I

1. OPTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehniko-tehnoloki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: osnovne fiziko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristine postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a elinim gasovovodima sve etiri grupe. 1.1.1. Osnovna fiziko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike ine: prirodni gas i teni derivati prirodnog gasa, teni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i meani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smee, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potroaima isporuuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. Stanje gasa normalno stanje gasa: odreeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proraunima i oznaava se ili indeksom n uz simbol pripadajue veliine ili naznakom temperature i pritiska; 1

standardno stanje gasa: odreeno je temperaturom Ts = 288,15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja koristi se indeks s. radno stanje gasa: odreeno je stvarnim veliinama temperaturom (t) i pritiskom (p); radno stanje se oznaava simbolima bez ikakvog indeksa. koliina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3), ree u jednicima masa (kg) ili u jedinicima koliine materije (kmol); ako se koliina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajua temperatura i odgovarajui pritisak; koliina gasa izraena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska.

Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost, Hg: koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri emu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); donja toplotna vrednost, Hd: koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar), pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni do temperature iznad take roenja vodene pare, pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna); radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: moe se izraziti kao gornja ili donja; u oba sluaja re je o sagorevanju one koliine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima.

Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri odreenom pritisku i temperaturi; relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p,t); izraava se u odnosu na normalno stanje; relativna gustina je bezdimenziona veliina.

Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog optereenja gorionika. Toplotno optereenje nekog gorionika je koliina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. Gasovi razliitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protonom pritisku daju priblino isto toplotno optereenje. Vobeindeks se izraava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno optereenje se po pravilu izraava u [kW]. gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

gde su, Hg gornja toplotna vrednost, relativna gustina gasa. donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

gde su, Hd gornja toplotna vrednost, relativna gustina gasa. proireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg

pe , odnosno Wd ,e = Wd pe

Gornji ili donji proireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena prikljunog pritiska merenog na prikljuku gasnog troila pe [mbar]. Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvrena prema toplotnom optereenju gorionika izraenom prema veliini Vobe-indeksa. Naim standardom, uvedene su etiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veliini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23,0-28,1 MJ/m3) i B (28,1-33,5 MJ/m3). II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazita, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veliini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37,8-46,8 MJ/m3) i H (46,1-56,5 MJ/m3). III grupa obuhvata tene naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3). IV grupa obuhvata smee ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tenih naftnih gasova, ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3.

Svojstva karakteristinih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih pei iz I grupe, podgrupa B.

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10%

Karakteristike Toplotna mo, Hg = 19,6 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,39 Toksian, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n Nazivni prikljuni pritisak 8 mbar Teorijska koliina vazduha 4,26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Koliina vlanih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz meavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa, podeene toplotne vrednosti. U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16%

Karakteristike Toplotna mo, Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,47 Toksian, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A) Nazivni prikljuni pritisak 8 mbar Teorijska koliina vazduha 3,94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Koliina vlanih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na naem tritu ima sledee karakteristike, koje su date u tabeli 1.3.

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa

Sastav Metan CH4 84,90097,072% Etan C2H6 1,1369,510% Propan C3H8 0,7003,020% Butan C4H10 0,2102,000% Ugljen dioksid CO2 0,0801,100% Azot N2 0,3202,100% Teni ugljovodonik CmHn 0,0300,890%

Karakteristike Toplotna mo, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n Relativna gustina, d = 0,55-0,7 Toksian, bez boje i mirisa Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H) Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L) Nazivni prikljuni pritisak 18-24 mbar Teorijska koliina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Koliina vlanih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Propan (PN) i propan butan smea (PBS), III grupa propan i butan su teni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134). U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smea (PBS)
Sastav Inertni gasovi, max [%V] PN 0,2 PBS 0,2 Propanpropan, min [%V] PN 95 PBS 30,8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4,8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65,0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3,0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1,0

Karakteristike Toplotna mo, Hg [MJ/m3n] Relativna gustina, d PN PBS PN PBS 100,8 122,32 1,56 1,9 Teorijska koliina vazduha [m3n/m3n] Nazivni prikljuni pritisak [mbar] Koliina vlanih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80,73 88,45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23,8 29,4 30 30 25,8 30,74 42 39 2,1-9,5 1,8-9,5

Netoksian, bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj, [MJ/m3n] PN PBS PN PBS

Propan-butan-vazduh smea (SPBV IV grupa)*; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.5. 5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smee propan-butan-vazduh (SPBV)

Sastav Propan [%V]
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Butan [%V]
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Vazduh [%V]
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

27,5

33

0,0 Karakteristike

22

72,5

45

Toplotna mo, [MJ/m3n]

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Relativna gustina, d
Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Netoksian, bez boje i mirisa

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Vobe broj, [MJ/m3n]

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni prikljuni pritisak [mbar]

Za dodavanje gradskom gasu; bez prepravke troila Za zamenu prirodnog gasa

Ne sme se formirati smea sa manje od 9,5% propan butan gasa.

18

*Napomena: smee nisu odreene JUS-om (dato kao primer). Prirodni gas-vazduh smea (SGV IV grupa)**; sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smee prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav Prirodni gas [%V]
Za zamenu gradskog gasa

Vazduh [%V]
Za zamenu gradskog gasa

58 Karakteristike Toplotna mo, [MJ/m3n]

Za zamenu gradskog gasa

42

22,53 Da 8

Relativna gustina, d Vobe broj, [MJ/m3n]

Za zamenu gradskog gasa Za zamenu gradskog gasa

0,8 25,2

Netoksian, bez boje i mirisa Nazivni prikljuni pritisak [mbar]

Za zamenu gradskog gasa

Ne sme se formirati smea sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smea. 6

 Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu meavine gasa i vazduha moe doi do paljenja. Granice eksplozivnosti identine su granicama paljenja. To je prikazano na slici 1.1.

DGE donja granica eksplozivnosti , GGE gornja granica eksplozivnosti

Slika 1.1. Shematski prikaz granice eksplozivnosti

Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.7.

Tabela 1.7. Granice eksplozivnosti gasova
Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol. %] 11,0 4,0 4,2 3,0 2,1 1,5 1,4 GGE [vol. %] 77,0 75,6 17,4 15,5 9,5 8,5 7,8 DGE [g/m3] 145,6 3,3 33,4 37,9 39,3 37,9 44,8 GGE [g/m3] 862,2 63,3 100,3 195,7 178,0 214,5 249,7

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12

Gasovi mogu da budu vlani ili suvi. Sadraj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.8).
Tabela 1.8. Zasienje vodenom parom pri razliitim pritiscima i temperataruma
Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadraj vodene pare [kg/1000m3] 10 0,8 0,3 150 8 2,3 760 40 11

Radi poreenja, daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.9 i 1.10.

Tabela 1.9. Osnovne karakteristike nekih gasova
Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28,022 26,040 2,016 28,960 44,011 32,000 28,011 16,043 30,070 44,097 58,124 58,124 72,151 Gustina na 0OC, 1 bar [kg/m3] 1,251 1,171 0,090 1,293 1,976 1,429 1,250 0,717 1,357 2,020 2,673 2,668 3,221 Relativna gustina dv 0,967 0,905 0,069 1,000 1,529 1,105 0,967 0,554 1,049 1,562 2,091 2,064 2,491 Kritino stanje
temperatura tk pritisak pk

-147,13 35,70 -239,90 -140,75 31,10 -118,82 -140,20 -82,15 32,10 95,60 152,00 133,70 197,10

33,93 62,40 12,97 37,74 73,90 50,37 35,00 46,20 48,50 43,60 38,00 37,00 33,40

Tabela 1.10. Energetska vrednost nekih gorivih gasova

Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja
3 O

Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340

[kJ/m ] 0 C, 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480

1.2. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE, PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: tehniki proizvedene i prirodne.

1.2.1. Tehniki proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas vetaki se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju), uglavnom na bazi kamenog uglja, zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Takoe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitikim izdvajanjem. Gradski gas se proizvodi u mestu potroaa, dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potroaa. velni gas se takoe dobija postupkom degasacije iz vrstih goriva, ali na niim temperaturama (500700OC). U grupu tehniki proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas), produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke pei), kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz kriljaca (podzemna gasifikacija), itd.

Transport ovih gasova vri se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajuom vrstom kompresora, sve u zavisnosti od mesnih i tehnikih uslova i potreba. 1.2.2. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja, preko vetakih buotina u zemljinoj kori. Ovaj gas, pored korisnih sastojaka, sadri i ugljendioksid, sumporvodonik, azot i ree helijum. Prema sadraju teih ugljovodonika (iznad pentana, izraeni u cm3/m3n), prirodni gas se klasifikuje kao: suvi, siromani i bogati.

Naroito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksinih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom, a koncentracija preko 1000 ppm moe za oveka biti pogubna. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. Prisustvo ugljen-dioksida je takoe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost, a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. 9

Uobiajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. Iz eksploatacionog polja, prirodni gas se doprema podzemnim buotinskim gasovodima, od buotina do sabirnog sistema, gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Preko zbirnog separatora vri se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. Tako oien gas se sprovodi na suenje u postrojenje dehidracije, meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinae ili u transportni distributivni sistem, u zavisnosti od njegove suvoe. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potroaa. 1.2.3. Teni naftni gas Teni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u teno stanje. Dobijaju se na sledee naine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa.

Propan i butan su glavne komponente tenih naftnih gasova. Transport do potroaa vri se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima, pritiskom gasne faze iz rezervoara. 1.2.4. Smee ugljovodonika i vazduha Definisano naim standardom, ove smee se pojavljuju kao: meavina propan-butana i vazduha i meavina prirodnog gasa i vazduha.

Meavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je ee u primeni iz vie razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potroaa generatorskim gasom, koksnim gasom, vodenim gasom i dr.; zbog oteanih uslova primene istog propan-butana u zimskom periodu; stvaraju se povoljni uslovi korienjem istog (elinog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa, koja je u svetskoj ekspanziji.

Meanje tenog naftnog gasa sa vazduhom vri se preko takozvanih meaa razliitih tipova, kao to su: injektorski, volumetrijski proporcionatori i agregati za meanje.

Transport se odvija na principu razlike potencijala, energijom meajueg gasa ili ventilatorima i kompresorima, u zavisnosti od mesnih tehniko-tehnolokih uslova. 10

1.2.5. Primene, gubici i tednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je iroko rasprostranjena: od laboratorija, domainstva, energana, poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: odravanje kvaliteta goriva dui vremenski period, ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena, gasovito gorivo u sebi ne sadri pepeo i sumpor, nema dima i drugih neistoa, sagorevanje sa niskim vikom vazduha, praktino je stehiometrijsko, vii stepen korisnosti sagorevanja, sposobnost podeavanja plamena prema zadatom loitu, dobro, jednostavno podeavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom, niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje, nema potrebe za skladitenjem gasovitog goriva kod potroaa, jednostavno i sigurno opsluivanje loita.

U transportu, manipulaciji i primeni gasa nuno se pojavljuju gubici gasa. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: nain i vrsta transporta, kvalitet transportnih sistema, kvalitet gasovitog goriva, kvalitet i podeenost troila, obuenost rukovaoca, i dr.

U svakom od ovih segmenata moe se primerenim merama i aktivnostima, gubici smanjiti na najmanju moguu meru. Znaajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija), odravanje sistema, edukacija subjekata u lancu transporta i primene.

U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika, iskustveno je utvreno da se gubici gasa kreu od 1-2%. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih isputanja i razlike u merenju koliina. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavrenosti meraa protoka. Na distributivnom sistemu, u sektoru iroke potronje, realni gubici se kreu do 6% od ukupno isporuenih koliina. Istog su porekla kao i u transportu, a uveani su zbog: vee razuenosti i veeg specifinog broja prikljuaka po dunoj jedinici gasovoda, ali i vee i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. Na unutranjim cevovodnim instalacijama za gas, bez obzira na dozvoljena mikro isputanja, praktino ne sme biti fizikih gubitaka gasa. Ako ga ima, on se podrazumeva kod loita, i to izraen kroz: nepotpuno sagorevanje, otpadnu toplotu, gubitke usled zraenja i provodljivosti. 11

tednja se ostvaruje, pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. To se ostvaruje usmeravanjem potronje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti, gde se ostvaruje najvei stepen iskorienja, valorizovani kroz: zatitu ivotne sredine, niu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod.

Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potronje gasovitih goriva u funkciji tednje energije, a pre svega prirodnog gasa, obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. Tarifnim sistemom se naroito utvruju: kategorija potronje, odnosno potroai za koje se odreuje tarifni sistem, naela i kriterijumi za odreivanje tarifnih stavova, nain utvrivanja obraunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi.

12