Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama.Počinje da drži govore. uzbuđenja. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče.“ Želeli su vlast nad masama. pre svega u propagandi. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli. pred političkim genijem“. ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu. Primećuje da ga ljudi slušaju. godine. već da se veruje u to“. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“. U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda. Piše: „Dakle. osećanja. „Klanjam se pred veličinom. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. Gebels je 1928. kada Gebels stiže u Berlin. ne buljeći pri tome u njegovu nogu. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa.“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. partijskog rada gotovo da i nema. to je revolucija. beleži Gebels u svoj dnevnik. čitavi kvartovi su u rukama komunista. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. Niko nije beskrupuloznije. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. I: „Volim ga. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g. Od .“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. Bio je to tek „ljudski materijal“.“ Godine 1926.

„Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. crnim kao ugalj. huška. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu. isečenu iz pozadine. Gebelsov ilustrator. otrov i prezir. crni dr Gebels sa očima fanatika. „Prvo se na podijum popeo Gebels. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. ismeva i gestikuliše. . Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. i tankim usnama“. u jednoj crkvi u Meklenburgu. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. Njegov cilj je dospeti u medije. Novine pišu o tome. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv. taj „mali. sve dok ga ne izda glas. Govori satima. piše „Fosiše cajtung“. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“. zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. Hitler mu je bio kum na venčanju. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. da bi zagrejao masu“.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag. iznajmljena je dvorana Palate sportova. njegova je deviza. samo jedna reč: Hitler. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. Njegov novi. nema vremena ni da se povrati dah. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. nema sadržinskih objašnjenja. piše Gebels. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. koja lebdi na crnoj podlozi. Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. Bernharda Vajsa. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. godine kandiduje za predsednika.“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. inače Jevrejina. Nema partijske oznake. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. Hans „Mjelnir“ Švajcer. Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932.

Mace mo-raju. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. kako on objašnjava 1933. godine. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. Radio će omogućiti totalni pristup narodu. na ulicama i trgovima. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. Godine 1936. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. organizuju se bakljade SA odreda. a sve to uz „plavokosu decu. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. . kaže Gebels. propagator je umetnik u okviru državne politike. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. godine. Ali. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. po kućama. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. Spreman je da se odrekne funkcije ministra. precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. U tu svrhu mu je neophodan radio. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. marta 1933. Niko više nije u stanju da joj se odupre. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. Na kraju krajeva. To je istinski arhaični spektakl. Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. 4. godine. neprestano ponavlja svojim ljudima. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. gostionicama. Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. organizuje antijevrejsku noć u novembru. jer je sveprisutan i centralizovan. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. Prema njemu. Propaganda je ovim postala totalna.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. Da bi dokazao svoju pouzdanost.

To ga nije sprečilo da kasnije. sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. godine šef berlinskog dopisništva AP. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat. niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži. jer je to i najkraći rat. o događajima kako je trebalo da se odigraju.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha.Ali. nakon preokreta u ratnim dejstvima. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. U zimu 1938/39. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi. Godine 1939. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava. Ali. Falsifikovanje istine. propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. izgubio je dosta od svog uticaja. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. ubijaju i mrze. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta. smatra Gebels. te je pojačava. danas se služe identičnim frazama. Lohner. istog ranga kao i rat oružjem. Muškarci i žene. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. Gebels će postati glasnogovornik . Osamnaestog februara 1943. da gladuju. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. Luj P. distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta. U februaru 1940. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti. beleži: „Ni jedan objektivan. On mora da ih ubedi da stanu pred puške.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda.

Pokopani pod ruševinama. čime se osvajaju liste bestselera. plućna torpeda. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora. gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. hladne bombe. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama. Nakon propalog atentata na Hitlera 20. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. zatvara pozorišta. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. Oko 20 časova i 30 minuta 1. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu. sve je to nastalo negde između dva rata. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove. jula 1944. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. svečanosti i godišnje odmore. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. akademije. zraci smrti. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje. zabranjuje prijeme. čitaće izveštaje o gubicima.. već želja za ubijanjem. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. kaže Hajner Gajsler danas. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27.totalnog rata. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo. maja 1945. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u. . Prekidan posmrtnim marševima. između Atlante. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. gde se nalazila Gebelsova kancelarija.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“.

„simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma. Hteo je totalnost.“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. Propaganda mu je postala pedagoški projekat. kasnija ratu. kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna. apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno.Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. kaže Luc Hahtmajster. a konačno i samožrtvovanju. Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“. Čim je došao na vlast. Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) .Izvor: Wikipedia .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful