Jozef Gebels (Dr. Paul Joseph Goebbels, 29. oktobar, 1897. – 1. maj, 1945.) bio je Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj.

Otac mu je izgradio karijeru knjigovođe u jednoj fabrici fitilja. Bio je iz pobožne porodice i vaspitan je u religioznom duhu, okružen slikama i simbolima katoličanstva. Veri će ostati veran do kraja života, jedino što će promeniti predmet vere. U njegovoj drami „Mihael“ na lazi se rečenica: „Nije toliko bitno u šta verujemo; bitno je da verujemo.“ Čita Dostojevskog i Tolstoja kao opsednut, obožava Van Goga, pobunjenike i novu muziku Paula Hindemita. Prva velika ljubav Gebelsa potiče iz jevrejske kuće. U Hajdelbergu, gde studira germanistiku, bori se za naklonost čuvenog (i jevrejskog) profesora Fridriha Gundolfa i doktorira kod profesora koji je takođe bio jevrejskog porekla. Još za vreme studija, dvadesetih godina, Gebels je proučavao klasike tehnike reklamiranja. Od komunista je učio o mobilišućoj moći slogana i hipnotičkom dejstvu parada. A od proizvođača bezalkoholnog napitka iz Atlante, da reklama mora da prožme sve oblasti života, da mora da bude totalna. Što se propagande tiče, Gebels je bio dete Marksa i „Koka-Kole“. Idol mu je Jevrejin Teodor Volf, glavni urednik liberalnih „Berlinskih dnevnih novina“. Volf je gospodar reči, a Gebels zna da njegov put ka moći vodi preko reči. Šalje članke, konkuriše za mesto urednika, šalje molbe i pritužbe. Nije mu objavljen ni jedan jedini redak. Dve i po godine Gebels besposliči u roditeljskoj kući, piše drame, pesme, pamflete i sakuplja bes u sebi. „Lutam i lebdim univerzumom“, žali se 1924. godine. „Pesimizmom protiv svega.“ U jesen 1924. godine Gebels saznaje za upražnjeno mesto urednika u „Narodnoj slobodi - Rajnsko-vestfalskom borbenom listu Nacionalsocijalističog slobodarskog pokreta za nacionalnu i socijalnu Veliku Nemačku“. To je bio trećerazredni list jedne vupertalske političke grupice. Gebels mrzi sistem, mrzi religiju, mrzi buržoaziju, mrzi sve čemu nema pristupa. Ono malo strana svog lista ispunjava zapravo on sam, piše crtice, kratke vesti, jednu kolumnu, „Svetla u prolazu“, u kojoj se sveti za sva odbacivanja koja je doživeo od strane jevrejskog establišmenta.

U to vreme okupio je tim od 40 ljudi i kupio plavi kombi marke „opel“ koji mu je služio kao govornica . „Klanjam se pred veličinom. Njih dvojica susrešće se prvi put u leto 1925. kada Gebels stiže u Berlin. Novi rukovodilac oblasne komande divi se borbenom duhu boljševika. Pošto jeftini partijski leci ne izazivaju nikakvu pažnju u reklamnoj džungli. pred političkim genijem“. Od boljševika mnogo toga može da se nauči. Jedan je od prvih nezaposlenih kojima je Hitler obezbedio platu i hleb. godine. Bio je to tek „ljudski materijal“. Gebeles je inače poput Hansa Domiklafa koji se smatra usamljenim herojem nemačke reklame prezirao masu. Primećuje da ga ljudi slušaju.“ Gebelsu je jasno da radničke mase mogu da se mobilišu samo „ciljano organizovanim aparatom štampe i propagande“. godine u bioskopu gledao „Oktobar“ Sergeja Ejzenštajna. Piše: „Dakle. uzbuđenja. čitavi kvartovi su u rukama komunista. Obojica su čitali Ničea i Gistava le Bona: „U masi se ideje. U knjizi Fridriha Šenemana „Umeće uticaja na Mace u Sjedinjenim Američkim Državama“ koja se pojavila u knjižarama Berlina 1926 g.“ Moralna osećanja i sentimenti svake vrste služe samo da se „mase okrenu ka određenoj politici i ništa više. radikalnije sproveo te principe od Gebelsa. beleži Gebels u svoj dnevnik.“ Želeli su vlast nad masama. I: „Volim ga. Možda nije slučajnost da su obojica od detinjstva nailazili na podsmeh zbog svog izgleda. Gebels počinje da lepi jarkocrvene plakate poput tapeta. ne buljeći pri tome u njegovu nogu. piše Hitler u šestom poglavlju knjige „Majn kampf“. Istina je dragocena samo ako ima nekog učinka. ili: „Ravnodušnost u pogledu istine zaštitni je znak propagande. partijskog rada gotovo da i nema. Gebels je mogao da pročita rečenice poput: „Nije važno da li zaista postoji nepravda. Niko nije beskrupuloznije. Oni predstavljaju suprotnost malograđanskim sitnim dušama. to je revolucija. pre svega u propagandi. Nešto kasnije postaće rukovodilac oblasne komande NSDAP-a za oblast Rajna-Sever i glavni urednik „Nacionalsocijalističkih pisama“. osećanja.“ Ni Hitler ni Gebels ne bi ciničnije opisali bezobličnost mase.Počinje da drži govore. U mnogim pitanjima Hitler ima potpuno drugačiji stav od Gebelsa. Propaganda je „sredstvo i samim tim mora da se ocenjuje sa stanovišta svrhe“.i kao sredstvo za beg kada dođe do tuče. Od . već da se veruje u to“. Hitlerova politička grupica sa idejom Velike Nemačke ima tek mali broj članova.“ Godine 1926. u svojim snovima sebe su zamišljali kao genijalne antiburžuje. religije prenose jednakom virulentnošću kao i mikrobi. Gebels je 1928.

Govori satima. Gebels se pretvorio u čoveka u crnom kožnom mantilu. inače Jevrejina. godine kandiduje za predsednika. Plakat prikazuje samo glavu kandidata. sve dok ne izazove opštu tuču u sali. sve dok i deca na ulici nisu počela da za njim izvikuju „Isidor! Isidor!“ Septembarski izbori 1930. a par kafanskih filozofa okupilo u najbolje organizovanu masovnu partiju Vajmarske Republike. U poslednja dva dana kampanje Gebels je organizovao 24 velika skupa. Dajući mu posprdno ime „Isidor“. da bi zagrejao masu“. ismeva i gestikuliše. koja lebdi na crnoj podlozi. Bernharda Vajsa. Za potrebe drugog izbornog kruga načinio je jedan od najmodernijih izbornih plakata vajmarskog perioda. zapitao se Gebels nakon preuzimanja vlasti. piše „Fosiše cajtung“. u jednoj crkvi u Meklenburgu. protiv tadašnjeg predsednika Hindenburga. nema sadržinskih objašnjenja. Gebels je umeće političke propagande doveo do nestvarne perfekcije. iznajmljena je dvorana Palate sportova. Hitler mu je bio kum na venčanju. godine predstavljaju prvu nemačku izbornu kampanju u američkom stilu: „Želimo da vodimo izbornu kampanju kakvu one veličine iz parlamentarnih stranaka još nisu videle“. Kroz špalir 'naroda korača Adolf Hitler. Novine pišu o tome. piše Gebels. njegova je deviza. samo jedna reč: Hitler. Remek-delo besramnosti Gebels je ostvario u huškačkoj kampanji protiv zamenika šefa policije grada Berlina. „Tada se začuje komanda 'Mirno! i usred iznenadne tišine začuju se sve jači povici 'Hajl! koji dopiru spolja. Nema partijske oznake. stoji u članku u „Fosiše cajtungu“. Gebelsov ilustrator. Gebels huška svoje kavgadžije da vređaju jevrejske prolaznike na glavnoj berlinskoj ulici i da ih obaraju udarcima.“ Gebels je isprobavao efikasnost plakata i slogana na uzorku publike. Gebels i njegov list obasipali su tog čoveka podsmehom i najbesramnijom porugom. Vajsa iz dana u dan prikazuje kao nosatu rugobu. Kao jedna vrsta uvoda u izbornu kampanju. Hans „Mjelnir“ Švajcer. Njegov novi. totalni pojam propagande pretvorio je političku grupicu sa velikonemačkim idejama u pokret. nema vremena ni da se povrati dah. crnim kao ugalj. taj „mali. crni dr Gebels sa očima fanatika.manično-depresivnog Raskoljnikova iz provincije. . otrov i prezir. Po zadimljenim i bučnim pivnicama širi mržnju. Godinu dana nakon toga Gebels se oženio tada tridesetogodišnjom Magdom Kvant. Nacisti su u međuvremenu udevetostručili broj svojih poslanika i sa 107 mesta ušli u Rajhstag. i tankim usnama“. sve dok ga ne izda glas. „Prvo se na podijum popeo Gebels. huška. Od tada je svaki oblik političkog uticaja sumnjiv. „Šta bi bio naš pokret bez propagande?“. I još: „Treba ostati na bojnom polju“. isečenu iz pozadine. Gebels podržava Hitlera u njegovoj nameri da se 1932. Njegov cilj je dospeti u medije.

godine. čiji je zadatak „da razume tajne zaokrete narodne duše na ovu ili onu stranu“. Niko više nije u stanju da joj se odupre. a oblik slova od avangardnog pokreta Bauhaus iz Desaua. gostionicama. naručuju puna kola zastava sa kukastim krstom. neprestano ponavlja svojim ljudima. Radio će omogućiti totalni pristup narodu. Da bi dokazao svoju pouzdanost. Mace mo-raju. Ali. Gebels se u suzama oprašta od svoje ljubavnice. Pošto je Hitler insistirao na terminu „propaganda“. Na gradske trgove postavio je 6 000 „zvučnih stubova Rajha“. istočnopruske devojčice“ sa cvećem za firera. Radio je „u samoj svojoj suštini autoritaran“. propagator je umetnik u okviru državne politike. Te noći posvuda se čuje Hitlerov glas. precizno insceniran i realizovan najmodernijim sredstvima. organizuje antijevrejsku noć u novembru. kaže Gebels. 4.Tehniku montaže Gebels je preuzeo od Džona Hartfilda. Posledica je kombinacija bračne krize i političke paralize. Hitler namerava da govori u Kenigsbergu. godine. po kućama. Prvi put Gebels ne sluša samo i jedino firera. Prema njemu. a sve to uz „plavokosu decu. Mace mogu da se pokrenu jedino „grandioznim sredstvima“. kako on objašnjava 1933. Uoči novih izbora za raspušteni parlament. godine. Prvobitno je Gebels predlagao Hitleru da se njegovo novo radno mesto nazove „Ministarstvo Rajha za kulturu i narodnu prosvetu“. generalnu probu za partijski kongres u Nirnbergu. Na kraju krajeva. organizuju se bakljade SA odreda. jer je sveprisutan i centralizovan. Princip koji će kasnije razviti Beneton: O reklami mora da se govori i pre samog proizvoda. propaganda je nepravedno „prezrena i često pogrešno tumačena reč“. . Nakon govora Gebels pušta „Holandsku molitvu zahvalnosti“. Gebels od tog govora pravi multimedijalni spektakl. marta 1933. da se „obrađuju sve dok nam ne podlegnu“. Gebels je i to odbijanje preokrenuo u svoju korist. dok ga jednog dana ne zameni televizija: „Radi se o mesecima“. Godine 1936. na ulicama i trgovima. To je istinski arhaični spektakl. U tu svrhu mu je neophodan radio. Na svim okolnim brdima i planinama gore „vatre slobode“. izjavljuje Gebels c nadom prilikom posete izložbi radija u Berlinu 1933. Hitler naređuje da se brak održi u interesu države. strasno se zaljubljuje u češku glumicu Lidu Barovu. Gebels neprestano ispituje i menja svoju poziciju i u skladu c tim menja i svoje aktivnosti. Propaganda je ovim postala totalna. Spreman je da se odrekne funkcije ministra.

Ima ljudi koji i dan-danas u njih veruju. dovelo bi do podrivanja poverenja u zvanična saopštenja. koji još u oktobru i novembru nisu bili sigurni gde leže uzroci rata i šta su njegovi ciljevi. da gladuju. Kada su prve gradske četvrti ostale u ruševinama. izgubio je dosta od svog uticaja. Zadatak mu je i da se stara o tome da ljudi bez roptanja prihvate nestašice i izdrže bombardovanja. Njegovo vreme i vreme propagande vratiće se tek kada izbije rat. A onda bi i vesti o pobedama Vermahta izgubile na ubedljivosti. godine u Palati sportova strasno poziva na totalni rat. distanciran posmatrač ne može da porekne da propaganda ima efekta. Ali. nakon preokreta u ratnim dejstvima. beleži: „Ni jedan objektivan. Gebels i Vilhelm Kajtel potpisuju sporazum u kojem stoji: „Propagandni rat se priznaje kao bitno sredstvo u vođenju rata. Osamnaestog februara 1943. danas se služe identičnim frazama. Godine 1939. Falsifikovanje istine. jer je to i najkraći rat. niko se nije javno pobunio protiv Gebelsovih laži. Mnogi Nemci smatrali su histeričnu propagandu mržnje preteranom i odbojnom. našao se pred zadatkom da 80 miliona Nemaca ubedi da krenu u rat koji ne žele. godine šef berlinskog dopisništva AP. o događajima kako je trebalo da se odigraju.“ Antijevrejska propaganda imala je na samom početku vladavine nacističkog režima manje uspeha. Muškarci i žene. te je pojačava. sa oduševljenjem govori o „pesničkoj istini“: o razvoju situacije kakav bi mogao da se desi. ubijaju i mrze. Za sve vreme rata Gebels se pridržava svog pravila: propaganda svu krivicu mora da svali na jednog žrtvenog jarca. smatra Gebels.Ali. propaganda je pojačana: Za sve je kriva međunarodna zavera Jevreja i boljševika i njihova mržnja prema herojskom nemačkom narodu. U zimu 1938/39. Mnoge vesti o nemačkim „akcijama Vukodlak“ u oslobođenim oblastima izmislio je upravo Gebels. To ga nije sprečilo da kasnije. Gebels će postati glasnogovornik . U februaru 1940. C početkom britanskih bombardovanja Nemačke Gebels izdaje naređenje da se u javnost izlazi sa tačnim brojem žrtava. Zaposlio je četiri svoja rukovodioca odeljenja da izmišljaju lažne vesti. On mora da ih ubedi da stanu pred puške.“ Na temelju ovakvog skrininga on uočava kako njegova kampanja protiv „britanskih plutokrata“ polako pronalazi put do svesti naroda. Luj P. istog ranga kao i rat oružjem. Lohner. Zadužen je i za osnivanje otadžbinskog fronta.

„Propaganda u Gebelsovom stilu“. Pokopani pod ruševinama. Nakon propalog atentata na Hitlera 20. zatvara pozorišta. Ti leci su je-dino imali za cilj da kod stanovnika Berlina probude nadu i borbeni duh. kaže Hajner Gajsler danas. Temelj Gebelsove totalne propagande bila je želja za uništenjem drugoga. a Hitler više ni ne izlazi za govornicu. Oko 20 časova i 30 minuta 1. U sve jezivijim izveštajima on uzdiže moć uništenja koju ima ovo oružje.“ Sve ono čime se danas vode i dobijaju ratovi. On ne prestaje da govori i kada bombe počnu da padaju na nemačke gradove. Poslednja propagandna akcija Jozefa Gebelsa sastojala se u tome da 27. Prekidan posmrtnim marševima. čime se osvajaju liste bestselera. fantazirati o sumraku bogova i pozivati Nemce na još veće napore u ratu. gospodo? Sad će vam zbog toga prerezati vratove!“ Prvog maja Magda Gebels je otrovala svoju decu. . Njeno jezgro nije bila želja za ubeđivanjem. Od svojih saradnika oprostio se rečima: „Zašto ste radili za nas. zraci smrti. godine proglašava se „opunomoćenikom Rajha za pitanja totalnog rata“. gde se nalazila Gebelsova kancelarija. čime se dobijaju unapred izgubljeni izbori i minutaža u udarnom vremenu na TV-u. čitaće izveštaje o gubicima. uhvaćeni u mrežu vere i Gebelsovih govora. plućna torpeda. danas Gebels deluje blizak savremenom dobu jer je svojevremeno bio moderan u pogledu sredstava kojima se koristio. „znači personalizaciju sukoba sa ciljem da se psihički i fizički uništi dotična osoba. maja 1945. akademije. svečanosti i godišnje odmore. godine Gebels i njegova žena izvršili su samoubistvo. Za njima su ostala ugljenisana tela žene i muškarca koji drži nagorelu levu ruku ispruženu ka nebu. sve je to nastalo negde između dva rata.totalnog rata.. Uvodi šezdesetočasovnu radnu nedelju i radnu obavezu za žene. marta zaspe Berlin lecima kojima se požuruje general Venk u trenutku kada se on već nalazi pred kapijama Berlina. Nemci i dalje odbijaju da prihvate poraz. jula 1944. Moskve i Hedemanštrase u berlinskom kvartu Krojcberg. Gebels sada ima neograničenu vlast nad svim oblastima života. između Atlante. Gebelsova propaganda predstavljala je posebno iskustvo u pogledu snage reči i medija. a ispod bunkera šestoro mrtve dece u belim spavaćicama. hladne bombe. zabranjuje prijeme. već želja za ubijanjem. Naložio je svojim saradnicima da načine spisak „sugestivnih naziva za nova oružja“. „Propaganda u Gebelsovom stilu“.

kasnija ratu. Čim je došao na vlast.Citati o Gebelsu „Jozef Gebels“. a konačno i samožrtvovanju. Hteo je totalnost. kaže Luc Hahtmajster. Gebelsova ambicija se otrgla kontroli. apsolutno moderan i istovremeno krajnje brutalan. „simbol je specifične modernosti nacionalsocijalizma. Njegov životopis predstavlja sponu između totalitarne i mitske koncepcije Trećeg rajha i promišljanja iz oblasti političke komunikacije koja deluju apsolutno aktuelno. Propaganda mu je postala pedagoški projekat. sredstvo da se ceo narod okrene nacionalsocijalizmu. Samo njegovo ime postalo je zaštitni znak. „Gebels“ je sinonim za apsolutni rat i propagandni stil uperen na uništenje protivnika. Literatura Špigl: Brend Hitler (prevod sa nemačkog Danka Stojaković) . Propaganda ovog čoveka bila je onaj „Rat koji je Hitler dobio“.Izvor: Wikipedia .“ Gebels je bio huškač i marketinški profesionalac. kako glasi naslov knjige američkog istoričara Roberta Hercštajna.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful