P. 1
Varen Je

Varen Je

|Views: 55|Likes:
Published by ms2701
fiziologija
fiziologija

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: ms2701 on Apr 24, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/06/2013

pdf

text

original

ISHRANA

Ishrana
• Ishrana:
Hranjenje → varenje → apsorpcija

Hrana
Makrohrana biljnog i životinjskog porekla – ugljeni hidrati masti proteini nukleinske kiseline g/kg/24h

Mikrohrana – vitamini i esencijalne aminokiseline (Val, Leu, Ile, Lys, Met, Thr, Phe, Trp,Hys, Arg)
B12 3µg dnevno B1, B2, B6 ≈ 2mg dnevno B3 20mg dnevno C 100mg dnevno

mg/24h

Neorganski elementi – mikroelementi Fe, Cu, Zn, Co, J, Cr, Se, Mo, F, Ni, V, Mn, Si, Sn, As 0.01% telesne mase, u tragu u sastavu enzima, citohroma, vitamina, pigmenata, hormona makroelementi – O, C, H, N 96% Na, K, Ca, Cl, Mg, P i S 4% telesne mase

KLASIFIKACIJA ORGANIZAMA PREMA IZVORU ENERGIJE FOTOTROFNI ORGANIZMI – zelene biljke, PRODUCENTI organskih molekula pomoću energije sunca HEMOTROFNI ORGANIZMI – energiju dobijaju oksidacijom neorganskih materija, Fe

HETEROTROFNI ORGANIZMI – KONZUMENTI, energiju dobijaju oksidacijom organskih molekula biljaka – HERBIVORE životinja – KARNIVORE biljaka i životinja – OMNIVORE

EKTOPARAZITI I ENDOPARAZITI

PROTEINI

• Funkcije:
– – – – – – enzimi lokomocija gradivna hormonalna imuna transportna

• Problemi:
– nemaju telesni depo – neke su esencijalne – problem azotnog izvora

UGLJENI HIDRATI

• Problemi:
– mali telesni depo

• Funkcije:
– gradivna (hitin, više od 50% mase insekata) – energetska

LIPIDI • Funkcije: – gradivna – energetska – regulacija permeabiliteta membrana .

LIPIDI • Omega-6 (omega-3) .

Cestodes ili parazitski rakovi Copepodae koji nemaju digestivni sistem) 2. RASTVORENIH ORGANSKIH MOLEKULA TKIVA.IZUMRLI I ŽIVI ZOO I FITOPLAKTON detritus. Porifera. larve.Tunicata inhalacioni sifon mukus na trepljastom epitelu ktenidijalnih škrga Mytilus-a . bakterije. RASTVORENIH ORGANSKIH MOLEKULA PRIRODNIH VODA – poreklom od planktona b. spore. alge.1.APSORPCIJA PREKO TELESNE POVRŠINE a. ENDOCITOZA (fagocitoza i pinocitoza) RASTVORENIH ORGANSKIH MOLEKULA ili SUSPENZIJE (izumrli i živi zoo i fitoplankton) pseudopodije→membranska vezikula→hranljiva vakuola→ enzimi sekundarne vakuole→transport u citoplazmu→ egzocitoza nesvarenih materija 3. sitni beskičmenjaci “FILTER-FEEDING” mukus na škrgama usta ekshalacioni sifon bičevi ili cilije. ĆELIJA – koje koriste endoparaziti (Protozoa. ISHRANA SUSPENZIJOM . Ciliata.

sečenje.sisanje. muve. neki slepi miševi pljosnati crvi izbacuju ždrelo u telo žrtve. komarci. ISHRANA TEČNOM HRANOM – modifikovani usni aparati za bodenje.4. Hirudinea. krpelji.srkanje Cestodes. mišići ždrela vrše usisavanje telesnih tečnosti i luče proteolitičke enzime komarci proboscis za bušenje sa maxille-ama (antikoagulanti i enzimi) beskičmenjaci i neki kičmenjaci aparati za sečenje telesnog zida žrtve i lizanje krvi crna muva→oštre mandibule i sunđerast labium za upijanje krvi slepi miševi →oštrim zubima seku kožu stoke i polako ližu krv koja curi (antikoagulanti i analgetik) proboscis mišići ždrela kanal za usisavanje salivacioni kanal maxillae .

bušenje (radula mekušaca) modifikovani ekstremiteti bogomoljke i jastoga strukture beskičmenjaka. ISHRANA KRUPNIM ČESTICAMA – hvatanje plena (modifikovani ekstremiteti. kljun.5. zubi) gutanje sa ili bez maceracije modifikovani zubi zvečarke . neki rakovi) struganje. hitinske gutanje “neaktivne” hrane (crvi.

VARENJE HRANE SLOŽENI. VIŠESTEPENI PROCES RAZGRADNJE MAKROMOLEKULA HRANE DO MONOMERA -gradivnih molekula i izvora energije- .

Insecta. Crustacea. Chordata egzokrine žlezde: pljuvačne žlezde. Porifera i kao dodatno Mollusca. jetra . deluju u citoplazmi i organelama hrana dospeva ENDOCITOZOM u ćeliju Protozoa.Coelenterata MEMBRANSKO VARENJE: enzimi vezani za plazma membrane enterocita tankog creva oligopeptidaze.hidroliza supstratatransportne komponente -apsorpcija produkata hidrolizeAKTIVACIJA KATALITIČKE SUBJEDINICE → KONFORMACIONE PROMENE TRANSPORTNE VANĆELIJSKO VARENJE: enzimi se sintetišu u žlezdanim ćelijama i luče u lumen GIT Cephalopoda. Annelida. FUNKCIONALNI BLOKOVI na apikalnoj membrani enzimske komponente .TIPOVI VARENJA HRANE UNUTARĆELIJSKO VARENJE: enzimi u ćeliji. egzokrini pankreas. oligosaharidaze ERGOMI.

VARENJE HRANE U DIGESTIVNOM TRAKTU .

mešanje hrane hidroliza apsorpcija formiranje evakuacija krajnjih produkata .DIGESTIVNI TRAKT FUNKCIONALNA DIFERENCIJACIJA unošenje hrane mehanička dezintegracija transport hrane skladištenje.

ACh. VIP. supstanca P) . npr. NO. parakrinim i autokrinim stimulusima (preko 20 različitih stimulusa.ENTERIČKI NERVNI SISTEM — “urođena” inervacija digestivnog trakta — čine je mienterični (Auerbahov) i submukozni (Mejsnerov) pleksus — povezan sa vegetativnim sistemom i brojnim endokrinim.

.

PERISTALTIKA — sprovodi hranu od usta do anusa .

.

JEDNJAK (OESOPHAGUS) . ŽDRELO (PHARYNX).PREDNJE CREVO USNA DUPLJA.

sialoperoksidaza oksiduje tiocijanat do antibakterijskog agensa hipotiocijanata. koji je neophodan za rast bakterija) — sekrecija Ca i P neophodnog za formiranje i održavanje strukture zuba — sekrecija amilaze kojom započinje razgradnja skroba — TERMOREGULACIJA SEROZNE ĆELIJE (sitne zimogene granule) → luče α amilazu MUKOZNE ĆELIJE (krupnije granule) → luče mucin mukozne>serozne glandulae sublinguales jezik glandulae parotis serozne ćelije glandulae submaxillares serozne>mukozne . laktoferin uklanja Fe iz pljuvačke.PLJUVAČNE ŽLEZDE — održavaju oralnu kavitaciju vlažnom kako bi nosioci ukusa i mirisa stupili u kontakt sa svojim receptorima i “podmazanom” kako bi se izbegla mehanička abrazija — baktericidno i bakteriostatičko dejstvo (lizozim lizira kapsule bakterija.

REGULACIJA LUČENJA PLJUVAČKE .

očnjaci kutnjaci pretkutnjaci sekutići suspenzija guska sekutići kopanje šljuka očnjaci semenke krstokljuna ribolovac čaplja kutnjaci vrana soko .

GUTANJE HRANE VOLJNA FAZA GUTANJA HRANE vazduh jezik gura hranu otvoren epiglotis T REFLEKSNA FAZA GUTANJA HRANE peristaltički pokreti. kontrakcija mišića jednjaka nepce pokriva ždrelo hrana ulazi u jednjak epiglotis zatvara respiratorni put otvara se gornji sfinkter jednjaka nepce se opušta epiglotis otvara put vazduhu hrana se potiskuje peristaltičkim pokretima mišića jednjaka JEDNJAK sadrži veliki broj jednostavnih mukoznih žlezda koje luče sluz i štite zid od mehaničkog oštećenja hranom .

srednji deo skeletna i glatka.ESOPHAGUS (jednjak) — sprovodi hranu i tečnosti od ždrela u želudac putem peristaltičkih pokreta — složena mišićna građa (gornja trećina skeletna. zadnja trećina glatka muskulatura) — 2 mišićna sloja (spoljašnji longitudinalni i unutrašnji kružni) — sadrži veliki broj jednostavnih mukoznih žlezda koje luče sluz i štite zid od mehaničkog oštećenja hranom .

GASTRO-EZOFAGEALNI spoj — na mestu prolaska kroz dijafragmu jednjak se nastavlja u želudac — ovde glatka muskulatura njegove zadnje trećine odebljava formirajući donji ezofagealni sfinkter — od ovog mesta ezofagealna mukoza prelazni u gastričnu mukozu (Z linija) .

EZOFAGEALNI sfinkter — peristaltika jednjaka započinje gutanjem koje je kontrolisano vagusom — postganglijski neuroni vagusa locirani u mienteričnom pleksusu jednjaka kontrolišu talase ritmičkih kontrakcija i relaksacija mišića jednjaka kojima se hrana spušta u želudac — relaksirajući tonus sfinktera je viši od onog u želucu. što sprečava refluks bolusa .

SREDNJE CREVO .

GRAĐA ŽELUCA fundus kardija uzdužni kružni kosi mišići pilorus antrum .

mast ćelije mukoza MOTORIKA ŽELUCA Ritmička kardija→ pilorus Tonička fundus .seroza uzdužni mišići kružni mišići kosi mišići submukoza lamina muscularis lamina propria kapilari. neuroni.

neuroendokrine Gćelije koje luče gastrin i D-ćelije koje luče somatostatin (inhibira oslobađanje gastrina) . parijetalne (luče HCl i unutrašnji faktor koji kompleksira vitamin B12).VARENJE U ŽELUCU — funkcionalna organizacija želudačnih žlezda vezana za lokaciju — kardijačne žlezde sadrže samo mukozne ćelije koje štite zid želuca i vlaže bolus — fundusne (gastrične) žlezde nekoliko tipova ćelija: mukozne. ECL ćelije (luče histamin) i zimogene (luče pepsinogen) — pilorusne žlezde poseduju mukozne ćelije.

inhibicija somatostatinom (D ćelije) — složen proces hemijskih razmena u cilju stvaranja HCl . ECL ćelijama i gastrinom.PARIJETALNE ĆELIJE — aktivacija parasimpatičkim sistemom.

PARIJETALNE ĆELIJE — “cefalična” i “gastrična” faza .

MUKOZNA ODBRANA .

H+.5) vari proteine do peptida Himozin razlaže kazein mleka na parakazein i albumozu Renin endopeptidaza želuca mladunaca koja dovodi do stvaranja Ca-kazeinata od kazeina mleka Želudačna lipaza . Cl-. PO42-. SO42-. bistra tečnost. koji utiče na eritropoezu Ima baktericidno dejstvo . pepsinogen i hormone Apsorpcija minimalna zbog sluzi i `tight junctions` U manjoj meri apsorbuju se u krv voda.SASTAV ŽELUDAČNOG SOKA Dnevno se izluči 1 do 2l želudačnog soka Bezbojna. mucin. alkohol i glukoza Stvara UF. K+. mukopolisaharid (1mm). neophodan za apsorpciju vitamina B12 u završnom delu ileuma. pokriva zid želuca i štiti ga od HCl i digestivnih enzima Pepsin (pH=1. sluz. Mg 2+. Na+. jako kisele reakcije (pH< 2) 99% H2O. gelatinaza (proteoglikani mesa) FUNKCIJA ŽELUCA Deponuje i meša hranu Luči HCl.tributiraza razlaže samo već emulgovane masti (majonez.8-3. sladoled) Želudačna amilaza (minorna uloga u hidrolizi skroba).

.

TANKO CREVO .

ostatak oko 6-7m (od toga jejunum 40% i ileum 60%) — apsorptivna površina jejunuma veća od ileuma . jejunum i ileum — duodenum 25cm.DELOVI TANKOG CREVA — duodenum.

DUODENUM .

JEJUNUM & ILEUM — apsorptivna površina jejunum i ileuma veoma povećana naborima crevne sluzokože (crevne resice) i naborima enterocita (vili i mikrovili) — snažan imuni sistem — promene od proksimalnog jejunuma ka terminalnom ileumu: broj i dužina vilija opada. a broj mukoznih ćelija i gustina limfnih čvorova raste (apsorptivna površina jejunuma veća od ileuma ) .

EPITEL TANKOG CREVA — enterocite — “Goblet” ćelije luče mukus — Liberkinove kripte izvor novih enterocita i Paneth-ovih ćelija koje luče lizozim CREVNA RESICA apsorptivne epitelijalne ćelije mikroresice Goblet ćelije centralni lakteal arteriola venula APSORPTIVNA JEDINICA .

GRAĐA PANKREASA — glava.6-8. amilaza. telo i rep — egzokrini pankreas (acinusne ćelije) luči pankreasni sok u tanko crevo preko Wirsungovog i Santorinijevog duktusa — bezbojna tečnost pH=7. HCO3-.5 do 2l. lipaza — funkcija pankreasnog soka je da neutrališe želudačnu kiselinu i time omogući delovanje pankreasnih enzima — endokrini pankreas (Langerhansova ostrvca) tri tipa ćelija: A (insulin). elektroliti) i proteinske komponente (tripsinogen. tokom varenja pet do 20 puta veća sekrecija) — sastoji se od vodene komponente (H2O. himotripsinogen. prokarboksipeptidaze.2 (dnevno se izluči 1. B (glukagon) i D (somatostatin) .

PANKREASNA SEKRECIJA Kontrola pankreasne sekrecija dvojaka: — neuralna putem parasimpatičkog sistem koji stimuliše acinusne ćelije da luče enzime i — hormonima duodenuma: sekretinom i holecistokininom (CCK) — sekretin nastaje kao odgovor na pad pH crevnog soka duodenuma i stimuliše acinusne ćelije da luče pankreasni sok baznog pH (H2O. HCO3-) — CCK nastaje kao odgovor na prisustvo masti u duodenumu (i prdnjem jejunumu) i stimuliše acinusne ćelije da luče enzime .

GRAĐA JETRE Težina 1.5 kg .2-1.

PORTALNI KRVOTOK — portalna vena: krv iz GI trakta .

BILIARNI SISTEM .

ŽUČNA KESICA .

holesterol. Cl-. Žuč u žučnoj kesi ima: 5x↑ žučnih soli/100ml 3-9x↑holesterola 7. Mg2+. K+. HCO3Žučne soli. IgA 450 ml/24h žuči se deponuje u žučnoj kesi → žuč se koncentruje 10-20x stubičaste epitelijalne ćelije reapsorbuju H2O. Cl-. lecitin.5x↑ bilirubina 2. Na+.. fosfolipidi.5x↑ Ca2+ 4x↓ Cl- ↑H+ Na+ H+ HCO3H2O H2O K+ Na+ ClK+ Na+ ClH2O Cl- . žučni pigmenti. slabo alkalne reakcije (pH= 7.4) Na+.5x↑ K+ 4..SASTAV ŽUČI Hepatocite luče 900 ml žučnog soka/24h Tamno žuta tečnost. Ca2+.

lekove. D.. protrombina. B12) Ekstrakcija produkata varenja hrane iz krvi Metabolizam masti. vit D) Skladišti vitamine (A. svi proteini plazme. ugljenih hidrata.. detoksifikuje i inaktivira steroide i druge hormone.) Sinteza fibrinogena.FUNKCIJE JETRE Biohemijska laboratorija organizma Metaboliše. toksine Kupfferove ćelije odstranjuju patogene agense krvi Aktivira hormone i vitamine (T4→T3. proteina Skladištenje (glikogen) Sinteza (holesterol. ketoni...→koagulacija krvi .

MOTILITET TANKOG CREVA — 2 tipa pokreta — segmentacija meša i bućka crevni sadržaj — peristaltički pokreti pomeraju crevni sadržaj distalno — u određenim momenitima moguća i reverzna peristaltika — u odsustvu hrane na svakih 1-2 sata javlja se peristaltički talas koji počinje u želucu i prostire se celom dužinom tankog creva (migracioni motor) — migracioni motor (aktivnost regulisana motilinom) služi za pražnjenje tankog creva (čime se broj bakterija u njemu održava na niskom nivou) .

DIGESTIJA PROTEINA mešoviti tip varenja (vanćelijsko + membransko) .

DIGESTIJA UGLJENIH HIDRATA mešoviti tip varenja (vanćelijsko + membransko) .

DIGESTIJA MASTI vanćelijsko varenja (kompletno u lumenu creva) .

APSORPCIJA VITAMINA I ELEMENATA .

motilin. CCK.FUNKCIJE TANKOG CREVA Završna hidroliza molekula Apsorpcija Resinteza Endokrina (sekretin. gastrin...) .

štiti zid creva od mehaničkog oštećenja i ima antibakterijsko dejstvo anus .DEBELO CREVO Mukoza debelog creva ne luči enzime nema crevne resice ↓ ne učestvuje u varenju ne učestvuje u apsorpciji hrane apsorpcija vode i elektrolita slezinska fleksura hepatička fleksura poprečni deo colon silazni deo uzlazni deo cekum rektum Sadrži Lieberkühnove kripte koje luče mukus bogat K+ i HCO3Mukus drži fekalne materije zajedno.

MOTILITET DEBELOG CREVA — 2 tipa pokreta — pendularni pokreti povećavaju kontakt fecesa i epitela creva zbog što bolje apsorpcije vode i elektrolita — peristaltički pokreti pomeraju crevni sadržaj distalno (masovna peristaltika prema rektumu) .

DEFEKACIJA — 2 tipa relaksacije sfinktera — nevoljna relaksacija unutrašnjeg sfinktera (parasimpatički splanhički nerv) — voljna relaksacija spoljašnjeg sfinktera (somatski pundealni nerv) .

KONTROLA APETITA .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->