Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

Da bi došlo do regenerativnog procesa. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja. Dakle.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. tj. prema (2). dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. recimo. pri isključivanju. onda je. .1. (2) Prema tome. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta.95IA. Dakle. Tako. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor. Njegov presjek. IG≥0. oba tranzistora. koja je čak veća od anodne struje. ako su an=ap=0. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA .95. potrebna za isključivanje tiristora. moraju da budu u aktivnoj oblasti. MeĎutim.GTO (engl. (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta.

S druge strane. (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina.Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. n-emitor okružuje gejt.1. . koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 . a time je veliko i pojačanje an. često se naziva strujno pojačanje isključenja. Površina p-emitora je mala. pa je i ap malo. pa je njegova efektivna površina velika. Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl.

Slika 2. Okidni kolo GTO tiristora .

simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) . Tranzistorski model (a).3.MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl.

Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje.3d). obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. Zahvaljujući tome.33c). može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak.3. Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. Tn i TP.MCT (engl. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn. Čim Mn provede. počinje da vodi i Tp. što usporava uključivanje tiristora. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF. Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan. Često se označava sa MOS SCR. koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. Da bi se taj kondenzator brže punio. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. Tada nastupa regenerativni proces. pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . . onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl.

. imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. Praktično. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. Razlika je samo u pobudi. obično na gornjoj strani poklopca.

Kada doĎe do proboja spoja J1. pn spoj J4 inverzno je polarisan. onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. VAK<0. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. paralelno sa spojem J3. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. spoj J3 je inverzno polarisan. koji direktno polariše spoj J3. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja.4. Naime. Ako je. Kada je VAK>0.Diak . a J4 je kratko spojen.4b). Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna. Usljed toga. jer je on nepolarisan. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. meĎutim. prema katodi. skreće. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. u početku. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4. na spoju P2 stvara se pad napona.DIAC (engl. što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. Tako oblast N2 postaje aktivna. .

Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. Main Terminal). jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. Poprečni presjek (a). Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda.Dakle. što zavisi od polariteta priključenog napona. Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. V V V V V Slika 4. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). diak može da vodi struju u oba smjera. . Diak je komponenta relativno male snage. od AK i od KA. a najčešće u okidnim kolima triaka.

TRIAC (engl. Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je. u tome što triak može da vodi u oba smjera.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. pri čemu je MT1 referentna elektroda. I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c). TRIode AC switch) Triak . od AK i od KA. kao i kod diaka. .5a. Stoga se.Triak . dakle. to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom. priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2. Praktično. Presjek triaka prikazan je na sl. Poprečni presjek (a).

Spoj P1N3 je inverzno polarisan.gejt pozitivan.gejt negativan. Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2. . aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. takoĎe. Oblast N2 je sada. I kvadrant . Područje P2 ima ulogu gejta. pasivna. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. Oblast P2 injektuje šupljine. pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. Ako je MT2 negativnija od MT1. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana.gejt negativan.Kada je MT2 pozitivniji od MT1. Ovo. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. pa je oblast N3 pasivna. zbog inverzne polarizacije. III kvadrant . Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3. tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . Gejt je negativan u odnosu na MT1. Naravno. Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora.

s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima. jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. To.III kvadrant . Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). Okidanje triaka. Nakon uključenja. dovodi do uključenja triaka. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a.6. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl. Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. kao u prethodnom slučaju. . Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1.gejt pozitivan. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2.

Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI.7.V VI V V V V Sl. opterećenju Vo i kondenzatoru V1. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful