Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

Dakle. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta. onda je. ako su an=ap=0. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. moraju da budu u aktivnoj oblasti. pri isključivanju. Tako. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA . (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta.1. Njegov presjek. potrebna za isključivanje tiristora. . Dakle. (2) Prema tome. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. tj. IG≥0. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor. oba tranzistora. prema (2). MeĎutim.GTO (engl. recimo.95IA. koja je čak veća od anodne struje.95. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . Da bi došlo do regenerativnog procesa.

često se naziva strujno pojačanje isključenja. Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl. S druge strane. pa je njegova efektivna površina velika.1. Površina p-emitora je mala. pa je i ap malo.Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. a time je veliko i pojačanje an. koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 . . n-emitor okružuje gejt. (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina.

Slika 2. Okidni kolo GTO tiristora .

simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) . Tranzistorski model (a).3.MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl.

Tn i TP. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage.3d). DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . počinje da vodi i Tp. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF.33c). onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn. Čim Mn provede. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. Ako se želi skokovita pobuda na gejtu.MCT (engl. Zahvaljujući tome. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan. što usporava uključivanje tiristora.3. koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. Da bi se taj kondenzator brže punio. Tada nastupa regenerativni proces. Često se označava sa MOS SCR. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje. .

jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta. imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. . Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. Praktično. obično na gornjoj strani poklopca. Razlika je samo u pobudi.

Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki. VAK<0. pn spoj J4 inverzno je polarisan. spoj J3 je inverzno polarisan. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. Ako je. Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. prema katodi. Kada doĎe do proboja spoja J1. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. u početku. što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. jer je on nepolarisan. koji direktno polariše spoj J3. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. Tako oblast N2 postaje aktivna. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4. paralelno sa spojem J3. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. . a J4 je kratko spojen. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. Naime. meĎutim. skreće. Kada je VAK>0.DIAC (engl. na spoju P2 stvara se pad napona.4b). onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl.4.Diak . Usljed toga. Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna.

Dakle. diak može da vodi struju u oba smjera. Poprečni presjek (a). . Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. Main Terminal). V V V V V Slika 4. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). od AK i od KA. što zavisi od polariteta priključenog napona. Diak je komponenta relativno male snage. a najčešće u okidnim kolima triaka.

dakle.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. pri čemu je MT1 referentna elektroda. kao i kod diaka. Praktično. u tome što triak može da vodi u oba smjera.Triak . Stoga se. TRIode AC switch) Triak . M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom.TRIAC (engl. . Presjek triaka prikazan je na sl. Poprečni presjek (a). I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c). od AK i od KA. priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2.5a. Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je.

. zbog inverzne polarizacije. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. Spoj P1N3 je inverzno polarisan. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. Gejt je negativan u odnosu na MT1. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana. Ovo.gejt negativan. takoĎe. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. pa je oblast N3 pasivna. Oblast N2 je sada. tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1.Kada je MT2 pozitivniji od MT1. Područje P2 ima ulogu gejta. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . Ako je MT2 negativnija od MT1. Naravno. aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. pasivna.gejt pozitivan.gejt negativan. Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. I kvadrant . Oblast P2 injektuje šupljine. III kvadrant . Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2.

Okidanje triaka. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima.gejt pozitivan. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. To. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1. Nakon uključenja. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). kao u prethodnom slučaju. . Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2.III kvadrant .6. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. dovodi do uključenja triaka. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije.

7. Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI. opterećenju Vo i kondenzatoru V1. .V VI V V V V Sl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful