJA: Četiri? ðORðE: Za svaki slučaj. Na ručku su stari gospodin a gospoña, gospoñina sestra, njen verenik, i mi, to je šestoro. SOFIJA: Pa ipak... ðORðE: Stari gospodin ne smatra da je počašćen ako ne puca šampanj. Njegovo zadovoljstvo nije u tome da ga pije, već da mu pucaju boce. Moramo mu, dakle, spremiti što više metaka. SOFIJA: Tako se radujem gospoñinom iznenañenju. ðORðE: Samo!... (Stavlja prst na usta) Pazite, ne smemo se odati ranije. Gospoña mora zateći sve spremno i tada će tek biti pravo iznenañenje. SOFIJA: Razume se! (Poñe) ðORðE: Pre no što odete po šampanj, donesite buket. SOFIJA: Molim! ðORðE: Metnite ga u onu belu vazu i stavite na sto, tamo gde će gospoña sedeti. SOFIJA: Da, razumem! (Ode.)

II ðORðE i JELA ðORðE (pali cigaretu i sedi zabrinuto) JELA (posle izvesne pauze, dolazi iz svoje sobe u ukusnoj jutarnjoj haljini) ðORðE (poñe joj hitno u susret) Dobar dan, Jelo, dobar dan i srećan ti dan! (Hteo bi da se poljubi sa njom, no ona mu, bez ushićenja, pruža samo ruku.) JELA: Hvala! Ja sam mislila ti si zaboravio. ðORðE: Zar ja? Zar tvoj dan? Mislim na nj već mesec dana, već dva meseca. JELA: Zar? ðORðE: O, uverićeš se! III SOFIJA, PREðAŠNJI SOFIJA (unosi buket beloga ñurñevka pa, kad spazi gospoñu, zastane na vratima pretstravljeno kao da je u kakvom prestupu uhvaćena) Oh! JELA: No? Šta je? Verovatno, nije trebalo da vidim? ðORðE: Razume se da nisi trebala videti. (Sofiji) Sada već, kada ste bili tako neoprezni, nosite, nosite tamo. SOFIJA (odnosi buket u sobu za ručavanje) ðORðE (Jeli) To je samo jedna od pažnji, a ima ih puno, puno... sve što ti voliš, sve što je tebi drago! Već tri dana brinemo ja i Sofija. JELA: Pa to je čitava zavera. ðORðE: Da, zavera, kojom smo hteli da te iznenadimo. JELA (odlazi ravnodušno ogledalu i doteruje frizuru) Vidim te poslednja dva-tri dana turobna i neraspoložena, pa sam mislila i nije ti do toga. Odista, šta ti je te si od nekoliko dana tako neraspoložen? ðORðE: Oh, ništa! JELA: Pa ipak... ti ne jedeš i rñavo spavaš? ðORðE: Obične, male brige. JELA: Valjda ne brige o mome roñenom danu? ðORðE: To su bile samo prijatne brige, koje su me osvežavale. JELA: Szmo neka nije zbog mene, ne želim zbog mene da imaš teških briga... (Pogleda u sobu za ručavanje na kojoj su vrata ostala otvorena.) Gle, pa čak i sto spremljen, i to sve, sve do najmanje sitnice. (Otišla je na vrata i broji servise) Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest. Što znači to, postavljeno za šest? ðORðE: Znači da ćemo imati goste na ručku. JELA: Goste? Koje goste? ðORðE: Samo one koji su tebi mili i dragi. Tvoj otac i majka, Stanka i njen zaručnik. JELA: E, to je već pravo iznenañenje! I kako da ja to ne primetim, sve te pripreme? ðORðE: Ja ništa drugo nisam ni želeo do to da te prijatno iznenadim, te da te uverim kako sam uvek samo na tebe mislio. JELA (ipak ravnodušno) Uspeo si, potpuno si uspeo. ðORðE: Pa ipak ne potpuno, očekivao sam nagradu... JELA: Nagradu? ðORðE: Bar jedan osmeh tvoj, kad si mi poljubac malopre uskratila.

JELA: Oh, detinjarije!... Koliko je to već časova? Blizu je podne, je l'? Pa to bi mogao već doći ko, a ja još nisam ni obučena. (Na vratima sobe za ručavanje.) Sofija! Sofija! SOFIJA (pojavljuje se na tim vratima) Molim! JELA: Doñite da mi pomognete. (Odlazi u svoju sobu, Sofija za njom.) IV ðORðE, NEDELJKOVIĆ ðORðE (smrači mu se lice sa njene ravnodušnosti, pali opet cigaretu i puši je hodajući) NEDELJKOVIĆ (stariji gospodin, čist, izbrijan; čini utisak otmenog, ali lakomislenog vivera. On nosi veliku lepu kutiju bonbona i pri dolasku ostaje na vratima) Jesam li ja polaženik? ðORðE (idući mu ususret) Odista, vi ste prvi. NEDELJKOVIĆ (ulazi) I to valja znati da sam pobegao od kuće. Hteli su da svi zajedno doñemo, ali ko će žene sačekati! NJihovo spremanje je beskonačno, a ja nestrpljiv, pa sam prosto pobegao. A gde je Jela? ðORðE: Sad će, sprema se! Što ste ne oprostite toga tereta? (Hoće da mu uzme kutiju.) NEDELJKOVIĆ (ne da) Ne! Hoću u ruke da joj predam. Nije bogzna šta, ali nisam već znao šta ću. Molim te, ja smislim da joj kupim jedan vrlo lep broš od slonove kosti, a tek njena majka: „Oh! vrlo dobro, to ću joj kupiti ja!" Ja smislim zatim da joj kupim plišanu šatulu za rukavice, a tek Stanka: „Oh! Vrlo dobro, to ću joj kupiti ja!" I onda, razume se, pošto sam se iscrpao u idejama, ja prestanem dalje smišljati i odem pa joj kupim bonbone. Eto ti! ðORðE: O, pa to ćete je vi pretovariti darovima! NEDELJKOVIĆ: Ali čuješ, mogu ti reći da je tvoja žena odista srećna! ðORðE: To mi laska! NEDELJKOVIĆ: No ne milim ja da si ti taj koji si je usrećio, već... Dakle, u četiri oka govoreći, juče su mi bili nešto vrlo mršavi džepovi. Sasvim pojmljivo, poslednja nedelja u mesecu. Imao sam jedva oko pedeset dinara, a svi u kući smišljaju darove, računajući, razume se, na moj džep. ðORðE: To je neprijatno! NEDELJKOVIĆ: Razume se da je neprijatno! A znaš li kako sam isplivao? Otišao sam kod „Engleske kraljice". Već dvadeset dana nisam metnuo paru na zeleni sto, a juče, rekoh, igraću na sreću Jelinu. ðORðE: I razume se, kao obično, izgubili ste? NEDELJKOVIĆ: Ne, naprotiv, dobio sam. Igrao sam na damu i ostao sam pri njoj uporan. Prvi put u životu dobio sam i to ozbiljno dobio. Bilo je dovoljno za darove i ostalo mi je još toliko da mogu pristojno provesti poslednju nedelju u mesecu. ðORðE: To je doista lepo. NEDELJKOVIĆ: I broš od slonove nosti, i plišanu šatulu, i ove bonbone, sve je to platila dama herc. A zbilja... šta si ti uzeo ženi? Tvoj dar je, izvesno, bogatiji? ðORðE (zbunjeno) Ja... ovaj... NEDELJKOVIĆ (iznenañeno) Kako? ðORðE: Kad bih znao da bi i mene sreća poslužila kod „Engleske kraljice"... NEDELJKOVIĆ: A ti si trebao na drugi način da se postaraš. To znači da nisi uopšte ništa ni spremao za današnji dan? ðORðE: Naprotiv, sve je spremno.

.. muzikantima da ranije ne štimuju instrumente.. radi utehe. Prozor otvoren.. nego kad ja završim zdravicu i viknem: živela! to neka bude znak. ðORðE: Ne bi li to bilo lakomisleno? NEDELJKOVIĆ: Lakomisleno? Bože moj. svi joj donosimo. Videli smo je u jednom izlogu i pitao sam za cenu. niko se i ne nada. i to ovde. a mudri je razgrañuju. ðORðE: Na to ne računam više. možeš valjda dobiti toliku sumu gdegod na zajam? ðORðE: Teško! NEDELJKOVIĆ: Ako obećaš malo veću kamatu.. Narediti. . NEDELJKOVIĆ: Danas dobro izgledate.. Upamti: lakomisleni grade sreću. NEDELJKOVIĆ: No. Zamisli kako bi to izgledalo. NEDELJKOVIĆ: Ali sve ne isključuje dar. želim! NEDELJKOVIĆ: Dobar dan. Ne mislim na bengalsku vatru. seda) SOFIJA (izlazi iz sobe Jeline) Dobar dan. a ja ću reći Jeli da su te hitno odazvali u kancelariju i da ćeš se za koji čas vratiti. Bila bi cela svetkovina bez efekta. ali. ðORðE (odlazi) V NEDELJKOVIð i SOFIJA NEDELJKOVIĆ (držeći još uvek kutiju. lakomisleno! I lakomislenost je koji put vrlina. Zar to ne bi bilo iznenañenje? ðORðE: Nije dockan. ðORðE: Da. i vi. naprimer. onda znaj da se ta sreća stiče lakomislenošću. miraz. ðORðE: Primanje? NEDELJKOVIĆ: Pa da... to mi svi kažu. Ako veruješ da je ženina naklonost sreća. ali muzika...NEDELJKOVIĆ: Ti znaš da ja ne umem držati zdravicu bez šampanjca. NEDELJKOVIĆ: Ako joj se dopada. gospodine! NEDELJKOVIĆ: Da. razume se. a ti. to mogu još uvek učiniti.. NJoj se dopada jedna grivna. ðORðE: Biće ga. NEDELJKOVIĆ: Pa onda. ðORðE: Tako je. Sofija! Gospoña je gotova? SOFIJA: Ovaj čas. ðORðE (razmišljajući) Mislio sam i na to. NEDELJKOVIĆ: Imaš toliko veliko primanje kod mene da se na račun toga možeš zadužiti. zdravica se mora završiti izvesnim efektom. NEDELJKOVIĆ: Utoliko bolje! Uostalom. odista je tako! A ja osećam potrebu da gradim sebi sreću. to nije tako velika suma. Sofija! SOFIJA: O. Uostalom. ali.? Ja mislim da bi to Jelu čak i uvredilo. još ima vremena. Za koliko opštih tekovina ima da se blagodari lakomislenosti. ðORðE (nevoljno) Najzad. pod prozorom.. pa onda šta razmišljaš? Idi. poslušaću vas! NEDELJKOVIĆ (ispraćajući ga) Ne zaboravi i na muziku. NEDELJKOVIĆ: Koliko? ðORðE: Dve i po hiljade dinara.

kada vam je roñendan da iskoristim. NEDELJKOVIĆ: Eto ga. pa onako kao što je red da se nasmeši devojka na gospodina koji dobro izgleda. ali će doći i njegov otac. kakav je to teret?" Ja mu rekoh da je tvoj roñendan i on me zamoli da ti i od njegove strane čestitam. to ste vi? SOFIJA (odlazi) NEDELJKOVIĆ (ustaje) Da. „šta je to. JANKOVIĆ. nisam bio u vas. moj sin me zamenjuje. stari prijatelj. Stankin zaručnik. Prolazim ja maločas kraj njegove radnje sa ovom kutijom bonbona i. ne brinite! O. „Dobar dan.SOFIJA: Ah.. sedite! JANKOVIĆ (sedajući) Nemojte mi zameriti. Sofija! SOFIJA: Kako da se nasmešim? NEDELJKOVIĆ: No. prvi ja! (LJubi je) Prva čestitka. izvol'te. NEDELJKOVIĆ JELA (u toaleti. a danas već. pa hajd'. povika mi on iz dućana. i što sa mnom? VII SOFIJA. rekoh. gazda Janković. doći će samo da ti čestita. i onako bih imao malo da razgovaram sa vama i sa prijom!" JELA: O čemu bi da razgovara. NEDELJKOVIĆ: E? . pružajući mu ruku) Tako ste me prijatno iznenadili. verovatno malo docnije. prijatelju! JANKOVIĆ: Otkako smo se sprijateljili. razume se da će doći. prijatelju". JELA: Neka uñe! SOFIJA (na vratima) Izvolite! (Uklanja se.. prvi dar! (Daje joj) JELA: Hvala! (Primajući dar ljubi mu ruku) A majka i Stanka? NEDELJKOVIĆ: Doći će. ali posao i briga. doći ću ja lično. morao sam pasti u obi. To znate vi već kako. NEDELJKOVIĆ: Oh. Uostalom. nasmešite se malo na mene. on vam izvesno često dolazi! NEDELJKOVIĆ: Naravno! JELA: Odjutros nam još nije dolazio. prijatelju. Čestitam vam! JELA: Hvala.) JELA (izlazi ususret. JELA: Na ručak? NEDELJKOVIĆ: Ne. kad tako dobro izgledam. ne! NEDELJKOVIĆ: E. očima se nasmejete. razume se. evo sad ću ja za koji čas. JELA: Otkud to? NEDELJKOVIĆ: Sasvim slučajno. kažem ja! Neka uñe. ali se malo zatim doseti pa dodade: „Nemojte. A znaš ko će još doći? JELA: Znam. svaki dan nosi svoju brigu. JANKOVIĆ: Doći će već. hitno prilazi ruci očevoj) Tatice. VI JELA. on je toliko revnooan u tom pogledu da se ja već moram i požaliti na njega. to se razume već. PREðAŠNJI SOFIJA (prijavljujući) Gospodin Janković.

prijatelju! Nisam se ni nadao da ću naići na toliku gotovost. zameriti. mi nećemo biti protivni. mislio sam. te se ova udalji.. i kad smo se već tako lako sporazumeli. NEDELJKOVIĆ: Šta ćete. ako vi ne bi imali ništa protiv.) JANKOVIĆ: Vi mi nećete zameriti da do kraja iskoristim ovu priliku. i ja mislim da ne treba otezati. prijice! (Srkne) SOFIJA (služi Nedeljkovića) JANKOVIĆ (koji je opazio da Jela daje neke znake Sofiji) Samo ne i kafu. Vi znate već da za činovnike i penzionere to nisu najzgodniji momenti. znate. zašto ne bi i sve ostalo uredili? JELA: Mislite dan venčanja? JANKOVIĆ: Da. NEDELJKOVIĆ: Nezgodno je malo i stoga što je kraj meseca. u svakom poslu držim one stare reči: što možeš da svršiš večeras ne ostavljaj za jesenas. i dan venčanja. Ja se. što pre to bolje. trgovci.. naprimer. prijice. Hvala vam! SOFIJA (donosi na služavniku liker i prinosi Jankoviću) JANKOVIĆ: Oh. JANKOVIĆ: Po meni. prijice. JELA: Zašto ne. vidite. drukče losmatramo stvari. Navikli smo da kod svakog posla predviñamo i moguću štetu a ne samo dobit. ovo je baš zgodna prilika da progovorimo o tome. prijice. Ali za mene su važne i druge pojedinosti.. našto toliko otezati sa venčanjem? Već mesec dana kako su se deca verila. Jer.. ja bih požurio. JANKOVIĆ: Pa. kada će hoće. i tada što pre svadbu. JELA: A zašto bih se ljutila? JANKOVIĆ: Pa. ne bi trebalo o drugim stvarima da. JELA: Ali. tiče se sreće moje sestre. JELA: Ja vas ipak ne razumem. otkako se verio nizašta više nije. pravo kažete.. al' evo. da! (Uzima čašu) Danas ću učiniti taj izuzetak. JELA: Zašto ne.. prijatelju. ispijem jednu. JELA: Ali. naposletku.. Bojim se da se ne ljutite. da progovorimo reč dve i o . prijatelju.JANKOVIĆ: Pa da. JANKOVIĆ: Ne. ali. Eto. a mi još nismo ni progovorili o tome. ali mi. JELA: Danas je četvrtak. pomoći ćemo svi. ostavljamo vama. Vi mi nećete. prijatelju. zaboga. sve se može. Nije mu pamet više kod posla i jednako bi hteo da se izvuče iz dućana.. JANKOVIĆ: Hvala vam. ali do podne nikako više. Nećemo zbog malih smetnja da pravimo pitanje. ali. Dozvolite mi da ne kvarim svoje navike. zaboga. kako god je vama po volji. Eto. svakojako i dan venčanja. već u subotu. to je tako! JANKOVIĆ: I pravo da vam kažem. neka bude! (Daje znak Sofiji. nikako! Blagodarim! Ja samo ujutru. U vaše zdravlje. Da nije prerano? Ne znam da l' će se u kući moći sve spremiti do subote. pre no što odem u radnju. ako nemate ništa protiv. ja bih prsten održao sad. JELA: Pa lepo. najzad. zbog toga bih već voleo da se stvar svrši što pre. NEDELJKOVIĆ: Mi to. što pre to bolje! JANKOVIĆ: Razume se. danas je vaš dan. JANKOVIĆ: Razume se! Otezanje kod tih stvari nije uvek probitačno. kad smo već u razgovoru o tome. razume se. i vama. primenjujem i tamo gde joj možda i nema mesta. pa tu naviku. zar može biti milijega razgovora za mene? JANKOVIĆ: Pravo kažete.

prijatelju. JANKOVIĆ: Ona to i zaslužuje. prijatelju. da.. prijatelju! JELA: Ne daj. predvideli i mogućnu štetu. često beskrajni. bože! JANKOVIĆ: Ta. to mi je vrlo milo. rekoh vam malopre.. JANKOVIĆ: Tako! E. a kako tek majka koja će sad imati pune ruke posla. Sad već možemo reći da smo se potpuno sporazumeli i složili. NEDELJKOVIĆ: Mene svadba manje brine no prsten. Činili smo čak i izvesne prepravke u kući samo zbog toga dana. potpuno se slažem. ako se može. kako će se iznenaditi mladenci kad čuju da je već u subotu prsten. JANKOVIĆ: Da. JELA: A kad je tu postignut sporazum. dozvolite. To bi. ostavljam vama da izaberete dan. o prstenu. Istina. sve je ostalo spremno. dok je ovadba još daleko. NEDELJKOVIĆ: Da. Što je jedanput ugovoreno to ostaje! Je li tako prijatelju? NEDELJKOVIĆ: Razume se! JANKOVIĆ: O tome nećemo ni razgovarati. razume se.. Ali vam mogu izjaviti da mi je novac spreman i da sam gotov položiti ga o prstenu. zašto ne bi predvideli svaku mogućnost. ali. JELA: Razume se! JANKOVIĆ: Stoga sam ja. treba izbeći. mogli pomisliti. to mi je milo. da. u subotu? NEDELJKOVIĆ: Da. kao što bi vi. O. u subotu. NEDELJKOVIĆ: O mirazu? A šta bi imali tu da se sporazumevamo? Ja sam vam još o veridbi kazao sumu. To se može smatrati kao svršena stvar. JELA: No. a svega . a ne samo dobit. Ali.. Time bi bilo otklonjeno sve. no docnije. zar nije bolje da se pojavi ranije. JELA: Ili možda prve nedelje po ðurñevdanu? JANKOVIĆ: Slažem se. ali ipak. značilo: čisti računi. pa bila ona i neprijatna donekle? Zar ne? NEDELJKOVIĆ: Pa ipak. JANKOVIĆ (neverice) Sad. Zar ne? A sve to. što pre to bolje. možda bi zgodno bilo oko sedmog ili osmog aprila. koje oduzimaju najviše vremena. ali ne zbog miraza. već stoga što prsten mislimo naročito svečano da izvedemo. dozvolite da se trgovački izrazim. otklonilo svaki povod za nesporazum. i ja o sumi ne mislim ni reči da progovorim. vidite. vidite. vi ste pristali i time je svršena ta stvar. A ne rekosmo višta o svadbi? JANKOVIĆ: I u tom pogledu probitačnije je da se držimo onoga. dvadeset hiljada dinara. meni izgleda. mi ćemo sve učiniti za našu Stanku i za njenu sreću. i u svemu će ostalom. imate pravo. koji mute i sreću u braku i prijateljske odnose. do toga izmeñu nas ne može doći. miraz je gdekad razlog sa kojega se porañaju nesporazumi.mirazu. duga ljubav. sad u subotu. to bi. jer. Ako bi mene pitali. prijatelju. imate potpuno pravo. zašto ne bi kao u trgovini. pred svadbom ili o samoj svadbi? NEDELJKOVIĆ: Nesporazum? O. vidite. vi se pribojavate da ja nisam spremio obećani novac? JANKOVIĆ (ne baš vrlo ubeñeno) Bože sačuvaj! NEDELJKOVIĆ: Tako izgleda. one poslednje sitnice. treba unapred ukloniti i najmanju mogućnost koja bi mogla dati povoda. Ipak. ako bi ga i bilo. mišljenja da bi najprobitačnije bilo da mi se miraz preda sad. znate.

ali otac se ne zaljubi i jesi li ga čula malopre: Mi trgovci smo navikli da predviñamo i štetu. a ona to smatra za strašan greh. prijice. i šta ona ima protiv vas? NEDELJKOVIĆ: Dužan sam čaršiji nekoliko hiljada dinara. nego. Ja uzimam Jelu iz ljubavi!" E. JANKOVIĆ: Želim vam prijatnu zabavu! Zbogom! JELA i NEDELJKOVIĆ: Zbogom. JELA: Pa nemojte mu zameriti. da sam samo obećao miraz. IX MARIJA. Žali se gde god stigne da mu nisam dao miraz. Ogovaraju.. dabome. bojeći se da do nedelje ne promenim odluku.je tri dana. nego znam. kad je on izjavio: „Što se tiče miraza. JELA: Ali sedite. Znam ja šta je to. a ne samo dobit molim miraz da mi se položi u subotu! JELA: Učinićemo kako on želi. Eto ti. jer znam da ste odlučni i znam da vašu reč cene i prijatelj i stara prija. Druga je stvar ovo za Stanku. Zbogom. pa kad je moja stvar. ja vas ne smem duže zadržavati. STANKA. Zar ti ne vidiš da taj čovek brak smatra kao i svaki drugi trgovački posao? Čudim se samo da mi nije tražio i garantno pismo. trgovac je! NEDELJKOVIĆ: Ta ne zameram mu. znam ja otkuda je ta tolika opreznost. prijice. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ (pošto se vratila Jela) Jesi li ga razumela? JELA: Šta bih ga imala razumeti? NEDELJKOVIĆ: Došao da čestita. JELA: Svi ćemo potrčati. najviše i ogovara. JELA: Mislite. ne bi se smeli osramotiti. pristao bih. On me. NEDELJKOVIĆ: Razume se da ćemo učiniti..) JANKOVIĆ (još jednom na vratima) Dakle. Stići će se. a da ga ne mogu dati. A nije ni to samo. JELA: Šta ima čaršija da brine vašu brigu. zaboga! JANKOVIĆ: Napustio sam posao. Zato sam ja i voleo da razgovaram u vašem prisustvu. valjda. PREðAŠNJI . ostaje sve tako kako smo se sporazumeli? NEDELJKOVIĆ: Sve do poslednje tačke! VIII JELA. svi ćemo se založiti i podeliti poslove. nego i onaj tvoj prostak. ja sam danas ovde celog dana gost. Hm! Došao da čestita! Napustio posao samo radi toga da bi tebi čestitao. samo da vam čestitam. samo kad se hoće. ali da je kazao i sutra uveče. prijatelju! (Jela ga prati do vrata.. cela me čaršija ogovara i puni mu uši da sam ja nepouzdan. a on neka čeka pa kad budem mogao. pozdravite gospodina ðorña! (Nedeljkoviću) Vi ostajete. (Ustajući) E. Sin se zaljubi i ne govori ni reči o mirazu. Udaje se za trgovca. a kod trgovca to drukče ide. JELA: Koji? NEDELJKOVIĆ: Pa tvoj muž. prijatelju? NEDELJKOVIĆ: Da. to je vaša stvar. možda. Pa nisam. JANKOVIĆ: Tako je. Ja znam da sa spremom ne možemo stići do subote.. NEDELJKOVIĆ: Ne mislim. a ustvari napustio manji trgovački posao da bi svršio veći. čim sam osetio šta je po sredi.

JELA: Oh. Slonova kost. ta nisam više dete. odnosi) JELA: Zamislite. zašto ne bi on bio jedanput u životu duhovit? MARIJA: A ko je sve pozvan? JELA: Samo vi. NEDELJKOVIĆ: Pa da. MARIJA: Kakve pregovore? JELA: Iznenadiće vas. ali ne od slonove kosti. zašto sam pristao. znate li vi da je malopre bio ovde stari prijatelj. MARIJA: Zaboga. NEDELJKOVIĆ: I ja sam pristao. razumeš li! STANKA: Nije mi ni haljina gotova. zašto sve to. ja nisam ništa ni znala za današnji ručak. pa hiljadu drugih stvari koje treba pripremiti. Bože moj. petak. pa onda Stankina haljina. Milanov otac? STANKA: Da čestita? MARIJA: Otkud to? NEDELJKOVIĆ: Da. JELA: A zar nije bolje da si taj prvi cvet dala tvome zaručniku? STANKA: O. MARIJA: Eh. NEDELJKOVIĆ: Možda si mislila broš uopšte. zbunila sam se pa vas i ne nudim. STANKA: I Milan? JELA: No pa da. MARIJA: Danas je četvrtak. zar nije i on najuži član porodice? NEDELJKOVIĆ: Nego kada je reč o najužoj porodici. a.) Iz moje saksije prvi cvet. tek će sutra biti gotov tapet u velikoj sobi. imam ja još jedan za njega. mislila sam ja i sama. je li. ali vas uveravam da bi i vi pristali da ste bili ovde. STANKA: I još jedan dar.. JELA: Nemojte se ljutiti. (Pomaže majci i Stanki. Sofija. da. STANKA (ulazeći. MARIJA: Ali kako bih mogla pristati? Eto. Kako si samo mogao pristati pre no što nas zapitaš? NEDELJKOVIĆ: Objasni mi ti. ti darovi idu s napomenom da je i jedan i drugi moja ideja.) MARIJA: A ovo moj! (Isto kao pre.MARIJA.. Prijatelj zahteva da prsten bude sad u subotu. Jela će vam kazati. subota.) JELA (ljubi joj ruku) NEDELJKOVIĆ: Molim. koje skidaju šešire. Ne. hodite.) MARIJA (ljubi je takoñe) Čedo moje! Želim ti mnogo. (Daje joj jedan cvet. u jedan glas) A. ne. Nemoguće. najuža porodica.) SOFIJA (pošto i sama pomogne. to je moja ideja. što ne može . (Daje joj šatulu i ljubi se ponovo s njom. prihvatite. Eto. ðorñe je naročito hteo da me iznenadi. ali smo vodili i druge razgovore i pregovore. čestitao je. mnogo sreće! STANKA: Ovo je moj mali dar. majčice. Jelo. (Ljubi je. srećan dan. Jakove. STANKA: Zar nisi znala ni da smo pozvani? JELA: Ne. srećan dan! STANKA: Najpre te ja moram poljubiti.. kako si na to mogao pristati? To je nemoguće! Nemoguće.. NEDELJKOVIĆ: Da šta si? MARIJA: Nama si uvek dete. JELA: Ali sedite. to je lepo od tvojeg muža. MARIJA: To je dobro.

. tako uverena da. da. JELA: Da.. budi bezbrižna. uzajmio je! JELA: I uzajmio i založio sve što je mogao. ne mora Stanka čuti sve naše brige. da li te ja razumem? JELA (ljubi je) Nemoj me ni razumeti.biti. ne može. STANKA (iznenañeno) Jelo. sve se preživljuje. koji čak i duboku starost gdekad uznemiruje. pa.. (Grli Stanku i dovodi je do otomana.. Marija. Ja sam srećna i. NEDELJKOVIĆ: Dabome. sve učinio.) STANKA: O mojoj sreći? O njoj se nema šta mnogo govoriti. bez njega ne bih mogla živeti.. JELA: Odista. Ja sam te tako žalila. NEDELJKOVIĆ: Najzad.. Još kad bi znala koliku je žrtvu otac podneo! STANKA: Znam. i sve. samo da ne omete tvoju sreću. Idite s majkom u moju sobu i objasnite joj. iako nije mogao. on i ne misli na to. iskreno ti kao sestri kažem: čini mi se. Zar ima što lepše no biti žena onoga koga svom svojom dušom volimo? STANKA: I koji nas voli. dete moje.. nešto što liči na obmanu: usiljavanje koje nas čini pred samim sobom neiskrenima.) MARIJA (odlazeći za njim) Ne znam u čemu je stvar.. ovamo! (Odlazi. da te ne voli toliko i ti njega. eto. razgovaraćemo o tvojoj sreći. Tebe. Sve drugo što doñe zatim izgleda nekako izveštačeno. da . Boga mi.. evo u čemu je stvar. JELA: I kako je naš siromah otac dobar. Tebi je bog dodelio sreću. pokvarilo se. znaš već. Ja sam u njegovu ljubav tako uverena. ljubav koja prvo osvoji devojačko srce ostaje uvek najslañi san. Pristao je na sve. pa to što govoriš. ti bi možda još i danas podnosila te bolove? JELA: Oh. to ne mora Stanka čuti. Da nije ðorñe tako dobar. pa budi srećna. NJega mislim. ja ne znam šta bih radila da se proševina slučajno pokvarila. 'Ajdmo mi.. sve je to manje od velikog razloga koji je oca opredelio da pristane.) X JELA. kao da je baš hteo da ne uspe. iako nisam onda još shvatila takve bolove.. nemoguće je. Hajdemo ovamo u sobu. STANKA: Ah.. To si se dobro setila. sasvim koješta. on se sam sobom razume. Jelo.. STANKA JELA: A mi? Hodi ovamo.. gde obe sedaju. i mene je prosio onaj koga sam volela i koji me je voleo. da će se izmiriti sa vašom odlukom. to je sve. JELA: Taj sam uslov izostavila. a kakve sam teške časove preživela onda kad se zamalo nije pokvarilo. samo da zadovolji tvoga svekra.. jer Milan valjda tu nema svojih zahteva? STANKA: Milan? O. JELA: Sve. STANKA: Da. i to zbog miraza. JELA: Znate šta. JELA (uzdahne i zagrli je) Baš si dete! Sve. ali što je nemoguće.. dušo.. Znam da ti je to najmiliji razgovor. Odista bi bila sramota da se za ljubav tričavih nekoliko hiljada dinara stvar pokvarila. Čovek je jači od sviju bolova! Zar si zaboravila moju sudbinu? I ja sam volela. Ja sam uverena. STANKA: A njegov je otac tako bio zapeo. ja sam koješta govorila. oče.. kada joj sve kažete. tome dodati što bilo bi suvišno. (Ode. bilo!. on je tako daleko od toga. rasturilo se. mora svako voleti.

.. JELA (usiljeno) Oh. JELA: Koga traži? SOFIJA: Traži našeg gospodina.. a mi se nasmo sreli. ne!. neña uñe. Idi.) NESTOROVIĆ: Pa ipak. JELA: Vi? NESTOROVIĆ: Nisam želeo da vam učinim tu neprijatnost.. SOFIJA (povlači se) XIII JELA. JELA: Moj muž mi nije ništa o tome govorio. doñite da nam pomognete.... gospoño!. ti ćeš do Milana! (Ustaje i povede Stanku u sobu gde je postavljen sto. JELA: Ne vidim da je to što neobično. Sofija! STANKA (ocu) Evo mene! (Odlazi s ocem u sobu) XII JELA. JELA (gorko) Sudbina? (Trgne se) Uostalom da! (Vraćajući se sa prozora) Danas je tako prijatan dan. JELA: Svakako je išao svojim putem. a putevi nam se nisu ukrštali.. moleći me da se danas pošto poto nañemo. nemilo se iznenadi i trgne) Ah! NESTOROVIĆ: Izvinite.. NESTOROVIĆ: Već pet je godina. PREðAŠNJI NEDELJKOVIĆ (pojavi se na vratima sa cvikerom na nosu. JELA: Razume se da ćemo vam pomoći. Razume se. ali jedan gospodin... susret ovaj. pa ne možemo se sami svega setiti. sad ću.. SOFIJA JELA: Sofija! SOFIJA: Izvinite. (Nudi ga da sedne i ona seda. Sofija. Sinoć me je dva puta tražio pa.. NESTOROVIĆ: Utoliko pre vas je morao iznenaditi moj dolazak. ja priznajem i sam nezgodu ovoga susreta. samo da naredim Sofiji sve što treba. Sad prvi put. NESTOROVIĆ JELA (kad spazi na vratima Nestorovića. (Ustaje i odlazi prozoru.. kako me nije našao. JELA: On ga zvao?.. samo me iznenañuje. moja pojava u vašoj kući. Stanka. čula sam vas. . Imate posla sa mojim mužem i. ostavio mi je kartu.. Pa lepo..) NESTOROVIĆ: Da. veli: on ga je zvao. NESTOROVIĆ: Ako vas uznemiravam?.rasporedimo gde će ko sesti.. NESTOROVIĆ: Došao sam po pozivu vašeg goopodina supruga.... svakog je sudbina vodila svojim putem. JELA (zbunjeno) Zašto? Ne!.) XI NEDELJKOVIĆ. što bi me to iznenañivalo? Izvol'te. gospodin tek što nije došao. JELA: Ne uviñam je. pisaljkom i parčetom hartije u ruii) Deco. Beležimo ja i mama šta sve treba nabaviti za prsten.

onih toplih osećaja koji su nam nekada bili zajednički. ali i ucenio. JELA (jetko) Hm! (Okreće glavu da ga ne sluša. Danas je vaš roñendan.. pa zar možete verovati da su nekoliko hiljada dinara mogli biti razlog da pregorim one osećaje prema vama. ali nemojte mi ni braniti. da se pozivate na taj dogañaj kao ka dokaz ljubavi.. molim vas. (Seda i razgleda album. računajući valjda na vreme koje je otada proteklo. iako mi je nekada današnji dan bio tako drag. pokušao da vam se pismeno opravdam. a vi svojim sa uverenjem da sam svemu ja kriv.. mogao sam još i zaboraviti. NESTOROVIĆ: Da. tada još.. pa ipak nam se staze razmimoiñoše. koje nemaju toliko vrednosti da bi ih trebalo još kojiput čitati. zar ne? Ako mi dozvolite da vam podnesem svoje čestitke. Kad sam jednom. prijatan. NESTOROVIĆ: Niste. saslušajte me! Neka vam ne bude teško čuti istinu .) NESTOROVIĆ: Ili zar nisam vam tada dao dovoljno dokaza te moje ljubavi? JELA: Da. gospoño. Vi koji ste stavili kao prvi uslov proševine pitanje novca.. Dopustite mi.. na poslednjoj strani. sve što bi čitaocu moglo ostalo nejasno. kakvu sam ja već godinama želeo. Ah. kojih se ni do danas još nisam oslobodio? Zar vi odista verujete to? JELA: Ja neću da vas slušam! NESTOROVIĆ: Pa ipak vas molim.. (Ustaje i prilazi joj) JELA (osećajući se u vrlo nezgodnom položaju.. Ja sam već odavna sklopila tu knjigu. vi... i ja sam i dalje u vašim očima ostao grešnik bez svoje krivice.. novca radi. NESTOROVIĆ: Vi se sećate.. ja moram da ispravim tu tešku zabludu. kada se već dala ovako dobra prilika. oh. samo onaj poslednji list. JELA (jetko) Bez krivice? NESTOROVIĆ: Jedina moja krivica je što sam vas voleo. tu proševinu i napustili. dakle.NESTOROVIĆ: Da. ja ne mogu dopustiti da se taj razgovor nastavi. ali ne i njene posledice. da. gospoño. JELA (uzbuñeno i nervozno) Ja vam nisam dopustila. gsspodine. Ja sam pošao svojim putem. NESTOROVIĆ: Sad ga već moram nastaviti. JELA (htela je da preseče taj nemili razgovor) Ah. da sam naslednik jedne bogate tekovine. NESTOROVIĆ: Stare priče imaju tu dobru stranu što se na kraju njihovom. Vi znate. koji ste. vi ste mi pismo neotvoreno vratili. JELA (odbijajući) Ja vas molim. bili smo tako bliski. da sam ja imućan. NESTOROVIĆ: Zar rečima samo? Ta ja sam vas i zaprosio! JELA (ne može da se obuzda) Zaprosio? Da. zašto mi ne biste dopustili da vam se opravdam? JELA: Da se opravdate? Šta bi imali vi preda mnom da se pravdate? NESTOROVIĆ: Nekada smo bili tako bliski jedno drugom. jer dosad ste me osuñivali nesaslušana. Saslušajte pa me osudite. rečima.. bože. gospodine.. zaprosio. koliko sam se zaboravila! Ja neću da govorim o tome. Posle poduže pauze) Zbilja. JELA: To su stare priče. vi imate hrabrosti. koja me tako dugo u vašim očima tereti. da prevrnem samo jedan. sa uverenjem da sam njime morao poći. okreće mu leña i traži predmet koim bi se zabavila) Čudo mi je da ðorña nema još? NESTOROVIĆ: Meni nije neugodno da ga sačekam. a tu krivicu ja i danas gako rado nosim na duši.... Ali. bojim se samo. sve objasni. gospoño..

gospodine!. ljudi koji veruju da je život samo jedna prijatna šetnja po utapkanim parkovskim stazama. JELA: Kad bih primila sve to za istinu? NESTOROVIĆ (odlučno) Ja stojim pred ženom kojoj ne smem neistinu govoriti. pristao čak i miraza da se odrečem. Ja sam vašem ocu činio. Jer šta ste vi očekivali od mene? Ja sam vrlo običan čovek. gospoño. JELA: Ali sve to nije potrebno. koliko je topla njegova roditeljska ljubav prema vama. U ljubavi mojoj prema vama on nije gledao budućnost svoga deteta. NESTOROVIĆ: Ali ne i za mene. JELA (kolebajući se) Ja ne znam kako bih u tom slučaju oca opravdala? NESTOROVIĆ: Ali bar mene opravdajte. Ja sam svestan čak i bola koji vam svojim rečima mogu naneti. ne znam ništa. i ljudi koji nevolje lako prebroñavaju samo zato što misle da im je sve dozvoljeno. sve. neiskusnog i bogatog naslednika iskoristi. više nego to.. za mene je to sasvim svejedno hoćete li se vi opravdati ili ne. razumete. ili bolje. sve bez cilja. gospodine. oprostite ovoj otvorenosti. ali sam se najzad morao ustaviti pred njegovom navikom da moju imovinu smatra kao svoje nasledstvo i da zavlači ruku u moj džep kad god to za potrebno nañe. nisam slušala.. dug časti svojoj.. ali i vi sami morate priznati da on spada u onaj red ljudi koji imaju dobro srce. na sve žrtve sam bio gotov. već vrlo zgodnu priliku da jednog mladog. ali. grañanin kvalifikovan poreskom knjižicom i vojničkom bukvicom. ponavljam da mi je nemilo kćeri oca optuživati. NESTOROVIĆ: Ja sam svestan. JELA: Našto vam? NESTOROVIĆ: To bi mi opravdanje bila jedina naknada za izgubljenu sreću. Kada sam pokušao braniti se od te njegove navike. ja znam čak koliko on vas voli. da se zakaluñerim ili da izvršim samoubistvo? Dirnulo . ona je čak jedan od najvećih razloga koji me je uzdržavao da ne potražim bar posredne puteve da se pred vama opravdam. JELA: Otac? NESTOROVIĆ: On je jedini kriv. on je to uzeo za uvredu. (Pauza) Vama je. da krivica nije na meni. gospoño. sve to drukče pretstavio. Ja ovom ispovešću ne mislim optuživati oca vašega. ako želim da se odbranim od vašeg nepravednog mišljenja o meni. nisam ništa čula! NESTOROVIĆ: Pa ipak.. bez razloga. Ja sam čak pristao. kojoj nisam nikad neistinu govorio. ja sam običan grañanin od krvi i mesa. sve je izlišno. ja ne umem biti junak ni romana ni drame. da mi taj miraz samo na papiru da. ali ja moram najzad preći preko tih obzira. ali tad krivica bi mogla biti samo na vama što ste tako lako pristali da promenite mišljenje o čoveku koji to nije zaslužio od vas. no ljudi koji ne umeju uvek da vode računa o prilikama u životu. JELA (uvreñeno) Ali. previñajući da je mir gdekad najjači izraz bola. JELA: Ili za ravnodušnost kojom ste taj gubitak preboleli? NESTOROVIĆ: Moj mir vi nazivate ravnodušnošću. čuli ste toliko koliko je potrebno da znate istinu.. sve sam pristao. puno ljubavi i prema svome i prema tuñinu. kad je već o mirazu reč. ali. svoje grubosti u ovome trenutku. Sve. Vi niste valjda očekivali da odem u goru i predam se usamljeničkom životu. Za mene je to opravdanje jedna neophodna potreba. ja sam.koju treba da čujete. jedan dug savesti. i jednog dana dobio sam pismo kojim mi otkazuje proševinu i moli me da prekinem svako opštenje sa njegovom kućom. bez. gospoño.. JELA (posle izvesne borbe) Ne znam. verovatno. sve što sam iz obzira prema zama trebao i mogao učiniti. činio sve što sam mogao činiti. Ponavljam.

Sad ću ja. Je l'te? JELA: Našto vam to? NESTOROVIĆ: O. posle toliko vremena. zaboga.. vi nemate prava da odreñujete odnose moje prema mužu mom.i verujem da i u vama živi taj osećaj. Odlazi. no ona se okreće ne dajući mu svoju) Ni to? Žalim što vas nisam bar toliko odobrovoljio. jer se oni već čude što te nema.. Savlada je zatim duboki bol. Meni je dovoljno utehe što sam uspeo da vas. pogleda za sobom. gospo. zaboga. molim te. mi te čekamo... pokušava da savlada uzbuñenje) NESTOROVIĆ (uzimajući. ostavi me. JELA: Ostavi me... a ne i ljubavi prema čoveku kome ste pružili ruku... Vi zaboravljate da govorite sa ženom udatom. teško mi je. (Ode) XV JELA.. ðORðE JELA (po odlasku Stankinom ustaje. doći ću. gospoño. Ja sam vam isuviše dozvolila. ostavi me samu. šešir i štap) Ja ne želim prisustvom da vam i dalje dosañujem. ostavi me.? JELA (seda na divan) Molim te. briše suze i pokušava da se pribere) ðORðE: Ti si tu? Jesu li gosti već došli? JELA: Da. setila sam se nečega. posle duže pauze. gospodine. Ja vam ne dozvoljavam više ni jednu reč o tom.. došli su! . JELA (pribravši se) Osećaj dužnosti. Jelo. JELA: Idi. Ne želim da mi otac i majka primete suze u očima. NESTOROVIĆ: Ne zaboravljam.. STANKA (polazeći) Ali.. STANKA: Majka se čudi. stalo mi je. jer se ni do danas još nisam oslobodio onih osećaja koji su me jednom za vas vezivali i. te zajeca i zarije glavu u ruke) STANKA (posle izvesne pauze javlja se na vratima) Jelo. STANKA: Ali. suze će mi olakšati. JELA: Gospodine. sad ću ja. Zbogom.. gospoño! (Polazeći na vratima još jednom zastane.) XIV JELA. čim me proñe. Sad ću ja tamo. žalio sam. JELA: Gospodine! NESTOROVIĆ:. doñi. a vi ste se isuviše koristili.me je. ja. ali znam da je vaš brak bio samo izraz prkosa prema meni.. stalo mi je neobično do toga. ne. zabolelo me je kad vas je drugi zaprosio i učinio sam ono što je kadar učiniti jedan običan grañanin. žalio sam iskreno i sebe i vas. NESTOROVIĆ: Dozvolite mi bar da se oprostim! (Prilazi joj pružajući ruku. vidim i što ću otsada u vašim očima biti valjda manje kriv.. Idi. ali srce ne. idi k njima da im ne bi palo u oči. kad je potrebno da vas opomenem na to. ja ću da zovem majku.. (Primeti da ona grca i pritrči joj) Jelo. STANKA JELA (diže glavu i pogleda na vrata kroz koja je on izišao. ostavi me! STANKA: Boli te što ili. JELA (teško uzbuñena.. šta je tebi? JELA (udaljuje je rukom) STANKA: Ali šta je tebi? Ti plačeš? JELA (uzdržava se) Ne.

inače. da mi kažeš istinu.. ili možda.... uhapsiti me kao poslednjeg nevaljalca ili.. Jelo.. JELA (cikne) ðorñe! ðORðE: Eto. sve to ima nešto da znači. priznajem da sam kriv! . JELA (nestrpljivo) Ali reci već jednom. reći ću ti već. JELA: Ako ću sutra saznati. šta bi to bilo što bi vas moglo vezivati? ðORðE: Ta. stvar je sasvim druge prirode... ne. ja jasno osećam da tu ima nečega i ja zahtevam... Gleda ga dugo u oči) Pa? ðORðE: Sutra do podne moram kasu popuniti. ti priznaješ da ima nečega? ðORðE: Ta. ima nečega.. JELA: Deficit? (Posrne i osloni se na sto. hteo bih te poštedeti! JELA: Poštedeti me? ðORðE: Da....) JELA: Čekaj! Imala bih sa tobom da progovorim reč dve. Ja hoću da mi objasniš. što ga nisi zadržala? JELA: Ti znaš vrlo dobro da je meni neprijatan susret sa tim gospodinom.ðORðE: Tamo su! (Hoće da poñe. odlučno zahtevam.. to je više.. Govori dakle! ðORðE: Ne. JELA: On nije tvoj drug u službi.. tvoje nespavanje.. ðORðE: Ti dobro znaš. zaboga? ðORðE (posle izvesnog kolebanja.. da ja taj novac nisam na sebe utrošio. Jelo! JELA: Reci. danas je tvoj dan.. ðorñe. nisam ga rasuo.. pa onda tvoje neraspoloženje i zabrinutost poslednjih dana. Maločas tražio te je gospodin Nestorović. jedna se odvaži) Ja imam u kasi deficit.. ðORðE: Tako? Što me nije pričekao. nedostaje mi državnog novca dvadeset hiljada dinara.. nije ni tvoj prijatelj. ðORðE (vraća se) Sa mnom? JELA: Da... šta je? ðORðE (natežući) Nevolja je golema. zašto ne bih danas! Sad već. ðORðE (zbunjeno) To je. nije moja krivica. reći ću ti već u svoje vreme. kao što ja znam da bi i tebi takav susret moj bio neprijatan: i tada odista je vrlo čudno da si mu sastanak zakazao ovde u kući... Ti tvoji čudni odnosi.. ipak. ja ne znam.. da... ni ti njegov i.. ðORðE (braneći se) To tako tebi samo izgleda! JELA: Ne.. JELA: (prestravljeno) Inače? ðORðE: Zatvoriće me. to ćeš mi ti reći sad. da.. sad znaš sve! JELA (očajno kršeći prste) Nesrećniče. JELA: Ne. lebdi možda briga od koje bi mene trebalo poštedeti. ðORðE: Nemoj zahtevati! JELA: Dakle. Nesrećniče!. Ostavm nam to zadovoljstvo da ga provedemo. pa... Sutra već.. učiniću ono što je najkraće... sad već ne mogu čekati sutrašnji dan. kad znam da nad tobom. danas bar..) ðORðE: Da. JELA: Dvadeset hiljada?! ðORðE: Da! JELA (težak kao ropac uzdah otme joj se iz grudi .. ili nad nama. ja hoću da je znam. ali. sve je to. a još čudniji je posao koji bi ti mogao sa njim imati.. sve je to nešto neobično.

učinimo sve. ðORðE: Kad bi je otac dao samo sutra da popunim kasu. koje ja ne bih mogla.JEJ1A: Pa dobro.. JELA: Ne. bože. do subote. suma je velika.. ja ne znam... JELA: Pre pola časa to bi bilo moguće.. Pribrali bi za deset dana tu sumu i vratili bi mu. nešto od. JELA (trgne se uplašeno) Ta suma!!.. govori! ðORðE (posle izvesnog ustezanja) Kad bih se iskreno ispovedio ocu tvom? JELA: Ocu? Šta nam on može pomoći? On je jedva skupio sumu za Stankin miraz. razmišljao si valjda.. JELA: Pa ipak.. već te molim. JELA (neprijatno iznenañena) Nestorovića? ðORðE: Da. bivši učitelj. ðorñe.. užasne posledice. kad bi imalo vremena. mogao bi. imaš li načina da se pomogneš? Jesi li činio što? ðORðE: Pokušao sam. tim povodom raskinuo veridbu... naša kuća! Pa onda Stanka. neću te ni o čemu pitati. da pokušamo na sve načine... JELA: Šta je to dva i tri dana? Ne. ima veliku porodicu i jedva sastavlja kraj s krajem. samo da to izbegnemo. on ima para.. moralo ti je ma šta pasti na pamet? ðORðE: Ta. ðORðE: Da. zato si ga tražio? ðORðE: Pa.. Stanka sirota! Otac bi Milanov. zato je dolazio. bože moj. ðORðE: Pa ipak.. učitelj. sve.. moje ime. . JELA: Reci. i to još na obavezi da ga zasnuješ.. on jedini bi mogao. samo da otklonim hapšenje te da dobijemo bar nedelju dana ili.. nešto od prodaje tvojih nakita. kad bi se njemu obratio? ðORðE: To je siromah čovek. JELA: A ako ne nañeš? ðORðE: Rekoh ti. JELA: I. ne bih smela da preživim! (Pribere se) Slušaj. JELA (zajeca) O. na to nemoj ni misliti. sa više strana ponešto. razumeš li.. čak i po cenu moje nesreće! Ja te molim.. sve što možemo.. da priberemo zatim sa svih strana. ðORðE: To je još jedino što mogu pokušati. ili možda ti si što smislio? ðORðE: Šta bih mogao smisliti? JELA: Ti imaš jednog strica.. ali do sutra ujutru... JELA: Pa ipak.. Nešto od strica. sutra se mora položiti. On zahteva da mu se o prstenu miraz položi i mi smo na to pristali.... nedogledane.. ðORðE: Šta je to? JELA: Pa ipak. sutra će me uhapsiti. deset dana vremena. kakva nesreća! Da te uhapse.... jesi li što smislio. nemoj njegovo prijateljstvo tražiti. sve. nemoguće je do sutra ujutru naći toliku sumu... to samo ne! Činićemo sve.... mislio sam. činio sam sve.. nije vreme tom. al'. ne na to nemoj računati. Ostaje mi još jedino pokušaj kod Nestorovića. Pa druge. izvesno.. nemoj mu se približavati! Molim te. ko će mi je dati? Kad bi bar bilo vremena. ja nemam prava sreću moje sestre na kocku stavljati.. ali sad više ne.. sve.. ðorñe. sve druge. Maločas bio je otac Milanov ovde i zakazan je prsten sad u subotu.. nemoj se tom čoveku obraćati.. ðORðE: Tada.. ðORðE: A ta je suma upravo dovoljna... ime oca mog. pognimo se. od njega nikada. recimo. Ja ću dati sve svoje nakite. i kad bi mogao kakvu manju sumicu odvojiti. zato! JELA: Ne.. Rekoh ti.

) XVI MILAN. NEDELJKOVIĆ: E. zete. NEDELJKOVIĆ (poverljivo) Gde je? SOFIJA (poverljivo) Tu pod prozorom! NEDELJKOVIĆ (poverljivo) Vrlo dobro. došao suviše rano? (Rukuje se s ðorñem.. kad smo već svi ovako na okupu..) MARIJA: Ta kako iznenañuje kad je već bila nervozna što vas nema! STANKA (spazi buket u Jelinim rukama) A. je l'te. pa. Stanka! Imamo goste. vrlo dobro! (Glasno) Dakle. kako lep buket! MILAN: I za vas sam doneo jedan cvet.. je li? XVIII SOFIJA. i vernost! MOMAK (donosi jedan paket) Iz radnje Stojanovića i Nikića za gospoñu Jelu ðorñević.Moraćemo izbeći.. vi. (Na levim vratima) Stanka. bar da iskoristite to što ste ranije došli. XVII STANKA... PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi) Molim! JELA: Donesite. Šta bi drugo moglo značiti? MILAN: I vernost. hodite bliže meni. moramo izbeći. mogli bi biti posluženi jednim likerom. (Duža pauza. donećete nam likera i piva. NEDELJKOVIĆ. dakle.? MILAN: Ja nisam. uzeo sam. NEDELJKOVIĆ (Jeli) Dopusti danas da ja izdajem naredbe. ne brinite... Hajde brže. Tako. odlazi) . Sofija! SOFIJA (odlazi) NEDELJKOVIĆ (odlazi prozoru i naginje se napolje da vidi muziku) XIX MOMAK. Ali čekajte. PREðAŠNJI MILAN (dolazi sa buketom cveća) Dobar dan! (Prilazi Jeli. čuj me dobro. NEDELJKOVIĆ: A. još bliže. Sofija! Ili možda ko želi čašu piva? (ðorñu) Ima i piva. Sofija.) JELA (već pribrana) Ne bi vam se moglo zameriti i kad bi nešto ranije došli.. PREðAŠNJI STANKA (istrči prva) Goste! (Spazi Milana) Ah? MILAN: Zar vas to iznenañuje? (Rukuje se s njom. To je od ðorña! MOMAK (pošto je Jeli predao paket. samo jedan cvet. SOFIJA (poverljivo Nedeljkoviću) Muzika je došla. bi li ti umela da mi kažeš šta znači ovaj cvet u govoru cveća? JELA: Znači: ljubav. (Daje joj) NEDELJKOVIĆ: (ðorñu poverljivo) Šta si učinio? ðORðE (mrzovoljno) Uzeo sam. podnosi joj buket i ljubi joj ruku) Moja najsrdačnija čestitanja! JELA (pribirajući se) O. MARIJA. neko iznenañenje. a ocu i majci ljubi ruku. Pogruženo jedno i drugo podalo se teretu briga.. Sofija. donećete nam likera i piva. PREðAŠNJI STANKA (Jeli) Jelo.

lepo je! XX SOFIJA. odista imate ukusa. mora ti se priznati da si pravi muž! MARIJA: Osobito lepo! STANKA: E. Ona pruža svoju da se kucnu i u tom im se sretnu pogledi. MARIJA: Razume se.) zavesa DRUGI ČIN Ista soba. došao je? Gde je? Neka uñe! SOFIJA (odlazi) II ðORðE. da vidimo čime je muž obrzdovao ženu. klone joj ruka i čašica se prosipa.. htela ne htela. OBRAD . SOFIJA ðORðE (za stolom. da se otvori. kćeri. koja ostaje ravnodušna) Jesi li čula. I ðORðE. ne čuje je) SOFIJA: Gospodine! ðORðE (trgne se) Šta je? SOFIJA: Vaš stric. Jeli) Dopuštaš li? (Otvori paket i pokazuje grivnu.SVI: A!! JELA (ostavlja zatvoren paket na sto) NEDELJKOVIĆ: Da se otvori. menja.. (ðorñu) Zete. mora se priznati da ti se muž pokazao. Orkestar zasvira. zete.) JELA (pošto se kucala sa svima. PREðAŠNJI SOFIJA (donosi na služavniku liker i pivo) NEDELJKOVIĆ (uzeo čašu likera i prišao prozoru) E. opšte iznenañenje) SVI: Živela! (Kucaju se i ispijaju. Je li Jelo? JELA (jedva pogleda. da se otvori. bez radosti) Da. NJu ophrva težina trenutka. Živela! (Daje napolje znak maramom. ðORðE: A. dopunjuje) SOFIJA (dolazi) Gospodine! ðORðE (udubljen u račune. prilazi ðorñu koji bezizrazno drži čašu u ruci ne prinoseći je usnama. puši nervozno i ispisuje na hartiji cifre koje nervozno briše. STANKA (pritrči da otvori.) SVI (opšte ushićenje) NEDELJKOVIĆ (Jeli. Oni se nemo i bezizrazno gledaju. dabogda dočekala sto godina kraj tvoga ðorña.

.. a da izbegnem tvoje prekore. koji nepomućeno vodimo život.. meñutim. Nisam ih prokockao. nećeš mi zameriti. žena. postupamo kao grañevinari: kad prsne svod. OBRAD (sedajući) Šta je. šta si uradio? ðORðE: Proneverio sam državni novac. veliš. Rekoh. . ðORðE: Sedi. jer sam kriv. al' sad nije glavno jesam li kriv ili ne. ali.. ne znam! OBRAD: Ali znam ja i znao sam već ranije da će tako biti. sa vaših škola. ozbiljan i razborit. A vidiš. jer.. morao si. bilo je. nedostaje mi dvadeset hiljada dinara. Znao sam. i zašto je bilo. govori? ðORðE: Desila mi se velika nesreća. I mi. pred apsanskim vratima. Ne vredi se braniti... OBRAD: Tako je.. nisam. striče! Oprosti. On je prostije. već zato baš da budem bliže. u tvojoj kući deca.. ðORBE: Priznajem da sam kriv. ne umem da ti kažem. nezgodno bi mi bilo za razgovor. tu nije tvoja krivica.. već velimo: stani da vidimo šta je bilo. drugače nije moglo. nisam ih rasuo. OBRAD (trgne se) Šta si uradio? ðORðE (ćuti skrušen) OBRAD (ustaje) Govori. Ti misliš kriv si zato što si se mašio novca koji nije tvoj. kazuješ je samo.. skuplja hartijice koje je ispisipao i trpa ih u džep) OBRAD (čovek šesetih godina.. zar to. već treba naći izlaza. da ga vidim. kojom rukujem. ne kažemo: šta je bilo. vrlo ozbiljna. kriv sam. jer drugače se nije moglo svršiti. hteo bih od tebe saveta. se izbegavao moje savete. zvao sam te. a nisi ni svestan u čemu je tvoja krivica. bilo je.. dakle. striče. al' ti to kazuješ samo zato jer drugu reč ne umeš reći sad. OBRAD: Ih. OBRAD: Zar nisi mogao doći k meni? ðORðE: Mogao sam. kad se pokrhaju rogljevi. ti si morao tuñ novac trošiti. ti misliš kriv si zato što si trošio novac koji ti je država poverila. najzad. ðORðE: Ali. vidiš. kada me nisi hteo čuti tada kada sam u očevo ime hteo da ti govorim.. ne. no šta ćemo sad.. meni treba pomoći. Ti si dosada uvek moje savete izbegavao. OBRAD: I zašto.. Ja ne znam kako da ti rečem. i ja sam čitao nešto knjiga. priznajem to. I ja sam učio nešto škola. OBRAD: Žena? ðORðE: Ne. OBRAD: Kakve pomoći? ðORðE: Ja stojim pred opasnošću da budem do podne uhapšen. Stvar je. onda kad sam hteo mesto oca da ti ih dam. molim te.. OBRAD: Od mene saveta?. doboga! Zar to... pokleknuće opet ako ne ukloniš ono zbog čega je prvi put poklecnuo. da ga razumem. tako ne činiš zalud podmećeš nov direk. koji trezveno gledamo u život. sasvim druga stvar.. ðORðE: To što je bilo. ali ne zato da se udaljim od života.ðORðE (ustaje. a onda.. "Kriv sam".. ali uljudno obučen) Dobar dan! ðORðE (ide mu ususret) Dobar dan. Moraću da budem opširniji da ti objasnim celu stvar. OBRAD: Sad. nesrećniče? ðORðE: U kasi. sedi. eto to je sva filozofija koju ste umeli pocrpeti vi. tako! I čuj me bar sad. bilo je.. ali šta da činim sad? OBRAD: To što je bilo. zašto to učini? ðORðE: Ne znam..

al'. Vi brakom ulazite u život na koji niste svikli. i postaju teret i briga svojih roditelja. jeste! Svi vi. oni koji su im pisali i kojima su ne pisale. Ili ti misliš da je u očima tvoje žene i njene okoline tvoja diploma bila kadra učiniti da ti oproste što si sin jednoga bednog opštinskog grobara: ili ti misliš da ti takav položaj u braku obezbeñuje još i ljubav ženinu? O. A vaša bedna plata nedovoljna je da vam kupi naklonost vaših žena. s tim. obične. ðORðE (hteo bi da ga prekine) Čuj. smatraju sve to kao prijatnu prošlost i okreću se novima. I vi znate. A ako hoćeš da joj pogledaš. šta sad? OBRAD: Šta sad? (Pauza) Sreća obično zavodi čoveka. striče. idi. to ideal. vi. već se osvrni za sobom. A krivica leži u braku tom. jer si diplomu stekao. kao iznošena haljina. a njihovoj ste oklolini nesnosni. vas uvode u društvo gde vas gledaju preko ramena. To je vaš san. Još dok po prčvarnicama jedete slojanjena jela. OBRAD: Ne. ne gledaj ono što je sad pred tobom. One za to vreme lete iz ruke u ruku. je l'. U njih ima uvek devojaka koje treba poštopoto udati. i dobijate kao miraz obećanja i devojačku prošlost.. Oni koji su za njima uzdisali. nalazite da vam diploma nije dovoljna. sukoba i svega što troši svežinu mladosti. pogledaj tamo gde je koren zlu. vi koji ste nikli iz udžerica. gde se ono začelo! (Prošeta uzbuñeno. prolivaju čitave potoke očajnih suza i postaju stalne dekoracije svih zabava. je l' tako? ðORðE: Pa neka je i tako. svih manifestacija. dogañaja.. reci. to su vaši brakovi? ðORðE: Ali šta hoćeš ti. ne. jer nemaš ni snage ni moći da saznaš. koje pristižu.. Eto. mašate se tuñeg novca. nikada. zaboga. a kad zagrcnete pod dugovima.. Ti je nevidiš. pun bura. striče! OBRAD: A hoćeš li da znaš i zašto si morao? BORðE: Znam. striče! OBRAD (ne dozvoljavajući da ga prekine) Jeste. Vaše vas žene. a one se. I tad. vaš je san brak iz ugledne porodice. zadovoljavate i njene nesmišljene prohteve. misleći to je put kojim ćete je zadobiti. našto sve to što kazuješ? OBRAD: Kazujem ti tvoju krivicu. devojaka koje su već od sedamnaeste godine u prometu i koje se do dvadeset godine izlažu kao stara para. Ne možeš je izbeći . postigao si cilj. da vam škola nije dovoljna i tražite druge puteve i druge oslonce za napredak. A tada. jer nisi mogao drukčije. te devojke iz uglednih kuća. te postaju svakodnevne. ðORðE: Slušaj.razumeš li. od prometa izgužvane banknote.. Eto ti! Je l' tako. dolazite vi. i za kojima su one uzdisale. Dotle već pristižu nove i mlañe.. da bi se jednoga dana mogli stideti svojih oceva. vi osećate da ste bez ljubavi i tražite čim ćete je zadovoljiti. kojima za život nije dovoljna školska diploma. jer nemaš hrabrosti suštoj istini u oči da pogledaš. ugañate joj na sve načine. a ponekad i suvišne. već kao cena da se možeš bolje prodati. Za pet godina. ne znaš. uzimate te. znam da je ne vidiš. idi tamo! . ugañate ženi. al' ta diploma nije ti služila kao oruñe kojim ćeš kroz život krčiti sebi put. to cilj života. samo trpe. oni koji su im zakazivali sastanke i kojima su one zakazivale sastanke. koji su poslednji zalogaj odvajali da vas školuju. pa opet zastane pred njim) Svršio si škole. kao izlizana para. vi koji ničete iz sirotinjskih udžerica. tad. i tada padate u dugove. dolazite vi i uzimate devojke iz uglednih kuća. A tim uglednim porodicama su upravo dobro došli takvi zetovi. a nesreća ga ponekad vraća na pravi put. one prožive jedan dug život. svih šetališta. šta sad. povlače iz saobraćaja. pišu čitavu arhivu ljubavnih pisama.

al' to je premalo. pa sad. od njih otkidam nudeći ti ih. Zbogom! (Ode) III ðORðE. Pa — budi hrabar.. ja bih ti od prve rekao: evo ti novca i otkupljuj se od sramote. JELA: Čekaj. potrčao bih. i tada ćeš početi nov život.. ðORðE (poražen) Striče! OBRAD: Otuda tek vratićeš se u život.. niotkud. na robiju. OBRAD: Zbogom. ðORðE: Hvala još jednom. striče! OBRAD: Biću kod kuće. ðORðE: Striče. to je jedini način rešenja.. ðORðE: A žig sramote koji ću poneti na čelu? OBRAD: Manja je sramota otkajati greh no grehom umrljan lagati i sebe i one oko sebe i prljavo čelo uznositi. ðORðE: Hvala ti! (Zarije glavu u ruke i bono uzdahne. molim te. znaš šta ti mogu učiniti. JELA: Niotkud pomoći.. potražio bih.. ali ne od ove samo. stani! Čekaj.. ponudio si sve što si mogao. JELA: A Zdravković? ðORðE: Novac mu je založen.. već i od svih daljih sramota koje te očekuju u životu Da sam mogao. pa se vraća) Šta misliš. ako ti to može pomoći? ðORðE (skoči i steže mu ruku) Hvala. jer to je dečji novac.. šta govoriš ti? Zar bi ti to dopustio. ovako. OBRAD: Za mene to je sve.. .. striče.) OBRAD: Ja ti ne trebam više? ðORðE: Hvala ti. zaboga! OBRAD: Da sam mogao. (Hoće opet da poñe...ðORðE (prestravljeno) Kuda? OBRAD: U 'apsu. žena i njena porodica prezreće te i izlečiti sujete braka iz ugledne porodice. Tamo ću biti ako me zatrebaš. dakle. Da imam više vremena. hvala ti! OBRAD: Čuo si šta sam ti rekao.. al' tek kroz četiri ili pet dana. ali će ti svaki zalogaj hleba biti sladak i svaka noć mirno prespavanz.... idem u hapsu. Odvajao sam paru po paru.. čini kako znaš. JELA ðORðE (ostaje sedeći zabrinut) JELA (dolazi) To je tvoj stric bio? ðORðE: Da! JELA: Pa? ðORðE: Mogu dobiti četiri do pet hiljada. eto ti.. već je poslednji čas. Nećeš moći dobiti državnu službu i to će te izlečiti sujete da tečeš karijeru. preklinjem te! Zar nema drugog načina? ðORðE: Ima ih samo dva. (Odlazi do vrata. da imam bar dvadeset i četiri sata na raspoloženju.. nevolja slabe obara!. ðORðE: Hvala. mogao bi mi dati nešto. mučićeš se. za decu. a evo. pa se vrati) Ja ću biti kod kuće. zar mi ti odista ne misliš pomoći? Striče.. ðORðE (ščepa šešir i hoće da poñe) JELA: Kuda? ðORðE: Ne znam.. činiti? ðORðE: Ne znam! OBRAD (potresen) U mene ima četiri i po hiljade dinara na knjižici. striče.

kad bi samo imao dva dana vremena. nedovoljni. već ti je prva misao bila da mi pomogneš.. Možda je i bolje što o toj pogrešci nismo razgovarali ranije. (Pauza) Da. Šta tebi smeta da tog čoveka mrziš i onda kad on učini meni uslugu? JELA: Smeta mi to što predosećam da bi on čak i bio voljan učiniti ti uslugu samo zato da bi mi skrhao ponos. Upamtite! SOFIJA: Molim! (Odlazi) V ðORðE. vadi beležnicu i piše) Zbog takvih tvojih razloga izgubio sam čitav dan. Gundulićeva ulica broj 76. tad da razgovaramo o njoj. samo ako bude hteo. JELA: Ne. ðORðE: Pa zar je za tebe. svaka pogreška ističe iz izvesnih uzroka. pa Zdravković. ðorñe. to je moja pogreška i ja trpeljivo primam prekore koje mi kazuju tvoji pogledi i koje sam sebi upućujem.. ali odmah. bar u ovom trenutku. PREðAŠNJI SOFIJA: Zapovedajte? ðORðE (gleda u sat) Idite odmah sa ovim pisamcetom.. JELA: ðorñe. mojom pogreškom. veli. nisi me ni osuñivala. A stric mi je i druga obećanja naglasio... eto.JELA: Govori! ðORðE: Rekao sam ti ih. a kroz nedelju dana. dotle nisam dovoljno mislio o njoj. zar ti još misliš na to? Rekoh ti. pa tvoj nakit koji bi se mogao unovčiti. a o prstenu se mora novac položiti. imaš dva načina. (Pauza) Hvala ti što me u prvim časovima. gospodin LJubomir Nestorović. gde nas vodi tvoja pogreška? ðORðE (trgne se) Moja pogreška? Ti je zoveš mojom pogreškom? JELA: Ja ne znam kako bih je drukče nazvala? ðORðE: Reći ću ti ja. Kad si je nazvala pogreškom. Vidiš li... nisi ni pitala o uzrocima njenim. na to ne smemo ni misliti.. al'. jer se više ne sme čekati.. ne. IV SOFIJA. ðORðE: Moglo bi se naći načina da se prsten za nedelju dana odloži. stric mi nudi četiri i po hiljade. ðORðE: Da. tvoj lični ponos. (Zvoni) JELA (sruši se u fotelju) Dakle.. nije! Ali. a ti uzroci. nisu u meni i .. ipak?. ovoga časa. sutra je prsten. tada ti je ne bih umeo dovoljno ni objasniti. JELA ðORðE (pravdajući se) Jedini koji može dati bez ustezanja. kad bi se samo prsten odgodio. Jedan je: kad bi nam tvoj otac dao Stankin miraz. JELA (ćuti duboko zamišljena) ðORðE: Zar ne? Zar nije to ipak najbolje što se u ovom trenutku može učiniti? JELA: Ne. kad sam ti nesreću saopštio.. jači od nevolje koje nas očekuje? Ili zar misliš da ćeš sačuvati ponos i onda kada se za mnom tamnička vrata zatvore? (Seda... ponos. odmah. vidiš li. ja neću svojom nesrećom tuñu sreću da uništim. s tim ni trenutak nemoj računati ti reče. Rekoh ti. vidiš. koji je drugi? ðORðE: Nestorović! JELA: Opet on? ðORðE: Nalazim da su tvoji razlozi. sa kojih se tako jogunasto opireš. ni sama ne znam šta bi drugo.

a za koju ja nikad nisam prestajao biti uljez i prostak. I. Siromah ñak a skroman činovnik. (Pauza) A ja. to nas je uputilo jedno drugo. sin čuvara opštinskoga groblja. a za mene borbu. to. nastale te šire potrebe. ja sam morao imati novca ako sam hteo pred vama da se uznesem. rušio si temelje kućne da bi pod njenim krovom stekao sebi mir i zadovoljstvo. čiji ugled na novcu počiva. jer. ti to uostalom nisi krila ni od mene. ti si mi ugañao više no što bih ja zamišljala. . prljao si čelo sramom onda kada si želeo uzneti se. jedini put kojim bih mogao doći do tvoje naklonosti. ja nisam nikada imao šire prohteve. sebično držala ne pružajući mi ga. JELA: Ti nemaš prava da mi činiš prekore. ta žrtva ga u njenim očima uznosi. ja sam ušao u brak sa željom da u njemu sreću zasnujem. sreće mi je trebalo. ja sam se borio da stečem makar jedan delić tvoje naklonosti i da suzbijem one podrugljive osmehe na usnama tvoje okoline u kojoj sam se morao kretati. Hteo bih samo da te lišim prava da mi činiš prekore. Novac u vašim očima uznosi čoveka. ali su ti obezbedili vaspitanje kome je brak robija a dužnost nasilje. ti si u njemu tražila načina da se vratiš životu i društvu koje mladu ženu više ceni no staru devojku. nisam možda ni stoga što nikzd nisam imao potrebe. jedino blago koje se ne kupuje. Ti me nisi zaustavljao na putu tom. išao si dalje nego ja. Moj greh je služba tebi. ti bi hteo da je neko drugi kriv. Tvoji zahtevi nisu uvek bile samo potrebe. i eto. Nisam ih od tebe zaslužio. poneću ga sam. moj greh je robovanje za delić sreće koju si ti držala. Naprotiv. Ti nisi pošla za mene što me voliš. Jer. a meni je godilo uzeti ženu iz tako ugledne porodice.to me miri sa savešću. moja činovnička revnost i savesnost nisu za vas bile nikakve vrline. moje potrebe nisu nikada prellašile moje mogućnosti. ðORðE: To je sušta istina. hteo da prljavom rukom sagradiš sebi sreću. izlicamoj prostirci.. Jesi li koji put rekao: stani! Jesi li mi rekao: dovde su naše mogućnosti! Po čemu znaš ti da ja tada ne bih drugače činila? ðORðE: Ne. to je osećanje časti. ti si se starao da zadovoljiš moju želju pre no što je ja i poželim. niko i ništa. ðorñe! A ti si. ti si mi činio više no što sam ja zahtevala. kad rasipnik. tvoje želje nisu uvek bile u skladu sa mogućnostima. I čime sam mogao postići to? Moje zdravlje. koje su me nagnale da se tuñega novca mašim? (Pauza) Tvoji roditelji nisu ti obezbedili miraz. moja sprema. već. Trebalo ti je udati se iz ovih ili onih razloga. baci ženi pred noge zlato. eto. tebe radi sam grešio. a još manje od drugih. sve što se može kupiti. ðORðE: Ne vezujem ja nikoga za svoj greh. iz vaspitanja koje mi je sirotinja pružila. perlu i dragi kamen. I tada je nastao brak. to je bio jedini način. kad siromah prostre pred njene noge čast. jer mi je trebalo u tvojim očima uzneti. Da. nevolja vaspitava čoveka. jer. moje čelo izbrazdano umorom. umačući ruke u tuñu imovinu. Nisu u meni.. takvim životom žive ti otac i majka i danas još. Otkad su. kao po staroj. Videla si ti. naprotiv.. dakle.. ona gazi po njoj nemarno. iz udžerice u kojoj sam se rodio. sve što sam izneo iz bede. Pa ipak. moja snaga. to sam ja tebi žrtvovao! Žrtvovao sam ti. bedan poreklom. Žedan sam bio sreće! JELA: Al' sreća se ne gradi na zločinu. trebalo mi je sreće.. ne može biti da nisi videla. JELA: ðorñe! Zar je sad na meni greh? ðORðE: To nije tvoj greh. neznan imenom. I za sve to sad uoči časa kada treba da se za tobom tamnička vrata zatvore. vidiš. a ti mi je nisi nikad predočio. jer ako sam grešio. od napora koje sam činio ne bih li stekao ma jedan osmeh sreće.. ðorñe. jer ja nisam vaspitan da kradem. koji je za tebe značio život. jer si tako vaspitana. JELA: Ali. tvoja. to je greh onih koji su te za život spremili.

da mi veruješ.. voliš li me bar sad? JELA: Da.. koji je meni život svakodnevno zadavao. ona savladana nekim nejasnim osećajima udari u težak plač) ðORðE (ne mogući da razume ovaj plač. ne znam šta se to u meni desilo. evo već punih pet godina. sve to u isti mah. ðORðE: Jer sam te hteo štedeti.. govori šta da činimo? .. ali bar. ne bi bila teška.. jer da sam to. Jelo... slobodno gazi je. sve. nešto.. ostavi me mojim suzama... to je moja čast. borićemo se zajedno. bože. ja ne znam.. Ostalo mi je još poslednje što sam ti mogao ponuditi. posmatra je dugo. eto tako sam robovao ja u tebe. ne bih žalio.. kad sam te poznala.. da.. da mi ni sama tamnica.. ne boriću se kao lavica. ðORðE: Bojim se da te nisam uvredio? JELA: Ne. pri kome oboje grcaju u suzama.. ushićen. ščepa je za ruku i privlači sebi) Jelo. ja! I znaš li u čemu je moja krivica? ðORðE (hoće da kaže) JELA: Dozvoli mi da sama sebe optužim: nisam te poznavala. posle gornjih reči. I šta. eto. Jelo? JELA: Ostavi me. šta sam mogao u toj službi da ti dam? Odanost moju? O. I.) JELA: Pa zar sad. istinitije prikazuje no sreća. nisam hteo da bolom. I bol i radost i tuga i sreća i uniženje i ponos. Gazi je. nisam se čak ni trudnla poznati te. Veruj mi... ja sam kriva.. a sad ga u času upoznala O. nikad znala. JELA: I sve si to zbog mene samo patio? ðORðE: O. JELA (veličinom svoga bola ðorñe je osavaja i. ja te molim. Nešto veliko se kida u meni.. a ne prezrenje.. da. Javljaš mi se kao neko nepoznat.. žrtava podneti... reci. neko koga nisam nikada srela. ne prekoravaj i. ne. zatim joj prilazi nežno) Ti plačeš.. O. nisam nikad hteo dozvoliti da tvoje čelo brige osenče.. videla si moje usne isušene od žeñi za tom srećom. imala si je i previše. poznala sam te! ðORðE: Jelo! (Strastan zagrljaj i poljubac.. da li nevolja odista čoveka iskrenije.videla si moje oči usahle od čežnje za tom srećom. ako jednoga dana budem opet sagledao božji zrak.. ti ne znaš koliko si ovoga časa u mojim očima porastao.... zar ti je nevolja odista mogla dati toliko snage da pobediš u meni sve što nas je odvajalo. U starih Jevreja ljudi su služili i robovali u oca da bi stekli kćer. ðORðE: Al' zašto? JELA: Ne znam. kad bih znao. veruj. ne umem da ti kažem. robovao sam da bih stekao tebe.. nikad videla. bože moj! ðORðE: Oprosti! JELA: Zar ja? Zar ja? Ne znam. da te izgubim? Ne.? ðORðE (ushićeno) Jelo? JELA: Da. Vernost moju? Ti si na nju tako malo polagala. da ću sresti osmeh tvoj. ja sam ti je bacio pred noge.. žali me! JELA: Što mi bar dosad nisi tako govorio! Možda bi bolje bilo da si mi tako ranije govorio. ðORðE (potreseno. kamo sreće da sam kadar još patiti. izbrišem osmeh sa tvojih usana.. koja me očekuje. kad bih znao da bi je ti shvatila kao jednu od žrtava koju zbog tebe rado podnosim. ja bih te volela. šta se to u meni dešava.

vi ne smete imati nevolja. JELA (uznemireno) Ja vas lepo molim. slušaj. je li. recite nisam kod kuće. propušta Nestorovića... sad. jer vam nije poznato čega radi vas je zvao. moj muž vas je ponovo uznemirio. ne postoji ništa više čega bi se smeli bojati. Jelo... SOFIJA (povlači se... neka uñe.. utisak koji izvesno ne bi želeli NESTOROVIĆ: Neprijatan utisak? JELA: Da.) SOFIJA: Da donesem možda malo kolonjske vode? JELA: Ne. ðORðE (Jeli) To opet ne znači ništa.. Odobravaš li da poñem sam naći ga? JELA: Idi. godiće mi vlaga. a nevolja moga mužz i moja je. pa zatim na vratima) Gospoño.. To nije moj posao. NESTOROVIĆ: Gospoño. umorna sam! (Seda klonulo na kanabe. Gospodin Nestorović. Ali. (Daje joj. JELA: Čini vam se. NESTOROVIĆ: Verovatno! Zatekao sam na svome stolu jedno pisamce. vi gospoño.. ne pozajmljujem ga. NESTOROVIĆ: Vašom nevoljom? Gospoño.. gospodin nije bio kod kuće. to je gubljenje vremena... ipak. tu sumu pozajmim. ja sam ... okanite se takvih izjava. ukvasite mi malo ovu maramicu.. NESTOROVIĆ: Dvadeset hiljada dinara? JELA: Uviñam.. NESTOROVIĆ: Ma zašto.. Ako ih budete nastavili. Poziv koji me dovodi k vama uvek mi je drag JELA: Stvar je vrlo ozbiljna. tolika suma.. Mi smo hteli da vas zamolimo. JELA (trgne se i ustaje) Ne... On je hteo. ako želite vi. morali ste se mimoići. NESTOROVIĆ: Nimalo neprijatno uznemirenje. SOFIJA JELA: Oh. mi smo u novčanoj nevolji. Vi znate koliko mi je nekada bila draga i koliko mi je danas još draža vaša blizina. NESTOROVIĆ NESTOROVIĆ: Dobar dan želim! JELA: Ovaj čas je moj muž otišao k vama. idi sad i.. utisak čoveka koji hoće da se koristi mojom nevoljom. vrlo velika: dvadeset hiljada dinara. primi i najteže uslove.. Idi. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi spolja) Pismo sam predala. Iako vi novac imate. požuri! ðORðE: Doviñenja! (Ode žurno) VII JELA.. NESTOROVIĆ: Suma je izvesno mala? JELA: Naprotiv. JELA: Ne ja. i sama da je suma vrlo velika. iako novaca imam. ali moj muž je u nevolji. Ako do mene stoji. ðORðE: U ruke? SOFIJA: Ne.. da vama.. kako me strašno boli glava. pustite ga. Mom mužu je potrebna vaša usluga. ali. da ipak... velika. kao znak prijateljstva. što bi nas moglo prečiti? Naoružani smo hrabrošću i ja i ti. gospodine. učinićete na mene neprijatan utisak. JELA: Da.) VIII JELA. vi ne smete biti u nevolji...) SOFIJA (poñe napolje.. i najteže uslove.. NESTOROVIĆ: Gotov sam na svaku uslugu koja bi mi dozvolila da vam se približim.VI SOFIJA.

. kako bi me što dublje mogli mrzeti JELA (ćuti oborene glavae) NESTOROVIĆ: Gospoño.. Ako bih ga pominjao. JELA (srdito) Ja vam ne dozvoljavam da me zovete tim imenom NESTOROVIĆ (nastavlja) I otada... čovek umirući.. onaj prvi poljubac koji nam je duše spojio. dakle ipak. mužu mom. o prijateljstvu prema vama ne želim da govorim sad. dakle.) NESTOROVIĆ: Isto onako topla ruka kao nekada! Kažu. ne. ne kao znak prijateljstva! Pozajmite mužu mom.u svako doba gotov to učiniti. gospoño. nije bilo kadro ublažiti osećaj koji je čekao samo. razumete li. ali kao zajam. ako bih vam govorio o njegovoj prošlosti. razumete li. Ah. Kroz pola sata možete novac imati. vi stojite pred ženom vezanom u braku dužnošću i ljubavlju. JELA: Recite trgovački: da za zajam naplatim kamatu. ne znam šta bi me obvezivalo na toliko prijateljstvo prema njemu? JELA: Isto što i prema meni. sagleda svu prošlost svoju Evo gde se isto ponavlja i u trenutku kada se čovek vraća u život. NESTOROVIĆ: Jelo! Zašto još uvek tako osorno! Ili je to možda poslednji pokušaj da se odbraniš od onoga što je jače od tebe. ne može biti da ne znate. I ako sam vam kad god učinio kakvu nepravdu. NESTOROVIĆ: Baš u toj mržnji je ljubav tvoja. sve one drage uspomene i prvu ispovest i zakletvu i prvi poljubac (uzbuñeno) . gospodine. ali vam godi da me vidite u ružnoj ulozi zajmodavca.. Sagledao sam na jedan mah sve.. ne treba mi.. možda ovaj čas.. JELA: Pomozite. gospodine. NESTOROVIĆ: Ali sam pozvan da svojoj ljubavi ištem odziva.. neka svemu bude kraj.. JELA (kršeći prste) Dakle ipak.. NESTOROVIĆ: O. al' nisam nizak da se njome koristim. Vaš mi novac ne treba. neću ga! . prigušeno očekivao svoj čas. I otada. ja slutim da je tu neka velika nevolja. (Prilazi joj. koje ublažuje čak i bolove srca. Gotov sam pomoći. ah? (Trgne se) Ali ne meni. izgledalo bi kao da to činim radi ucene.. već samo kao prijateljsku uslugu. primam zajam. kojega sam se s razlogom toliko bojala. i sami. naše su duše spojene. vi ćete mi time bar dati prilike da je iskupim. njemu pozajmite NESTOROVIĆ: Hoćete da budem prost zajmodavac! Zašto mi tako ružnu ulogu namećete? I kad bih je hteo primiti. to? JELA: Da. JELA (ozarena i ushićena) Kroz pola sata. ni vreme. al' hoću da ta pomoć ima izgled prijateljske usluge.. sve. Jelo. znala sam ja to! NESTOROVIĆ: Znala. NESTOROVIĆ: Ne... NESTOROVIĆ: NJemu? Mi nismo nikakvi prijatelji. NESTOROVIĆ: Da li i ljubavlju? JELA: Da. JELA: Ne.. ljubi joj ruku) Hvala vam! JELA (Povlači ruku koju je on bio zadržao. Ni mržnja kojom si pokušala da se naoružaš. Vi to znate. ja znam da me voliš. (Odlučno) Čujte me. Hvala vam na prijateljstvu.. Jelo.. Jelo. kao zajam. i o toj ljubavi niste pozvani vi da donosite presudu.. kad drukče ne biva. tolika se suma ne daje činovniku sa trista dinara plate. JELA: Ja vas mrzim. znala sam da ćete za uslugu tražiti skupu naknadu. JELA (posle izvesnog razmišljanja) Pa lepo. u poslednjem trenutku... Ti me voliš.

idite. to je druga glava romana. no.. Zvoni) SOFIJA (dolazi) Gospoña želi? JELA: Ništa. ne želim ga. to je putovanje.. slutim. ne. bura.. (Poñe. Taj novac nije ni moj ni vaš.NESTOROVIĆ: Gospoño! JELA: Molim vas. ne! Nikako ne. kad vidi da je otišao. ja sam častan čovek i o tome ću vas uveriti. šta pretstavlja ovaj paket? SOFIJA: Ja ne znam.. jer on donosi sramotu. al' eto. (Hoće da joj poljubi ruku. nisam mogla!. ona odahne.. mi sedimo na palubi zagrljeni i povraćamo. Idite. Sofija. Pučina. vrlo dobro! Dakle.. dvoje mladih koji se vole. Četvrta glava: medeni mesec. bežite. dopuštate li mi bar da vam novac pošaljem? JELA: Ne.) JELA (ne okreće glavu. ova paket tuñega novca kaže njima. je l' te? Lepo. recimo. ako ste častan čovek. recimo. ne mogu tu ljubav svoju da ostvare. da vam u svako doba stojim na raspoloženju. biću u svojoj sobi. u ovome paketu ima dvadeset hiljada dinara. a da bi se mogli voleti.. Prema tome.. Ne treba mi vaše prijateljstvo. recimo samo. smetaju im i obziri i moral i zakon i sve uopšte što je kadro da se ispreči ispred jedne idealne ljubavi.) JELA (trgne ruku) Ne! NESTOROVIĆ: Dozvolite bar da vam izjavim. I jednoga dana. neću ga! NESTOROVIĆ: Gospoño. već mu rukom maše da ide) NESTOROVIĆ (otuda sa vrata) Što se boriš s onim što je jače od tebe? JELA (kao gore) NESTOROVIĆ (pošto je još stojao i gledao je. Ići ću! Ali vi ste u nevolji. Ja i vi smo. ja vas preklinjem. izbegavala sam je očajno.. ode) IX JELA. recimo nama: „Bog vas je stvorio jedno za drugo. volite se. ništa mi nije potrebno. okreće se i. ni po koju ceku ne. postoje dvoje mladih koji se vole i jedan paket tuñeg novca i. u velikoj nevolji. Treća glava. Sofija! SOFIJA: Dobar dan želim! NEDELJKOVIĆ: Gospoña? SOFIJA: Ovde je! NEDELJKOVIĆ: Šta mislite. SOFIJA JELA (dugo ostaje pod teškim i bonim utiskom. bojim se vaše blizine. eto. goopodine! NEDELJKOVIĆ: To je najlepši siže za jedan roman. Jeste li čitali kojiput kakav roman? SOFIJA: Jesam! NEDELJKOVIĆ: Eh. No. uzmite mene i idite u Ameriku!" I eto. zvezdana noć. noseći jedan paket zapečaćen pečatom) Dobar dan. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ (posle kraće pauze dolazi raspoložen. zatim diže glavu. ja ne bih želeo.. pa kod vrata zastane i dugo je posmatra. Idite! NESTOROVIĆ: Dopustite bar!. Peta gladrugim rečima: američki medeni mesec Peta glava: . To dvoje mladih koji se vole. idite.. Ja sam je izbegavala.. molim vas! Ja vas molim. kad god vam moje usluge i prijateljstvo budu zatrebali. (Ode) X SOFIJA. no. to je prva glava romana.

recite da je nemoguće. gospodine. to imate pravo. prsten mora biti odgoñen. ma kakav. oče. zaboga. prsten ne bi mogao odložiti? NEDELJKOVIć: Odložiti? JELA: Da. danas ste mi vi mnogo lepši nego juče. čini mi se. ovde su svih dvadeset hiljada. ja sam tako nešto morao negde čitati pa mi valjda ostalo u pameti. Oče. zar to nije čitav roman sa početkom i krajem? Uostalom. NEDELJKOVIĆ: Ja te sve manje razumem.. Sedma glava: vi odbegavate sa calkelnerom hotela u kome smo otseli. zašto? JELA: Jer prsten sutra neće biti. samo za nedelju dana. sve znam. nañite ma kakav razlog. NEDELJKOVIĆ: Opet. ja ga nisam izmislio. ja osećam neko naročito rasloloženje i sve mi je lepše no što je. Janković. ne možemo sa spremom stići. voleo bih sad da me vidi g. Pogañaj. NEDELJKOVIĆ JELA: Čula sam vas. kroz jedan sat možda.. dajte mi samo pristanak da ćete prsten odložiti. s paketom pod pazuhom. Dakle. ti si baš pristajala uz Jankovića i navaljivala da bude kako on hoće. da. Zašto sve to. oče! NEDELJKOVIĆ: Da. dolazite do zaključka da sam ja matori magarac. Eto. razume se. vrlo glasno. znam. Doñe mi čisto volja da ovako. morala si me čuti. preklinjem vas. ðorñe će biti uhapšen i to bi jedino samoubistvom mogao izbeći. šta je učinio? JELA: U državnoj kasi. jasiije! JELA: Reći ću vam. pa ipak se prsten mora odložiti. NEDELJKOVIĆ (poražen) ðorñe. nemoguće je. moram vam reći. Osma glava: ja guram kolica za nasip neke nove železnice. jer danas vrlo glasno govorim. NEDELJKOVIĆ: Jesam. ne može biti. tako recite. Danas po .. molim vas. ne sme biti NEDELJKOVIĆ: Jelo! JELA: Jer danas po podne. evo gospoñe! (Sofija se povlači) XI JELA. kojom rukuje. NEDELJKOVIĆ: Šta je tebi. ne unesrećujte svoju kćer. proñem kraj njegovos dućana JELA: Sutra mu morate predati? NEDELJKOVIĆ: Pa znaš već.. da bi se spasli svi. reći ću vam. sutra! JELA: A zar se. kroz nedelju dana tek. govori. napišite sad odmah jedno pismo.novca sve više nestaje. JELA (rasejano) Dvadeset hiljada? NEDELJKOVIĆ: No. šta je sa gospoñom? SOFIJA: Odmah ću je izvestiti. JELA: Da. eto.. SOFIJA (slatko se smeje) Vi ste danas neobično raspoloženi. zašto. nedostaje mu dvadeset hiljada dinara. tvoj muž ðorñe? JELA: I da bih ga spasla te bede. dete? Kao da se ne sećaš jučerašnjega razgovora i još. Kad god sam tako u blizini veće sume novca. (Poñe pa na vratima sretne Jelu) Ah. pošto prebrojite ostatak novca i uverite se da nema više od dve stotine dinara.. NEDELJKOVIĆ: Mora? Zašto? JELA: Ja ne znam kako da vam kažem. NEDELJKOVIĆ: Govori šta je. Eto. Šesta glava: vi.

. taj sram čak i vas dotaći? NEDELJKOVIĆ: Mene? Zašto mene? Odreći ću ga se. pročitala sam ono što ste mi vi uvek sprečavali da saznam. uaek me tuñili od njega. jer videla sam da mu je sva krivica ljubav prema meni. ne kušam vas. JELA: A ta je suma upravo dovoljna da njome otklonim sram sa svih nas. prevario sam se!" JELA: I mislite da to neće imati uticaja kod oca Milanovog koji stvari drukče posmatra no vi i ja i. je li. JELA: A zar sram koji pada na muža mog nije i moj sram? NEDELJKOVIĆ: Ne! JELA: I neće li se. ti me kušaš samo? JELA: Ne šalim se... šta kažeš. ko bi to rekao. NEDELJKOVIĆ: Oho! JELA: I to ljubav koja zaslužuje da joj se ljubavlju odgovori! Jest... je li. to ne sme niko reći.. eto. oče. pred tamničkim vratima. mi smo se ponovo venčali. Svako zna.. ova nesreća. i mene! Odvajali ste me. nemojte tako! Zar zaboravljate da je njegova nesreća i moja? NEDELJKOVIĆ: Ne.. nisam te valjda dobro razumeo. Ova nevolja. NEDELJKOVIĆ: Ma čime te je to omañijao? . zar taj novac? JELA: Oče. dala mi je prvi put prilike da se sa njim oči u oči pogledam. zna ceo svet. kako možeš tako što i pomisliti? Ti se šališ.. zadužujući i poslednju vlas u kosi. govoriš. NEDELJKOVIĆ: Jesi li ti. Verujte. pribraćemo. Jelo. spasite nas! NEDELJKOVIĆ: Zar novac koji sam jedva pribrao da obezbedim sreću detinju? Zar novac koji sam stvorio zalažući sve što sam mogao... potlisujući najteže uslove. na ovu sumu računaš ti?! JELA: Da. o mirazu Stankinom? JELA: Da. inače. o ovoj sumi. ja vas preklinjem: dajte nam taj novac. imamo već i izvesnih obećanja i izvesnih nada. koju ste spremili za miraz Stankin. neće se naći kogod ko će reći da ta suma. što ti je! Kako možeš tako što izustiti. možda. NEDELJKOVIĆ (klone poražen u fotelju) Deficit od dvadeset hiljada dinara! (Skoči) Pa neka ga uhapse. neka se ubije! JELA: Oče! NEDELJKOVIĆ: Neka se ubije! JELA: Oče. ama. oče! NEDELJKOVIĆ: Dete. oče. njega? JELA: I mene. opraću ruke i reći mu: „Ko bi to rekao. NEDELJKOVIĆ: Ne.. odvajali uvek.podne mora da popuni to. i ja sam u njegovome pogledu srela ono što nisam slutila.. na tebe neće pasti sram. al'. sa koliko sam muke i sa koliko napora ja pribrao ovu sumu. šta. oče! Čujte me: danas. oče. NEDELJKOVIĆ (grčevito stegne paket uza se i izmakne čak na drugi kraj sobe) Ova suma.. u paru odgovara sumi koja ðorñu nedostaje u državnoj kasi. mislite. zar vi odista nemate srca? NEDELJKOVIĆ: A zar ti smatraš da bih onda imao srca kada bih uništio sreću Stankinu zato da spasem njega. te branili mi da ga poznam. i zato vas molim da prsten odložite za nedelju dana. omatrao sam ga za poštena čoveka. tebe će naprotiv sažaljevati. a dotle ćemo ðorñe i ja sa svih strana pribaviti toliku sumu. NEDELJKOVIĆ: I oprostila si mu krivicu? JELA: Da.

NEDELJKOVIĆ (duboko potresen i iznenañen oštrinom ovih reči. i sve to zato da mi pred tamničkim vratima može reći: „O. vi nećete to. Srce vam dajem. oče. (Pošto joj izgleda da je smislila. Veruj mi.. zašto me raspinješ? Ovo je Stankin novac. ljubi ga i ljubi mu ruku. sve učiniti! .JELA: Tim. JELA: Ja sam od vaše strane pisala NEDELJKOVIĆ (polazeći) Jelo.. Dajte nam samo jednu nedelju. naći ćemo. da mi tu sreću uništite? Ne. nisi odista! JELA: Ne bih ni sada.. Pa šta bi vi hteli još! Ili bi možda hteli sad.) NEDELJKOVIĆ (klonuo. sići ću u nju veselo. oče. oče. cela.. kako bi vi to vratili? Suma je velika.. Jankoviću. NEDELJKOVIĆ: Zašto me stavljaš na muke. ti znaš dobro. rad' sreće tvoje. Evo ja ću mu napisati. bori se dugo i najzad odlučuje) Na! (Da joj) JELA: Oh. ražalošćena bolom koji je roditelju zadala. dete moje. što pet punih godina podnosi potcenjivanje koje mu nanosim ja i cela moja porodica. neokrnjena. piše. Činili smo sve što smo mogli. tamnica bi za mene mogla biti sreća.. Otkud smem ja njenim novcem raspolagati? JELA: To je moj novac pre no Stankin i pre no tvoj.. al' novac. od ove iste sume zavisi sreća i tvoja i Stankina. sve. jer pet punih godina ti guraš ðorña u ponor. (Seda. kada sam ja iz nevolje ove sprela sebi sreću.. oče. I ovoga trenutka. NEDELJKOVIĆ (ipak potresen) Da. obezbeñuje sreću Stankinu. oče! Ja nikad s tobom nisam ovim jezikom govorila! NEDELJKOVIĆ (bolno) Nisi.. pomozi! NEDELJKOVIĆ ( razmišlja. ne može stići ni Stankina haljina. al' ja imam svega jedno srce i svega jednu sumu novaca. najzad diže glavu) I šta sad? JELA: Odmah ćemo napisati pismo g. prilazi i miluje ga) Oprosti. Išteš je celu ti. poznajem ja dobro vaše roditeljsko srce. kad nada mnom lebdi nesreća. jer brak si moj zasnovao na obećanju novca tog. 'Ajd' reci. odložiti moju molbu samo za jedan sat znači moju nesreću. oprosti! NEDELJKOVIĆ (pribira se. vrati mi sreću koju si mi oduzeo. o. Jelo. pet godina podnosi žrtve koje premašuju njegove mogućnosti. Odložiti Stankin prsten za nedelju dana.. ustaje) Pa dobro.. Moj novac. pada klonulo u fotelju.. a suma se ta ne da deliti. teško je sabrati je. duboko zamišljen. Učinićemo sve. JELA: Ne tražim je ja da svoju sreću zasnujem na sreći Stankinoj. bože! (Obesi se ocu oko vrata. pet godina služi on mojim kapricima i vašim savetima...) NEDELJKOVIĆ (duboko zabrinut i poražen. reci sama. ti od mene taj novac otkidaš. umače pero i razmišlja) Pojmiće valjda da je nemoguće za dvadeset i četiri sata spremiti sve što treba.. budite bezbrižni! Sve ćemo. podržavajući ga obećanjima novca tog. ali je nemoguće. delite ga. secite ga.. Daj mi novac moj.. ovaj. i manje možda. ako znam da sam stekao tvoju ljubav". JELA (ispraćajući ga) Ne brinite. zaplače se gorko i pokriva maramom oči) JELA (posle izvesne pauze. svestan da ga one vode u tamnicu. to ne znači njenu nesreću. JELA: Naći ćemo.. prilazi otvorenom prozoru i naslanja glavu na prozor. i pomozi! Tako ti roditeljske ljubavi. ti mene i moju sreću pljačkaš da bi tom pljačkom moju sestru usrećio. pa. nije moj. oče! Ja ne dam da Stanka zbog mene bude nesrećna.) JELA (završila je pismo) Evo! Da li da pošaljem po Sofiji? NEDELJKOVIĆ (uzima pismo) Odneću sam.

Idi! ðORðE (još uvek poražen) Otkuda. recite mu neka požuri. gledaj! (Ona nosi puno raznih paketića) MARIJA (ušla je za njom. nosi. MARIJA. Idi. posle. gleda za njim i maše mu veselo rukom.. (Zatvara i trgne se) Evo gospodina! JELA (uzbuñeno) Idite mu ususret. gledaj.. pa i vi. Iziñite. takoñe opterećena paketićima) JELA (ide joj odma ususret i ljubi ruku) Oh. mi smo ipak spaseni! ðORðE (ostane kao prikovan na vratima i gleda neverice) JELA (dočepa paket s novcem sa stola) Evo.. tu pred vrata. razumeš li... još nije. SOFIJA: Dozvolite mi da najpre zatvorim prozor. Jelo... rezigniran) Nisam uspeo.. majka. koliko je dugačak spisak! (Pokazuje jedin list duguljaste hartije. ali je već poslednji trenutak. Nije dockan. dotle imamo vremena.. Možda. odbio me je! JELA: Još bolje. vidite ide li. nisam dobro spavala.. možda od umora. otela sam ga iz ruku očevih. prsten će biti odgoñen za čitavu nedelju.. Kazaću ti sve. ne znam ni sama gde bih ga mogla tražiti? Dosad bi se mogao vratiti... ðORðE (poleti ushićen) Jelo?! JELA (tura mu paket) Nosi.) XIV STANKA. ðORðE ðORðE (dolazi. kako da ti blagodarim. SOFIJA (odlazi) XIII JELA.. (Prelazeći nemarno .. Ona ushićena žuri prozoru. JELA: Odista?.. hvala mu! ðorñe. nema ga. zvoni) Sofija! Sofija! SOFIJA: Molim! JELA (uzbuñeno) Idite odmah i nañite. idi sad... koji je ostao otvoren.NEDELJKOVIĆ (ode slomljen) XII JELA. idi i. ? SOFIJA: Gospodin? JELA: Recite mu neka požuri. kako? JELA: Stankin miraz. na ulicu. JELA STANKA (utrči napred pre majke i grli Jelu) Dobar dan... a eto... Jelkice.... vrati mi se slobodan! (Čisto ga odgura te on ode.. punih dvadeset hiljada. idi. Otela sam ga. ðORðE: Jelo. ne pitaj dalje.) Ali. toliki teret? MARIJA: A tek smo počeli! STANKA: Imamo da kupimo još devet stotina devedeset i devet sitnica.. Sofija. gledaj. slomljen. idi... nosi što pre.. idi što pre. sunce je već uprlo..... ti mi danas izgledaš nešto bleda! MARIJA: To sam baš i ja htela reći. JELA: Posle... Gle. kako da. SOFIJA JELA (vraćajući se..

no. zaboga. Nećemo dati mi tome starome gospodinu tako lako povoda To može biti samo prijateljski razgovor. STANKA: A mi svratili. ne mogu. (LJubi majci ruku) STANKA (ljubeći se s Jelom) Biće sutra. STANKA: I krojačica se buni.. majko. Ja sam baš razmišljala o tome.. nikada! (Bolno) Radije ću svoju sreću srušiti da na njoj tvoju nazidam mo što ću dozvoliti da moja nevolja pretrpa tvoju sreću! Ne. Priznaj. Je l' te da bi bilo dobro? STANKA: Ne. svi. Idi. idite.. svi... STANKA (iznenañeno) Ti? Zašto bi ti imala biti nesrećna. to mnogo znači. šta je tebi? Otkud sad najedanput tako misliš.. Jelo. moram biti kod kuće. bojim se oca Milanovog.. nemoguće je do sutra sve posvršavati. JELA: Budi mirna.preko toga razgovora) A vi žurite. Kad bi se moglo bar za nedelju dana odložiti. mislili da i ti poñeš s nama? JELA: Ne.. Jelo. radije neka sam ja sama nesrećna. da. ne boj se. A ja se. tako samo kažem. STANKA: O. STANKA: Al' ja te molim. Jelo... vrlo mnogo! JELA: Ali. Sve mi se čini da on u svemu traži povoda da stvar pokvari. nezgodno je. STANKA (iznenañeno) Ali. je li? Ti si se samo šalila oa mnom? Htela si samo da me malo prepaneš.. bilo bi tako dobro. kad si baš ti... budi mirna. mala. kad sve do sutra treba nabaviti.. svršavajte poslove... razgovarala sam i s ocem. JELA: Pa da. suviše brzo. nije to tako strašna stvar nedelju dana pre ili posle. potpuno slažem sa majkom i. JELA: Da. ne damo mi da ti sreća izmakne. kako sam srećna što do sutra nije tako daleko. ja sam se samo šalila. JELA (miluje je) No. ali docnije.. Htela sam samo da te kušam.. čisto mi doñe da savetujem oca da stvar odložimo za nedelju dana.? (Zaplače gorko) Bože moj.. veli: moraće raditi celu noć. a ja ću već doći po podne k vama. nikako ne! Sutra. boga mi. gubimo samo vreme u praznim razgovorima. Bojim ga se. Idite sami. Šalila sam se! . budi mirna. ne znam ni sam zašto sam tako rekla. svi ste protiv mene.. MARIJA: Je l' i on tako misli? STANKA: Ti si već s ocem razgovarala? Ti si već učinila korake u tom smislu? Ti si već. zaboga. STANKA: Ja se bojim.. je li? JELA (ispraćajući ih) Da. MARIJA: Da. u prvi mah mislila sam i sama. ne.... ludice moja. STANKA: Stići ćemo! JELA (milujući je) Ti misliš. neobično žurite sa tim nabavkama? MARIJA (seda umorno u fotelju) Ta kako ne bi. za tebe. sreća ti neće izmaći. pa i on. bože moj. a ja bih bome volela da je dalje. možda samo da te umirim.. nemoj da daješ ni povoda takvom razgovoru.. Srećni uvek previñaju nemogućnosti. kad sam razmislila.. Ja ne znam da l' ćemo stići sve da svršimo.. nemoj da budeš ti uzrok mojoj nesreći. i zašto bi moja sreća nosila tvoju nesreću? JELA (trgne se) Ta ne. vidiš. JELA: Tvojoj? O. bolje sutra Ti znaš. MARIJA (ustaje) Ta da.

ja . razbojnički ste me opljačkali. nikakve suze. razumeš li. samo srknite. čuješ li. donesi ga. ja ga nemam više. uzbuñen) Jelo. suzama. osmesima. novac moj! (Spopadne ga teško gušenje. čitaj! JELA (uzima pismo i čita ga u sebi) NEDELJKOVIĆ: Čitaj glasno! JELA (čita) „Poštovani gospodine. Jela vrisne i odvodi ga do fotelje. raskopčava mu okovratnik i zvoni) JELA: Sofija! Sofija! XVI SOFIJA. u pomoć. ostaje u fotelji i vadi iz džepa jedno pismo te joj ga daje) Na. nežnom detinjom ljubavlju. nećeš me više suzama obrlatiti. pismo koje sam od vas dobio nije me iznenadilo.. oče... uvuku čoveka da ga opljačkaju zvaću u pomoć. hoću moj novac natrag. miluje oca i ljubi ga) NEDELJKOVIĆ (pošto se pribrao malo i povratio. brizne u težak plač i jedžanje i naslanja mu glavu na koleno) SOFIJA (donosi vodu) JELA (nudi mu. hoću novac moj! (Ščepa je za grudi) Hoću moj novac koji si mi otela. PREðAŠNJI SOFIJA: Molim! JELA: Brzo čašu vode! SOFIJA (odlazi) JELA (klekne kraj oca. malo samo.. daje je Sofiji i daje ovoj znak da se udalji) SOFIJA (ode) XVII JELA. slušaj. JELA: To je nemoguće!? NEDELJKOVIĆ (uzbudi se neobično) A moguće je bilo opljačkati me. no on otklanja rukom) Al' srknite. NEDELJKOVIĆ JELA (pošto odu. NEDELJKOVIĆ JELA (ustaje... NEDELJKOVIĆ (uzima i pije) JELA (prihvati čašu. spušta ga. je li? Vi ste me opljačkali. daj mi moj novac natrag! JELA: Ali. Ovo je razbojnička pećina gde toplim rečima. zaboga! NEDELJKOVIĆ: Novac mi daj ili. daj mi moj novac natrag! JELA: Oče! NEDELJKOVIĆ: Daj mi novac natrag! JELA: Ali. nasloni se i rasejano gleda van) NEDELJKOVIĆ (ulazi zadihan. zatim se diže i odlazi prozoru.. ðorñe ga je već odneo! NEDELJKOVIĆ: Neću da čujem. hoću moj novac natrag.MARIJA i STANKA (odu) XV JELA. Novac. oče! NEDELJKOVIĆ: Nikakve molbe.. razumeš li. ljudi! JELA: Oče. more. sedne u fotelju i padne u duboko razmišljanje. stvori ga.

sreću si joj razorila. najdalje kroz dva i novac ću vam doneti. ona kuća. teški uslovi! Teža bi bila nesreća! JELA: Recite i Stanki.. NEDELJKOVIĆ (uzbuñuje se ponova) Pa hajde sad poñi sa mnom... idem da javim pa... Jankoviću da će prsten sutra biti... gledaj što pre! (Ode) XVIII JELA. Odlučno) Čekajte..sam ga očekivao" NEDELJKOVIĆ: Čuješ li? JELA: „Ono me samo ubeñuje da sam pravilno postupao kad sam postavio usled da mi se o prstenu novac položi. Opljačkala si sestrin novac. očajna krši prste) Oh. ovaj. sutra kao što je zakazano. oveselite je.. pa bih vas lepo molio".. ne varam se. Meni bi. NEDELJKOVIĆ (ozaren) Sutra? Je l' ti to. (Pauza) Idite javite g. optužujem! Zar ne vidiš kakvu si nesreću počinila. ne optužujte. poñi da svojom rukom zločin dovršiš. NEDELJKOVIĆ: O. NEDELJKOVIĆ: A novac? JELA: Imamo ga.) NEDELJKOVIĆ (diže se polako i klonulo iz fotelje govoreći umorno i rezignirano) Eto. SOFIJA (dodaje joj) JELA (nameštajući šešir) Sofija. Jelo? JELA: Sutra. ja bih svome sinu namenio sudbinu vašega starijega zeta.. zar ne shvataš? JELA (trgne se na jedan mah. da će. Drugače da sam činio. Recite joj biće prsten. JELA (očajno) Oče!. potrebno bilo za jedan sat da znam odgovor. broj. zar ne osećaš da je tvoj postupak ravan zločinu. SOFIJA JELA (pošto ga je ispratila) Sofija! Sofija! SOFIJA (dolazi) Molim! JELA: Moj šešir i suncobran.. zaboga. stanite. da se ne varaš. te dozvolio da ga obećanjima zadovoljite". kao što je utvrñeno. čuješ li? JELA (uzbuñena. radi rasporeda mojih poslova i moga vremena. oče. oveselite je. u kome ćemo slučaju mi ipak ostati dobri poznanici i prijatelji. našli smo.. hajde poñi da sama kažeš sestri i majci šta si učinila. kćeri. jer ne moramo svi biti nesrećni! NEDELJKOVIĆ: Pa ipak. NEDELJKOVIĆ (poljubi je u čelo) Hvala ti... idem. ne optužujte me zločinom! NEDELJKOVIĆ: Optužujem te. bože moj! NEDELJKOVIĆ: Eto šta si učinila. Evo me kroz jedan sat. da. Nismo bili pristali zbog teških uslova.. ulica? SOFIJA: Koja? JELA: Gde ste kartu jutros nosili? .. Jelo? JELA: Ne. jer ona je otišla odavde smućena. (Prekida čitanje ispuštajući ruku sa pismom. JELA (grca u suzama) Oče. NEDELJKOVIĆ: Čuješ li? JELA (čita dalje) „Prsten će ili biti sutra. ili ga uopšte neće biti. Recite mu to i recite da će se o prstenu novac položiti. bože. Ja nemam snage da im kažem.

razume se. broj 67. Pa onda zdravica. SOFIJA SOFIJA (izlazi iz sobe Jeline noseći na služavniku čašu u kojoj je bila limunada) NEDELJKOVIĆ (dolazi) Dobar dan. Molila je da je niko ne uznemirava. kad ste onako klonuli. Koliko poleta. ne pristaje. koliko žara. (Odlazi naglo) SOFIJA (prati je do vrata) zavesa TREĆI ČIN Ista soba... gospodine! NEDELJKOVIĆ: Kako je gospoña? SOFIJA: Neprestano glavobolja. stekli sasvim drugo mišljenje o meni. uzeo sam i muziku. siroto dete! Zar nisi lekara zvao? ðORðE: Ne dopušta mi. PREðAŠNJI ðORðE (dolazi spolja. I NEDELJKOVIĆ.. Sofija! SOFIJA: Dobar dan. ovde. (Pokazuje recept koji je još pri dolasku držao u ruci) Preñite. Prepisao mi je neki lek. Gospodin LJubomir Nestorović. Muzika. Trebali ste me čuti kada sam držao pozdravni govor mladencima. Da ste me videli i čuli.) SOFIJA: A zar se vi ne plašite tih uzbuñenja? NEDELJKOVIĆ: A što bih se plašio? SOFIJA: Pa juče. ali to zavisi od uzbuñenja. Neprijatna uzbuñenja. da. preko u apoteku. mzd vas je uzbuñenje savladalo. Sofiji) Kako je? SOFIJA: Onako isto. ali vi. NEDELJKOVIĆ: O. Pa ipak otišao sam lekaru i objasnio mu bolest. NEDELJKOVIĆ: Da. da! II ðORðE. NEDELJKOVIĆ: I ja baš svratio da pitam A kako je provela noć? ðORðE: Ni oka nije sklopila. bila ozbiljno preplašila za vas. ja sam se. mladićskog žara. Sofija.. (Hoće da poñe u sobu) NEDELJKOVIĆ: Ne.. jer sinoć je tako rñavo izgledala. dobro! Ako vas gospodin što zapita. JELA: Da. Prvo sam kolo ja vodio. SOFIJA (stalno se smeje) Da.. vi bi. neću ni ja da je uznemiravam.SOFIJA: Gundulićeva ulica. Sofija. . Za sve vreme veselja nije ni reči progovorila SOFIJA: A bilo je vrlo veselo? NEDELJKOVIĆ: O. recite otišla sam s majkom. Svratio sam samo da pitam kako je. bome. ali prijatna uzbuñenja podmlañuju čoveka. (Hoće da je pomiluje. možete misliti.

jesi li to koji put čuo? To je tako neotmeno. sinoć bi mnogo lepše proveli. SOFIJA: Sve je spremno već na stolici.. " i tako dalje. primetio sam! NEDELJKOVIĆ: I onda. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ: Ja neću da je uznemiravam.koju sam sumu u ispravnoj valuti. izgleda kao da nam se nisu deca verila.. molim te. Zamisli samo. Da nije bilo Jeline glavobolje.. brine me ta njena glavobolja.. dakle. OBRAD OBRAD: Dobar dan! SOFIJA: Dobar dan! OBRAD: Gospodin nije kod kuće? SOFIJA: Jeste. Zar ti to ne liči na kakav berzanski zaključak? Potpuno zaključak za robu koja ima u tom i tom roku ispravno da mu se isporuči.SOFIJA (uzima recept i odlazi) III ðORðE... prijatelju... ona je to molila. pozvao me u drugu sobu da preda mnom prebroji novac. ðORðE (sleže ramenima) Šta ćete. ðORðE: Hvala vam. Nikad ranije ona nije tako patila. zatim SOFIJA ðORðE (odlazi na prstima do Jelinih vrata. (Čita) „Na. molim te. od vas nisam nadao! Jesi li primetio? ðORðE? Da... u svemu n tačno primio i prebrojao. koju sam sumu".. ðORðE: Dobro! (Ulazi u Jelinu sobu noseći lek) V SOFIJA. NEDELJKOVIĆ: A jesi li video priznanicu koju mi je na primljenu sumu dao? (Vadi iz unutrašnjeg džepa list hartije i razvija) Slušaj. već da smo obavili kakav trgovački posao. Da! NEDELJKOVIĆ: Ovo ću uramiti! (Savija i stavlja u džep) Jeli Jela okusila što od juče? ðORðE: Ne! NEDELJKOVIĆ: O.. ðORðE (ne slušajući ga) Da! NEDELJKOVIĆ: Jesi li primetio. u takvim prilikama brojati novac. ušao je samo da gospoñi da lek. čuj ovu poslednju rečenicu . kraj gospoñine postelje. sad će on. hiljada. NEDELJKOVIĆ: Tišina i mir je za glavobolju najbolji lek.. molim te. otvara ih malo te osluškuje) SOFIJA (donosi kutiju sa praškom) Izvolite. ðORðE: Izvol'te! NEDELJKOVIĆ: Doviñenja! (Ode) IV ðORðE.. kako da kažem. Ja ću možda docnije svratiti da je obiñem. a prema utvrñenom sporazumu. Čak i ja ne ulazim u sobu. želi tišinu i mir. gospodine! ðORðE: Dajte mi kašiku i čašu vode. brate.. tako.. Zar ne? ðORðE: Da. tom se.. kako je stari Janković zinuo od čuda kad sam mu novac predao? Samo što nije rekao: No. .

. svratio. Kad bi ti znao koliko mi je ova nevolja sreće donela! OBRAD: Sreće? ðORðE: Da. u njoj se javila žena.. striče? OBRAD: Da.OBRAD (sedajući) A gospoña je bolesna? SOFIJA: Da. svesna da time ruši sreću svoje sestre i radost svoje porodice OBRAD (seda) A obavilo se sinoć prstenovanje? ðORðE: Obavilo se.. Od toga se i pobolela. OBRAD: Ona? Kako te je ona mogla pomoći? ðORðE: Onako kako samo najbolji prijatelj može pomoći. kad sam Jeli saopštio nedaću. zašto. od tih silnih uzbuñenja. Otela je. nisam je hteo buditi. Jer. znam da me je on vratio životu.. možda. kako si u surovosti nepravedan. OBRAD: Na zajam? Toliku sumu? Pod kakvim uslovima? ðORðE: Ja ne znam još tačno. o prstenu. OBRAD (razmišlja) Ti moraš za sve to biti blagodaran ženi? ðORðE: Još kako! OBRAD: Jer ona je toliko učinila za tebe. striče. slavanje je ipak najbolji lek. koji se bio zavitlao i pretio da mi život večitom nevoljom zatrpa. kad je spasla mene da spase i sreću sestrinu.. možda kao more što treba da se burom zaniha pa da iz utrobe biser iznese ili. nemira i bura koje se puna dva dana vitlaju nad našim glavama.) VII OBRAD. i. nemojte je ni vi uznemiravati. ðORðE: Kao što bi malo koja žena učinila. ðORðE: Striče! OBRAD: Mislim.. ali znam da ovaj oluj. prijatelja njihove kuće. Nisam je bolesnu hteo tim pitanjima uznemiravati. OBRAD: A ne pomišljaš da je to samo sebičnost. ja ne znam. ni . OBRAD: Gde je po drugi put našla novac? ðORðE: Na zajam? Od jednog. a koji je sinoć. ona nije pitala. a ne tebe? ðORðE: Kako sebe? OBRAD: Svoj ugled i ugled porodice. ðORðE: O. čudno je to. pa ipak. Tek rekla mi je da je pod vrlo teškim uslovima i preklinjala me je da tu sumu što pre vratim... Otela je od svoga oca novac koji je spremio za miraz mlañoj ćeri. ne pomišljaš li da je ona time sebe spasavala. morao biti položen. a i to je moguće bilo samo zato što je ona učinila jedan nečuven napor. Kako ti je žena? ðORðE: Spava. od juče ima strašnu glavobolju. SOFIJA (Ode. PREðAŠNJI ðORðE (dolazeći iz Jeline sobe) Ti.. odista. u prvom času. Sofija. VI ðORðE. ðORBE OBRAD (pošto su ostali sami) Ti si se spasao? ðORðE: Da! OBRAD: Kako? ðORðE: Spasla me je žena..

preda mnom je sad tek život. ona je mene poznala. ali nisam ništa zaključio dok s tobom ne progovorim. recite joj. nije ti bilo pravo. prekjuče. Ti ne znaš da sam od onoga časa. jer me je volela. eto. našao sam. što si ti meni govorio. život koji nisam poznavao. al' kad si progledao dobro.? ðORðE: Odbio sam muški sva prebacivanja. Srdit sam bio na tebe dok si slep kroz život hodio. ðORðE: Da. Takvom čoveku rado će svako pružiti ruku. OBRAD (ustaje i spušta mu ruku na rame) I. da pokažeš ženi da si i ti kadar naći.. Tako joj recite. Hajdemo. OBRAD: Da. Sofija. svemu podlegao. striče. A nije tako.. rekao sam otvoreno. striče. PREðAŠNJI SOFIJA: Molim! ðORðE: Ako bi se gospoña probudila. OBRAD: Čekaj! Ja nisam došao da ti taj život ometem. striče. ona me je zavolela i sve što je radila zatim. Naprotiv. koja je trebala da poveća provalu izmeñu nas. Veruj.. poñimo. mada sam bio pretrpan bolom i brigom. ðORðE: Zatim je. a ti obraduj ženu. U meni si tada. Ja sam joj u tom času izgledao snažan. posle prvoga straha. htela da sazna i uzrok nesreći i taj je razgovor počela prebacivanjem.. prvi put probudio ponos čoveka koji je sve podnosio. ðORðE: Hvala ti. Kad čovek govori istinu. život nov. Sofija! VIII SOFIJA. bolje za tebe. striče! OBRAD: Ja. kad sam ti onako grubo govorio. Nije uvek dobro biti isuviše obavezan ženi. kako da ti blagodarim na toj brizi! Kako bi sirotu Jelu to obradovalo! Veruj. (Pauza) Ta i takva reč. i obišao sve prijatelje. ja mu se radujem i ako mogu. striče. veli se da je bez srca. SOFIJA . OBRAD: Još bolje. al se ubrzo vrati otud) Spava. striče! IX JELA.. ti si svršio stvar.kako .. za svaku slamku. striče. (Požuri u sobu Jelinu. sad ću se ja brzo vratiti i doneću joj puno. O. Ja sam razgovarao. ja sav posao napustio i trčao na sve strane. 'Ajde poñi. 'ajde poñi sa mnom do jednoga moga prijatelja iz uprave fonda. rekao sam sve ono. rekao sam. kadar J'e velike terete nositi. pomoći ću.. dostojan i ona me je zavolela. puno prijatnih vesti.. ja mislim da je ona stoga najviše bolesna. tražila je samo da me spase. Dok ona spava. Još kako će je to obradovati. al' veliš pod preteškim uslovima.. Ta vest bi je okrepila kao najbolji lek. svu noć nije spavala. da. da stvar utvrdimo. sručujući svu krivicu na mene. ona je pogledala istini u oči. Ona me je u tom času poznala i ja nju. neću da je budim.ona se kao davljenik hvatala za svaki predmet. I najzad. ja mislim toga časa će ozdraviti. Budan i trezven čovek.. Uslovi ovog zajma su vrlo povoljni pa bi se mogao iskoristiti da se otkupiš i. a neću odmoći. ðORðE (radosno uzbuñen) O.. znam... pa kad se vratiš.. svačem popuštao. radila je da spase mene. izradio sam zajam iz našega učiteljskog fonda... koga ne vode već koji sam ide. Istina. njoj je naprotiv skinula koprenu s očiju. rekao sam reč koju sam davno trebao reći i. kada smo prekjuče razgovarali. Dozvoli. sve primao. radila je da spase ljubav svoju.

Ona je stara i bolesna. STANKA (birajući cvet) Al' ti si mi ga dao. (Vadi iz kite i daje joj) JELA (primajući cvet) Daj mi. Jedva su nas pustili da idemo sami i to samo do tebe i do tetka Ane. deco.. posetu tebi. koji ti tako voliš i koji tako lepo pristaje tvojoj kosi. naviri u sobu Jelinu) Gle. Sećaš se da sam i plakala. ne treba mi! STANKA: Gle. to su svi primetili. pa su nas pustili da odemo i da joj poljubimo ruku.SOFIJA (pošto isprati. upravo danas gore no juče MILAN: Pravo da vam kažem. bleda i upalih očiju. glavno je da se dobro svršilo. nasmejani. (Vraća joj) STANKA: Hoću da ti zakitim kosu. JELA (nemarno maše rukom odbijajući) O! SOFIJA: Gospoñu je prošla malo glava? JELA: Da. nešto malo. gospoño? JELA (u lakoj. ja se čak i srdim na vas. JELA (bono) Ne. ne treba meni cvet. slamni šešir i u ruci veliki buket. nije mogla sinoć doći. Majka je čak vrlo zabrinuta zbog toga. (Stavlja joj u kosu) Tako! Kako ti lepo stoji! Još kzd . pa što si to kazao? Zar se nismo dogovorili da nam to bude tajna koju ćemo tek posle svadbe kazati? MILAN: Ta neće nas Jela odati. JELA: Ima odista nekoliko noći kako od glavobolje ne mogu oka da sklopim. dobar dan. niste se ni nasmejali. ovaj jorgovan. znajte da ste je u grob položili. verujem ti. ni zaradovali našoj sreći.. Jesmo li već jednom sami? (Seda na kanabe) SOFIJA: Ovaj čas je gospodin otišao sa gospodinom stricem. PREðAŠNJI MILAN i STANKA (ulaze pod ruku. da bi što duže bili zajedno. STANKA: Da. no smo obišli pet najdužih ulica. prvu. Stanka ima na glavi prolećni. dušo. i mene je tako najedanput glava zabolela. deco! STANKA: Vidiš. pa me to zamorilo. vi ste budni. nismo k vama došli pravim putem. pa nek je opet tvoj. Rekao je brzo će se vratiti i doneće gospoñi puno. Jelo! JELA: Dobar dan. Jelo. niste sinoć ni sa kim ni reči progovorili. STANKA: Ali ti mi. puno prijatnih novosti. MILAN: A mi. JELA (uzdahne duboko) Ne. odista volim taj cvet. vsseli. deco! Ma kakvu tajnu meni da kažete. Kad si ti prekjuče govorila da se prsten odloži. Sklopila sam oči da me ne bi ko uznemiravao. i danas tako rñavo izgledaš. jutarnjoj haljini. STANKA. X MILAN. STANKA: Eto ti. Ali samo ću ga pomirisati. Kod mene bi vrlo brzo svenuo. a on u rupi od kaputa veliki cvet) Dobar dan. STANKA: Znam. neću. umorna pogleda i nemarne frizure) Nisam ni spavala. Treba da zaboravite sve te male neprijatnosti! STANKA (Milanu) Hoćeš mi dopustiti da jedan cvet iz tvoga buketa dam Jeli? MILAN: Buket je tvoj. MILAN: A kako je tek meni bilo kad sam o tome čuo? JELA: Sve je to bilo i prošlo.

kad bi se nasmejala! Ja tako volim kad si ti vesela. Jelkice! JELA (uzbuñeno) Čekajte!. draga Jelo. svi. trebali ste doći. i budite srećni. što skorije vidim vedru i veselu. Ako pokuša tuga kakva da vam osenči čelo. vašu sreću ne sme tuga da posukne. mi bi vas mogli već ostaviti na miru. dojuri do divana. MILAN: Tim bolje. sinoć o prstenu ni reči nisam progovorila. Zaboravite one koji sami hoće da se predaju zaboravu. i želim da vas što skorije. rasterajte je. ti si se prestravila? JELA (naglo skoči. da! MILAN: A sad. potrebno je bilo upravo sad da vam kažem koliko vas mrzim. Naše ćeretanje samo vas još više umara. Najzad se na nešto odluči. jer potrebno je bilo upravo sad da se pogledamo u oči.. poslednji put. mol im te.) Budite srećni! Neka vas nikakva i ničija nesreća ne omete. NESTOROVIĆ JELA (Zaplače gorko. da provedemo jedno celo popodne. zatim se pribra. vrlo dobro. JELA. NESTOROVIĆ: Mene.. ne. zatim se nasloni na divan i duboko zamisli. idite sad! Idite što pre! MILAN i STANKA (odlaze snebivajući se i osvrćući se da vide Jelu) XI JELA. spazi Nestorovića. gde pada pokriv oči rukama) NESTOROVIĆ (na vratima) Jelice. MILAN: E. deco. pozdravi je. sunce. obećati da ćete se raspoložiti čim vas proñe glavobolja. razume se ne najkraćim putem. volite se.. a malo zatim vraća se noseći revolver koji stavlja na sto. STANKA: Zbogom. Vadi cvet iz kose. ostaviv vrata otvorena. Odlazi prozoru.. pa sam propustila da vam i svoje želje iskažem. pa ćemo u nedelju doći k vamz. JELA: Obećavam vam. MILAN: Morate nam. izvirivši napolje. svi.. MILAN: Četiri. JELA: Da. a Stanku zagrli čvrsto i ljubi dugo. (Grca i ljubi ih) Budite srećni! STANKA (unezvereno) Jelo? JELA: Idite... O. ja volim da slušam ćeretanje srećnih! MILAN: Pa ipak! (Stanki) Moramo i tetki. dobro ste došli. Odlazi žurno u svoju sobu.bi bila vesela. pa spusti zavese. Odlazi zadnjim vratima da i njih zaključa pa. cepti od uzbuñenja) Šta ćete vi ovde? Šta hoćete? NESTOROVIĆ: Ja? JELA: Ili d. STANKA (Jeli) Pozdraviću tetku sa tvoje strane. (Stanki) Je li? STANKA (Jeli) Hoćeš li? JELA: Do nedelje je dugo. ostavljamo vam više vremena da se odmorite. mnogo je pozdravi. ljubi ga i baca. MILAN (ljubeći ruku Jeli) Zbogom. dugo. Odista. jer ta besanica dolazi najčešće od umora. gospoño? . je li? JELA: Da. (Poljubi Milana u čelo. STANKA: Proći ćemo tri najduže ulice. Jelo. cikne i. pogleda čežnjivim pogledom još jednom.

kao i sa vaše strame. NESTOROVIĆ: Ni to ne možete tvrditi. gospoño. u ovom času. JELA: Da popravite? Čime? Čime se. JELA JELA (ne diže glavu. Bili ste slabi. NESTOROVIĆ: Završili? JELA: Zauvek završili. jer ste u mojim očima nečasni. Da. uverićete se da je poslednja. NESTOROVIĆ (buneći se) Ne. ne zato da ga uteše. kada se u meni probudio osećaj dužnosti i osećaj časti. NESTOROVIĆ: Lepo. gospoño. a vi ste se njime tako ružno. Mrzim vas. utoliko slobodniji što nisu bili ni u kakvoj opreci sa dužnošću JELA: Ni u kakvoj opreci sa dužnošću?. gospoño.. to je da vam kažem kako vas bezgranično mrzim.. više no ikada. ja ću stvar popraviti. gospoño. koja mu duguje ljubav. Možda je bilo pogreške sa moje. ili zar nema u vas osećaja hrišćanske dužnosti da slabu ženu zadržite nad ponorom u koji će se survati? NESTOROVIĆ: Ne zahtevajte. ja sam gotov da stvar popravim. a prilike su probudile silom ugušivane osećaje. gospoño! (Odlazi) XII SOFIJA. Jedino što mi je trebalo. da je to bila ucena.. da su i mnome u tom času ovladali osećaji srca. vaša mi pomoć ne treba. JELA: Čas ucene. čime se savest uspavljuje? Ako je da se popravi. odvratni. pa zašto ne dopuštate da sam mogao biti slab i ja? JELA: To je slabost kojoj je ime niskost i nevaljalstvo. JELA: Gospodine. ali vi zaboravljate. a ne rekoste mi da sam se zaboravila onda kada sam preko časti svoje lakomisleno prljavim stopama gazila? NESTOROVIĆ: Na. NESTOROVIĆ: Ja odbijam. NESTOROVIĆ: Da li je to odista vaša poslednja reč? JELA: O.. al' smatrajte to trenutkom u kojem smo se zaboravili. vas! Gadni ste mi. gospoño. odista poslednja. ali bar čujte i vi moju poslednju reč: ja vas volim. kojega sam nekada toliko volela. samo me ne zovite nečasnim. čime se pere žig..) SOFIJA (dolazi) Vama opet nije dobro. od običnog grañanina vrline koje pripadaju kalendarskim svecima. goopoño. tako nisko koristili. Nevolja vaša samo nas je zbližila. oni su pritajeni očekivali svoj čas. i koji je uspeo te osećaje u jednom trenutku nepromišljenoga zanosa u meni da vaskrsne. to mi je trebalo i to sam vam kazala. ja vas odista volim i sad. i to u ovom času trebalo. da... Zbogom. NJih nije bilo moguće ugušiti.JELA: Vas.. vi nečasni čoveče.. ja se uklanjam. Zar nije dužnost biti častan? Zar nije dužnost ne rušiti tuñ dom. i više nego to.. JELA: To je bio trenutak moje nevolje koji me je doveo k vama. Zar nije bolje bilo da ste ostali u . a ako je vi ipak taivom smatrate.smo naš razgovor završili. recite mi. NESTOROVIĆ (uvreñeno) Gospoño.. niti ga otpozdravlja.. biće da je preoštra reč koju mi upućujete. NESTOROVIĆ: Vi se ipak zaboravljate. ili. već zato da mene svuče sa visine žene koja duguje svome mužu odanost.. mi . ona je dala prilike. JELA: Zaboravljam? Zaboravljam zar sad. Prekorite me čime hoćete..

ti si ustala? Hvala bogu na svima milostima koje na mene izliva. znam da ćeš se obradovati. Kada ti ih saopštim.. u mogućnosti sam da Nestorovića isplatim od danas pa za tri dana. verovao Pod svetlošću toga sunca ja sam čitava otkrića učinio. razgonićemo i poslednji oblačak. Taj oluj. JELA ðORðE: Jelo. ðORðE: Ti. nemoj se varati. svane čist. da java nije drugača. I tada je li.. To bi bio lep san. jer zgrešila sam.. uvek! Nesreća nas je zbližila. ðorñe.. život u kome ćeš me srećnim učiniti? JELA: Srećnim učiniti? Ah. vedar i umiven dan. koga nisam više brojao u rodbinu. najzad uspeva) Prestani molim te. evo ga. preklinjem te! ðORðE: Stric mi je našao zajam. ženu. koji nas je minuo. puno lepih novosti.. (Dok Sofija diže zavese. ali kad minu. ðORðE (gledajući je ispitujućim pogledom i prestravljen) Drugača? JELA: Da. srušio je onu zgradu koju smo u jednom času hteli zajedno da sagradimo i pod njenim krovom da nov život začnemo. našao sam. nastaće novi život. Ja sam pod njima podlegla.. Jelo. I tada kad to još svršim.postelji? JELA: Ne. lakše mi je! SOFIJA: Gospodin će se tome tako radovati. JELA: I uzećeš ga i isplatiti Nestorovića? ðORðE: Da! JELA: Na to mi daješ reč? ðORðE: Ta da. Nosim ti. JELA (uzbuñena. ona odnosi revolver u svoju sobu i vraća se) SOFIJA (čim izvrši. Jelo. a u nesreći ljubav zasnovana jaka je kao čelik kovan u plamenu. ja nisam više kadra da te srećnim učinim. Kao što grmljavina i oluja poprete životima.. strica. baš dolazi! JELA: Dolazi? Videli ste ga? SOFIJA: Da! JELA (razmisli za trenutak) Tim bolje. smetala mi je svetlost maločas. dobro mi je. JELA: Učini to. naviknut na večiti mraz života. nesreća nas je združila. koju je za mene vezivala samo ona tanka veza kojom crkva vezuje. ðorñe. uvek. sačekaću ga. meni izgleda kao da mi je novo sunce gramulo. dignite zavesu sa prozora. A. Sofija. našao sam prijatelja u njemu. srušio je i razvale su se na mene sručile. i našao sam prijatelja u njoj i otkrio u njoj jednu lepu. skinućemo sa duša naših i poslednju brigu. tako. ðORðE (hvata je grčevito za ruku) Ti?! . JELA: Misliš? ðORðE: Zamisli. SOFIJA: Vi ste ih spustili? JELA: Da.. ta samoobmana kojom se zanosiš. prestani samoga sebe obmanjivati. vrlo povoljan zajam.. zgrešila sam grehom koji mi ne smeš oprostiti. te će nas sunce punom svetlošću ogrejati.. život kojeg sam ja tako željan i žedan. Jelo. Svetlije no što sam ga ma kad poznavao. udalji se) XIII ðORðE. toplije no što sam ja. vidiš. dva-triput je pokušala da mu prekine reč. dušu koja je kadra imati ljubavi. plemenitu dušu.

ili sve troje ujedno.JELA: Da spasem najpre tvoju čast. Čast je starija od svih obzira.. a zatim sreću sestrinu. svaki trenutak koji je nastupao nosio je novu nevolju. znaš. Ja sam volela drugoga koji me nije uzeo i pribegla sam braku s tobom iz prkosa i osvete prema onome. ili. reći ću ti sve šta sam prema tebi zgrešila ne bi li ta ispovest izazvala u tebi srdžbu. (Pauza) Ispovediću ti jasno šta sam učinila. moj ponos i. teško zajeca pokrivajući lice rukama) Jelo! JELA: Al' moj poslednji greh prema tebi teži je od mere kojom ga ljudski zakoni odmeravaju.. To je moj prvi greh prema tebi. zar da me udariš! To je malo. Tvoja čast. ili bi moja sestra bila nesrećna.. ja sam se survala. Spasla sam sebe u tome času i to je bio moj treći greh prema tebi. da sam morala žrtvovati svoju da bih otkupila tvoju čast? ðORðE: Ženinom čašću ne otkupljuje se čast muževljeva. Ja nemam reči kojom bih se opravdala.. ali. u kome sam navikla gledati čoveka bez volje i bez ponosa. ni šta je moglo biti. i iz toga spleta nedaća. nisam te ni trpela. Tu leži težina greha mog! ðORðE: I. ugled naš. Ja te nisam volela.) JELA: O. ja te molim za nju!. ti. i ja u tom času sagledam u tebi muža kome ljubav dugujem. al' srdžbu silniju gorču. pa ipak te na tom putu nisam ustavljala i to je moj drugi greh prema tebi. Ja je očekujem.. ja imam samo reč kojom bih se optužila i evo. više možda. ðORðE (koji se dotle uzdržavao.. I iza toga celoga spleta udara.. uznosiš se ujedanput ti pred mojim očima. da sam na ovim gresima stala. Ja sam ti više zgrešila i stala sam pre tvoj sud da me drugačom. već pružila sam ti ruku da ne bi svojim padom i mene srušio.. no ostane tako sa uzdignutim pesnicama nad njom. Ta pojava nije čudnovata u brakovima slučajnim. ja ne bih u ovom času obarala pogled pred tobom. da me težom kaznom kazniš. najzad. uzdižeš se mužastven i hrabar i ponosan pred tamničkim vratima i izrastaš u mojoj zenici i razvejavaš koprenu ispred mojih očiju i prolamaš led koji mi se na duši nahvatao. (Pauza) I. Pao si i pružila sam ti ruku. Nesreća je letela za nesrećom. svaki trenutak koji je prošao bio je prošlost uzalud potrošena. interes je moja čast! ðORðE (koji je sve to slušao vrlo uzbuñeno. Ja ne znam već. a naš brak je bio samo slučaj. strašniju no što su te zamahnute pesnice. Znala sam da si ti sve i sva činio da stečeš moju naklonost. svesna sam bila da žrtve koje činiš premašuju tvoje mogućnosti.. . ja se sa tvojim bolom udružujem. sukoba. ðorñe.. snažnije.. u tome času ja sam bila još uvek ravnodušna prema tvojoj sudbini.. ja ne znam ni šta je bilo. nad vidiš da me u braku nije ništa drugo vezalo do ona nepouzdana veza koju mi je crkva nametnula. kod poslednjih reči podiže pesnice i zaleti se na nju) Nesrećnice! (Uzdrži se.. ja samo jedno znam: bilo je ono što je najgore. ðORðE (teško izdahne) JELA: I. znaš kako je bilo. Mi smo novac dobili po najskuplji interes. sraman slom cele porodice. ili bi bio uhapšen. mirno) Ti imaš pravo. ali ne da tebe iznesem. Ja prisvajam tvoju sudbinu i primam neravnu borbu sa nedaćom. već sam to učinila u trenutku kada sam te zavolela. gledala sam te kako si posrtao pod težinom brige te. i. ja činim to! ðorñe! Za napor koji sam primila na sebe nisam imala snage i posrnula sam. možda. jer da nisam. to je vrlo malo. Ne samo što sam zgrešila. Hoćeš li da se pravdam slabošću žene koju je iskoristio zavodnik ili trenutkom zanosa probuñenih snova mladosti. nijedne reči nemaš zar kojom bi svoj zločin pravdala? JELA: Pravdala?. ðORðE (opušta ruke i obara klonulo glavu) JELA (pošto se pribrala od uzbuñenja.. otad udare sudbine primam srčanije. sreća sestrina. ti bi se ubio.

ne bih sama sebe optuživala.beščašće teže od svih nevolja. (Zvoni) JELA (prestravljena) Šta ćeš? ðORðE (i sam duboko poražen odlukom koju je doneo. ðORðE JELA (pošto je Sofija otišla) Šta će ti roditelji? Hoćeš li. NJoj glava pala na njegovo rame.) Ustani! JELA: Ne možeš mi suditi? ðORðE: Ne! JELA: Ni praštati? ðORðE: Ni praštati! JELA: Ne možeš mi ni suditi ni praštati? Pa zar na tome da ostane? Zar je to gnev muža prevarena? ðORðE: Ne.. pa ti mi nisi sudila no praštala i pomagala razarajući sreću sestrinu. bedno! (Gorko zajeca i pošto kroz suze da oduške bolu. Ja čekam tvoju presudu! Jednoga trenutka bila sam je sama sebi izrekla. On je dovodi do otomana i tu je lagano spušta. da me pred njima optužiš. učinio jedan greh i ja sam preda te stao da sam sebe otpužim. jer. Pauza.) Pa neka bude! Odoh da se obučem kako me roditelji ne bi dugo čekali. SOFIJA (Odlazi) XV JELA. Tvoj postupak je takav da ti ne mogu suditi. ja te preklinjem. JELA: Taj prekor osećam i ja. a sam kraj nje . jer sam pojmila da bi samoubistvo bilo samo izbegavanje suda na koji muž ima prava. Ja čekam tvoju presudu. tvoj postupak je gnusan i nizak.. na tome ne može ostati. I ja sam.. bez milosti ubij me! ðORðE (pod utiskom teškoga bola i gneva. Sofija. jutarnja joj haljina raskopčana na grudima. Iz tvoje ruke smrt nek bude naš prvi ljubavnički zagrljaj. nemam prava. ja primam smrt. On skoči prestravljen) Jelo! Jelo! (Odjuri naglo u onu sobu i posle izvesne pauze vraća se vodeći nju. bože kako je sve to bedno. bedio. ðorñe! (Pada na kolena) Ubij me. Iz leve se sobe čuje pucanj revolvera. JELA: Hoćeš da me izložiš poruzi. i zovnite mi oca i majku gospoñinu.. ali ja nemam prava da budem tvoj sudija. Ja te molim. poruzi roditelja. je li? Zar nemaš snage sam da izrečeš presudu? (Pauza) Slušaj. ali ga nisam izvršila. a sveža krv obojila joj košulju koja se pod razdrljenim haljinama vidi. posle izvesne borbe i razmišljanja umiri se) Jelo.) ðORðE (zajeca i sam i... pribira se i umiruje se odlukom koju je u tom času donela. oborio glavu) XIV SOFIJA. obezoružan sam. zamolite ih da odmah doñu. možda. al' mi ne možemo pod istim krovom živeti. Zbogom! (Ode u levu sobu. kako je bedan tvoj gnev! Drukčije sam ga ja zamišljala. imaš pravo. Očekivala sam od tebe ili velikodušni oproštaj ili smrt! O. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi) ðORðE: Idite. pod ovim žigom neću živeti. pada u fotelju zarivajući glavu u ruke. ðorñe. ali ne primam sramotu. htela sam izvršiti samoubistvo. ne bih sad kao krivac pred tobom stajala. kako si slab ti! Oh. pošto se na vratima još jednom osvrne i pogleda ga. savladan bolom. poruzi sveta? Oh.. ðORðE: Ne mislim te optuživati. upamti.. jer da ga ne osećam. (Uzima je za ruku i diže je. Jelo.

) Zavesa . Zašto?........) JELA (pribira poslednju snagu) Tako je.. JELA (hvata ga grčevito za ruku) Jer.... što me ostavljaš....klekne. Hvala ti! ðORðE: Zašto?. vrati se... šta učini? JELA (otvara polako klonule oči) Ti me žališ?. rame. Jelo. pada joj glava u njegovo naručje i na njegovim grudima umire.. moralo.) Jelo. biti! (Cikne i klone. kosu.? (Plače i ljubi joj ruku.. volim te! ðORðE: Jelo! JELA: Oprosti! ðORðE: Praštam ti. grči se i bori...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful