I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol). Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3].15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. relativna gustina je bezdimenziona veličina. Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1.t). ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika.01325 bar). Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. radna toplotna vrednost. izražava se u odnosu na normalno stanje. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC.01325 bar). pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare. ako se količina iskazuje jedinicima zapremine. donja toplotna vrednost. gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 . navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak. ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. - - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi.- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288. Hpg. relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p. pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p). Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1.01325 bar. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3). radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa.

sintezni prirodni gas. odnosno Wd . ζ – relativna gustina gasa.e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar].5 MJ/m3). III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77. prošireni Vobe-indeks: Wg . podgrupa B. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37.4-92. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23. donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su. proizvedene od tečnih naftnih gasova. Hg – gornja toplotna vrednost. ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa.gde su.2 MJ/m3. Našim standardom. 3 .1-56.8-46. II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta.8 MJ/m3) i H (46. ζ – relativna gustina gasa.2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24. ¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe.5 MJ/m3).5-25.e = Wg ⋅ pe . Hd – gornja toplotna vrednost.0-28. IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha.5 MJ/m3).1-33.1 MJ/m3) i B (28.

pod. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa. Tabela 1. d = 0. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa. bez boje i mirisa Vobe broj.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4. d = 0.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4.3.39 Toksičan. Wg = 25.6 MJ/m3n Relativna gustina.1 dat je sastav daljinskog gasa. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć. podešene toplotne vrednosti. Hg = 19. U tabeli 1.2.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa.47 Toksičan. Wg = 31.2 dat je sastav gradskog gasa.1 MJ/m3n (I gr.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3. koje su date u tabeli 1. bez boje i mirisa Vobe broj.. Tabela 1.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina.U tabeli 1.1. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć. 4 .

000% Ugljen dioksid CO2 0. bez boje i mirisa Vobe broj. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.4-9.4 30 30 25.0300.2-47.8 30.510% Propan C3H8 0. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj.130 i JUS B.134).7 Toksičan.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*. d = 0.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3.4-10.1-56.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4.5.32 1.H2.55-0.8 122.8 MJ/m3n (II.73 88.56 1.4.8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9. max [%V] PN 0.1369.100% Azot N2 0.5 1. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi.74 42 39 2.890% Karakteristike Toplotna moć.5 Netoksičan.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65. Hg = 30.3202. Tabela 1.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1.0801.1-9. min [%V] PN 95 PBS 30.020% Butan C4H10 0.072% Etan C2H6 1.3.90097. d PN PBS PN PBS 100. Wg = 37.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.8 29.2 MJ/m3n Relativna gustina. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina.9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS).5 MJ/m3n (II.2102.7003.0 Karakteristike Toplotna moć.H) Vobe broj.2 Propanpropan.8-46.8-9.Tabela 1. 5 .L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.2 PBS 0. U tabeli 1.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0. Wg = 46.H2.

8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.17 52.6 1.5 33 0. bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22.6. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.5. d Vobe broj.0 Karakteristike 22 72. 6 .5% propan butan gasa. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9.Tabela 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.8 25. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.42 Netoksičan.5 45 Toplotna moć.7 62.154 1. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**. Tabela 1.2 Netoksičan.53 Da 8 Relativna gustina. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć.6. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.

5 7. 6.5 249.1 1. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.9 44. 7.2 63.7 1. %] 77.1.9 39.1.7.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.0 2.0 214. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol. To je prikazano na slici 1. 2.4 GGE [vol.8).4 37.3 37. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1. 3.6 3. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.8 0.3 100.8 GGE [g/m3] 862.0 4.0 75.6 17. %] 11. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1. 4.4 15.2 3.8 DGE [g/m3] 145. Tabela 1.7.7 178. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.3 33.3 150 8 2.5 8. Tabela 1.8.3 760 40 11 7 . 5.0 4.5 9.3 195.5 1. DGE – donja granica eksplozivnosti .

60 38.016 28.00 133.10 -118. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.293 1.37 35.82 -140. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.673 2.Radi poređenja.70 -239. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .40 12. 1 bar [kg/m3] 1.171 0.022 26.124 58.70 197.429 1.529 1.9 i 1.9.043 30.15 32.97 37.75 31.976 1.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.93 62.10.90 -140.070 44.105 0.011 32.000 28.20 -82.221 Relativna gustina dv 0. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.151 Gustina na 0OC.554 1.10 33.091 2.069 1.090 1.40 Tabela 1.562 2.668 3.040 2.357 2.124 72. Tabela 1.011 16.20 48.50 43.717 1.251 1.064 2.020 2.967 0.097 58.00 37.049 1.905 0.00 33.90 50.250 0.000 1.74 73.967 0.10.960 44.13 35.60 152.10 95.00 46.

sumporvodonik. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. sadrži i ugljendioksid. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). 1. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. 1. uglavnom na bazi kamenog uglja. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. siromašni i bogati. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). itd. 9 . pored korisnih sastojaka. ali na nižim temperaturama (500700OC). izraženi u cm3/m3n). dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva.2. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja.2. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne.2. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu.1. Ovaj gas.1.2. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). azot i ređe helijum.

Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. 10 . Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. pritiskom gasne faze iz rezervoara. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. 1. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije.. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. od bušotina do sabirnog sistema. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova.3.2. 1. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. koja je u svetskoj ekspanziji. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. koksnim gasom.4. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. vodenim gasom i dr. kao što su: injektorski. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom.2. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. Transport se odvija na principu razlike potencijala. u zavisnosti od njegove suvoće. Iz eksploatacionog polja. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora.

gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. kvalitet transportnih sistema. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. viši stepen korisnosti sagorevanja. praktično je stehiometrijsko. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. dobro. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. u sektoru široke potrošnje. održavanje sistema. gubitke usled zračenja i provodljivosti. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. U transportu. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. Primene. on se podrazumeva kod ložišta. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. Na distributivnom sistemu. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. otpadnu toplotu. obučenost rukovaoca. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. domaćinstva. nema dima i drugih nečistoća. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. kvalitet i podešenost trošila. 11 . sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. kvalitet gasovitog goriva. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. energana. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda.2. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. Ako ga ima. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. i dr. Istog su porekla kao i u transportu. gubici smanjiti na najmanju moguću meru.1. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa.5. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima.

odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem.Štednja se ostvaruje. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. a pre svega prirodnog gasa. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. 12 . To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful