Jozef Gebels

Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. pred političkim genijem“. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa. Gebels je 1928. Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli.“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande.“ Želeli su vlast nad masama. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka. pre svega u propagandi. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova. „Klanjam se pred veličinom. u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda. Od . Piše: „Dakle.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više. čitavi kvartovi su u rukama komunista.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče.“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu. Primećuje da ga ljudi slušaju. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. Niko nije beskrupuloznije. I: „Volim ga. već da se veruje u to“. osećanja. religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. uzbuđenja. to je revolucija.Počinje da drži govore. ne buljeći pri tome u njegovu nogu.“ Godine 1926. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. godine. U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . kada Gebels stiže u Berlin. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“. beleži Gebels u svoj dnevnik. partijskog rada gotovo da i nema. Bio je to tek „ljudski materijal“. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama.

Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. piše Gebels. „Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. u jednoj crkvi u Meklenburgu. isečenu iz pozadine. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv. Gebelsov ilustrator. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. huška. Govori satima. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. koja lebdi na crnoj podlozi. crnim kao ugalj. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. Bernharda Vajsa. godine kandiduje za predsednika. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. da bi zagrejao masu“. sve dok ga ne izda glas. Njegov cilj je dospeti u medije. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. Hans „Mjelnir“ Švajcer. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. Njegov novi. taj „mali.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“. nema sadržinskih objašnjenja. Nema partijske oznake. Novine pišu o tome. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. piše „Fosiše cajtung“. Hitler mu je bio kum na venčanju. crni dr Gebels sa očima fanatika. nema vremena ni da se povrati dah. Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. njegova je deviza. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. inače Jevrejina. i tankim usnama“. samo jedna reč: Hitler. iznajmljena je dvorana Palate sportova. Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. ismeva i gestikuliše. otrov i prezir. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu.“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. „Prvo se na podijum popeo Gebels. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. .

na ulicama i trgovima. gostionicama. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. Godine 1936. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. propagator je umetnik u okviru državne politike. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. U tu svrhu mu je neophodan radio. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu. Da bi dokazao svoju pouzdanost. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. Spreman je da se odrekne funkcije ministra. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države. Mace mo-raju. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. organizuje antijevrejsku noć u novembru. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice. neprestano ponavlja svojim ljudima. Propaganda je ovim postala totalna. Radio će omogućiti totalni pristup narodu. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. jer je sveprisutan i centralizovan. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. Ali. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. godine. marta 1933. Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. To je istinski arhaični spektakl. godine. . godine. a sve to uz „plavokosu decu. po kućama. organizuju se bakljade SA odreda. Na kraju krajeva. 4. Niko više nije u stanju da joj se odupre. kaže Gebels. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. Prema njemu. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. kako on objašnjava 1933. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“.

distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta. To ga nije sprečilo da kasnije. o događajima kako je trebalo da se odigraju.Ali. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. danas se služe identičnim frazama. Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. Osamnaestog februara 1943. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda. ubijaju i mrze. U zimu 1938/39. jer je to i najkraći rat. Ali. izgubio je dosta od svog uticaja. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi. propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. da gladuju. Gebels će postati glasnogovornik . niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja. godine šef berlinskog dopisništva AP. smatra Gebels. Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. Lohner. On mora da ih ubedi da stanu pred puške. beleži: „Ni jedan objektivan. istog ranga kao i rat oružjem. Luj P. Godine 1939. sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. U februaru 1940. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat. Muškarci i žene. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata. nakon preokreta u ratnim dejstvima. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. te je pojačava. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. Falsifikovanje istine.

„Propaganda u Gebelsovom stilu“. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“. zraci smrti. zatvara pozorišta. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. već želja za ubijanjem. jula 1944. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje. Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. svečanosti i godišnje odmore. plućna torpeda. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. hladne bombe. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. akademije. kaže Hajner Gajsler danas. maja 1945. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove.totalnog rata. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. zabranjuje prijeme. između Atlante. Oko 20 časova i 30 minuta 1. Prekidan posmrtnim marševima. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo.. gde se nalazila Gebelsova kancelarija. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora. čime se osvajaju liste bestselera. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. . Nakon propalog atentata na Hitlera 20. sve je to nastalo negde između dva rata. čitaće izveštaje o gubicima. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama. Pokopani pod ruševinama. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u.

„simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma. Gebelsova ambicija se otrgla kontroli.“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac. a konačno i samožrtvovanju.Izvor: Wikipedia . apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna. kasnija ratu. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno. Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“. Čim je došao na vlast. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) . kaže Luc Hahtmajster. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika. Hteo je totalnost.Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. Propaganda mu je postala pedagoški projekat.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful