Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

onda je. moraju da budu u aktivnoj oblasti. Dakle. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. oba tranzistora. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA . potrebna za isključivanje tiristora. (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor. MeĎutim. Dakle. (2) Prema tome.GTO (engl. Tako. pri isključivanju.1. Njegov presjek.95IA. ako su an=ap=0. prema (2). koja je čak veća od anodne struje.95. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. Da bi došlo do regenerativnog procesa. recimo. IG≥0. tj.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . .

Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. n-emitor okružuje gejt. pa je njegova efektivna površina velika. a time je veliko i pojačanje an. S druge strane. Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl. koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 . (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina. često se naziva strujno pojačanje isključenja.1. Površina p-emitora je mala. . pa je i ap malo.

Okidni kolo GTO tiristora .Slika 2.

simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) . Tranzistorski model (a).3.MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl.

Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. što usporava uključivanje tiristora. koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. .33c). DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. Tn i TP. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). a kapacitivnost C od 1nF do 10nF.3d). Čim Mn provede. Tada nastupa regenerativni proces. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn. Zahvaljujući tome. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan. pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. Da bi se taj kondenzator brže punio. obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. počinje da vodi i Tp. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje. Često se označava sa MOS SCR.MCT (engl. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak.3.

jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta. obično na gornjoj strani poklopca. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. . Praktično. Razlika je samo u pobudi. imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom.

VAK<0. prema katodi. paralelno sa spojem J3. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4. pn spoj J4 inverzno je polarisan. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. u početku. koji direktno polariše spoj J3. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna. Usljed toga.DIAC (engl. Ako je. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. a J4 je kratko spojen. Kada doĎe do proboja spoja J1. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. . što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. meĎutim. Tako oblast N2 postaje aktivna. na spoju P2 stvara se pad napona.4.4b). spoj J3 je inverzno polarisan. skreće. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. Naime. jer je on nepolarisan. Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl.Diak . onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki. Kada je VAK>0.

Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. Main Terminal).Dakle. od AK i od KA. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. Diak je komponenta relativno male snage. Poprečni presjek (a). jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. što zavisi od polariteta priključenog napona. . Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. V V V V V Slika 4. diak može da vodi struju u oba smjera. a najčešće u okidnim kolima triaka. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c).

M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. u tome što triak može da vodi u oba smjera.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. Poprečni presjek (a). kao i kod diaka. to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom. Praktično.Triak . Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je. Presjek triaka prikazan je na sl. od AK i od KA. priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2. TRIode AC switch) Triak . pri čemu je MT1 referentna elektroda.5a.TRIAC (engl. dakle. . I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c). Stoga se.

aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3. tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2. . pasivna. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2.Kada je MT2 pozitivniji od MT1. Ako je MT2 negativnija od MT1. Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. Spoj P1N3 je inverzno polarisan. I kvadrant . usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana. Područje P2 ima ulogu gejta. pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2.gejt pozitivan. pa je oblast N3 pasivna. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2.gejt negativan. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. Ovo. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1. Gejt je negativan u odnosu na MT1.gejt negativan. Naravno. takoĎe. zbog inverzne polarizacije. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . Oblast N2 je sada. III kvadrant . Oblast P2 injektuje šupljine. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2.

Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. kao u prethodnom slučaju. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. To. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl.6. Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1. . Nakon uključenja. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima.III kvadrant . dovodi do uključenja triaka. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. Okidanje triaka.gejt pozitivan.

V VI V V V V Sl.7. Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI. opterećenju Vo i kondenzatoru V1. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful