I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. ako se količina iskazuje jedinicima zapremine.01325 bar. pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. Hpg. a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3). navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak. radna toplotna vrednost. gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 . pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare. donja toplotna vrednost. Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1.t). u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3.01325 bar). - - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena.15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p). izražava se u odnosu na normalno stanje.01325 bar). Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p. radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol).- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288. Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC. količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. relativna gustina je bezdimenziona veličina.

1 MJ/m3) i B (28.4-92.2 MJ/m3.5 MJ/m3). odnosno Wd . Hd – gornja toplotna vrednost.1-33. 3 .e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. prošireni Vobe-indeks: Wg . III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37. ζ – relativna gustina gasa. IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha.e = Wg ⋅ pe .2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25. proizvedene od tečnih naftnih gasova. ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa.0-28.5 MJ/m3). ζ – relativna gustina gasa.8-46.5 MJ/m3).5-25. II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta.1-56. ¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23. Hg – gornja toplotna vrednost.gde su. podgrupa B. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24. sintezni prirodni gas. Našim standardom. donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su.8 MJ/m3) i H (46.

Wg = 31. d = 0. koje su date u tabeli 1. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina.2. Hg = 19.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3. Wg = 25. bez boje i mirisa Vobe broj. U tabeli 1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć.3.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.1 dat je sastav daljinskog gasa. Tabela 1. Tabela 1.1. podešene toplotne vrednosti.39 Toksičan. 4 . bez boje i mirisa Vobe broj. d = 0. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć.U tabeli 1.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4.47 Toksičan.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.6 MJ/m3n Relativna gustina. pod.1 MJ/m3n (I gr..2 dat je sastav gradskog gasa.

5 Netoksičan. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84.130 i JUS B.2 PBS 0.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.8-46. Tabela 1.000% Ugljen dioksid CO2 0.32 1. d PN PBS PN PBS 100.1-56.3202.890% Karakteristike Toplotna moć.5. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj.7 Toksičan.2102.2 Propanpropan.510% Propan C3H8 0. Hg = 30.0801.8 30.H2. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65.8 122.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3.90097.4-9.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23. d = 0. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80.1369. Wg = 37.072% Etan C2H6 1. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi.4 30 30 25.8-9.2-47.H2. bez boje i mirisa Vobe broj.3.1-9.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0.0 Karakteristike Toplotna moć. max [%V] PN 0. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*. 5 .L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.H) Vobe broj.74 42 39 2.020% Butan C4H10 0.4-10.8 29. min [%V] PN 95 PBS 30.5 1.5 MJ/m3n (II. U tabeli 1. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina.134).100% Azot N2 0.2 MJ/m3n Relativna gustina.4.8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9.0300.7003.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4. Wg = 46.8 MJ/m3n (II.Tabela 1.55-0.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1.56 1.9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS).73 88.

5.2 Netoksičan. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.0 Karakteristike 22 72.5 45 Toplotna moć.8 25. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25.Tabela 1.6.6. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9. Tabela 1. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj.5% propan butan gasa. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.53 Da 8 Relativna gustina. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22.17 52.42 Netoksičan. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**.5 33 0. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina.154 1. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.6 1. d Vobe broj. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.7 62. 6 . bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.

4 37.9 44.3 150 8 2.5 7. 5.9 39.3 195.7.6 3.7.5 1. 2. Tabela 1. To je prikazano na slici 1. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.8 0. Tabela 1.6 17.3 33.5 249. DGE – donja granica eksplozivnosti .7 1.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja. 6. %] 77.4 GGE [vol.4 15. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja.5 8.8 DGE [g/m3] 145.0 4.3 37.8 GGE [g/m3] 862.2 63.2 3.5 9.8.0 4. 7. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.1.3 100. %] 11.1 1. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.8).0 214. 4.0 75.1. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.3 760 40 11 7 .0 2. 3.7 178. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.

090 1.293 1.10 95.043 30. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.Radi poređenja.562 2.717 1. Tabela 1.74 73.000 1.00 133.9 i 1.250 0.00 46.60 152.13 35.022 26.9.905 0.40 Tabela 1. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .251 1.357 2.20 -82.040 2.016 28.10.429 1.60 38.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.967 0.000 28.070 44.70 -239.554 1.00 33.15 32.75 31.097 58.976 1.00 37.10 -118.105 0.20 48.151 Gustina na 0OC.960 44.967 0.124 72. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.049 1.673 2.70 197.10 33.064 2.011 32.50 43.668 3. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.091 2.011 16.221 Relativna gustina dv 0. 1 bar [kg/m3] 1.93 62.171 0.124 58.40 12.37 35.069 1.97 37.90 -140.90 50.020 2.82 -140.10.529 1.

U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE.2. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). uglavnom na bazi kamenog uglja. ali na nižim temperaturama (500700OC). produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. 1. 1. sadrži i ugljendioksid. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi.2. siromašni i bogati. sumporvodonik.1.2. itd. pored korisnih sastojaka. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). izraženi u cm3/m3n). Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost.1. 9 .2. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. azot i ređe helijum. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. Ovaj gas. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne.

Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima.2. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem.. od bušotina do sabirnog sistema. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova.4. koksnim gasom.2. 1. pritiskom gasne faze iz rezervoara. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Iz eksploatacionog polja. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. kao što su: injektorski. u zavisnosti od njegove suvoće. 10 . Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. koja je u svetskoj ekspanziji. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. vodenim gasom i dr. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. 1. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. Transport se odvija na principu razlike potencijala.3. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom.

bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja.5. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka.2.1. domaćinstva. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. kvalitet transportnih sistema. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. kvalitet gasovitog goriva. Primene. gubitke usled zračenja i provodljivosti. održavanje sistema. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. otpadnu toplotu. 11 . nema dima i drugih nečistoća. dobro. on se podrazumeva kod ložišta. praktično je stehiometrijsko. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. viši stepen korisnosti sagorevanja. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. Ako ga ima. kvalitet i podešenost trošila. U transportu. Na distributivnom sistemu. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. energana. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. Istog su porekla kao i u transportu. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. obučenost rukovaoca. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. u sektoru široke potrošnje. i dr. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika.

odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. 12 . načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. a pre svega prirodnog gasa. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi.Štednja se ostvaruje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful