Gejtom isključiv tiristor -GTO

Slika 1. Poprečni presjek (a), dvotranzistorski model (b) i simbol GTO tiristora (c).

(2) Prema tome. IG≥0. . Da bi došlo do regenerativnog procesa.: I Bn = a p I A  I G  I Bns 1  apI A  = n . koja je čak veća od anodne struje. za to bi bila potrebna veoma velika struja gejta. Dakle. odreĎena sa: IG  a p + an  1 an IA .1. onda je. tj. struja baze tranzistora Tn mora da bude manja od struje baze zasićenja. (1) Iz (1) proizlazi da je minimalna negativna struja gejta. ako su an=ap=0. prema (2). oba tranzistora. pri isključivanju.95. Tako. dvotranzistorski model i simbol prikazani su na sl.95IA.GTO (engl. Dakle. moraju da budu u aktivnoj oblasti. potrebna za isključivanje tiristora. Gate Turn-Off) je gejtom isključiv tiristor. to je tiristor koji se i uključuje i isključuje preko gejta. MeĎutim. principijelno je moguće svaki tiristor isključiti preko gejta. Njegov presjek. recimo.

koje je odreĎeno sa: AI = IA IG = an an  a p  1 .1. . Poprečni presjek moguće strukture GTO tiristora prikazan je na sl. a time je veliko i pojačanje an. često se naziva strujno pojačanje isključenja.Odnos anodne struje i struje gejta potrebne za isključenje. Površina p-emitora je mala. n-emitor okružuje gejt. pa je i ap malo. (3) Veliko pojačanje an i malo aP kod GTO tiristora ostvaruje se tehnološki na nekoliko načina. pa je njegova efektivna površina velika. S druge strane.

Slika 2. Okidni kolo GTO tiristora .

3. simbol (b) i CMOS pobudeMCT-a: jednostavna (c) i optimalna (d) . Tranzistorski model (a).MCT (MOS tiristor) A A Tp Mn G b) K R0 V AA Tn G R BE c) CM OS C R K a) d) D Sl.

što je poželjno kada je okidni impuls veoma uzak. može se direktno okidati sa izlaza CMOS bafera (sl. Značajna prednost MCT-a je u tome što je ulazna otpornost gejta veoma velika (reda 109W). koji omogućavaju pražnjenje kondenzatora C i nisku impedansu izmeĎu gejta i katode tiristora u isključenom stanju. uključuje se regenerativi prekidač koga čini par komplementnih bipolarnih tranzistora. a kapacitivnost C od 1nF do 10nF.33c). Zbog toga je napon na gejtu eksponencijalan.3d). Mos-Controlled Thyristor) je tiristor upravljan MOS tranzistorima.MCT (engl. Otpornost se kreće u granicama od 1kW do nekoliko desetaka kW. Ovo je jedna od novijih tiristorskih tehnologija. obično se koristi pobudno kolo s nekoliko parelelno povezanih bafera. što usporava uključivanje tiristora. DovoĎenjem pozitivnog impulsa na gejt NMOS tranzistora Mn .3. . pa se može pobuĎivati signalima veoma male snage. Paralelno s njim priključuje se otpornik R i dioda D. Zahvaljujući tome. Čim Mn provede. počinje da vodi i Tp. Da bi se taj kondenzator brže punio. Često se označava sa MOS SCR. Njegova struja kolektora na otporniku Rbe stvara pad napona kojim se uključuje i Tn. Tranzistorski model MCT-a prikazan je na sl. Ulaz MOS tranzistora je kapacitivnog karaktera. onda se koristi ubrzavajući kondenzator C (sl. Tn i TP. Ako se želi skokovita pobuda na gejtu. pa okidni impuls nema više nikakvo efektivno djelovanje. Tada nastupa regenerativni proces.

jedina konstruktivna razlika izmeĎu fototiristora i standardnih tiristora je u tome što fototiristori na jednom dijelu kućišta. On se koristi za dodatno upravljanje kojim se reguliše osjetljivost na potreban nivo svjetlosnog signala. Razlika je samo u pobudi. imaju ugraĎeno optičko sočivo preko koga se vrši svjetlosno aktiviranje. Većina fototiristora ima izveden i priključak gejta. Praktično.Fototiristor Fototiristori su svjetlošću uključive komponente. obično na gornjoj strani poklopca. Oni su po svojim električnim i fizičkim karakteristikama potpuno identični sa standardnim tiristorima pobuĎivanim električnim signalom. .

Pri proboju spoja J2 struja kroz njega. Tako oblast N2 postaje aktivna. pa se lijeva polovina komponente ponaša kao četveroslojna dioda s kratko spojenim pn spojem J3. skreće. spoj J3 je inverzno polarisan. prema katodi. jer je on nepolarisan.DIAC (engl. Kada doĎe do proboja spoja J1. koji direktno polariše spoj J3. u početku. oblast P1 i N3 te P2 i N2 su kratko spojene. Kada je VAK>0. Spoj J3 je stalno inverzno polarisan i nema nikakvog uticaja. meĎutim. što dovodi do uspostavljanja regenerativnog procesa i prelaska komponente u provodno stanje.4. struja kroz njega skreće paralelno sa spojem J4. Ako je.Diak . Naime. a J4 je kratko spojen. Ta struja stvara pozitivni pad napona na oblasti P1 i tako direktno polariše spoj J4. na spoju P2 stvara se pad napona. Usljed toga i oblast N3 postaje aktivna. Ako su probojni naponi spojeva J1 i J2 jednaki. On praktično sadrži dvije antiparalelno vezane četveroslojne diode. DIode AC switch) Njegov presjek i statička karakteristika izgledaju kao na sl. onda su statičke karakteristike u I i III kvadrantu potpuno simetrične (sl. Sada se lijeva strana ponaša kao četveroslojna dioda. Usljed toga. paralelno sa spojem J3. . pn spoj J4 inverzno je polarisan.4b). VAK<0.

jer to ima smisla samo kod jednosmjernih komponenata. što zavisi od polariteta priključenog napona.Dakle. diak može da vodi struju u oba smjera. Poprečni presjek (a). a najčešće u okidnim kolima triaka. I-V karakteristika (b) i simbol diaka (c). V V V V V Slika 4. Ponekad se označavaju jednostavno sa A 1 i A 2. Diak je komponenta relativno male snage. Prelomni naponi su obično nekoliko desetaka V. od AK i od KA. Diak se koristi kao prekidački element u raznim impulsnim kolima. Zbog toga se vanjski priključci najčešće ne zovu anoda i katoda. Main Terminal). Uobičajeni naziv je "glavni izvodi" i označavaju se sa MT1 i MT2 (engl. .

dakle.je dvosmjerni regenerativni prekidač naizmjenične struje s tri priključka. to je komponenta koja se sastoji od dva antiparalelna SCR-a sa zajedničkim gejtom. priključci opterećenja nazivaju glavnim izvodima i označavaju se sa MT1 i MT2.5a. TRIode AC switch) Triak . pri čemu je MT1 referentna elektroda. I-V karakteristika (b) i simbol triaka (c).Triak . u tome što triak može da vodi u oba smjera. Stoga se. M T2 N3 P1 N1 P2 N G a) N2 M T1 b) c) I G1 I G2 I G3 I G3 I G2 I G1 V I G3 > I G2 > I G1 G M T1 M T2 I Slika 5. kao i kod diaka. Presjek triaka prikazan je na sl. Razlika u odnosu na triodni tiristor-SCR je. od AK i od KA.TRIAC (engl. Praktično. Poprečni presjek (a). .

Oblast P2 injektuje šupljine. usljed čega je oblast N-P2 direktno polarisana. Gejt (oblast P2) je direktno polarisan i ponaša se kao gejt "normalnog" tiristora. takoĎe. Područje P2 ima ulogu gejta. Gejt je negativan u odnosu na MT1. a N2 elektrone što dovodi do uključenja tiristorske strukture P1N1P2N2. aktivna je tiristorska struktura P1N1P2N2. tako da dolazi do injekcije elektrona iz N u P2.gejt negativan. za to je potrebna veća struja gejta nego u slučaju kada je gejt pozitivan. Naravno.gejt negativan. Ovo. Spoj P1N3 je inverzno polarisan. pa je smjer struje uključenog triaka MT1MT2. Gejt je negativan u odnosu na elektrodu MT1. pa je oblast N3 pasivna. . dovodi do uključenja strukture P1N1P2N2. pasivna. Ako je MT2 negativnija od MT1. III kvadrant .Kada je MT2 pozitivniji od MT1. Gejt prekriva oblasti P2 i N tako da su moguća četiri načina rada triaka I kvadrant . aktivna je četveroslojna struktura P2N1P1N3.gejt pozitivan. I kvadrant . Zbog toga je N oblast gejta direktno polarisana i injektuje elektrone u oblasti P2. Oblast N2 je sada. Struja gejta teče od P2 ka N i stvara u P2 oblasti pad napona koji direktno polariše dio P2-N2. U ovom slučaju priključak MT1 je pozitivniji od MT2. zbog inverzne polarizacije. Ovi elektroni su "pokupljeni" od spoja P2-N1 što dovodi do okidanja tiristorske strukture P2N1P1N3.

u toku pozitivne ili negativne poluperiode naizmjeničnog napona. Nakon uključenja. Kola za okidanje su slična kao kod SCR-a. Aktivni dio gejta je oblast P2 izmeĎu N i N2. kao u prethodnom slučaju. .III kvadrant . Okidanje triaka. s tim da se triak može okidati i pozitivnim i negativnim impulsima. To. Stoga su za okidanje triaka veoma aktuelni dvosmjerni (bilateralni) prekidački elementi.gejt pozitivan. i0 R0 R1 Pr Pr a) b) i0 220V 50H z TAC Sl. jer struja šupljina teče u pravcu metalizacije. oblast N2 ne učestvuje u provoĎenju. Spoj P2-N2 direktno je polarisan i emituje elektrone koje "skuplja" spoj P2-N1.6. Sada je gejt pozitivan u odnosu na elektrodu MT1. dovodi do uključenja triaka. Okidno kolo triaka sa zajedničkim napajanjem (a) i talasni oblici struje opterećenja (b).

opterećenju Vo i kondenzatoru V1.7. Okidno kolo s dvosmjernim regenerativnim prekidačem (a) i talasni oblici napona na ulazu VI. .V VI V V V V Sl.