Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . Niko nije beskrupuloznije.Počinje da drži govore.“ Godine 1926. čitavi kvartovi su u rukama komunista. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. partijskog rada gotovo da i nema. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g. beleži Gebels u svoj dnevnik. I: „Volim ga.“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. Od . osećanja. već da se veruje u to“. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. pred političkim genijem“. ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. Gebels je 1928. Bio je to tek „ljudski materijal“.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više. pre svega u propagandi. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. ne buljeći pri tome u njegovu nogu. to je revolucija.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče. Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda.“ Želeli su vlast nad masama. uzbuđenja. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. kada Gebels stiže u Berlin. „Klanjam se pred veličinom. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“. godine. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje.“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase. Primećuje da ga ljudi slušaju. u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova. Piše: „Dakle.

zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. inače Jevrejina. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. taj „mali. .“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. piše „Fosiše cajtung“. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu. Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag. nema vremena ni da se povrati dah. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. piše Gebels. Njegov novi. crni dr Gebels sa očima fanatika. nema sadržinskih objašnjenja. koja lebdi na crnoj podlozi. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. isečenu iz pozadine. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. Gebelsov ilustrator. „Prvo se na podijum popeo Gebels. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu. da bi zagrejao masu“. iznajmljena je dvorana Palate sportova. i tankim usnama“. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. otrov i prezir. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. Bernharda Vajsa. Hans „Mjelnir“ Švajcer. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. njegova je deviza.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. samo jedna reč: Hitler. godine kandiduje za predsednika. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. u jednoj crkvi u Meklenburgu. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. Govori satima. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. ismeva i gestikuliše. Njegov cilj je dospeti u medije. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. Novine pišu o tome. huška. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. crnim kao ugalj. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. „Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. Hitler mu je bio kum na venčanju. sve dok ga ne izda glas. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. Nema partijske oznake. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“.

precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. marta 1933. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. Mace mo-raju. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. godine. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. godine. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“. 4. na ulicama i trgovima. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države. Propaganda je ovim postala totalna. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. neprestano ponavlja svojim ljudima. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. Da bi dokazao svoju pouzdanost. kaže Gebels. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. Godine 1936. Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. U tu svrhu mu je neophodan radio. Ali. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. po kućama. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. Na kraju krajeva. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. Prema njemu. Radio će omogućiti totalni pristup narodu. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice. organizuju se bakljade SA odreda. To je istinski arhaični spektakl. . Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. godine. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. Niko više nije u stanju da joj se odupre. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu. propagator je umetnik u okviru državne politike. a sve to uz „plavokosu decu.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. kako on objašnjava 1933. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. gostionicama. jer je sveprisutan i centralizovan. organizuje antijevrejsku noć u novembru. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. Spreman je da se odrekne funkcije ministra.

sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. U februaru 1940. jer je to i najkraći rat. propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava. Falsifikovanje istine. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. te je pojačava. Gebels će postati glasnogovornik . On mora da ih ubedi da stanu pred puške. U zimu 1938/39. distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha. da gladuju. Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. Osamnaestog februara 1943. Ali. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata. Luj P.Ali. Godine 1939. danas se služe identičnim frazama. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. beleži: „Ni jedan objektivan. godine šef berlinskog dopisništva AP. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. istog ranga kao i rat oružjem. ubijaju i mrze. niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži. Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. o događajima kako je trebalo da se odigraju. nakon preokreta u ratnim dejstvima. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta. Lohner. Muškarci i žene. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. To ga nije sprečilo da kasnije. smatra Gebels. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. izgubio je dosta od svog uticaja. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat.

gde se nalazila Gebelsova kancelarija. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama.totalnog rata. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. Oko 20 časova i 30 minuta 1. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. plućna torpeda. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas. maja 1945. hladne bombe. jula 1944. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u. svečanosti i godišnje odmore. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. već želja za ubijanjem. čitaće izveštaje o gubicima. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu. između Atlante. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. kaže Hajner Gajsler danas. čime se osvajaju liste bestselera. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. akademije. sve je to nastalo negde između dva rata.. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“. zraci smrti. Nakon propalog atentata na Hitlera 20. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu. Prekidan posmrtnim marševima. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove. . Pokopani pod ruševinama. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. zabranjuje prijeme. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora. zatvara pozorišta.

kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna. Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“. Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno. „simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika. kasnija ratu. apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. Čim je došao na vlast. Propaganda mu je postala pedagoški projekat. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) .Izvor: Wikipedia .Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. a konačno i samožrtvovanju. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. Hteo je totalnost.“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac. kaže Luc Hahtmajster.