P. 1
Branislav Nusic - Tako Je Moralo Biti

Branislav Nusic - Tako Je Moralo Biti

|Views: 1,010|Likes:
Published by pixel986
Komedija ''Tako je moralo biti''
Komedija ''Tako je moralo biti''

More info:

Published by: pixel986 on Apr 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/30/2014

pdf

text

original

Branislav Nušić

Tako je moralo biti
Drama u tri čina Predgovor Tako je moralo biti napisao sam za konkurs koji je 1889 godine raspisalo Narodno pozorište u Beogradu. Objavljeni rezultat konkursa glasio je ovako: „Za nagradu koju je Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu raspisala 9 marta prošle godine konkurisalo je trinaest dela. Po pregledu tih dela Uprava je našla da ni jedno ne može biti nagrañeno. Ostalih dvanaest nemaju tražene književne vrednosti, a drama „Tako je moralo biti", iako u tom pogledu zaslužuje nagradu, nije nagrañena jedino zato što ne daje jednu celu večernju pretstavu od dva i po do tri sahata, kao što je u stečaju naročito uslovljeno. Nu i za lirsku dramu „Ljiljan i Omorika" i komedija „Običan čovek" Uprava je našla da zbog relativno dobre obrade mogu biti pretstavljene, pa je zato i odlučila da ponudi piscima ovih dela, kao i piscu drame „Tako je moralo biti", da im se ta dela pretstavljaju pod običnim uslovima za originale. Kao što se kasnije utvrdilo, sva ova tri komada napisao je Branislav ð. Nušić". Komad je pretstavljen prvi put 18 oktobra 1900 godine na beogradskoj pozornici, sa Nigrinovom i Gavrilovićem. Karakteristično je, meñutim, za rešenje konkursa da je komad, kad je prikazivan, ispunjavao celo veče. „Tako je moralo biti" prevedeno je na nemački ištampano u Lajpcigu kao zasebna knjiga 1904 godine, a pre toga još, 1902, prevedeno je i štampano u Pragu, opet kao knjiga, na češki jezik. Kod nas je prvi put objavljeno u „Delu" 1902 godine i iste godine otštampano u zasebnu knjigu. Delo koje danas predajem čitaocima unekoliko se razlikuje od ranijih izdanja, kao i od rukopisa po kome je ovaj komad prikazivan. Preradi je glavni cilj bio da se komad koji je ranije imao četiri čina svede na tri. Pregledajući ga za štampu, našao sam da se sve ono što je rečeno u četiri može reći i u tri čina, što znači da je jedan komad suvišan. To je glavna izmena koju je prerada donela, ali postoji još jedna. Delo je pisano pre trideset godina, u doba kada je gospodarila, i mladim piscima služila za ugled, zastarela dramska tehnika. Komad je počivao na monolozima i, kad pisac što nije umeo drugače da objasni, izveo bi na scenu jedno od svojih lica i kroz njegov bi monolog to kazivao. U ovoj preradi sam izbegao te monologe, što je opet izazvalo potrebu jednoga novoga lica, koje u ranijem delu nije postojalo. Inače, delo u osnovi nije menjano, pa je sačuvan i stari tekst, gde prerada nije nalagala da se i on unekoliko izmeni, ili gde težnja da pojedini odnosi i pojave budu jače naglašeni, a ličnosti izrazitije obeležene, nije zahtevala da se pojedine scene razrade. Nušić L I C A: Jakov Nedeljković, viši činovnik u penziji Marija, njegova žena Jela, njihova kćer

Stanka, njihova kćer ðorñe ðorñević, činovnik, Jelenin muž Obrad ðorñević, učitelj u penziji, ðorñev stric Janković, trgovac Milan, njegov sin, Stankin zaručnik Ljubomir Nestorović Sofija, služavka kod ðorña Momak iz radnje Dogaña se u jednoj otmenoj činovničkoj kući U Beogradu. PRVI ČIN Ukusno nameštena soba. 1 ðORðE i SOFIJA ðORðE (izlazi iz jednih vrata u dubini, ostavljajući ih za sobom otvorena, te se kroz njih vidi raskošno postavljen sto. Odlazi drugim vratima. koja su takoñe u dubini, a koja vode u hodnik) Sofija! SOFIJA (dolazeći kroz ta vrata) Molim! ðORðE: Pregledao sam, sve je u redu. Samo, šta je sa tim buketom? SOFIJA: Donet je. ðORðE: Je li lep? SOFIJA: Divan je. Sam ñurñevak, a gospoña tako voli to cveće. ðORðE: Nismo još zbrinuli sve, Sofija. Valja nabaviti... da, čekajte... (Vadi iz džepa beležnicu, ispisuje nešto, cepa list i daje joj) Otidite do braće Petrovića i uzmite dve boce šampanjca. Vino imamo, uzmite samo šampanj. SOFIJA: Gospoña tako voli ušećereno voće. ðORðE: Imate pravo; dajte mi da dopunim. Nego čujte, Sofija; kako bi bilo da uzmete četiri boce šampanjca? (Dopisuje i to, pa joj daje ceduljicu.) SOFIJA: Četiri? ðORðE: Za svaki slučaj. Na ručku su stari gospodin a gospoña, gospoñina sestra, njen verenik, i mi, to je šestoro. SOFIJA: Pa ipak... ðORðE: Stari gospodin ne smatra da je počašćen ako ne puca šampanj. Njegovo zadovoljstvo nije u tome da ga pije, već da mu pucaju boce. Moramo mu, dakle, spremiti što više metaka. SOFIJA: Tako se radujem gospoñinom iznenañenju. ðORðE: Samo!... (Stavlja prst na usta) Pazite, ne smemo se odati ranije. Gospoña mora zateći sve spremno i tada će tek biti pravo iznenañenje. SOFIJA: Razume se! (Poñe) ðORðE: Pre no što odete po šampanj, donesite buket. SOFIJA: Molim! ðORðE: Metnite ga u onu belu vazu i stavite na sto, tamo gde će gospoña sedeti. SOFIJA: Da, razumem! (Ode.)

II ðORðE i JELA ðORðE (pali cigaretu i sedi zabrinuto) JELA (posle izvesne pauze, dolazi iz svoje sobe u ukusnoj jutarnjoj haljini) ðORðE (poñe joj hitno u susret) Dobar dan, Jelo, dobar dan i srećan ti dan! (Hteo bi da se poljubi sa njom, no ona mu, bez ushićenja, pruža samo ruku.) JELA: Hvala! Ja sam mislila ti si zaboravio. ðORðE: Zar ja? Zar tvoj dan? Mislim na nj već mesec dana, već dva meseca. JELA: Zar? ðORðE: O, uverićeš se! III SOFIJA, PREðAŠNJI SOFIJA (unosi buket beloga ñurñevka pa, kad spazi gospoñu, zastane na vratima pretstravljeno kao da je u kakvom prestupu uhvaćena) Oh! JELA: No? Šta je? Verovatno, nije trebalo da vidim? ðORðE: Razume se da nisi trebala videti. (Sofiji) Sada već, kada ste bili tako neoprezni, nosite, nosite tamo. SOFIJA (odnosi buket u sobu za ručavanje) ðORðE (Jeli) To je samo jedna od pažnji, a ima ih puno, puno... sve što ti voliš, sve što je tebi drago! Već tri dana brinemo ja i Sofija. JELA: Pa to je čitava zavera. ðORðE: Da, zavera, kojom smo hteli da te iznenadimo. JELA (odlazi ravnodušno ogledalu i doteruje frizuru) Vidim te poslednja dva-tri dana turobna i neraspoložena, pa sam mislila i nije ti do toga. Odista, šta ti je te si od nekoliko dana tako neraspoložen? ðORðE: Oh, ništa! JELA: Pa ipak... ti ne jedeš i rñavo spavaš? ðORðE: Obične, male brige. JELA: Valjda ne brige o mome roñenom danu? ðORðE: To su bile samo prijatne brige, koje su me osvežavale. JELA: Szmo neka nije zbog mene, ne želim zbog mene da imaš teških briga... (Pogleda u sobu za ručavanje na kojoj su vrata ostala otvorena.) Gle, pa čak i sto spremljen, i to sve, sve do najmanje sitnice. (Otišla je na vrata i broji servise) Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest. Što znači to, postavljeno za šest? ðORðE: Znači da ćemo imati goste na ručku. JELA: Goste? Koje goste? ðORðE: Samo one koji su tebi mili i dragi. Tvoj otac i majka, Stanka i njen zaručnik. JELA: E, to je već pravo iznenañenje! I kako da ja to ne primetim, sve te pripreme? ðORðE: Ja ništa drugo nisam ni želeo do to da te prijatno iznenadim, te da te uverim kako sam uvek samo na tebe mislio. JELA (ipak ravnodušno) Uspeo si, potpuno si uspeo. ðORðE: Pa ipak ne potpuno, očekivao sam nagradu... JELA: Nagradu? ðORðE: Bar jedan osmeh tvoj, kad si mi poljubac malopre uskratila.

JELA: Oh, detinjarije!... Koliko je to već časova? Blizu je podne, je l'? Pa to bi mogao već doći ko, a ja još nisam ni obučena. (Na vratima sobe za ručavanje.) Sofija! Sofija! SOFIJA (pojavljuje se na tim vratima) Molim! JELA: Doñite da mi pomognete. (Odlazi u svoju sobu, Sofija za njom.) IV ðORðE, NEDELJKOVIĆ ðORðE (smrači mu se lice sa njene ravnodušnosti, pali opet cigaretu i puši je hodajući) NEDELJKOVIĆ (stariji gospodin, čist, izbrijan; čini utisak otmenog, ali lakomislenog vivera. On nosi veliku lepu kutiju bonbona i pri dolasku ostaje na vratima) Jesam li ja polaženik? ðORðE (idući mu ususret) Odista, vi ste prvi. NEDELJKOVIĆ (ulazi) I to valja znati da sam pobegao od kuće. Hteli su da svi zajedno doñemo, ali ko će žene sačekati! NJihovo spremanje je beskonačno, a ja nestrpljiv, pa sam prosto pobegao. A gde je Jela? ðORðE: Sad će, sprema se! Što ste ne oprostite toga tereta? (Hoće da mu uzme kutiju.) NEDELJKOVIĆ (ne da) Ne! Hoću u ruke da joj predam. Nije bogzna šta, ali nisam već znao šta ću. Molim te, ja smislim da joj kupim jedan vrlo lep broš od slonove kosti, a tek njena majka: „Oh! vrlo dobro, to ću joj kupiti ja!" Ja smislim zatim da joj kupim plišanu šatulu za rukavice, a tek Stanka: „Oh! Vrlo dobro, to ću joj kupiti ja!" I onda, razume se, pošto sam se iscrpao u idejama, ja prestanem dalje smišljati i odem pa joj kupim bonbone. Eto ti! ðORðE: O, pa to ćete je vi pretovariti darovima! NEDELJKOVIĆ: Ali čuješ, mogu ti reći da je tvoja žena odista srećna! ðORðE: To mi laska! NEDELJKOVIĆ: No ne milim ja da si ti taj koji si je usrećio, već... Dakle, u četiri oka govoreći, juče su mi bili nešto vrlo mršavi džepovi. Sasvim pojmljivo, poslednja nedelja u mesecu. Imao sam jedva oko pedeset dinara, a svi u kući smišljaju darove, računajući, razume se, na moj džep. ðORðE: To je neprijatno! NEDELJKOVIĆ: Razume se da je neprijatno! A znaš li kako sam isplivao? Otišao sam kod „Engleske kraljice". Već dvadeset dana nisam metnuo paru na zeleni sto, a juče, rekoh, igraću na sreću Jelinu. ðORðE: I razume se, kao obično, izgubili ste? NEDELJKOVIĆ: Ne, naprotiv, dobio sam. Igrao sam na damu i ostao sam pri njoj uporan. Prvi put u životu dobio sam i to ozbiljno dobio. Bilo je dovoljno za darove i ostalo mi je još toliko da mogu pristojno provesti poslednju nedelju u mesecu. ðORðE: To je doista lepo. NEDELJKOVIĆ: I broš od slonove nosti, i plišanu šatulu, i ove bonbone, sve je to platila dama herc. A zbilja... šta si ti uzeo ženi? Tvoj dar je, izvesno, bogatiji? ðORðE (zbunjeno) Ja... ovaj... NEDELJKOVIĆ (iznenañeno) Kako? ðORðE: Kad bih znao da bi i mene sreća poslužila kod „Engleske kraljice"... NEDELJKOVIĆ: A ti si trebao na drugi način da se postaraš. To znači da nisi uopšte ništa ni spremao za današnji dan? ðORðE: Naprotiv, sve je spremno.

.. NEDELJKOVIĆ: Imaš toliko veliko primanje kod mene da se na račun toga možeš zadužiti. a mudri je razgrañuju. Ako veruješ da je ženina naklonost sreća. Bila bi cela svetkovina bez efekta.. pa onda šta razmišljaš? Idi. NJoj se dopada jedna grivna... ali. ðORðE (nevoljno) Najzad. Sofija! SOFIJA: O.. muzikantima da ranije ne štimuju instrumente. a ja ću reći Jeli da su te hitno odazvali u kancelariju i da ćeš se za koji čas vratiti. Zar to ne bi bilo iznenañenje? ðORðE: Nije dockan. pod prozorom. Narediti. NEDELJKOVIĆ: Ako joj se dopada. ðORðE: Ne bi li to bilo lakomisleno? NEDELJKOVIĆ: Lakomisleno? Bože moj. ðORðE (razmišljajući) Mislio sam i na to.NEDELJKOVIĆ: Ti znaš da ja ne umem držati zdravicu bez šampanjca. ali. seda) SOFIJA (izlazi iz sobe Jeline) Dobar dan. NEDELJKOVIĆ: Ali sve ne isključuje dar. niko se i ne nada. lakomisleno! I lakomislenost je koji put vrlina. ðORðE: Na to ne računam više. to mi svi kažu. Ne mislim na bengalsku vatru. želim! NEDELJKOVIĆ: Dobar dan.? Ja mislim da bi to Jelu čak i uvredilo. gospodine! NEDELJKOVIĆ: Da. nego kad ja završim zdravicu i viknem: živela! to neka bude znak. Zamisli kako bi to izgledalo. ðORðE (odlazi) V NEDELJKOVIð i SOFIJA NEDELJKOVIĆ (držeći još uvek kutiju. miraz. NEDELJKOVIĆ: Utoliko bolje! Uostalom. a ti. i vi.. odista je tako! A ja osećam potrebu da gradim sebi sreću. radi utehe. to mogu još uvek učiniti. Za koliko opštih tekovina ima da se blagodari lakomislenosti. to nije tako velika suma.. svi joj donosimo. Sofija! Gospoña je gotova? SOFIJA: Ovaj čas. ali muzika. NEDELJKOVIĆ: Koliko? ðORðE: Dve i po hiljade dinara. Prozor otvoren. možeš valjda dobiti toliku sumu gdegod na zajam? ðORðE: Teško! NEDELJKOVIĆ: Ako obećaš malo veću kamatu. zdravica se mora završiti izvesnim efektom. Upamti: lakomisleni grade sreću. onda znaj da se ta sreća stiče lakomislenošću. ðORðE: Tako je. Videli smo je u jednom izlogu i pitao sam za cenu. i to ovde.. Uostalom.. ðORðE: Biće ga. poslušaću vas! NEDELJKOVIĆ (ispraćajući ga) Ne zaboravi i na muziku. NEDELJKOVIĆ: Pa onda.. razume se. naprimer.. ðORðE: Da. . NEDELJKOVIĆ: No. ðORðE: Primanje? NEDELJKOVIĆ: Pa da. još ima vremena. NEDELJKOVIĆ: Danas dobro izgledate.

povika mi on iz dućana. „Dobar dan. doći će samo da ti čestita. JELA: Na ručak? NEDELJKOVIĆ: Ne. pa onako kao što je red da se nasmeši devojka na gospodina koji dobro izgleda. ali se malo zatim doseti pa dodade: „Nemojte. VI JELA. to ste vi? SOFIJA (odlazi) NEDELJKOVIĆ (ustaje) Da. prijatelju! JANKOVIĆ: Otkako smo se sprijateljili. prvi ja! (LJubi je) Prva čestitka. nasmešite se malo na mene. verovatno malo docnije. NEDELJKOVIĆ: E? . prvi dar! (Daje joj) JELA: Hvala! (Primajući dar ljubi mu ruku) A majka i Stanka? NEDELJKOVIĆ: Doći će. JANKOVIĆ. „šta je to. sedite! JANKOVIĆ (sedajući) Nemojte mi zameriti. ali posao i briga. nisam bio u vas. evo sad ću ja za koji čas. kažem ja! Neka uñe. ne brinite! O. kada vam je roñendan da iskoristim. pa hajd'. A znaš ko će još doći? JELA: Znam. očima se nasmejete. NEDELJKOVIĆ JELA (u toaleti. a danas već. rekoh. prijatelju. prijatelju". kad tako dobro izgledam. PREðAŠNJI SOFIJA (prijavljujući) Gospodin Janković. NEDELJKOVIĆ: Eto ga. Uostalom. JELA: Otkud to? NEDELJKOVIĆ: Sasvim slučajno. Čestitam vam! JELA: Hvala. izvol'te. pružajući mu ruku) Tako ste me prijatno iznenadili. i što sa mnom? VII SOFIJA. gazda Janković.. razume se.SOFIJA: Ah. on vam izvesno često dolazi! NEDELJKOVIĆ: Naravno! JELA: Odjutros nam još nije dolazio. To znate vi već kako. kakav je to teret?" Ja mu rekoh da je tvoj roñendan i on me zamoli da ti i od njegove strane čestitam. JANKOVIĆ: Doći će već. doći ću ja lično. razume se da će doći. hitno prilazi ruci očevoj) Tatice.) JELA (izlazi ususret.. stari prijatelj. Prolazim ja maločas kraj njegove radnje sa ovom kutijom bonbona i. ali će doći i njegov otac. Sofija! SOFIJA: Kako da se nasmešim? NEDELJKOVIĆ: No. to se razume već. i onako bih imao malo da razgovaram sa vama i sa prijom!" JELA: O čemu bi da razgovara. svaki dan nosi svoju brigu. morao sam pasti u obi. JELA: Neka uñe! SOFIJA (na vratima) Izvolite! (Uklanja se. on je toliko revnooan u tom pogledu da se ja već moram i požaliti na njega. NEDELJKOVIĆ: Oh. ne! NEDELJKOVIĆ: E. Stankin zaručnik. moj sin me zamenjuje.

. što pre to bolje! JANKOVIĆ: Razume se. u svakom poslu držim one stare reči: što možeš da svršiš večeras ne ostavljaj za jesenas. kada će hoće. vidite. ne bi trebalo o drugim stvarima da. a mi još nismo ni progovorili o tome. i tada što pre svadbu. ali mi. JELA: Ali. prijice! (Srkne) SOFIJA (služi Nedeljkovića) JANKOVIĆ (koji je opazio da Jela daje neke znake Sofiji) Samo ne i kafu. naposletku. ako nemate ništa protiv. JELA: Zašto ne. prijatelju. JANKOVIĆ: Ne.JANKOVIĆ: Pa da. Eto. JELA: A zašto bih se ljutila? JANKOVIĆ: Pa. kako god je vama po volji. primenjujem i tamo gde joj možda i nema mesta. Ja se. ali do podne nikako više. zar može biti milijega razgovora za mene? JANKOVIĆ: Pravo kažete. zašto ne bi i sve ostalo uredili? JELA: Mislite dan venčanja? JANKOVIĆ: Da. da! (Uzima čašu) Danas ću učiniti taj izuzetak. prijatelju. JANKOVIĆ: Razume se! Otezanje kod tih stvari nije uvek probitačno. Bojim se da se ne ljutite. i dan venčanja.. Nije mu pamet više kod posla i jednako bi hteo da se izvuče iz dućana. NEDELJKOVIĆ: Mi to. ali. našto toliko otezati sa venčanjem? Već mesec dana kako su se deca verila. drukče losmatramo stvari. nikako! Blagodarim! Ja samo ujutru. ja bih prsten održao sad. zaboga. prijatelju! Nisam se ni nadao da ću naići na toliku gotovost. znate. Vi znate već da za činovnike i penzionere to nisu najzgodniji momenti. Jer.. pre no što odem u radnju. NEDELJKOVIĆ: Šta ćete. pomoći ćemo svi. razume se. Dozvolite mi da ne kvarim svoje navike. NEDELJKOVIĆ: Nezgodno je malo i stoga što je kraj meseca. mislio sam. naprimer. U vaše zdravlje. JELA: Ja vas ipak ne razumem. ako vi ne bi imali ništa protiv. prijice. to je tako! JANKOVIĆ: I pravo da vam kažem. najzad. JELA: Danas je četvrtak. zbog toga bih već voleo da se stvar svrši što pre. JELA: Ali. JELA: Pa lepo. zaboga. ali. te se ova udalji. ja bih požurio. JANKOVIĆ: Hvala vam. ovo je baš zgodna prilika da progovorimo o tome. neka bude! (Daje znak Sofiji. JANKOVIĆ: Po meni. prijatelju. Eto. da progovorimo reč dve i o . JELA: Zašto ne... već u subotu. pa tu naviku.. i ja mislim da ne treba otezati. Navikli smo da kod svakog posla predviñamo i moguću štetu a ne samo dobit. kad smo već u razgovoru o tome. JANKOVIĆ: Pa. trgovci. Hvala vam! SOFIJA (donosi na služavniku liker i prinosi Jankoviću) JANKOVIĆ: Oh.. i vama. svakojako i dan venčanja. prijice. mi nećemo biti protivni. prijice. zameriti. Da nije prerano? Ne znam da l' će se u kući moći sve spremiti do subote. ispijem jednu.) JANKOVIĆ: Vi mi nećete zameriti da do kraja iskoristim ovu priliku. Vi mi nećete. i kad smo se već tako lako sporazumeli. tiče se sreće moje sestre. Nećemo zbog malih smetnja da pravimo pitanje. ostavljamo vama.. otkako se verio nizašta više nije. danas je vaš dan. Ali za mene su važne i druge pojedinosti. al' evo. sve se može. pravo kažete. što pre to bolje.

To bi. miraz je gdekad razlog sa kojega se porañaju nesporazumi. Sad već možemo reći da smo se potpuno sporazumeli i složili. da.. zašto ne bi kao u trgovini.. koji mute i sreću u braku i prijateljske odnose. znate. predvideli i mogućnu štetu. meni izgleda. rekoh vam malopre. vidite. dozvolite. ali ipak. ako se može. pred svadbom ili o samoj svadbi? NEDELJKOVIĆ: Nesporazum? O. pa bila ona i neprijatna donekle? Zar ne? NEDELJKOVIĆ: Pa ipak. u subotu? NEDELJKOVIĆ: Da. prijatelju. mogli pomisliti. imate potpuno pravo. u subotu. To se može smatrati kao svršena stvar. koje oduzimaju najviše vremena. Činili smo čak i izvesne prepravke u kući samo zbog toga dana. O. JELA: No. već stoga što prsten mislimo naročito svečano da izvedemo. jer. prijatelju! JELA: Ne daj. otklonilo svaki povod za nesporazum. JANKOVIĆ: Ona to i zaslužuje. kao što bi vi. imate pravo. značilo: čisti računi.. JANKOVIĆ (neverice) Sad. mišljenja da bi najprobitačnije bilo da mi se miraz preda sad. a ne samo dobit. Ipak. razume se. prijatelju. što pre to bolje. kako će se iznenaditi mladenci kad čuju da je već u subotu prsten. možda bi zgodno bilo oko sedmog ili osmog aprila. da. Time bi bilo otklonjeno sve. do toga izmeñu nas ne može doći. JANKOVIĆ: Da. no docnije. to bi. Zar ne? A sve to. to mi je milo. to mi je vrlo milo. JELA: Ili možda prve nedelje po ðurñevdanu? JANKOVIĆ: Slažem se. ali ne zbog miraza. JELA: A kad je tu postignut sporazum. vidite. dvadeset hiljada dinara. ostavljam vama da izaberete dan. Ali vam mogu izjaviti da mi je novac spreman i da sam gotov položiti ga o prstenu. vidite. vi ste pristali i time je svršena ta stvar. sve je ostalo spremno. Ako bi mene pitali. i ja o sumi ne mislim ni reči da progovorim. prijatelju. duga ljubav. JANKOVIĆ: Tako! E.mirazu. potpuno se slažem. treba izbeći. Ali. dozvolite da se trgovački izrazim. mi ćemo sve učiniti za našu Stanku i za njenu sreću.. vi se pribojavate da ja nisam spremio obećani novac? JANKOVIĆ (ne baš vrlo ubeñeno) Bože sačuvaj! NEDELJKOVIĆ: Tako izgleda. one poslednje sitnice. NEDELJKOVIĆ: Mene svadba manje brine no prsten. Istina. zašto ne bi predvideli svaku mogućnost. JELA: Razume se! JANKOVIĆ: Stoga sam ja. a svega . sad u subotu. i u svemu će ostalom. treba unapred ukloniti i najmanju mogućnost koja bi mogla dati povoda. NEDELJKOVIĆ: O mirazu? A šta bi imali tu da se sporazumevamo? Ja sam vam još o veridbi kazao sumu. često beskrajni. A ne rekosmo višta o svadbi? JANKOVIĆ: I u tom pogledu probitačnije je da se držimo onoga. a kako tek majka koja će sad imati pune ruke posla. o prstenu. dok je ovadba još daleko. Što je jedanput ugovoreno to ostaje! Je li tako prijatelju? NEDELJKOVIĆ: Razume se! JANKOVIĆ: O tome nećemo ni razgovarati. ali. NEDELJKOVIĆ: Da. ako bi ga i bilo. zar nije bolje da se pojavi ranije. bože! JANKOVIĆ: Ta.

prijatelju! (Jela ga prati do vrata. Zar ti ne vidiš da taj čovek brak smatra kao i svaki drugi trgovački posao? Čudim se samo da mi nije tražio i garantno pismo. ja sam danas ovde celog dana gost. nego znam. Zbogom. ali da je kazao i sutra uveče. prijice. samo kad se hoće. JANKOVIĆ: Želim vam prijatnu zabavu! Zbogom! JELA i NEDELJKOVIĆ: Zbogom. Stići će se. čim sam osetio šta je po sredi. JELA: Šta ima čaršija da brine vašu brigu. ja vas ne smem duže zadržavati. nego i onaj tvoj prostak. ne bi se smeli osramotiti. Znam ja šta je to. Ogovaraju. samo da vam čestitam. Druga je stvar ovo za Stanku. jer znam da ste odlučni i znam da vašu reč cene i prijatelj i stara prija. a ona to smatra za strašan greh. znam ja otkuda je ta tolika opreznost. i šta ona ima protiv vas? NEDELJKOVIĆ: Dužan sam čaršiji nekoliko hiljada dinara. nego. valjda. prijatelju? NEDELJKOVIĆ: Da. Ja uzimam Jelu iz ljubavi!" E. a ustvari napustio manji trgovački posao da bi svršio veći. svi ćemo se založiti i podeliti poslove. Sin se zaljubi i ne govori ni reči o mirazu. Zato sam ja i voleo da razgovaram u vašem prisustvu. najviše i ogovara. ostaje sve tako kako smo se sporazumeli? NEDELJKOVIĆ: Sve do poslednje tačke! VIII JELA. zaboga! JANKOVIĆ: Napustio sam posao. a kod trgovca to drukče ide. pristao bih. a on neka čeka pa kad budem mogao. Udaje se za trgovca. pa kad je moja stvar. Žali se gde god stigne da mu nisam dao miraz.) JANKOVIĆ (još jednom na vratima) Dakle.. JELA: Koji? NEDELJKOVIĆ: Pa tvoj muž. bojeći se da do nedelje ne promenim odluku.. Ja znam da sa spremom ne možemo stići do subote.. Hm! Došao da čestita! Napustio posao samo radi toga da bi tebi čestitao. možda. STANKA. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ (pošto se vratila Jela) Jesi li ga razumela? JELA: Šta bih ga imala razumeti? NEDELJKOVIĆ: Došao da čestita. kad je on izjavio: „Što se tiče miraza. JANKOVIĆ: Tako je. JELA: Mislite. da sam samo obećao miraz.. a da ga ne mogu dati. Pa nisam. A nije ni to samo. NEDELJKOVIĆ: Ne mislim. cela me čaršija ogovara i puni mu uši da sam ja nepouzdan. NEDELJKOVIĆ: Razume se da ćemo učiniti. trgovac je! NEDELJKOVIĆ: Ta ne zameram mu. ali otac se ne zaljubi i jesi li ga čula malopre: Mi trgovci smo navikli da predviñamo i štetu. to je vaša stvar. Eto ti. (Ustajući) E. a ne samo dobit molim miraz da mi se položi u subotu! JELA: Učinićemo kako on želi. JELA: Svi ćemo potrčati. JELA: Ali sedite. prijice. pozdravite gospodina ðorña! (Nedeljkoviću) Vi ostajete. PREðAŠNJI . JELA: Pa nemojte mu zameriti. On me. IX MARIJA.je tri dana. dabome.

je li. STANKA: I još jedan dar. majčice. MARIJA: Danas je četvrtak. zašto sve to. JELA: Ali sedite. MARIJA: Zaboga. petak. ðorñe je naročito hteo da me iznenadi. NEDELJKOVIĆ: Pa da. srećan dan. Kako si samo mogao pristati pre no što nas zapitaš? NEDELJKOVIĆ: Objasni mi ti. Eto. pa hiljadu drugih stvari koje treba pripremiti. Milanov otac? STANKA: Da čestita? MARIJA: Otkud to? NEDELJKOVIĆ: Da. a. prihvatite. ja nisam ništa ni znala za današnji ručak. da. ali vas uveravam da bi i vi pristali da ste bili ovde. (Daje joj šatulu i ljubi se ponovo s njom.) MARIJA: A ovo moj! (Isto kao pre. ta nisam više dete. NEDELJKOVIĆ: Da šta si? MARIJA: Nama si uvek dete.. u jedan glas) A.) Iz moje saksije prvi cvet. zašto sam pristao. zbunila sam se pa vas i ne nudim.MARIJA. odnosi) JELA: Zamislite. JELA: A zar nije bolje da si taj prvi cvet dala tvome zaručniku? STANKA: O. kako si na to mogao pristati? To je nemoguće! Nemoguće. zar nije i on najuži član porodice? NEDELJKOVIĆ: Nego kada je reč o najužoj porodici. Jelo. to je lepo od tvojeg muža. ali ne od slonove kosti. imam ja još jedan za njega. srećan dan! STANKA: Najpre te ja moram poljubiti. Slonova kost. Ne. MARIJA: To je dobro. (Pomaže majci i Stanki. MARIJA: Kakve pregovore? JELA: Iznenadiće vas. Jela će vam kazati. hodite. najuža porodica. ne. Nemoguće. čestitao je. zašto ne bi on bio jedanput u životu duhovit? MARIJA: A ko je sve pozvan? JELA: Samo vi.) JELA (ljubi joj ruku) NEDELJKOVIĆ: Molim. subota. mnogo sreće! STANKA: Ovo je moj mali dar.. koje skidaju šešire. STANKA (ulazeći. Prijatelj zahteva da prsten bude sad u subotu. ti darovi idu s napomenom da je i jedan i drugi moja ideja. JELA: Nemojte se ljutiti. MARIJA: Eh. NEDELJKOVIĆ: Možda si mislila broš uopšte.. pa onda Stankina haljina..) MARIJA (ljubi je takoñe) Čedo moje! Želim ti mnogo. mislila sam ja i sama. što ne može . NEDELJKOVIĆ: I ja sam pristao. razumeš li! STANKA: Nije mi ni haljina gotova.) SOFIJA (pošto i sama pomogne. ali smo vodili i druge razgovore i pregovore. STANKA: I Milan? JELA: No pa da. STANKA: Zar nisi znala ni da smo pozvani? JELA: Ne. Sofija. Bože moj. Jakove. (Ljubi je. to je moja ideja. znate li vi da je malopre bio ovde stari prijatelj. (Daje joj jedan cvet. MARIJA: Ali kako bih mogla pristati? Eto. tek će sutra biti gotov tapet u velikoj sobi. JELA: Oh.

. Ja sam te tako žalila.. to je sve.. znaš već. JELA (uzdahne i zagrli je) Baš si dete! Sve. JELA: Znate šta. i sve. ja sam koješta govorila. dušo. ne mora Stanka čuti sve naše brige.. Da nije ðorñe tako dobar. gde obe sedaju. razgovaraćemo o tvojoj sreći. STANKA: Ah. iskreno ti kao sestri kažem: čini mi se. ljubav koja prvo osvoji devojačko srce ostaje uvek najslañi san.. pokvarilo se. eto. sve se preživljuje. jer Milan valjda tu nema svojih zahteva? STANKA: Milan? O. koji čak i duboku starost gdekad uznemiruje. iako nije mogao.. on se sam sobom razume. JELA: Taj sam uslov izostavila. STANKA JELA: A mi? Hodi ovamo. i mene je prosio onaj koga sam volela i koji me je voleo. Još kad bi znala koliku je žrtvu otac podneo! STANKA: Znam. Idite s majkom u moju sobu i objasnite joj.. uzajmio je! JELA: I uzajmio i založio sve što je mogao. JELA: I kako je naš siromah otac dobar. JELA: Da. pa to što govoriš. kada joj sve kažete.. Hajdemo ovamo u sobu. NEDELJKOVIĆ: Najzad. STANKA: A njegov je otac tako bio zapeo. i to zbog miraza. Boga mi. JELA: Odista. (Ode. evo u čemu je stvar. rasturilo se. mora svako voleti. Tebe. Ja sam u njegovu ljubav tako uverena.. oče. Pristao je na sve. budi bezbrižna. Jelo. Marija. sve je to manje od velikog razloga koji je oca opredelio da pristane. sasvim koješta.. Ja sam srećna i. NJega mislim. a kakve sam teške časove preživela onda kad se zamalo nije pokvarilo. nemoguće je. ovamo! (Odlazi. Sve drugo što doñe zatim izgleda nekako izveštačeno.) MARIJA (odlazeći za njim) Ne znam u čemu je stvar. iako nisam onda još shvatila takve bolove. bilo!. Zar ima što lepše no biti žena onoga koga svom svojom dušom volimo? STANKA: I koji nas voli. Ja sam uverena. pa. to ne mora Stanka čuti. Čovek je jači od sviju bolova! Zar si zaboravila moju sudbinu? I ja sam volela. NEDELJKOVIĆ: Dabome. 'Ajdmo mi. dete moje.biti. STANKA: Da.. ali što je nemoguće. tako uverena da. kao da je baš hteo da ne uspe... da . Znam da ti je to najmiliji razgovor. ti bi možda još i danas podnosila te bolove? JELA: Oh. on je tako daleko od toga. da te ne voli toliko i ti njega. To si se dobro setila. sve učinio.) STANKA: O mojoj sreći? O njoj se nema šta mnogo govoriti.. bez njega ne bih mogla živeti. on i ne misli na to. JELA: Sve. STANKA (iznenañeno) Jelo. da li te ja razumem? JELA (ljubi je) Nemoj me ni razumeti. samo da ne omete tvoju sreću. da će se izmiriti sa vašom odlukom. Odista bi bila sramota da se za ljubav tričavih nekoliko hiljada dinara stvar pokvarila.. samo da zadovolji tvoga svekra. Tebi je bog dodelio sreću.. da. tome dodati što bilo bi suvišno.. nešto što liči na obmanu: usiljavanje koje nas čini pred samim sobom neiskrenima. ne može. pa budi srećna..) X JELA. (Grli Stanku i dovodi je do otomana. ja ne znam šta bih radila da se proševina slučajno pokvarila.

Beležimo ja i mama šta sve treba nabaviti za prsten. a mi se nasmo sreli. ti ćeš do Milana! (Ustaje i povede Stanku u sobu gde je postavljen sto. susret ovaj.... Imate posla sa mojim mužem i. ostavio mi je kartu. ja priznajem i sam nezgodu ovoga susreta..) XI NEDELJKOVIĆ. moleći me da se danas pošto poto nañemo. PREðAŠNJI NEDELJKOVIĆ (pojavi se na vratima sa cvikerom na nosu..) NESTOROVIĆ: Da. kako me nije našao. nemilo se iznenadi i trgne) Ah! NESTOROVIĆ: Izvinite. Pa lepo. neña uñe. SOFIJA (povlači se) XIII JELA. JELA: Moj muž mi nije ništa o tome govorio. JELA: Razume se da ćemo vam pomoći. (Ustaje i odlazi prozoru. Sad prvi put. SOFIJA JELA: Sofija! SOFIJA: Izvinite. JELA (gorko) Sudbina? (Trgne se) Uostalom da! (Vraćajući se sa prozora) Danas je tako prijatan dan. NESTOROVIĆ: Već pet je godina. .. JELA: Ne uviñam je. pa ne možemo se sami svega setiti. JELA: Koga traži? SOFIJA: Traži našeg gospodina. veli: on ga je zvao.. svakog je sudbina vodila svojim putem.. Sofija. a putevi nam se nisu ukrštali.... NESTOROVIĆ JELA (kad spazi na vratima Nestorovića.. moja pojava u vašoj kući.... JELA (zbunjeno) Zašto? Ne!. što bi me to iznenañivalo? Izvol'te. Idi.. JELA: Ne vidim da je to što neobično. Sinoć me je dva puta tražio pa. gospoño!. ali jedan gospodin. Stanka. NESTOROVIĆ: Došao sam po pozivu vašeg goopodina supruga. samo da naredim Sofiji sve što treba. čula sam vas. pisaljkom i parčetom hartije u ruii) Deco.. sad ću. doñite da nam pomognete. JELA: On ga zvao?. Sofija! STANKA (ocu) Evo mene! (Odlazi s ocem u sobu) XII JELA. ne!. JELA: Svakako je išao svojim putem...rasporedimo gde će ko sesti.) NESTOROVIĆ: Pa ipak. gospodin tek što nije došao. JELA (usiljeno) Oh. Razume se.. (Nudi ga da sedne i ona seda. samo me iznenañuje. NESTOROVIĆ: Ako vas uznemiravam?. NESTOROVIĆ: Utoliko pre vas je morao iznenaditi moj dolazak. JELA: Vi? NESTOROVIĆ: Nisam želeo da vam učinim tu neprijatnost..

prijatan. bože. i ja sam i dalje u vašim očima ostao grešnik bez svoje krivice. zašto mi ne biste dopustili da vam se opravdam? JELA: Da se opravdate? Šta bi imali vi preda mnom da se pravdate? NESTOROVIĆ: Nekada smo bili tako bliski jedno drugom. da se pozivate na taj dogañaj kao ka dokaz ljubavi. da. da sam naslednik jedne bogate tekovine. NESTOROVIĆ: Vi se sećate.... da prevrnem samo jedan. ja ne mogu dopustiti da se taj razgovor nastavi. gospoño. zaprosio. mogao sam još i zaboraviti. Vi koji ste stavili kao prvi uslov proševine pitanje novca.. saslušajte me! Neka vam ne bude teško čuti istinu . JELA (htela je da preseče taj nemili razgovor) Ah.. NESTOROVIĆ: Da. pokušao da vam se pismeno opravdam. novca radi. pa zar možete verovati da su nekoliko hiljada dinara mogli biti razlog da pregorim one osećaje prema vama. pa ipak nam se staze razmimoiñoše.. Ah. koji ste. koja me tako dugo u vašim očima tereti.. sve što bi čitaocu moglo ostalo nejasno. Ali. sa uverenjem da sam njime morao poći. (Ustaje i prilazi joj) JELA (osećajući se u vrlo nezgodnom položaju. računajući valjda na vreme koje je otada proteklo. JELA (uzbuñeno i nervozno) Ja vam nisam dopustila.. gsspodine. Danas je vaš roñendan. (Seda i razgleda album. JELA (jetko) Bez krivice? NESTOROVIĆ: Jedina moja krivica je što sam vas voleo. onih toplih osećaja koji su nam nekada bili zajednički. samo onaj poslednji list. Posle poduže pauze) Zbilja. vi imate hrabrosti. kakvu sam ja već godinama želeo. vi ste mi pismo neotvoreno vratili. NESTOROVIĆ: Stare priče imaju tu dobru stranu što se na kraju njihovom. a tu krivicu ja i danas gako rado nosim na duši. okreće mu leña i traži predmet koim bi se zabavila) Čudo mi je da ðorña nema još? NESTOROVIĆ: Meni nije neugodno da ga sačekam.. JELA: To su stare priče. NESTOROVIĆ: Zar rečima samo? Ta ja sam vas i zaprosio! JELA (ne može da se obuzda) Zaprosio? Da. iako mi je nekada današnji dan bio tako drag. rečima. JELA (jetko) Hm! (Okreće glavu da ga ne sluša. JELA (odbijajući) Ja vas molim.. Vi znate. vi.. Ja sam već odavna sklopila tu knjigu. koliko sam se zaboravila! Ja neću da govorim o tome. NESTOROVIĆ: Niste.. ali nemojte mi ni braniti. tu proševinu i napustili. gospodine. kada se već dala ovako dobra prilika... bojim se samo. dakle. tada još. ja moram da ispravim tu tešku zabludu. gospoño.. oh. Saslušajte pa me osudite.. a vi svojim sa uverenjem da sam svemu ja kriv. molim vas. koje nemaju toliko vrednosti da bi ih trebalo još kojiput čitati. na poslednjoj strani. gospoño.. Ja sam pošao svojim putem.NESTOROVIĆ: Da. zar ne? Ako mi dozvolite da vam podnesem svoje čestitke. da sam ja imućan. jer dosad ste me osuñivali nesaslušana. sve objasni. bili smo tako bliski. ali i ucenio..) NESTOROVIĆ: Ili zar nisam vam tada dao dovoljno dokaza te moje ljubavi? JELA: Da. Dopustite mi. NESTOROVIĆ: Sad ga već moram nastaviti. Kad sam jednom. ali ne i njene posledice. kojih se ni do danas još nisam oslobodio? Zar vi odista verujete to? JELA: Ja neću da vas slušam! NESTOROVIĆ: Pa ipak vas molim.

bez razloga. gospodine!.koju treba da čujete. previñajući da je mir gdekad najjači izraz bola. čuli ste toliko koliko je potrebno da znate istinu. gospoño. kad je već o mirazu reč. on je to uzeo za uvredu. ja sam običan grañanin od krvi i mesa. ne znam ništa.. ja znam čak koliko on vas voli. Jer šta ste vi očekivali od mene? Ja sam vrlo običan čovek. NESTOROVIĆ: Ali ne i za mene. nisam ništa čula! NESTOROVIĆ: Pa ipak. JELA (kolebajući se) Ja ne znam kako bih u tom slučaju oca opravdala? NESTOROVIĆ: Ali bar mene opravdajte. činio sve što sam mogao činiti. da se zakaluñerim ili da izvršim samoubistvo? Dirnulo . U ljubavi mojoj prema vama on nije gledao budućnost svoga deteta. sve je izlišno. sve to drukče pretstavio. Ja sam vašem ocu činio. ali tad krivica bi mogla biti samo na vama što ste tako lako pristali da promenite mišljenje o čoveku koji to nije zaslužio od vas. puno ljubavi i prema svome i prema tuñinu. za mene je to sasvim svejedno hoćete li se vi opravdati ili ne. sve što sam iz obzira prema zama trebao i mogao učiniti. ali. Ponavljam. razumete.. dug časti svojoj. više nego to. ili bolje. ja sam.. ja ne umem biti junak ni romana ni drame. gospodine. neiskusnog i bogatog naslednika iskoristi. oprostite ovoj otvorenosti. Kada sam pokušao braniti se od te njegove navike. no ljudi koji ne umeju uvek da vode računa o prilikama u životu. na sve žrtve sam bio gotov. da krivica nije na meni. ako želim da se odbranim od vašeg nepravednog mišljenja o meni. JELA: Našto vam? NESTOROVIĆ: To bi mi opravdanje bila jedina naknada za izgubljenu sreću. sve. koliko je topla njegova roditeljska ljubav prema vama. NESTOROVIĆ: Ja sam svestan. ali i vi sami morate priznati da on spada u onaj red ljudi koji imaju dobro srce. sve bez cilja. ponavljam da mi je nemilo kćeri oca optuživati. verovatno. ali ja moram najzad preći preko tih obzira. JELA: Kad bih primila sve to za istinu? NESTOROVIĆ (odlučno) Ja stojim pred ženom kojoj ne smem neistinu govoriti. JELA: Ali sve to nije potrebno. JELA (uvreñeno) Ali. svoje grubosti u ovome trenutku. gospoño. grañanin kvalifikovan poreskom knjižicom i vojničkom bukvicom.. Vi niste valjda očekivali da odem u goru i predam se usamljeničkom životu. (Pauza) Vama je. ali. JELA: Ili za ravnodušnost kojom ste taj gubitak preboleli? NESTOROVIĆ: Moj mir vi nazivate ravnodušnošću. Ja ovom ispovešću ne mislim optuživati oca vašega. gospoño. Ja sam svestan čak i bola koji vam svojim rečima mogu naneti. Sve. JELA (posle izvesne borbe) Ne znam. bez.. već vrlo zgodnu priliku da jednog mladog. ljudi koji veruju da je život samo jedna prijatna šetnja po utapkanim parkovskim stazama. kojoj nisam nikad neistinu govorio. JELA: Otac? NESTOROVIĆ: On je jedini kriv. nisam slušala. i ljudi koji nevolje lako prebroñavaju samo zato što misle da im je sve dozvoljeno. ona je čak jedan od najvećih razloga koji me je uzdržavao da ne potražim bar posredne puteve da se pred vama opravdam. i jednog dana dobio sam pismo kojim mi otkazuje proševinu i moli me da prekinem svako opštenje sa njegovom kućom. jedan dug savesti. Ja sam čak pristao. pristao čak i miraza da se odrečem. da mi taj miraz samo na papiru da.. ali sam se najzad morao ustaviti pred njegovom navikom da moju imovinu smatra kao svoje nasledstvo i da zavlači ruku u moj džep kad god to za potrebno nañe. sve sam pristao. Za mene je to opravdanje jedna neophodna potreba.

.. Jelo. vidim i što ću otsada u vašim očima biti valjda manje kriv. posle toliko vremena. stalo mi je neobično do toga... (Ode) XV JELA. Sad ću ja tamo. pogleda za sobom. ostavi me. šešir i štap) Ja ne želim prisustvom da vam i dalje dosañujem. ja. ja ću da zovem majku.. Zbogom. sad ću ja.. briše suze i pokušava da se pribere) ðORðE: Ti si tu? Jesu li gosti već došli? JELA: Da. gospoño! (Polazeći na vratima još jednom zastane. JELA (teško uzbuñena. STANKA (polazeći) Ali. šta je tebi? JELA (udaljuje je rukom) STANKA: Ali šta je tebi? Ti plačeš? JELA (uzdržava se) Ne. no ona se okreće ne dajući mu svoju) Ni to? Žalim što vas nisam bar toliko odobrovoljio. stalo mi je. ali znam da je vaš brak bio samo izraz prkosa prema meni. a ne i ljubavi prema čoveku kome ste pružili ruku.. pokušava da savlada uzbuñenje) NESTOROVIĆ (uzimajući. mi te čekamo. žalio sam. zabolelo me je kad vas je drugi zaprosio i učinio sam ono što je kadar učiniti jedan običan grañanin. Odlazi. suze će mi olakšati. jer se ni do danas još nisam oslobodio onih osećaja koji su me jednom za vas vezivali i.i verujem da i u vama živi taj osećaj.me je. gospoño. ostavi me. Vi zaboravljate da govorite sa ženom udatom. Meni je dovoljno utehe što sam uspeo da vas. vi nemate prava da odreñujete odnose moje prema mužu mom. jer se oni već čude što te nema. NESTOROVIĆ: Dozvolite mi bar da se oprostim! (Prilazi joj pružajući ruku. Sad ću ja. ali srce ne. kad je potrebno da vas opomenem na to. STANKA JELA (diže glavu i pogleda na vrata kroz koja je on izišao. JELA (pribravši se) Osećaj dužnosti. JELA: Gospodine! NESTOROVIĆ:.? JELA (seda na divan) Molim te. ostavi me samu..) XIV JELA. gospodine. te zajeca i zarije glavu u ruke) STANKA (posle izvesne pauze javlja se na vratima) Jelo... doñi. STANKA: Ali. gospo. došli su! . ne.. idi k njima da im ne bi palo u oči. čim me proñe. JELA: Idi. ðORðE JELA (po odlasku Stankinom ustaje. Savlada je zatim duboki bol. ostavi me! STANKA: Boli te što ili. JELA: Ostavi me. Ne želim da mi otac i majka primete suze u očima. molim te. zaboga.. Idi. setila sam se nečega. zaboga.. NESTOROVIĆ: Ne zaboravljam. Je l'te? JELA: Našto vam to? NESTOROVIĆ: O.. STANKA: Majka se čudi.. posle duže pauze. (Primeti da ona grca i pritrči joj) Jelo.. a vi ste se isuviše koristili. doći ću. žalio sam iskreno i sebe i vas. JELA: Gospodine.. Ja vam ne dozvoljavam više ni jednu reč o tom. Ja sam vam isuviše dozvolila. teško mi je.

. ðORðE (zbunjeno) To je. JELA: On nije tvoj drug u službi. ima nečega. nisam ga rasuo.. zašto ne bih danas! Sad već. zaboga? ðORðE (posle izvesnog kolebanja. ðORðE: Ti dobro znaš.... ja ne znam.. JELA: Ako ću sutra saznati. inače. ipak. JELA (nestrpljivo) Ali reci već jednom. reći ću ti već u svoje vreme. ðORðE: Tako? Što me nije pričekao.. JELA: Deficit? (Posrne i osloni se na sto.... JELA (cikne) ðorñe! ðORðE: Eto. to ćeš mi ti reći sad.. pa onda tvoje neraspoloženje i zabrinutost poslednjih dana. ðORðE (braneći se) To tako tebi samo izgleda! JELA: Ne. kad znam da nad tobom. ili nad nama... lebdi možda briga od koje bi mene trebalo poštedeti. Nesrećniče!... ja jasno osećam da tu ima nečega i ja zahtevam. da... ali. tvoje nespavanje. sve je to. Ja hoću da mi objasniš. JELA: (prestravljeno) Inače? ðORðE: Zatvoriće me.. ja hoću da je znam... ne. da mi kažeš istinu. Jelo! JELA: Reci. Sutra već. ni ti njegov i. Jelo.. uhapsiti me kao poslednjeg nevaljalca ili. ti priznaješ da ima nečega? ðORðE: Ta.... pa.. JELA: Dvadeset hiljada?! ðORðE: Da! JELA (težak kao ropac uzdah otme joj se iz grudi . to je više.. reći ću ti već.. sad već ne mogu čekati sutrašnji dan... Govori dakle! ðORðE: Ne. da ja taj novac nisam na sebe utrošio. nije ni tvoj prijatelj. Gleda ga dugo u oči) Pa? ðORðE: Sutra do podne moram kasu popuniti.) JELA: Čekaj! Imala bih sa tobom da progovorim reč dve. sve to ima nešto da znači. hteo bih te poštedeti! JELA: Poštedeti me? ðORðE: Da. ðORðE (vraća se) Sa mnom? JELA: Da.. danas je tvoj dan.. Ti tvoji čudni odnosi.. nedostaje mi državnog novca dvadeset hiljada dinara. odlučno zahtevam. šta je? ðORðE (natežući) Nevolja je golema. kao što ja znam da bi i tebi takav susret moj bio neprijatan: i tada odista je vrlo čudno da si mu sastanak zakazao ovde u kući.. da. priznajem da sam kriv! . stvar je sasvim druge prirode. danas bar. jedna se odvaži) Ja imam u kasi deficit.. ðORðE: Nemoj zahtevati! JELA: Dakle. Maločas tražio te je gospodin Nestorović. a još čudniji je posao koji bi ti mogao sa njim imati. ili možda.. šta bi to bilo što bi vas moglo vezivati? ðORðE: Ta.. što ga nisi zadržala? JELA: Ti znaš vrlo dobro da je meni neprijatan susret sa tim gospodinom. Ostavm nam to zadovoljstvo da ga provedemo. sad znaš sve! JELA (očajno kršeći prste) Nesrećniče....ðORðE: Tamo su! (Hoće da poñe. nije moja krivica. sve je to nešto neobično..) ðORðE: Da.. ðorñe. učiniću ono što je najkraće. JELA: Ne..

. JELA: Šta je to dva i tri dana? Ne. on ima para. učitelj... nedogledane. JELA: A ako ne nañeš? ðORðE: Rekoh ti. tim povodom raskinuo veridbu. da pokušamo na sve načine.. mislio sam. ðORðE: Šta je to? JELA: Pa ipak. On zahteva da mu se o prstenu miraz položi i mi smo na to pristali. Nešto od strica... nemoj mu se približavati! Molim te.. zato si ga tražio? ðORðE: Pa... razmišljao si valjda. ðorñe. nešto od... ðORðE: Tada. učinimo sve.. JELA (zajeca) O. ali sad više ne. ne bih smela da preživim! (Pribere se) Slušaj. ne na to nemoj računati. ja nemam prava sreću moje sestre na kocku stavljati.... na to nemoj ni misliti. JELA: Pre pola časa to bi bilo moguće. zato je dolazio... to samo ne! Činićemo sve.. JELA: Pa ipak. ja ne znam. ili možda ti si što smislio? ðORðE: Šta bih mogao smisliti? JELA: Ti imaš jednog strica. bože moj. čak i po cenu moje nesreće! Ja te molim.. nešto od prodaje tvojih nakita. JELA: Pa ipak. Rekoh ti. nije vreme tom. . samo da to izbegnemo. JELA: I. do subote. ðORðE: Da. i kad bi mogao kakvu manju sumicu odvojiti. Pa druge. ali do sutra ujutru. moralo ti je ma šta pasti na pamet? ðORðE: Ta. Stanka sirota! Otac bi Milanov... sve.. JELA (neprijatno iznenañena) Nestorovića? ðORðE: Da. Maločas bio je otac Milanov ovde i zakazan je prsten sad u subotu.. nemoj se tom čoveku obraćati.. sve. imaš li načina da se pomogneš? Jesi li činio što? ðORðE: Pokušao sam. od njega nikada. deset dana vremena.... JELA (trgne se uplašeno) Ta suma!!.. činio sam sve. moje ime... nemoj njegovo prijateljstvo tražiti. sa više strana ponešto.. izvesno.. bivši učitelj. i to još na obavezi da ga zasnuješ. kad bi se njemu obratio? ðORðE: To je siromah čovek. sutra se mora položiti. sve što možemo.. sutra će me uhapsiti. JELA: Ne. Ostaje mi još jedino pokušaj kod Nestorovića. ðORðE: To je još jedino što mogu pokušati. mogao bi. neću te ni o čemu pitati.... ðORðE: Pa ipak. suma je velika. da priberemo zatim sa svih strana.. ko će mi je dati? Kad bi bar bilo vremena. govori! ðORðE (posle izvesnog ustezanja) Kad bih se iskreno ispovedio ocu tvom? JELA: Ocu? Šta nam on može pomoći? On je jedva skupio sumu za Stankin miraz... zato! JELA: Ne... već te molim.... jesi li što smislio. ime oca mog.. koje ja ne bih mogla. sve. Ja ću dati sve svoje nakite. Pribrali bi za deset dana tu sumu i vratili bi mu... pognimo se. JELA: Reci. samo da otklonim hapšenje te da dobijemo bar nedelju dana ili. ima veliku porodicu i jedva sastavlja kraj s krajem. užasne posledice.JEJ1A: Pa dobro. al'. sve druge. kakva nesreća! Da te uhapse. ðORðE: Kad bi je otac dao samo sutra da popunim kasu.. ðorñe. naša kuća! Pa onda Stanka.. ðORðE: A ta je suma upravo dovoljna. recimo. on jedini bi mogao. bože. razumeš li. kad bi imalo vremena. nemoguće je do sutra ujutru naći toliku sumu.

samo jedan cvet. Sofija! Ili možda ko želi čašu piva? (ðorñu) Ima i piva. Sofija.. hodite bliže meni. Tako. Ali čekajte.? MILAN: Ja nisam. još bliže... (Na levim vratima) Stanka.... i vernost! MOMAK (donosi jedan paket) Iz radnje Stojanovića i Nikića za gospoñu Jelu ðorñević. Stanka! Imamo goste. podnosi joj buket i ljubi joj ruku) Moja najsrdačnija čestitanja! JELA (pribirajući se) O. dakle. Sofija.) XVI MILAN. NEDELJKOVIĆ (Jeli) Dopusti danas da ja izdajem naredbe. MARIJA. pa. je l'te.. čuj me dobro. mogli bi biti posluženi jednim likerom. odlazi) .) MARIJA: Ta kako iznenañuje kad je već bila nervozna što vas nema! STANKA (spazi buket u Jelinim rukama) A. Pogruženo jedno i drugo podalo se teretu briga. uzeo sam. SOFIJA (poverljivo Nedeljkoviću) Muzika je došla. (Duža pauza. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi) Molim! JELA: Donesite. došao suviše rano? (Rukuje se s ðorñem.Moraćemo izbeći. neko iznenañenje. PREðAŠNJI MILAN (dolazi sa buketom cveća) Dobar dan! (Prilazi Jeli. vi.) JELA (već pribrana) Ne bi vam se moglo zameriti i kad bi nešto ranije došli.. kako lep buket! MILAN: I za vas sam doneo jedan cvet. ne brinite. NEDELJKOVIĆ: A. NEDELJKOVIĆ (poverljivo) Gde je? SOFIJA (poverljivo) Tu pod prozorom! NEDELJKOVIĆ (poverljivo) Vrlo dobro. PREðAŠNJI STANKA (istrči prva) Goste! (Spazi Milana) Ah? MILAN: Zar vas to iznenañuje? (Rukuje se s njom. je li? XVIII SOFIJA. Hajde brže. a ocu i majci ljubi ruku. donećete nam likera i piva. kad smo već svi ovako na okupu. (Daje joj) NEDELJKOVIĆ: (ðorñu poverljivo) Šta si učinio? ðORðE (mrzovoljno) Uzeo sam. NEDELJKOVIĆ: E. zete. PREðAŠNJI STANKA (Jeli) Jelo. To je od ðorña! MOMAK (pošto je Jeli predao paket. Sofija! SOFIJA (odlazi) NEDELJKOVIĆ (odlazi prozoru i naginje se napolje da vidi muziku) XIX MOMAK. bi li ti umela da mi kažeš šta znači ovaj cvet u govoru cveća? JELA: Znači: ljubav.. NEDELJKOVIĆ. donećete nam likera i piva.. Šta bi drugo moglo značiti? MILAN: I vernost. moramo izbeći. XVII STANKA. bar da iskoristite to što ste ranije došli. vrlo dobro! (Glasno) Dakle.

da vidimo čime je muž obrzdovao ženu. dopunjuje) SOFIJA (dolazi) Gospodine! ðORðE (udubljen u račune. menja. klone joj ruka i čašica se prosipa. OBRAD . zete. koja ostaje ravnodušna) Jesi li čula. mora se priznati da ti se muž pokazao. ne čuje je) SOFIJA: Gospodine! ðORðE (trgne se) Šta je? SOFIJA: Vaš stric. bez radosti) Da. NJu ophrva težina trenutka. puši nervozno i ispisuje na hartiji cifre koje nervozno briše.. PREðAŠNJI SOFIJA (donosi na služavniku liker i pivo) NEDELJKOVIĆ (uzeo čašu likera i prišao prozoru) E. prilazi ðorñu koji bezizrazno drži čašu u ruci ne prinoseći je usnama.. Orkestar zasvira. Jeli) Dopuštaš li? (Otvori paket i pokazuje grivnu. (ðorñu) Zete.) SVI (opšte ushićenje) NEDELJKOVIĆ (Jeli.SVI: A!! JELA (ostavlja zatvoren paket na sto) NEDELJKOVIĆ: Da se otvori. došao je? Gde je? Neka uñe! SOFIJA (odlazi) II ðORðE.) JELA (pošto se kucala sa svima. opšte iznenañenje) SVI: Živela! (Kucaju se i ispijaju. Živela! (Daje napolje znak maramom. Ona pruža svoju da se kucnu i u tom im se sretnu pogledi.) zavesa DRUGI ČIN Ista soba. odista imate ukusa. SOFIJA ðORðE (za stolom. MARIJA: Razume se. lepo je! XX SOFIJA. dabogda dočekala sto godina kraj tvoga ðorña. kćeri. ðORðE: A. da se otvori. Oni se nemo i bezizrazno gledaju. Je li Jelo? JELA (jedva pogleda. STANKA (pritrči da otvori. I ðORðE. htela ne htela. da se otvori. mora ti se priznati da si pravi muž! MARIJA: Osobito lepo! STANKA: E.

nećeš mi zameriti. vidiš.. Ti si dosada uvek moje savete izbegavao. "Kriv sam". šta si uradio? ðORðE: Proneverio sam državni novac. i zašto je bilo.. skuplja hartijice koje je ispisipao i trpa ih u džep) OBRAD (čovek šesetih godina.. al' ti to kazuješ samo zato jer drugu reč ne umeš reći sad. jer drugače se nije moglo svršiti. se izbegavao moje savete. bilo je.. nisam ih rasuo... molim te. sedi. ali šta da činim sad? OBRAD: To što je bilo. al' sad nije glavno jesam li kriv ili ne. tu nije tvoja krivica. sasvim druga stvar.. zašto to učini? ðORðE: Ne znam. doboga! Zar to. ðORBE: Priznajem da sam kriv.. . ali. priznajem to.. da ga vidim. jer sam kriv. OBRAD: Tako je. a nisi ni svestan u čemu je tvoja krivica.. Moraću da budem opširniji da ti objasnim celu stvar. Stvar je. onda kad sam hteo mesto oca da ti ih dam.ðORðE (ustaje. OBRAD: Žena? ðORðE: Ne.. no šta ćemo sad. I mi. Nisam ih prokockao. već zato baš da budem bliže.. ne kažemo: šta je bilo... meñutim. striče! Oprosti. drugače nije moglo. jer.. OBRAD: Kakve pomoći? ðORðE: Ja stojim pred opasnošću da budem do podne uhapšen.. OBRAD: Sad. sa vaših škola. morao si.. OBRAD: Ih. zvao sam te. I ja sam učio nešto škola. veliš. tako ne činiš zalud podmećeš nov direk. nesrećniče? ðORðE: U kasi. ozbiljan i razborit. žena.. OBRAD (trgne se) Šta si uradio? ðORðE (ćuti skrušen) OBRAD (ustaje) Govori. kazuješ je samo. eto to je sva filozofija koju ste umeli pocrpeti vi. već treba naći izlaza. ali ne zato da se udaljim od života. koji trezveno gledamo u život. meni treba pomoći. ðORðE: Ali. u tvojoj kući deca. i ja sam čitao nešto knjiga. Ja ne znam kako da ti rečem. hteo bih od tebe saveta. striče... dakle. Ne vredi se braniti. bilo je. ali uljudno obučen) Dobar dan! ðORðE (ide mu ususret) Dobar dan. OBRAD: Od mene saveta?. ðORðE: Sedi. već velimo: stani da vidimo šta je bilo. OBRAD: I zašto. ti misliš kriv si zato što si trošio novac koji ti je država poverila. najzad.. pred apsanskim vratima. postupamo kao grañevinari: kad prsne svod. nisam. Znao sam. koji nepomućeno vodimo život. a onda. nezgodno bi mi bilo za razgovor.. bilo je. zar to. nedostaje mi dvadeset hiljada dinara. a da izbegnem tvoje prekore. ti si morao tuñ novac trošiti. ne.. OBRAD: Zar nisi mogao doći k meni? ðORðE: Mogao sam. tako! I čuj me bar sad. kojom rukujem. kad se pokrhaju rogljevi. vrlo ozbiljna. kriv sam. OBRAD (sedajući) Šta je. govori? ðORðE: Desila mi se velika nesreća. Rekoh. Ti misliš kriv si zato što si se mašio novca koji nije tvoj. pokleknuće opet ako ne ukloniš ono zbog čega je prvi put poklecnuo. A vidiš. On je prostije.. ne znam! OBRAD: Ali znam ja i znao sam već ranije da će tako biti. ne umem da ti kažem. da ga razumem. ðORðE: To što je bilo. kada me nisi hteo čuti tada kada sam u očevo ime hteo da ti govorim.

i postaju teret i briga svojih roditelja.. to su vaši brakovi? ðORðE: Ali šta hoćeš ti. povlače iz saobraćaja. postigao si cilj. je l'. od prometa izgužvane banknote. obične. vaš je san brak iz ugledne porodice. jer si diplomu stekao. jer nemaš ni snage ni moći da saznaš. a nesreća ga ponekad vraća na pravi put. kojima za život nije dovoljna školska diploma. smatraju sve to kao prijatnu prošlost i okreću se novima. koji su poslednji zalogaj odvajali da vas školuju. jer nisi mogao drukčije. ne gledaj ono što je sad pred tobom.razumeš li. A tada. samo trpe. Ti je nevidiš. pišu čitavu arhivu ljubavnih pisama. vi koji ničete iz sirotinjskih udžerica... nalazite da vam diploma nije dovoljna. striče! OBRAD: A hoćeš li da znaš i zašto si morao? BORðE: Znam. koje pristižu. One za to vreme lete iz ruke u ruku. zadovoljavate i njene nesmišljene prohteve.. a one se. a kad zagrcnete pod dugovima. ne znaš. ne. Oni koji su za njima uzdisali. ugañate ženi. A vaša bedna plata nedovoljna je da vam kupi naklonost vaših žena. kao iznošena haljina. A ako hoćeš da joj pogledaš. OBRAD: Ne. te postaju svakodnevne. vas uvode u društvo gde vas gledaju preko ramena. I vi znate. već se osvrni za sobom. kao izlizana para. Za pet godina. šta sad. jeste! Svi vi. prolivaju čitave potoke očajnih suza i postaju stalne dekoracije svih zabava. one prožive jedan dug život. I tad. ðORðE (hteo bi da ga prekine) Čuj. vi. devojaka koje su već od sedamnaeste godine u prometu i koje se do dvadeset godine izlažu kao stara para. dolazite vi i uzimate devojke iz uglednih kuća. vi osećate da ste bez ljubavi i tražite čim ćete je zadovoljiti. znam da je ne vidiš. i tada padate u dugove. al' ta diploma nije ti služila kao oruñe kojim ćeš kroz život krčiti sebi put. dogañaja. mašate se tuñeg novca.. To je vaš san. da vam škola nije dovoljna i tražite druge puteve i druge oslonce za napredak. Ili ti misliš da je u očima tvoje žene i njene okoline tvoja diploma bila kadra učiniti da ti oproste što si sin jednoga bednog opštinskog grobara: ili ti misliš da ti takav položaj u braku obezbeñuje još i ljubav ženinu? O. pa opet zastane pred njim) Svršio si škole. tad. A tim uglednim porodicama su upravo dobro došli takvi zetovi. zaboga.. šta sad? OBRAD: Šta sad? (Pauza) Sreća obično zavodi čoveka. gde se ono začelo! (Prošeta uzbuñeno. reci. a njihovoj ste oklolini nesnosni. striče. svih manifestacija. pun bura. je l' tako? ðORðE: Pa neka je i tako. dolazite vi. ðORðE: Slušaj. da bi se jednoga dana mogli stideti svojih oceva. i dobijate kao miraz obećanja i devojačku prošlost. a ponekad i suvišne. misleći to je put kojim ćete je zadobiti. pogledaj tamo gde je koren zlu. vi koji ste nikli iz udžerica. Vi brakom ulazite u život na koji niste svikli. Dotle već pristižu nove i mlañe. idi. našto sve to što kazuješ? OBRAD: Kazujem ti tvoju krivicu. i za kojima su one uzdisale. to ideal. s tim. ugañate joj na sve načine. oni koji su im pisali i kojima su ne pisale. uzimate te. to cilj života. Eto ti! Je l' tako. idi tamo! . jer nemaš hrabrosti suštoj istini u oči da pogledaš. već kao cena da se možeš bolje prodati. nikada. U njih ima uvek devojaka koje treba poštopoto udati. Još dok po prčvarnicama jedete slojanjena jela. Eto. te devojke iz uglednih kuća. sukoba i svega što troši svežinu mladosti. svih šetališta. Ne možeš je izbeći . Vaše vas žene. al'. A krivica leži u braku tom. striče! OBRAD (ne dozvoljavajući da ga prekine) Jeste. oni koji su im zakazivali sastanke i kojima su one zakazivale sastanke.

nevolja slabe obara!. već je poslednji čas... to je jedini način rešenja.. striče! OBRAD: Biću kod kuće. zaboga! OBRAD: Da sam mogao. JELA: Niotkud pomoći.. pa sad. činiti? ðORðE: Ne znam! OBRAD (potresen) U mene ima četiri i po hiljade dinara na knjižici. ðORðE: Hvala ti! (Zarije glavu u ruke i bono uzdahne. niotkud. striče. mogao bi mi dati nešto. ovako. žena i njena porodica prezreće te i izlečiti sujete braka iz ugledne porodice.. pa se vrati) Ja ću biti kod kuće. (Hoće opet da poñe. preklinjem te! Zar nema drugog načina? ðORðE: Ima ih samo dva.. ðORðE: Striče... dakle. zar mi ti odista ne misliš pomoći? Striče. molim te. JELA ðORðE (ostaje sedeći zabrinut) JELA (dolazi) To je tvoj stric bio? ðORðE: Da! JELA: Pa? ðORðE: Mogu dobiti četiri do pet hiljada. al' to je premalo.ðORðE (prestravljeno) Kuda? OBRAD: U 'apsu.. idem u hapsu. (Odlazi do vrata... Da imam više vremena. ali će ti svaki zalogaj hleba biti sladak i svaka noć mirno prespavanz. eto ti. već i od svih daljih sramota koje te očekuju u životu Da sam mogao... a evo. za decu.. Odvajao sam paru po paru.. potrčao bih.) OBRAD: Ja ti ne trebam više? ðORðE: Hvala ti. na robiju. ðORðE (poražen) Striče! OBRAD: Otuda tek vratićeš se u život. . pa se vraća) Šta misliš. Zbogom! (Ode) III ðORðE. Nećeš moći dobiti državnu službu i to će te izlečiti sujete da tečeš karijeru.. ali ne od ove samo. OBRAD: Zbogom. jer to je dečji novac. od njih otkidam nudeći ti ih. ðORðE (ščepa šešir i hoće da poñe) JELA: Kuda? ðORðE: Ne znam. ðORðE: Hvala. JELA: Čekaj.. striče. ðORðE: Hvala još jednom... čini kako znaš.. da imam bar dvadeset i četiri sata na raspoloženju. potražio bih. mučićeš se. OBRAD: Za mene to je sve. znaš šta ti mogu učiniti. šta govoriš ti? Zar bi ti to dopustio. al' tek kroz četiri ili pet dana. Tamo ću biti ako me zatrebaš. ðORðE: A žig sramote koji ću poneti na čelu? OBRAD: Manja je sramota otkajati greh no grehom umrljan lagati i sebe i one oko sebe i prljavo čelo uznositi. hvala ti! OBRAD: Čuo si šta sam ti rekao.. stani! Čekaj. ja bih ti od prve rekao: evo ti novca i otkupljuj se od sramote. JELA: A Zdravković? ðORðE: Novac mu je založen. Pa — budi hrabar. ponudio si sve što si mogao. i tada ćeš početi nov život.. ako ti to može pomoći? ðORðE (skoči i steže mu ruku) Hvala.

IV SOFIJA. (Pauza) Da.. vidiš li. nisi ni pitala o uzrocima njenim.. Vidiš li. (Pauza) Hvala ti što me u prvim časovima. već ti je prva misao bila da mi pomogneš. jači od nevolje koje nas očekuje? Ili zar misliš da ćeš sačuvati ponos i onda kada se za mnom tamnička vrata zatvore? (Seda.. ðORðE: Pa zar je za tebe. Možda je i bolje što o toj pogrešci nismo razgovarali ranije.JELA: Govori! ðORðE: Rekao sam ti ih. na to ne smemo ni misliti. Gundulićeva ulica broj 76. veli. mojom pogreškom. samo ako bude hteo... to je moja pogreška i ja trpeljivo primam prekore koje mi kazuju tvoji pogledi i koje sam sebi upućujem. s tim ni trenutak nemoj računati ti reče. kad bi samo imao dva dana vremena.. koji je drugi? ðORðE: Nestorović! JELA: Opet on? ðORðE: Nalazim da su tvoji razlozi. a kroz nedelju dana. sutra je prsten.. ðorñe. JELA: Ne. A stric mi je i druga obećanja naglasio. gospodin LJubomir Nestorović. bar u ovom trenutku. ali odmah. svaka pogreška ističe iz izvesnih uzroka. sa kojih se tako jogunasto opireš. JELA: ðorñe. Upamtite! SOFIJA: Molim! (Odlazi) V ðORðE... PREðAŠNJI SOFIJA: Zapovedajte? ðORðE (gleda u sat) Idite odmah sa ovim pisamcetom.. zar ti još misliš na to? Rekoh ti. Kad si je nazvala pogreškom. a ti uzroci. tvoj lični ponos. odmah.. tad da razgovaramo o njoj. gde nas vodi tvoja pogreška? ðORðE (trgne se) Moja pogreška? Ti je zoveš mojom pogreškom? JELA: Ja ne znam kako bih je drukče nazvala? ðORðE: Reći ću ti ja. vidiš. (Zvoni) JELA (sruši se u fotelju) Dakle. pa tvoj nakit koji bi se mogao unovčiti. ja neću svojom nesrećom tuñu sreću da uništim. Jedan je: kad bi nam tvoj otac dao Stankin miraz. ðORðE: Moglo bi se naći načina da se prsten za nedelju dana odloži. tada ti je ne bih umeo dovoljno ni objasniti.. JELA (ćuti duboko zamišljena) ðORðE: Zar ne? Zar nije to ipak najbolje što se u ovom trenutku može učiniti? JELA: Ne. dotle nisam dovoljno mislio o njoj. nedovoljni. eto. pa Zdravković. a o prstenu se mora novac položiti. al'.. Šta tebi smeta da tog čoveka mrziš i onda kad on učini meni uslugu? JELA: Smeta mi to što predosećam da bi on čak i bio voljan učiniti ti uslugu samo zato da bi mi skrhao ponos. ni sama ne znam šta bi drugo. ovoga časa. nisu u meni i . Rekoh ti. jer se više ne sme čekati. imaš dva načina. vadi beležnicu i piše) Zbog takvih tvojih razloga izgubio sam čitav dan. JELA ðORðE (pravdajući se) Jedini koji može dati bez ustezanja. ðORðE: Da. ponos. kad bi se samo prsten odgodio.. nije! Ali. ne. ipak?. nisi me ni osuñivala. kad sam ti nesreću saopštio. stric mi nudi četiri i po hiljade.

išao si dalje nego ja. JELA: ðorñe! Zar je sad na meni greh? ðORðE: To nije tvoj greh. to nas je uputilo jedno drugo. koje su me nagnale da se tuñega novca mašim? (Pauza) Tvoji roditelji nisu ti obezbedili miraz... moja snaga. to je greh onih koji su te za život spremili. ðORðE: To je sušta istina. nisam možda ni stoga što nikzd nisam imao potrebe. . a meni je godilo uzeti ženu iz tako ugledne porodice. Nisam ih od tebe zaslužio. i eto. ti to uostalom nisi krila ni od mene. kad siromah prostre pred njene noge čast. ðorñe. Novac u vašim očima uznosi čoveka. već. Pa ipak. ti bi hteo da je neko drugi kriv. hteo da prljavom rukom sagradiš sebi sreću. to je bio jedini način. poneću ga sam. Da. nastale te šire potrebe. moje potrebe nisu nikada prellašile moje mogućnosti. od napora koje sam činio ne bih li stekao ma jedan osmeh sreće. ti si mi činio više no što sam ja zahtevala. jedino blago koje se ne kupuje. (Pauza) A ja. Hteo bih samo da te lišim prava da mi činiš prekore. dakle. ðORðE: Ne vezujem ja nikoga za svoj greh. čiji ugled na novcu počiva. a još manje od drugih. ne može biti da nisi videla. ti si u njemu tražila načina da se vratiš životu i društvu koje mladu ženu više ceni no staru devojku. jer. rušio si temelje kućne da bi pod njenim krovom stekao sebi mir i zadovoljstvo. jer ja nisam vaspitan da kradem. kad rasipnik. ðorñe! A ti si. to je osećanje časti. iz vaspitanja koje mi je sirotinja pružila. tebe radi sam grešio. ali su ti obezbedili vaspitanje kome je brak robija a dužnost nasilje. moja sprema. koji je za tebe značio život. sin čuvara opštinskoga groblja. I čime sam mogao postići to? Moje zdravlje. Ti nisi pošla za mene što me voliš. Žedan sam bio sreće! JELA: Al' sreća se ne gradi na zločinu. Jesi li koji put rekao: stani! Jesi li mi rekao: dovde su naše mogućnosti! Po čemu znaš ti da ja tada ne bih drugače činila? ðORðE: Ne. JELA: Ti nemaš prava da mi činiš prekore. sebično držala ne pružajući mi ga. a za koju ja nikad nisam prestajao biti uljez i prostak. iz udžerice u kojoj sam se rodio. a ti mi je nisi nikad predočio. ja nisam nikada imao šire prohteve. jer mi je trebalo u tvojim očima uzneti. Tvoji zahtevi nisu uvek bile samo potrebe. sve što se može kupiti. tvoja. ti si mi ugañao više no što bih ja zamišljala. tvoje želje nisu uvek bile u skladu sa mogućnostima. ona gazi po njoj nemarno. Jer. perlu i dragi kamen.to me miri sa savešću. Moj greh je služba tebi. naprotiv. nevolja vaspitava čoveka. baci ženi pred noge zlato.. sve što sam izneo iz bede. ta žrtva ga u njenim očima uznosi. Ti me nisi zaustavljao na putu tom. moje čelo izbrazdano umorom. trebalo mi je sreće. eto. ti si se starao da zadovoljiš moju želju pre no što je ja i poželim. Naprotiv. vidiš. jedini put kojim bih mogao doći do tvoje naklonosti.. moj greh je robovanje za delić sreće koju si ti držala. Siromah ñak a skroman činovnik. I za sve to sad uoči časa kada treba da se za tobom tamnička vrata zatvore. niko i ništa. Otkad su. Nisu u meni. umačući ruke u tuñu imovinu. a za mene borbu. ja sam ušao u brak sa željom da u njemu sreću zasnujem.. JELA: Ali. bedan poreklom. I. izlicamoj prostirci. moja činovnička revnost i savesnost nisu za vas bile nikakve vrline. jer si tako vaspitana. ja sam morao imati novca ako sam hteo pred vama da se uznesem. jer.. to. prljao si čelo sramom onda kada si želeo uzneti se. neznan imenom. to sam ja tebi žrtvovao! Žrtvovao sam ti. Trebalo ti je udati se iz ovih ili onih razloga. ja sam se borio da stečem makar jedan delić tvoje naklonosti i da suzbijem one podrugljive osmehe na usnama tvoje okoline u kojoj sam se morao kretati. takvim životom žive ti otac i majka i danas još. sreće mi je trebalo. kao po staroj. Videla si ti. I tada je nastao brak. jer ako sam grešio.

Jelo. da mi ni sama tamnica.. ne.... JELA: I sve si to zbog mene samo patio? ðORðE: O.. evo već punih pet godina.. da ću sresti osmeh tvoj... ti ne znaš koliko si ovoga časa u mojim očima porastao. da li nevolja odista čoveka iskrenije. Veruj mi. žrtava podneti. bože. bože moj! ðORðE: Oprosti! JELA: Zar ja? Zar ja? Ne znam. kad bih znao. da mi veruješ. poznala sam te! ðORðE: Jelo! (Strastan zagrljaj i poljubac. U starih Jevreja ljudi su služili i robovali u oca da bi stekli kćer. zar ti je nevolja odista mogla dati toliko snage da pobediš u meni sve što nas je odvajalo. nisam nikad hteo dozvoliti da tvoje čelo brige osenče. ali bar. to je moja čast.videla si moje oči usahle od čežnje za tom srećom. izbrišem osmeh sa tvojih usana.... ja bih te volela. voliš li me bar sad? JELA: Da. borićemo se zajedno. šta sam mogao u toj službi da ti dam? Odanost moju? O. a ne prezrenje... ona savladana nekim nejasnim osećajima udari u težak plač) ðORðE (ne mogući da razume ovaj plač. ne boriću se kao lavica.... I. šta se to u meni dešava. videla si moje usne isušene od žeñi za tom srećom.. slobodno gazi je. Gazi je. jer da sam to.... kamo sreće da sam kadar još patiti. ðORðE: Al' zašto? JELA: Ne znam. ja! I znaš li u čemu je moja krivica? ðORðE (hoće da kaže) JELA: Dozvoli mi da sama sebe optužim: nisam te poznavala. pri kome oboje grcaju u suzama. žali me! JELA: Što mi bar dosad nisi tako govorio! Možda bi bolje bilo da si mi tako ranije govorio.. nisam se čak ni trudnla poznati te. ushićen.. ne umem da ti kažem. Ostalo mi je još poslednje što sam ti mogao ponuditi. I šta. ne bih žalio. koja me očekuje. koji je meni život svakodnevno zadavao. Nešto veliko se kida u meni. nešto. sve.. ne prekoravaj i. robovao sam da bih stekao tebe. zatim joj prilazi nežno) Ti plačeš.? ðORðE (ushićeno) Jelo? JELA: Da. sve to u isti mah..) JELA: Pa zar sad.. ne bi bila teška. kad bih znao da bi je ti shvatila kao jednu od žrtava koju zbog tebe rado podnosim. govori šta da činimo? . ja sam ti je bacio pred noge... ðORðE: Jer sam te hteo štedeti. ðORðE: Bojim se da te nisam uvredio? JELA: Ne. imala si je i previše.. JELA (veličinom svoga bola ðorñe je osavaja i. ne znam šta se to u meni desilo. ja ne znam. posle gornjih reči. nikad znala. da. ja te molim. O. ostavi me mojim suzama.. kad sam te poznala.. ščepa je za ruku i privlači sebi) Jelo. Javljaš mi se kao neko nepoznat. I bol i radost i tuga i sreća i uniženje i ponos.. veruj. eto tako sam robovao ja u tebe. a sad ga u času upoznala O. reci. nikad videla. eto. Jelo? JELA: Ostavi me. istinitije prikazuje no sreća. ðORðE (potreseno.. Vernost moju? Ti si na nju tako malo polagala.. ako jednoga dana budem opet sagledao božji zrak.. neko koga nisam nikada srela. da te izgubim? Ne. nisam hteo da bolom. ja sam kriva. da. posmatra je dugo.

vi ne smete biti u nevolji.. JELA (uznemireno) Ja vas lepo molim. propušta Nestorovića.. to je gubljenje vremena. tolika suma. ali moj muž je u nevolji. utisak koji izvesno ne bi želeli NESTOROVIĆ: Neprijatan utisak? JELA: Da. NESTOROVIĆ: Nimalo neprijatno uznemirenje.... JELA: Čini vam se. Mom mužu je potrebna vaša usluga. (Daje joj. ðORðE: U ruke? SOFIJA: Ne. ukvasite mi malo ovu maramicu. Mi smo hteli da vas zamolimo. umorna sam! (Seda klonulo na kanabe. da vama. NESTOROVIĆ: Gotov sam na svaku uslugu koja bi mi dozvolila da vam se približim. gospodine. NESTOROVIĆ NESTOROVIĆ: Dobar dan želim! JELA: Ovaj čas je moj muž otišao k vama. To nije moj posao. pustite ga. NESTOROVIĆ: Vašom nevoljom? Gospoño. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi spolja) Pismo sam predala. primi i najteže uslove. SOFIJA (povlači se.. jer vam nije poznato čega radi vas je zvao. i najteže uslove. požuri! ðORðE: Doviñenja! (Ode žurno) VII JELA.. NESTOROVIĆ: Dvadeset hiljada dinara? JELA: Uviñam. Jelo... NESTOROVIĆ: Ma zašto. JELA: Da. NESTOROVIĆ: Verovatno! Zatekao sam na svome stolu jedno pisamce. ali.. ipak...) VIII JELA. Iako vi novac imate. godiće mi vlaga. idi sad i. vi gospoño. učinićete na mene neprijatan utisak.. sad.. vrlo velika: dvadeset hiljada dinara. tu sumu pozajmim. slušaj. On je hteo. JELA (trgne se i ustaje) Ne.. Odobravaš li da poñem sam naći ga? JELA: Idi.. Poziv koji me dovodi k vama uvek mi je drag JELA: Stvar je vrlo ozbiljna.VI SOFIJA.. Ali. a nevolja moga mužz i moja je.. Gospodin Nestorović. i sama da je suma vrlo velika. što bi nas moglo prečiti? Naoružani smo hrabrošću i ja i ti. utisak čoveka koji hoće da se koristi mojom nevoljom. ja sam ... kako me strašno boli glava.. SOFIJA JELA: Oh.) SOFIJA (poñe napolje. ne postoji ništa više čega bi se smeli bojati. da ipak. moj muž vas je ponovo uznemirio. pa zatim na vratima) Gospoño. Idi. okanite se takvih izjava. vi ne smete imati nevolja. NESTOROVIĆ: Gospoño. neka uñe. Ako do mene stoji.. velika. JELA: Ne ja... morali ste se mimoići. ðORðE (Jeli) To opet ne znači ništa. je li. ako želite vi. Vi znate koliko mi je nekada bila draga i koliko mi je danas još draža vaša blizina. recite nisam kod kuće. NESTOROVIĆ: Suma je izvesno mala? JELA: Naprotiv.) SOFIJA: Da donesem možda malo kolonjske vode? JELA: Ne. iako novaca imam. ne pozajmljujem ga. kao znak prijateljstva..... gospodin nije bio kod kuće. Ako ih budete nastavili.... mi smo u novčanoj nevolji..

. (Odlučno) Čujte me. vi ćete mi time bar dati prilike da je iskupim. ali vam godi da me vidite u ružnoj ulozi zajmodavca. znala sam ja to! NESTOROVIĆ: Znala. razumete li. NESTOROVIĆ: Baš u toj mržnji je ljubav tvoja. JELA: Pomozite. neću ga! .. tolika se suma ne daje činovniku sa trista dinara plate.. ah? (Trgne se) Ali ne meni. nije bilo kadro ublažiti osećaj koji je čekao samo. primam zajam. JELA (kršeći prste) Dakle ipak.. možda ovaj čas. Sagledao sam na jedan mah sve. onaj prvi poljubac koji nam je duše spojio. već samo kao prijateljsku uslugu. gospoño. NESTOROVIĆ: Ali sam pozvan da svojoj ljubavi ištem odziva. I ako sam vam kad god učinio kakvu nepravdu. vi stojite pred ženom vezanom u braku dužnošću i ljubavlju. ako bih vam govorio o njegovoj prošlosti... ne kao znak prijateljstva! Pozajmite mužu mom. razumete li.. ni vreme. ne može biti da ne znate. JELA: Ne. o prijateljstvu prema vama ne želim da govorim sad. NESTOROVIĆ: Da li i ljubavlju? JELA: Da. JELA (posle izvesnog razmišljanja) Pa lepo. kad drukče ne biva. JELA: Recite trgovački: da za zajam naplatim kamatu... Ti me voliš. sagleda svu prošlost svoju Evo gde se isto ponavlja i u trenutku kada se čovek vraća u život. neka svemu bude kraj. u poslednjem trenutku. Ah.. izgledalo bi kao da to činim radi ucene. al' hoću da ta pomoć ima izgled prijateljske usluge.u svako doba gotov to učiniti. i o toj ljubavi niste pozvani vi da donosite presudu. to? JELA: Da. Ako bih ga pominjao. sve. JELA (srdito) Ja vam ne dozvoljavam da me zovete tim imenom NESTOROVIĆ (nastavlja) I otada.. koje ublažuje čak i bolove srca. ali kao zajam. (Prilazi joj... NESTOROVIĆ: Ne. kako bi me što dublje mogli mrzeti JELA (ćuti oborene glavae) NESTOROVIĆ: Gospoño. prigušeno očekivao svoj čas. znala sam da ćete za uslugu tražiti skupu naknadu. ne. JELA (ozarena i ushićena) Kroz pola sata...) NESTOROVIĆ: Isto onako topla ruka kao nekada! Kažu. kao zajam. ljubi joj ruku) Hvala vam! JELA (Povlači ruku koju je on bio zadržao. Kroz pola sata možete novac imati. I otada. JELA: Ja vas mrzim.. i sami. gospodine. al' nisam nizak da se njome koristim. mužu mom. ne znam šta bi me obvezivalo na toliko prijateljstvo prema njemu? JELA: Isto što i prema meni. kojega sam se s razlogom toliko bojala. NESTOROVIĆ: O. ne treba mi. njemu pozajmite NESTOROVIĆ: Hoćete da budem prost zajmodavac! Zašto mi tako ružnu ulogu namećete? I kad bih je hteo primiti. Vi to znate. Jelo. ja znam da me voliš. naše su duše spojene. NESTOROVIĆ: NJemu? Mi nismo nikakvi prijatelji. Jelo. dakle. Ni mržnja kojom si pokušala da se naoružaš. ja slutim da je tu neka velika nevolja. dakle ipak.... Gotov sam pomoći. gospodine. NESTOROVIĆ: Jelo! Zašto još uvek tako osorno! Ili je to možda poslednji pokušaj da se odbraniš od onoga što je jače od tebe.. Jelo. Vaš mi novac ne treba.. Hvala vam na prijateljstvu.. sve one drage uspomene i prvu ispovest i zakletvu i prvi poljubac (uzbuñeno) . čovek umirući.

ni po koju ceku ne. To dvoje mladih koji se vole..) JELA (trgne ruku) Ne! NESTOROVIĆ: Dozvolite bar da vam izjavim. Sofija. mi sedimo na palubi zagrljeni i povraćamo. molim vas! Ja vas molim. Ne treba mi vaše prijateljstvo. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ (posle kraće pauze dolazi raspoložen. Treća glava. idite.. dvoje mladih koji se vole. postoje dvoje mladih koji se vole i jedan paket tuñeg novca i. recimo.. Pučina. bura. I jednoga dana.. je l' te? Lepo. Četvrta glava: medeni mesec.. no. ne želim ga. Zvoni) SOFIJA (dolazi) Gospoña želi? JELA: Ništa. nisam mogla!. već mu rukom maše da ide) NESTOROVIĆ (otuda sa vrata) Što se boriš s onim što je jače od tebe? JELA (kao gore) NESTOROVIĆ (pošto je još stojao i gledao je. recimo samo. eto. okreće se i. slutim. No. smetaju im i obziri i moral i zakon i sve uopšte što je kadro da se ispreči ispred jedne idealne ljubavi. ode) IX JELA.. Taj novac nije ni moj ni vaš.) JELA (ne okreće glavu.NESTOROVIĆ: Gospoño! JELA: Molim vas... Peta gladrugim rečima: američki medeni mesec Peta glava: . (Hoće da joj poljubi ruku. vrlo dobro! Dakle. da vam u svako doba stojim na raspoloženju. noseći jedan paket zapečaćen pečatom) Dobar dan. Idite! NESTOROVIĆ: Dopustite bar!. bežite. (Ode) X SOFIJA. to je prva glava romana. ne! Nikako ne. ne mogu tu ljubav svoju da ostvare. ja sam častan čovek i o tome ću vas uveriti. ja vas preklinjem. idite. Ići ću! Ali vi ste u nevolji. to je putovanje. uzmite mene i idite u Ameriku!" I eto. u ovome paketu ima dvadeset hiljada dinara. al' eto. recimo nama: „Bog vas je stvorio jedno za drugo. no. ona odahne. Idite.. to je druga glava romana. ništa mi nije potrebno.. pa kod vrata zastane i dugo je posmatra. Sofija! SOFIJA: Dobar dan želim! NEDELJKOVIĆ: Gospoña? SOFIJA: Ovde je! NEDELJKOVIĆ: Šta mislite. zvezdana noć. ja ne bih želeo. ova paket tuñega novca kaže njima. Ja sam je izbegavala. šta pretstavlja ovaj paket? SOFIJA: Ja ne znam. biću u svojoj sobi. a da bi se mogli voleti. (Poñe. izbegavala sam je očajno.. neću ga! NESTOROVIĆ: Gospoño. SOFIJA JELA (dugo ostaje pod teškim i bonim utiskom. dopuštate li mi bar da vam novac pošaljem? JELA: Ne. zatim diže glavu. kad vidi da je otišao. Ja i vi smo. Jeste li čitali kojiput kakav roman? SOFIJA: Jesam! NEDELJKOVIĆ: Eh. Prema tome.. u velikoj nevolji. ako ste častan čovek. volite se. recimo. goopodine! NEDELJKOVIĆ: To je najlepši siže za jedan roman. ne. kad god vam moje usluge i prijateljstvo budu zatrebali. bojim se vaše blizine. jer on donosi sramotu.

Janković. recite da je nemoguće. ovde su svih dvadeset hiljada. NEDELJKOVIĆ: Jesam. čini mi se.. NEDELJKOVIĆ: Opet. NEDELJKOVIĆ (poražen) ðorñe. eto. šta je sa gospoñom? SOFIJA: Odmah ću je izvestiti. NEDELJKOVIĆ: Govori šta je.. sve znam.. napišite sad odmah jedno pismo. NEDELJKOVIĆ JELA: Čula sam vas. Oče. NEDELJKOVIĆ: Mora? Zašto? JELA: Ja ne znam kako da vam kažem. Kad god sam tako u blizini veće sume novca. morala si me čuti. preklinjem vas.. Osma glava: ja guram kolica za nasip neke nove železnice. reći ću vam. evo gospoñe! (Sofija se povlači) XI JELA. JELA: Da. Zašto sve to.. znam. ja osećam neko naročito rasloloženje i sve mi je lepše no što je. SOFIJA (slatko se smeje) Vi ste danas neobično raspoloženi. ma kakav.. zašto. danas ste mi vi mnogo lepši nego juče. to imate pravo. NEDELJKOVIĆ: Šta je tebi. Dakle. prsten ne bi mogao odložiti? NEDELJKOVIć: Odložiti? JELA: Da. nañite ma kakav razlog. JELA (rasejano) Dvadeset hiljada? NEDELJKOVIĆ: No. ne sme biti NEDELJKOVIĆ: Jelo! JELA: Jer danas po podne. vrlo glasno.novca sve više nestaje. sutra! JELA: A zar se. ja sam tako nešto morao negde čitati pa mi valjda ostalo u pameti. oče. ti si baš pristajala uz Jankovića i navaljivala da bude kako on hoće. ja ga nisam izmislio. pa ipak se prsten mora odložiti. razume se. (Poñe pa na vratima sretne Jelu) Ah. tvoj muž ðorñe? JELA: I da bih ga spasla te bede. Eto. proñem kraj njegovos dućana JELA: Sutra mu morate predati? NEDELJKOVIĆ: Pa znaš već. gospodine. šta je učinio? JELA: U državnoj kasi. tako recite. Sedma glava: vi odbegavate sa calkelnerom hotela u kome smo otseli. moram vam reći. kojom rukuje. zar to nije čitav roman sa početkom i krajem? Uostalom. nemoguće je. govori. dete? Kao da se ne sećaš jučerašnjega razgovora i još. pošto prebrojite ostatak novca i uverite se da nema više od dve stotine dinara. Šesta glava: vi. da bi se spasli svi. NEDELJKOVIĆ: Ja te sve manje razumem. nedostaje mu dvadeset hiljada dinara. ðorñe će biti uhapšen i to bi jedino samoubistvom mogao izbeći. kroz jedan sat možda. oče! NEDELJKOVIĆ: Da. dajte mi samo pristanak da ćete prsten odložiti. jer danas vrlo glasno govorim. ne možemo sa spremom stići. ne unesrećujte svoju kćer. jasiije! JELA: Reći ću vam. zašto? JELA: Jer prsten sutra neće biti. samo za nedelju dana. Danas po . prsten mora biti odgoñen. da. kroz nedelju dana tek. s paketom pod pazuhom. voleo bih sad da me vidi g. Doñe mi čisto volja da ovako. molim vas. ne može biti. Pogañaj. Eto. zaboga. dolazite do zaključka da sam ja matori magarac.

na tebe neće pasti sram. al'. oče! Čujte me: danas. a dotle ćemo ðorñe i ja sa svih strana pribaviti toliku sumu. mi smo se ponovo venčali.. na ovu sumu računaš ti?! JELA: Da... kako možeš tako što i pomisliti? Ti se šališ. pročitala sam ono što ste mi vi uvek sprečavali da saznam. NEDELJKOVIĆ: Ne.. i mene! Odvajali ste me. zar vi odista nemate srca? NEDELJKOVIĆ: A zar ti smatraš da bih onda imao srca kada bih uništio sreću Stankinu zato da spasem njega. ja vas preklinjem: dajte nam taj novac. zadužujući i poslednju vlas u kosi. njega? JELA: I mene. je li.. ama. što ti je! Kako možeš tako što izustiti.podne mora da popuni to.. uaek me tuñili od njega. je li. ne kušam vas. omatrao sam ga za poštena čoveka. NEDELJKOVIĆ: Oho! JELA: I to ljubav koja zaslužuje da joj se ljubavlju odgovori! Jest. Svako zna. inače.. tebe će naprotiv sažaljevati. te branili mi da ga poznam. odvajali uvek. šta. imamo već i izvesnih obećanja i izvesnih nada. šta kažeš. NEDELJKOVIĆ (klone poražen u fotelju) Deficit od dvadeset hiljada dinara! (Skoči) Pa neka ga uhapse. o ovoj sumi. oče. NEDELJKOVIĆ (grčevito stegne paket uza se i izmakne čak na drugi kraj sobe) Ova suma. nemojte tako! Zar zaboravljate da je njegova nesreća i moja? NEDELJKOVIĆ: Ne. Jelo. sa koliko sam muke i sa koliko napora ja pribrao ovu sumu. opraću ruke i reći mu: „Ko bi to rekao. ova nesreća. dala mi je prvi put prilike da se sa njim oči u oči pogledam.. to ne sme niko reći. govoriš. zna ceo svet. NEDELJKOVIĆ: Ma čime te je to omañijao? .. eto. jer videla sam da mu je sva krivica ljubav prema meni. oče! NEDELJKOVIĆ: Dete. JELA: A zar sram koji pada na muža mog nije i moj sram? NEDELJKOVIĆ: Ne! JELA: I neće li se. neće se naći kogod ko će reći da ta suma. u paru odgovara sumi koja ðorñu nedostaje u državnoj kasi. zar taj novac? JELA: Oče. Ova nevolja. oče.. pred tamničkim vratima. NEDELJKOVIĆ: Jesi li ti. JELA: A ta je suma upravo dovoljna da njome otklonim sram sa svih nas. i zato vas molim da prsten odložite za nedelju dana. pribraćemo.. ti me kušaš samo? JELA: Ne šalim se.. o mirazu Stankinom? JELA: Da. koju ste spremili za miraz Stankin. mislite.. spasite nas! NEDELJKOVIĆ: Zar novac koji sam jedva pribrao da obezbedim sreću detinju? Zar novac koji sam stvorio zalažući sve što sam mogao. NEDELJKOVIĆ: I oprostila si mu krivicu? JELA: Da. neka se ubije! JELA: Oče! NEDELJKOVIĆ: Neka se ubije! JELA: Oče. možda. ko bi to rekao. potlisujući najteže uslove. Verujte. nisam te valjda dobro razumeo. prevario sam se!" JELA: I mislite da to neće imati uticaja kod oca Milanovog koji stvari drukče posmatra no vi i ja i. taj sram čak i vas dotaći? NEDELJKOVIĆ: Mene? Zašto mene? Odreći ću ga se. oče.. i ja sam u njegovome pogledu srela ono što nisam slutila.

naći ćemo.. kada sam ja iz nevolje ove sprela sebi sreću. Pa šta bi vi hteli još! Ili bi možda hteli sad... Jelo. a suma se ta ne da deliti. sve. svestan da ga one vode u tamnicu. zašto me raspinješ? Ovo je Stankin novac.. delite ga. dete moje. secite ga.) NEDELJKOVIĆ (duboko zabrinut i poražen. o. teško je sabrati je. oprosti! NEDELJKOVIĆ (pribira se. Veruj mi. JELA: Ja sam od vaše strane pisala NEDELJKOVIĆ (polazeći) Jelo. Moj novac. duboko zamišljen. JELA: Ne tražim je ja da svoju sreću zasnujem na sreći Stankinoj. prilazi otvorenom prozoru i naslanja glavu na prozor. pomozi! NEDELJKOVIĆ ( razmišlja. neokrnjena. vrati mi sreću koju si mi oduzeo.... oče. ti mene i moju sreću pljačkaš da bi tom pljačkom moju sestru usrećio. oče! Ja nikad s tobom nisam ovim jezikom govorila! NEDELJKOVIĆ (bolno) Nisi.. ražalošćena bolom koji je roditelju zadala. 'Ajd' reci. (Pošto joj izgleda da je smislila. I ovoga trenutka. sve učiniti! . prilazi i miluje ga) Oprosti. rad' sreće tvoje. poznajem ja dobro vaše roditeljsko srce. što pet punih godina podnosi potcenjivanje koje mu nanosim ja i cela moja porodica.JELA: Tim. podržavajući ga obećanjima novca tog. piše. i sve to zato da mi pred tamničkim vratima može reći: „O. kako bi vi to vratili? Suma je velika..) JELA (završila je pismo) Evo! Da li da pošaljem po Sofiji? NEDELJKOVIĆ (uzima pismo) Odneću sam. oče! Ja ne dam da Stanka zbog mene bude nesrećna. odložiti moju molbu samo za jedan sat znači moju nesreću. od ove iste sume zavisi sreća i tvoja i Stankina.) NEDELJKOVIĆ (klonuo. ti znaš dobro. NEDELJKOVIĆ (duboko potresen i iznenañen oštrinom ovih reči. Učinićemo sve. budite bezbrižni! Sve ćemo. Evo ja ću mu napisati. bože! (Obesi se ocu oko vrata.. zaplače se gorko i pokriva maramom oči) JELA (posle izvesne pauze.. Daj mi novac moj. Jankoviću. Išteš je celu ti. kad nada mnom lebdi nesreća. ne može stići ni Stankina haljina.. pet godina služi on mojim kapricima i vašim savetima. tamnica bi za mene mogla biti sreća. oče. obezbeñuje sreću Stankinu. NEDELJKOVIĆ: Zašto me stavljaš na muke. ti od mene taj novac otkidaš. i manje možda. ljubi ga i ljubi mu ruku. umače pero i razmišlja) Pojmiće valjda da je nemoguće za dvadeset i četiri sata spremiti sve što treba. jer pet punih godina ti guraš ðorña u ponor. NEDELJKOVIĆ (ipak potresen) Da.. (Seda. Dajte nam samo jednu nedelju. ali je nemoguće. da mi tu sreću uništite? Ne. oče.. pa. vi nećete to. al' novac. pet godina podnosi žrtve koje premašuju njegove mogućnosti.. sići ću u nju veselo. nije moj. bori se dugo i najzad odlučuje) Na! (Da joj) JELA: Oh. i pomozi! Tako ti roditeljske ljubavi. Odložiti Stankin prsten za nedelju dana. to ne znači njenu nesreću.. ako znam da sam stekao tvoju ljubav". ovaj.. Otkud smem ja njenim novcem raspolagati? JELA: To je moj novac pre no Stankin i pre no tvoj. nisi odista! JELA: Ne bih ni sada. najzad diže glavu) I šta sad? JELA: Odmah ćemo napisati pismo g. reci sama. JELA: Naći ćemo. jer brak si moj zasnovao na obećanju novca tog. oče. Činili smo sve što smo mogli. al' ja imam svega jedno srce i svega jednu sumu novaca. JELA (ispraćajući ga) Ne brinite. cela. ustaje) Pa dobro.. pada klonulo u fotelju. Srce vam dajem.

.NEDELJKOVIĆ (ode slomljen) XII JELA. JELA: Posle. slomljen.. idi sad.. toliki teret? MARIJA: A tek smo počeli! STANKA: Imamo da kupimo još devet stotina devedeset i devet sitnica. pa i vi. JELA: Odista?.. odbio me je! JELA: Još bolje. otela sam ga iz ruku očevih. idi i. koliko je dugačak spisak! (Pokazuje jedin list duguljaste hartije. posle. ðORðE: Jelo. dotle imamo vremena. Otela sam ga.. Nije dockan... još nije. nisam dobro spavala.... a eto.. možda od umora... nosi što pre.. SOFIJA JELA (vraćajući se.... sunce je već uprlo. (Prelazeći nemarno .) Ali. tu pred vrata. mi smo ipak spaseni! ðORðE (ostane kao prikovan na vratima i gleda neverice) JELA (dočepa paket s novcem sa stola) Evo. ne pitaj dalje. razumeš li. gleda za njim i maše mu veselo rukom. nema ga. Idi. SOFIJA: Dozvolite mi da najpre zatvorim prozor. nosi.. ne znam ni sama gde bih ga mogla tražiti? Dosad bi se mogao vratiti. na ulicu. rezigniran) Nisam uspeo. MARIJA. Možda... kako da. koji je ostao otvoren. Gle... idi što pre.. gledaj.. ti mi danas izgledaš nešto bleda! MARIJA: To sam baš i ja htela reći. ðORðE ðORðE (dolazi. recite mu neka požuri. kako da ti blagodarim. (Zatvara i trgne se) Evo gospodina! JELA (uzbuñeno) Idite mu ususret. hvala mu! ðorñe.... kako? JELA: Stankin miraz.. idi. Jelo.... Kazaću ti sve. SOFIJA (odlazi) XIII JELA. gledaj! (Ona nosi puno raznih paketića) MARIJA (ušla je za njom. idi. gledaj.) XIV STANKA. punih dvadeset hiljada. Iziñite.. majka. Sofija.. Ona ushićena žuri prozoru... ðORðE (poleti ushićen) Jelo?! JELA (tura mu paket) Nosi.. zvoni) Sofija! Sofija! SOFIJA: Molim! JELA (uzbuñeno) Idite odmah i nañite. Jelkice. vidite ide li. vrati mi se slobodan! (Čisto ga odgura te on ode. ? SOFIJA: Gospodin? JELA: Recite mu neka požuri. ali je već poslednji trenutak. Idi! ðORðE (još uvek poražen) Otkuda. takoñe opterećena paketićima) JELA (ide joj odma ususret i ljubi ruku) Oh.. prsten će biti odgoñen za čitavu nedelju. JELA STANKA (utrči napred pre majke i grli Jelu) Dobar dan.

... STANKA: A mi svratili. možda samo da te umirim. ali docnije. idite.. bolje sutra Ti znaš. JELA: Da. suviše brzo. je li? Ti si se samo šalila oa mnom? Htela si samo da me malo prepaneš.. bojim se oca Milanovog. Jelo.... budi mirna. svršavajte poslove. STANKA: Stići ćemo! JELA (milujući je) Ti misliš. da.. potpuno slažem sa majkom i. a ja ću već doći po podne k vama. MARIJA: Je l' i on tako misli? STANKA: Ti si već s ocem razgovarala? Ti si već učinila korake u tom smislu? Ti si već. ne damo mi da ti sreća izmakne. STANKA (iznenañeno) Ali... svi. JELA: Pa da. kad sve do sutra treba nabaviti. MARIJA: Da... pa i on.. veli: moraće raditi celu noć. nikako ne! Sutra. svi. ne boj se. nemoguće je do sutra sve posvršavati. svi ste protiv mene. mala..preko toga razgovora) A vi žurite.. no. JELA: Budi mirna. Kad bi se moglo bar za nedelju dana odložiti. sreća ti neće izmaći. JELA: Tvojoj? O. JELA (miluje je) No.. MARIJA (ustaje) Ta da. boga mi. bilo bi tako dobro. tako samo kažem. majko. ludice moja. Htela sam samo da te kušam. u prvi mah mislila sam i sama.. ne mogu. ne. razgovarala sam i s ocem. STANKA: O. Ja sam baš razmišljala o tome. zaboga. ne znam ni sam zašto sam tako rekla. to mnogo znači. Sve mi se čini da on u svemu traži povoda da stvar pokvari. vrlo mnogo! JELA: Ali. Jelo. radije neka sam ja sama nesrećna. bože moj. STANKA: Al' ja te molim. Bojim ga se. nije to tako strašna stvar nedelju dana pre ili posle. a ja bih bome volela da je dalje. A ja se. kad si baš ti. Ja ne znam da l' ćemo stići sve da svršimo.. za tebe. šta je tebi? Otkud sad najedanput tako misliš. i zašto bi moja sreća nosila tvoju nesreću? JELA (trgne se) Ta ne. moram biti kod kuće. STANKA (iznenañeno) Ti? Zašto bi ti imala biti nesrećna.. zaboga. STANKA: I krojačica se buni. nemoj da budeš ti uzrok mojoj nesreći... (LJubi majci ruku) STANKA (ljubeći se s Jelom) Biće sutra.. neobično žurite sa tim nabavkama? MARIJA (seda umorno u fotelju) Ta kako ne bi. nemoj da daješ ni povoda takvom razgovoru. budi mirna. kad sam razmislila. ja sam se samo šalila. kako sam srećna što do sutra nije tako daleko. STANKA: Ja se bojim. Je l' te da bi bilo dobro? STANKA: Ne.. Nećemo dati mi tome starome gospodinu tako lako povoda To može biti samo prijateljski razgovor. Šalila sam se! . je li? JELA (ispraćajući ih) Da. Priznaj. mislili da i ti poñeš s nama? JELA: Ne. Srećni uvek previñaju nemogućnosti... Jelo. čisto mi doñe da savetujem oca da stvar odložimo za nedelju dana. Idite sami.. vidiš.? (Zaplače gorko) Bože moj. nezgodno je. nikada! (Bolno) Radije ću svoju sreću srušiti da na njoj tvoju nazidam mo što ću dozvoliti da moja nevolja pretrpa tvoju sreću! Ne.. Idi. gubimo samo vreme u praznim razgovorima.

daj mi moj novac natrag! JELA: Ali. samo srknite. suzama. ðorñe ga je već odneo! NEDELJKOVIĆ: Neću da čujem. novac moj! (Spopadne ga teško gušenje.. hoću moj novac natrag. NEDELJKOVIĆ JELA (ustaje. no on otklanja rukom) Al' srknite.. raskopčava mu okovratnik i zvoni) JELA: Sofija! Sofija! XVI SOFIJA... ja ga nemam više..MARIJA i STANKA (odu) XV JELA. razumeš li. uvuku čoveka da ga opljačkaju zvaću u pomoć. ostaje u fotelji i vadi iz džepa jedno pismo te joj ga daje) Na. uzbuñen) Jelo. Novac. NEDELJKOVIĆ (uzima i pije) JELA (prihvati čašu. je li? Vi ste me opljačkali. hoću novac moj! (Ščepa je za grudi) Hoću moj novac koji si mi otela. u pomoć. razumeš li. malo samo. oče! NEDELJKOVIĆ: Nikakve molbe. zaboga! NEDELJKOVIĆ: Novac mi daj ili. daje je Sofiji i daje ovoj znak da se udalji) SOFIJA (ode) XVII JELA. nasloni se i rasejano gleda van) NEDELJKOVIĆ (ulazi zadihan. NEDELJKOVIĆ JELA (pošto odu. more. zatim se diže i odlazi prozoru. oče. pismo koje sam od vas dobio nije me iznenadilo. osmesima. nećeš me više suzama obrlatiti. nežnom detinjom ljubavlju.. čuješ li. JELA: To je nemoguće!? NEDELJKOVIĆ (uzbudi se neobično) A moguće je bilo opljačkati me.. brizne u težak plač i jedžanje i naslanja mu glavu na koleno) SOFIJA (donosi vodu) JELA (nudi mu. daj mi moj novac natrag! JELA: Oče! NEDELJKOVIĆ: Daj mi novac natrag! JELA: Ali. stvori ga. miluje oca i ljubi ga) NEDELJKOVIĆ (pošto se pribrao malo i povratio. donesi ga. slušaj. nikakve suze. ljudi! JELA: Oče.. Jela vrisne i odvodi ga do fotelje. Ovo je razbojnička pećina gde toplim rečima. ja . čitaj! JELA (uzima pismo i čita ga u sebi) NEDELJKOVIĆ: Čitaj glasno! JELA (čita) „Poštovani gospodine. hoću moj novac natrag. spušta ga. sedne u fotelju i padne u duboko razmišljanje. razbojnički ste me opljačkali. PREðAŠNJI SOFIJA: Molim! JELA: Brzo čašu vode! SOFIJA (odlazi) JELA (klekne kraj oca.

sreću si joj razorila. JELA (očajno) Oče!. ovaj. oče. Recite joj biće prsten. bože... zar ne osećaš da je tvoj postupak ravan zločinu.. Jelo? JELA: Ne. kćeri. jer ona je otišla odavde smućena. Drugače da sam činio. ona kuća. te dozvolio da ga obećanjima zadovoljite". Ja nemam snage da im kažem. poñi da svojom rukom zločin dovršiš. SOFIJA (dodaje joj) JELA (nameštajući šešir) Sofija... NEDELJKOVIĆ (ozaren) Sutra? Je l' ti to. broj. ulica? SOFIJA: Koja? JELA: Gde ste kartu jutros nosili? . SOFIJA JELA (pošto ga je ispratila) Sofija! Sofija! SOFIJA (dolazi) Molim! JELA: Moj šešir i suncobran. stanite. ja bih svome sinu namenio sudbinu vašega starijega zeta. da se ne varaš. (Pauza) Idite javite g. gledaj što pre! (Ode) XVIII JELA. čuješ li? JELA (uzbuñena. ne optužujte me zločinom! NEDELJKOVIĆ: Optužujem te. zaboga.. jer ne moramo svi biti nesrećni! NEDELJKOVIĆ: Pa ipak. Evo me kroz jedan sat. ne optužujte... hajde poñi da sama kažeš sestri i majci šta si učinila. Recite mu to i recite da će se o prstenu novac položiti.. najdalje kroz dva i novac ću vam doneti. da će. zar ne shvataš? JELA (trgne se na jedan mah. oveselite je. Jelo? JELA: Sutra. u kome ćemo slučaju mi ipak ostati dobri poznanici i prijatelji.. idem da javim pa. očajna krši prste) Oh. optužujem! Zar ne vidiš kakvu si nesreću počinila. NEDELJKOVIĆ: Čuješ li? JELA (čita dalje) „Prsten će ili biti sutra. NEDELJKOVIĆ (poljubi je u čelo) Hvala ti. da.. idem. NEDELJKOVIĆ: O. bože moj! NEDELJKOVIĆ: Eto šta si učinila. potrebno bilo za jedan sat da znam odgovor.. (Prekida čitanje ispuštajući ruku sa pismom. NEDELJKOVIĆ (uzbuñuje se ponova) Pa hajde sad poñi sa mnom. ili ga uopšte neće biti. radi rasporeda mojih poslova i moga vremena. Jankoviću da će prsten sutra biti... Nismo bili pristali zbog teških uslova. našli smo. NEDELJKOVIĆ: A novac? JELA: Imamo ga. JELA (grca u suzama) Oče. Opljačkala si sestrin novac..) NEDELJKOVIĆ (diže se polako i klonulo iz fotelje govoreći umorno i rezignirano) Eto.. ne varam se. pa bih vas lepo molio".. Odlučno) Čekajte. oveselite je.sam ga očekivao" NEDELJKOVIĆ: Čuješ li? JELA: „Ono me samo ubeñuje da sam pravilno postupao kad sam postavio usled da mi se o prstenu novac položi. sutra kao što je zakazano. Meni bi. teški uslovi! Teža bi bila nesreća! JELA: Recite i Stanki. kao što je utvrñeno.

preko u apoteku. Molila je da je niko ne uznemirava. jer sinoć je tako rñavo izgledala. Da ste me videli i čuli. Prvo sam kolo ja vodio. (Hoće da poñe u sobu) NEDELJKOVIĆ: Ne. . Prepisao mi je neki lek. mladićskog žara. (Odlazi naglo) SOFIJA (prati je do vrata) zavesa TREĆI ČIN Ista soba.SOFIJA: Gundulićeva ulica. stekli sasvim drugo mišljenje o meni. SOFIJA (stalno se smeje) Da. Pa onda zdravica. razume se. NEDELJKOVIĆ: I ja baš svratio da pitam A kako je provela noć? ðORðE: Ni oka nije sklopila. ja sam se. broj 67. Sofija! SOFIJA: Dobar dan. Sofija. ali prijatna uzbuñenja podmlañuju čoveka. Neprijatna uzbuñenja. bome. uzeo sam i muziku. (Hoće da je pomiluje. PREðAŠNJI ðORðE (dolazi spolja. I NEDELJKOVIĆ. Gospodin LJubomir Nestorović. Sofiji) Kako je? SOFIJA: Onako isto. Za sve vreme veselja nije ni reči progovorila SOFIJA: A bilo je vrlo veselo? NEDELJKOVIĆ: O. Trebali ste me čuti kada sam držao pozdravni govor mladencima. vi bi. da. ali to zavisi od uzbuñenja. Koliko poleta. NEDELJKOVIĆ: Da.. da! II ðORðE. Sofija.) SOFIJA: A zar se vi ne plašite tih uzbuñenja? NEDELJKOVIĆ: A što bih se plašio? SOFIJA: Pa juče. mzd vas je uzbuñenje savladalo. Muzika. koliko žara.. JELA: Da... neću ni ja da je uznemiravam. možete misliti. dobro! Ako vas gospodin što zapita. kad ste onako klonuli. SOFIJA SOFIJA (izlazi iz sobe Jeline noseći na služavniku čašu u kojoj je bila limunada) NEDELJKOVIĆ (dolazi) Dobar dan. Svratio sam samo da pitam kako je. ali vi. (Pokazuje recept koji je još pri dolasku držao u ruci) Preñite. NEDELJKOVIĆ: O. bila ozbiljno preplašila za vas. gospodine! NEDELJKOVIĆ: Kako je gospoña? SOFIJA: Neprestano glavobolja.. Pa ipak otišao sam lekaru i objasnio mu bolest. siroto dete! Zar nisi lekara zvao? ðORðE: Ne dopušta mi. recite otišla sam s majkom.. ovde. ne pristaje.

a prema utvrñenom sporazumu. SOFIJA: Sve je spremno već na stolici. sinoć bi mnogo lepše proveli.. ðORðE (ne slušajući ga) Da! NEDELJKOVIĆ: Jesi li primetio. od vas nisam nadao! Jesi li primetio? ðORðE? Da. kraj gospoñine postelje. ðORðE: Hvala vam. kako da kažem. otvara ih malo te osluškuje) SOFIJA (donosi kutiju sa praškom) Izvolite..koju sam sumu u ispravnoj valuti. .. ušao je samo da gospoñi da lek.. Čak i ja ne ulazim u sobu. " i tako dalje.. ðORðE: Dobro! (Ulazi u Jelinu sobu noseći lek) V SOFIJA.. tako. izgleda kao da nam se nisu deca verila. NEDELJKOVIĆ: A jesi li video priznanicu koju mi je na primljenu sumu dao? (Vadi iz unutrašnjeg džepa list hartije i razvija) Slušaj. Da! NEDELJKOVIĆ: Ovo ću uramiti! (Savija i stavlja u džep) Jeli Jela okusila što od juče? ðORðE: Ne! NEDELJKOVIĆ: O. već da smo obavili kakav trgovački posao. molim te. u svemu n tačno primio i prebrojao. Da nije bilo Jeline glavobolje. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ: Ja neću da je uznemiravam. brine me ta njena glavobolja. koju sam sumu". prijatelju. ðORðE (sleže ramenima) Šta ćete.. sad će on. dakle. brate. jesi li to koji put čuo? To je tako neotmeno.. tom se. čuj ovu poslednju rečenicu . pozvao me u drugu sobu da preda mnom prebroji novac.. ona je to molila.. Zar ne? ðORðE: Da.. Nikad ranije ona nije tako patila. gospodine! ðORðE: Dajte mi kašiku i čašu vode.SOFIJA (uzima recept i odlazi) III ðORðE. molim te. (Čita) „Na.. OBRAD OBRAD: Dobar dan! SOFIJA: Dobar dan! OBRAD: Gospodin nije kod kuće? SOFIJA: Jeste. Ja ću možda docnije svratiti da je obiñem.. Zar ti to ne liči na kakav berzanski zaključak? Potpuno zaključak za robu koja ima u tom i tom roku ispravno da mu se isporuči. ðORðE: Izvol'te! NEDELJKOVIĆ: Doviñenja! (Ode) IV ðORðE.. kako je stari Janković zinuo od čuda kad sam mu novac predao? Samo što nije rekao: No. u takvim prilikama brojati novac.. primetio sam! NEDELJKOVIĆ: I onda. zatim SOFIJA ðORðE (odlazi na prstima do Jelinih vrata. molim te. Zamisli samo. želi tišinu i mir.. hiljada.. NEDELJKOVIĆ: Tišina i mir je za glavobolju najbolji lek.

od tih silnih uzbuñenja. Kad bi ti znao koliko mi je ova nevolja sreće donela! OBRAD: Sreće? ðORðE: Da. čudno je to. Otela je. Od toga se i pobolela. ne pomišljaš li da je ona time sebe spasavala. prijatelja njihove kuće. Kako ti je žena? ðORðE: Spava. SOFIJA (Ode. ðORðE: O. OBRAD: Ona? Kako te je ona mogla pomoći? ðORðE: Onako kako samo najbolji prijatelj može pomoći. PREðAŠNJI ðORðE (dolazeći iz Jeline sobe) Ti. ni .. a i to je moguće bilo samo zato što je ona učinila jedan nečuven napor. nisam je hteo buditi. striče. Tek rekla mi je da je pod vrlo teškim uslovima i preklinjala me je da tu sumu što pre vratim. a koji je sinoć..OBRAD (sedajući) A gospoña je bolesna? SOFIJA: Da..) VII OBRAD. od juče ima strašnu glavobolju. o prstenu. striče? OBRAD: Da. u njoj se javila žena. ðORðE: Kao što bi malo koja žena učinila. kad je spasla mene da spase i sreću sestrinu. OBRAD: A ne pomišljaš da je to samo sebičnost. ðORðE: Striče! OBRAD: Mislim. možda. u prvom času. zašto.. Jer. OBRAD: Gde je po drugi put našla novac? ðORðE: Na zajam? Od jednog. ðORBE OBRAD (pošto su ostali sami) Ti si se spasao? ðORðE: Da! OBRAD: Kako? ðORðE: Spasla me je žena. ona nije pitala. nemira i bura koje se puna dva dana vitlaju nad našim glavama. znam da me je on vratio životu. Otela je od svoga oca novac koji je spremio za miraz mlañoj ćeri. kad sam Jeli saopštio nedaću. kako si u surovosti nepravedan. nemojte je ni vi uznemiravati. ali znam da ovaj oluj. i. morao biti položen. koji se bio zavitlao i pretio da mi život večitom nevoljom zatrpa. ja ne znam.. svesna da time ruši sreću svoje sestre i radost svoje porodice OBRAD (seda) A obavilo se sinoć prstenovanje? ðORðE: Obavilo se.. pa ipak.. OBRAD (razmišlja) Ti moraš za sve to biti blagodaran ženi? ðORðE: Još kako! OBRAD: Jer ona je toliko učinila za tebe. Sofija. VI ðORðE.. možda kao more što treba da se burom zaniha pa da iz utrobe biser iznese ili. OBRAD: Na zajam? Toliku sumu? Pod kakvim uslovima? ðORðE: Ja ne znam još tačno.. svratio. odista. Nisam je bolesnu hteo tim pitanjima uznemiravati. slavanje je ipak najbolji lek.. a ne tebe? ðORðE: Kako sebe? OBRAD: Svoj ugled i ugled porodice.

puno prijatnih vesti. život koji nisam poznavao. svu noć nije spavala. striče. što si ti meni govorio. rekao sam sve ono. I najzad. jer me je volela. sad ću se ja brzo vratiti i doneću joj puno. koga ne vode već koji sam ide. Ja sam razgovarao. izradio sam zajam iz našega učiteljskog fonda.. ja mislim da je ona stoga najviše bolesna. al' kad si progledao dobro. tražila je samo da me spase. Hajdemo. ja mislim toga časa će ozdraviti. Istina. ti si svršio stvar.. poñimo. ðORðE: Hvala ti. htela da sazna i uzrok nesreći i taj je razgovor počela prebacivanjem. ðORðE: Da. (Požuri u sobu Jelinu.. Ja sam joj u tom času izgledao snažan. striče. OBRAD: Čekaj! Ja nisam došao da ti taj život ometem. rekao sam otvoreno. ja mu se radujem i ako mogu. radila je da spase mene. ona me je zavolela i sve što je radila zatim.. ðORðE: Zatim je. da. a neću odmoći. striče! IX JELA. eto. neću da je budim. Srdit sam bio na tebe dok si slep kroz život hodio. 'Ajde poñi. striče. a ti obraduj ženu. OBRAD: Da. Dozvoli. Budan i trezven čovek. znam. dostojan i ona me je zavolela. preda mnom je sad tek život. posle prvoga straha. prvi put probudio ponos čoveka koji je sve podnosio. pomoći ću. Kad čovek govori istinu. našao sam. sve primao. rekao sam reč koju sam davno trebao reći i. Ta vest bi je okrepila kao najbolji lek.kako . Uslovi ovog zajma su vrlo povoljni pa bi se mogao iskoristiti da se otkupiš i. al' veliš pod preteškim uslovima. Ona me je u tom času poznala i ja nju. kako da ti blagodarim na toj brizi! Kako bi sirotu Jelu to obradovalo! Veruj. Sofija. Sofija! VIII SOFIJA. SOFIJA .. nije ti bilo pravo.ona se kao davljenik hvatala za svaki predmet. striče.? ðORðE: Odbio sam muški sva prebacivanja. 'ajde poñi sa mnom do jednoga moga prijatelja iz uprave fonda. prekjuče. O.. ja sav posao napustio i trčao na sve strane. striče! OBRAD: Ja.. OBRAD: Još bolje. veli se da je bez srca. OBRAD (ustaje i spušta mu ruku na rame) I. (Pauza) Ta i takva reč. život nov. sručujući svu krivicu na mene. rekao sam. U meni si tada. ali nisam ništa zaključio dok s tobom ne progovorim. kad sam ti onako grubo govorio. da pokažeš ženi da si i ti kadar naći. ona je pogledala istini u oči. radila je da spase ljubav svoju. recite joj. svemu podlegao.. kada smo prekjuče razgovarali. Ti ne znaš da sam od onoga časa. ona je mene poznala. Dok ona spava. striče. A nije tako. Veruj.. pa kad se vratiš. Još kako će je to obradovati.. Naprotiv. svačem popuštao. za svaku slamku. al se ubrzo vrati otud) Spava. i obišao sve prijatelje. PREðAŠNJI SOFIJA: Molim! ðORðE: Ako bi se gospoña probudila.. Nije uvek dobro biti isuviše obavezan ženi. ðORðE (radosno uzbuñen) O.. Takvom čoveku rado će svako pružiti ruku. mada sam bio pretrpan bolom i brigom.. kadar J'e velike terete nositi.. da stvar utvrdimo. bolje za tebe. Tako joj recite... njoj je naprotiv skinula koprenu s očiju. koja je trebala da poveća provalu izmeñu nas.

pa su nas pustili da odemo i da joj poljubimo ruku. STANKA: Znam. pa me to zamorilo. glavno je da se dobro svršilo. Treba da zaboravite sve te male neprijatnosti! STANKA (Milanu) Hoćeš mi dopustiti da jedan cvet iz tvoga buketa dam Jeli? MILAN: Buket je tvoj. gospoño? JELA (u lakoj. a on u rupi od kaputa veliki cvet) Dobar dan. niste sinoć ni sa kim ni reči progovorili. niste se ni nasmejali. (Vraća joj) STANKA: Hoću da ti zakitim kosu. koji ti tako voliš i koji tako lepo pristaje tvojoj kosi. vsseli. Majka je čak vrlo zabrinuta zbog toga. naviri u sobu Jelinu) Gle. Sklopila sam oči da me ne bi ko uznemiravao. Jelo. pa nek je opet tvoj.SOFIJA (pošto isprati. no smo obišli pet najdužih ulica. Jedva su nas pustili da idemo sami i to samo do tebe i do tetka Ane. upravo danas gore no juče MILAN: Pravo da vam kažem. Stanka ima na glavi prolećni. MILAN: A kako je tek meni bilo kad sam o tome čuo? JELA: Sve je to bilo i prošlo. dušo. deco. nešto malo.. (Stavlja joj u kosu) Tako! Kako ti lepo stoji! Još kzd . umorna pogleda i nemarne frizure) Nisam ni spavala. STANKA. X MILAN. i danas tako rñavo izgledaš. vi ste budni. to su svi primetili. STANKA: Da. STANKA (birajući cvet) Al' ti si mi ga dao. Jelo! JELA: Dobar dan. puno prijatnih novosti. JELA (nemarno maše rukom odbijajući) O! SOFIJA: Gospoñu je prošla malo glava? JELA: Da. posetu tebi. Kad si ti prekjuče govorila da se prsten odloži. odista volim taj cvet. ja se čak i srdim na vas. nije mogla sinoć doći. da bi što duže bili zajedno. Jesmo li već jednom sami? (Seda na kanabe) SOFIJA: Ovaj čas je gospodin otišao sa gospodinom stricem. Rekao je brzo će se vratiti i doneće gospoñi puno. Sećaš se da sam i plakala. neću. pa što si to kazao? Zar se nismo dogovorili da nam to bude tajna koju ćemo tek posle svadbe kazati? MILAN: Ta neće nas Jela odati. i mene je tako najedanput glava zabolela. Ali samo ću ga pomirisati. ovaj jorgovan. PREðAŠNJI MILAN i STANKA (ulaze pod ruku. Ona je stara i bolesna. verujem ti. MILAN: A mi. ni zaradovali našoj sreći. bleda i upalih očiju. STANKA: Eto ti. jutarnjoj haljini. STANKA: Ali ti mi. znajte da ste je u grob položili. deco! Ma kakvu tajnu meni da kažete. ne treba meni cvet. (Vadi iz kite i daje joj) JELA (primajući cvet) Daj mi. JELA: Ima odista nekoliko noći kako od glavobolje ne mogu oka da sklopim. prvu. Kod mene bi vrlo brzo svenuo. JELA (uzdahne duboko) Ne. dobar dan. ne treba mi! STANKA: Gle. slamni šešir i u ruci veliki buket. nismo k vama došli pravim putem. JELA (bono) Ne. nasmejani.. deco! STANKA: Vidiš.

a malo zatim vraća se noseći revolver koji stavlja na sto. svi. Ako pokuša tuga kakva da vam osenči čelo. i želim da vas što skorije. dojuri do divana.. ti si se prestravila? JELA (naglo skoči. STANKA: Proći ćemo tri najduže ulice. MILAN: E. poslednji put. zatim se nasloni na divan i duboko zamisli. Jelkice! JELA (uzbuñeno) Čekajte!. Jelo. (Grca i ljubi ih) Budite srećni! STANKA (unezvereno) Jelo? JELA: Idite. trebali ste doći.) Budite srećni! Neka vas nikakva i ničija nesreća ne omete. Odlazi zadnjim vratima da i njih zaključa pa. (Stanki) Je li? STANKA (Jeli) Hoćeš li? JELA: Do nedelje je dugo. sinoć o prstenu ni reči nisam progovorila. pogleda čežnjivim pogledom još jednom. volite se. MILAN: Četiri. idite sad! Idite što pre! MILAN i STANKA (odlaze snebivajući se i osvrćući se da vide Jelu) XI JELA. i budite srećni. Odlazi prozoru.. mi bi vas mogli već ostaviti na miru. JELA: Obećavam vam. ostaviv vrata otvorena. dobro ste došli. NESTOROVIĆ: Mene. Odista. Odlazi žurno u svoju sobu. ne. cepti od uzbuñenja) Šta ćete vi ovde? Šta hoćete? NESTOROVIĆ: Ja? JELA: Ili d. JELA: Da.. STANKA: Zbogom. da provedemo jedno celo popodne. NESTOROVIĆ JELA (Zaplače gorko. (Poljubi Milana u čelo. rasterajte je. mnogo je pozdravi. ostavljamo vam više vremena da se odmorite.bi bila vesela. obećati da ćete se raspoložiti čim vas proñe glavobolja. pa spusti zavese. deco. MILAN: Tim bolje. Vadi cvet iz kose. jer ta besanica dolazi najčešće od umora.. JELA. jer potrebno je bilo upravo sad da se pogledamo u oči. spazi Nestorovića.. gde pada pokriv oči rukama) NESTOROVIĆ (na vratima) Jelice. Najzad se na nešto odluči. O. dugo. svi. MILAN: Morate nam. mol im te. ja volim da slušam ćeretanje srećnih! MILAN: Pa ipak! (Stanki) Moramo i tetki.. da! MILAN: A sad. pa sam propustila da vam i svoje želje iskažem. ljubi ga i baca. je li? JELA: Da. a Stanku zagrli čvrsto i ljubi dugo. Zaboravite one koji sami hoće da se predaju zaboravu. vrlo dobro. što skorije vidim vedru i veselu. potrebno je bilo upravo sad da vam kažem koliko vas mrzim. zatim se pribra. gospoño? . draga Jelo. pa ćemo u nedelju doći k vamz. kad bi se nasmejala! Ja tako volim kad si ti vesela. razume se ne najkraćim putem. sunce. vašu sreću ne sme tuga da posukne.. pozdravi je. Naše ćeretanje samo vas još više umara. STANKA (Jeli) Pozdraviću tetku sa tvoje strane. MILAN (ljubeći ruku Jeli) Zbogom. cikne i. izvirivši napolje.

ja ću stvar popraviti. kada se u meni probudio osećaj dužnosti i osećaj časti. više no ikada... to je da vam kažem kako vas bezgranično mrzim. JELA: Čas ucene. odista poslednja. a vi ste se njime tako ružno.. kojega sam nekada toliko volela. gospoño. koja mu duguje ljubav. a ako je vi ipak taivom smatrate. Zbogom. da. ili zar nema u vas osećaja hrišćanske dužnosti da slabu ženu zadržite nad ponorom u koji će se survati? NESTOROVIĆ: Ne zahtevajte. a prilike su probudile silom ugušivane osećaje. to mi je trebalo i to sam vam kazala. gospoño. ili. već zato da mene svuče sa visine žene koja duguje svome mužu odanost. JELA: Gospodine. oni su pritajeni očekivali svoj čas.. ja vas odista volim i sad. niti ga otpozdravlja. goopoño. biće da je preoštra reč koju mi upućujete. Možda je bilo pogreške sa moje. Zar nije bolje bilo da ste ostali u . da su i mnome u tom času ovladali osećaji srca. NESTOROVIĆ: Ja odbijam. pa zašto ne dopuštate da sam mogao biti slab i ja? JELA: To je slabost kojoj je ime niskost i nevaljalstvo. odvratni. recite mi. gospoño.. ali vi zaboravljate. Bili ste slabi.. a ne rekoste mi da sam se zaboravila onda kada sam preko časti svoje lakomisleno prljavim stopama gazila? NESTOROVIĆ: Na. mi . JELA JELA (ne diže glavu.JELA: Vas. NESTOROVIĆ: Završili? JELA: Zauvek završili. tako nisko koristili. čime se pere žig. gospoño. vi nečasni čoveče.. JELA: Da popravite? Čime? Čime se. JELA: Zaboravljam? Zaboravljam zar sad.. od običnog grañanina vrline koje pripadaju kalendarskim svecima. i to u ovom času trebalo. Jedino što mi je trebalo. Mrzim vas. Nevolja vaša samo nas je zbližila. Zar nije dužnost biti častan? Zar nije dužnost ne rušiti tuñ dom. i više nego to. NESTOROVIĆ (buneći se) Ne. čime se savest uspavljuje? Ako je da se popravi. vaša mi pomoć ne treba. NESTOROVIĆ: Lepo. ali bar čujte i vi moju poslednju reč: ja vas volim.. NESTOROVIĆ: Vi se ipak zaboravljate.. Da. da je to bila ucena. jer ste u mojim očima nečasni.) SOFIJA (dolazi) Vama opet nije dobro.smo naš razgovor završili. ona je dala prilike. NESTOROVIĆ: Ni to ne možete tvrditi. ja se uklanjam. NESTOROVIĆ: Da li je to odista vaša poslednja reč? JELA: O. uverićete se da je poslednja.. gospoño! (Odlazi) XII SOFIJA. Prekorite me čime hoćete. JELA: To je bio trenutak moje nevolje koji me je doveo k vama.. i koji je uspeo te osećaje u jednom trenutku nepromišljenoga zanosa u meni da vaskrsne.. gospoño. kao i sa vaše strame. ja sam gotov da stvar popravim. samo me ne zovite nečasnim. NESTOROVIĆ (uvreñeno) Gospoño. al' smatrajte to trenutkom u kojem smo se zaboravili.. u ovom času. NJih nije bilo moguće ugušiti. ne zato da ga uteše. utoliko slobodniji što nisu bili ni u kakvoj opreci sa dužnošću JELA: Ni u kakvoj opreci sa dužnošću?. vas! Gadni ste mi.

JELA: I uzećeš ga i isplatiti Nestorovića? ðORðE: Da! JELA: Na to mi daješ reč? ðORðE: Ta da. Jelo. koji nas je minuo. i našao sam prijatelja u njoj i otkrio u njoj jednu lepu. život u kome ćeš me srećnim učiniti? JELA: Srećnim učiniti? Ah. puno lepih novosti. koga nisam više brojao u rodbinu. ja nisam više kadra da te srećnim učinim. nastaće novi život. da java nije drugača. razgonićemo i poslednji oblačak. Taj oluj.. u mogućnosti sam da Nestorovića isplatim od danas pa za tri dana. evo ga. svane čist.. ti si ustala? Hvala bogu na svima milostima koje na mene izliva. Jelo.. koju je za mene vezivala samo ona tanka veza kojom crkva vezuje. JELA ðORðE: Jelo. ðORðE: Ti... dva-triput je pokušala da mu prekine reč. baš dolazi! JELA: Dolazi? Videli ste ga? SOFIJA: Da! JELA (razmisli za trenutak) Tim bolje. vedar i umiven dan. verovao Pod svetlošću toga sunca ja sam čitava otkrića učinio. ona odnosi revolver u svoju sobu i vraća se) SOFIJA (čim izvrši. JELA (uzbuñena. vrlo povoljan zajam. dušu koja je kadra imati ljubavi. Kada ti ih saopštim. nemoj se varati. našao sam prijatelja u njemu. smetala mi je svetlost maločas. strica. vidiš. uvek. zgrešila sam grehom koji mi ne smeš oprostiti. lakše mi je! SOFIJA: Gospodin će se tome tako radovati. meni izgleda kao da mi je novo sunce gramulo. skinućemo sa duša naših i poslednju brigu. prestani samoga sebe obmanjivati. plemenitu dušu. te će nas sunce punom svetlošću ogrejati. naviknut na večiti mraz života. srušio je i razvale su se na mene sručile. Jelo. uvek! Nesreća nas je zbližila. udalji se) XIII ðORðE. Nosim ti. Svetlije no što sam ga ma kad poznavao. našao sam. JELA: Učini to. I tada kad to još svršim. I tada je li.postelji? JELA: Ne. srušio je onu zgradu koju smo u jednom času hteli zajedno da sagradimo i pod njenim krovom da nov život začnemo. dobro mi je. ženu. JELA: Misliš? ðORðE: Zamisli. ali kad minu. znam da ćeš se obradovati. ðORðE (hvata je grčevito za ruku) Ti?! .. (Dok Sofija diže zavese. toplije no što sam ja. sačekaću ga. dignite zavesu sa prozora. jer zgrešila sam. a u nesreći ljubav zasnovana jaka je kao čelik kovan u plamenu. Sofija. To bi bio lep san. život kojeg sam ja tako željan i žedan. tako... preklinjem te! ðORðE: Stric mi je našao zajam. ðorñe. ðorñe. najzad uspeva) Prestani molim te... SOFIJA: Vi ste ih spustili? JELA: Da. nesreća nas je združila. ta samoobmana kojom se zanosiš. ðORðE (gledajući je ispitujućim pogledom i prestravljen) Drugača? JELA: Da. Kao što grmljavina i oluja poprete životima. Ja sam pod njima podlegla. A.

Ja nemam reči kojom bih se opravdala. zar da me udariš! To je malo. da me težom kaznom kazniš. svesna sam bila da žrtve koje činiš premašuju tvoje mogućnosti. Ja sam ti više zgrešila i stala sam pre tvoj sud da me drugačom. ili sve troje ujedno. nijedne reči nemaš zar kojom bi svoj zločin pravdala? JELA: Pravdala?. već pružila sam ti ruku da ne bi svojim padom i mene srušio. ni šta je moglo biti. no ostane tako sa uzdignutim pesnicama nad njom. Ja te nisam volela. snažnije. više možda. (Pauza) I..) JELA: O. svaki trenutak koji je nastupao nosio je novu nevolju. Nesreća je letela za nesrećom.. ili bi bio uhapšen. znaš kako je bilo. a zatim sreću sestrinu. ðorñe. ali. al' srdžbu silniju gorču.. možda. ðORðE (koji se dotle uzdržavao. Ta pojava nije čudnovata u brakovima slučajnim.. ðORðE (opušta ruke i obara klonulo glavu) JELA (pošto se pribrala od uzbuñenja.. da sam morala žrtvovati svoju da bih otkupila tvoju čast? ðORðE: Ženinom čašću ne otkupljuje se čast muževljeva. Ne samo što sam zgrešila. Ja je očekujem. nad vidiš da me u braku nije ništa drugo vezalo do ona nepouzdana veza koju mi je crkva nametnula. Ja sam volela drugoga koji me nije uzeo i pribegla sam braku s tobom iz prkosa i osvete prema onome.. Tvoja čast. u tome času ja sam bila još uvek ravnodušna prema tvojoj sudbini. ðORðE (teško izdahne) JELA: I. ja ne bih u ovom času obarala pogled pred tobom. sukoba.. ja sam se survala. Ja ne znam već.. ili. ti bi se ubio. jer da nisam. sreća sestrina. i. uzdižeš se mužastven i hrabar i ponosan pred tamničkim vratima i izrastaš u mojoj zenici i razvejavaš koprenu ispred mojih očiju i prolamaš led koji mi se na duši nahvatao. ili bi moja sestra bila nesrećna. . već sam to učinila u trenutku kada sam te zavolela. u kome sam navikla gledati čoveka bez volje i bez ponosa. ja ne znam ni šta je bilo.JELA: Da spasem najpre tvoju čast. pa ipak te na tom putu nisam ustavljala i to je moj drugi greh prema tebi.. Spasla sam sebe u tome času i to je bio moj treći greh prema tebi. ja činim to! ðorñe! Za napor koji sam primila na sebe nisam imala snage i posrnula sam. interes je moja čast! ðORðE (koji je sve to slušao vrlo uzbuñeno. Pao si i pružila sam ti ruku. Čast je starija od svih obzira. Mi smo novac dobili po najskuplji interes. I iza toga celoga spleta udara. znaš. to je vrlo malo. mirno) Ti imaš pravo. ja te molim za nju!. Hoćeš li da se pravdam slabošću žene koju je iskoristio zavodnik ili trenutkom zanosa probuñenih snova mladosti. da sam na ovim gresima stala. nisam te ni trpela.. strašniju no što su te zamahnute pesnice. (Pauza) Ispovediću ti jasno šta sam učinila. ja imam samo reč kojom bih se optužila i evo. reći ću ti sve šta sam prema tebi zgrešila ne bi li ta ispovest izazvala u tebi srdžbu. ja se sa tvojim bolom udružujem.. kod poslednjih reči podiže pesnice i zaleti se na nju) Nesrećnice! (Uzdrži se. i ja u tom času sagledam u tebi muža kome ljubav dugujem. ti. ugled naš.. moj ponos i. i iz toga spleta nedaća. sraman slom cele porodice. svaki trenutak koji je prošao bio je prošlost uzalud potrošena. gledala sam te kako si posrtao pod težinom brige te. ja samo jedno znam: bilo je ono što je najgore. otad udare sudbine primam srčanije. Ja prisvajam tvoju sudbinu i primam neravnu borbu sa nedaćom. najzad.. teško zajeca pokrivajući lice rukama) Jelo! JELA: Al' moj poslednji greh prema tebi teži je od mere kojom ga ljudski zakoni odmeravaju. Tu leži težina greha mog! ðORðE: I.. a naš brak je bio samo slučaj. uznosiš se ujedanput ti pred mojim očima. Znala sam da si ti sve i sva činio da stečeš moju naklonost. ali ne da tebe iznesem. To je moj prvi greh prema tebi.

učinio jedan greh i ja sam preda te stao da sam sebe otpužim. Sofija.. ðorñe. al' mi ne možemo pod istim krovom živeti. savladan bolom. poruzi sveta? Oh. bože kako je sve to bedno.beščašće teže od svih nevolja. jer. I ja sam. Zbogom! (Ode u levu sobu. na tome ne može ostati. JELA: Hoćeš da me izložiš poruzi. da me pred njima optužiš. poruzi roditelja.. jer sam pojmila da bi samoubistvo bilo samo izbegavanje suda na koji muž ima prava. Očekivala sam od tebe ili velikodušni oproštaj ili smrt! O. imaš pravo. bedno! (Gorko zajeca i pošto kroz suze da oduške bolu. možda. bez milosti ubij me! ðORðE (pod utiskom teškoga bola i gneva. ja primam smrt. zamolite ih da odmah doñu. oborio glavu) XIV SOFIJA. (Zvoni) JELA (prestravljena) Šta ćeš? ðORðE (i sam duboko poražen odlukom koju je doneo. Ja čekam tvoju presudu! Jednoga trenutka bila sam je sama sebi izrekla. JELA: Taj prekor osećam i ja. a sveža krv obojila joj košulju koja se pod razdrljenim haljinama vidi. On je dovodi do otomana i tu je lagano spušta. a sam kraj nje . ne bih sad kao krivac pred tobom stajala. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi) ðORðE: Idite. ðORðE: Ne mislim te optuživati.) Ustani! JELA: Ne možeš mi suditi? ðORðE: Ne! JELA: Ni praštati? ðORðE: Ni praštati! JELA: Ne možeš mi ni suditi ni praštati? Pa zar na tome da ostane? Zar je to gnev muža prevarena? ðORðE: Ne.. Ja te molim. ðORðE JELA (pošto je Sofija otišla) Šta će ti roditelji? Hoćeš li. jutarnja joj haljina raskopčana na grudima. tvoj postupak je gnusan i nizak. htela sam izvršiti samoubistvo. NJoj glava pala na njegovo rame. Tvoj postupak je takav da ti ne mogu suditi. pa ti mi nisi sudila no praštala i pomagala razarajući sreću sestrinu. SOFIJA (Odlazi) XV JELA. Pauza. On skoči prestravljen) Jelo! Jelo! (Odjuri naglo u onu sobu i posle izvesne pauze vraća se vodeći nju. kako si slab ti! Oh. Iz tvoje ruke smrt nek bude naš prvi ljubavnički zagrljaj. upamti. posle izvesne borbe i razmišljanja umiri se) Jelo. pod ovim žigom neću živeti. ali ja nemam prava da budem tvoj sudija. pošto se na vratima još jednom osvrne i pogleda ga. ali ga nisam izvršila.) ðORðE (zajeca i sam i.. ja te preklinjem.. (Uzima je za ruku i diže je. Iz leve se sobe čuje pucanj revolvera. Ja čekam tvoju presudu. jer da ga ne osećam. i zovnite mi oca i majku gospoñinu. je li? Zar nemaš snage sam da izrečeš presudu? (Pauza) Slušaj. ne bih sama sebe optuživala. bedio. ali ne primam sramotu...) Pa neka bude! Odoh da se obučem kako me roditelji ne bi dugo čekali. nemam prava. kako je bedan tvoj gnev! Drukčije sam ga ja zamišljala. obezoružan sam. pada u fotelju zarivajući glavu u ruke. pribira se i umiruje se odlukom koju je u tom času donela. Jelo.. ðorñe! (Pada na kolena) Ubij me.

) JELA (pribira poslednju snagu) Tako je. moralo. grči se i bori....... rame..... biti! (Cikne i klone. Hvala ti! ðORðE: Zašto?. Jelo.. Zašto?. pada joj glava u njegovo naručje i na njegovim grudima umire.) Zavesa ... vrati se... šta učini? JELA (otvara polako klonule oči) Ti me žališ?... volim te! ðORðE: Jelo! JELA: Oprosti! ðORðE: Praštam ti.. JELA (hvata ga grčevito za ruku) Jer.. kosu.) Jelo. što me ostavljaš..? (Plače i ljubi joj ruku.klekne.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->