P. 1
EiOGasS_1

EiOGasS_1

|Views: 5|Likes:
Published by zigicsasa
EiOGasS_1
EiOGasS_1

More info:

Categories:Types, Brochures
Published by: zigicsasa on Apr 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/16/2014

pdf

text

original

I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak. a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska.01325 bar.- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288. Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. radna toplotna vrednost. donja toplotna vrednost. radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa.t). pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p. u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3. ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol). Hpg. izražava se u odnosu na normalno stanje. pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare. ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. ako se količina iskazuje jedinicima zapremine. ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3].01325 bar). gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 . Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p). količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3). - - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje.15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. relativna gustina je bezdimenziona veličina.01325 bar). Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena.

sintezni prirodni gas.8-46. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23.8 MJ/m3) i H (46. Našim standardom. ζ – relativna gustina gasa.gde su. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37. prošireni Vobe-indeks: Wg . II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta. Hg – gornja toplotna vrednost. Hd – gornja toplotna vrednost.2 MJ/m3.0-28. III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77. odnosno Wd .5 MJ/m3).e = Wg ⋅ pe . podgrupa B.e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar].4-92. IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24. ¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe.5 MJ/m3).1-56. proizvedene od tečnih naftnih gasova.2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25. donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su.1-33.1 MJ/m3) i B (28. ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. 3 . ζ – relativna gustina gasa.5 MJ/m3).5-25.

podešene toplotne vrednosti. Wg = 31.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć.1 MJ/m3n (I gr. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.47 Toksičan. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć. pod.1.3. koje su date u tabeli 1. 4 . U tabeli 1. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina. d = 0. bez boje i mirisa Vobe broj. d = 0.6 MJ/m3n Relativna gustina.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike.1 dat je sastav daljinskog gasa.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.2 dat je sastav gradskog gasa. Wg = 25. Tabela 1.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.U tabeli 1. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa. bez boje i mirisa Vobe broj. Hg = 19.39 Toksičan.2.. Tabela 1.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3.

9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS).890% Karakteristike Toplotna moć. bez boje i mirisa Vobe broj. U tabeli 1.7 Toksičan.134).8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9.3202. max [%V] PN 0. Tabela 1.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80.55-0.H2.130 i JUS B.73 88. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.Tabela 1.56 1.510% Propan C3H8 0.1369.5 1.90097. Wg = 46.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23.L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1.4.8 122.100% Azot N2 0.7003.8 MJ/m3n (II. Hg = 30.5.8 29.H) Vobe broj.2-47. d = 0.3.1-9. min [%V] PN 95 PBS 30.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65.4-10.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0. d PN PBS PN PBS 100.H2.2102.32 1.8-9. 5 .4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj.8-46.8 30.5 Netoksičan.1-56. Wg = 37.5 MJ/m3n (II.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.74 42 39 2.2 MJ/m3n Relativna gustina.020% Butan C4H10 0.4-9.2 PBS 0.072% Etan C2H6 1.000% Ugljen dioksid CO2 0.0801.4 30 30 25.2 Propanpropan.0300.0 Karakteristike Toplotna moć. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina.

bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.7 62. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.8 25. Tabela 1.5% propan butan gasa.53 Da 8 Relativna gustina. 6 .5. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.2 Netoksičan.6 1.6.5 33 0.6. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5 45 Toplotna moć.154 1.Tabela 1. bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25.17 52.0 Karakteristike 22 72. 8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj. d Vobe broj.42 Netoksičan. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.

%] 11. 5.3 150 8 2.1.5 9. 7. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.0 4.5 1.6 3.9 44. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.2 63.5 7. 6. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol. 2.3 33.1 1. 3. Tabela 1.3 760 40 11 7 .8 GGE [g/m3] 862.8 0.0 75.7 178.3 100.9 39.8 DGE [g/m3] 145.8.4 GGE [vol. 4. %] 77.6 17.8). Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. DGE – donja granica eksplozivnosti .0 4.7 1.4 15.7. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.2 3.0 214. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.4 37.0 2. Tabela 1.3 37.7.5 249.1. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1. To je prikazano na slici 1.5 8.3 195.

Radi poređenja.90 -140.00 37.00 33.70 197.00 133.668 3.00 46.60 38.75 31.011 32.020 2.37 35.97 37.529 1.10 95.15 32.20 48. Tabela 1.049 1.20 -82.93 62.905 0.562 2.60 152.043 30.554 1.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.090 1.90 50.022 26.124 72.717 1.9.250 0.040 2.967 0.10 33.10 -118. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.13 35.10.000 28.151 Gustina na 0OC.50 43.357 2.251 1.105 0.967 0.016 28.74 73.064 2.40 Tabela 1.070 44.221 Relativna gustina dv 0.069 1. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 . Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.171 0. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.960 44.976 1.091 2.40 12.82 -140.70 -239.000 1.673 2.10.429 1.097 58.293 1.9 i 1. 1 bar [kg/m3] 1.124 58.011 16.

1. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. 9 . a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). uglavnom na bazi kamenog uglja. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba.2. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). itd. 1. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. siromašni i bogati. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. sadrži i ugljendioksid. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi.2. pored korisnih sastojaka. azot i ređe helijum. izraženi u cm3/m3n). U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja.2. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom.1. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. sumporvodonik. ali na nižim temperaturama (500700OC). OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. Ovaj gas. 1.2.

4. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. u zavisnosti od njegove suvoće. od bušotina do sabirnog sistema.. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača.2. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. vodenim gasom i dr. 10 .2. Iz eksploatacionog polja. pritiskom gasne faze iz rezervoara. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. koksnim gasom. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. 1. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. 1.3. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. Transport se odvija na principu razlike potencijala. koja je u svetskoj ekspanziji. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. kao što su: injektorski.

praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). edukacija subjekata u lancu transporta i primene. nema dima i drugih nečistoća. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. Istog su porekla kao i u transportu. U transportu. Primene. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. kvalitet i podešenost trošila. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. otpadnu toplotu. Ako ga ima. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. on se podrazumeva kod ložišta. viši stepen korisnosti sagorevanja. održavanje sistema. energana. kvalitet transportnih sistema. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. domaćinstva. i dr. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. praktično je stehiometrijsko. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača.2. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. Na distributivnom sistemu. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas.5. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. 11 . jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. obučenost rukovaoca. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. dobro. u sektoru široke potrošnje. gubitke usled zračenja i provodljivosti.1. kvalitet gasovitog goriva.

a pre svega prirodnog gasa. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja.Štednja se ostvaruje. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. 12 . Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->