I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. donja toplotna vrednost. a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p).01325 bar). izražava se u odnosu na normalno stanje. gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 . ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1.- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288. Hpg.01325 bar. u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3). pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna).t). Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. - - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi. navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak. ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. radna toplotna vrednost. ako se količina iskazuje jedinicima zapremine. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC.01325 bar). ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol). pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare. radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa.15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. relativna gustina je bezdimenziona veličina. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’.

¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe. donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su.5-25. prošireni Vobe-indeks: Wg . odnosno Wd .gde su.8 MJ/m3) i H (46.5 MJ/m3).5 MJ/m3).e = Wg ⋅ pe .1-56.8-46. Našim standardom. ζ – relativna gustina gasa. podgrupa B.1-33.2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25.0-28.4-92. III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77.1 MJ/m3) i B (28.2 MJ/m3. ζ – relativna gustina gasa.5 MJ/m3). ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37. IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha. proizvedene od tečnih naftnih gasova. Hg – gornja toplotna vrednost. Hd – gornja toplotna vrednost. 3 . sintezni prirodni gas.e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23.

d = 0.47 Toksičan.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike.. bez boje i mirisa Vobe broj. 4 . sa osnovnim karakteristikama ovog gasa. podešene toplotne vrednosti. U tabeli 1. Tabela 1. pod.1 MJ/m3n (I gr. koje su date u tabeli 1.U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć.6 MJ/m3n Relativna gustina.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.1. Hg = 19. d = 0.1 dat je sastav daljinskog gasa.3.39 Toksičan. bez boje i mirisa Vobe broj.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3. Wg = 25. Wg = 31. Tabela 1.2.

Tabela 1. Tabela 1.072% Etan C2H6 1.H) Vobe broj.134).2 PBS 0.2 Propanpropan.73 88. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84.55-0.1369.7 Toksičan.890% Karakteristike Toplotna moć.000% Ugljen dioksid CO2 0.0801.3. bez boje i mirisa Vobe broj.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4. Hg = 30.1-56. d = 0.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.4 30 30 25.130 i JUS B.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80.3202. Wg = 46.4-9.100% Azot N2 0.H2. U tabeli 1.020% Butan C4H10 0.0300.8 MJ/m3n (II.5 MJ/m3n (II.8 29.90097.0 Karakteristike Toplotna moć.2 MJ/m3n Relativna gustina.4-10.74 42 39 2.8-46. 5 .4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.H2.5 1. d PN PBS PN PBS 100. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj.4.7003. max [%V] PN 0.8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9.8 122.5 Netoksičan.L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.510% Propan C3H8 0.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65.8 30.1-9.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23.32 1.56 1.2-47.5. min [%V] PN 95 PBS 30.2102. Wg = 37.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina.8-9. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS).

bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.5% propan butan gasa.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.154 1. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.Tabela 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj. d Vobe broj.7 62. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.0 Karakteristike 22 72. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć.2 Netoksičan. 8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27.6.6 1. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.8 25. bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25.5.53 Da 8 Relativna gustina. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.42 Netoksičan.6. 6 . sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9. Tabela 1. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0.5 45 Toplotna moć.5 33 0.17 52.

8).8 DGE [g/m3] 145.7 178.4 37.2 3.7.1. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1. Tabela 1. To je prikazano na slici 1.7 1.8 0. 4. 3.9 39.9 44. 6.5 1.0 4.0 214.0 75.6 3. %] 77.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.0 2.3 195. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1. %] 11. 7.3 150 8 2. Tabela 1.4 GGE [vol.1 1.8.0 4.5 9.2 63.3 37.5 8.3 100.6 17.7.8 GGE [g/m3] 862. 5.5 7. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.5 249.3 33. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja. DGE – donja granica eksplozivnosti .1.4 15. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1. 2. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.3 760 40 11 7 .

717 1.011 16.93 62.00 33.70 -239.60 152.960 44.90 50.020 2.250 0.668 3.673 2.000 1.105 0.40 Tabela 1.905 0.043 30.976 1. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.00 46. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .10 33.151 Gustina na 0OC.00 133.60 38.9 i 1.097 58.251 1.554 1.293 1.040 2.15 32.049 1.221 Relativna gustina dv 0.Radi poređenja.967 0.9.357 2.40 12.562 2.022 26.74 73.82 -140. Tabela 1.13 35.37 35.091 2.069 1.10 -118.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.011 32.75 31.064 2.20 -82.124 72.10 95.90 -140.090 1.000 28. 1 bar [kg/m3] 1.20 48.70 197.50 43.124 58. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.429 1.171 0.070 44. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.016 28.00 37.10.97 37.10.967 0.529 1.

2.1. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. sumporvodonik. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana.2. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. izraženi u cm3/m3n). 1. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju). kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). itd.2. sadrži i ugljendioksid. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). 9 . Ovaj gas. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. ali na nižim temperaturama (500700OC). Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). siromašni i bogati. 1. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi.1. pored korisnih sastojaka. azot i ređe helijum. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. uglavnom na bazi kamenog uglja.2.

Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. Iz eksploatacionog polja. koja je u svetskoj ekspanziji. kao što su: injektorski. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora..4. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. u zavisnosti od njegove suvoće. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. 1. 10 . Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. pritiskom gasne faze iz rezervoara. Transport se odvija na principu razlike potencijala.3.2. od bušotina do sabirnog sistema. vodenim gasom i dr. 1. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom.2. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. koksnim gasom.

nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. on se podrazumeva kod ložišta. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. energana. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. gubitke usled zračenja i provodljivosti. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). Na distributivnom sistemu. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. u sektoru široke potrošnje. otpadnu toplotu. i dr. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. obučenost rukovaoca. kvalitet i podešenost trošila. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. Primene.1. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. održavanje sistema. praktično je stehiometrijsko. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. dobro. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. Istog su porekla kao i u transportu. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. domaćinstva. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta.2. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. 11 . gubici smanjiti na najmanju moguću meru. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. nema dima i drugih nečistoća. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. kvalitet transportnih sistema. Ako ga ima. kvalitet gasovitog goriva. U transportu. viši stepen korisnosti sagorevanja.5. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje.

To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem.Štednja se ostvaruje. 12 . a pre svega prirodnog gasa. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem.