Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. 1. maj, 1945.

.) bio je Ministar propagande u nacistikoj Nemakoj. Otac mu je izgradio karijeru knjigovoe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobone porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okruen slikama i simbolima katolianstva. Veri e ostati veran do kraja ivota, jedino to e promeniti predmet vere. U njegovoj drami Mihael na lazi se reenica: Nije toliko bitno u ta verujemo; bitno je da verujemo. ita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, oboava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potie iz jevrejske kue. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost uvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takoe bio jevrejskog porekla. Jo za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je prouavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je uio o mobiliuoj moi slogana i hipnotikom dejstvu parada. A od proizvoaa bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prome sve oblasti ivota, da mora da bude totalna. to se propagande tie, Gebels je bio dete Marksa i Koka-Kole. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih Berlinskih dnevnih novina. Volf je gospodar rei, a Gebels zna da njegov put ka moi vodi preko rei. alje lanke, konkurie za mesto urednika, alje molbe i pritube. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposlii u roditeljskoj kui, pie drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. Lutam i lebdim univerzumom, ali se 1924. godine. Pesimizmom protiv svega. U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upranjeno mesto urednika u Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalistiog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemaku. To je bio treerazredni list jedne vupertalske politike grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buroaziju, mrzi sve emu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, pie crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, Svetla u prolazu, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doiveo od strane jevrejskog establimenta.

Poinje da dri govore. Primeuje da ga ljudi sluaju, ne buljei pri tome u njegovu nogu. Neto kasnije postae rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik Nacionalsocijalistikih pisama. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. Njih dvojica susree se prvi put u leto 1925. godine. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugaiji stav od Gebelsa. Klanjam se pred veliinom, pred politikim genijem, belei Gebels u svoj dnevnik. I: Volim ga. Godine 1926, kada Gebels stie u Berlin. Hitlerova politika grupica sa idejom Velike Nemake ima tek mali broj lanova, partijskog rada gotovo da i nema, itavi kvartovi su u rukama komunista. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljevika. Oni predstavljaju suprotnost malograanskim sitnim duama. Gebels je 1928. godine u bioskopu gledao Oktobar Sergeja Ejzentajna. Pie: Dakle, to je revolucija. Od boljevika mnogo toga moe da se naui, pre svega u propagandi. Gebelsu je jasno da radnike mase mogu da se mobiliu samo ciljano organizovanim aparatom tampe i propagande. Gebeles je inae poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemake reklame prezirao masu. Bio je to tek ljudski materijal. Obojica su itali Niea i Gistava le Bona: U masi se ideje, oseanja, uzbuenja, religije prenose jednakom virulentnou kao i mikrobi. eleli su vlast nad masama, u svojim snovima sebe su zamiljali kao genijalne antiburuje. Moda nije sluajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. U knjizi Fridriha enemana Umee uticaja na Mace u Sjedinjenim Amerikim Dravama koja se pojavila u knjiarama Berlina 1926 g. Gebels je mogao da proita reenice poput: Nije vano da li zaista postoji nepravda, ve da se veruje u to, ili: Ravnodunost u pogledu istine zatitni je znak propagande. Istina je dragocena samo ako ima nekog uinka. Moralna oseanja i sentimenti svake vrste slue samo da se mase okrenu ka odreenoj politici i nita vie. Ni Hitler ni Gebels ne bi cininije opisali bezoblinost mase. Niko nije beskrupuloznije, radikalnije sproveo te principe od Gebelsa. Propaganda je sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovita svrhe, pie Hitler u estom poglavlju knjige Majn kampf. U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke opel koji mu je sluio kao govornica - i kao sredstvo za beg kada doe do tue. Poto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu panju u reklamnoj dungli, Gebels poinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. Od

manino-depresivnog Raskoljnikova iz provincije, Gebels se pretvorio u oveka u crnom konom mantilu. Po zadimljenim i bunim pivnicama iri mrnju, otrov i prezir, huka, ismeva i gestikulie, sve dok ne izazove optu tuu u sali. Govori satima, sve dok ga ne izda glas, taj mali, crni dr Gebels sa oima fanatika, crnim kao ugalj, i tankim usnama, stoji u lanku u Fosie cajtungu. Njegov cilj je dospeti u medije. Gebels huka svoje kavgadije da vreaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. Novine piu o tome. I jo: Treba ostati na bojnom polju, njegova je deviza, nema vremena ni da se povrati dah. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u hukakoj kampanji protiv zamenika efa policije grada Berlina, Bernharda Vajsa, inae Jevrejina. Dajui mu posprdno ime Isidor, Gebels i njegov list obasipali su tog oveka podsmehom i najbesramnijom porugom. Gebelsov ilustrator, Hans Mjelnir vajcer, Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu, sve dok i deca na ulici nisu poela da za njim izvikuju Isidor! Isidor! Septembarski izbori 1930. godine predstavljaju prvu nemaku izbornu kampanju u amerikom stilu: elimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veliine iz parlamentarnih stranaka jo nisu videle, pie Gebels. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. Nacisti su u meuvremenu udevetostruili broj svojih poslanika i sa 107 mesta uli u Rajhstag. Godinu dana nakon toga Gebels se oenio tada tridesetogodinjom Magdom Kvant, u jednoj crkvi u Meklenburgu. Hitler mu je bio kum na venanju. Gebels podrava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. godine kandiduje za predsednika, protiv tadanjeg predsednika Hindenburga. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju, iznajmljena je dvorana Palate sportova. Prvo se na podijum popeo Gebels, da bi zagrejao masu, pie Fosie cajtung. Tada se zauje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tiine zauju se sve jai povici 'Hajl! koji dopiru spolja. Kroz palir 'naroda koraa Adolf Hitler. Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. Za potrebe drugog izbornog kruga nainio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. Plakat prikazuje samo glavu kandidata, iseenu iz pozadine, koja lebdi na crnoj podlozi. Nema partijske oznake, nema sadrinskih objanjenja, samo jedna re: Hitler. Njegov novi, totalni pojam propagande pretvorio je politiku grupicu sa velikonemakim idejama u pokret, a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. ta bi bio na pokret bez propagande?, zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. Gebels je umee politike propagande doveo do nestvarne perfekcije. Od tada je svaki oblik politikog uticaja sumnjiv.

Tehniku montae Gebels je preuzeo od Dona Hartfilda, a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. Mace mogu da se pokrenu jedino grandioznim sredstvima, neprestano ponavlja svojim ljudima. Princip koji e kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. Uoi novih izbora za rasputeni parlament, 4. marta 1933. godine, Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl, generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. Na svim okolnim brdima i planinama gore vatre slobode, organizuju se bakljade SA odreda, naruuju puna kola zastava sa kukastim krstom, a sve to uz plavokosu decu, istonopruske devojice sa cveem za firera. Nakon govora Gebels puta Holandsku molitvu zahvalnosti. To je istinski arhaini spektakl, precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. Te noi posvuda se uje Hitlerov glas, po kuama, gostionicama, na ulicama i trgovima. Propaganda je ovim postala totalna. Niko vie nije u stanju da joj se odupre. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu. Poto je Hitler insistirao na terminu propaganda, Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. Prema njemu, propaganda je nepravedno prezrena i esto pogreno tumaena re. Na kraju krajeva, kae Gebels, propagator je umetnik u okviru dravne politike, iji je zadatak da razume tajne zaokrete narodne due na ovu ili onu stranu. Mace mo-raju, kako on objanjava 1933. godine, da se obrauju sve dok nam ne podlegnu. U tu svrhu mu je neophodan radio. Na gradske trgove postavio je 6 000 zvunih stubova Rajha. Radio je u samoj svojoj sutini autoritaran, jer je sveprisutan i centralizovan. Radio e omoguiti totalni pristup narodu, dok ga jednog dana ne zameni televizija: Radi se o mesecima, izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izlobi radija u Berlinu 1933. godine. Godine 1936. strasno se zaljubljuje u eku glumicu Lidu Barovu. Posledica je kombinacija brane krize i politike paralize. Prvi put Gebels ne slua samo i jedino firera. Spreman je da se odrekne funkcije ministra. Ali, Hitler nareuje da se brak odri u interesu drave. Gebels se u suzama oprata od svoje ljubavnice. Da bi dokazao svoju pouzdanost, organizuje antijevrejsku no u novembru.

Ali, izgubio je dosta od svog uticaja. Njegovo vreme i vreme propagande vratie se tek kada izbije rat. Godine 1939. naao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne ele. Zaduen je i za osnivanje otadbinskog fronta. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestaice i izdre bombardovanja. On mora da ih ubedi da stanu pred puke, da gladuju, ubijaju i mrze. U zimu 1938/39. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u voenju rata, istog ranga kao i rat orujem. Na temelju ovakvog skrininga on uoava kako njegova kampanja protiv britanskih plutokrata polako pronalazi put do svesti naroda, te je pojaava. U februaru 1940. godine ef berlinskog dopisnitva AP, Luj P. Lohner, belei: Ni jedan objektivan, distanciran posmatra ne moe da porekne da propaganda ima efekta. Mukarci i ene, koji jo u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde lee uzroci rata i ta su njegovi ciljevi, danas se slue identinim frazama. Antijevrejska propaganda imala je na samom poetku vladavine nacistikog reima manje uspeha. Mnogi Nemci smatrali su histerinu propagandu mrnje preteranom i odbojnom. Ali, niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih lai. Kada su prve gradske etvrti ostale u ruevinama, propaganda je pojaana: Za sve je kriva meunarodna zavera Jevreja i boljevika i njihova mrnja prema herojskom nemakom narodu. Za sve vreme rata Gebels se pridrava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog rtvenog jarca. C poetkom britanskih bombardovanja Nemake Gebels izdaje nareenje da se u javnost izlazi sa tanim brojem rtava. Falsifikovanje istine, smatra Gebels, dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanina saoptenja. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti. To ga nije spreilo da kasnije, nakon preokreta u ratnim dejstvima, sa oduevljenjem govori o pesnikoj istini: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi, o dogaajima kako je trebalo da se odigraju. Zaposlio je etiri svoja rukovodioca odeljenja da izmiljaju lane vesti. Mnoge vesti o nemakim akcijama Vukodlak u osloboenim oblastima izmislio je upravo Gebels. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. Osamnaestog februara 1943. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat, jer je to i najkrai rat. Gebels e postati glasnogovornik

totalnog rata. Prekidan posmrtnim marevima, itae izvetaje o gubicima, fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na jo vee napore u ratu. On ne prestaje da govori i kada bombe ponu da padaju na nemake gradove, a Hitler vie ni ne izlazi za govornicu. Nakon propalog atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine proglaava se opunomoenikom Rajha za pitanja totalnog rata. Gebels sada ima neogranienu vlast nad svim oblastima ivota. Uvodi ezdesetoasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za ene, zatvara pozorita, akademije, zabranjuje prijeme, sveanosti i godinje odmore. Naloio je svojim saradnicima da naine spisak sugestivnih naziva za nova oruja. U sve jezivijim izvetajima on uzdie mo unitenja koju ima ovo oruje, pluna torpeda, hladne bombe, zraci smrti.. Pokopani pod ruevinama, Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz, uhvaeni u mreu vere i Gebelsovih govora. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. marta zaspe Berlin lecima kojima se pouruje general Venk u trenutku kada se on ve nalazi pred kapijama Berlina. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. Od svojih saradnika oprostio se reima: Zato ste radili za nas, gospodo? Sad e vam zbog toga prerezati vratove! Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. Oko 20 asova i 30 minuta 1. maja 1945. godine Gebels i njegova ena izvrili su samoubistvo. Za njima su ostala ugljenisana tela ene i mukarca koji dri nagorelu levu ruku ispruenu ka nebu, a ispod bunkera estoro mrtve dece u belim spavaicama. Propaganda u Gebelsovom stilu, danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je elja za unitenjem drugoga. Njeno jezgro nije bila elja za ubeivanjem, ve elja za ubijanjem. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage rei i medija. Propaganda u Gebelsovom stilu, kae Hajner Gajsler danas, znai personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihiki i fiziki uniti dotina osoba. Sve ono ime se danas vode i dobijaju ratovi, ime se osvajaju liste bestselera, ime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaa u udarnom vremenu na TV-u, sve je to nastalo negde izmeu dva rata, izmeu Atlante, Moskve i Hedemantrase u berlinskom kvartu Krojcberg, gde se nalazila Gebelsova kancelarija.

Citati o Gebelsu Jozef Gebels, kae Luc Hahtmajster, simbol je specifine modernosti nacionalsocijalizma. Njegov ivotopis predstavlja sponu izmeu totalitarne i mitske koncepcije Treeg rajha i promiljanja iz oblasti politike komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno. Gebels je bio huka i marketinki profesionalac, apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. Samo njegovo ime postalo je zatitni znak. Gebels je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na unitenje protivnika. im je doao na vlast, Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. Hteo je totalnost. Propaganda mu je postala pedagoki projekat, sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu, kasnija ratu, a konano i samortvovanju. Propaganda ovog oveka bila je onaj Rat koji je Hitler dobio, kako glasi naslov knjige amerikog istoriara Roberta Herctajna. Literatura pigl: Brend Hitler (prevod sa nemakog Danka Stojakovi) - Izvor: Wikipedia