P. 1
vrste tiristora

vrste tiristora

|Views: 201|Likes:
Published by Sasa Stanojcic
Tiristori
Tiristori

More info:

Published by: Sasa Stanojcic on Apr 19, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/19/2013

pdf

text

original

Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

onda je. tj. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja. pri isključivanju.95. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. recimo. (2) Prema tome. prema (2). moraju da budu u aktivnoj oblasti. oba tranzistora. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA . koja je čak veća od anodne struje. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. IG≥0. Njegov presjek. Da bi došlo do regenerativnog procesa.95IA.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor. .1. potrebna za isključivanje tiristora. MeĎutim. (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta. Dakle. Tako. Dakle. ako su an=ap=0.GTO (engl.

a time je veliko i pojačanje an. n-emitor okružuje gejt. pa je i ap malo.Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. S druge strane.1. . Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl. pa je njegova efektivna površina velika. Površina p-emitora je mala. (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina. često se naziva strujno pojačanje isključenja. koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 .

Slika 2. Okidni kolo GTO tiristora .

3.MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl. Tranzistorski model (a). simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) .

Tada nastupa regenerativni proces. počinje da vodi i Tp. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn.MCT (engl. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje. koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. .33c). onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak. Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW.3d). Čim Mn provede.3. što usporava uključivanje tiristora. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . Zahvaljujući tome. Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. Često se označava sa MOS SCR. obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF. Da bi se taj kondenzator brže punio. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan. Tn i TP.

Praktično. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje. jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta. . On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. Razlika je samo u pobudi.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. obično na gornjoj strani poklopca.

jer je on nepolarisan. . na spoju P2 stvara se pad napona.4b). Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna. koji direktno polariše spoj J3. pn spoj J4 inverzno je polarisan. meĎutim.DIAC (engl. Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. Tako oblast N2 postaje aktivna. Usljed toga. Naime. Kada je VAK>0. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4. u početku. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. a J4 je kratko spojen. onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. paralelno sa spojem J3. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda.4. Kada doĎe do proboja spoja J1. skreće.Diak . VAK<0. Ako je. prema katodi. spoj J3 je inverzno polarisan.

Main Terminal). . što zavisi od polariteta priključenog napona. jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. V V V V V Slika 4. Poprečni presjek (a). diak može da vodi struju u oba smjera. Diak je komponenta relativno male snage.Dakle. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). od AK i od KA. Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. a najčešće u okidnim kolima triaka. Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima.

Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je. Poprečni presjek (a). I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c). priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2. od AK i od KA.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. Stoga se.5a. . TRIode AC switch) Triak .Triak . u tome što triak može da vodi u oba smjera. Presjek triaka prikazan je na sl. dakle. kao i kod diaka. Praktično. M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom. pri čemu je MT1 referentna elektroda.TRIAC (engl.

Oblast N2 je sada. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2.gejt negativan. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. takoĎe. . Oblast P2 injektuje šupljine.Kada je MT2 pozitivniji od MT1. Spoj P1N3 je inverzno polarisan. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. Gejt je negativan u odnosu na MT1. aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3. zbog inverzne polarizacije. III kvadrant .gejt negativan. Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2. I kvadrant . aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. Naravno. tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2. pasivna. Područje P2 ima ulogu gejta. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. Ako je MT2 negativnija od MT1. Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. Ovo. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1. Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3. pa je oblast N3 pasivna.gejt pozitivan.

Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1. To.6. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. dovodi do uključenja triaka. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije. Okidanje triaka. kao u prethodnom slučaju. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. .III kvadrant . Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. Nakon uključenja. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima.gejt pozitivan. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl.

Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI. opterećenju Vo i kondenzatoru V1.7. .V VI V V V V Sl.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->