P. 1
Aleksandar Sergejevic Puskin - Kameni Gost

Aleksandar Sergejevic Puskin - Kameni Gost

|Views: 45|Likes:
Published by Tina
Jedno od najpoznatijih dela Aleksandra Sergejevica Puskina
Jedno od najpoznatijih dela Aleksandra Sergejevica Puskina

More info:

Published by: Tina on Apr 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/28/2013

pdf

text

original

ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN KAMENI GOST

Laporello: O statuo gentilissima Del gran' Commendatore!... ... Ah! Padrone!

Don Giovanni

PRVA SCENA Noć. Groblje u blizini Madrida. DON HUAN I LEPORELO

DON HUAN: Sačekaćemo ovde noć. Ah, najzad Pred kapijom Madrida smo! I znanim Uskoro ja ću ulicama proći, Krijući plaštom brk, šeširom veñe. Da l' će me neko poznati, šta misliš?

LEPORELO: O, poznati je teško Don Huana, Jer takvih ima bezbroj...

DON HUAN: Ti se šališ! Pa ko će da me pozna?

LEPORELO: Stražar svaki, Ciganin ili pijani svirač, Ili čak sabrat — drski neki plemić U ogrtaču, mačem naoružan.

DON HUAN: Ne mari, neka me poznadu. Samo Da se ne sretnem s kraljem. Uostalom, Nikoga se ne bojim u Madridu.

LEPORELO: Koliko sutra kralju poznat biće Povratak samovoljni Don Huanov U Madrid iz progonstva — rec'te, šta će

On da učini?

DON HUAN: Poslaće me natrag. Odrubiti mi glavu neće valjda, Jer nisam svakako veleizdajnik. Iz pažnje samo ukloni me kralj, Da me na miru ostavi rodbina Čoveka koga ubih...

LEPORELO: Onda zašto Ne mirovaste tamo?

DON HUAN: Hvala lepo! Od dosade umalo ne presvisnuh. Ti ljudi! Zemlja ta! A nebo? Uvek Ko dim. A žene? Veruj, moj glupane, Ni poslednju seljanku ne bih dao, Ako je samo iz Andaluzije, Za prve tamošnje lepote, bogme! Isprva mi se svideše, doduše, Zbog očiju im plavih, pa beline,

Pa skromnosti; još više — zbog novine. No, bogu hvala, ubrzo uočih: Grehota je sa njima da se mešaš, Jer nemaju života — lutke same, Dok naše!... Gle, kraj ovaj nam je znan. Možeš li da ga poznaš?

LEPORELO: Kako ne bih Poznao odmah: ovaj manastir Antonijev u sećanju mi osta. Ovamo ste dolazili, a meni Tu dužnost beše konje da vam čuvam. Prokleta dužnost! Lepše nego ja Provodili ste vreme tu, zacelo.

DON HUAN (zamišljen): Inesa jadna! Više nema nje! O, kako sam je voleo!

LEPORELO: Inesa Očiju crnih? Sećam se: za njom Tri meseca ste jurili i ñavo

Nakanio se jedva da pomogne.

DON HUAN: Da, julske noći jedne... Čudnu draž U njenom tužnom pogledu nalazih, U usnama joj hladnim. To je čudno. Ti nisi lepom smatrao Inesu, I zaista u nje je malo bilo Lepote one prave. Ali oči, Te oči i taj pogled... Nikad više Ne sretoh pogled takav. Slab i tih Glas beše njen — kao pritisnut nekom Dubokom boljkom. Saznah odveć kasno Za nevaljalstvo grubo muža njenog... Inesa jadna!

LEPORELO: O, ne mari ništa. Doñoše odmah druge posle nje.

DON HUAN: U pravu si.

LEPORELO: Vrlo dobro! DON HUAN: Pred njena vrata pravo. neka odmah skoči taj Kroz prozor. .LEPORELO: A ako život naš Potraje — doći će i druge još. DON HUAN: I to je tačno. Ako ima Posetu. LEPORELO: Koju ćemo sad Potražiti? DON HUAN: Lauru — idem smesta Da se pred njom pojavim.

) KALUðER: Ona odmah stiže.. pa šetamo. već smo dobre volje. Pokojnice nas ne žaloste dugo.LEPORELO: Jasno.. sami smo gospoda. DON HUAN: A koga vi to čekate? KALUðER: Svom mužu Treba na grob da stigne dona Ana Svakoga časa. je l' te? Žena komandora . Ko ste? Da niste dona Ane sluge? LEPORELO: Ne. Ko to dolazi? (Ulazi kaluñer. DON HUAN: To je dona Ana De Solva.

KALUðER: On vam je poznat možda? LEPORELO: Nama? Ne. Pokvarenjak. LEPORELO: Oho! Gle... LEPORELO: I hvala bogu! Što je dalje on. Već u progonstvu. KALUðER: Bezbožnik. I pustinjaci njemu hvale poju. gle! O Don Huanu glas Prodire čak u tihi manastir. razvratnik Don Huan.Kog ubi. A gde je sada? KALUðER: Nije u Madridu. u dalekom kraju. već ne pamtim ko.. ..

. DON HUAN: Tu je sahranjen. Ja bih razvratnike sve Potrpao u džak.. suzna oka. dakle.To bolje. DON HUAN: Ćudna udovica! Da li je lepa? . komandor? KALUðER: Spomenik mu je supruga podigla Na ovom mestu. s namerom govorim tako... šta to brbljaš? LEPORELO: Ćutite. DON HUAN: Šta. i toga časa U more bacio. ona svakog dana Dolazi da se moli. Za pokoj duše.

to je drugo: kaluñer sam ja. DON HUAN: A sa vama. isposnike.) . A želeo bih s njome da govorim. DON HUAN: S razlogom beše ljubomoran taj I dona Anu držaše pod ključem. (Ulazi dona Ana. Još niko od nas ne ugleda nju.KALUðER: Za nas. KALUðER: O. dona Ana nikad s muškarcima Ne razgovara. Ali ne vredi lagati: i svetac Priznati mora divnu joj lepotu. oče? KALUðER: E. No evo stiže. Lepota ženska mamac biti ne sme.

. KALUðER: Odmah. otključajte. Zapazih jedva uzanu joj petu.DONA ANA: Oče. senjora. Začas Docrtaće vam sve ostalo mašta. čekao sam vas. Ili od obrva.) LEPORELO: Kako izgleda? DON HUAN: Ništa se ne vidi Pod udovičkim njenim crnim velom. (Dona Ana odlazi za kaluñerom. Leporelo. Jer hitrija je u vas nego slikar. DON HUAN: Čuj. Ma od čeg vi da počnete — od nogu. LEPORELO: To je za vas i dovoljno.

(Odlazi. Moj bože! Dokle s njim da mučim muku? Počinje snaga već da me izdaje! . Savesti nema! DON HUAN: Eto. Da prokletog života. LEPORELO: Gle.) LEPORELO: Ko lopov Grand španski čeka noć i mesec njemu Zadaje strah. I dok nad nama mladi mesec nije Pretvorio u svetli suton tamu — Valja nam ući u Madrid. već se smrklo.Upoznaću se s njome. šta smera! Još to mu treba! Ubio joj muža. Pa bi da gleda udovičke suze.

sve mi je večeras Uspevalo — i kretnje. PRVI GOST: Na časnu reč.DRUGA SCENA SOBA. I sada sijaju ti oči. Kako si krasno shvatila ulogu! DRUGI: I kako si je razvila! Baš snažno! TREĆI: Umetnički! LAURA: Da. PRVI: Tačno. Tekoše reči. Lauro. VEČERA KOD LAURE. sa tolikim savršenstvom. A rumen obraze obliva. Slobodno se prepustih nadahnuću. i reč svaka. glumila nisi nikad. zanos . ko da ih ne raña Pamćenje ropsko nego srce samo.

otpevaj. Ne dopusti Da se ohladi neplodno. LAURA: Gitar dajte. DRUGI: Da krasne pesme! Prepuna je duše! A reči ko napisa? LAURA: Don Huan.) SVI: O brava! brava! Divno! Nenadmašno! PRVI: Hvala ti. dirnut je čak tmurni gost tvoj Karlos. No nije li i ljubav — melodija? Gle. (Peva.Prošao nije jošte. Ti nam srca čaraš. . vilo. Od svih uživanja za koja znamo Samo je ljubav jača od muzike. Otpevaj nama nešto.

DON KARLOS (ustaje): Zovi Ovamo sluge te. Mada si grand. DON KARLOS: Tvoj Don Huan je podlac i bezbožnik. Smetnula je s uma. PRVI: Lauro. stani! A ti — bez ljutnje. A ti si glupa! LAURA: Sišao si s uma! Slugama svojim narediću smesta. moj nestašni ljubavnik.DON KARLOS: Šta? Don Huan? LAURA: Ispeva ih odavno Moj prijatelj. . da te zakolju.

Oprosti mi. Lauro. pošto sam priznaješ da si glup. Izmirimo se. DON KARLOS: Glupo sam planuo. DON KARLOS: Ja sam kriv.LAURA: Šta? Da je brata njegova Huan Ubio časno u dvoboju? Šteta: Ne ubi njega. LAURA: E. LAURA: A jesam li ja kriva što mi stalno Na usne ovo ime iskrsava? GOST: Dokaži nam da više nisi ljuta . no nikako ne mogu Bez uzbuñenja ime to da čujem.

Laura zaustavlja don Karlosa. (Peva. kad si malopre Izgrdio me grubo. Dopadaš mi se.. bio si mnogo sličan Mom Don Huanu. Vreme je već.. divno! LAURA: Zbogom svima! GOSTI: Zbogom! (Izlaze. LAURA: Oproštajnu. divlji stvore.) LAURA: A ti ostani ovde. . No šta da pevam? Čujte.I nešto još otpevaj.) SVI: Izvrsno. stisnuv zube Sa škrgutom.

. dakle. DON KARLOS: A i sad ga voliš još? LAURA: U ovome trenutku? Ne. mnogo.DON KARLOS: Ima sreće on! Ti si ga. koliko Godina imaš? LAURA: Meni je osamnaest. volela? (Laura znakom potvrñuje. DON KARLOS: Reci mi.) I mnogo? LAURA: Da. Sad volim tebe. Dvojici nikad ljubav ne poklanjam. ne volim.

mlada si i još će tvoja mladost Trajati pet-šest leta. tamnom plavetnilu blista Mesec — i viču otegnuto noćni Stražari: vedro je! A na dalekom .. balkon mi otvori. Šta onda? LAURA: Onda? Zašto da razmišljam O tome? Čemu ovaj razgovor? Zar te ovakve misli uvek more? Čuj. Tiho nebo. maženjem i laskom. U kosi čim ti sine seda vlas. Ali čim prohuji Mladosti doba. Čim ti pocrne kapci smežurani. I čim za tebe reknu da si stara. Topli je vazduh nepomičan — noć Miriše sva na limun i na lovor.. U gustom. Zabavljati te noćnom serenadom I jedan drugog noću ubijati Na raskršćima.DON KARLOS: Da. čim upadnu oči. Oko tebe Oni će vrveti šest leta još Sa darovima.

. ja tražim Da se osmehneš smesta. tako! DON KARLOS: Demone mili! (Neko kuca. fijuče vetar I studena se kiša pomamila.) DON HUAN: Ovamo! Laura! LAURA: Ko me to zove? Ovaj glas. DON HUAN: Otvori.Severu — u Parizu — nebo možda Skrivaju oblaci.) . Tako. Briga nas za to! Karlose.. bože! (Otključava vrata. Don Huan ulazi. LAURA: Zar on! O.

draga moja! (Ljubi je.DON HUAN: Zdravo! LAURA: Don Huane! (Pada mu oko vrata..) A ko je to kod tebe? DON KARLOS: To sam ja. Don Huan. .) DON KARLOS: Šta. DON HUAN: Laura.. DON HUAN: Susret zbilja iznenadan! Na usluzi ti sutra stojim. Don Karlos.

na ulici tu niste. LAURA: Stan'te.) DON HUAN: Ustani.) LAURA: Ah. Kod mene ste. Don Karlose. DON KARLOS (ne sluša Lauru): Ja čekam. DON HUAN: Ako žuriš — neka bude! (Počinje dvoboj. odmah.DON KARLOS: Ne! Ne časeći ni časa. . Huane! (Baca se na postelju. ah. Laura. Don Karlos pada. Dakle? Mač imaš. i ja vas molim — smesta Da se udaljite.

A nikad.. dokle ćeš ovako. A već ne diše — nije l' vešto zar? DON HUAN: Šta mu ja mogu? Sam je hteo to. LAURA: Šta? Ubijen? Krasno! U mojoj sobi! Šta da činim s njim.Svršeno već je. LAURA (razgleda leš): Još živi? Pravo si u srce. Zaboga? Uvek nestašluke praviš. Pogodio bez promašaja. Odakle . nisi kriv.. Ne curi krv iz rane trouglaste.. Don Huane. LAURA: Ah. vidi. tobož. Obešenjače ludi? Reci — kud Da ga izbacim? DON HUAN: On još živi možda.. vraže.

(Ljubi je. Opazio si moju kuću. Slučajem pukim prolazeći mirno.. U Madrid ja sam došao da nañem Lauru.. Laura moja. LAURA: I ti odmah Na svoju si pomislio Lauru? Pohvalno.) LAURA: Dragi moj Huane. u krčmi gnusnoj. Ali ja ti ne verujem. i to krišom — jos Oprostili mi nisu. DON HUAN: Ne. Van grada mi je stan.Dolaziš? Jesi li odavno tu? DON HUAN: Malopre stigoh. Pitaj Leporela. Stani! .

Za minut si zakasnio! Kod mene Večerali su prijatelji tvoji I tek otišli. valjda. Šta s njim da se uradi? DON HUAN: Ostavi — ja ću pre svanuća još Izneti leš pokriven ogrtačem I baciti ga na raskršće. A šta bi te snašlo Da si ih tu zatekao! DON HUAN: Laura. DON HUAN: I priznaj: dok sam nadaleko bio. Srećom.Mrtvac je tu!... . LAURA: Pazi: Ne treba niko da te vidi. Otkad ga voliš? LAURA: Koga? Buncaš.

DON HUAN: Sve naruku mi ide: mimo volje Karlosa ubiv. Jedno prema drugom Ustezasmo se dosad. kasnije o tome biće reči! TREĆA SCENA SPOMENIK KOMANDORA.« Ili. te izgleda Da sam zapažen. moj vetropire? DON HUAN: Ali kaži..« Ne! Što odmah na um padne . ali danas — Krajnje je vreme — razgovor povešću. Ko smerni pustinjak — i svakodnevno Udovu bajnu viñam. Ne. Kako da počnem? »Smem li.. možda: »Senjora.... ja se ovde krijem..Prevarila si me — koliko puta? LAURA: A ti.

. bez priprema. kako je izvajan. beše malen. evo nje! (Ulazi dona Ana.) DONA ANA: Gle. pravi Herkules! Sam pokojnik. DON HUAN: Senjora.. Gle. Na mač mi se nabode i ukoči Ko vilin konjic što bi na čiodi — A beše gord i smeo. A. Na vrh vrhova prstiju da stane Pa ne bi kadar bio da dohvati Svoj nos na kipu.. surov duh. No već je vreme da ovamo doñe. čami komandor. kao Improvizator pesama ljubavnih. A onoga dana Kad smo se našli kraj Eskurijala. tu je opet! Oče. moram ja . Oprostite. Ja poremetih vaših misli tok. Bez nje. kao div! Ramena moćna. mršav.. zacelo. pak.To ću i reći.

O. tada u mom srcu pometenu Molitvi nema. tuga moja je u meni. Možda smetam Da vam se tuga slobodno izlije. DONA ANA: Ne. senjora. Što nebeski ga uvek greje dah .Za oproštaj da molim. oče. Kad tiho kleknete i vlasi crne Mramorom belim raspete. dona Ana! Te sreće nisam dostojan i ne smem Dopustiti da moja grešna usta Molitve vaše ponavljaju svete — Ko svetinju vas gledam izdaleka. Molitve moje mogu i pred vama Ka nebu da pohrle. ja vas molim Svoj glas da im pridružite i vi. DON HUAN: Ja s vama da se molim. I čini mi se: anñeo pohodi Grobnicu ovu tajom i nečujno. Ja se ćutke divim: Da srećnika pod mramorom tim hladnim.

I škrope suze odane ljubavi. vidim. Ja vas ne razumem. DON HUAN: Ah.. Da glas moj grešni ne sme da se ori..... DONA ANA: Meni se čini. DONA ANA: Čudim se vašim rečima! DON HUAN: Senjora? DONA ANA: Zar meni. vidim — saznali ste sve! .. DON HUAN: Šta? Da pustinjak sam nedostojni samo.. Zaboravili ste..

za milost vas preklinjem. žrtva beznadežne strasti. bože moj! Kraj ovog groba. ovde! Idite! DON HUAN: Još trenutak. klečeći. nisam kaluñer — I. Ko ste? DON HUAN: Jadnik sam. bože dragi! Ustanite. Trenutak jedan! DONA ANA: Neko će naići! . DONA ANA: O. tačno.DONA ANA: A šta? DON HUAN: Da. DONA ANA: O. dona Ana.

uvek Kad ovom gordom grobu pristupate Da vlasi svoje raspete nad njim. kod vrata. pokraj samog praga.DON HUAN: Zaključana je kapija. Trenutak! DONA ANA: No šta vi tražite od mene? DON HUAN: Smrt jedino. DONA ANA: Poludeli ste. DON HUAN: Zar . Da plačete. Tamo. Tako da ploču nadgrobnu dotakne Laka vam noga ili ruho. Nipošto pored kostiju čoveka Vama toliko draga — nego dalje. Kraj vaših nogu hoću da izdahnem. I da mi tu počiva jadno telo.

Životu težio. da nije toga — nikad Ne biste tužnu saznali mi tajnu. Da sam bezumnik. Da sam bezumnik. dona Ana. želeo bih čak Svugde da budem pred očima vašim. Remeteći vam serenadom san. DONA ANA: Ovo vam je.Bezumlje je kad čovek traži smrt? Da sam bezumnik. čitave bih noći Provodio kraj vašega balkona. DONA ANA: A volite li me odavno? . ja bih. u nadi da ću Ljubavlju nežnom dirnuti vam srce. ne bih svoje patnje Trpeo ćutke. Podstaknu me. Ne bih se krio... Ćutanje? DON HUAN: Samo slučaj. dakle. dona Ana.

DON HUAN: Čutaću. Nadama drskim ja se ne predajem. DON HUAN: Po čemu? DONA ANA: Ja se plašim vaših reči.DON HUAN: Ne znam Ni sam otkad — odavno il' odskora. Niti šta tražim sem da viñam vas. no od sebe ne terajte Onoga kojem ste jedina radost. tek od onda Značenje reči »sreća« ja razumem. . Ali od onda tek poznajem vrednost Života — magnovenja. Kad mi je suñeno da živim još. DONA ANA: Udaljite se — opasan ste čovek.

Ko što ste paćenika usrećili. DONA ANA: Vidim — Treba da odem ja. DON HUAN: Anñeo ste pravi! O. neka vama bog podari sreću. Možete doći sutra u moj dom. .. DONA ANA: Udaljite se. kasnije.. Obećajte mi isto poštovanje — Primiću vas. Od prvog dana udovištva svog Ne viñam nikog. DON HUAN: Još trenutak... A uz to sada Okreću mi se od molitve misli.DONA ANA: Udaljite se — ovde nije mesto Za takvu ludost i za reči takve. no uveče.

DON HUAN: Još ne smem Da verujem i da se predam sreći.. don Dijego.) DON HUAN: Hej. Zbogom. Leporelo! (Leporelo ulazi. sutra. Videću sutra vas! I to — ne ovde.. I to — ne krišom! DONA ANA: Jeste. DON HUAN: Dijego de Kalvado. (Odlazi. DONA ANA: Odlazim.Ometoste me rečima svetovnim. Davno i davno tuñim uhu mome. Ja ću vas sutra primiti. Ovamo. Zovete se. sutra.) .

Leporelo.. ne... da. Već sutra. Sve da spremiš. Srećan sam kao dete! LEPORELO : S dona Anom Govorili ste? Možda vam je ona Uputila po neku lepšu reč. Već sutra. Moj Leporelo! Sastanak je meni Zakazala.LEPORELO: Šta želite? DON HUAN: Moj dragi Leporelo! Ja sam srećan! »Uveće — reče — kasnije«. sastanak! LEPORELO: Zar tako? .. Il' ste joj dali blagoslov? DON HUAN: Ne.

.O. sve ste istog kova! DON HUAN: Srećan sam! Hoću da zapevam. udovice. I da na grudi stisnem čitav svet! LEPORELO: A komandor? Šta li će reći na to? DON HUAN: Ti smatraš da će biti ljubomoran? Ne verujem. miran otkako je umro. valjda. eto. LEPORELO: Bolje da njegov pogledate kip. ta pametan je čovek I. DON HUAN: Pa šta? LEPORELO: Sa srdžbom kao da vas gleda.

i to sutra. i mesto Stražarsko da pred vratima zauzme. LEPORELO: U goste vi zovete kip! A zašto? DON HUAN: Zacelo ga na razgovor ne zovem. LEPORELO: Čemu ta šega.DON HUAN: Priñi mu. ne mene. Zapravo dona Anu. Zamoli kip da sutra dona Anu Poseti kasno uveče. i zar s njime baš Da se šegačite! DON HUAN: Iz ovih stopa Priñi mu! . i zamoli Da me poseti — ali ne. Leporelo.

Don Huan. LEPORELO: Dozvol'te. (Kip potvrdno klima glavom.. Moj gospodar.) .LEPORELO: Ali. kad ti kažem! LEPORELO: Prekrasni. u kuću Supruge vaše doñete i tamo Pred vratima da stanete.... DON HUAN: Kukavice jedna! Sad ću te ja. DON HUAN: Priñi. vas moli najsmernije Da doñete..... kasno uveče. imade molbu jednu: Da sutra. ne smem. slavni kipe! Don Huan.. Tako mi boga. Moj gospodar.. Strah me spopada.

ajoj Umreću! DON HUAN: Šta je tebi? LEPORELO (klimajući glavom): Kip... ajoj! DON HUAN: Zašto se klanjaš? LEPORELO: To se klanja on! Ne ja! . ajoj.Ajoj! DON HUAN: Šta se dogodilo? LEPORELO: Ajoj.

sami Priñite.) O. Udovu tvoju sutra da posetiš — I ja ću doći — pa stražar da budeš Pred vratima. DON HUAN: Pazi kako se to radi.. komandore. Pristaješ li? (Kip ponovo klima glavom.. . bože! LEPORELO: A! Jesam li vam kazao. DON HUAN: Hajdemo. Bitango! (Obraća se kipu.) Ja te molim.DON HUAN: Koješta brbljaš! LEPORELO: Molim.

Udovica ucveljena. mešam sa osmehom. don Dijego. Poput aprila. Već ovde. No zašto samo ćutite? DON HUAN: Uživam Duboko i bez reči u pomisli — Nasamo da sam s divnom dona Anom Ne kraj grobnice srećnika mrtvoga. ali slutim: Dosadiće vam setne reči moje.ČETVRTA SCENA Soba dona Ane. Na svoj gubitak uvek mislim ja. DONA ANA: Don Dijego. I suze. Pa vi ste ljubomorni. Ćak iz groba . DON HUAN I DONA ANA DONA ANA: Primih vas. kad ne klečite pred svojim Suprugom od mramora.

. da vam život Čaroban bude u trenutku svakom. Vaše bih želje pomno izučio. Da svaku preduhitrim. On beše bogat. DONA ANA: Ne. a mi — siromašni. bogatstvo celo svoje Za jedan pogled topal — i postao Rob vaše volje što je sveta za me. DON HUAN: Ne smem dati maha Toj ljubomori: vaš je izabranik. srećna li čoveka! Pusto blago Pred noge on je stavio boginji — I tako slasti rajske okusio! O. mati je zahtevala od mene Da don Alvaru ruku svoju dam. da sam vas upoznao pre njega. S kolikim ushićenjem dao bih Svoj položaj.Moj muž vas kinji. DON HUAN: O.

O. Udovica duguje Vernost i grobu. greh je da to slušam. pominjanjem stalnim Supruga. DON HUAN: Ne stavljajte na muke srce moje. potpuno pošteni. avaj. DONA ANA: Stanite.No sudbina je. DONA ANA: Čime? Ne vezuju vas ni s kim veze svete — Zar ne? Pred nebom i preda mnom vi ste. Ne znate koliko Alvaro me je voleo! Zacelo Primio ne bi damu zaljubljenu — Da je udovac ostao — i uvek Bio bi veran ljubavi venčanoj. drugo htela. Odustanite od kazne. Zavolevši me. . dona Ana. Ne smem Voleti vas. Mada zaslužih možda kaznu.

Ne! DONA ANA: Dijego. . to je čudno. nikad. ja od vas zahtevam.DON HUAN: Pred vama! Bože! DONA ANA: Zar ste prema meni Skrivili? Onda recite mi — čime? DON HUAN: Ne. DON HUAN: Ne. Ja molim. šta to znaci? U čemu je krivica vaša? Rec'te? DON HUAN: Ne! Nipošto! DONA ANA: Dijego.

DONA ANA: Ne.. Od radoznalosti ja gorim sva. odgovor mi dajte: Taj greh vaš prema meni u čemu je? DON HUAN: Omrznućete me kad sve saznate.. unapred vam opraštam. Ja ne smem.. DON HUAN: Ne tražite Da znate ovu tajnu smrtonosnu I groznu. DONA ANA: Groznu! Mučite me samo. Šta se to zbilo? Čime ste uvredu .DONA ANA: Tako vi moju poštujete volju? A šta sam od vas čula malopre? Da biste rado postali moj rob. Rasrdiću se.. No hoću sve da saznam.

. No.Naneti meni mogli? Nisam vas Poznavala. . Ja zahtevam. želja vam je da pitanje moje Izbegnete. DON HUAN (u stranu): Rasplet je već blizu! Recite: da li jadnog Don Huana Poznajete? DONA ANA: Ne. Dijego. DON HUAN: A mržnju prema njemu Da l' gajite? DONA ANA: To zapoveda čast.. A nisam ih ni imala — sem jednog. Neprijatelja nemam. Ubice muža. nikada ga nisam Ni videla.

grudi mi probodi! DONA ANA: Šta? Dijego! DON HUAN: Dijego nisam. gde je? Da.DON HUAN: A kada biste sreli Don Huana? DONA ANA: Nož bih zločincu zarila u srce. DONA ANA: Laž. DONA ANA: O. bože! Nemoguće. DON HUAN: Gde je taj nož tvoj. ja sam Don Huan. ne verujem. dona Ana. Don Huan pred tobom stoji. DON HUAN: Da. .

Gasi mi se svest. Ja te volim. dona Ana! Osvesti se. DONA ANA: Šta to čujem? Ne. DONA ANA: Ostavi me. Niti se kajem. DONA ANA (pada): Gde sam to? Gde sam?. šta.. DON HUAN: O. DON HUAN: Huan sam.. . jer mi oduze Sve što sam u životu. ustani. tvoj Dijego..) Dušmanin ti si moj. Ne verujem. Tvoj rob kraj tebe kleči. bože! Šta ti je. (Tiho.DON HUAN: Supruga tvoga ubih i ne žalim..

No sav se preporodih — to osećam Od onog dana kada vas ugledah. Volim ja vas. Razvratu. padam Na kolena i smerno drhtim sav. . Ja bejah dugo verni učenik. odmah ću umreti. takav sud u svemu. dabogme. možda. Ako narediš.. Narediš li — za tebe ću da dišem.. nečovek? Ne greši. čuj! Udarac taj sam spreman da okajem. evo...DON HUAN: Draga. možda. Na kolenima čekam zapovest. DONA ANA: Huan je ovo. DON HUAN: Zar vam nije on Opisan kao zločinac. I prvi put pred njome. pa volim i vrlinu. U momu savest moju pritiskuju Zla dela.

Don Huane. hladan poljub Uzmi ga kad si toliko uporan! Ko li to kuca? Skloni se.. DON HUAN: Poljupcem mirnim oproštaj potvrdi. DONA ANA: O. srce mi je mlako. idi.DON HUAN: Sutra? DONA ANA: Gde? DON HUAN: Pa ovde. . DONA ANA: Kasno je. DONA ANA: Miran.. Huane.

Svemu je kraj. Ti drhtiš.DON HUAN: Ljubavi moja lepa. bože! Dona Ana! KIP: Ostavi je. do viñenja.) KIP: Na poziv doñoh. DON HUAN: O. I drago mi je što si poziv Prihvatio i došao. . Dona Ana pada. Don Huane? DON HUAN: Ja? Ne.) Ah! DONA ANA: Šta ti je? Ah! Ah! (Ulazi komandorov kip. (Odlazi i ponovo utrčava.

.. DON HUAN: Evo je. koliko teško steže Desnica ova kamena! Ostavi..KIP: Daj ruku.. Pusti mi ruku. Smrt je ovo Svemu je sada kraj. O.) . dona Ana! (Propadaju kroz zemlju. pusti. O.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->