Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA . MeĎutim. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor.95IA. oba tranzistora. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta. IG≥0.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . moraju da budu u aktivnoj oblasti. prema (2).GTO (engl.95. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. recimo. Dakle. onda je. koja je čak veća od anodne struje. Dakle. . potrebna za isključivanje tiristora. (2) Prema tome. Tako. Njegov presjek. Da bi došlo do regenerativnog procesa. ako su an=ap=0.1. tj. pri isključivanju.

pa je njegova efektivna površina velika. Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl. S druge strane. a time je veliko i pojačanje an. n-emitor okružuje gejt.Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 . . često se naziva strujno pojačanje isključenja.1. Površina p-emitora je mala. (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina. pa je i ap malo.

Okidni kolo GTO tiristora .Slika 2.

MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl.3. simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) . Tranzistorski model (a).

Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn.33c). Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . što usporava uključivanje tiristora. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak.3d). Čim Mn provede. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. Često se označava sa MOS SCR. Tada nastupa regenerativni proces.MCT (engl. Zahvaljujući tome. počinje da vodi i Tp. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. Da bi se taj kondenzator brže punio. . pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje.3. koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. Tn i TP. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan.

obično na gornjoj strani poklopca.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. Praktično. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. . imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje. Razlika je samo u pobudi. jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta.

Tako oblast N2 postaje aktivna. paralelno sa spojem J3. u početku. . Ako je. skreće. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. jer je on nepolarisan.Diak . pn spoj J4 inverzno je polarisan. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna.DIAC (engl. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. meĎutim. koji direktno polariše spoj J3. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. a J4 je kratko spojen.4b). što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. Naime. prema katodi. VAK<0. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. na spoju P2 stvara se pad napona.4. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki. spoj J3 je inverzno polarisan. Kada je VAK>0. Kada doĎe do proboja spoja J1. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. Usljed toga. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4.

Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. što zavisi od polariteta priključenog napona.Dakle. Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. Poprečni presjek (a). . diak može da vodi struju u oba smjera. a najčešće u okidnim kolima triaka. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. od AK i od KA. Diak je komponenta relativno male snage. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. Main Terminal). V V V V V Slika 4.

Poprečni presjek (a). u tome što triak može da vodi u oba smjera. I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c). . M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5.Triak . priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2. pri čemu je MT1 referentna elektroda. to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom. Presjek triaka prikazan je na sl. kao i kod diaka. TRIode AC switch) Triak . Praktično. od AK i od KA. dakle.5a. Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je.TRIAC (engl.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. Stoga se.

Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. Gejt je negativan u odnosu na MT1. pa je oblast N3 pasivna. III kvadrant . takoĎe. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1. zbog inverzne polarizacije.Kada je MT2 pozitivniji od MT1.gejt pozitivan. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana. pasivna. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. Oblast N2 je sada. aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3.gejt negativan. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. Oblast P2 injektuje šupljine. Ako je MT2 negativnija od MT1. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. Ovo. . Spoj P1N3 je inverzno polarisan. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2.gejt negativan. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3. Područje P2 ima ulogu gejta. I kvadrant . Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2. Naravno.

i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima. dovodi do uključenja triaka. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1.III kvadrant . Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. Nakon uključenja. To.6. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. Okidanje triaka.gejt pozitivan. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2. kao u prethodnom slučaju. . Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije.

opterećenju Vo i kondenzatoru V1. Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI.V VI V V V V Sl. .7.