Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“. Gebels je 1928. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta.“ Godine 1926. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa. Niko nije beskrupuloznije. Primećuje da ga ljudi slušaju. beleži Gebels u svoj dnevnik. uzbuđenja. religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje. čitavi kvartovi su u rukama komunista. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. pre svega u propagandi. pred političkim genijem“.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda.“ Želeli su vlast nad masama. osećanja.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više. već da se veruje u to“. Bio je to tek „ljudski materijal“. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. Piše: „Dakle. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. ne buljeći pri tome u njegovu nogu. godine.Počinje da drži govore. to je revolucija. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“. I: „Volim ga. „Klanjam se pred veličinom.“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. kada Gebels stiže u Berlin. partijskog rada gotovo da i nema. u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje. Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda. U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. Od .“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g.

Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. njegova je deviza. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. otrov i prezir.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag. koja lebdi na crnoj podlozi. piše Gebels. Novine pišu o tome. iznajmljena je dvorana Palate sportova. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. „Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. Njegov novi. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. i tankim usnama“. crni dr Gebels sa očima fanatika.“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. nema sadržinskih objašnjenja. da bi zagrejao masu“. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. Gebelsov ilustrator. Njegov cilj je dospeti u medije. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. isečenu iz pozadine. Nema partijske oznake. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. inače Jevrejina. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. . Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. huška. Govori satima. zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu. piše „Fosiše cajtung“. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. ismeva i gestikuliše. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. Bernharda Vajsa. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. crnim kao ugalj. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. taj „mali. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv. Hitler mu je bio kum na venčanju. „Prvo se na podijum popeo Gebels. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. u jednoj crkvi u Meklenburgu. sve dok ga ne izda glas. samo jedna reč: Hitler. Hans „Mjelnir“ Švajcer. godine kandiduje za predsednika. nema vremena ni da se povrati dah.

propagator je umetnik u okviru državne politike. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. Na kraju krajeva. po kućama. neprestano ponavlja svojim ljudima. . Radio će omogućiti totalni pristup narodu. godine. Prema njemu. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“. 4. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. godine. godine. kako on objašnjava 1933. gostionicama. Ali. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. Niko više nije u stanju da joj se odupre. organizuju se bakljade SA odreda. Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. organizuje antijevrejsku noć u novembru. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice. kaže Gebels. Propaganda je ovim postala totalna. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. Mace mo-raju. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. jer je sveprisutan i centralizovan. Spreman je da se odrekne funkcije ministra. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. marta 1933. To je istinski arhaični spektakl. Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. Godine 1936. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. a sve to uz „plavokosu decu. Da bi dokazao svoju pouzdanost. na ulicama i trgovima. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. U tu svrhu mu je neophodan radio. precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države.

Luj P. Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju.Ali. danas se služe identičnim frazama. propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat. Osamnaestog februara 1943. te je pojačava. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava. da gladuju. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. godine šef berlinskog dopisništva AP. U zimu 1938/39. sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta. izgubio je dosta od svog uticaja. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. Falsifikovanje istine. Godine 1939. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda. jer je to i najkraći rat. distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta. On mora da ih ubedi da stanu pred puške. o događajima kako je trebalo da se odigraju. nakon preokreta u ratnim dejstvima. smatra Gebels. Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. istog ranga kao i rat oružjem. niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži. ubijaju i mrze. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. Lohner. U februaru 1940. Gebels će postati glasnogovornik . Ali.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha. Muškarci i žene. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi. beleži: „Ni jedan objektivan. To ga nije sprečilo da kasnije.

gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. Nakon propalog atentata na Hitlera 20. jula 1944. čime se osvajaju liste bestselera. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje. zraci smrti. Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. akademije. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. Oko 20 časova i 30 minuta 1. hladne bombe. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. plućna torpeda. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. zatvara pozorišta. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo. već želja za ubijanjem. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu.totalnog rata.. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. Prekidan posmrtnim marševima. zabranjuje prijeme. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. . svečanosti i godišnje odmore. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. gde se nalazila Gebelsova kancelarija. između Atlante. kaže Hajner Gajsler danas. „Propaganda u Gebelsovom stilu“. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu. maja 1945. sve je to nastalo negde između dva rata. čitaće izveštaje o gubicima. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas. Pokopani pod ruševinama. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora.

„simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma. kasnija ratu. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. kaže Luc Hahtmajster. a konačno i samožrtvovanju. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika.Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. Čim je došao na vlast. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno. Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) . Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“. Propaganda mu je postala pedagoški projekat. kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan.Izvor: Wikipedia . Hteo je totalnost.“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful