I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

01325 bar. količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p). a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. - - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi. ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol). Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja. Hpg. radna toplotna vrednost. relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p. Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3). donja toplotna vrednost. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. ako se količina iskazuje jedinicima zapremine. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’.t). pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena.- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288. pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare. gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 .01325 bar). radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak.01325 bar). a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). izražava se u odnosu na normalno stanje.15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. relativna gustina je bezdimenziona veličina.

5 MJ/m3). donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su.8-46. Hd – gornja toplotna vrednost. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24.1 MJ/m3) i B (28.5-25. III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77. podgrupa B.e = Wg ⋅ pe . proizvedene od tečnih naftnih gasova. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23. Hg – gornja toplotna vrednost. Našim standardom. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37. ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa.gde su. odnosno Wd .2 MJ/m3. ζ – relativna gustina gasa. ¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe.e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. 3 .8 MJ/m3) i H (46.5 MJ/m3).1-56. ζ – relativna gustina gasa.2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25.1-33.4-92. sintezni prirodni gas. IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha. II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta.5 MJ/m3). prošireni Vobe-indeks: Wg .0-28.

Wg = 25..2 dat je sastav gradskog gasa. U tabeli 1. bez boje i mirisa Vobe broj. d = 0.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3.2.39 Toksičan. 4 .47 Toksičan.1 dat je sastav daljinskog gasa.6 MJ/m3n Relativna gustina. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina.U tabeli 1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć. pod. Tabela 1. podešene toplotne vrednosti.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4. bez boje i mirisa Vobe broj.1 MJ/m3n (I gr. d = 0. Hg = 19. Wg = 31.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike. Tabela 1.3.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.1. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4. koje su date u tabeli 1.

4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.73 88. bez boje i mirisa Vobe broj.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1.130 i JUS B.56 1.4-10.8 30.5 Netoksičan.5 MJ/m3n (II.32 1. d PN PBS PN PBS 100. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*.1369. max [%V] PN 0.4.134).2102. min [%V] PN 95 PBS 30. Wg = 37.4-9. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.3.2 Propanpropan.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80.L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.5 1.000% Ugljen dioksid CO2 0.8 MJ/m3n (II.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4.1-56.Tabela 1.7003.0 Karakteristike Toplotna moć.7 Toksičan.8 29.H2.2-47. Tabela 1.2 MJ/m3n Relativna gustina.55-0. Wg = 46.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0. U tabeli 1. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi.0801. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84.020% Butan C4H10 0.100% Azot N2 0.74 42 39 2.072% Etan C2H6 1.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23.510% Propan C3H8 0.5.H) Vobe broj.4 30 30 25. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj.90097. d = 0.8-9.3202. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina.890% Karakteristike Toplotna moć.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3.8-46.1-9. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.H2. 5 .8 122.8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9.0300.9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS). Hg = 30.2 PBS 0.

6 1. 8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer).8 25.53 Da 8 Relativna gustina. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.5. Tabela 1.Tabela 1.17 52.6.154 1. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. d Vobe broj.42 Netoksičan.5 33 0. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina.5 45 Toplotna moć. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.5% propan butan gasa. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22.6. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25.7 62. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.0 Karakteristike 22 72. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27.2 Netoksičan. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. 6 . Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć.

8). CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.0 214.8 GGE [g/m3] 862.4 15. DGE – donja granica eksplozivnosti .2 3.7 1. 3.2 63.3 150 8 2.5 8.9 39.7.7.9 44.5 249. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.0 75.7 178.3 33.1. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0. 5.0 2. To je prikazano na slici 1.6 3.5 9.3 37.5 7.1. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.0 4. 4.8.4 GGE [vol.3 195.8 DGE [g/m3] 145.4 37. %] 11.5 1.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja. %] 77.6 17.1 1.8 0.3 760 40 11 7 . Tabela 1.0 4. 6. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.3 100. 7. 2. Tabela 1. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja.

10.40 12.10.097 58.00 33.60 152.040 2.74 73.105 0. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .976 1.50 43.967 0.20 -82.70 -239.9 i 1.10 95. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.043 30.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.090 1.171 0.00 46.673 2.90 50.357 2.020 2. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.668 3.011 32.221 Relativna gustina dv 0.022 26.429 1.293 1. Tabela 1.124 58.60 38.151 Gustina na 0OC.97 37.562 2.40 Tabela 1.90 -140.250 0. 1 bar [kg/m3] 1.13 35.064 2.10 33.9.37 35.960 44.75 31.967 0.124 72.15 32.717 1.011 16.00 133.016 28.091 2.00 37.069 1.20 48.049 1.000 28.905 0.000 1.251 1.82 -140.070 44.529 1. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.10 -118.554 1.Radi poređenja.93 62.70 197.

U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu.2. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. 9 . azot i ređe helijum. Ovaj gas. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). 1. 1. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija).1. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. itd. siromašni i bogati. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. sadrži i ugljendioksid. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. izraženi u cm3/m3n). dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. ali na nižim temperaturama (500700OC). Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora.2. uglavnom na bazi kamenog uglja. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći).2. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom.2.1. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). pored korisnih sastojaka. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. sumporvodonik.

od bušotina do sabirnog sistema. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa.2. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. vodenim gasom i dr. 1. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. 10 . u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. Iz eksploatacionog polja. 1. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. koksnim gasom. kao što su: injektorski. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. pritiskom gasne faze iz rezervoara.4.3. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. Transport se odvija na principu razlike potencijala. koja je u svetskoj ekspanziji.2.. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. u zavisnosti od njegove suvoće. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova.

11 . energana. u sektoru široke potrošnje. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. Primene. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. obučenost rukovaoca.5. i dr. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. sagorevanje sa niskim viškom vazduha.1. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). praktično je stehiometrijsko. dobro. viši stepen korisnosti sagorevanja. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. kvalitet gasovitog goriva. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. U transportu. nema dima i drugih nečistoća. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. otpadnu toplotu. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. on se podrazumeva kod ložišta. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. Istog su porekla kao i u transportu. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. Ako ga ima.2. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. održavanje sistema. domaćinstva. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. kvalitet transportnih sistema. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. Na distributivnom sistemu. kvalitet i podešenost trošila. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. gubitke usled zračenja i provodljivosti.

Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. a pre svega prirodnog gasa. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. 12 . To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje.Štednja se ostvaruje. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful