Branislav Nušić

Tako je moralo biti
Drama u tri čina Predgovor Tako je moralo biti napisao sam za konkurs koji je 1889 godine raspisalo Narodno pozorište u Beogradu. Objavljeni rezultat konkursa glasio je ovako: „Za nagradu koju je Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu raspisala 9 marta prošle godine konkurisalo je trinaest dela. Po pregledu tih dela Uprava je našla da ni jedno ne može biti nagrañeno. Ostalih dvanaest nemaju tražene književne vrednosti, a drama „Tako je moralo biti", iako u tom pogledu zaslužuje nagradu, nije nagrañena jedino zato što ne daje jednu celu večernju pretstavu od dva i po do tri sahata, kao što je u stečaju naročito uslovljeno. Nu i za lirsku dramu „Ljiljan i Omorika" i komedija „Običan čovek" Uprava je našla da zbog relativno dobre obrade mogu biti pretstavljene, pa je zato i odlučila da ponudi piscima ovih dela, kao i piscu drame „Tako je moralo biti", da im se ta dela pretstavljaju pod običnim uslovima za originale. Kao što se kasnije utvrdilo, sva ova tri komada napisao je Branislav ð. Nušić". Komad je pretstavljen prvi put 18 oktobra 1900 godine na beogradskoj pozornici, sa Nigrinovom i Gavrilovićem. Karakteristično je, meñutim, za rešenje konkursa da je komad, kad je prikazivan, ispunjavao celo veče. „Tako je moralo biti" prevedeno je na nemački ištampano u Lajpcigu kao zasebna knjiga 1904 godine, a pre toga još, 1902, prevedeno je i štampano u Pragu, opet kao knjiga, na češki jezik. Kod nas je prvi put objavljeno u „Delu" 1902 godine i iste godine otštampano u zasebnu knjigu. Delo koje danas predajem čitaocima unekoliko se razlikuje od ranijih izdanja, kao i od rukopisa po kome je ovaj komad prikazivan. Preradi je glavni cilj bio da se komad koji je ranije imao četiri čina svede na tri. Pregledajući ga za štampu, našao sam da se sve ono što je rečeno u četiri može reći i u tri čina, što znači da je jedan komad suvišan. To je glavna izmena koju je prerada donela, ali postoji još jedna. Delo je pisano pre trideset godina, u doba kada je gospodarila, i mladim piscima služila za ugled, zastarela dramska tehnika. Komad je počivao na monolozima i, kad pisac što nije umeo drugače da objasni, izveo bi na scenu jedno od svojih lica i kroz njegov bi monolog to kazivao. U ovoj preradi sam izbegao te monologe, što je opet izazvalo potrebu jednoga novoga lica, koje u ranijem delu nije postojalo. Inače, delo u osnovi nije menjano, pa je sačuvan i stari tekst, gde prerada nije nalagala da se i on unekoliko izmeni, ili gde težnja da pojedini odnosi i pojave budu jače naglašeni, a ličnosti izrazitije obeležene, nije zahtevala da se pojedine scene razrade. Nušić L I C A: Jakov Nedeljković, viši činovnik u penziji Marija, njegova žena Jela, njihova kćer

Stanka, njihova kćer ðorñe ðorñević, činovnik, Jelenin muž Obrad ðorñević, učitelj u penziji, ðorñev stric Janković, trgovac Milan, njegov sin, Stankin zaručnik Ljubomir Nestorović Sofija, služavka kod ðorña Momak iz radnje Dogaña se u jednoj otmenoj činovničkoj kući U Beogradu. PRVI ČIN Ukusno nameštena soba. 1 ðORðE i SOFIJA ðORðE (izlazi iz jednih vrata u dubini, ostavljajući ih za sobom otvorena, te se kroz njih vidi raskošno postavljen sto. Odlazi drugim vratima. koja su takoñe u dubini, a koja vode u hodnik) Sofija! SOFIJA (dolazeći kroz ta vrata) Molim! ðORðE: Pregledao sam, sve je u redu. Samo, šta je sa tim buketom? SOFIJA: Donet je. ðORðE: Je li lep? SOFIJA: Divan je. Sam ñurñevak, a gospoña tako voli to cveće. ðORðE: Nismo još zbrinuli sve, Sofija. Valja nabaviti... da, čekajte... (Vadi iz džepa beležnicu, ispisuje nešto, cepa list i daje joj) Otidite do braće Petrovića i uzmite dve boce šampanjca. Vino imamo, uzmite samo šampanj. SOFIJA: Gospoña tako voli ušećereno voće. ðORðE: Imate pravo; dajte mi da dopunim. Nego čujte, Sofija; kako bi bilo da uzmete četiri boce šampanjca? (Dopisuje i to, pa joj daje ceduljicu.) SOFIJA: Četiri? ðORðE: Za svaki slučaj. Na ručku su stari gospodin a gospoña, gospoñina sestra, njen verenik, i mi, to je šestoro. SOFIJA: Pa ipak... ðORðE: Stari gospodin ne smatra da je počašćen ako ne puca šampanj. Njegovo zadovoljstvo nije u tome da ga pije, već da mu pucaju boce. Moramo mu, dakle, spremiti što više metaka. SOFIJA: Tako se radujem gospoñinom iznenañenju. ðORðE: Samo!... (Stavlja prst na usta) Pazite, ne smemo se odati ranije. Gospoña mora zateći sve spremno i tada će tek biti pravo iznenañenje. SOFIJA: Razume se! (Poñe) ðORðE: Pre no što odete po šampanj, donesite buket. SOFIJA: Molim! ðORðE: Metnite ga u onu belu vazu i stavite na sto, tamo gde će gospoña sedeti. SOFIJA: Da, razumem! (Ode.)

II ðORðE i JELA ðORðE (pali cigaretu i sedi zabrinuto) JELA (posle izvesne pauze, dolazi iz svoje sobe u ukusnoj jutarnjoj haljini) ðORðE (poñe joj hitno u susret) Dobar dan, Jelo, dobar dan i srećan ti dan! (Hteo bi da se poljubi sa njom, no ona mu, bez ushićenja, pruža samo ruku.) JELA: Hvala! Ja sam mislila ti si zaboravio. ðORðE: Zar ja? Zar tvoj dan? Mislim na nj već mesec dana, već dva meseca. JELA: Zar? ðORðE: O, uverićeš se! III SOFIJA, PREðAŠNJI SOFIJA (unosi buket beloga ñurñevka pa, kad spazi gospoñu, zastane na vratima pretstravljeno kao da je u kakvom prestupu uhvaćena) Oh! JELA: No? Šta je? Verovatno, nije trebalo da vidim? ðORðE: Razume se da nisi trebala videti. (Sofiji) Sada već, kada ste bili tako neoprezni, nosite, nosite tamo. SOFIJA (odnosi buket u sobu za ručavanje) ðORðE (Jeli) To je samo jedna od pažnji, a ima ih puno, puno... sve što ti voliš, sve što je tebi drago! Već tri dana brinemo ja i Sofija. JELA: Pa to je čitava zavera. ðORðE: Da, zavera, kojom smo hteli da te iznenadimo. JELA (odlazi ravnodušno ogledalu i doteruje frizuru) Vidim te poslednja dva-tri dana turobna i neraspoložena, pa sam mislila i nije ti do toga. Odista, šta ti je te si od nekoliko dana tako neraspoložen? ðORðE: Oh, ništa! JELA: Pa ipak... ti ne jedeš i rñavo spavaš? ðORðE: Obične, male brige. JELA: Valjda ne brige o mome roñenom danu? ðORðE: To su bile samo prijatne brige, koje su me osvežavale. JELA: Szmo neka nije zbog mene, ne želim zbog mene da imaš teških briga... (Pogleda u sobu za ručavanje na kojoj su vrata ostala otvorena.) Gle, pa čak i sto spremljen, i to sve, sve do najmanje sitnice. (Otišla je na vrata i broji servise) Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest. Što znači to, postavljeno za šest? ðORðE: Znači da ćemo imati goste na ručku. JELA: Goste? Koje goste? ðORðE: Samo one koji su tebi mili i dragi. Tvoj otac i majka, Stanka i njen zaručnik. JELA: E, to je već pravo iznenañenje! I kako da ja to ne primetim, sve te pripreme? ðORðE: Ja ništa drugo nisam ni želeo do to da te prijatno iznenadim, te da te uverim kako sam uvek samo na tebe mislio. JELA (ipak ravnodušno) Uspeo si, potpuno si uspeo. ðORðE: Pa ipak ne potpuno, očekivao sam nagradu... JELA: Nagradu? ðORðE: Bar jedan osmeh tvoj, kad si mi poljubac malopre uskratila.

JELA: Oh, detinjarije!... Koliko je to već časova? Blizu je podne, je l'? Pa to bi mogao već doći ko, a ja još nisam ni obučena. (Na vratima sobe za ručavanje.) Sofija! Sofija! SOFIJA (pojavljuje se na tim vratima) Molim! JELA: Doñite da mi pomognete. (Odlazi u svoju sobu, Sofija za njom.) IV ðORðE, NEDELJKOVIĆ ðORðE (smrači mu se lice sa njene ravnodušnosti, pali opet cigaretu i puši je hodajući) NEDELJKOVIĆ (stariji gospodin, čist, izbrijan; čini utisak otmenog, ali lakomislenog vivera. On nosi veliku lepu kutiju bonbona i pri dolasku ostaje na vratima) Jesam li ja polaženik? ðORðE (idući mu ususret) Odista, vi ste prvi. NEDELJKOVIĆ (ulazi) I to valja znati da sam pobegao od kuće. Hteli su da svi zajedno doñemo, ali ko će žene sačekati! NJihovo spremanje je beskonačno, a ja nestrpljiv, pa sam prosto pobegao. A gde je Jela? ðORðE: Sad će, sprema se! Što ste ne oprostite toga tereta? (Hoće da mu uzme kutiju.) NEDELJKOVIĆ (ne da) Ne! Hoću u ruke da joj predam. Nije bogzna šta, ali nisam već znao šta ću. Molim te, ja smislim da joj kupim jedan vrlo lep broš od slonove kosti, a tek njena majka: „Oh! vrlo dobro, to ću joj kupiti ja!" Ja smislim zatim da joj kupim plišanu šatulu za rukavice, a tek Stanka: „Oh! Vrlo dobro, to ću joj kupiti ja!" I onda, razume se, pošto sam se iscrpao u idejama, ja prestanem dalje smišljati i odem pa joj kupim bonbone. Eto ti! ðORðE: O, pa to ćete je vi pretovariti darovima! NEDELJKOVIĆ: Ali čuješ, mogu ti reći da je tvoja žena odista srećna! ðORðE: To mi laska! NEDELJKOVIĆ: No ne milim ja da si ti taj koji si je usrećio, već... Dakle, u četiri oka govoreći, juče su mi bili nešto vrlo mršavi džepovi. Sasvim pojmljivo, poslednja nedelja u mesecu. Imao sam jedva oko pedeset dinara, a svi u kući smišljaju darove, računajući, razume se, na moj džep. ðORðE: To je neprijatno! NEDELJKOVIĆ: Razume se da je neprijatno! A znaš li kako sam isplivao? Otišao sam kod „Engleske kraljice". Već dvadeset dana nisam metnuo paru na zeleni sto, a juče, rekoh, igraću na sreću Jelinu. ðORðE: I razume se, kao obično, izgubili ste? NEDELJKOVIĆ: Ne, naprotiv, dobio sam. Igrao sam na damu i ostao sam pri njoj uporan. Prvi put u životu dobio sam i to ozbiljno dobio. Bilo je dovoljno za darove i ostalo mi je još toliko da mogu pristojno provesti poslednju nedelju u mesecu. ðORðE: To je doista lepo. NEDELJKOVIĆ: I broš od slonove nosti, i plišanu šatulu, i ove bonbone, sve je to platila dama herc. A zbilja... šta si ti uzeo ženi? Tvoj dar je, izvesno, bogatiji? ðORðE (zbunjeno) Ja... ovaj... NEDELJKOVIĆ (iznenañeno) Kako? ðORðE: Kad bih znao da bi i mene sreća poslužila kod „Engleske kraljice"... NEDELJKOVIĆ: A ti si trebao na drugi način da se postaraš. To znači da nisi uopšte ništa ni spremao za današnji dan? ðORðE: Naprotiv, sve je spremno.

možeš valjda dobiti toliku sumu gdegod na zajam? ðORðE: Teško! NEDELJKOVIĆ: Ako obećaš malo veću kamatu. Videli smo je u jednom izlogu i pitao sam za cenu..? Ja mislim da bi to Jelu čak i uvredilo. NEDELJKOVIĆ: Ako joj se dopada. nego kad ja završim zdravicu i viknem: živela! to neka bude znak. ali. želim! NEDELJKOVIĆ: Dobar dan. Ne mislim na bengalsku vatru. NEDELJKOVIĆ: Pa onda. to mi svi kažu. ðORðE (razmišljajući) Mislio sam i na to. Zar to ne bi bilo iznenañenje? ðORðE: Nije dockan. ali.... ðORðE: Biće ga. Uostalom. Ako veruješ da je ženina naklonost sreća. poslušaću vas! NEDELJKOVIĆ (ispraćajući ga) Ne zaboravi i na muziku. NEDELJKOVIĆ: No.. NEDELJKOVIĆ: Imaš toliko veliko primanje kod mene da se na račun toga možeš zadužiti. a ja ću reći Jeli da su te hitno odazvali u kancelariju i da ćeš se za koji čas vratiti. Upamti: lakomisleni grade sreću. naprimer. radi utehe. ðORðE: Na to ne računam više. Sofija! SOFIJA: O. odista je tako! A ja osećam potrebu da gradim sebi sreću.. svi joj donosimo. ðORðE (nevoljno) Najzad.. seda) SOFIJA (izlazi iz sobe Jeline) Dobar dan. miraz. Prozor otvoren. Zamisli kako bi to izgledalo. lakomisleno! I lakomislenost je koji put vrlina. onda znaj da se ta sreća stiče lakomislenošću. još ima vremena. Bila bi cela svetkovina bez efekta. . a mudri je razgrañuju. NEDELJKOVIĆ: Koliko? ðORðE: Dve i po hiljade dinara. zdravica se mora završiti izvesnim efektom. ðORðE: Tako je. NEDELJKOVIĆ: Ali sve ne isključuje dar. gospodine! NEDELJKOVIĆ: Da. i to ovde.. pa onda šta razmišljaš? Idi. muzikantima da ranije ne štimuju instrumente. NJoj se dopada jedna grivna.NEDELJKOVIĆ: Ti znaš da ja ne umem držati zdravicu bez šampanjca. to mogu još uvek učiniti. Za koliko opštih tekovina ima da se blagodari lakomislenosti. ðORðE (odlazi) V NEDELJKOVIð i SOFIJA NEDELJKOVIĆ (držeći još uvek kutiju. niko se i ne nada. a ti.. ali muzika. razume se. to nije tako velika suma. ðORðE: Ne bi li to bilo lakomisleno? NEDELJKOVIĆ: Lakomisleno? Bože moj.. NEDELJKOVIĆ: Utoliko bolje! Uostalom. Narediti. Sofija! Gospoña je gotova? SOFIJA: Ovaj čas.. pod prozorom.. ðORðE: Primanje? NEDELJKOVIĆ: Pa da. i vi. NEDELJKOVIĆ: Danas dobro izgledate. ðORðE: Da.

svaki dan nosi svoju brigu. verovatno malo docnije. hitno prilazi ruci očevoj) Tatice. očima se nasmejete. sedite! JANKOVIĆ (sedajući) Nemojte mi zameriti. NEDELJKOVIĆ: E? . JELA: Otkud to? NEDELJKOVIĆ: Sasvim slučajno. ali se malo zatim doseti pa dodade: „Nemojte. kakav je to teret?" Ja mu rekoh da je tvoj roñendan i on me zamoli da ti i od njegove strane čestitam. VI JELA. JANKOVIĆ: Doći će već.SOFIJA: Ah. kada vam je roñendan da iskoristim. razume se da će doći. Čestitam vam! JELA: Hvala. prvi dar! (Daje joj) JELA: Hvala! (Primajući dar ljubi mu ruku) A majka i Stanka? NEDELJKOVIĆ: Doći će. ne brinite! O. pa onako kao što je red da se nasmeši devojka na gospodina koji dobro izgleda. A znaš ko će još doći? JELA: Znam. prijatelju! JANKOVIĆ: Otkako smo se sprijateljili. JANKOVIĆ. on vam izvesno često dolazi! NEDELJKOVIĆ: Naravno! JELA: Odjutros nam još nije dolazio. nisam bio u vas. stari prijatelj. NEDELJKOVIĆ: Oh. ne! NEDELJKOVIĆ: E. pružajući mu ruku) Tako ste me prijatno iznenadili. povika mi on iz dućana.. evo sad ću ja za koji čas. rekoh. ali posao i briga. kad tako dobro izgledam. pa hajd'.) JELA (izlazi ususret. Stankin zaručnik. JELA: Neka uñe! SOFIJA (na vratima) Izvolite! (Uklanja se. ali će doći i njegov otac. a danas već. on je toliko revnooan u tom pogledu da se ja već moram i požaliti na njega. prijatelju. „Dobar dan. moj sin me zamenjuje. JELA: Na ručak? NEDELJKOVIĆ: Ne. razume se. prvi ja! (LJubi je) Prva čestitka. izvol'te.. i onako bih imao malo da razgovaram sa vama i sa prijom!" JELA: O čemu bi da razgovara. „šta je to. doći ću ja lično. NEDELJKOVIĆ: Eto ga. NEDELJKOVIĆ JELA (u toaleti. Sofija! SOFIJA: Kako da se nasmešim? NEDELJKOVIĆ: No. nasmešite se malo na mene. prijatelju". Uostalom. Prolazim ja maločas kraj njegove radnje sa ovom kutijom bonbona i. to ste vi? SOFIJA (odlazi) NEDELJKOVIĆ (ustaje) Da. To znate vi već kako. PREðAŠNJI SOFIJA (prijavljujući) Gospodin Janković. to se razume već. morao sam pasti u obi. gazda Janković. doći će samo da ti čestita. i što sa mnom? VII SOFIJA. kažem ja! Neka uñe.

prijatelju.JANKOVIĆ: Pa da.. JELA: Danas je četvrtak. što pre to bolje. JELA: Zašto ne. prijice. Eto. otkako se verio nizašta više nije. ja bih požurio.. a mi još nismo ni progovorili o tome. ali. znate. Dozvolite mi da ne kvarim svoje navike. pa tu naviku. JANKOVIĆ: Po meni. prijatelju! Nisam se ni nadao da ću naići na toliku gotovost. Vi znate već da za činovnike i penzionere to nisu najzgodniji momenti. U vaše zdravlje. danas je vaš dan. ispijem jednu. da progovorimo reč dve i o . mi nećemo biti protivni. i vama. JELA: Ali. zašto ne bi i sve ostalo uredili? JELA: Mislite dan venčanja? JANKOVIĆ: Da. kada će hoće. mislio sam. tiče se sreće moje sestre. Ja se. Hvala vam! SOFIJA (donosi na služavniku liker i prinosi Jankoviću) JANKOVIĆ: Oh. Nećemo zbog malih smetnja da pravimo pitanje. Navikli smo da kod svakog posla predviñamo i moguću štetu a ne samo dobit. ako vi ne bi imali ništa protiv. drukče losmatramo stvari. razume se. neka bude! (Daje znak Sofiji. naposletku. ali. sve se može. prijice. Ali za mene su važne i druge pojedinosti. JANKOVIĆ: Razume se! Otezanje kod tih stvari nije uvek probitačno. ja bih prsten održao sad. zar može biti milijega razgovora za mene? JANKOVIĆ: Pravo kažete. ali mi. već u subotu. i kad smo se već tako lako sporazumeli.. ovo je baš zgodna prilika da progovorimo o tome.) JANKOVIĆ: Vi mi nećete zameriti da do kraja iskoristim ovu priliku. da! (Uzima čašu) Danas ću učiniti taj izuzetak. i tada što pre svadbu. JANKOVIĆ: Ne. Da nije prerano? Ne znam da l' će se u kući moći sve spremiti do subote. vidite. našto toliko otezati sa venčanjem? Već mesec dana kako su se deca verila. ostavljamo vama. ali do podne nikako više. NEDELJKOVIĆ: Mi to. zaboga. kad smo već u razgovoru o tome. prijatelju. zameriti. što pre to bolje! JANKOVIĆ: Razume se. i ja mislim da ne treba otezati. NEDELJKOVIĆ: Nezgodno je malo i stoga što je kraj meseca. JELA: Ali. al' evo. naprimer. trgovci.. prijice! (Srkne) SOFIJA (služi Nedeljkovića) JANKOVIĆ (koji je opazio da Jela daje neke znake Sofiji) Samo ne i kafu. Eto. Jer. ako nemate ništa protiv. prijatelju. to je tako! JANKOVIĆ: I pravo da vam kažem. JELA: Ja vas ipak ne razumem. pomoći ćemo svi. ne bi trebalo o drugim stvarima da. u svakom poslu držim one stare reči: što možeš da svršiš večeras ne ostavljaj za jesenas. prijice. Bojim se da se ne ljutite. nikako! Blagodarim! Ja samo ujutru. primenjujem i tamo gde joj možda i nema mesta.. pravo kažete.. i dan venčanja. zbog toga bih već voleo da se stvar svrši što pre. Nije mu pamet više kod posla i jednako bi hteo da se izvuče iz dućana.. NEDELJKOVIĆ: Šta ćete. kako god je vama po volji. zaboga. JANKOVIĆ: Pa. najzad. JANKOVIĆ: Hvala vam. JELA: A zašto bih se ljutila? JANKOVIĆ: Pa. JELA: Pa lepo. pre no što odem u radnju.. Vi mi nećete. svakojako i dan venčanja. JELA: Zašto ne. te se ova udalji.

JELA: Razume se! JANKOVIĆ: Stoga sam ja. znate. pa bila ona i neprijatna donekle? Zar ne? NEDELJKOVIĆ: Pa ipak. no docnije. koji mute i sreću u braku i prijateljske odnose. ali. JANKOVIĆ: Ona to i zaslužuje. prijatelju. zašto ne bi predvideli svaku mogućnost. dozvolite. To se može smatrati kao svršena stvar. ako bi ga i bilo. ako se može. mogli pomisliti.. vidite. dozvolite da se trgovački izrazim. pred svadbom ili o samoj svadbi? NEDELJKOVIĆ: Nesporazum? O. Ali.. Ipak. miraz je gdekad razlog sa kojega se porañaju nesporazumi. dok je ovadba još daleko. da. treba unapred ukloniti i najmanju mogućnost koja bi mogla dati povoda. predvideli i mogućnu štetu. prijatelju! JELA: Ne daj. Zar ne? A sve to. NEDELJKOVIĆ: O mirazu? A šta bi imali tu da se sporazumevamo? Ja sam vam još o veridbi kazao sumu. jer. To bi. Ako bi mene pitali. a ne samo dobit. imate potpuno pravo. možda bi zgodno bilo oko sedmog ili osmog aprila. do toga izmeñu nas ne može doći. u subotu? NEDELJKOVIĆ: Da. A ne rekosmo višta o svadbi? JANKOVIĆ: I u tom pogledu probitačnije je da se držimo onoga.. ali ipak. bože! JANKOVIĆ: Ta. Ali vam mogu izjaviti da mi je novac spreman i da sam gotov položiti ga o prstenu. ali ne zbog miraza. Što je jedanput ugovoreno to ostaje! Je li tako prijatelju? NEDELJKOVIĆ: Razume se! JANKOVIĆ: O tome nećemo ni razgovarati. i u svemu će ostalom. one poslednje sitnice. zar nije bolje da se pojavi ranije. ostavljam vama da izaberete dan. često beskrajni. kako će se iznenaditi mladenci kad čuju da je već u subotu prsten. rekoh vam malopre. duga ljubav. sve je ostalo spremno. meni izgleda. to mi je vrlo milo. kao što bi vi. već stoga što prsten mislimo naročito svečano da izvedemo. NEDELJKOVIĆ: Mene svadba manje brine no prsten.mirazu. JELA: Ili možda prve nedelje po ðurñevdanu? JANKOVIĆ: Slažem se. JANKOVIĆ (neverice) Sad. dvadeset hiljada dinara. JANKOVIĆ: Da. to mi je milo. treba izbeći. prijatelju. Istina. da.. koje oduzimaju najviše vremena. razume se. potpuno se slažem. značilo: čisti računi. što pre to bolje. a kako tek majka koja će sad imati pune ruke posla. Time bi bilo otklonjeno sve. u subotu. prijatelju. o prstenu. zašto ne bi kao u trgovini. NEDELJKOVIĆ: Da. sad u subotu. Činili smo čak i izvesne prepravke u kući samo zbog toga dana. mišljenja da bi najprobitačnije bilo da mi se miraz preda sad. vi se pribojavate da ja nisam spremio obećani novac? JANKOVIĆ (ne baš vrlo ubeñeno) Bože sačuvaj! NEDELJKOVIĆ: Tako izgleda. to bi. Sad već možemo reći da smo se potpuno sporazumeli i složili. imate pravo. O. i ja o sumi ne mislim ni reči da progovorim. vidite. otklonilo svaki povod za nesporazum. vidite. JANKOVIĆ: Tako! E. JELA: No. vi ste pristali i time je svršena ta stvar. JELA: A kad je tu postignut sporazum. mi ćemo sve učiniti za našu Stanku i za njenu sreću. a svega .

Stići će se. Znam ja šta je to. JELA: Pa nemojte mu zameriti. a on neka čeka pa kad budem mogao. možda. prijatelju? NEDELJKOVIĆ: Da. JANKOVIĆ: Želim vam prijatnu zabavu! Zbogom! JELA i NEDELJKOVIĆ: Zbogom. Zar ti ne vidiš da taj čovek brak smatra kao i svaki drugi trgovački posao? Čudim se samo da mi nije tražio i garantno pismo. Ogovaraju. samo da vam čestitam. da sam samo obećao miraz. znam ja otkuda je ta tolika opreznost. prijatelju! (Jela ga prati do vrata. JELA: Koji? NEDELJKOVIĆ: Pa tvoj muž. Žali se gde god stigne da mu nisam dao miraz.je tri dana. nego. samo kad se hoće.) JANKOVIĆ (još jednom na vratima) Dakle. ali da je kazao i sutra uveče. (Ustajući) E. ali otac se ne zaljubi i jesi li ga čula malopre: Mi trgovci smo navikli da predviñamo i štetu. valjda. Ja uzimam Jelu iz ljubavi!" E. Eto ti. i šta ona ima protiv vas? NEDELJKOVIĆ: Dužan sam čaršiji nekoliko hiljada dinara. dabome. Ja znam da sa spremom ne možemo stići do subote. NEDELJKOVIĆ: Razume se da ćemo učiniti. JELA: Mislite. Hm! Došao da čestita! Napustio posao samo radi toga da bi tebi čestitao. Zbogom. PREðAŠNJI . a ona to smatra za strašan greh. JANKOVIĆ: Tako je. prijice. bojeći se da do nedelje ne promenim odluku. zaboga! JANKOVIĆ: Napustio sam posao. NEDELJKOVIĆ: Ne mislim. ne bi se smeli osramotiti. nego i onaj tvoj prostak. IX MARIJA. kad je on izjavio: „Što se tiče miraza.. A nije ni to samo. to je vaša stvar. čim sam osetio šta je po sredi. JELA: Ali sedite. cela me čaršija ogovara i puni mu uši da sam ja nepouzdan. JELA: Svi ćemo potrčati. ja vas ne smem duže zadržavati. a kod trgovca to drukče ide. svi ćemo se založiti i podeliti poslove. ostaje sve tako kako smo se sporazumeli? NEDELJKOVIĆ: Sve do poslednje tačke! VIII JELA. ja sam danas ovde celog dana gost. najviše i ogovara.. pristao bih. a ne samo dobit molim miraz da mi se položi u subotu! JELA: Učinićemo kako on želi. Udaje se za trgovca. JELA: Šta ima čaršija da brine vašu brigu. nego znam. trgovac je! NEDELJKOVIĆ: Ta ne zameram mu. jer znam da ste odlučni i znam da vašu reč cene i prijatelj i stara prija. prijice. pozdravite gospodina ðorña! (Nedeljkoviću) Vi ostajete. a da ga ne mogu dati. Sin se zaljubi i ne govori ni reči o mirazu. pa kad je moja stvar. On me. Druga je stvar ovo za Stanku... Zato sam ja i voleo da razgovaram u vašem prisustvu. a ustvari napustio manji trgovački posao da bi svršio veći. Pa nisam. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ (pošto se vratila Jela) Jesi li ga razumela? JELA: Šta bih ga imala razumeti? NEDELJKOVIĆ: Došao da čestita. STANKA.

ali smo vodili i druge razgovore i pregovore. Slonova kost. ja nisam ništa ni znala za današnji ručak..) MARIJA: A ovo moj! (Isto kao pre. odnosi) JELA: Zamislite.. NEDELJKOVIĆ: Pa da.) MARIJA (ljubi je takoñe) Čedo moje! Želim ti mnogo. Jelo. pa hiljadu drugih stvari koje treba pripremiti. MARIJA: Zaboga. znate li vi da je malopre bio ovde stari prijatelj. NEDELJKOVIĆ: I ja sam pristao. razumeš li! STANKA: Nije mi ni haljina gotova. MARIJA: Eh. STANKA (ulazeći. STANKA: Zar nisi znala ni da smo pozvani? JELA: Ne. JELA: Oh. je li. imam ja još jedan za njega. zbunila sam se pa vas i ne nudim. Prijatelj zahteva da prsten bude sad u subotu. to je moja ideja. kako si na to mogao pristati? To je nemoguće! Nemoguće. Jela će vam kazati.) SOFIJA (pošto i sama pomogne. (Daje joj jedan cvet. NEDELJKOVIĆ: Možda si mislila broš uopšte. (Ljubi je. Milanov otac? STANKA: Da čestita? MARIJA: Otkud to? NEDELJKOVIĆ: Da. petak. da. JELA: Nemojte se ljutiti.. zašto ne bi on bio jedanput u životu duhovit? MARIJA: A ko je sve pozvan? JELA: Samo vi. srećan dan. zašto sve to. Ne. JELA: A zar nije bolje da si taj prvi cvet dala tvome zaručniku? STANKA: O. STANKA: I Milan? JELA: No pa da. subota. Eto. zar nije i on najuži član porodice? NEDELJKOVIĆ: Nego kada je reč o najužoj porodici. u jedan glas) A. a. (Pomaže majci i Stanki. prihvatite. hodite. (Daje joj šatulu i ljubi se ponovo s njom. JELA: Ali sedite. MARIJA: To je dobro.) Iz moje saksije prvi cvet. MARIJA: Danas je četvrtak. najuža porodica. Nemoguće.MARIJA. srećan dan! STANKA: Najpre te ja moram poljubiti. čestitao je. ti darovi idu s napomenom da je i jedan i drugi moja ideja. MARIJA: Ali kako bih mogla pristati? Eto.. što ne može . STANKA: I još jedan dar. NEDELJKOVIĆ: Da šta si? MARIJA: Nama si uvek dete. zašto sam pristao. mnogo sreće! STANKA: Ovo je moj mali dar. ne. mislila sam ja i sama. majčice. ali ne od slonove kosti. tek će sutra biti gotov tapet u velikoj sobi.) JELA (ljubi joj ruku) NEDELJKOVIĆ: Molim. Sofija. koje skidaju šešire. Kako si samo mogao pristati pre no što nas zapitaš? NEDELJKOVIĆ: Objasni mi ti. Bože moj. to je lepo od tvojeg muža. ðorñe je naročito hteo da me iznenadi. ali vas uveravam da bi i vi pristali da ste bili ovde. MARIJA: Kakve pregovore? JELA: Iznenadiće vas. pa onda Stankina haljina. Jakove. ta nisam više dete.

. JELA: Taj sam uslov izostavila. STANKA (iznenañeno) Jelo. Jelo. iako nije mogao. rasturilo se.. Da nije ðorñe tako dobar. gde obe sedaju. Čovek je jači od sviju bolova! Zar si zaboravila moju sudbinu? I ja sam volela.) X JELA. Zar ima što lepše no biti žena onoga koga svom svojom dušom volimo? STANKA: I koji nas voli. To si se dobro setila. ja ne znam šta bih radila da se proševina slučajno pokvarila. dete moje. on se sam sobom razume. da te ne voli toliko i ti njega. Pristao je na sve. NEDELJKOVIĆ: Dabome. da. Znam da ti je to najmiliji razgovor. Sve drugo što doñe zatim izgleda nekako izveštačeno. JELA (uzdahne i zagrli je) Baš si dete! Sve. (Ode. ja sam koješta govorila.. pa to što govoriš. iako nisam onda još shvatila takve bolove. Boga mi. STANKA: Da. dušo. koji čak i duboku starost gdekad uznemiruje. kada joj sve kažete. samo da zadovolji tvoga svekra.. Ja sam uverena. uzajmio je! JELA: I uzajmio i založio sve što je mogao. samo da ne omete tvoju sreću. on i ne misli na to. i to zbog miraza.. to je sve.. nemoguće je. jer Milan valjda tu nema svojih zahteva? STANKA: Milan? O. JELA: Da..biti. (Grli Stanku i dovodi je do otomana. tome dodati što bilo bi suvišno.. eto. tako uverena da. sve učinio. budi bezbrižna. sve je to manje od velikog razloga koji je oca opredelio da pristane. ne može. i sve.. znaš već.) STANKA: O mojoj sreći? O njoj se nema šta mnogo govoriti. oče. STANKA JELA: A mi? Hodi ovamo... JELA: Sve. Ja sam u njegovu ljubav tako uverena. kao da je baš hteo da ne uspe. pa. razgovaraćemo o tvojoj sreći. Još kad bi znala koliku je žrtvu otac podneo! STANKA: Znam. pa budi srećna. bilo!. mora svako voleti.. Hajdemo ovamo u sobu. ali što je nemoguće. sve se preživljuje. NJega mislim. JELA: Odista. to ne mora Stanka čuti.. ti bi možda još i danas podnosila te bolove? JELA: Oh. JELA: I kako je naš siromah otac dobar. Tebi je bog dodelio sreću. bez njega ne bih mogla živeti. JELA: Znate šta. iskreno ti kao sestri kažem: čini mi se. ljubav koja prvo osvoji devojačko srce ostaje uvek najslañi san. sasvim koješta.. Marija.. on je tako daleko od toga. pokvarilo se. Odista bi bila sramota da se za ljubav tričavih nekoliko hiljada dinara stvar pokvarila. STANKA: Ah. Ja sam srećna i. Tebe. NEDELJKOVIĆ: Najzad. nešto što liči na obmanu: usiljavanje koje nas čini pred samim sobom neiskrenima. evo u čemu je stvar.. da će se izmiriti sa vašom odlukom. a kakve sam teške časove preživela onda kad se zamalo nije pokvarilo. Idite s majkom u moju sobu i objasnite joj. STANKA: A njegov je otac tako bio zapeo.) MARIJA (odlazeći za njim) Ne znam u čemu je stvar. da . 'Ajdmo mi.. ovamo! (Odlazi.. da li te ja razumem? JELA (ljubi je) Nemoj me ni razumeti. ne mora Stanka čuti sve naše brige. Ja sam te tako žalila. i mene je prosio onaj koga sam volela i koji me je voleo.

gospoño!.. JELA: Ne uviñam je. NESTOROVIĆ: Ako vas uznemiravam?. JELA: Vi? NESTOROVIĆ: Nisam želeo da vam učinim tu neprijatnost.. pisaljkom i parčetom hartije u ruii) Deco.. ostavio mi je kartu.. Sad prvi put. NESTOROVIĆ JELA (kad spazi na vratima Nestorovića. Sofija! STANKA (ocu) Evo mene! (Odlazi s ocem u sobu) XII JELA.. susret ovaj.. (Nudi ga da sedne i ona seda.. sad ću. samo me iznenañuje.) NESTOROVIĆ: Da. moja pojava u vašoj kući. Beležimo ja i mama šta sve treba nabaviti za prsten. Stanka.. gospodin tek što nije došao. JELA: Ne vidim da je to što neobično. Idi. samo da naredim Sofiji sve što treba. ja priznajem i sam nezgodu ovoga susreta.. NESTOROVIĆ: Došao sam po pozivu vašeg goopodina supruga. ne!.. kako me nije našao. . nemilo se iznenadi i trgne) Ah! NESTOROVIĆ: Izvinite. NESTOROVIĆ: Već pet je godina. ali jedan gospodin.. JELA: Koga traži? SOFIJA: Traži našeg gospodina. Imate posla sa mojim mužem i.. JELA: On ga zvao?. Sinoć me je dva puta tražio pa. Sofija. veli: on ga je zvao.) NESTOROVIĆ: Pa ipak. a putevi nam se nisu ukrštali.rasporedimo gde će ko sesti. JELA: Moj muž mi nije ništa o tome govorio.. neña uñe. Pa lepo. PREðAŠNJI NEDELJKOVIĆ (pojavi se na vratima sa cvikerom na nosu. čula sam vas. svakog je sudbina vodila svojim putem.. JELA (gorko) Sudbina? (Trgne se) Uostalom da! (Vraćajući se sa prozora) Danas je tako prijatan dan.. što bi me to iznenañivalo? Izvol'te. ti ćeš do Milana! (Ustaje i povede Stanku u sobu gde je postavljen sto. JELA (usiljeno) Oh. moleći me da se danas pošto poto nañemo. SOFIJA JELA: Sofija! SOFIJA: Izvinite.) XI NEDELJKOVIĆ.. JELA: Razume se da ćemo vam pomoći... JELA: Svakako je išao svojim putem. SOFIJA (povlači se) XIII JELA.... NESTOROVIĆ: Utoliko pre vas je morao iznenaditi moj dolazak. (Ustaje i odlazi prozoru. pa ne možemo se sami svega setiti. doñite da nam pomognete. a mi se nasmo sreli. JELA (zbunjeno) Zašto? Ne!. Razume se.

saslušajte me! Neka vam ne bude teško čuti istinu . da prevrnem samo jedan. da sam ja imućan. zašto mi ne biste dopustili da vam se opravdam? JELA: Da se opravdate? Šta bi imali vi preda mnom da se pravdate? NESTOROVIĆ: Nekada smo bili tako bliski jedno drugom. molim vas.. Vi koji ste stavili kao prvi uslov proševine pitanje novca. vi.. gospoño. NESTOROVIĆ: Stare priče imaju tu dobru stranu što se na kraju njihovom. sve objasni. da sam naslednik jedne bogate tekovine. NESTOROVIĆ: Niste. gospodine.. a tu krivicu ja i danas gako rado nosim na duši.. Ja sam već odavna sklopila tu knjigu. zar ne? Ako mi dozvolite da vam podnesem svoje čestitke. da. bojim se samo. pokušao da vam se pismeno opravdam. kada se već dala ovako dobra prilika. Ja sam pošao svojim putem.) NESTOROVIĆ: Ili zar nisam vam tada dao dovoljno dokaza te moje ljubavi? JELA: Da. Vi znate. ali nemojte mi ni braniti. JELA (htela je da preseče taj nemili razgovor) Ah. ja ne mogu dopustiti da se taj razgovor nastavi. dakle. NESTOROVIĆ: Zar rečima samo? Ta ja sam vas i zaprosio! JELA (ne može da se obuzda) Zaprosio? Da. i ja sam i dalje u vašim očima ostao grešnik bez svoje krivice. mogao sam još i zaboraviti. vi ste mi pismo neotvoreno vratili. JELA (jetko) Hm! (Okreće glavu da ga ne sluša.. oh. JELA (jetko) Bez krivice? NESTOROVIĆ: Jedina moja krivica je što sam vas voleo. da se pozivate na taj dogañaj kao ka dokaz ljubavi. (Ustaje i prilazi joj) JELA (osećajući se u vrlo nezgodnom položaju.NESTOROVIĆ: Da. tada još. bili smo tako bliski. računajući valjda na vreme koje je otada proteklo. kojih se ni do danas još nisam oslobodio? Zar vi odista verujete to? JELA: Ja neću da vas slušam! NESTOROVIĆ: Pa ipak vas molim. sa uverenjem da sam njime morao poći. tu proševinu i napustili. JELA: To su stare priče. koliko sam se zaboravila! Ja neću da govorim o tome. gsspodine.... NESTOROVIĆ: Da. gospoño. ali i ucenio. ali ne i njene posledice. a vi svojim sa uverenjem da sam svemu ja kriv. sve što bi čitaocu moglo ostalo nejasno. prijatan. JELA (odbijajući) Ja vas molim. zaprosio. na poslednjoj strani. iako mi je nekada današnji dan bio tako drag. gospoño.. Kad sam jednom. Danas je vaš roñendan.. novca radi... NESTOROVIĆ: Sad ga već moram nastaviti. bože. koji ste. pa zar možete verovati da su nekoliko hiljada dinara mogli biti razlog da pregorim one osećaje prema vama. rečima... Ali. jer dosad ste me osuñivali nesaslušana. (Seda i razgleda album.. Saslušajte pa me osudite. vi imate hrabrosti. pa ipak nam se staze razmimoiñoše. ja moram da ispravim tu tešku zabludu. koja me tako dugo u vašim očima tereti. Posle poduže pauze) Zbilja. koje nemaju toliko vrednosti da bi ih trebalo još kojiput čitati.. Ah.. kakvu sam ja već godinama želeo. JELA (uzbuñeno i nervozno) Ja vam nisam dopustila. onih toplih osećaja koji su nam nekada bili zajednički. samo onaj poslednji list. Dopustite mi. NESTOROVIĆ: Vi se sećate. okreće mu leña i traži predmet koim bi se zabavila) Čudo mi je da ðorña nema još? NESTOROVIĆ: Meni nije neugodno da ga sačekam..

sve što sam iz obzira prema zama trebao i mogao učiniti. ja sam običan grañanin od krvi i mesa. više nego to. Sve. ne znam ništa.koju treba da čujete. gospodine!. sve sam pristao.. pristao čak i miraza da se odrečem. gospoño. već vrlo zgodnu priliku da jednog mladog. činio sve što sam mogao činiti. (Pauza) Vama je. Za mene je to opravdanje jedna neophodna potreba. ili bolje. svoje grubosti u ovome trenutku. puno ljubavi i prema svome i prema tuñinu. JELA (uvreñeno) Ali.. U ljubavi mojoj prema vama on nije gledao budućnost svoga deteta. JELA: Kad bih primila sve to za istinu? NESTOROVIĆ (odlučno) Ja stojim pred ženom kojoj ne smem neistinu govoriti. JELA: Ili za ravnodušnost kojom ste taj gubitak preboleli? NESTOROVIĆ: Moj mir vi nazivate ravnodušnošću. ja znam čak koliko on vas voli. bez razloga. ako želim da se odbranim od vašeg nepravednog mišljenja o meni. kojoj nisam nikad neistinu govorio. razumete. ponavljam da mi je nemilo kćeri oca optuživati. za mene je to sasvim svejedno hoćete li se vi opravdati ili ne. nisam ništa čula! NESTOROVIĆ: Pa ipak. koliko je topla njegova roditeljska ljubav prema vama. on je to uzeo za uvredu. NESTOROVIĆ: Ali ne i za mene. gospodine. gospoño. Kada sam pokušao braniti se od te njegove navike. oprostite ovoj otvorenosti. grañanin kvalifikovan poreskom knjižicom i vojničkom bukvicom. da krivica nije na meni. ljudi koji veruju da je život samo jedna prijatna šetnja po utapkanim parkovskim stazama. JELA: Našto vam? NESTOROVIĆ: To bi mi opravdanje bila jedina naknada za izgubljenu sreću. JELA (kolebajući se) Ja ne znam kako bih u tom slučaju oca opravdala? NESTOROVIĆ: Ali bar mene opravdajte. ali sam se najzad morao ustaviti pred njegovom navikom da moju imovinu smatra kao svoje nasledstvo i da zavlači ruku u moj džep kad god to za potrebno nañe. ali. verovatno.. previñajući da je mir gdekad najjači izraz bola. na sve žrtve sam bio gotov. ja ne umem biti junak ni romana ni drame.. sve bez cilja. čuli ste toliko koliko je potrebno da znate istinu. gospoño. ali. ja sam. Vi niste valjda očekivali da odem u goru i predam se usamljeničkom životu. JELA: Ali sve to nije potrebno. Ja sam vašem ocu činio. sve. ali i vi sami morate priznati da on spada u onaj red ljudi koji imaju dobro srce. Jer šta ste vi očekivali od mene? Ja sam vrlo običan čovek. ali tad krivica bi mogla biti samo na vama što ste tako lako pristali da promenite mišljenje o čoveku koji to nije zaslužio od vas. ona je čak jedan od najvećih razloga koji me je uzdržavao da ne potražim bar posredne puteve da se pred vama opravdam. i jednog dana dobio sam pismo kojim mi otkazuje proševinu i moli me da prekinem svako opštenje sa njegovom kućom. neiskusnog i bogatog naslednika iskoristi. Ja sam čak pristao. da mi taj miraz samo na papiru da.. kad je već o mirazu reč.. jedan dug savesti. ali ja moram najzad preći preko tih obzira. no ljudi koji ne umeju uvek da vode računa o prilikama u životu. sve to drukče pretstavio. JELA (posle izvesne borbe) Ne znam. dug časti svojoj. i ljudi koji nevolje lako prebroñavaju samo zato što misle da im je sve dozvoljeno. nisam slušala. Ja sam svestan čak i bola koji vam svojim rečima mogu naneti. bez. Ja ovom ispovešću ne mislim optuživati oca vašega. da se zakaluñerim ili da izvršim samoubistvo? Dirnulo . NESTOROVIĆ: Ja sam svestan. Ponavljam. JELA: Otac? NESTOROVIĆ: On je jedini kriv. sve je izlišno.

šešir i štap) Ja ne želim prisustvom da vam i dalje dosañujem.. ostavi me! STANKA: Boli te što ili. gospoño. mi te čekamo.. Jelo. Meni je dovoljno utehe što sam uspeo da vas. ali srce ne. suze će mi olakšati. stalo mi je neobično do toga. ostavi me samu. ja. JELA: Ostavi me. gospoño! (Polazeći na vratima još jednom zastane. ja ću da zovem majku.. NESTOROVIĆ: Ne zaboravljam. Ne želim da mi otac i majka primete suze u očima.i verujem da i u vama živi taj osećaj. Idi. posle toliko vremena. čim me proñe.. STANKA: Ali. NESTOROVIĆ: Dozvolite mi bar da se oprostim! (Prilazi joj pružajući ruku. gospo. molim te. pokušava da savlada uzbuñenje) NESTOROVIĆ (uzimajući. doći ću. Vi zaboravljate da govorite sa ženom udatom... vidim i što ću otsada u vašim očima biti valjda manje kriv. STANKA JELA (diže glavu i pogleda na vrata kroz koja je on izišao. Odlazi. briše suze i pokušava da se pribere) ðORðE: Ti si tu? Jesu li gosti već došli? JELA: Da. zaboga.. JELA (pribravši se) Osećaj dužnosti. no ona se okreće ne dajući mu svoju) Ni to? Žalim što vas nisam bar toliko odobrovoljio. (Ode) XV JELA. zabolelo me je kad vas je drugi zaprosio i učinio sam ono što je kadar učiniti jedan običan grañanin. te zajeca i zarije glavu u ruke) STANKA (posle izvesne pauze javlja se na vratima) Jelo. Je l'te? JELA: Našto vam to? NESTOROVIĆ: O.) XIV JELA. Ja sam vam isuviše dozvolila. stalo mi je.. JELA: Idi. Ja vam ne dozvoljavam više ni jednu reč o tom. ostavi me.. JELA: Gospodine.. žalio sam iskreno i sebe i vas. ostavi me. kad je potrebno da vas opomenem na to. vi nemate prava da odreñujete odnose moje prema mužu mom. Savlada je zatim duboki bol. zaboga. JELA (teško uzbuñena. Zbogom. došli su! . pogleda za sobom.. STANKA (polazeći) Ali. JELA: Gospodine! NESTOROVIĆ:. šta je tebi? JELA (udaljuje je rukom) STANKA: Ali šta je tebi? Ti plačeš? JELA (uzdržava se) Ne. žalio sam.. doñi. idi k njima da im ne bi palo u oči.. a ne i ljubavi prema čoveku kome ste pružili ruku. Sad ću ja. Sad ću ja tamo. teško mi je.? JELA (seda na divan) Molim te. jer se ni do danas još nisam oslobodio onih osećaja koji su me jednom za vas vezivali i.. a vi ste se isuviše koristili. ne... posle duže pauze. ðORðE JELA (po odlasku Stankinom ustaje. sad ću ja. gospodine. setila sam se nečega. ali znam da je vaš brak bio samo izraz prkosa prema meni. STANKA: Majka se čudi. jer se oni već čude što te nema. (Primeti da ona grca i pritrči joj) Jelo.me je..

sve je to. Jelo! JELA: Reci. da.. uhapsiti me kao poslednjeg nevaljalca ili.. kad znam da nad tobom. JELA: On nije tvoj drug u službi. ja hoću da je znam. Govori dakle! ðORðE: Ne... ðorñe.. ja jasno osećam da tu ima nečega i ja zahtevam. zaboga? ðORðE (posle izvesnog kolebanja. JELA: Dvadeset hiljada?! ðORðE: Da! JELA (težak kao ropac uzdah otme joj se iz grudi . šta je? ðORðE (natežući) Nevolja je golema. ðORðE (braneći se) To tako tebi samo izgleda! JELA: Ne. to je više. Ti tvoji čudni odnosi. ðORðE (zbunjeno) To je. nedostaje mi državnog novca dvadeset hiljada dinara......ðORðE: Tamo su! (Hoće da poñe.. JELA (cikne) ðorñe! ðORðE: Eto. pa onda tvoje neraspoloženje i zabrinutost poslednjih dana. JELA: Ako ću sutra saznati. nije ni tvoj prijatelj. ti priznaješ da ima nečega? ðORðE: Ta. reći ću ti već. lebdi možda briga od koje bi mene trebalo poštedeti. Maločas tražio te je gospodin Nestorović.. Gleda ga dugo u oči) Pa? ðORðE: Sutra do podne moram kasu popuniti. sve je to nešto neobično. stvar je sasvim druge prirode. odlučno zahtevam. jedna se odvaži) Ja imam u kasi deficit... nije moja krivica. sad već ne mogu čekati sutrašnji dan... ja ne znam. kao što ja znam da bi i tebi takav susret moj bio neprijatan: i tada odista je vrlo čudno da si mu sastanak zakazao ovde u kući.) JELA: Čekaj! Imala bih sa tobom da progovorim reč dve. ili možda. ali.. priznajem da sam kriv! . Sutra već.. JELA: Ne... sad znaš sve! JELA (očajno kršeći prste) Nesrećniče.. zašto ne bih danas! Sad već. nisam ga rasuo.. danas bar. ðORðE: Nemoj zahtevati! JELA: Dakle. ðORðE: Ti dobro znaš.. ni ti njegov i. da mi kažeš istinu. sve to ima nešto da znači. JELA (nestrpljivo) Ali reci već jednom. Ja hoću da mi objasniš.. učiniću ono što je najkraće.. ðORðE (vraća se) Sa mnom? JELA: Da.... Nesrećniče!.. danas je tvoj dan.. ne...) ðORðE: Da. Jelo.. da ja taj novac nisam na sebe utrošio.. tvoje nespavanje. to ćeš mi ti reći sad.. JELA: (prestravljeno) Inače? ðORðE: Zatvoriće me. Ostavm nam to zadovoljstvo da ga provedemo. inače. a još čudniji je posao koji bi ti mogao sa njim imati...... ili nad nama. JELA: Deficit? (Posrne i osloni se na sto. pa. ima nečega. šta bi to bilo što bi vas moglo vezivati? ðORðE: Ta. da. hteo bih te poštedeti! JELA: Poštedeti me? ðORðE: Da. što ga nisi zadržala? JELA: Ti znaš vrlo dobro da je meni neprijatan susret sa tim gospodinom... reći ću ti već u svoje vreme. ðORðE: Tako? Što me nije pričekao. ipak.

JELA: Pa ipak. Rekoh ti. ali sad više ne. zato si ga tražio? ðORðE: Pa. sve.... bivši učitelj. imaš li načina da se pomogneš? Jesi li činio što? ðORðE: Pokušao sam.. . ðORðE: To je još jedino što mogu pokušati... on jedini bi mogao. da pokušamo na sve načine. bože.. kakva nesreća! Da te uhapse. zato je dolazio. JELA: A ako ne nañeš? ðORðE: Rekoh ti.. JELA: Šta je to dva i tri dana? Ne. ima veliku porodicu i jedva sastavlja kraj s krajem.. al'.. činio sam sve. sve.. suma je velika. Pa druge. mislio sam. i kad bi mogao kakvu manju sumicu odvojiti.. od njega nikada. JELA (trgne se uplašeno) Ta suma!!.. ðORðE: Tada. ko će mi je dati? Kad bi bar bilo vremena. sutra će me uhapsiti. govori! ðORðE (posle izvesnog ustezanja) Kad bih se iskreno ispovedio ocu tvom? JELA: Ocu? Šta nam on može pomoći? On je jedva skupio sumu za Stankin miraz.... JELA: Ne. na to nemoj ni misliti.. ðorñe. moralo ti je ma šta pasti na pamet? ðORðE: Ta. nešto od prodaje tvojih nakita. kad bi se njemu obratio? ðORðE: To je siromah čovek. da priberemo zatim sa svih strana.. ja nemam prava sreću moje sestre na kocku stavljati. sutra se mora položiti. to samo ne! Činićemo sve.. ne bih smela da preživim! (Pribere se) Slušaj.JEJ1A: Pa dobro... sve. recimo. mogao bi... Maločas bio je otac Milanov ovde i zakazan je prsten sad u subotu.. zato! JELA: Ne. koje ja ne bih mogla.... Pribrali bi za deset dana tu sumu i vratili bi mu. JELA: Pa ipak. ime oca mog. nemoj mu se približavati! Molim te. već te molim. nešto od. JELA (neprijatno iznenañena) Nestorovića? ðORðE: Da. nedogledane. on ima para. nemoguće je do sutra ujutru naći toliku sumu. nije vreme tom. Ostaje mi još jedino pokušaj kod Nestorovića. do subote. JELA: I. učitelj. deset dana vremena. Stanka sirota! Otac bi Milanov. Ja ću dati sve svoje nakite. Nešto od strica. pognimo se. samo da otklonim hapšenje te da dobijemo bar nedelju dana ili.. sve druge. jesi li što smislio.. razmišljao si valjda.. moje ime.. bože moj.... ali do sutra ujutru. razumeš li. sa više strana ponešto. samo da to izbegnemo. On zahteva da mu se o prstenu miraz položi i mi smo na to pristali. ili možda ti si što smislio? ðORðE: Šta bih mogao smisliti? JELA: Ti imaš jednog strica. JELA: Pre pola časa to bi bilo moguće. ðORðE: Šta je to? JELA: Pa ipak... ðORðE: Pa ipak... ðorñe.. neću te ni o čemu pitati.. nemoj se tom čoveku obraćati.... izvesno. ja ne znam.. užasne posledice. ne na to nemoj računati. kad bi imalo vremena. tim povodom raskinuo veridbu. i to još na obavezi da ga zasnuješ. JELA: Reci. JELA (zajeca) O. nemoj njegovo prijateljstvo tražiti. sve što možemo. čak i po cenu moje nesreće! Ja te molim. ðORðE: A ta je suma upravo dovoljna.. učinimo sve.. ðORðE: Da... naša kuća! Pa onda Stanka.. ðORðE: Kad bi je otac dao samo sutra da popunim kasu.

i vernost! MOMAK (donosi jedan paket) Iz radnje Stojanovića i Nikića za gospoñu Jelu ðorñević. PREðAŠNJI STANKA (Jeli) Jelo.. Tako. bi li ti umela da mi kažeš šta znači ovaj cvet u govoru cveća? JELA: Znači: ljubav.. PREðAŠNJI STANKA (istrči prva) Goste! (Spazi Milana) Ah? MILAN: Zar vas to iznenañuje? (Rukuje se s njom. Pogruženo jedno i drugo podalo se teretu briga. Sofija! SOFIJA (odlazi) NEDELJKOVIĆ (odlazi prozoru i naginje se napolje da vidi muziku) XIX MOMAK. podnosi joj buket i ljubi joj ruku) Moja najsrdačnija čestitanja! JELA (pribirajući se) O. NEDELJKOVIĆ (Jeli) Dopusti danas da ja izdajem naredbe. uzeo sam. odlazi) . SOFIJA (poverljivo Nedeljkoviću) Muzika je došla. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi) Molim! JELA: Donesite.) XVI MILAN.. moramo izbeći. Ali čekajte.. Sofija. pa... je li? XVIII SOFIJA. PREðAŠNJI MILAN (dolazi sa buketom cveća) Dobar dan! (Prilazi Jeli.) MARIJA: Ta kako iznenañuje kad je već bila nervozna što vas nema! STANKA (spazi buket u Jelinim rukama) A. Hajde brže.? MILAN: Ja nisam.. neko iznenañenje. donećete nam likera i piva. MARIJA. samo jedan cvet. je l'te. Sofija! Ili možda ko želi čašu piva? (ðorñu) Ima i piva.) JELA (već pribrana) Ne bi vam se moglo zameriti i kad bi nešto ranije došli. Stanka! Imamo goste. (Na levim vratima) Stanka.. To je od ðorña! MOMAK (pošto je Jeli predao paket. Sofija. XVII STANKA. vrlo dobro! (Glasno) Dakle. došao suviše rano? (Rukuje se s ðorñem. kako lep buket! MILAN: I za vas sam doneo jedan cvet. NEDELJKOVIĆ (poverljivo) Gde je? SOFIJA (poverljivo) Tu pod prozorom! NEDELJKOVIĆ (poverljivo) Vrlo dobro. mogli bi biti posluženi jednim likerom. (Daje joj) NEDELJKOVIĆ: (ðorñu poverljivo) Šta si učinio? ðORðE (mrzovoljno) Uzeo sam. još bliže. Šta bi drugo moglo značiti? MILAN: I vernost. kad smo već svi ovako na okupu. (Duža pauza.. ne brinite. NEDELJKOVIĆ. dakle. čuj me dobro. NEDELJKOVIĆ: E. NEDELJKOVIĆ: A.Moraćemo izbeći. hodite bliže meni. zete. a ocu i majci ljubi ruku. bar da iskoristite to što ste ranije došli. donećete nam likera i piva.. vi.

da vidimo čime je muž obrzdovao ženu. STANKA (pritrči da otvori. opšte iznenañenje) SVI: Živela! (Kucaju se i ispijaju. puši nervozno i ispisuje na hartiji cifre koje nervozno briše. SOFIJA ðORðE (za stolom. dopunjuje) SOFIJA (dolazi) Gospodine! ðORðE (udubljen u račune. klone joj ruka i čašica se prosipa. ðORðE: A. Je li Jelo? JELA (jedva pogleda. Ona pruža svoju da se kucnu i u tom im se sretnu pogledi.) JELA (pošto se kucala sa svima.SVI: A!! JELA (ostavlja zatvoren paket na sto) NEDELJKOVIĆ: Da se otvori. da se otvori..) SVI (opšte ushićenje) NEDELJKOVIĆ (Jeli. OBRAD . kćeri. lepo je! XX SOFIJA.. mora se priznati da ti se muž pokazao. prilazi ðorñu koji bezizrazno drži čašu u ruci ne prinoseći je usnama. Orkestar zasvira. zete. Živela! (Daje napolje znak maramom. došao je? Gde je? Neka uñe! SOFIJA (odlazi) II ðORðE. Oni se nemo i bezizrazno gledaju. ne čuje je) SOFIJA: Gospodine! ðORðE (trgne se) Šta je? SOFIJA: Vaš stric. Jeli) Dopuštaš li? (Otvori paket i pokazuje grivnu. dabogda dočekala sto godina kraj tvoga ðorña. (ðorñu) Zete.) zavesa DRUGI ČIN Ista soba. MARIJA: Razume se. bez radosti) Da. I ðORðE. PREðAŠNJI SOFIJA (donosi na služavniku liker i pivo) NEDELJKOVIĆ (uzeo čašu likera i prišao prozoru) E. htela ne htela. mora ti se priznati da si pravi muž! MARIJA: Osobito lepo! STANKA: E. menja. da se otvori. NJu ophrva težina trenutka. odista imate ukusa. koja ostaje ravnodušna) Jesi li čula.

ti misliš kriv si zato što si trošio novac koji ti je država poverila. OBRAD (sedajući) Šta je.. već treba naći izlaza. doboga! Zar to. koji trezveno gledamo u život. već zato baš da budem bliže. u tvojoj kući deca. OBRAD: Ih. tako ne činiš zalud podmećeš nov direk. žena. koji nepomućeno vodimo život... i zašto je bilo.... al' ti to kazuješ samo zato jer drugu reč ne umeš reći sad.... OBRAD: Žena? ðORðE: Ne. ne kažemo: šta je bilo.. I mi. jer drugače se nije moglo svršiti. ali ne zato da se udaljim od života. sasvim druga stvar. nisam. kazuješ je samo. ali uljudno obučen) Dobar dan! ðORðE (ide mu ususret) Dobar dan... no šta ćemo sad. kojom rukujem. zašto to učini? ðORðE: Ne znam. vrlo ozbiljna. OBRAD: I zašto. ti si morao tuñ novac trošiti. bilo je. ðORðE: To što je bilo. tako! I čuj me bar sad. kada me nisi hteo čuti tada kada sam u očevo ime hteo da ti govorim. ðORðE: Sedi. ne. OBRAD: Sad. govori? ðORðE: Desila mi se velika nesreća. nesrećniče? ðORðE: U kasi. nezgodno bi mi bilo za razgovor. Ne vredi se braniti. ne umem da ti kažem. nećeš mi zameriti. A vidiš. "Kriv sam"... a onda. bilo je. drugače nije moglo. da ga razumem. pred apsanskim vratima.. eto to je sva filozofija koju ste umeli pocrpeti vi. kriv sam.. OBRAD (trgne se) Šta si uradio? ðORðE (ćuti skrušen) OBRAD (ustaje) Govori. morao si. ozbiljan i razborit. zar to. a da izbegnem tvoje prekore. najzad. onda kad sam hteo mesto oca da ti ih dam. Ja ne znam kako da ti rečem. Stvar je. striče! Oprosti. priznajem to..ðORðE (ustaje. ne znam! OBRAD: Ali znam ja i znao sam već ranije da će tako biti. šta si uradio? ðORðE: Proneverio sam državni novac. veliš. sedi. sa vaših škola.. dakle. bilo je. pokleknuće opet ako ne ukloniš ono zbog čega je prvi put poklecnuo. ðORðE: Ali. OBRAD: Kakve pomoći? ðORðE: Ja stojim pred opasnošću da budem do podne uhapšen. se izbegavao moje savete. . Ti misliš kriv si zato što si se mašio novca koji nije tvoj. hteo bih od tebe saveta. a nisi ni svestan u čemu je tvoja krivica. vidiš. da ga vidim. skuplja hartijice koje je ispisipao i trpa ih u džep) OBRAD (čovek šesetih godina.. meñutim. Ti si dosada uvek moje savete izbegavao. ali šta da činim sad? OBRAD: To što je bilo. striče. OBRAD: Zar nisi mogao doći k meni? ðORðE: Mogao sam. nedostaje mi dvadeset hiljada dinara. Moraću da budem opširniji da ti objasnim celu stvar. molim te. jer. OBRAD: Tako je.. meni treba pomoći. postupamo kao grañevinari: kad prsne svod... Nisam ih prokockao. ali. Znao sam. tu nije tvoja krivica. On je prostije. i ja sam čitao nešto knjiga. jer sam kriv. kad se pokrhaju rogljevi. zvao sam te. nisam ih rasuo. OBRAD: Od mene saveta?.. I ja sam učio nešto škola. Rekoh. al' sad nije glavno jesam li kriv ili ne.. ðORBE: Priznajem da sam kriv. već velimo: stani da vidimo šta je bilo.

Ili ti misliš da je u očima tvoje žene i njene okoline tvoja diploma bila kadra učiniti da ti oproste što si sin jednoga bednog opštinskog grobara: ili ti misliš da ti takav položaj u braku obezbeñuje još i ljubav ženinu? O. od prometa izgužvane banknote. uzimate te.. vaš je san brak iz ugledne porodice. nalazite da vam diploma nije dovoljna. našto sve to što kazuješ? OBRAD: Kazujem ti tvoju krivicu. Eto ti! Je l' tako. oni koji su im pisali i kojima su ne pisale. ugañate ženi. pun bura. striče! OBRAD: A hoćeš li da znaš i zašto si morao? BORðE: Znam. gde se ono začelo! (Prošeta uzbuñeno. i dobijate kao miraz obećanja i devojačku prošlost. i za kojima su one uzdisale. prolivaju čitave potoke očajnih suza i postaju stalne dekoracije svih zabava. oni koji su im zakazivali sastanke i kojima su one zakazivale sastanke. to su vaši brakovi? ðORðE: Ali šta hoćeš ti. OBRAD: Ne. kao iznošena haljina. vas uvode u društvo gde vas gledaju preko ramena. koji su poslednji zalogaj odvajali da vas školuju. te postaju svakodnevne. ugañate joj na sve načine. jeste! Svi vi. šta sad. vi osećate da ste bez ljubavi i tražite čim ćete je zadovoljiti. pogledaj tamo gde je koren zlu. al' ta diploma nije ti služila kao oruñe kojim ćeš kroz život krčiti sebi put. Ti je nevidiš. već kao cena da se možeš bolje prodati. koje pristižu. misleći to je put kojim ćete je zadobiti.. samo trpe. zaboga. idi tamo! . svih manifestacija. šta sad? OBRAD: Šta sad? (Pauza) Sreća obično zavodi čoveka. jer nemaš ni snage ni moći da saznaš. mašate se tuñeg novca. devojaka koje su već od sedamnaeste godine u prometu i koje se do dvadeset godine izlažu kao stara para. tad.. sukoba i svega što troši svežinu mladosti. ne gledaj ono što je sad pred tobom. al'. Vi brakom ulazite u život na koji niste svikli. Vaše vas žene. jer nisi mogao drukčije. i postaju teret i briga svojih roditelja. to cilj života. ne. zadovoljavate i njene nesmišljene prohteve. a njihovoj ste oklolini nesnosni. one prožive jedan dug život. je l' tako? ðORðE: Pa neka je i tako. postigao si cilj. Dotle već pristižu nove i mlañe. A ako hoćeš da joj pogledaš. A tada. pišu čitavu arhivu ljubavnih pisama. jer nemaš hrabrosti suštoj istini u oči da pogledaš. dogañaja. dolazite vi i uzimate devojke iz uglednih kuća. nikada. A vaša bedna plata nedovoljna je da vam kupi naklonost vaših žena. s tim. kojima za život nije dovoljna školska diploma. A krivica leži u braku tom. već se osvrni za sobom. ðORðE (hteo bi da ga prekine) Čuj. Za pet godina. obične. znam da je ne vidiš. To je vaš san. a ponekad i suvišne. Eto. Ne možeš je izbeći . jer si diplomu stekao. dolazite vi. Oni koji su za njima uzdisali.razumeš li. vi koji ste nikli iz udžerica.. striče! OBRAD (ne dozvoljavajući da ga prekine) Jeste. ne znaš. striče. a one se. A tim uglednim porodicama su upravo dobro došli takvi zetovi. kao izlizana para. i tada padate u dugove. vi koji ničete iz sirotinjskih udžerica. te devojke iz uglednih kuća. reci. U njih ima uvek devojaka koje treba poštopoto udati. je l'. a nesreća ga ponekad vraća na pravi put. svih šetališta. idi. da vam škola nije dovoljna i tražite druge puteve i druge oslonce za napredak. a kad zagrcnete pod dugovima. One za to vreme lete iz ruke u ruku. povlače iz saobraćaja. smatraju sve to kao prijatnu prošlost i okreću se novima. pa opet zastane pred njim) Svršio si škole. ðORðE: Slušaj. Još dok po prčvarnicama jedete slojanjena jela.. vi. da bi se jednoga dana mogli stideti svojih oceva.. I vi znate. I tad. to ideal.

ðORðE: Hvala ti! (Zarije glavu u ruke i bono uzdahne.. JELA ðORðE (ostaje sedeći zabrinut) JELA (dolazi) To je tvoj stric bio? ðORðE: Da! JELA: Pa? ðORðE: Mogu dobiti četiri do pet hiljada... znaš šta ti mogu učiniti.. već i od svih daljih sramota koje te očekuju u životu Da sam mogao. ali će ti svaki zalogaj hleba biti sladak i svaka noć mirno prespavanz. jer to je dečji novac. OBRAD: Za mene to je sve.. striče. to je jedini način rešenja. striče! OBRAD: Biću kod kuće. (Hoće opet da poñe. JELA: Čekaj. Da imam više vremena.. preklinjem te! Zar nema drugog načina? ðORðE: Ima ih samo dva.. a evo. i tada ćeš početi nov život. za decu. Nećeš moći dobiti državnu službu i to će te izlečiti sujete da tečeš karijeru.) OBRAD: Ja ti ne trebam više? ðORðE: Hvala ti. ja bih ti od prve rekao: evo ti novca i otkupljuj se od sramote. striče.. mučićeš se.ðORðE (prestravljeno) Kuda? OBRAD: U 'apsu. JELA: Niotkud pomoći. zar mi ti odista ne misliš pomoći? Striče..... pa se vrati) Ja ću biti kod kuće. ali ne od ove samo.. na robiju.. žena i njena porodica prezreće te i izlečiti sujete braka iz ugledne porodice. šta govoriš ti? Zar bi ti to dopustio. molim te. već je poslednji čas. Odvajao sam paru po paru. . al' to je premalo.... ðORðE (ščepa šešir i hoće da poñe) JELA: Kuda? ðORðE: Ne znam. potrčao bih. dakle.. pa sad. ponudio si sve što si mogao.. čini kako znaš. ðORðE: Striče. ðORðE: A žig sramote koji ću poneti na čelu? OBRAD: Manja je sramota otkajati greh no grehom umrljan lagati i sebe i one oko sebe i prljavo čelo uznositi. Pa — budi hrabar. ðORðE: Hvala. idem u hapsu. (Odlazi do vrata. zaboga! OBRAD: Da sam mogao. ovako.. činiti? ðORðE: Ne znam! OBRAD (potresen) U mene ima četiri i po hiljade dinara na knjižici. Tamo ću biti ako me zatrebaš. nevolja slabe obara!. niotkud. mogao bi mi dati nešto. stani! Čekaj. ðORðE: Hvala još jednom.. OBRAD: Zbogom. da imam bar dvadeset i četiri sata na raspoloženju. al' tek kroz četiri ili pet dana. JELA: A Zdravković? ðORðE: Novac mu je založen. pa se vraća) Šta misliš. ako ti to može pomoći? ðORðE (skoči i steže mu ruku) Hvala. potražio bih.. eto ti. od njih otkidam nudeći ti ih. hvala ti! OBRAD: Čuo si šta sam ti rekao. Zbogom! (Ode) III ðORðE. ðORðE (poražen) Striče! OBRAD: Otuda tek vratićeš se u život.

sa kojih se tako jogunasto opireš. Šta tebi smeta da tog čoveka mrziš i onda kad on učini meni uslugu? JELA: Smeta mi to što predosećam da bi on čak i bio voljan učiniti ti uslugu samo zato da bi mi skrhao ponos. tada ti je ne bih umeo dovoljno ni objasniti. vadi beležnicu i piše) Zbog takvih tvojih razloga izgubio sam čitav dan. ne. (Zvoni) JELA (sruši se u fotelju) Dakle. bar u ovom trenutku. Rekoh ti. Možda je i bolje što o toj pogrešci nismo razgovarali ranije. Jedan je: kad bi nam tvoj otac dao Stankin miraz. dotle nisam dovoljno mislio o njoj. sutra je prsten. ðORðE: Da. ni sama ne znam šta bi drugo. IV SOFIJA. mojom pogreškom. svaka pogreška ističe iz izvesnih uzroka. JELA ðORðE (pravdajući se) Jedini koji može dati bez ustezanja. to je moja pogreška i ja trpeljivo primam prekore koje mi kazuju tvoji pogledi i koje sam sebi upućujem. zar ti još misliš na to? Rekoh ti. nisu u meni i . ovoga časa. Upamtite! SOFIJA: Molim! (Odlazi) V ðORðE. kad bi samo imao dva dana vremena. nisi ni pitala o uzrocima njenim. gospodin LJubomir Nestorović. Gundulićeva ulica broj 76. JELA: Ne. JELA (ćuti duboko zamišljena) ðORðE: Zar ne? Zar nije to ipak najbolje što se u ovom trenutku može učiniti? JELA: Ne.. ðORðE: Moglo bi se naći načina da se prsten za nedelju dana odloži. jer se više ne sme čekati.. pa tvoj nakit koji bi se mogao unovčiti. stric mi nudi četiri i po hiljade.. Kad si je nazvala pogreškom.. ja neću svojom nesrećom tuñu sreću da uništim. samo ako bude hteo. pa Zdravković. a ti uzroci. kad bi se samo prsten odgodio. vidiš. ponos. tad da razgovaramo o njoj. vidiš li. ali odmah. al'.. JELA: ðorñe.. A stric mi je i druga obećanja naglasio.. tvoj lični ponos. nedovoljni. ðORðE: Pa zar je za tebe. na to ne smemo ni misliti. imaš dva načina. odmah. koji je drugi? ðORðE: Nestorović! JELA: Opet on? ðORðE: Nalazim da su tvoji razlozi.JELA: Govori! ðORðE: Rekao sam ti ih. veli. (Pauza) Da. s tim ni trenutak nemoj računati ti reče. već ti je prva misao bila da mi pomogneš. Vidiš li. eto. a kroz nedelju dana.. jači od nevolje koje nas očekuje? Ili zar misliš da ćeš sačuvati ponos i onda kada se za mnom tamnička vrata zatvore? (Seda. (Pauza) Hvala ti što me u prvim časovima.. ðorñe.. kad sam ti nesreću saopštio. a o prstenu se mora novac položiti. gde nas vodi tvoja pogreška? ðORðE (trgne se) Moja pogreška? Ti je zoveš mojom pogreškom? JELA: Ja ne znam kako bih je drukče nazvala? ðORðE: Reći ću ti ja.. nisi me ni osuñivala... ipak?. nije! Ali. PREðAŠNJI SOFIJA: Zapovedajte? ðORðE (gleda u sat) Idite odmah sa ovim pisamcetom..

Nisam ih od tebe zaslužio. rušio si temelje kućne da bi pod njenim krovom stekao sebi mir i zadovoljstvo. jedino blago koje se ne kupuje. takvim životom žive ti otac i majka i danas još. ta žrtva ga u njenim očima uznosi. nisam možda ni stoga što nikzd nisam imao potrebe. ðORðE: To je sušta istina.. (Pauza) A ja. tvoje želje nisu uvek bile u skladu sa mogućnostima. Nisu u meni. iz udžerice u kojoj sam se rodio. moja sprema. sve što sam izneo iz bede.. I čime sam mogao postići to? Moje zdravlje. ja sam morao imati novca ako sam hteo pred vama da se uznesem. I tada je nastao brak. ne može biti da nisi videla. moj greh je robovanje za delić sreće koju si ti držala. Novac u vašim očima uznosi čoveka. Otkad su. JELA: ðorñe! Zar je sad na meni greh? ðORðE: To nije tvoj greh.. umačući ruke u tuñu imovinu. ti si mi činio više no što sam ja zahtevala. poneću ga sam. Pa ipak. vidiš. kao po staroj. Jer. jer. dakle. koji je za tebe značio život.. Moj greh je služba tebi. to sam ja tebi žrtvovao! Žrtvovao sam ti. jer si tako vaspitana. Hteo bih samo da te lišim prava da mi činiš prekore. ti si u njemu tražila načina da se vratiš životu i društvu koje mladu ženu više ceni no staru devojku. ðorñe! A ti si. perlu i dragi kamen.to me miri sa savešću. Videla si ti. od napora koje sam činio ne bih li stekao ma jedan osmeh sreće. već. tvoja.. kad siromah prostre pred njene noge čast. I. tebe radi sam grešio. naprotiv. moje čelo izbrazdano umorom. kad rasipnik. trebalo mi je sreće. a za mene borbu. jer. prljao si čelo sramom onda kada si želeo uzneti se. niko i ništa. ja sam se borio da stečem makar jedan delić tvoje naklonosti i da suzbijem one podrugljive osmehe na usnama tvoje okoline u kojoj sam se morao kretati. a ti mi je nisi nikad predočio. nastale te šire potrebe. jedini put kojim bih mogao doći do tvoje naklonosti. ti to uostalom nisi krila ni od mene. neznan imenom. ali su ti obezbedili vaspitanje kome je brak robija a dužnost nasilje. moja snaga. Ti nisi pošla za mene što me voliš. ti si mi ugañao više no što bih ja zamišljala. jer ja nisam vaspitan da kradem. ðORðE: Ne vezujem ja nikoga za svoj greh. i eto. eto. . Tvoji zahtevi nisu uvek bile samo potrebe. moja činovnička revnost i savesnost nisu za vas bile nikakve vrline. Žedan sam bio sreće! JELA: Al' sreća se ne gradi na zločinu. čiji ugled na novcu počiva. Trebalo ti je udati se iz ovih ili onih razloga. a meni je godilo uzeti ženu iz tako ugledne porodice. išao si dalje nego ja. JELA: Ti nemaš prava da mi činiš prekore. sreće mi je trebalo. to je greh onih koji su te za život spremili. baci ženi pred noge zlato. JELA: Ali. izlicamoj prostirci. Siromah ñak a skroman činovnik. Naprotiv. to je osećanje časti. sve što se može kupiti. hteo da prljavom rukom sagradiš sebi sreću. jer ako sam grešio. Jesi li koji put rekao: stani! Jesi li mi rekao: dovde su naše mogućnosti! Po čemu znaš ti da ja tada ne bih drugače činila? ðORðE: Ne. ðorñe. sin čuvara opštinskoga groblja. ona gazi po njoj nemarno. Da. ti si se starao da zadovoljiš moju želju pre no što je ja i poželim. moje potrebe nisu nikada prellašile moje mogućnosti. I za sve to sad uoči časa kada treba da se za tobom tamnička vrata zatvore. koje su me nagnale da se tuñega novca mašim? (Pauza) Tvoji roditelji nisu ti obezbedili miraz.. iz vaspitanja koje mi je sirotinja pružila. to. a još manje od drugih. Ti me nisi zaustavljao na putu tom. ti bi hteo da je neko drugi kriv. a za koju ja nikad nisam prestajao biti uljez i prostak. to je bio jedini način. bedan poreklom. jer mi je trebalo u tvojim očima uzneti. ja nisam nikada imao šire prohteve. sebično držala ne pružajući mi ga. ja sam ušao u brak sa željom da u njemu sreću zasnujem. nevolja vaspitava čoveka. to nas je uputilo jedno drugo.

sve.. ja ne znam..) JELA: Pa zar sad. ja te molim. ne bi bila teška. Jelo? JELA: Ostavi me.. ja! I znaš li u čemu je moja krivica? ðORðE (hoće da kaže) JELA: Dozvoli mi da sama sebe optužim: nisam te poznavala.... Ostalo mi je još poslednje što sam ti mogao ponuditi. da mi veruješ. ne.. ne znam šta se to u meni desilo.. neko koga nisam nikada srela. to je moja čast. koja me očekuje. I šta. kad bih znao da bi je ti shvatila kao jednu od žrtava koju zbog tebe rado podnosim. kamo sreće da sam kadar još patiti. ne boriću se kao lavica.. Javljaš mi se kao neko nepoznat.... slobodno gazi je. evo već punih pet godina. da. reci. sve to u isti mah. ja sam ti je bacio pred noge. zatim joj prilazi nežno) Ti plačeš... eto. Veruj mi. Jelo. istinitije prikazuje no sreća. ako jednoga dana budem opet sagledao božji zrak.. kad bih znao. voliš li me bar sad? JELA: Da. posle gornjih reči. da te izgubim? Ne. ðORðE: Bojim se da te nisam uvredio? JELA: Ne. šta sam mogao u toj službi da ti dam? Odanost moju? O... da mi ni sama tamnica. JELA (veličinom svoga bola ðorñe je osavaja i. ja bih te volela. ðORðE: Jer sam te hteo štedeti.. žrtava podneti. I. a sad ga u času upoznala O. bože moj! ðORðE: Oprosti! JELA: Zar ja? Zar ja? Ne znam. ja sam kriva. govori šta da činimo? .. borićemo se zajedno.. da.. ostavi me mojim suzama. koji je meni život svakodnevno zadavao. nešto. da ću sresti osmeh tvoj... Vernost moju? Ti si na nju tako malo polagala. ona savladana nekim nejasnim osećajima udari u težak plač) ðORðE (ne mogući da razume ovaj plač.videla si moje oči usahle od čežnje za tom srećom. nisam se čak ni trudnla poznati te.. nisam nikad hteo dozvoliti da tvoje čelo brige osenče. ti ne znaš koliko si ovoga časa u mojim očima porastao. ne prekoravaj i. pri kome oboje grcaju u suzama.. bože. robovao sam da bih stekao tebe. da li nevolja odista čoveka iskrenije. videla si moje usne isušene od žeñi za tom srećom. ushićen.. poznala sam te! ðORðE: Jelo! (Strastan zagrljaj i poljubac.? ðORðE (ushićeno) Jelo? JELA: Da. nikad znala.. a ne prezrenje. ščepa je za ruku i privlači sebi) Jelo.. ne umem da ti kažem... ne bih žalio.. Nešto veliko se kida u meni. žali me! JELA: Što mi bar dosad nisi tako govorio! Možda bi bolje bilo da si mi tako ranije govorio. veruj.. Gazi je. JELA: I sve si to zbog mene samo patio? ðORðE: O. O. jer da sam to. nikad videla. posmatra je dugo. eto tako sam robovao ja u tebe. ðORðE (potreseno. kad sam te poznala. ðORðE: Al' zašto? JELA: Ne znam.. nisam hteo da bolom. šta se to u meni dešava. izbrišem osmeh sa tvojih usana.. I bol i radost i tuga i sreća i uniženje i ponos. zar ti je nevolja odista mogla dati toliko snage da pobediš u meni sve što nas je odvajalo. U starih Jevreja ljudi su služili i robovali u oca da bi stekli kćer. ali bar. imala si je i previše.

tolika suma.. ipak. Iako vi novac imate.. kako me strašno boli glava..VI SOFIJA. je li. NESTOROVIĆ NESTOROVIĆ: Dobar dan želim! JELA: Ovaj čas je moj muž otišao k vama.. JELA (uznemireno) Ja vas lepo molim... propušta Nestorovića. godiće mi vlaga. Mi smo hteli da vas zamolimo. ðORðE (Jeli) To opet ne znači ništa.. pa zatim na vratima) Gospoño. JELA: Čini vam se. utisak koji izvesno ne bi želeli NESTOROVIĆ: Neprijatan utisak? JELA: Da. Mom mužu je potrebna vaša usluga. moj muž vas je ponovo uznemirio. okanite se takvih izjava.) SOFIJA (poñe napolje.. mi smo u novčanoj nevolji. vi gospoño. vrlo velika: dvadeset hiljada dinara. Vi znate koliko mi je nekada bila draga i koliko mi je danas još draža vaša blizina. Gospodin Nestorović.. jer vam nije poznato čega radi vas je zvao. JELA: Da... što bi nas moglo prečiti? Naoružani smo hrabrošću i ja i ti. (Daje joj. On je hteo. primi i najteže uslove. SOFIJA (povlači se. velika. ako želite vi. ne postoji ništa više čega bi se smeli bojati. neka uñe... morali ste se mimoići. požuri! ðORðE: Doviñenja! (Ode žurno) VII JELA. ukvasite mi malo ovu maramicu. umorna sam! (Seda klonulo na kanabe. To nije moj posao. NESTOROVIĆ: Gotov sam na svaku uslugu koja bi mi dozvolila da vam se približim. JELA: Ne ja. NESTOROVIĆ: Nimalo neprijatno uznemirenje. NESTOROVIĆ: Verovatno! Zatekao sam na svome stolu jedno pisamce. Odobravaš li da poñem sam naći ga? JELA: Idi. slušaj.. ali moj muž je u nevolji. ðORðE: U ruke? SOFIJA: Ne. učinićete na mene neprijatan utisak. NESTOROVIĆ: Gospoño.) SOFIJA: Da donesem možda malo kolonjske vode? JELA: Ne. ne pozajmljujem ga. NESTOROVIĆ: Ma zašto. a nevolja moga mužz i moja je.. gospodine. Ako ih budete nastavili... pustite ga.. recite nisam kod kuće. ja sam . utisak čoveka koji hoće da se koristi mojom nevoljom. i sama da je suma vrlo velika... Ali...... to je gubljenje vremena. JELA (trgne se i ustaje) Ne. NESTOROVIĆ: Dvadeset hiljada dinara? JELA: Uviñam. idi sad i. gospodin nije bio kod kuće. i najteže uslove. Ako do mene stoji... vi ne smete biti u nevolji. da vama. SOFIJA JELA: Oh. NESTOROVIĆ: Vašom nevoljom? Gospoño.. sad. NESTOROVIĆ: Suma je izvesno mala? JELA: Naprotiv.. Poziv koji me dovodi k vama uvek mi je drag JELA: Stvar je vrlo ozbiljna..) VIII JELA. vi ne smete imati nevolja. da ipak. ali. iako novaca imam.. kao znak prijateljstva.. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi spolja) Pismo sam predala. Jelo. tu sumu pozajmim. Idi.

Ako bih ga pominjao. JELA: Pomozite. gospodine. i sami. NESTOROVIĆ: NJemu? Mi nismo nikakvi prijatelji..... JELA: Recite trgovački: da za zajam naplatim kamatu. Ah. Ti me voliš. kad drukče ne biva..u svako doba gotov to učiniti. JELA: Ja vas mrzim. kojega sam se s razlogom toliko bojala.. dakle.. nije bilo kadro ublažiti osećaj koji je čekao samo.. al' nisam nizak da se njome koristim.. Hvala vam na prijateljstvu. neka svemu bude kraj. Jelo.. NESTOROVIĆ: Jelo! Zašto još uvek tako osorno! Ili je to možda poslednji pokušaj da se odbraniš od onoga što je jače od tebe.. ne kao znak prijateljstva! Pozajmite mužu mom.. kako bi me što dublje mogli mrzeti JELA (ćuti oborene glavae) NESTOROVIĆ: Gospoño. prigušeno očekivao svoj čas.. Jelo. JELA (posle izvesnog razmišljanja) Pa lepo. znala sam ja to! NESTOROVIĆ: Znala. možda ovaj čas. al' hoću da ta pomoć ima izgled prijateljske usluge.) NESTOROVIĆ: Isto onako topla ruka kao nekada! Kažu. ne treba mi. ali vam godi da me vidite u ružnoj ulozi zajmodavca. ja znam da me voliš. koje ublažuje čak i bolove srca. Vi to znate. ljubi joj ruku) Hvala vam! JELA (Povlači ruku koju je on bio zadržao. već samo kao prijateljsku uslugu. znala sam da ćete za uslugu tražiti skupu naknadu. to? JELA: Da. ali kao zajam. vi ćete mi time bar dati prilike da je iskupim. u poslednjem trenutku. kao zajam.. ne znam šta bi me obvezivalo na toliko prijateljstvo prema njemu? JELA: Isto što i prema meni. i o toj ljubavi niste pozvani vi da donosite presudu.. dakle ipak. izgledalo bi kao da to činim radi ucene.. NESTOROVIĆ: Ne. NESTOROVIĆ: O. ni vreme. ako bih vam govorio o njegovoj prošlosti. tolika se suma ne daje činovniku sa trista dinara plate.. Sagledao sam na jedan mah sve. Ni mržnja kojom si pokušala da se naoružaš. razumete li. (Odlučno) Čujte me. primam zajam. Vaš mi novac ne treba. gospodine. sagleda svu prošlost svoju Evo gde se isto ponavlja i u trenutku kada se čovek vraća u život. ne. I otada. gospoño.. NESTOROVIĆ: Da li i ljubavlju? JELA: Da. I ako sam vam kad god učinio kakvu nepravdu. razumete li.. JELA (srdito) Ja vam ne dozvoljavam da me zovete tim imenom NESTOROVIĆ (nastavlja) I otada.. ne može biti da ne znate. JELA: Ne. o prijateljstvu prema vama ne želim da govorim sad. sve. Jelo. Kroz pola sata možete novac imati. (Prilazi joj. sve one drage uspomene i prvu ispovest i zakletvu i prvi poljubac (uzbuñeno) . NESTOROVIĆ: Baš u toj mržnji je ljubav tvoja. mužu mom. ja slutim da je tu neka velika nevolja. JELA (kršeći prste) Dakle ipak. onaj prvi poljubac koji nam je duše spojio. neću ga! . vi stojite pred ženom vezanom u braku dužnošću i ljubavlju. JELA (ozarena i ushićena) Kroz pola sata. Gotov sam pomoći. naše su duše spojene. NESTOROVIĆ: Ali sam pozvan da svojoj ljubavi ištem odziva. čovek umirući.. njemu pozajmite NESTOROVIĆ: Hoćete da budem prost zajmodavac! Zašto mi tako ružnu ulogu namećete? I kad bih je hteo primiti.. ah? (Trgne se) Ali ne meni.

neću ga! NESTOROVIĆ: Gospoño. Idite! NESTOROVIĆ: Dopustite bar!. (Hoće da joj poljubi ruku. ne. Ne treba mi vaše prijateljstvo.NESTOROVIĆ: Gospoño! JELA: Molim vas. izbegavala sam je očajno. već mu rukom maše da ide) NESTOROVIĆ (otuda sa vrata) Što se boriš s onim što je jače od tebe? JELA (kao gore) NESTOROVIĆ (pošto je još stojao i gledao je. recimo samo... Ja sam je izbegavala. molim vas! Ja vas molim. Sofija. ja ne bih želeo. Jeste li čitali kojiput kakav roman? SOFIJA: Jesam! NEDELJKOVIĆ: Eh. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ (posle kraće pauze dolazi raspoložen. Ja i vi smo. idite. pa kod vrata zastane i dugo je posmatra. bura. (Poñe. zatim diže glavu. ne želim ga. ona odahne. ne! Nikako ne.. okreće se i. smetaju im i obziri i moral i zakon i sve uopšte što je kadro da se ispreči ispred jedne idealne ljubavi. Ići ću! Ali vi ste u nevolji. Taj novac nije ni moj ni vaš. ja sam častan čovek i o tome ću vas uveriti. recimo nama: „Bog vas je stvorio jedno za drugo. slutim.. dvoje mladih koji se vole. volite se. u velikoj nevolji. recimo. I jednoga dana.) JELA (ne okreće glavu. no. to je druga glava romana. goopodine! NEDELJKOVIĆ: To je najlepši siže za jedan roman. je l' te? Lepo. dopuštate li mi bar da vam novac pošaljem? JELA: Ne.. biću u svojoj sobi. recimo. jer on donosi sramotu. eto.. postoje dvoje mladih koji se vole i jedan paket tuñeg novca i. uzmite mene i idite u Ameriku!" I eto. nisam mogla!. mi sedimo na palubi zagrljeni i povraćamo. zvezdana noć. to je putovanje. Treća glava. al' eto.. idite. šta pretstavlja ovaj paket? SOFIJA: Ja ne znam. bojim se vaše blizine.. ja vas preklinjem. ode) IX JELA. no. Sofija! SOFIJA: Dobar dan želim! NEDELJKOVIĆ: Gospoña? SOFIJA: Ovde je! NEDELJKOVIĆ: Šta mislite. to je prva glava romana. da vam u svako doba stojim na raspoloženju. ni po koju ceku ne. Peta gladrugim rečima: američki medeni mesec Peta glava: . Pučina. To dvoje mladih koji se vole. kad god vam moje usluge i prijateljstvo budu zatrebali. bežite... Četvrta glava: medeni mesec. u ovome paketu ima dvadeset hiljada dinara. No. Prema tome. noseći jedan paket zapečaćen pečatom) Dobar dan. (Ode) X SOFIJA. ako ste častan čovek. ova paket tuñega novca kaže njima. Zvoni) SOFIJA (dolazi) Gospoña želi? JELA: Ništa.) JELA (trgne ruku) Ne! NESTOROVIĆ: Dozvolite bar da vam izjavim. a da bi se mogli voleti. vrlo dobro! Dakle. SOFIJA JELA (dugo ostaje pod teškim i bonim utiskom. ne mogu tu ljubav svoju da ostvare.. kad vidi da je otišao.. ništa mi nije potrebno. Idite.

ne unesrećujte svoju kćer. samo za nedelju dana. dolazite do zaključka da sam ja matori magarac.. recite da je nemoguće. ma kakav. dajte mi samo pristanak da ćete prsten odložiti. kojom rukuje. napišite sad odmah jedno pismo. da bi se spasli svi. NEDELJKOVIĆ: Šta je tebi. zašto. prsten ne bi mogao odložiti? NEDELJKOVIć: Odložiti? JELA: Da. evo gospoñe! (Sofija se povlači) XI JELA.. s paketom pod pazuhom. zašto? JELA: Jer prsten sutra neće biti. NEDELJKOVIĆ: Ja te sve manje razumem. tvoj muž ðorñe? JELA: I da bih ga spasla te bede. Zašto sve to. JELA (rasejano) Dvadeset hiljada? NEDELJKOVIĆ: No. govori. zaboga. šta je sa gospoñom? SOFIJA: Odmah ću je izvestiti. oče! NEDELJKOVIĆ: Da.. NEDELJKOVIĆ JELA: Čula sam vas. nañite ma kakav razlog. ne možemo sa spremom stići. kroz nedelju dana tek. šta je učinio? JELA: U državnoj kasi. danas ste mi vi mnogo lepši nego juče. NEDELJKOVIĆ: Jesam. eto. čini mi se. jer danas vrlo glasno govorim. NEDELJKOVIĆ (poražen) ðorñe. ja ga nisam izmislio. razume se. JELA: Da. gospodine. zar to nije čitav roman sa početkom i krajem? Uostalom. Kad god sam tako u blizini veće sume novca.novca sve više nestaje. jasiije! JELA: Reći ću vam. znam. voleo bih sad da me vidi g. morala si me čuti. NEDELJKOVIĆ: Govori šta je. nedostaje mu dvadeset hiljada dinara.. nemoguće je. ja sam tako nešto morao negde čitati pa mi valjda ostalo u pameti. Oče. ðorñe će biti uhapšen i to bi jedino samoubistvom mogao izbeći. Janković. da. Dakle. oče. to imate pravo. vrlo glasno. (Poñe pa na vratima sretne Jelu) Ah. kroz jedan sat možda. pošto prebrojite ostatak novca i uverite se da nema više od dve stotine dinara. proñem kraj njegovos dućana JELA: Sutra mu morate predati? NEDELJKOVIĆ: Pa znaš već. molim vas. preklinjem vas. Sedma glava: vi odbegavate sa calkelnerom hotela u kome smo otseli. dete? Kao da se ne sećaš jučerašnjega razgovora i još. Šesta glava: vi. Eto. pa ipak se prsten mora odložiti. prsten mora biti odgoñen. reći ću vam. ja osećam neko naročito rasloloženje i sve mi je lepše no što je. moram vam reći. NEDELJKOVIĆ: Mora? Zašto? JELA: Ja ne znam kako da vam kažem. Pogañaj. SOFIJA (slatko se smeje) Vi ste danas neobično raspoloženi. ne može biti. tako recite. Doñe mi čisto volja da ovako. Osma glava: ja guram kolica za nasip neke nove železnice. Eto. ovde su svih dvadeset hiljada. sutra! JELA: A zar se. NEDELJKOVIĆ: Opet. ti si baš pristajala uz Jankovića i navaljivala da bude kako on hoće.. sve znam. ne sme biti NEDELJKOVIĆ: Jelo! JELA: Jer danas po podne. Danas po ..

je li.. NEDELJKOVIĆ: I oprostila si mu krivicu? JELA: Da. kako možeš tako što i pomisliti? Ti se šališ. inače. zna ceo svet. spasite nas! NEDELJKOVIĆ: Zar novac koji sam jedva pribrao da obezbedim sreću detinju? Zar novac koji sam stvorio zalažući sve što sam mogao. pribraćemo. odvajali uvek. pred tamničkim vratima.. ne kušam vas.. šta.. nisam te valjda dobro razumeo. Svako zna. koju ste spremili za miraz Stankin. NEDELJKOVIĆ: Jesi li ti. je li. Jelo. JELA: A ta je suma upravo dovoljna da njome otklonim sram sa svih nas. a dotle ćemo ðorñe i ja sa svih strana pribaviti toliku sumu. ti me kušaš samo? JELA: Ne šalim se. neće se naći kogod ko će reći da ta suma. mi smo se ponovo venčali. sa koliko sam muke i sa koliko napora ja pribrao ovu sumu. prevario sam se!" JELA: I mislite da to neće imati uticaja kod oca Milanovog koji stvari drukče posmatra no vi i ja i. opraću ruke i reći mu: „Ko bi to rekao... zar vi odista nemate srca? NEDELJKOVIĆ: A zar ti smatraš da bih onda imao srca kada bih uništio sreću Stankinu zato da spasem njega. to ne sme niko reći. potlisujući najteže uslove. ama. govoriš. zar taj novac? JELA: Oče. i ja sam u njegovome pogledu srela ono što nisam slutila. na tebe neće pasti sram.... oče. mislite. šta kažeš. i mene! Odvajali ste me.. u paru odgovara sumi koja ðorñu nedostaje u državnoj kasi.. eto. neka se ubije! JELA: Oče! NEDELJKOVIĆ: Neka se ubije! JELA: Oče. jer videla sam da mu je sva krivica ljubav prema meni. dala mi je prvi put prilike da se sa njim oči u oči pogledam. zadužujući i poslednju vlas u kosi. taj sram čak i vas dotaći? NEDELJKOVIĆ: Mene? Zašto mene? Odreći ću ga se. NEDELJKOVIĆ (grčevito stegne paket uza se i izmakne čak na drugi kraj sobe) Ova suma. omatrao sam ga za poštena čoveka. Ova nevolja. oče! Čujte me: danas. pročitala sam ono što ste mi vi uvek sprečavali da saznam. NEDELJKOVIĆ: Oho! JELA: I to ljubav koja zaslužuje da joj se ljubavlju odgovori! Jest. na ovu sumu računaš ti?! JELA: Da.podne mora da popuni to. oče. NEDELJKOVIĆ: Ma čime te je to omañijao? . oče. ja vas preklinjem: dajte nam taj novac. al'. možda. o ovoj sumi. oče! NEDELJKOVIĆ: Dete.. i zato vas molim da prsten odložite za nedelju dana. te branili mi da ga poznam. ova nesreća.. NEDELJKOVIĆ: Ne. ko bi to rekao. uaek me tuñili od njega. što ti je! Kako možeš tako što izustiti. tebe će naprotiv sažaljevati. imamo već i izvesnih obećanja i izvesnih nada. nemojte tako! Zar zaboravljate da je njegova nesreća i moja? NEDELJKOVIĆ: Ne. NEDELJKOVIĆ (klone poražen u fotelju) Deficit od dvadeset hiljada dinara! (Skoči) Pa neka ga uhapse. o mirazu Stankinom? JELA: Da. njega? JELA: I mene. Verujte.. JELA: A zar sram koji pada na muža mog nije i moj sram? NEDELJKOVIĆ: Ne! JELA: I neće li se.

'Ajd' reci.. oče. sići ću u nju veselo. ovaj. kad nada mnom lebdi nesreća. sve. ako znam da sam stekao tvoju ljubav". ali je nemoguće.. kako bi vi to vratili? Suma je velika. Srce vam dajem. dete moje. a suma se ta ne da deliti. oče. (Pošto joj izgleda da je smislila. I ovoga trenutka. oče. pet godina služi on mojim kapricima i vašim savetima. (Seda. svestan da ga one vode u tamnicu. secite ga. ustaje) Pa dobro. ljubi ga i ljubi mu ruku. duboko zamišljen. NEDELJKOVIĆ (ipak potresen) Da.. tamnica bi za mene mogla biti sreća. NEDELJKOVIĆ: Zašto me stavljaš na muke.JELA: Tim. bože! (Obesi se ocu oko vrata. da mi tu sreću uništite? Ne.. al' novac. jer brak si moj zasnovao na obećanju novca tog. rad' sreće tvoje. JELA: Naći ćemo. Učinićemo sve. al' ja imam svega jedno srce i svega jednu sumu novaca. bori se dugo i najzad odlučuje) Na! (Da joj) JELA: Oh. i pomozi! Tako ti roditeljske ljubavi. Otkud smem ja njenim novcem raspolagati? JELA: To je moj novac pre no Stankin i pre no tvoj. neokrnjena. pada klonulo u fotelju. teško je sabrati je. podržavajući ga obećanjima novca tog. i sve to zato da mi pred tamničkim vratima može reći: „O. od ove iste sume zavisi sreća i tvoja i Stankina. NEDELJKOVIĆ (duboko potresen i iznenañen oštrinom ovih reči. zaplače se gorko i pokriva maramom oči) JELA (posle izvesne pauze.. pomozi! NEDELJKOVIĆ ( razmišlja. i manje možda. naći ćemo. Daj mi novac moj. oče! Ja ne dam da Stanka zbog mene bude nesrećna.. Evo ja ću mu napisati. to ne znači njenu nesreću. pet godina podnosi žrtve koje premašuju njegove mogućnosti.) JELA (završila je pismo) Evo! Da li da pošaljem po Sofiji? NEDELJKOVIĆ (uzima pismo) Odneću sam. JELA: Ne tražim je ja da svoju sreću zasnujem na sreći Stankinoj. što pet punih godina podnosi potcenjivanje koje mu nanosim ja i cela moja porodica.. delite ga... umače pero i razmišlja) Pojmiće valjda da je nemoguće za dvadeset i četiri sata spremiti sve što treba. ti od mene taj novac otkidaš.. Išteš je celu ti... sve učiniti! .. Veruj mi.. prilazi i miluje ga) Oprosti. oče! Ja nikad s tobom nisam ovim jezikom govorila! NEDELJKOVIĆ (bolno) Nisi. piše. ti znaš dobro. oče. vi nećete to. obezbeñuje sreću Stankinu. prilazi otvorenom prozoru i naslanja glavu na prozor. najzad diže glavu) I šta sad? JELA: Odmah ćemo napisati pismo g. nije moj. cela. odložiti moju molbu samo za jedan sat znači moju nesreću. Jelo. Činili smo sve što smo mogli. kada sam ja iz nevolje ove sprela sebi sreću. nisi odista! JELA: Ne bih ni sada.) NEDELJKOVIĆ (klonuo.. vrati mi sreću koju si mi oduzeo. Odložiti Stankin prsten za nedelju dana. Pa šta bi vi hteli još! Ili bi možda hteli sad. ne može stići ni Stankina haljina. oprosti! NEDELJKOVIĆ (pribira se.. jer pet punih godina ti guraš ðorña u ponor. budite bezbrižni! Sve ćemo. Dajte nam samo jednu nedelju. ražalošćena bolom koji je roditelju zadala. zašto me raspinješ? Ovo je Stankin novac. pa.. Jankoviću. poznajem ja dobro vaše roditeljsko srce.) NEDELJKOVIĆ (duboko zabrinut i poražen. JELA: Ja sam od vaše strane pisala NEDELJKOVIĆ (polazeći) Jelo. o. JELA (ispraćajući ga) Ne brinite. Moj novac.. reci sama. ti mene i moju sreću pljačkaš da bi tom pljačkom moju sestru usrećio.

Jelkice. tu pred vrata. idi što pre. Gle. Ona ushićena žuri prozoru.. idi i... SOFIJA: Dozvolite mi da najpre zatvorim prozor. hvala mu! ðorñe. gledaj.. odbio me je! JELA: Još bolje.. nema ga..... ne znam ni sama gde bih ga mogla tražiti? Dosad bi se mogao vratiti.. mi smo ipak spaseni! ðORðE (ostane kao prikovan na vratima i gleda neverice) JELA (dočepa paket s novcem sa stola) Evo. Možda. Otela sam ga.. idi sad.. vrati mi se slobodan! (Čisto ga odgura te on ode. Kazaću ti sve. gleda za njim i maše mu veselo rukom.. Iziñite. punih dvadeset hiljada. kako? JELA: Stankin miraz..... sunce je već uprlo.. gledaj! (Ona nosi puno raznih paketića) MARIJA (ušla je za njom. JELA STANKA (utrči napred pre majke i grli Jelu) Dobar dan.. još nije. (Prelazeći nemarno . idi. kako da ti blagodarim.. ðORðE ðORðE (dolazi. dotle imamo vremena.. rezigniran) Nisam uspeo.. koji je ostao otvoren. možda od umora. zvoni) Sofija! Sofija! SOFIJA: Molim! JELA (uzbuñeno) Idite odmah i nañite. SOFIJA (odlazi) XIII JELA. gledaj... Jelo. koliko je dugačak spisak! (Pokazuje jedin list duguljaste hartije. Sofija. Idi... prsten će biti odgoñen za čitavu nedelju. ali je već poslednji trenutak. JELA: Posle. Nije dockan.) XIV STANKA. ðORðE: Jelo. ne pitaj dalje. razumeš li. a eto. na ulicu. idi. majka. pa i vi. SOFIJA JELA (vraćajući se. recite mu neka požuri. ti mi danas izgledaš nešto bleda! MARIJA: To sam baš i ja htela reći.. nosi.. JELA: Odista?. ðORðE (poleti ushićen) Jelo?! JELA (tura mu paket) Nosi. vidite ide li. ? SOFIJA: Gospodin? JELA: Recite mu neka požuri.. takoñe opterećena paketićima) JELA (ide joj odma ususret i ljubi ruku) Oh. otela sam ga iz ruku očevih.. (Zatvara i trgne se) Evo gospodina! JELA (uzbuñeno) Idite mu ususret...) Ali. kako da. toliki teret? MARIJA: A tek smo počeli! STANKA: Imamo da kupimo još devet stotina devedeset i devet sitnica.. nisam dobro spavala. slomljen. nosi što pre.. MARIJA. Idi! ðORðE (još uvek poražen) Otkuda..NEDELJKOVIĆ (ode slomljen) XII JELA. posle...

..... ne mogu. JELA: Da.. ja sam se samo šalila. kad si baš ti. da. čisto mi doñe da savetujem oca da stvar odložimo za nedelju dana. Bojim ga se. mala. veli: moraće raditi celu noć. zaboga.. MARIJA: Je l' i on tako misli? STANKA: Ti si već s ocem razgovarala? Ti si već učinila korake u tom smislu? Ti si već.... tako samo kažem. svi. ludice moja.. razgovarala sam i s ocem. bojim se oca Milanovog. Jelo. Jelo. za tebe. MARIJA (ustaje) Ta da. JELA: Pa da. ne damo mi da ti sreća izmakne. Šalila sam se! .. je li? JELA (ispraćajući ih) Da.. nemoj da daješ ni povoda takvom razgovoru.. ali docnije... MARIJA: Da.. Idite sami..? (Zaplače gorko) Bože moj. nemoj da budeš ti uzrok mojoj nesreći. JELA (miluje je) No. vidiš.. Nećemo dati mi tome starome gospodinu tako lako povoda To može biti samo prijateljski razgovor. idite.. STANKA (iznenañeno) Ti? Zašto bi ti imala biti nesrećna. A ja se... Idi... boga mi. bilo bi tako dobro. STANKA: Al' ja te molim. mislili da i ti poñeš s nama? JELA: Ne. Kad bi se moglo bar za nedelju dana odložiti. je li? Ti si se samo šalila oa mnom? Htela si samo da me malo prepaneš. vrlo mnogo! JELA: Ali. Je l' te da bi bilo dobro? STANKA: Ne. potpuno slažem sa majkom i. JELA: Tvojoj? O. ne boj se. Ja ne znam da l' ćemo stići sve da svršimo. majko. nije to tako strašna stvar nedelju dana pre ili posle.. Jelo. Htela sam samo da te kušam. kako sam srećna što do sutra nije tako daleko. bože moj. pa i on. Sve mi se čini da on u svemu traži povoda da stvar pokvari. budi mirna. svršavajte poslove. nezgodno je. suviše brzo. radije neka sam ja sama nesrećna. budi mirna. možda samo da te umirim. gubimo samo vreme u praznim razgovorima. kad sve do sutra treba nabaviti. u prvi mah mislila sam i sama.. Priznaj. nemoguće je do sutra sve posvršavati. svi ste protiv mene. JELA: Budi mirna. to mnogo znači. moram biti kod kuće. a ja bih bome volela da je dalje. Ja sam baš razmišljala o tome.. STANKA (iznenañeno) Ali. STANKA: Ja se bojim. bolje sutra Ti znaš. zaboga. STANKA: I krojačica se buni. kad sam razmislila. i zašto bi moja sreća nosila tvoju nesreću? JELA (trgne se) Ta ne. nikada! (Bolno) Radije ću svoju sreću srušiti da na njoj tvoju nazidam mo što ću dozvoliti da moja nevolja pretrpa tvoju sreću! Ne.preko toga razgovora) A vi žurite. STANKA: A mi svratili.. a ja ću već doći po podne k vama. STANKA: Stići ćemo! JELA (milujući je) Ti misliš. (LJubi majci ruku) STANKA (ljubeći se s Jelom) Biće sutra. šta je tebi? Otkud sad najedanput tako misliš. neobično žurite sa tim nabavkama? MARIJA (seda umorno u fotelju) Ta kako ne bi. svi. nikako ne! Sutra. ne znam ni sam zašto sam tako rekla. STANKA: O. Srećni uvek previñaju nemogućnosti. sreća ti neće izmaći. no. ne.

hoću novac moj! (Ščepa je za grudi) Hoću moj novac koji si mi otela. malo samo. hoću moj novac natrag. razbojnički ste me opljačkali. ostaje u fotelji i vadi iz džepa jedno pismo te joj ga daje) Na. osmesima. spušta ga. Jela vrisne i odvodi ga do fotelje. slušaj. ja ga nemam više. daj mi moj novac natrag! JELA: Ali. ljudi! JELA: Oče.MARIJA i STANKA (odu) XV JELA. pismo koje sam od vas dobio nije me iznenadilo. JELA: To je nemoguće!? NEDELJKOVIĆ (uzbudi se neobično) A moguće je bilo opljačkati me. oče. no on otklanja rukom) Al' srknite. NEDELJKOVIĆ (uzima i pije) JELA (prihvati čašu. nikakve suze. sedne u fotelju i padne u duboko razmišljanje. Ovo je razbojnička pećina gde toplim rečima. zatim se diže i odlazi prozoru. uvuku čoveka da ga opljačkaju zvaću u pomoć. čuješ li. stvori ga. samo srknite. daje je Sofiji i daje ovoj znak da se udalji) SOFIJA (ode) XVII JELA. daj mi moj novac natrag! JELA: Oče! NEDELJKOVIĆ: Daj mi novac natrag! JELA: Ali. nasloni se i rasejano gleda van) NEDELJKOVIĆ (ulazi zadihan. more. razumeš li. ja . zaboga! NEDELJKOVIĆ: Novac mi daj ili.... nežnom detinjom ljubavlju. hoću moj novac natrag. NEDELJKOVIĆ JELA (pošto odu.. u pomoć. Novac. razumeš li. PREðAŠNJI SOFIJA: Molim! JELA: Brzo čašu vode! SOFIJA (odlazi) JELA (klekne kraj oca.. NEDELJKOVIĆ JELA (ustaje... nećeš me više suzama obrlatiti. raskopčava mu okovratnik i zvoni) JELA: Sofija! Sofija! XVI SOFIJA. je li? Vi ste me opljačkali. novac moj! (Spopadne ga teško gušenje.. oče! NEDELJKOVIĆ: Nikakve molbe. donesi ga. ðorñe ga je već odneo! NEDELJKOVIĆ: Neću da čujem. brizne u težak plač i jedžanje i naslanja mu glavu na koleno) SOFIJA (donosi vodu) JELA (nudi mu. uzbuñen) Jelo. miluje oca i ljubi ga) NEDELJKOVIĆ (pošto se pribrao malo i povratio. čitaj! JELA (uzima pismo i čita ga u sebi) NEDELJKOVIĆ: Čitaj glasno! JELA (čita) „Poštovani gospodine. suzama.

gledaj što pre! (Ode) XVIII JELA. poñi da svojom rukom zločin dovršiš. kao što je utvrñeno. Odlučno) Čekajte. da će. ulica? SOFIJA: Koja? JELA: Gde ste kartu jutros nosili? . Evo me kroz jedan sat. ne varam se. potrebno bilo za jedan sat da znam odgovor. te dozvolio da ga obećanjima zadovoljite". NEDELJKOVIĆ: Čuješ li? JELA (čita dalje) „Prsten će ili biti sutra. broj.. SOFIJA (dodaje joj) JELA (nameštajući šešir) Sofija. Recite mu to i recite da će se o prstenu novac položiti. zar ne osećaš da je tvoj postupak ravan zločinu. NEDELJKOVIĆ (poljubi je u čelo) Hvala ti. našli smo... (Prekida čitanje ispuštajući ruku sa pismom. oveselite je. ovaj. najdalje kroz dva i novac ću vam doneti. SOFIJA JELA (pošto ga je ispratila) Sofija! Sofija! SOFIJA (dolazi) Molim! JELA: Moj šešir i suncobran. NEDELJKOVIĆ: O.. čuješ li? JELA (uzbuñena. oče. hajde poñi da sama kažeš sestri i majci šta si učinila. Jelo? JELA: Ne. u kome ćemo slučaju mi ipak ostati dobri poznanici i prijatelji. Opljačkala si sestrin novac. teški uslovi! Teža bi bila nesreća! JELA: Recite i Stanki. (Pauza) Idite javite g. kćeri.. ne optužujte. bože moj! NEDELJKOVIĆ: Eto šta si učinila. radi rasporeda mojih poslova i moga vremena. Jelo? JELA: Sutra... optužujem! Zar ne vidiš kakvu si nesreću počinila. pa bih vas lepo molio".. oveselite je. Ja nemam snage da im kažem. NEDELJKOVIĆ (ozaren) Sutra? Je l' ti to. jer ona je otišla odavde smućena. da. Meni bi. bože.. ja bih svome sinu namenio sudbinu vašega starijega zeta. Jankoviću da će prsten sutra biti. Recite joj biće prsten. Nismo bili pristali zbog teških uslova. idem da javim pa. NEDELJKOVIĆ: A novac? JELA: Imamo ga..sam ga očekivao" NEDELJKOVIĆ: Čuješ li? JELA: „Ono me samo ubeñuje da sam pravilno postupao kad sam postavio usled da mi se o prstenu novac položi. ne optužujte me zločinom! NEDELJKOVIĆ: Optužujem te. JELA (grca u suzama) Oče. NEDELJKOVIĆ (uzbuñuje se ponova) Pa hajde sad poñi sa mnom. idem. ona kuća. jer ne moramo svi biti nesrećni! NEDELJKOVIĆ: Pa ipak. sreću si joj razorila. JELA (očajno) Oče!. ili ga uopšte neće biti. da se ne varaš.. sutra kao što je zakazano.. zar ne shvataš? JELA (trgne se na jedan mah. zaboga. Drugače da sam činio... očajna krši prste) Oh.) NEDELJKOVIĆ (diže se polako i klonulo iz fotelje govoreći umorno i rezignirano) Eto.. stanite...

Gospodin LJubomir Nestorović. (Odlazi naglo) SOFIJA (prati je do vrata) zavesa TREĆI ČIN Ista soba.) SOFIJA: A zar se vi ne plašite tih uzbuñenja? NEDELJKOVIĆ: A što bih se plašio? SOFIJA: Pa juče. bome. . Da ste me videli i čuli. recite otišla sam s majkom. ali vi. da! II ðORðE. Sofija. PREðAŠNJI ðORðE (dolazi spolja. dobro! Ako vas gospodin što zapita. kad ste onako klonuli. jer sinoć je tako rñavo izgledala. Muzika. Pa ipak otišao sam lekaru i objasnio mu bolest. Sofija. preko u apoteku. bila ozbiljno preplašila za vas. NEDELJKOVIĆ: Da..SOFIJA: Gundulićeva ulica.. ne pristaje. razume se. ja sam se. siroto dete! Zar nisi lekara zvao? ðORðE: Ne dopušta mi. Trebali ste me čuti kada sam držao pozdravni govor mladencima.. gospodine! NEDELJKOVIĆ: Kako je gospoña? SOFIJA: Neprestano glavobolja. Svratio sam samo da pitam kako je. (Hoće da je pomiluje. uzeo sam i muziku. vi bi. da. NEDELJKOVIĆ: I ja baš svratio da pitam A kako je provela noć? ðORðE: Ni oka nije sklopila. stekli sasvim drugo mišljenje o meni. mzd vas je uzbuñenje savladalo. broj 67. možete misliti.. (Pokazuje recept koji je još pri dolasku držao u ruci) Preñite. Prepisao mi je neki lek. Pa onda zdravica. mladićskog žara. Koliko poleta.. Neprijatna uzbuñenja. I NEDELJKOVIĆ. SOFIJA SOFIJA (izlazi iz sobe Jeline noseći na služavniku čašu u kojoj je bila limunada) NEDELJKOVIĆ (dolazi) Dobar dan.. Sofiji) Kako je? SOFIJA: Onako isto. SOFIJA (stalno se smeje) Da. ali prijatna uzbuñenja podmlañuju čoveka. Prvo sam kolo ja vodio. Za sve vreme veselja nije ni reči progovorila SOFIJA: A bilo je vrlo veselo? NEDELJKOVIĆ: O. neću ni ja da je uznemiravam. ali to zavisi od uzbuñenja. ovde. Sofija! SOFIJA: Dobar dan. (Hoće da poñe u sobu) NEDELJKOVIĆ: Ne. koliko žara. JELA: Da. NEDELJKOVIĆ: O. Molila je da je niko ne uznemirava.

čuj ovu poslednju rečenicu .. . pozvao me u drugu sobu da preda mnom prebroji novac.SOFIJA (uzima recept i odlazi) III ðORðE. u svemu n tačno primio i prebrojao.. brate. Nikad ranije ona nije tako patila. Zamisli samo. otvara ih malo te osluškuje) SOFIJA (donosi kutiju sa praškom) Izvolite.. brine me ta njena glavobolja.. NEDELJKOVIĆ: A jesi li video priznanicu koju mi je na primljenu sumu dao? (Vadi iz unutrašnjeg džepa list hartije i razvija) Slušaj. kraj gospoñine postelje... prijatelju. molim te. Zar ne? ðORðE: Da. ušao je samo da gospoñi da lek.. gospodine! ðORðE: Dajte mi kašiku i čašu vode.. ðORðE: Hvala vam. tako. NEDELJKOVIĆ: Tišina i mir je za glavobolju najbolji lek. (Čita) „Na. sad će on. Zar ti to ne liči na kakav berzanski zaključak? Potpuno zaključak za robu koja ima u tom i tom roku ispravno da mu se isporuči. ðORðE: Izvol'te! NEDELJKOVIĆ: Doviñenja! (Ode) IV ðORðE. izgleda kao da nam se nisu deca verila. Da nije bilo Jeline glavobolje. zatim SOFIJA ðORðE (odlazi na prstima do Jelinih vrata. dakle. kako je stari Janković zinuo od čuda kad sam mu novac predao? Samo što nije rekao: No. jesi li to koji put čuo? To je tako neotmeno. molim te... primetio sam! NEDELJKOVIĆ: I onda. Čak i ja ne ulazim u sobu. kako da kažem. ðORðE: Dobro! (Ulazi u Jelinu sobu noseći lek) V SOFIJA. a prema utvrñenom sporazumu. u takvim prilikama brojati novac. molim te.koju sam sumu u ispravnoj valuti. od vas nisam nadao! Jesi li primetio? ðORðE? Da. hiljada.. ona je to molila. OBRAD OBRAD: Dobar dan! SOFIJA: Dobar dan! OBRAD: Gospodin nije kod kuće? SOFIJA: Jeste. SOFIJA: Sve je spremno već na stolici. NEDELJKOVIĆ NEDELJKOVIĆ: Ja neću da je uznemiravam.. sinoć bi mnogo lepše proveli. Ja ću možda docnije svratiti da je obiñem. koju sam sumu".. želi tišinu i mir... ðORðE (sleže ramenima) Šta ćete. ðORðE (ne slušajući ga) Da! NEDELJKOVIĆ: Jesi li primetio. već da smo obavili kakav trgovački posao... " i tako dalje. Da! NEDELJKOVIĆ: Ovo ću uramiti! (Savija i stavlja u džep) Jeli Jela okusila što od juče? ðORðE: Ne! NEDELJKOVIĆ: O. tom se.

OBRAD: Na zajam? Toliku sumu? Pod kakvim uslovima? ðORðE: Ja ne znam još tačno. ali znam da ovaj oluj. a i to je moguće bilo samo zato što je ona učinila jedan nečuven napor. ðORðE: Striče! OBRAD: Mislim. svesna da time ruši sreću svoje sestre i radost svoje porodice OBRAD (seda) A obavilo se sinoć prstenovanje? ðORðE: Obavilo se. nisam je hteo buditi. Od toga se i pobolela. nemojte je ni vi uznemiravati. Kako ti je žena? ðORðE: Spava. slavanje je ipak najbolji lek. možda. odista. OBRAD: Gde je po drugi put našla novac? ðORðE: Na zajam? Od jednog.. a koji je sinoć.. i...OBRAD (sedajući) A gospoña je bolesna? SOFIJA: Da. od juče ima strašnu glavobolju. od tih silnih uzbuñenja. striče? OBRAD: Da. o prstenu. možda kao more što treba da se burom zaniha pa da iz utrobe biser iznese ili. striče. PREðAŠNJI ðORðE (dolazeći iz Jeline sobe) Ti. ni . ðORðE: O. a ne tebe? ðORðE: Kako sebe? OBRAD: Svoj ugled i ugled porodice. Nisam je bolesnu hteo tim pitanjima uznemiravati. pa ipak.. morao biti položen. Otela je. kako si u surovosti nepravedan. OBRAD (razmišlja) Ti moraš za sve to biti blagodaran ženi? ðORðE: Još kako! OBRAD: Jer ona je toliko učinila za tebe. ðORBE OBRAD (pošto su ostali sami) Ti si se spasao? ðORðE: Da! OBRAD: Kako? ðORðE: Spasla me je žena. OBRAD: A ne pomišljaš da je to samo sebičnost.. VI ðORðE. Kad bi ti znao koliko mi je ova nevolja sreće donela! OBRAD: Sreće? ðORðE: Da.) VII OBRAD.. u prvom času. znam da me je on vratio životu. Sofija. kad je spasla mene da spase i sreću sestrinu. svratio. ja ne znam. čudno je to. zašto. Jer.. Otela je od svoga oca novac koji je spremio za miraz mlañoj ćeri. prijatelja njihove kuće. Tek rekla mi je da je pod vrlo teškim uslovima i preklinjala me je da tu sumu što pre vratim. nemira i bura koje se puna dva dana vitlaju nad našim glavama.. kad sam Jeli saopštio nedaću. ðORðE: Kao što bi malo koja žena učinila.. u njoj se javila žena. koji se bio zavitlao i pretio da mi život večitom nevoljom zatrpa. OBRAD: Ona? Kako te je ona mogla pomoći? ðORðE: Onako kako samo najbolji prijatelj može pomoći. ne pomišljaš li da je ona time sebe spasavala. SOFIJA (Ode. ona nije pitala.

O. (Pauza) Ta i takva reč.. 'Ajde poñi. neću da je budim. ona je mene poznala. 'ajde poñi sa mnom do jednoga moga prijatelja iz uprave fonda. Ti ne znaš da sam od onoga časa. al' kad si progledao dobro. mada sam bio pretrpan bolom i brigom. Ona me je u tom času poznala i ja nju. striče. puno prijatnih vesti. ðORðE: Zatim je. htela da sazna i uzrok nesreći i taj je razgovor počela prebacivanjem. striče. rekao sam sve ono. Istina. Takvom čoveku rado će svako pružiti ruku. I najzad. tražila je samo da me spase. OBRAD: Da. ðORðE: Da. SOFIJA . svačem popuštao.... pomoći ću. pa kad se vratiš. koga ne vode već koji sam ide. jer me je volela. Veruj. U meni si tada. ona me je zavolela i sve što je radila zatim.. da pokažeš ženi da si i ti kadar naći. radila je da spase ljubav svoju. ja mu se radujem i ako mogu. njoj je naprotiv skinula koprenu s očiju. koja je trebala da poveća provalu izmeñu nas. OBRAD: Čekaj! Ja nisam došao da ti taj život ometem.kako . Sofija. al' veliš pod preteškim uslovima. ali nisam ništa zaključio dok s tobom ne progovorim.. ðORðE (radosno uzbuñen) O. dostojan i ona me je zavolela. život koji nisam poznavao. Dok ona spava.. Ta vest bi je okrepila kao najbolji lek. PREðAŠNJI SOFIJA: Molim! ðORðE: Ako bi se gospoña probudila. striče. kad sam ti onako grubo govorio. za svaku slamku. sručujući svu krivicu na mene. svu noć nije spavala. OBRAD (ustaje i spušta mu ruku na rame) I. Kad čovek govori istinu. recite joj. kako da ti blagodarim na toj brizi! Kako bi sirotu Jelu to obradovalo! Veruj. striče! OBRAD: Ja. A nije tako. Ja sam razgovarao. Ja sam joj u tom času izgledao snažan. Srdit sam bio na tebe dok si slep kroz život hodio. ja mislim da je ona stoga najviše bolesna. (Požuri u sobu Jelinu. sve primao. Sofija! VIII SOFIJA. rekao sam reč koju sam davno trebao reći i. striče. Naprotiv. ja mislim toga časa će ozdraviti. OBRAD: Još bolje. Tako joj recite.. ðORðE: Hvala ti. što si ti meni govorio. posle prvoga straha.. da. preda mnom je sad tek život.. ti si svršio stvar. kada smo prekjuče razgovarali. znam. Još kako će je to obradovati. nije ti bilo pravo.. sad ću se ja brzo vratiti i doneću joj puno. eto. prvi put probudio ponos čoveka koji je sve podnosio.? ðORðE: Odbio sam muški sva prebacivanja.ona se kao davljenik hvatala za svaki predmet. prekjuče. izradio sam zajam iz našega učiteljskog fonda. bolje za tebe. kadar J'e velike terete nositi. svemu podlegao. ona je pogledala istini u oči. Dozvoli. rekao sam otvoreno. Hajdemo. veli se da je bez srca. Uslovi ovog zajma su vrlo povoljni pa bi se mogao iskoristiti da se otkupiš i. Nije uvek dobro biti isuviše obavezan ženi. rekao sam. da stvar utvrdimo. striče.. a ti obraduj ženu.. al se ubrzo vrati otud) Spava.. poñimo. striče! IX JELA. život nov.. ja sav posao napustio i trčao na sve strane.. radila je da spase mene. i obišao sve prijatelje. a neću odmoći. našao sam. Budan i trezven čovek.

JELA (uzdahne duboko) Ne. Jelo! JELA: Dobar dan. ne treba mi! STANKA: Gle. STANKA. (Vraća joj) STANKA: Hoću da ti zakitim kosu. ni zaradovali našoj sreći. gospoño? JELA (u lakoj. odista volim taj cvet. upravo danas gore no juče MILAN: Pravo da vam kažem. Ona je stara i bolesna. no smo obišli pet najdužih ulica. Majka je čak vrlo zabrinuta zbog toga. STANKA: Eto ti. nešto malo. posetu tebi. PREðAŠNJI MILAN i STANKA (ulaze pod ruku. STANKA (birajući cvet) Al' ti si mi ga dao. slamni šešir i u ruci veliki buket. JELA (bono) Ne. znajte da ste je u grob položili. nije mogla sinoć doći. umorna pogleda i nemarne frizure) Nisam ni spavala. to su svi primetili. STANKA: Znam. Jedva su nas pustili da idemo sami i to samo do tebe i do tetka Ane. deco! STANKA: Vidiš. glavno je da se dobro svršilo. ne treba meni cvet. Treba da zaboravite sve te male neprijatnosti! STANKA (Milanu) Hoćeš mi dopustiti da jedan cvet iz tvoga buketa dam Jeli? MILAN: Buket je tvoj. Rekao je brzo će se vratiti i doneće gospoñi puno. ovaj jorgovan.. deco. prvu. dobar dan. pa me to zamorilo. X MILAN. JELA: Ima odista nekoliko noći kako od glavobolje ne mogu oka da sklopim. ja se čak i srdim na vas. MILAN: A mi. pa nek je opet tvoj. a on u rupi od kaputa veliki cvet) Dobar dan. vi ste budni. Jesmo li već jednom sami? (Seda na kanabe) SOFIJA: Ovaj čas je gospodin otišao sa gospodinom stricem. STANKA: Ali ti mi. Kod mene bi vrlo brzo svenuo. (Stavlja joj u kosu) Tako! Kako ti lepo stoji! Još kzd . pa su nas pustili da odemo i da joj poljubimo ruku. niste se ni nasmejali. MILAN: A kako je tek meni bilo kad sam o tome čuo? JELA: Sve je to bilo i prošlo. pa što si to kazao? Zar se nismo dogovorili da nam to bude tajna koju ćemo tek posle svadbe kazati? MILAN: Ta neće nas Jela odati. Sklopila sam oči da me ne bi ko uznemiravao. Ali samo ću ga pomirisati. deco! Ma kakvu tajnu meni da kažete. neću. i mene je tako najedanput glava zabolela. koji ti tako voliš i koji tako lepo pristaje tvojoj kosi. jutarnjoj haljini. vsseli. niste sinoć ni sa kim ni reči progovorili. JELA (nemarno maše rukom odbijajući) O! SOFIJA: Gospoñu je prošla malo glava? JELA: Da. Jelo. da bi što duže bili zajedno. (Vadi iz kite i daje joj) JELA (primajući cvet) Daj mi. puno prijatnih novosti. i danas tako rñavo izgledaš..SOFIJA (pošto isprati. naviri u sobu Jelinu) Gle. dušo. verujem ti. nismo k vama došli pravim putem. STANKA: Da. Sećaš se da sam i plakala. Stanka ima na glavi prolećni. Kad si ti prekjuče govorila da se prsten odloži. bleda i upalih očiju. nasmejani.

gde pada pokriv oči rukama) NESTOROVIĆ (na vratima) Jelice. gospoño? . kad bi se nasmejala! Ja tako volim kad si ti vesela. pa ćemo u nedelju doći k vamz. NESTOROVIĆ: Mene. MILAN (ljubeći ruku Jeli) Zbogom. sunce. cepti od uzbuñenja) Šta ćete vi ovde? Šta hoćete? NESTOROVIĆ: Ja? JELA: Ili d. zatim se nasloni na divan i duboko zamisli. idite sad! Idite što pre! MILAN i STANKA (odlaze snebivajući se i osvrćući se da vide Jelu) XI JELA. Odlazi prozoru. mnogo je pozdravi. pogleda čežnjivim pogledom još jednom. dojuri do divana. NESTOROVIĆ JELA (Zaplače gorko. a Stanku zagrli čvrsto i ljubi dugo. dugo. sinoć o prstenu ni reči nisam progovorila. mi bi vas mogli već ostaviti na miru. Odista. STANKA: Proći ćemo tri najduže ulice. poslednji put... Naše ćeretanje samo vas još više umara. Najzad se na nešto odluči. (Grca i ljubi ih) Budite srećni! STANKA (unezvereno) Jelo? JELA: Idite. izvirivši napolje. jer potrebno je bilo upravo sad da se pogledamo u oči.bi bila vesela. (Poljubi Milana u čelo. zatim se pribra. ostaviv vrata otvorena. Ako pokuša tuga kakva da vam osenči čelo. Jelo.) Budite srećni! Neka vas nikakva i ničija nesreća ne omete. ti si se prestravila? JELA (naglo skoči. trebali ste doći. svi. draga Jelo. ne. Odlazi zadnjim vratima da i njih zaključa pa. pa spusti zavese.. a malo zatim vraća se noseći revolver koji stavlja na sto.. da! MILAN: A sad. MILAN: Tim bolje. razume se ne najkraćim putem.. da provedemo jedno celo popodne. svi.. Zaboravite one koji sami hoće da se predaju zaboravu.. mol im te. STANKA (Jeli) Pozdraviću tetku sa tvoje strane. rasterajte je. ostavljamo vam više vremena da se odmorite. Vadi cvet iz kose. dobro ste došli. Odlazi žurno u svoju sobu. MILAN: E. (Stanki) Je li? STANKA (Jeli) Hoćeš li? JELA: Do nedelje je dugo. volite se. ja volim da slušam ćeretanje srećnih! MILAN: Pa ipak! (Stanki) Moramo i tetki. MILAN: Četiri. i budite srećni. STANKA: Zbogom. O. potrebno je bilo upravo sad da vam kažem koliko vas mrzim. JELA. JELA: Obećavam vam. spazi Nestorovića. MILAN: Morate nam. vrlo dobro. jer ta besanica dolazi najčešće od umora. vašu sreću ne sme tuga da posukne. cikne i. deco. i želim da vas što skorije. JELA: Da. što skorije vidim vedru i veselu. Jelkice! JELA (uzbuñeno) Čekajte!. pozdravi je. ljubi ga i baca. pa sam propustila da vam i svoje želje iskažem. je li? JELA: Da. obećati da ćete se raspoložiti čim vas proñe glavobolja.

NESTOROVIĆ: Da li je to odista vaša poslednja reč? JELA: O. gospoño. JELA: To je bio trenutak moje nevolje koji me je doveo k vama. mi . Jedino što mi je trebalo. ali vi zaboravljate. ja vas odista volim i sad.. JELA JELA (ne diže glavu. Bili ste slabi. i koji je uspeo te osećaje u jednom trenutku nepromišljenoga zanosa u meni da vaskrsne.. čime se savest uspavljuje? Ako je da se popravi. Zbogom..smo naš razgovor završili. pa zašto ne dopuštate da sam mogao biti slab i ja? JELA: To je slabost kojoj je ime niskost i nevaljalstvo. gospoño! (Odlazi) XII SOFIJA. kada se u meni probudio osećaj dužnosti i osećaj časti. Možda je bilo pogreške sa moje. NJih nije bilo moguće ugušiti. tako nisko koristili. odvratni... Prekorite me čime hoćete. gospoño. NESTOROVIĆ: Lepo. JELA: Da popravite? Čime? Čime se. niti ga otpozdravlja. a prilike su probudile silom ugušivane osećaje. samo me ne zovite nečasnim. kojega sam nekada toliko volela. već zato da mene svuče sa visine žene koja duguje svome mužu odanost. NESTOROVIĆ (buneći se) Ne. gospoño. više no ikada. vi nečasni čoveče. JELA: Čas ucene. NESTOROVIĆ: Ni to ne možete tvrditi.. utoliko slobodniji što nisu bili ni u kakvoj opreci sa dužnošću JELA: Ni u kakvoj opreci sa dužnošću?. odista poslednja. da. NESTOROVIĆ (uvreñeno) Gospoño. ona je dala prilike. Mrzim vas. oni su pritajeni očekivali svoj čas. uverićete se da je poslednja. to mi je trebalo i to sam vam kazala. vaša mi pomoć ne treba. al' smatrajte to trenutkom u kojem smo se zaboravili. vas! Gadni ste mi. ili zar nema u vas osećaja hrišćanske dužnosti da slabu ženu zadržite nad ponorom u koji će se survati? NESTOROVIĆ: Ne zahtevajte..) SOFIJA (dolazi) Vama opet nije dobro. NESTOROVIĆ: Vi se ipak zaboravljate. u ovom času.. koja mu duguje ljubav. ja se uklanjam. goopoño..JELA: Vas. i više nego to. da su i mnome u tom času ovladali osećaji srca. Zar nije bolje bilo da ste ostali u . a ako je vi ipak taivom smatrate.. NESTOROVIĆ: Završili? JELA: Zauvek završili. Nevolja vaša samo nas je zbližila. a vi ste se njime tako ružno. ali bar čujte i vi moju poslednju reč: ja vas volim. gospoño. recite mi.. a ne rekoste mi da sam se zaboravila onda kada sam preko časti svoje lakomisleno prljavim stopama gazila? NESTOROVIĆ: Na... ja ću stvar popraviti. od običnog grañanina vrline koje pripadaju kalendarskim svecima. JELA: Gospodine. to je da vam kažem kako vas bezgranično mrzim. Zar nije dužnost biti častan? Zar nije dužnost ne rušiti tuñ dom. gospoño. jer ste u mojim očima nečasni. JELA: Zaboravljam? Zaboravljam zar sad. ne zato da ga uteše. čime se pere žig. NESTOROVIĆ: Ja odbijam.. ili. kao i sa vaše strame. i to u ovom času trebalo. da je to bila ucena. Da. ja sam gotov da stvar popravim. biće da je preoštra reč koju mi upućujete.

tako. ta samoobmana kojom se zanosiš. Jelo. dušu koja je kadra imati ljubavi. nastaće novi život. vidiš. dva-triput je pokušala da mu prekine reč. naviknut na večiti mraz života. razgonićemo i poslednji oblačak. ženu. JELA ðORðE: Jelo. plemenitu dušu. dignite zavesu sa prozora. smetala mi je svetlost maločas. vrlo povoljan zajam. ðorñe. ti si ustala? Hvala bogu na svima milostima koje na mene izliva. zgrešila sam grehom koji mi ne smeš oprostiti. I tada kad to još svršim. ðORðE: Ti. JELA: I uzećeš ga i isplatiti Nestorovića? ðORðE: Da! JELA: Na to mi daješ reč? ðORðE: Ta da. nemoj se varati. (Dok Sofija diže zavese. koju je za mene vezivala samo ona tanka veza kojom crkva vezuje. JELA: Učini to. život u kome ćeš me srećnim učiniti? JELA: Srećnim učiniti? Ah. uvek. Ja sam pod njima podlegla. ja nisam više kadra da te srećnim učinim. u mogućnosti sam da Nestorovića isplatim od danas pa za tri dana. A.. ðORðE (hvata je grčevito za ruku) Ti?! .postelji? JELA: Ne. život kojeg sam ja tako željan i žedan. ðORðE (gledajući je ispitujućim pogledom i prestravljen) Drugača? JELA: Da. To bi bio lep san.. Taj oluj. koga nisam više brojao u rodbinu. JELA: Misliš? ðORðE: Zamisli. ali kad minu. Kao što grmljavina i oluja poprete životima. jer zgrešila sam. udalji se) XIII ðORðE. ona odnosi revolver u svoju sobu i vraća se) SOFIJA (čim izvrši. nesreća nas je združila. Svetlije no što sam ga ma kad poznavao. te će nas sunce punom svetlošću ogrejati.. našao sam. prestani samoga sebe obmanjivati.. uvek! Nesreća nas je zbližila. koji nas je minuo. našao sam prijatelja u njemu. najzad uspeva) Prestani molim te. meni izgleda kao da mi je novo sunce gramulo. a u nesreći ljubav zasnovana jaka je kao čelik kovan u plamenu. svane čist. dobro mi je. znam da ćeš se obradovati. Sofija.. puno lepih novosti. srušio je onu zgradu koju smo u jednom času hteli zajedno da sagradimo i pod njenim krovom da nov život začnemo. srušio je i razvale su se na mene sručile. da java nije drugača. preklinjem te! ðORðE: Stric mi je našao zajam. Jelo. vedar i umiven dan.. ðorñe. Jelo.. baš dolazi! JELA: Dolazi? Videli ste ga? SOFIJA: Da! JELA (razmisli za trenutak) Tim bolje.. lakše mi je! SOFIJA: Gospodin će se tome tako radovati. i našao sam prijatelja u njoj i otkrio u njoj jednu lepu. skinućemo sa duša naših i poslednju brigu. JELA (uzbuñena.. SOFIJA: Vi ste ih spustili? JELA: Da. strica. toplije no što sam ja. Kada ti ih saopštim. sačekaću ga. verovao Pod svetlošću toga sunca ja sam čitava otkrića učinio. I tada je li.. evo ga. Nosim ti.

. ja sam se survala. strašniju no što su te zamahnute pesnice. Hoćeš li da se pravdam slabošću žene koju je iskoristio zavodnik ili trenutkom zanosa probuñenih snova mladosti. ja te molim za nju!. ti bi se ubio. uznosiš se ujedanput ti pred mojim očima. da sam na ovim gresima stala. moj ponos i. kod poslednjih reči podiže pesnice i zaleti se na nju) Nesrećnice! (Uzdrži se. ili bi bio uhapšen.. Znala sam da si ti sve i sva činio da stečeš moju naklonost. svaki trenutak koji je nastupao nosio je novu nevolju. ja se sa tvojim bolom udružujem. nisam te ni trpela. ili bi moja sestra bila nesrećna. . i iz toga spleta nedaća.JELA: Da spasem najpre tvoju čast. ti. pa ipak te na tom putu nisam ustavljala i to je moj drugi greh prema tebi. ali ne da tebe iznesem. ili sve troje ujedno. otad udare sudbine primam srčanije. al' srdžbu silniju gorču. ni šta je moglo biti. u kome sam navikla gledati čoveka bez volje i bez ponosa. Pao si i pružila sam ti ruku. i ja u tom času sagledam u tebi muža kome ljubav dugujem. Spasla sam sebe u tome času i to je bio moj treći greh prema tebi. mirno) Ti imaš pravo.. Ja sam volela drugoga koji me nije uzeo i pribegla sam braku s tobom iz prkosa i osvete prema onome. snažnije. To je moj prvi greh prema tebi.. već pružila sam ti ruku da ne bi svojim padom i mene srušio.. Ja nemam reči kojom bih se opravdala. ali. (Pauza) Ispovediću ti jasno šta sam učinila. svaki trenutak koji je prošao bio je prošlost uzalud potrošena. ja ne bih u ovom času obarala pogled pred tobom. no ostane tako sa uzdignutim pesnicama nad njom.. reći ću ti sve šta sam prema tebi zgrešila ne bi li ta ispovest izazvala u tebi srdžbu. najzad.. znaš kako je bilo. ugled naš.. da sam morala žrtvovati svoju da bih otkupila tvoju čast? ðORðE: Ženinom čašću ne otkupljuje se čast muževljeva. u tome času ja sam bila još uvek ravnodušna prema tvojoj sudbini. ðORðE (koji se dotle uzdržavao. a zatim sreću sestrinu.. sreća sestrina. (Pauza) I. teško zajeca pokrivajući lice rukama) Jelo! JELA: Al' moj poslednji greh prema tebi teži je od mere kojom ga ljudski zakoni odmeravaju.) JELA: O. ili. uzdižeš se mužastven i hrabar i ponosan pred tamničkim vratima i izrastaš u mojoj zenici i razvejavaš koprenu ispred mojih očiju i prolamaš led koji mi se na duši nahvatao.. ja ne znam ni šta je bilo.. sraman slom cele porodice. da me težom kaznom kazniš. Ja sam ti više zgrešila i stala sam pre tvoj sud da me drugačom. ðorñe. možda. Nesreća je letela za nesrećom. jer da nisam. ja samo jedno znam: bilo je ono što je najgore. Ja je očekujem. to je vrlo malo. Ja ne znam već. sukoba. ðORðE (teško izdahne) JELA: I. Ne samo što sam zgrešila. Tu leži težina greha mog! ðORðE: I. gledala sam te kako si posrtao pod težinom brige te. Čast je starija od svih obzira.. već sam to učinila u trenutku kada sam te zavolela. I iza toga celoga spleta udara. Ja te nisam volela. interes je moja čast! ðORðE (koji je sve to slušao vrlo uzbuñeno. i.. a naš brak je bio samo slučaj. znaš. svesna sam bila da žrtve koje činiš premašuju tvoje mogućnosti.. nijedne reči nemaš zar kojom bi svoj zločin pravdala? JELA: Pravdala?. više možda. nad vidiš da me u braku nije ništa drugo vezalo do ona nepouzdana veza koju mi je crkva nametnula. ja činim to! ðorñe! Za napor koji sam primila na sebe nisam imala snage i posrnula sam. Ja prisvajam tvoju sudbinu i primam neravnu borbu sa nedaćom. Mi smo novac dobili po najskuplji interes. Ta pojava nije čudnovata u brakovima slučajnim. zar da me udariš! To je malo. ja imam samo reč kojom bih se optužila i evo. Tvoja čast. ðORðE (opušta ruke i obara klonulo glavu) JELA (pošto se pribrala od uzbuñenja.

ðorñe! (Pada na kolena) Ubij me. imaš pravo. poruzi sveta? Oh. bedio. učinio jedan greh i ja sam preda te stao da sam sebe otpužim.. ja primam smrt. (Zvoni) JELA (prestravljena) Šta ćeš? ðORðE (i sam duboko poražen odlukom koju je doneo.. pa ti mi nisi sudila no praštala i pomagala razarajući sreću sestrinu. Jelo. On skoči prestravljen) Jelo! Jelo! (Odjuri naglo u onu sobu i posle izvesne pauze vraća se vodeći nju. ne bih sama sebe optuživala. JELA: Taj prekor osećam i ja. možda. poruzi roditelja. nemam prava. (Uzima je za ruku i diže je. PREðAŠNJI SOFIJA (dolazi) ðORðE: Idite. zamolite ih da odmah doñu. ja te preklinjem. htela sam izvršiti samoubistvo..) Pa neka bude! Odoh da se obučem kako me roditelji ne bi dugo čekali. Ja te molim. pošto se na vratima još jednom osvrne i pogleda ga. ðorñe.. ne bih sad kao krivac pred tobom stajala. je li? Zar nemaš snage sam da izrečeš presudu? (Pauza) Slušaj. bedno! (Gorko zajeca i pošto kroz suze da oduške bolu. Pauza.. ðORðE: Ne mislim te optuživati. Zbogom! (Ode u levu sobu. pada u fotelju zarivajući glavu u ruke. Sofija. a sveža krv obojila joj košulju koja se pod razdrljenim haljinama vidi. al' mi ne možemo pod istim krovom živeti. NJoj glava pala na njegovo rame.beščašće teže od svih nevolja.) Ustani! JELA: Ne možeš mi suditi? ðORðE: Ne! JELA: Ni praštati? ðORðE: Ni praštati! JELA: Ne možeš mi ni suditi ni praštati? Pa zar na tome da ostane? Zar je to gnev muža prevarena? ðORðE: Ne. jer. I ja sam. pod ovim žigom neću živeti. bez milosti ubij me! ðORðE (pod utiskom teškoga bola i gneva. ðORðE JELA (pošto je Sofija otišla) Šta će ti roditelji? Hoćeš li. da me pred njima optužiš. bože kako je sve to bedno. ali ja nemam prava da budem tvoj sudija. Ja čekam tvoju presudu. kako je bedan tvoj gnev! Drukčije sam ga ja zamišljala.. tvoj postupak je gnusan i nizak. Ja čekam tvoju presudu! Jednoga trenutka bila sam je sama sebi izrekla. On je dovodi do otomana i tu je lagano spušta. jer sam pojmila da bi samoubistvo bilo samo izbegavanje suda na koji muž ima prava. posle izvesne borbe i razmišljanja umiri se) Jelo. Iz leve se sobe čuje pucanj revolvera. pribira se i umiruje se odlukom koju je u tom času donela. ali ne primam sramotu. na tome ne može ostati. savladan bolom.) ðORðE (zajeca i sam i. jer da ga ne osećam. jutarnja joj haljina raskopčana na grudima. Iz tvoje ruke smrt nek bude naš prvi ljubavnički zagrljaj. ali ga nisam izvršila. a sam kraj nje . Očekivala sam od tebe ili velikodušni oproštaj ili smrt! O. obezoružan sam. JELA: Hoćeš da me izložiš poruzi. i zovnite mi oca i majku gospoñinu. oborio glavu) XIV SOFIJA. SOFIJA (Odlazi) XV JELA. kako si slab ti! Oh... Tvoj postupak je takav da ti ne mogu suditi. upamti.

. što me ostavljaš...? (Plače i ljubi joj ruku.) Zavesa . Zašto?. Jelo. šta učini? JELA (otvara polako klonule oči) Ti me žališ?... Hvala ti! ðORðE: Zašto?...) Jelo.. volim te! ðORðE: Jelo! JELA: Oprosti! ðORðE: Praštam ti.... biti! (Cikne i klone... JELA (hvata ga grčevito za ruku) Jer.... grči se i bori.. moralo. kosu. pada joj glava u njegovo naručje i na njegovim grudima umire. vrati se.) JELA (pribira poslednju snagu) Tako je... rame.klekne..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful