UNIVERZITET U PRITINI FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTROTEHNIKO I RAUNARSKO ININJERSTVO MODUL : RAUNARSTVO I INFORMATIKA

STRUNA PRAKSA Tema: WiMAX

Profesor: Ljubinko Delid

Student: Stefan Spasojevid 29/06

Kosovska Mitrovica, mart 2013

SADRAJ:

1.UVOD............................................................................................................................................................ 2 2. Karakteristike WiMAX-a .............................................................................................................................. 3 2.1 Poreenje WiMAX-a i Wi-Fi .................................................................................................................. 3 2.2 Primena WiMAX-a ................................................................................................................................ 4 2.3 Vrste WiMAX-a ..................................................................................................................................... 6 2.4 Arhitektura WiMAX-a ........................................................................................................................... 8 3. PERFORMANSE MOBILNOG WIMAX-a ........................................................................................................ 9 3.1 Sistemski parametri .............................................................................................................................. 9 3.2 Sistemske performanse ......................................................................................................................... 9 4. ARHITEKTURA WIMAX SISTEMA ............................................................................................................... 12 4.1 Mrena arhitektura ............................................................................................................................. 12 5. WiMAX oprema ......................................................................................................................................... 14 6. WiMAX u Srbiji ........................................................................................................................................... 15 ZAKLJUAK .................................................................................................................................................... 16 LITERATURA I POPIS KORISNIH LINKOVA ...................................................................................................... 17

1.UVOD

WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) je beina tehnologija koja omogudava irokopojasni beini pristup Internetu uz upotrebu radiofrekvencijskog spektra od 2 do 11 GHz. Kako bi podstakle izgradnju potenog, transparentnog i uravnoteenog modela primene prava i razvoja WiMAX tehnologije i proizvoda, kompanije Alcatel-Lucent, Cisco, Clearwire, Intel, Samsung i Sprint, najavile su osnivanje Saveza otvorenih patenata (Open Patent Alliance ili skradeno OPA). Cilj Saveza je stimulisati to vie inovacija i ulazak novih subjekata u WiMAX ekosistem kroz jednostavan, predvidiv i poten sistem sprovoenja intelektualnih prava koji podstie iroku primenu WiMAX standarda. U tu svrhu, Savez namerava stvoriti fond WiMAX patenata koji de pomodi partnerskim kompanijama da dobiju pristup patentnim licencama po pristupanim cenama. Fond patenata obuhvata de razna reenja za rojalitete, ukljuujudi i prikladna reenja za meusobno licenciranje meu lanovima Saveza. Prikladno licenciranje intelektualnog vlasnitva i modeli regulisanja prihoda od autorskih prava od kljune su vanosti za bilo koju tehnologiju, pa tako i za WiMAX. OPA eli postid i jasno definisanu praksu licenciranja intelektualnog vlasnitva, to de omoguditi krajnjim korisnicima da iskoriste razne klase i formate ureaja te aplikacije kako bi uivali u svim prednostima velikog Bandwidtha i kvalitete usluga koju WiMAX omoguduje. Osniva i Saveza predviaju stvaranje rastudeg i stabilnog okruenja za regulisanje intelektualnog vlasnitva za WiMAX tehnologiju i njen razvoj to de osigurati uspenu primenu WiMAX reenja i usluga na globalnom nivou. OPA je vana karika u lancu koja dodatno uvrduje ved postojedi WiMAX sistem, a broji vie od 500 lanova i ima iroku podrku raznih poslovnih subjekata. Fond nede ukljuivati patente za 802.16d ili fiksnu WiMAX tehnologiju, ali oekuje se da de obuhvatati budude WiMAX standarde, kao to je 802.16m reenje sledede generacije. Fond de modi prilagoavati svoj raspon aktivnosti u bududnosti z a visno dogaajima na tritu. Tane uslove fonda odreivade vlasnici neophodnih patenata za WiMAX tehnologiju. Nezavisna treda osoba testirade nunost patenata kako bi se definisali njihovi vlasnici. Svaka tvrtka koja ima barem jedan neophodan patent, certificiran od strane nadlenog tiela Saveza za patente koja se bavi razvojem 802.16e WiMAX opreme, proizvoda ili aplikacija, ili je provajder usluga posveden primeni WiMAX mr ee, moe se pridruiti Savezu. Pored toga, svako ko je zainteresovan za isporuku WiMAX reenja moe postati korisnik licenci iz fonda Saveza.

2. Karakteristike WiMAX-a
Kao to je spomenuto ranije, WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) je beina tehnologija (MAN - metropolitan area network). Omogudi de IEEE 802.11 (WiFi) vezu sa Internetom, te pruiti beini DSL i pristup lokalnoj petlji. WiMAX-ovu tehniku karakterie radio-transmisijska veza operatera i korisnika, umesto kablovske. Upravo je beini irokopojasni pristup Internetu jedan od najvanijih razvojnih segmenata u sve naprednijem polju telekomunikacija. WiMAX postavlja nove tehnike standarde, s naglaskom na mobilnost, i ima kljunu ulogu u odravanju rastudeg procesa razvoja beinih Internet veza. WiMAX tehnologija de oiveti upravo ona podruja u kojima ne postoji telefonska veza potrebna za irokopojasni Internet. Takoe, podruja u kojima bi takvo postavljanje bilo veoma skupo (brdsko-planinska podruja). Meutim jedna od retkih negativnih strana o kojima se pria po internetskim forumima odnosi se na mogudnost da WiMAX blokira satelitsku komunikaciju u podruju na kojem je implementiran, ime su korisnici prisiljeni birati koja im je tehnologija vanija. Ovo je zakljuak istraivanja koje je proveo Satellite Users Interference Reduction Group (SUIRG) koji izriito lobira za razvoj satelitske povezanosti, a nagaa se da se radi o pokuaju ouvanja spektra slobodnih frekvencija potrebnih za njihov razvoj.

2.1 Poreenje WiMAX-a i Wi-Fi

Poreenje i konfuzije izmeu WiMAX-a i Wi-Fi su uestale, verovatno zato to se radi o slinim a opet prilino razliitim standardima. Zajedniko ovim standardima je da se veu uz beino spajanje i pristup Internetu.

WiMAX je prvenstveno razvijen za metropolska beina podruja (WMAN), domet prenosa je reda veliine od nekoliko kilometara. Wi-Fi standard je razvijen za lokalne beine mree (WLAN), pa je zato domet prenosa do 100 m ( slika 2.1.1.).

Slika 2.1.1.

Takoe ova dva standarda imaju razliite QoS (Quality of Service) mehanizme. WiMAX koristi mehanizme koji se baziraju na konekciji izmeu bazne stanice i korisnikog ureaja. Svaka konekcija je bazirana na specifinom rasporedu algoritama. Wi-Fi koristi mehanizme sline fiksnom Ethernetu, gdje paketi imaju razliite prioritete zavisno o njihovim oznakama. Npr. VoIP saobradaj moe imati vedi prioritet nego Web pretraiva. Wi-Fi radi na MAC CSMA/CA protokolu, koji je bespojno i spojno baziran. WiMAX radi na spojno-orijentisanom MAC-u.

2.2 Primena WiMAX-a

Re je o tehnologiji koju odlikuje velika pokrivenost signalom od 15 do 50 kilometara (to zavisi od optike vidljivosti i ostalim smetnjama) velike propusne modi. WiMAX moe biti alternativna tehnologija kad nije mogud pristup javnoj govornoj usluzi (odnosno na podruju gdje je gradnja iane infrastrukture komplikovana ili neisplativa). WiMAX ne treba telefonski prikljuak, nego samo posebni WiMAX ureaj, koji se prikljuuje na struju i spaja sa raunarom i telefonom. Putem te tehnologije korisnik moe dobiti usluge irokopojasnog beinog pristupa Internetu i govorne i usluge data saobradaja. Teoretske brzine prenosa podataka iznose i do 70 Mbit/s (meutim, u praksi su znatno nie).

Slika 2.2.1.

Osnovna namena sistema je pruanje pristupa lokalnim mreama, Internetu, prenos video zapisa, video-telefonija, IP telefonija (IP-Internet Protokol) i slino (slika 2.2.1). Takoe, WiMAX moe pokazati svoje prednosti vezane uz irokopojasni pristup Internetu. S jedne strane, omogudi de uvoenje irokopojasnog pristupa Internetu na podruju gde je gradnja iane infrastrukture komplikovana ili neisplativa (slika 2.2.2), a s druge strane, omogudi de konkurentskim operaterima da ponude irokopojasni pristup Internetu po niim cenama i uz vede brzine.

Slika 2.2.2.

Ranije beine tehnologije (npr. LMDS.MMDS) nisu udovoljavale komercijalne zahteve jer nisu omogudavale uslugu u uslovima NLOS (non-line-of-sight) odnosno postojala je prepreka izmeu bazne stanice i prijemnika. WiMAX naravno najbolje funkcio nie u uslovima LOS (line of sight situations), meutim za razliku od ranijih tehnologija, nudi prihvatljiv domet i zadovoljava propusnost svojim korisnicima koji su u situaciji NLOS. Zgrade, odnosno prepreke izmeu bazne stanice i korisnika smanjuju domet i propusnost, ali u takvim urbanim sredinama signal i dalje biva dovoljno snaan za pruanje usluge krajnjim korisnicima (slika 2.2.3).

Slika 2.2.3

Neke od glavnih zamerki WiMAX-a su interferencija sa drugim odailjaima (OFDM,OFDMA ). Takoe treba napomenuti da s obzirom n a t o d a je WiMAX beian javlja se problem kvaliteta usluge (kodiranje i modulacija) te jamenje sigurnosti (enkripcija). Jo jedan od problema nastaje ukoliko doe do kvara bazne stanice, javlja se potreba za upotrebom rezervnog odailjaa na podruju pogoene kvarom. Upravo takva delikatna situacija ukazuje da fiksna telefonija nudi itekao vedu pouzdanost mree nego WiMAX.

2.3 Vrste WiMAX-a

Slika 2.3.1.

WiMAX ima potencijala zameniti brojne postojede telekomunikacijske infrastrukture (slika 2.3.1.). Naime postoje dve vrste WiMAX mrea: fiksne(slika 2.3.2) i mobilne(slika 2.3.3).

Fiksna konfiguracija moe zameniti telekomunikacijske mree bazirane na bakarnoj ici, te kablovsku televiziju koja je temeljena na koaksijalnom kablu a koja nudi ISP (Internet Service Provider) usluge. A u mobilnoj varijanti WiMAX moe posluiti kao alternativa mreama pokretne telefonije (3G).
6

Slika 2.3.2.

Slika 2.3.3.

2.4 Arhitektura WiMAX-a

Slika 2.4.1

Kao to se iz prethodne slike (slika 2.4.1) moe uoiti, postoje dva scenarija beidne implementacije: P2P (point-to-point) i PMP (point-to-multipoint).

Point-to-point (P2P) Point-to-point se koristi kada postoje dve strane interesa, jedna je poiljalac a druga je primalac. Odnosno slui kod prenosa podataka izmeu dve bazne stanice ili bazne stanice i krajnjeg korisnika.

Point-to-Multipoint (PMP) Point-to-Multipoint je sinonim za distribuciju, tj. PMP se koristi za komunikaciju izmeu bazne stanice i vie krajnjih korisnika.

3. PERFORMANSE MOBILNOG WIMAX-a

3.1 Sistemski parametri
Poto je mobilni WiMAX zasnovan na skalabilnom OFDMA, menjajudi sistemske parametre on moe biti fleksibilno konfigurisan da radi sa razliitim irinama kanala. Za potrebe kvanitativne procene prefomansi sistema mobilnog WiMAX-a razmatrademo sistem mobilnog WiMAX-a sa slededim karakteristikama datim u slededim tabelama. Parametri Vrednost Broj 3-sektorskih elija 19 Operativna frekvencija 2500 MHz Duplex TDD irina kanala 10 MHz Razmak izmeu baznih stanica 2,8 km Minimalni razmak izmeu BS i MS 32 m Tip antene 70(-3db) sa 20db Front-to-back odnosom Visina bazne stanice 32 m Visina mobilnog terminala 1,5 m Dobit antene bazne stanice 15 dbi Dobit antene mobilne stanice -1 db Maksimalna snaga BS snaga pojaavaa 43 bBm Maksimalna snaga mobilnog terminala 23 dBm # BS Tx/Rx Tx: 2 ili 4; Rx 2 ili 4 # MS Tx/Rx Tx: 1; Rx:2 um bazne stanice 4 db um mobilne stanice 7 db Tabela 1. Sistemski parametri mobilnog WiMAX-a [ 7]

3.2 Sistemske performanse

Za procenu perfomansi mobilnog WiMAX-a je primenjena simulacija bazirana na 1xEVDV metodologiji procene. Simulacija perfomansi pretpostavlja heterogene korisnike sa meavinom mobilnih korisnika kao to je opisano u tabelama 2 i 3.

Model Put 1 Put 2 Put 3 Put 4 Put 5 Put 6 kanala (db) (db) (db) (db) (db) (db) ITU Ped. B Ch-103 -3.92 -4.82 -8.82 -11.92 -11.72 -27.82 ITU Veh. A Ch-104 -3.17 -4.14 -12.14 -13.14 -18.14 -23.14 Tabela 2. Multi-path model kanala za simulaciju performansi [8]

Redosled 1,2,3,4,5,6 1,2,3,4,5,6

9

Model kanala ITU Ped. B Ch-103 ITU Veh. A Ch-104

Broj puteva Brzina Fading Verovatnoa dodjele 6 3 km/h Jakes 0.6 6 30 km/h Jakes 0.3 6 120 km/h Jakes 0.1 Tabela 3. Meani korisniki model kanala za simulaciju performansi *9 +

Postoji 10 korisnika po sektoru. Prepostavlja se da imamo pun baferovan FTP saobradaj i proporcionalno jasan rasporeiva. Svaka bazna stanica je konfigurisana sa tri sektora sa delijom i faktorom frekvencijske reupotrebe sektora koje ima vrednost 1 (jedan). Takoe se prepostavlja da imamo dobru estimaciju kanala i realistino podeavanje linka. Noseda frekvencija za simulaciju mobilnog WiMAX-a je 2,5 GHz. Overahead (podaci koji nisu korisniki sadraj) frejma raunajudi preambulu, MAP, i uplink kontrolni ka nal je 7 OFMD simbola u downlink-u i 3 u uplink-u. Jedan simbol je alociran za TTG te dobijamo ukupno 11 simbola overhead-a i 37 simbola podataka i za downlink i za uplink.

Parametri Vrednost Tip saobradaja Puni bafer Procena kanala Idealizovan PHY apstrakcija EESM Rasporeivanje Vlasniki direktno proporcionalan Link Realistian sa kanjenjem povratne veze Konfiguracija antene 1x2, 2x2 MIMO DL Alamouti STC podrka UL Saraujudi SM MIMO prelaz Adaptivni STC prelaz HARQ CC, 3 retransmisije Kodiranje CTS Overhead frejma 11 OFDM simbola (7 DL, 3 UL, 1 TTG) Simbola podataka po frejmu 37 DL/UL A 28:9 B 22:15 Tabela 4. Sistemski parametri mobilnog WiMAX-a [ 10]

U tabeli 5. su sumirane perfomanse za TDD implementaciju sa kanalom od 10 MHz, SIMO i MIMO konfiguracijom antena i DL/UL odnosom od 28:9 i 22:15, respektivno. Rezultati pokazuju da sistem mobilnog WiMAX-a ima visoku spektralnu efikasnost. Sa dve prijemne antene, DL spektralna sektorska efikasnost je oko 1,2 bit/sec/Hz, a UL spektrala sektorska efikasnost je 0,55 bit/sec/Hz. Sa 2x2 MIMO, spektralna efikasnost se povedava za
10

55% za DL i 40% za UL. Visoka spektralna efikasnost kombinovana sa irokim kanalskim opsegom omogudava vrlo veliki sektorski protok. Sa 2x2 MIMO i DL/UL odnosom od 3:1, DL sektorski protok je 13,60 Mb/s a UL sektorski protok je 1,83 Mb/s, sa odnosom DL/UL od 3:2 sektorski protoci su 10,63 Mb/s i 2,74 Mb/s, respektivno za DL i UL. Visoki sektorski protok podataka je krucijalan za omogu davanje irokopojasnog servisa za podatke, ukljuujudi video i VoIP. Treba primetiti da je 11 simbola overhead-a vrlo oprezna procena overhead-a. Za mnoge aplikacije, saobradaj je paketstki i WiMAX moe raditi efikasnije sa manjim overhead-om. Dodatno, potkanal koji je razmatran za ovaj sluaj je potkanal sa PUSC diverzitnom potkanalizacijom a dobit frekventno selektivnog rasporeivanja nije uzeta u obzir . Sa frekventno-selektivnom AMC potkanalizacijom, spektralna efikasnost moe biti povedana jo za 15 do 25%. Stoga, sa optimizovanim sistemom mobilnog WiMAXa, spektralna efikasnost i protok mogu biti poboljani za 20 do 30% u odnosu na rezultate koji su prikazani u tabeli 5.

Opcije Antena SIMO MIMO

DL: 28 simbola podataka DL: 22 simbola podataka UL: 9 simbola podataka UL: 15 simbola podataka Link Sektorski prenos Spektralna Sektorski Spektralna efikasnost prenos efikasnost DL 8,8 Mb/s 1,21 b/s 1 Hz 6,6 MB/s 1,09 b/s 1 Hz UL 1,38 Mb/s 0,55 b/s 1 Hz 2,2 Mb/s 0,59 b/s 1 Hz DL 13,60 Mb/s 1,87 b/s 1 Hz 10,63 Mb/s 1,76 b/s 1 Hz UL 1,83 Mb/s 0,73 b/s 1 Hz 2,74 Mb/s 0,83 b/s 1 Hz Tabela 5. Sistemske performanse mobilnog WiMAX-a [11]

Jo jedna prednost sistema mobilnog WiMAX-a je njegova sposobnost da dinamiki promeni DL/UL odnos da bi se prilagodio mrenom saobradaju. Maksimalni DL sektorski prenos moe biti vedi od 20 Mb/s a maksimalni UL sektorski prenos moe biti vedi od 8 Mb/s. Sa tipinim opsegom DL/UL odnosa izmedu 3:1 i 1:1, DL sektorski prjenos moe varirati izmeu 10 Mb/s i 17 Mb/s, a UL sektorski prenos moe varirati izmedu 2 Mb/s i 4 Mb/s. Ovi rezultati su bazirani na osnovnoj MIMO (2x2) konfiguraciji, dalja poboljanja perfomansi mogu biti realizovana sa dodatnim naprednim mogudnostima mobilnog WiMAX-a, kao to je AAS. [12]

11

4. ARHITEKTURA WIMAX SISTEMA 4.1 Mrena arhitektura

IEEE 802.16 mrea se sastoji od fiksnih infrastrukturnih poloaja. Zapravo, IEEE 802.16 mrea nalikuje delijskom telefonskoj mrei. Svaka delija se sastoji od bazne stanice (BS) i jedne ili vie pretplatnikih stanica (SS), zavisno od implementacije topologije. Tako da, bazna stanica obebeuje Taka-taka (PTP) servis ili Taka-vie taaka (PMP) servis u cilju da opsluuje vie pretplatnikih stanica. Bazna stanica obezbeuje konekciju sa jezgrom mree. Pretplatnika stanica moe biti montirana na krovu ili zidu kao pretplatnika oprema (CPE) ili zaseban runi ureaj kao to je mobilni telefon, personalni digitalni uredaj (PDA) ili periferijska kartica (PCI) raunara ili laptopa. U sluaju spoljne pretplatnike opreme, korisnici u unutranjosti zgrade su spojeni na konvencionalnu mreu kao to je Ethernet LAN (IEEE 802.3 LAN) ili beicni LAN (IEEE 802.11b/g WAN) koji imaju pristup na CPE. Grupa delija moe biti grupisana da ini mreu, gde su bazne stanice spojene kroz mreno jezgro kao to je prikazano na slici 4.1. IEEE 802.16 mrea, takode, podrava mijeanu topologiju, gdje su pretplatike stanice u mogudnosti da komuniciraju meu sobom bez potrebe za baznom stanicom.

Slika 4.1. Tipina IEEE 802.16 mrea *4+ Bazna stanica tipino sadri jednu ili vie iroko-emisionih antena koje mogu biti podeljene u nekoliko manjih sektora, gde suma svih sektora ini pokrivenost od 360. CPE, sadri visoko usmerene antene koje su usmerene prema baznoj stanici. Zavisno od potrebe, IEEE 802.16 mrea moe biti postavljena u razliitim formama. Arhitektura i upotreba WiMAX-a ima dvosmernu evoluciju. Fiksni pristup je poetno kombinovan sa portabilnim i onda je proporcionalno evoulirao do pune mobilnosti. Okvir je baziran na nekoliko glavnih principa: o Podrka za razliite RAN (radio pristup mrei) topologije. o Dobro definisan interfejs s ciljem da omogudi 802.16 RAN nezavisnost arhitekture dok omogudava meusobnu integraciju i umreavanje (interworking) sa WiFi, 3GPP3 i 3GPP2 mreama.
12

o Snaga i otvorenost, IETF definisane IP tehnologije i poveanje izgradnje svih IP 802.16 pristupa mreama koristedi COTS (Components Of The Shelf) opremu. o Podrka za IPv4 i IPv6 klijentske i aplikacijske servere, sa preporukom upotrebe IPv6 infrastrukture. o Funkcionalni produetak za podrku bududih razvoja ka punoj mobilnosti i dostavljanju irokopojasne multimedije.

Arhitektura de biti primenjiva na licencne i nelicencne 802.16 razvoje. Bide pogodna za prilagoenje svim dosadanjim tipovima operatora. Prikladna je za integraciju sa postojecim IP operatorima core network (DSL, kablovski pristup ili 3G) preko interfejsa baziranog na IP, to je prikazano na slici 4.2.

Slika 4.2. Arhitektura WiMAX sistema [5]

Arhitektura se prilogoava razliitim online i offline klijentskim zahtevima. Podravade iroki opseg TCP i UDP aplikacija u realnom vremenu i van realnog vremena. vrsta dvostrana korisnika autentifikacija bazira se na raznovrsnim mehanizmima kao to je korisniko ime/lozinka, X.509 sertifikacija, SIM (**pretplatniki identifikacijski modul++), univerzalni SIM (USIM) i **RUIM (uklonjivi korisniki identifikacijski modul)++ i pruanje usluga kao to je intengritet podataka, ponovna zatita podataka (data reply protection), poverljivost podataka i neodricanje duine kljua dozvoljene unutar globalne regulacije. WiMAX je projektovan tako da bi se udruio sa dosadanjim standardnom i beinom infrastrukturom. WiMAX mrea ima vie baznih stanica i udruenih antena koje beino komunicuraju sa velikim brojem korisnikih ureaja (ili pretplatnikih stanica). WiMAX MAN je ematski slian point-to-multipoint rasporedu delijskih mrea. On se obrde oko strateki pozicioniranih baznih stanica iji je s ignal usmeren u podruje CPE-ova. [6]

13

5. WiMAX oprema
to se tie opreme za koridenje WiMAX tehnologije, kao to ved je spomenuto, potrebno je imati baznu stanicu (odailja) i prijemnik. Prijemnici mogu biti spoljni ili unutranji (kudni). Spoljni prijemnici (slika 5.1_a) ) nude bolje performanse nego kudni prijemnici, pogotovo ako se uzme u obzir LOS (line-of-sight, slika 2.2.3) situacija kada prijem WiMAX signala nije ometan od strane prepreka (zgrade, zidovi). Naravno implementacija takvog prijemnika je i skuplja nego implementacija unutranjeg prijemnika. Najveda prednost kudnog prijemnika (slika 5.1_b) ) je njegova jednostavnost implementacije. Krajnji korisnik ga instalira u svome domu ali i sam odgovara za njega, pa takva situacija oslobaa provajdera (operatora) od dodatnih trokova implementacije.

a)

b)

Slika 5.1

a) spoljni (eksterni)

b) kuni modem

Uvidevi iroke mogudnosti koje nudi u skoroj bududnosti WiMAX tehnologija, mnogi proizvoai raunaske opreme poeli su implementirati WiMAX prijemnike u svojim proizvodima. Tako su Acer, Asus, Lenovo i Toshiba ved u oktobru 2008. ponudili prenosne raunare s podrkom WiMAX-a, iako je samo mesec dana ranije putena u rad prva WiMAX mrea u SAD-u. Takoe veliki proizvoai mobilnih ureaja ne zaostaju i oni su svesni nunosti implementacije WiMAX-a. Primer top 10 na rang listi redom su: Samsung, Motorola, Cisco, Nortel, Fujitsu, Nokia Siemens, Alvarion, Alcatel-svijet, Soma, i Telsima. Korparacija Samsung, vodeda na podruju implementacije WiMAX tehnologije, prva je izbacila na trite mobilni telefon sa WiMAX podrkom (slika 5.2).

Slika 5.2

14

6. WiMAX u Srbiji

Najvedu prednost WiMAX-a u vreme razvoja osedaju ruralna i nerazvijena podruja. WiMAX tehnologija omogudava da se veliki i retko naseljeni prostori mogu dovoljno dobro pokriti bez rairene infrastrukture koja zahteva ulaganje velikih finansijskih sredstava i treba prodi dui vremenski period za rast. Shodno tome u Srbiji moemo oekivati da se ova tehnologija primeni prvenstveno na MAN (Metropolitan Area Network) sisteme koji bi u potpunosti pokrivali vede gradove, ali i na brdska i slabo naseljena podruja poput planina.

Iako je dosta vremena prolo od kako je Srbija krenula u liberalizaciju telekomunikacijskog trita, injenica je da i danas kompanija Telekom (Telekom Srbija) i dalje po svim pokazateljima monopolista. WiMAX je beina tehnologija koja novim fiksnim telefonijama omogudava da zaobiu infrastrukturu Telekoma te na taj nain brzo i jednostavno dou do krajnjih korisnika. Naime kao to je ved spomenuto ranije, WiMAX tehnologija je alternativa fiksnoj telefoniji jer je dostupnija graanima zbog svoje povoljnije cene (i do 35 %) od drugih mogudih irokopojasnih pristupnih tehnologija. Korisnik ne treba imati telefonski prikljuak na (Telekoma Srbije) nego samo posebni WiMAX ureaj, koji de prikljuiti na struju i spojiti ga sa raunarom i telefonom.

Uprkos velikim oekivanjima, u Srbiji se WiMAX tehnologija iri vrlo sporo. Telekomunikacioni provajderi su, izmeu ostalog, trebali ponuditi usluge WiMAX-a u Beogradu i Niu, ali se njihova ponuda odlae zbog brojnih razloga. Vedina se i dalje pravda da s e ne moe slo iti isplativ poslovni model na toj tehnologiji. Telenor je jedina kompanija u Srbiji koja u praksi uspeno nudi komercijalne usluge putem WiMAX-a.

Republika Agencija za Elektronske Telekomunikacije (RATEL), koja je zaduena za podelu koncesija, je do sada podelila koncesije za WiMAX u svim vedim okruzima. Najvie koncesija dobila je kompanija Telekom Srbija. Slede, Telenor, Konsing, VIP, Orion i SBB.

15

ZAKLJUAK
WiMAX je tehnologija bliske bududnosti koja de zadovoljiti veliku potranju za brzim i beinim pristupom internetu. Njegova brzina, iroko podruje delovanja osiguravaju dobar kvalitet usluge koji de ujedno biti jeftinija od dosadanjih tehnologija. Vrlo verovatno de uskoro WiMAX biti neizbean u svakodnevnoj upotrebi, od mob ilnih telefona preko MP3 plejera, pa do friidera u kudi. Ved sada noviji modeli mobilnih ureaja i laptopova poseduju mogudnost komunikacije WiMAX tehnologijom. ta de biti u bududnosti to je teko predvideti, ali sasvim sigurno da de se upotreba WiMAX tehnologije i dalje iriti.

16

LITERATURA I POPIS KORISNIH LINKOVA

Svi potrebeni podaci za izradu ovog seminarskog rada, pronaeni su na Internetu. Neki od korisnih linkova: http://en.wikipedia.org/wiki/WiMAX http://www.wimax.com/ http://www.wimaxforum.org/ WiMAX Forum, Mobile WiMAX Part I: A Technical Overview and Performance Evaluation, Jun 2006. http://www.sk.rs/2005/08/sknt02.html. http://www.wimaxforum.org/

17