Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. ako su an=ap=0. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. oba tranzistora. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta.1. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor.GTO (engl.95IA. IG≥0. koja je čak veća od anodne struje. (2) Prema tome. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. pri isključivanju. . MeĎutim. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA . moraju da budu u aktivnoj oblasti. recimo. tj. Dakle. potrebna za isključivanje tiristora. Njegov presjek. Dakle. Da bi došlo do regenerativnog procesa.95. prema (2). Tako. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta. onda je.

S druge strane. n-emitor okružuje gejt. Površina p-emitora je mala. pa je njegova efektivna površina velika.1.Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. često se naziva strujno pojačanje isključenja. a time je veliko i pojačanje an. (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina. pa je i ap malo. koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 . Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl. .

Okidni kolo GTO tiristora .Slika 2.

simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) .3.MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl. Tranzistorski model (a).

Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D.3.3d). obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak. Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. Tn i TP. Tada nastupa regenerativni proces. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF.MCT (engl. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). Zahvaljujući tome. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. . koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. Da bi se taj kondenzator brže punio.33c). Čim Mn provede. počinje da vodi i Tp. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan. Često se označava sa MOS SCR. DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. što usporava uključivanje tiristora. pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora.

. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. Praktično. Razlika je samo u pobudi.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. obično na gornjoj strani poklopca. jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta.

DIAC (engl. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4.4. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. Kada je VAK>0. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. paralelno sa spojem J3. jer je on nepolarisan. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. Tako oblast N2 postaje aktivna. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. Kada doĎe do proboja spoja J1. a J4 je kratko spojen. u početku. pn spoj J4 inverzno je polarisan. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3.4b). na spoju P2 stvara se pad napona. onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. spoj J3 je inverzno polarisan. što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. . skreće. prema katodi. koji direktno polariše spoj J3. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki.Diak . Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna. Naime. VAK<0. Usljed toga. meĎutim. Ako je. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. Pri proboju spoja J2 struja kroz njega.

Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. što zavisi od polariteta priključenog napona. a najčešće u okidnim kolima triaka. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. Diak je komponenta relativno male snage. od AK i od KA. V V V V V Slika 4. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). Main Terminal). Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V.Dakle. diak može da vodi struju u oba smjera. Poprečni presjek (a). .

Praktično. Poprečni presjek (a). to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom. I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c).je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. u tome što triak može da vodi u oba smjera. Presjek triaka prikazan je na sl. . pri čemu je MT1 referentna elektroda.Triak . TRIode AC switch) Triak . priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2. kao i kod diaka. od AK i od KA.5a. Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je.TRIAC (engl. dakle. Stoga se.

Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3.gejt pozitivan. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. takoĎe. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3. . tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. pasivna. pa je oblast N3 pasivna. Naravno. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. zbog inverzne polarizacije. pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1. Ako je MT2 negativnija od MT1. Oblast N2 je sada. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. Oblast P2 injektuje šupljine. Područje P2 ima ulogu gejta. Spoj P1N3 je inverzno polarisan. Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2. Ovo.Kada je MT2 pozitivniji od MT1. I kvadrant .gejt negativan. Gejt je negativan u odnosu na MT1. III kvadrant . Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana.gejt negativan. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan.

Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1. .gejt pozitivan. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. dovodi do uključenja triaka. jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2.6. Okidanje triaka. Nakon uključenja. To. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona.III kvadrant . Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. kao u prethodnom slučaju. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima.

V VI V V V V Sl.7. Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI. opterećenju Vo i kondenzatoru V1. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful