Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli. Piše: „Dakle. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. pred političkim genijem“. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“. kada Gebels stiže u Berlin. Od . partijskog rada gotovo da i nema.“ Godine 1926. U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . „Klanjam se pred veličinom. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. pre svega u propagandi. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. ne buljeći pri tome u njegovu nogu. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“.“ Želeli su vlast nad masama. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka. Bio je to tek „ljudski materijal“.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više. to je revolucija. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje.“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase. Gebels je 1928. ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande. već da se veruje u to“. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. I: „Volim ga. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda. godine. Primećuje da ga ljudi slušaju. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama.“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu. Niko nije beskrupuloznije.Počinje da drži govore. čitavi kvartovi su u rukama komunista. osećanja. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. uzbuđenja. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje. beleži Gebels u svoj dnevnik.

Njegov cilj je dospeti u medije. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. Hans „Mjelnir“ Švajcer. Novine pišu o tome. u jednoj crkvi u Meklenburgu. Govori satima. isečenu iz pozadine. i tankim usnama“. Hitler mu je bio kum na venčanju. Bernharda Vajsa. sve dok ga ne izda glas. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu. huška. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. koja lebdi na crnoj podlozi. piše „Fosiše cajtung“. njegova je deviza. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. ismeva i gestikuliše. Nema partijske oznake. crni dr Gebels sa očima fanatika. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. „Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. Gebelsov ilustrator. nema vremena ni da se povrati dah. inače Jevrejina. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. taj „mali. samo jedna reč: Hitler. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. otrov i prezir. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag.“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. iznajmljena je dvorana Palate sportova. nema sadržinskih objašnjenja. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. piše Gebels. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. „Prvo se na podijum popeo Gebels. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. crnim kao ugalj. Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. Njegov novi. godine kandiduje za predsednika. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. . da bi zagrejao masu“. zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv.

marta 1933. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. U tu svrhu mu je neophodan radio. godine. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. jer je sveprisutan i centralizovan. Godine 1936. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. Niko više nije u stanju da joj se odupre. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. Mace mo-raju. Radio će omogućiti totalni pristup narodu. neprestano ponavlja svojim ljudima. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. organizuju se bakljade SA odreda. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. propagator je umetnik u okviru državne politike. Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. Da bi dokazao svoju pouzdanost. a sve to uz „plavokosu decu. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. To je istinski arhaični spektakl. 4. precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. na ulicama i trgovima. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. Na kraju krajeva. . Spreman je da se odrekne funkcije ministra. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. godine. kaže Gebels. Ali. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. Propaganda je ovim postala totalna. organizuje antijevrejsku noć u novembru. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. Prema njemu. godine. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. gostionicama. po kućama. kako on objašnjava 1933. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države.

jer je to i najkraći rat. Godine 1939. Muškarci i žene. izgubio je dosta od svog uticaja. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta. Falsifikovanje istine. sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha. To ga nije sprečilo da kasnije. nakon preokreta u ratnim dejstvima. danas se služe identičnim frazama. U februaru 1940. propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. Lohner. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. istog ranga kao i rat oružjem. Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. Ali. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. Gebels će postati glasnogovornik . Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta. Luj P. beleži: „Ni jedan objektivan. Osamnaestog februara 1943.Ali. godine šef berlinskog dopisništva AP. da gladuju. U zimu 1938/39. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat. smatra Gebels. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. On mora da ih ubedi da stanu pred puške. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. te je pojačava. o događajima kako je trebalo da se odigraju. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda. ubijaju i mrze. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi. niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži.

Nakon propalog atentata na Hitlera 20. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. zabranjuje prijeme.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. gde se nalazila Gebelsova kancelarija. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. sve je to nastalo negde između dva rata. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. između Atlante. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. zatvara pozorišta. akademije. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. Oko 20 časova i 30 minuta 1. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora. . maja 1945. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas. Pokopani pod ruševinama. kaže Hajner Gajsler danas. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“. čime se osvajaju liste bestselera. već želja za ubijanjem. svečanosti i godišnje odmore. Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. čitaće izveštaje o gubicima. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. zraci smrti. Prekidan posmrtnim marševima. jula 1944.totalnog rata. hladne bombe. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje. plućna torpeda. „Propaganda u Gebelsovom stilu“.. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove.

kaže Luc Hahtmajster. Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“.“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) .Izvor: Wikipedia . Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. kasnija ratu. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika.Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. „simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno. a konačno i samožrtvovanju. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. Hteo je totalnost. Čim je došao na vlast. apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna. Propaganda mu je postala pedagoški projekat.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful