Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

ne buljeći pri tome u njegovu nogu. to je revolucija. već da se veruje u to“. ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande.“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase. Od . Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa. pre svega u propagandi. I: „Volim ga. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu.“ Želeli su vlast nad masama. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče. pred političkim genijem“. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. osećanja. Gebels je 1928. U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . Primećuje da ga ljudi slušaju. godine. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka.Počinje da drži govore. „Klanjam se pred veličinom.“ Godine 1926. Niko nije beskrupuloznije. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. uzbuđenja. u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje.“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje. religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. partijskog rada gotovo da i nema. beleži Gebels u svoj dnevnik. Piše: „Dakle. čitavi kvartovi su u rukama komunista. Bio je to tek „ljudski materijal“. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama. kada Gebels stiže u Berlin.

samo jedna reč: Hitler. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. godine kandiduje za predsednika. iznajmljena je dvorana Palate sportova. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. otrov i prezir. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. „Prvo se na podijum popeo Gebels. Hitler mu je bio kum na venčanju. koja lebdi na crnoj podlozi. sve dok ga ne izda glas. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. piše Gebels. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. ismeva i gestikuliše. Bernharda Vajsa. Gebelsov ilustrator. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. Novine pišu o tome. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. Govori satima. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. huška. njegova je deviza. Njegov cilj je dospeti u medije. da bi zagrejao masu“. Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. taj „mali. Hans „Mjelnir“ Švajcer. „Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. crni dr Gebels sa očima fanatika. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. isečenu iz pozadine. . u jednoj crkvi u Meklenburgu. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. Njegov novi. inače Jevrejina. zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. i tankim usnama“. crnim kao ugalj. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu. Nema partijske oznake. nema vremena ni da se povrati dah. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag.“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. nema sadržinskih objašnjenja. piše „Fosiše cajtung“.

Ali. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. jer je sveprisutan i centralizovan. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. Spreman je da se odrekne funkcije ministra. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. neprestano ponavlja svojim ljudima. organizuju se bakljade SA odreda. Na kraju krajeva. marta 1933. Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. To je istinski arhaični spektakl. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. U tu svrhu mu je neophodan radio. Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. kako on objašnjava 1933. godine. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. Niko više nije u stanju da joj se odupre. Da bi dokazao svoju pouzdanost. godine. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“. propagator je umetnik u okviru državne politike. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. na ulicama i trgovima. Mace mo-raju. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. Propaganda je ovim postala totalna. a sve to uz „plavokosu decu. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države. godine. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. . Prema njemu. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. gostionicama. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. Radio će omogućiti totalni pristup narodu. po kućama. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. 4. kaže Gebels.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. organizuje antijevrejsku noć u novembru. Godine 1936.

Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha. Osamnaestog februara 1943. Ali. Gebels će postati glasnogovornik . propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja. Falsifikovanje istine. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta. jer je to i najkraći rat. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi. izgubio je dosta od svog uticaja. On mora da ih ubedi da stanu pred puške. te je pojačava. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. o događajima kako je trebalo da se odigraju. beleži: „Ni jedan objektivan. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat. Luj P.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda. smatra Gebels. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. Godine 1939. ubijaju i mrze. istog ranga kao i rat oružjem. da gladuju. To ga nije sprečilo da kasnije. godine šef berlinskog dopisništva AP. distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. danas se služe identičnim frazama. sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. Muškarci i žene. Lohner.Ali. Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. U februaru 1940. U zimu 1938/39. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata. nakon preokreta u ratnim dejstvima.

gde se nalazila Gebelsova kancelarija. između Atlante. Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. čitaće izveštaje o gubicima. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas.. jula 1944. već želja za ubijanjem.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. akademije. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u. Oko 20 časova i 30 minuta 1. sve je to nastalo negde između dva rata. hladne bombe. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“.totalnog rata. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. kaže Hajner Gajsler danas. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. čime se osvajaju liste bestselera. Prekidan posmrtnim marševima. zatvara pozorišta. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. zabranjuje prijeme. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama. Nakon propalog atentata na Hitlera 20. maja 1945. . svečanosti i godišnje odmore. gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu. Pokopani pod ruševinama. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu. zraci smrti. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. plućna torpeda.

“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac. kasnija ratu. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno.Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna. Hteo je totalnost. Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“. Čim je došao na vlast. apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. a konačno i samožrtvovanju. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. Propaganda mu je postala pedagoški projekat. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) . kaže Luc Hahtmajster. Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika.Izvor: Wikipedia . „simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma.