ISHRANA

Ishrana
• Ishrana:
Hranjenje → varenje → apsorpcija

Hrana
Makrohrana biljnog i životinjskog porekla – ugljeni hidrati masti proteini nukleinske kiseline g/kg/24h

Mikrohrana – vitamini i esencijalne aminokiseline (Val, Leu, Ile, Lys, Met, Thr, Phe, Trp,Hys, Arg)
B12 3µg dnevno B1, B2, B6 ≈ 2mg dnevno B3 20mg dnevno C 100mg dnevno

mg/24h

Neorganski elementi – mikroelementi Fe, Cu, Zn, Co, J, Cr, Se, Mo, F, Ni, V, Mn, Si, Sn, As 0.01% telesne mase, u tragu u sastavu enzima, citohroma, vitamina, pigmenata, hormona makroelementi – O, C, H, N 96% Na, K, Ca, Cl, Mg, P i S 4% telesne mase

KLASIFIKACIJA ORGANIZAMA PREMA IZVORU ENERGIJE FOTOTROFNI ORGANIZMI – zelene biljke, PRODUCENTI organskih molekula pomoću energije sunca HEMOTROFNI ORGANIZMI – energiju dobijaju oksidacijom neorganskih materija, Fe

HETEROTROFNI ORGANIZMI – KONZUMENTI, energiju dobijaju oksidacijom organskih molekula biljaka – HERBIVORE životinja – KARNIVORE biljaka i životinja – OMNIVORE

EKTOPARAZITI I ENDOPARAZITI

PROTEINI

• Funkcije:
– – – – – – enzimi lokomocija gradivna hormonalna imuna transportna

• Problemi:
– nemaju telesni depo – neke su esencijalne – problem azotnog izvora

UGLJENI HIDRATI

• Problemi:
– mali telesni depo

• Funkcije:
– gradivna (hitin, više od 50% mase insekata) – energetska

LIPIDI • Funkcije: – gradivna – energetska – regulacija permeabiliteta membrana .

LIPIDI • Omega-6 (omega-3) .

ISHRANA SUSPENZIJOM . RASTVORENIH ORGANSKIH MOLEKULA PRIRODNIH VODA – poreklom od planktona b. spore. Cestodes ili parazitski rakovi Copepodae koji nemaju digestivni sistem) 2. Porifera. sitni beskičmenjaci “FILTER-FEEDING” mukus na škrgama usta ekshalacioni sifon bičevi ili cilije. ENDOCITOZA (fagocitoza i pinocitoza) RASTVORENIH ORGANSKIH MOLEKULA ili SUSPENZIJE (izumrli i živi zoo i fitoplankton) pseudopodije→membranska vezikula→hranljiva vakuola→ enzimi sekundarne vakuole→transport u citoplazmu→ egzocitoza nesvarenih materija 3. alge. bakterije. RASTVORENIH ORGANSKIH MOLEKULA TKIVA. Ciliata. ĆELIJA – koje koriste endoparaziti (Protozoa.IZUMRLI I ŽIVI ZOO I FITOPLAKTON detritus.Tunicata inhalacioni sifon mukus na trepljastom epitelu ktenidijalnih škrga Mytilus-a .1. larve.APSORPCIJA PREKO TELESNE POVRŠINE a.

mišići ždrela vrše usisavanje telesnih tečnosti i luče proteolitičke enzime komarci proboscis za bušenje sa maxille-ama (antikoagulanti i enzimi) beskičmenjaci i neki kičmenjaci aparati za sečenje telesnog zida žrtve i lizanje krvi crna muva→oštre mandibule i sunđerast labium za upijanje krvi slepi miševi →oštrim zubima seku kožu stoke i polako ližu krv koja curi (antikoagulanti i analgetik) proboscis mišići ždrela kanal za usisavanje salivacioni kanal maxillae . Hirudinea. krpelji.srkanje Cestodes. komarci. muve.sisanje. ISHRANA TEČNOM HRANOM – modifikovani usni aparati za bodenje.4. neki slepi miševi pljosnati crvi izbacuju ždrelo u telo žrtve.sečenje.

ISHRANA KRUPNIM ČESTICAMA – hvatanje plena (modifikovani ekstremiteti. hitinske gutanje “neaktivne” hrane (crvi.5. neki rakovi) struganje. zubi) gutanje sa ili bez maceracije modifikovani zubi zvečarke . bušenje (radula mekušaca) modifikovani ekstremiteti bogomoljke i jastoga strukture beskičmenjaka. kljun.

VIŠESTEPENI PROCES RAZGRADNJE MAKROMOLEKULA HRANE DO MONOMERA -gradivnih molekula i izvora energije- .VARENJE HRANE SLOŽENI.

oligosaharidaze ERGOMI. Chordata egzokrine žlezde: pljuvačne žlezde. egzokrini pankreas.hidroliza supstratatransportne komponente -apsorpcija produkata hidrolizeAKTIVACIJA KATALITIČKE SUBJEDINICE → KONFORMACIONE PROMENE TRANSPORTNE VANĆELIJSKO VARENJE: enzimi se sintetišu u žlezdanim ćelijama i luče u lumen GIT Cephalopoda.TIPOVI VARENJA HRANE UNUTARĆELIJSKO VARENJE: enzimi u ćeliji. Insecta. deluju u citoplazmi i organelama hrana dospeva ENDOCITOZOM u ćeliju Protozoa. Porifera i kao dodatno Mollusca. Crustacea. FUNKCIONALNI BLOKOVI na apikalnoj membrani enzimske komponente . jetra . Annelida.Coelenterata MEMBRANSKO VARENJE: enzimi vezani za plazma membrane enterocita tankog creva oligopeptidaze.

VARENJE HRANE U DIGESTIVNOM TRAKTU .

mešanje hrane hidroliza apsorpcija formiranje evakuacija krajnjih produkata .DIGESTIVNI TRAKT FUNKCIONALNA DIFERENCIJACIJA unošenje hrane mehanička dezintegracija transport hrane skladištenje.

ACh.ENTERIČKI NERVNI SISTEM — “urođena” inervacija digestivnog trakta — čine je mienterični (Auerbahov) i submukozni (Mejsnerov) pleksus — povezan sa vegetativnim sistemom i brojnim endokrinim. parakrinim i autokrinim stimulusima (preko 20 različitih stimulusa. npr. VIP. NO. supstanca P) .

.

PERISTALTIKA — sprovodi hranu od usta do anusa .

.

PREDNJE CREVO USNA DUPLJA. JEDNJAK (OESOPHAGUS) . ŽDRELO (PHARYNX).

PLJUVAČNE ŽLEZDE — održavaju oralnu kavitaciju vlažnom kako bi nosioci ukusa i mirisa stupili u kontakt sa svojim receptorima i “podmazanom” kako bi se izbegla mehanička abrazija — baktericidno i bakteriostatičko dejstvo (lizozim lizira kapsule bakterija. koji je neophodan za rast bakterija) — sekrecija Ca i P neophodnog za formiranje i održavanje strukture zuba — sekrecija amilaze kojom započinje razgradnja skroba — TERMOREGULACIJA SEROZNE ĆELIJE (sitne zimogene granule) → luče α amilazu MUKOZNE ĆELIJE (krupnije granule) → luče mucin mukozne>serozne glandulae sublinguales jezik glandulae parotis serozne ćelije glandulae submaxillares serozne>mukozne . laktoferin uklanja Fe iz pljuvačke. sialoperoksidaza oksiduje tiocijanat do antibakterijskog agensa hipotiocijanata.

REGULACIJA LUČENJA PLJUVAČKE .

očnjaci kutnjaci pretkutnjaci sekutići suspenzija guska sekutići kopanje šljuka očnjaci semenke krstokljuna ribolovac čaplja kutnjaci vrana soko .

kontrakcija mišića jednjaka nepce pokriva ždrelo hrana ulazi u jednjak epiglotis zatvara respiratorni put otvara se gornji sfinkter jednjaka nepce se opušta epiglotis otvara put vazduhu hrana se potiskuje peristaltičkim pokretima mišića jednjaka JEDNJAK sadrži veliki broj jednostavnih mukoznih žlezda koje luče sluz i štite zid od mehaničkog oštećenja hranom .GUTANJE HRANE VOLJNA FAZA GUTANJA HRANE vazduh jezik gura hranu otvoren epiglotis T REFLEKSNA FAZA GUTANJA HRANE peristaltički pokreti.

zadnja trećina glatka muskulatura) — 2 mišićna sloja (spoljašnji longitudinalni i unutrašnji kružni) — sadrži veliki broj jednostavnih mukoznih žlezda koje luče sluz i štite zid od mehaničkog oštećenja hranom .ESOPHAGUS (jednjak) — sprovodi hranu i tečnosti od ždrela u želudac putem peristaltičkih pokreta — složena mišićna građa (gornja trećina skeletna. srednji deo skeletna i glatka.

GASTRO-EZOFAGEALNI spoj — na mestu prolaska kroz dijafragmu jednjak se nastavlja u želudac — ovde glatka muskulatura njegove zadnje trećine odebljava formirajući donji ezofagealni sfinkter — od ovog mesta ezofagealna mukoza prelazni u gastričnu mukozu (Z linija) .

EZOFAGEALNI sfinkter — peristaltika jednjaka započinje gutanjem koje je kontrolisano vagusom — postganglijski neuroni vagusa locirani u mienteričnom pleksusu jednjaka kontrolišu talase ritmičkih kontrakcija i relaksacija mišića jednjaka kojima se hrana spušta u želudac — relaksirajući tonus sfinktera je viši od onog u želucu. što sprečava refluks bolusa .

SREDNJE CREVO .

GRAĐA ŽELUCA fundus kardija uzdužni kružni kosi mišići pilorus antrum .

mast ćelije mukoza MOTORIKA ŽELUCA Ritmička kardija→ pilorus Tonička fundus . neuroni.seroza uzdužni mišići kružni mišići kosi mišići submukoza lamina muscularis lamina propria kapilari.

parijetalne (luče HCl i unutrašnji faktor koji kompleksira vitamin B12). neuroendokrine Gćelije koje luče gastrin i D-ćelije koje luče somatostatin (inhibira oslobađanje gastrina) . ECL ćelije (luče histamin) i zimogene (luče pepsinogen) — pilorusne žlezde poseduju mukozne ćelije.VARENJE U ŽELUCU — funkcionalna organizacija želudačnih žlezda vezana za lokaciju — kardijačne žlezde sadrže samo mukozne ćelije koje štite zid želuca i vlaže bolus — fundusne (gastrične) žlezde nekoliko tipova ćelija: mukozne.

ECL ćelijama i gastrinom.PARIJETALNE ĆELIJE — aktivacija parasimpatičkim sistemom. inhibicija somatostatinom (D ćelije) — složen proces hemijskih razmena u cilju stvaranja HCl .

PARIJETALNE ĆELIJE — “cefalična” i “gastrična” faza .

MUKOZNA ODBRANA .

H+. pokriva zid želuca i štiti ga od HCl i digestivnih enzima Pepsin (pH=1. jako kisele reakcije (pH< 2) 99% H2O. bistra tečnost. mukopolisaharid (1mm). neophodan za apsorpciju vitamina B12 u završnom delu ileuma.5) vari proteine do peptida Himozin razlaže kazein mleka na parakazein i albumozu Renin endopeptidaza želuca mladunaca koja dovodi do stvaranja Ca-kazeinata od kazeina mleka Želudačna lipaza . PO42-. SO42-. Na+. Mg 2+. K+. Cl-. sluz.tributiraza razlaže samo već emulgovane masti (majonez. koji utiče na eritropoezu Ima baktericidno dejstvo .SASTAV ŽELUDAČNOG SOKA Dnevno se izluči 1 do 2l želudačnog soka Bezbojna. mucin. pepsinogen i hormone Apsorpcija minimalna zbog sluzi i `tight junctions` U manjoj meri apsorbuju se u krv voda.8-3. gelatinaza (proteoglikani mesa) FUNKCIJA ŽELUCA Deponuje i meša hranu Luči HCl. sladoled) Želudačna amilaza (minorna uloga u hidrolizi skroba). alkohol i glukoza Stvara UF.

.

TANKO CREVO .

DELOVI TANKOG CREVA — duodenum. ostatak oko 6-7m (od toga jejunum 40% i ileum 60%) — apsorptivna površina jejunuma veća od ileuma . jejunum i ileum — duodenum 25cm.

DUODENUM .

a broj mukoznih ćelija i gustina limfnih čvorova raste (apsorptivna površina jejunuma veća od ileuma ) .JEJUNUM & ILEUM — apsorptivna površina jejunum i ileuma veoma povećana naborima crevne sluzokože (crevne resice) i naborima enterocita (vili i mikrovili) — snažan imuni sistem — promene od proksimalnog jejunuma ka terminalnom ileumu: broj i dužina vilija opada.

EPITEL TANKOG CREVA — enterocite — “Goblet” ćelije luče mukus — Liberkinove kripte izvor novih enterocita i Paneth-ovih ćelija koje luče lizozim CREVNA RESICA apsorptivne epitelijalne ćelije mikroresice Goblet ćelije centralni lakteal arteriola venula APSORPTIVNA JEDINICA .

6-8. telo i rep — egzokrini pankreas (acinusne ćelije) luči pankreasni sok u tanko crevo preko Wirsungovog i Santorinijevog duktusa — bezbojna tečnost pH=7. B (glukagon) i D (somatostatin) . tokom varenja pet do 20 puta veća sekrecija) — sastoji se od vodene komponente (H2O.2 (dnevno se izluči 1.GRAĐA PANKREASA — glava. elektroliti) i proteinske komponente (tripsinogen. HCO3-. amilaza. prokarboksipeptidaze.5 do 2l. lipaza — funkcija pankreasnog soka je da neutrališe želudačnu kiselinu i time omogući delovanje pankreasnih enzima — endokrini pankreas (Langerhansova ostrvca) tri tipa ćelija: A (insulin). himotripsinogen.

HCO3-) — CCK nastaje kao odgovor na prisustvo masti u duodenumu (i prdnjem jejunumu) i stimuliše acinusne ćelije da luče enzime .PANKREASNA SEKRECIJA Kontrola pankreasne sekrecija dvojaka: — neuralna putem parasimpatičkog sistem koji stimuliše acinusne ćelije da luče enzime i — hormonima duodenuma: sekretinom i holecistokininom (CCK) — sekretin nastaje kao odgovor na pad pH crevnog soka duodenuma i stimuliše acinusne ćelije da luče pankreasni sok baznog pH (H2O.

GRAĐA JETRE Težina 1.5 kg .2-1.

PORTALNI KRVOTOK — portalna vena: krv iz GI trakta .

BILIARNI SISTEM .

ŽUČNA KESICA .

Cl-. holesterol. Na+.. slabo alkalne reakcije (pH= 7. Mg2+. K+. HCO3Žučne soli.5x↑ K+ 4. Ca2+. lecitin. IgA 450 ml/24h žuči se deponuje u žučnoj kesi → žuč se koncentruje 10-20x stubičaste epitelijalne ćelije reapsorbuju H2O. žučni pigmenti. Žuč u žučnoj kesi ima: 5x↑ žučnih soli/100ml 3-9x↑holesterola 7.4) Na+.5x↑ Ca2+ 4x↓ Cl- ↑H+ Na+ H+ HCO3H2O H2O K+ Na+ ClK+ Na+ ClH2O Cl- . Cl-..SASTAV ŽUČI Hepatocite luče 900 ml žučnog soka/24h Tamno žuta tečnost. fosfolipidi.5x↑ bilirubina 2.

. svi proteini plazme. ketoni. B12) Ekstrakcija produkata varenja hrane iz krvi Metabolizam masti.. ugljenih hidrata. detoksifikuje i inaktivira steroide i druge hormone. proteina Skladištenje (glikogen) Sinteza (holesterol. lekove.FUNKCIJE JETRE Biohemijska laboratorija organizma Metaboliše. toksine Kupfferove ćelije odstranjuju patogene agense krvi Aktivira hormone i vitamine (T4→T3. vit D) Skladišti vitamine (A..) Sinteza fibrinogena. protrombina.→koagulacija krvi . D..

MOTILITET TANKOG CREVA — 2 tipa pokreta — segmentacija meša i bućka crevni sadržaj — peristaltički pokreti pomeraju crevni sadržaj distalno — u određenim momenitima moguća i reverzna peristaltika — u odsustvu hrane na svakih 1-2 sata javlja se peristaltički talas koji počinje u želucu i prostire se celom dužinom tankog creva (migracioni motor) — migracioni motor (aktivnost regulisana motilinom) služi za pražnjenje tankog creva (čime se broj bakterija u njemu održava na niskom nivou) .

DIGESTIJA PROTEINA mešoviti tip varenja (vanćelijsko + membransko) .

DIGESTIJA UGLJENIH HIDRATA mešoviti tip varenja (vanćelijsko + membransko) .

DIGESTIJA MASTI vanćelijsko varenja (kompletno u lumenu creva) .

APSORPCIJA VITAMINA I ELEMENATA .

) ..FUNKCIJE TANKOG CREVA Završna hidroliza molekula Apsorpcija Resinteza Endokrina (sekretin.. CCK. motilin. gastrin.

DEBELO CREVO Mukoza debelog creva ne luči enzime nema crevne resice ↓ ne učestvuje u varenju ne učestvuje u apsorpciji hrane apsorpcija vode i elektrolita slezinska fleksura hepatička fleksura poprečni deo colon silazni deo uzlazni deo cekum rektum Sadrži Lieberkühnove kripte koje luče mukus bogat K+ i HCO3Mukus drži fekalne materije zajedno. štiti zid creva od mehaničkog oštećenja i ima antibakterijsko dejstvo anus .

MOTILITET DEBELOG CREVA — 2 tipa pokreta — pendularni pokreti povećavaju kontakt fecesa i epitela creva zbog što bolje apsorpcije vode i elektrolita — peristaltički pokreti pomeraju crevni sadržaj distalno (masovna peristaltika prema rektumu) .

DEFEKACIJA — 2 tipa relaksacije sfinktera — nevoljna relaksacija unutrašnjeg sfinktera (parasimpatički splanhički nerv) — voljna relaksacija spoljašnjeg sfinktera (somatski pundealni nerv) .

KONTROLA APETITA .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful