I

1. OPŠTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI) Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehničko-tehnološki principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je poznavati: • • • • • osnovne fizičko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika, principe proizvodnje, pripremu za transport, sistem za transport i njegove sastavne delove i karakteristične postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju grupe gasovitih goriva I, II i IV, a čeličnim gasovovodima sve četiri grupe. 1.1.1. Osnovna fizičko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika Gasovite ugljovodonike čine: • • • • prirodni gas i tečni derivati prirodnog gasa, tečni naftni gasovi (propan i butan), gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i mešani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smeše, koji su prvenstveno namenjeni za sagorevanje. Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se potrošačima isporučuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema. ¾ Stanje gasa normalno stanje gasa: određeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proračunima i označava se ili indeksom ’’n’’ uz simbol pripadajuće veličine ili naznakom temperature i pritiska; 1

donja toplotna vrednost. Toplotno opterećenje nekog gorionika je količina toplote dovedena gasom u taj gorionik u jedinici vremena. a vodena para u njima se kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). Gasovi različitog sastava sa istim Vobe-indeksom pri istom protočnom pritisku daju približno isto toplotno opterećenje. ako se količina iskazuje jedinicima zapremine. Hpd: može se izraziti kao gornja ili donja. Vobeindeks se izražava u [MJ/m3] ili [kWh/m3].15 K (15OC) i pritiskom ps = pn = 1. za oznaku standardnog stanja koristi se indeks ’’s’’. relativna gustina je bezdimenziona veličina. ¾ Vobe indeks [kJ/m3] Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog opterećenja gorionika. Hd: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1.t). a pod istim uslovima kao u prethodnim stavovima. navodi se odgovarajuća temperatura i odgovarajući pritisak. količina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3). izražava se u odnosu na normalno stanje. u oba slučaja reč je o sagorevanju one količine gasa koja u radnom stanju ima zapreminu od 1 m3. ¾ Toplotna vrednost [MJ/m3] gornja toplotna vrednost. radno stanje se označava simbolima bez ikakvog indeksa. radno stanje gasa: određeno je stvarnim veličinama – temperaturom (t) i pritiskom (p). relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim uslovima (p.- standardno stanje gasa: određeno je temperaturom Ts = 288. pa se vodena para njima ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna). Hg: količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom pritisku (1. Hpg. ređe u jednicima masa (kg) ili u jedinicima količine materije (kmol). gornji Vobe-indeks: Wg = Hg ς 2 . radna toplotna vrednost. - - ¾ Gustina [kg/m3] gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine pri određenom pritisku i temperaturi. količina gasa izražena jedinicom mase ne zavisi od temperature i pritiska.01325 bar). pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare.01325 bar).01325 bar. Toplotno opterećenje se po pravilu izražava u [kW]. pri čemu su produkti sagorevanja svedeni na temperaturu od 25OC.

IV grupa obuhvata smeše ugljovodonika i vazduha. Hd – gornja toplotna vrednost. III grupa obuhvata tečne naftne gasove (Wg = 77.5-25.8-46.2 MJ/m3. II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih nalazišta. prošireni Vobe-indeks: Wg . odnosno Wd . Hg – gornja toplotna vrednost. uvedene su četiri grupe gasovitih goriva: I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: A (23. podgrupa B. Našim standardom.0-28. 3 .2 MJ/m3 i prirodni gas-vazduh Wg = 25. ζ – relativna gustina gasa.5 MJ/m3).4-92.e = Wg ⋅ pe .e = Wd ⋅ pe Gornji ili donji prošireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i kvadratnog korena priključnog pritiska merenog na priključku gasnog trošila pe [mbar]. proizvedene od tečnih naftnih gasova.1-33.8 MJ/m3) i H (46.gde su.1-56.5 MJ/m3). ¾ Klasifikacija gasovitih goriva Podela je izvršena prema toplotnom opterećenju gorionika izraženom prema veličini Vobe-indeksa. ili prirodnih gasova: propan-butan-vazduh Wg = 24.1 MJ/m3) i B (28.5 MJ/m3). sintezni prirodni gas. kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se prema veličini Vobe-indeksa na podgrupe: L (37. donji Vobe-indeks: Wd = Hd ς gde su. ¾ Svojstva karakterističnih predstavnika grupa gasovitih goriva Daljinski gas je suvi gas iz koksnih peći iz I grupe. ζ – relativna gustina gasa.

sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.3.1 MJ/m3n (I gr.59 m3n/m3n Brzina sagorevanja 93 cm/s Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V) Prirodni gas koji se nalazi na našem tržištu ima sledeće karakteristike.A) Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 3.2.1.26 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600OC Količina vlažnih dimnih gasova 4. bez boje i mirisa Vobe broj. Hg = 18 MJ/m3n Relativna gustina. Tabela 1. Wg = 31. podešene toplotne vrednosti. Hg = 19.94 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 550OC Količina vlažnih dimnih gasova 4. bez boje i mirisa Vobe broj.. d = 0.47 Toksičan. Sastav i karakteristike gradskog gasa Sastav Vodonik H2 44% Ugljen monoksid CO 12% Metan CH4 22% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 4% Azot N2 16% Karakteristike Toplotna moć.97 m3n/m3n Brzina sagorevanja 111 cm/s Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V) Gradski gas je iz mešavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog gasa i daljinskog gasa. Tabela 1.2 dat je sastav gradskog gasa. U tabeli 1. pod.4 MJ/m3n Nazivni priključni pritisak 8 mbar Teorijska količina vazduha 4.U tabeli 1. d = 0. koje su date u tabeli 1.6 MJ/m3n Relativna gustina. 4 . Wg = 25. Sastav i karakteristike daljinskog gasa Sastav Vodonik H2 55% Ugljen monoksid CO 6% Metan CH4 25% Ostali ugljovodonici CnHm 2% Ugljen dioksid CO2 2% Azot N2 10% Karakteristike Toplotna moć.39 Toksičan. sa osnovnim karakteristikama ovog gasa.1 dat je sastav daljinskog gasa.

4-10.8 29. Tabela 1. Hg [MJ/m3n] Relativna gustina. Wg = 37.4.134).8-9.072% Etan C2H6 1.100% Tečni ugljovodonik CmHn 0. Hg = 30.H) Vobe broj. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smeša (PBS) Sastav Inertni gasovi.5 Netoksičan.7003.L) Nazivni priključni pritisak 18-24 mbar Teorijska količina vazduha 8.0 Karakteristike Toplotna moć. min [%V] PN 95 PBS 30.0 Ugljovodonici C1 i C2 [%V] PN PBS 3.5 MJ/m3n (II.2 MJ/m3n Relativna gustina.8 122.000% Ugljen dioksid CO2 0. 5 .2 PBS 0.8 MJ/m3n (II.0 Ugljovodonici C5 max [%V] PN PBS 1.130 i JUS B.0300.8 m3n/m3n Temperatura samopaljenja 600-670OC Količina vlažnih dimnih gasova 9.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa. U tabeli 1. max [%V] PN 0.H2.8 PBS Butan C4 max [%V] PN PBS 65.5.2 Propanpropan.55-0. [MJ/m3n] PN PBS PN PBS Propan-butan-vazduh smeša (SPBV – IV grupa)*.2-47.73 88.Tabela 1.3.5 1.8 30.2102.510% Propan C3H8 0.74 42 39 2.0801. Sastav i karakteristike prirodnog gasa Sastav Metan CH4 84.1369.45 Brzina sagorevanja [cm/s] Granica zapaljivosti [%V] PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS PN PBS 23.1-9.32 1.8-46.56 1. d = 0.3202.1-56.7 Toksičan.890% Karakteristike Toplotna moć.9 Teorijska količina vazduha [m3n/m3n] Nazivni priključni pritisak [mbar] Količina vlažnih dimnih gasova [m3n/m3n] 510 490 80.020% Butan C4H10 0.4 30 30 25. d PN PBS PN PBS 100.4-9. bez boje i mirisa Temperatura samopaljenja [OC] Vobe broj. bez boje i mirisa Vobe broj. III grupa – propan i butan su tečni naftni gasovi (JUS B. Wg = 46.90097.9 m3n/m3n Brzina sagorevanja 30-36 cm/s Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V) Propan (PN) i propan butan smeša (PBS).H2.100% Azot N2 0.8 Ugljovodonici C2 i C4 [%V] PN 4. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.

bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Relativna gustina.5 45 Toplotna moć.6 Nazivni priključni pritisak [mbar] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.Tabela 1. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Da Da 25.17 52.42 Netoksičan. d Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 42 22. [MJ/m3n] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 0.53 Da 8 Relativna gustina.5% propan butan gasa. 8 18 *Napomena: smeše nisu određene JUS-om (dato kao primer). bez boje i mirisa Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. d Vobe broj.5 33 0.5.154 1.2 Netoksičan. Prirodni gas-vazduh smeša (SGV – IV grupa)**. bez boje i mirisa Nazivni priključni pritisak [mbar] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Ne sme se formirati smeša sa manje od 15% prirodnog gasa i vazduha. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Ne sme se formirati smeša sa manje od 9. Sastav i karakteristike smeše propan-butan-vazduh (SPBV) Sastav Propan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 25.0 Karakteristike 22 72. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vazduh [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.7 62. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa 27. **Napomena: JUS-om nije definisana smeša. sastav i karakteristike ovog gasa su date u tabeli 1.6 1. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. [MJ/m3n] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’. Sastav i karakteristike smeše prirodni gas-vazduh (SGV) Sastav Prirodni gas [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ Vazduh [%V] Za zamenu ’’gradskog gasa’’ 58 Karakteristike Toplotna moć. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Butan [%V] Za dodavanje ’’gradskom gasu’’.6.6. bez prepravke trošila Za zamenu prirodnog gasa Vobe broj. 6 .8 25. Tabela 1.

4 37.3 150 8 2.6 17. Granice eksplozivnosti gasova Redni broj Gas Temperatura paljenja [OC] 610 530 645 530 510 490 285 Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu pri 20OC i 1013 mbar DGE [vol.3 100.1 1.2 3.7. Granice eksplozivnosti identične su granicama paljenja.5 7.8 GGE [g/m3] 862.7 178.¾ Granice eksplozivnosti Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu mešavine gasa i vazduha može doći do paljenja.1.1.3 195. %] 11. 5. CO H2 CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Gasovi mogu da budu vlažni ili suvi. DGE – donja granica eksplozivnosti . Tabela 1.4 15. Sadržaj vlage mora da bude u propisanim granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.9 44.3 37.7 1.2 63. Tabela 1. 4.5 9.3 33. 7.0 4. GGE – gornja granica eksplozivnosti Slika 1. 2.4 GGE [vol.0 2.0 214.0 4.8. Shematski prikaz granice eksplozivnosti Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.7. 6.0 75.3 760 40 11 7 .9 39.8 0. To je prikazano na slici 1. 3.5 8. Zasićenje vodenom parom pri različitim pritiscima i temperataruma Temperatura [OC] Pritisak [bar] 1 20 20 100 1 60 20 100 1 100 20 100 Sadržaj vodene pare [kg/1000m3] 10 0.5 1.5 249.8 DGE [g/m3] 145.8).6 3. %] 77.

293 1.040 2.064 2.097 58.905 0.93 62.Radi poređenja.562 2.673 2. daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.10.357 2.75 31.070 44.069 1.529 1.105 0.429 1.554 1.40 Tabela 1. Osnovne karakteristike nekih gasova Gas azot acetilen vodonik vazduh ugljendioksid kiseonik ugljenmonoksid metan etan propan butan izo-butan pentan Hemijska oznaka N2 C2H2 H2 CO2 O2 CO CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C4H10 C5H12 Molekulska masa 28. Energetska vrednost nekih gorivih gasova Energetska vrednost Gas gornja [kJ/kg] acetilen vodonik ugljenmonoksid sumporvodonik metan etan propan butan izo-butan pentan 50240 141900 10090 16540 55560 51920 50370 49570 49450 49200 48570 120080 10090 15240 50080 47520 46390 45760 45680 45430 donja gornja 3 O Donja 56900 10800 12640 23490 35840 63730 93370 123770 121840 146340 [kJ/m ] 0 C.091 2.10 95.967 0.37 35.022 26.9.9 i 1.151 Gustina na 0OC.967 0.011 32.60 38.124 58.491 Kritično stanje temperatura tk pritisak pk -147.043 30.50 43.70 197.090 1.00 37.97 37. 1 bar 58910 12770 12640 25460 39860 70420 101740 133980 131890 158480 8 .10.250 0.70 -239.90 50.82 -140.011 16.00 133.40 12.10 -118.221 Relativna gustina dv 0.74 73.13 35.10 33.668 3.15 32.020 2.20 48.124 72. 1 bar [kg/m3] 1.60 152.000 28.90 -140.976 1.960 44.20 -82.171 0.00 46.717 1.251 1.016 28.00 33.000 1. Tabela 1.049 1.

Gradski gas se proizvodi u mestu potrošača. dok se daljinski gas cevovodima transportuje u oblast potrošača. Takođe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitičkim izdvajanjem.2. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu. produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke peći). a koncentracija preko 1000 ppm može za čoveka biti pogubna. pored korisnih sastojaka.2. siromašni i bogati. prirodni gas se klasifikuje kao: suvi. Naročito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih toksičnih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. sumporvodonik. uglavnom na bazi kamenog uglja. U grupu tehnički proizvedenih gasova spadaju: vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas). Kod visokih koncentracija on se ne otkriva mirisom. Transport ovih gasova vrši se cevovodima na bazi razlike potencijala stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajućom vrstom kompresora.1. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE. PRIPREME ZA TRANSPORT I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na: • • tehnički proizvedene i prirodne. 1. kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i gas iz škriljaca (podzemna gasifikacija). 1. sadrži i ugljendioksid. izraženi u cm3/m3n). sve u zavisnosti od mesnih i tehničkih uslova i potreba. preko veštačkih bušotina u zemljinoj kori. Prisustvo ugljen-dioksida je takođe nepovoljno jer smanjuje energetsku vrednost. itd. ali na nižim temperaturama (500700OC). a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom. Prema sadržaju težih ugljovodonika (iznad pentana. azot i ređe helijum. Prirodni gas Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja. Tehnički proizvedeni gasoviti ugljovodonici Gradski i daljinski gas veštački se proizvode postupkom degasacije u gasarama (postrojenjima za gasifikaciju).2.1. Ovaj gas. Švelni gas se takođe dobija postupkom degasacije iz čvrstih goriva.2. 9 . zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni proizvod).

Transport do potrošača vrši se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima.4. 1. gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora.. Suvi prirodni gas se preko kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili industrijskih potrošača. Tečni naftni gas Tečni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i normalnoj temperaturi prevode u tečno stanje.3.2. volumetrijski proporcionatori i agregati za mešanje. Transport se odvija na principu razlike potencijala. koksnim gasom. Iz eksploatacionog polja. Mešanje tečnog naftnog gasa sa vazduhom vrši se preko takozvanih mešača različitih tipova. energijom mešajućeg gasa ili ventilatorima i kompresorima. od bušotina do sabirnog sistema. Tako očišćen gas se sprovodi na sušenje u postrojenje dehidracije. Mešavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je češće u primeni iz više razloga: njome se zamenjuje snabdevanje potrošača generatorskim gasom. pritiskom gasne faze iz rezervoara. 10 . vodenim gasom i dr. 1. Dobijaju se na sledeće načine: pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa.2. zbog otežanih uslova primene čistog propan-butana u zimskom periodu. u zavisnosti od njegove suvoće. stvaraju se povoljni uslovi korišćenjem istog (čeličnog) distributivnog sistema za primenu prirodnog gasa. meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinaže ili u transportni distributivni sistem. Preko zbirnog separatora vrši se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni sistem. koja je u svetskoj ekspanziji. Propan i butan su glavne komponente tečnih naftnih gasova. Smeše ugljovodonika i vazduha Definisano našim standardom.Uobičajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. ove smeše se pojavljuju kao: mešavina propan-butana i vazduha i mešavina prirodnog gasa i vazduha. prirodni gas se doprema podzemnim bušotinskim gasovodima. u zavisnosti od mesnih tehničko-tehnoloških uslova. kao što su: injektorski.

gasovito gorivo u sebi ne sadrži pepeo i sumpor. praktično ne sme biti fizičkih gubitaka gasa. gubici i štednja gasovitih goriva Primena gasovitih goriva je široko rasprostranjena: od laboratorija. Primene. U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika. Značajnu ulogu u tome imaju: rukovanje sistemom (njegova eksploatacija). energana. viši stepen korisnosti sagorevanja. Ako ga ima. kvalitet i podešenost trošila. kvalitet gasovitog goriva. održavanje sistema. Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su: održavanje kvaliteta goriva duži vremenski period. Na distributivnom sistemu.5. otpadnu toplotu. iskustveno je utvrđeno da se gubici gasa kreću od 1-2%. jednostavno podešavanje razvijanja toplote potpuno automatskom regulacijom. praktično je stehiometrijsko. i to izražen kroz: nepotpuno sagorevanje. gubici smanjiti na najmanju moguću meru. Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora: način i vrsta transporta. dobro. Na unutrašnjim cevovodnim instalacijama za gas. U transportu. jednostavno i sigurno opsluživanje ložišta. poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u petrohemijskoj proizvodnji. domaćinstva. on se podrazumeva kod ložišta. niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje.2. nema dima i drugih nečistoća. u sektoru široke potrošnje. nema potrebe za skladištenjem gasovitog goriva kod potrošača. U svakom od ovih segmenata može se primerenim merama i aktivnostima. sposobnost podešavanja plamena prema zadatom ložištu. Razlike u merenju su posledica nekompatibilnosti ili nesavršenosti merača protoka. 11 . sagorevanje sa niskim viškom vazduha. realni gubici se kreću do 6% od ukupno isporučenih količina. a uvećani su zbog: veće razuđenosti i većeg specifičnog broja priključaka po dužnoj jedinici gasovoda. kvalitet transportnih sistema.1. bez obzira na dozvoljena mikro ispuštanja. obučenost rukovaoca. Istog su porekla kao i u transportu. ali i veće i realne zloupotrebe krajnjih korisnika. i dr. ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena. manipulaciji i primeni gasa nužno se pojavljuju gubici gasa. edukacija subjekata u lancu transporta i primene. Oni su posledica nekontrolisanih i kontrolisanih ispuštanja i razlike u merenju količina. gubitke usled zračenja i provodljivosti.

Tarifnim sistemom se naročito utvrđuju: kategorija potrošnje. 12 . valorizovani kroz: zaštitu životne sredine. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova. To se ostvaruje usmeravanjem potrošnje gasovitih goriva u one segmente privredne i neprivredne delatnosti. Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potrošnje gasovitih goriva u funkciji štednje energije. način utvrđivanja obračunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni stavovi. gde se ostvaruje najveći stepen iskorišćenja. nižu cenu jedinice proizvoda i kvalitetniji proizvod.Štednja se ostvaruje. pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. a pre svega prirodnog gasa. obaveza je kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni sistem. odnosno potrošači za koje se određuje tarifni sistem.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful