I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

- - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi. Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje.01325 bar). ako se količina iskazuje jedinicima zapremine. gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 . relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC.t). relativna gustina je bezdimenziona veličina. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol). u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). izražava se u odnosu na normalno stanje. a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja.01325 bar). navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak. Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. radna toplotna vrednost. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. donja toplotna vrednost. količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska. ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p). Hpg. ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3).01325 bar.- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288.15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1.

sintezni prirodni gas. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24.1-56. Hd – gornja toplotna vrednost.5-25. odnosno Wd . Hg – gornja toplotna vrednost. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23. III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77. 3 .0-28. podgrupa B.5 MJ/m3).4-92. II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta. ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha. proizvedene od tečnih naftnih gasova. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37. ζ – relativna gustina gasa. ζ – relativna gustina gasa.2 MJ/m3.gde su.1 MJ/m3) i B (28.e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar].1-33. prošireni Vobe-indeks: Wg .8-46.e = Wg ⋅ pe .5 MJ/m3).8 MJ/m3) i H (46.5 MJ/m3). ¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe.2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25. donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su. Našim standardom.

1 MJ/m3n (I gr. Wg = 31. koje su date u tabeli 1. d = 0. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa. Tabela 1. bez boje i mirisa Vobe broj. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina. podešene toplotne vrednosti.2 dat je sastav gradskog gasa. Tabela 1. U tabeli 1.39 Toksičan. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4.6 MJ/m3n Relativna gustina.1 dat je sastav daljinskog gasa.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa..47 Toksičan. d = 0. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.U tabeli 1.2. 4 . Wg = 25.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4.1.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4. Hg = 19.3. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć. pod.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike. bez boje i mirisa Vobe broj.

2-47.9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS).2102. U tabeli 1. Tabela 1.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0.100% Azot N2 0. d = 0.510% Propan C3H8 0.Tabela 1.8-46.2 MJ/m3n Relativna gustina.134).1369.8 122.2 Propanpropan.73 88.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23.2 PBS 0.H2.7003.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.1-56.4.5. max [%V] PN 0.0300. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi.020% Butan C4H10 0.H2.5 1.072% Etan C2H6 1. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84.1-9.90097.3.5 Netoksičan.H) Vobe broj.8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65. d PN PBS PN PBS 100. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B.130 i JUS B.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80.0 Karakteristike Toplotna moć.7 Toksičan.8 29.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*.4-10.8 30.L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1.5 MJ/m3n (II.56 1. min [%V] PN 95 PBS 30.4-9.8 MJ/m3n (II.8-9.3202.000% Ugljen dioksid CO2 0.0801.32 1. Wg = 46. bez boje i mirisa Vobe broj. Hg = 30.55-0.4 30 30 25.890% Karakteristike Toplotna moć. Wg = 37.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3.74 42 39 2. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj. 5 .

Tabela 1. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**.17 52. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9. 6 . bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj.0 Karakteristike 22 72.7 62. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.6.53 Da 8 Relativna gustina. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25.5% propan butan gasa.6. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.Tabela 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.8 25. d Vobe broj. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. 8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.5 45 Toplotna moć.154 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27. bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.6 1. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha.2 Netoksičan.5 33 0.5. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.42 Netoksičan. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć.

%] 77.1.3 33. 6.8 DGE [g/m3] 145.4 15. 3.2 3. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.8.1. %] 11.8 0.3 150 8 2.0 75.3 195.0 4.1 1.6 3. DGE – donja granica eksplozivnosti .6 17.7. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.8).0 4.0 2. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja.7 178. 4. 7.4 37. To je prikazano na slici 1.4 GGE [vol.5 8. 5. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1.9 39.8 GGE [g/m3] 862.3 100. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi.0 214. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.2 63.5 9.9 44.5 249.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja. Tabela 1.5 7.3 37.3 760 40 11 7 . Tabela 1.7 1. 2.5 1.7.

Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.10.960 44.562 2.011 16.00 46.151 Gustina na 0OC.043 30.529 1.124 72.10 33.000 1.090 1.93 62.00 37.293 1.37 35.10.554 1.10 95.00 33.070 44.091 2. 1 bar [kg/m3] 1.022 26.00 133.75 31. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.673 2.82 -140.171 0.97 37.Radi poređenja. Tabela 1.50 43.9 i 1.40 Tabela 1.049 1.9.000 28.74 73.10 -118.60 152.90 -140.15 32.20 -82.016 28.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.250 0.064 2.105 0.124 58.357 2.668 3.967 0.069 1.097 58.717 1.13 35. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .011 32.221 Relativna gustina dv 0. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28.90 50.976 1.20 48.60 38.251 1.040 2.967 0.429 1.40 12.70 -239.020 2.905 0.70 197.

sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). izraženi u cm3/m3n). zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod). Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. 9 . Ovaj gas. itd. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas).2. a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora. azot i ređe helijum. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva. siromašni i bogati. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača.1. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. ali na nižim temperaturama (500700OC). Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju).2. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). uglavnom na bazi kamenog uglja. sadrži i ugljendioksid. pored korisnih sastojaka.2. sumporvodonik. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. 1.2. 1.1.

1. vodenim gasom i dr. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. koja je u svetskoj ekspanziji. Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima.2.. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje. pritiskom gasne faze iz rezervoara. Iz eksploatacionog polja. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. u zavisnosti od njegove suvoće. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. 1.3. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem.2. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova.4. koksnim gasom. Transport se odvija na principu razlike potencijala. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. od bušotina do sabirnog sistema.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. 10 . zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. kao što su: injektorski.

Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. gubitke usled zračenja i provodljivosti. sagorevanje sa niskim viškom vazduha. gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. Istog su porekla kao i u transportu. praktično je stehiometrijsko. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. 11 . sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. U transportu. kvalitet gasovitog goriva. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. domaćinstva. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. Primene. kvalitet i podešenost trošila. i dr. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija.1. otpadnu toplotu. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. Na distributivnom sistemu. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. edukacija subjekata u lancu transporta i primene.2. održavanje sistema. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. obučenost rukovaoca. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. kvalitet transportnih sistema. u sektoru široke potrošnje. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. nema dima i drugih nečistoća. on se podrazumeva kod ložišta. viši stepen korisnosti sagorevanja. Ako ga ima. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. energana. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika.5. dobro.

pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova.Štednja se ostvaruje. valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. a pre svega prirodnog gasa. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. 12 .