Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

Dakle. pri isključivanju.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . . Njegov presjek. Tako. recimo. koja je čak veća od anodne struje. tj. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja.GTO (engl. ako su an=ap=0. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. moraju da budu u aktivnoj oblasti. Dakle. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA . (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta.95IA. prema (2). oba tranzistora.95. IG≥0.1. Da bi došlo do regenerativnog procesa. onda je. (2) Prema tome. potrebna za isključivanje tiristora. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl. MeĎutim.

(3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina. S druge strane. koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 . pa je i ap malo. pa je njegova efektivna površina velika. n-emitor okružuje gejt. Površina p-emitora je mala. Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl.1. a time je veliko i pojačanje an. često se naziva strujno pojačanje isključenja. .Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje.

Okidni kolo GTO tiristora .Slika 2.

Tranzistorski model (a). simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) .MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl.3.

počinje da vodi i Tp. Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. . Zahvaljujući tome. Tn i TP. DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn . Čim Mn provede. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje.3d). Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W).3.33c). Da bi se taj kondenzator brže punio. Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima. Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn. pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. Često se označava sa MOS SCR. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl.MCT (engl. koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. što usporava uključivanje tiristora. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. Tada nastupa regenerativni proces.

Praktično.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. obično na gornjoj strani poklopca. Razlika je samo u pobudi. . imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala.

u početku. Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna. što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje. koji direktno polariše spoj J3.4b). Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. Tako oblast N2 postaje aktivna. prema katodi. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki.DIAC (engl. meĎutim. spoj J3 je inverzno polarisan.4. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. skreće. Kada doĎe do proboja spoja J1. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4.Diak . Ako je. a J4 je kratko spojen. jer je on nepolarisan. Kada je VAK>0. . pn spoj J4 inverzno je polarisan. na spoju P2 stvara se pad napona. Naime. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. Usljed toga. VAK<0. onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. paralelno sa spojem J3. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene.

a najčešće u okidnim kolima triaka. Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. V V V V V Slika 4. od AK i od KA. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). diak može da vodi struju u oba smjera. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2.Dakle. Poprečni presjek (a). Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. . Diak je komponenta relativno male snage. Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. što zavisi od polariteta priključenog napona. Main Terminal).

Presjek triaka prikazan je na sl.TRIAC (engl. TRIode AC switch) Triak . M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. Praktično.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je. Poprečni presjek (a).Triak . pri čemu je MT1 referentna elektroda. priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2. Stoga se. . to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom.5a. dakle. od AK i od KA. u tome što triak može da vodi u oba smjera. I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c). kao i kod diaka.

Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2. III kvadrant . .gejt pozitivan. Područje P2 ima ulogu gejta. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2. I kvadrant . pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. pa je oblast N3 pasivna. Spoj P1N3 je inverzno polarisan. Gejt je negativan u odnosu na MT1. Naravno. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana. Ako je MT2 negativnija od MT1. dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . pasivna.gejt negativan. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. zbog inverzne polarizacije.gejt negativan. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3. Oblast P2 injektuje šupljine.Kada je MT2 pozitivniji od MT1. Ovo. Oblast N2 je sada. takoĎe. aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1.

dovodi do uključenja triaka. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi. . jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b). To. u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima.6.III kvadrant . kao u prethodnom slučaju. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2.gejt pozitivan. Okidanje triaka. Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1. Nakon uključenja.

V VI V V V V Sl. . opterećenju Vo i kondenzatoru V1.7. Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful