P. 1
StaracKleopa-Putneba

StaracKleopa-Putneba

|Views: 1,270|Likes:
Published by goranm25

More info:

Published by: goranm25 on Apr 01, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2014

pdf

text

original

Sections

Sta kaze Sveto Pismo o snovima i o vidjenjima Kako djavo obmanjuje ljude
snovima i vidjenjima • Da ne verujemo snovima i vidjenjima • Kako se prepoznaju
istinska vidjenja i predskazanja, i kada djavoli najvise kusaju vidjenjima • Kako se
mozemo spasti obmanjujucih vidjenja.

Kao koji se hvata za sen i goni vetrove,
takav je i koji veruje snovima.

(Isus Sirahov 34, 2)

Staresina: Sta se dogodilo, brate Jovane, da tako kasno dolazis meni?

Brat: Molim vas da mi oprostite, prepodobni oce, nista se nije dogodilo, ali moja
lenjost i nebriga ucinile su da stalno odlazem dolazak k vama, prepodobni. Ponekad mi se
cinilo da ste prezauzeti poslovima, ponekad ja nisam imao vremena i zatim su mnome
ovladale zaboravnost i nehat, i tako, ovog puta je proslo vise od tri meseca od kada
nisam bio kod Vas prepodobni.
Sada, medjutim, voljno i nevoljno, odlucio sam se da dodjem, posto opet imam
mnostvo nedoumica u vezi sa onim sto smo govorili prosli put.
Staresina: E, i sta zelis sada da mi kazes, brate Jovane?
Brat: Prepodobni oce, u proslom razgovoru o snovima, vidjenjima i otkrovenjima,
naveli ste mi svedocenja i objasnjenja, pre svega, Svetih Otaca, ali ja bih hteo da znam
sta kaze i bozansko Pismo o snovima i vidjenjima?
Staresina: Istina je, brate Jovane, da sam ti u nasem proslom razgovoru, na ono
sto si me pitao, naveo vise svedocenja iz Svetih i bozanskih Otaca, nego li iz Svetog
Pisma.
Mozda je to tako odredila Blaga Promisao Bozija, da bi onim sto sada budemo
govorili bilo jace utvrdjeno i bolje pojmljeno ono iz proslosti, a da se tvoj um, brate,
uzdigne od onoga sto je najmanje do onoga sto je najvece, i uveri. Posto ces sam pojmiti
i uveriti se da ucenja Svetih i bozanskih Otaca izviru iz Svetog Pisma i nicim se ne protive
Vecnome iz bozanskog Pisma.
Jer su se Sveti Oci napajali istom zivom vodom Logosa Bozijeg, i Isti Duh Sveti, koji
je govorio kroz Proroka, ozario je i njih, po meri blagodati Bozije.
U vezi sa snovima, vidjenjima i otkrovenjima, kako Sveto Pismo Starog Zaveta,
tako i Novog Zaveta, daje nam mnostvo svedocenja iz kojih se vidi da su mnogi izabrani i
sveti ljudi Boziji imali bozanske snove, vidjenja i otkrovenja. Tako, citamo u Svetom i
bozanskom Pismu Starog Zaveta da se Bog pokazao Avraamu u vidu tri licnosti - tri
andjela - kod Mamvrijskog hrasta (Postanje 18,13), da je Jakov imao bozansko vidjenje
na putu ka Mesopotamiji (Postanje 21,12), da je Josif imao san od Boga (Postanje 7,6),
da je prorok Mojsije imao bozansko vidjenje (Izlazak 3,11).
Isto tako su imali vidjenja od Boga Sveti proroci: Isaija (6,15), Jeremija (24,1),
Jezekilj (10,1), Ilija Tesvicanin, koji disase ognjem (3. Carevi 1,15), Amos (7,1). Vise
vidjenja imao je prorok Danilo (7,11); vidjenje je imao i Sveti prorok Zaharija (2,1).
O snovima i vidjenjima od Boga govori Sveti i pravedni Jakov, govoreci; On, Bog,
mi govori kroz san i kroz nocna vidjenja, kada se san spusta na ljude i oni spavaju na
svojim posteljama
(33,4); na drugom mestu isto on kaze: Ti me zastrasujes snovima i
vidjenjima me uzasavas
(Zah. 7,14).
Na drugom mestu Sveto Pismo veli: Bude li medju vama Prorok Gospodnji, u
vidjenju cu mu se objaviti i u snu cu mu govoriti (Brojevi
12, 6).
O vidjenjima i o snovima govori Bog i kroz usta Svetog proroka Joila, govoreci: I
bice zatim, i izlicu od duha svoga na svako telo, i proricace sinovi vasi i kceri vase, i stari
ce vasi sanjati sne, i mladici ce vasi imati vidjenja
(2,28).
U zakonu blagodati, imao je vidjenja od Boga Sveti i u svemu hvaljeni apostol Petar
(Dap 11,5), kao i Sv. apostol Pavle (Dap 9,3; 2. Kor 12,1).
Vidjenja i velika otkrivenja od Boga imao je i svehvalni apostol i jevandjelist Jovan
Bogoslov (Otk 1,10); san od Boga imao je Sv. i pravedni Josif, zarucnik Preciste Presvete
Bogorodice i uvek Djeve Marije; vidjenje od Boga imao je Sv. apostol i prvomucenik
arhidjakon Stefan (Dap 7,55).
I na mnogim drugim mestima Svetog Pisma nalazimo nebrojana svedocenja o
snovima, vidjenjima i otkrovenjima proroka, patrijaraha, apostola i drugih Svetih i
izabranih ljudi Njegovih, kroz koje je On blagoizvoleo da pokaze svoju slavu, volju i svoje
zapovesti, na sveopstu korist ljudskog roda.
Brat: Prepodobni oce, a sta veli Sveto i bozansko Pismo o obmanjujucim snovima i

vidjenjima?

Staresina: Ucenje Svetog i bozanskoga Pisma o obmanjujucim snovima i
vidjenjima, brate Jovane, uvek je u vezi sa laznim prorocima; zbog toga se ne moze ni
govoriti o prvima (obmanjujucim snovima, prim.izd), a da se ne pomenu lazni i lukavi
proroci koji su ih sazdali.

Ovi lazni proroci, ne buduci Bogom poslati (Jeremija 14,14), nego buduci sinovi
djavolovi, ispunjeni svekolikim licemerstvom i zlom, i neprijatelji svekolike pravde (Dap
13, 8) i kao kakve rugobe pred Bogom, usudili su se lukavstvima i ludostima da govore u
ime Gospodnje, o laznim vidjenjima koja behu lukave tvorevine i izmisljotine njihovog
srca (Jezekilj 18), obmanjujuci i vodeci u prelest narod Boziji. Bog je izlio Svoj gnev nad
ovim lazljivcima i protiv njihovih laznih vidjenja, govoreci: Evo, veli Gospod, ja sam
protiv laznih proroka i njihovih laznih snova, koje oni objavljuju i vode narod moj u
zabludu i prelest (Jeremija
23, 31).
I u Jeremijinom placu, citamo o obmanjujucim vidjenjima laznih proroka ovako:
Tvoji proroci imali su za tebe lazna vidjenja i nisu razotkrili tvoje bezakonje da bi
promenio put svoj, i pokazali su Ti obmanjujuca vidjenja, koja donose propast (Plac
Jeremijin
2,14).

Kroz Svetog proroka Jezekilja Bog preti laznim prorocima, koji su zaludjivali narod
svojim lazima i obmanjujucim vidjenjima, govoreci: Tesko ludim prorocima koji idu za
svojim duhom a nista ne vide;
i zatim, pokazujuci lukavi narod, kaze: Proroci su Tvoji,
Izrailju, kao lisice po pustinjama
(Jezekilj 13, 3-4).
Isti prorok Boziji, na drugom mestu, pokazuje ispraznost laznih vidjenja, govoreci:

Ovako veli Gospod Bog: zato sto govorite tastinu, i vidjenja su vasa lazna, zato evo
mene na vas, veli Gospod Bog. Ruka ce moja biti protiv proroka koji vide tastinu i govore
laz
(Jezekilj 13, 8).

I mudri Isus, sin Sirahov, govori o ispraznosti laznih snova, kazujuci ovako: Taste
su i lazne nade nerazumnom coveku, i snovi daju nerazumnima krila;
zatim dodaje: Kao
koji se hvata za sen i goni vetrove, takav je i koji veruje snovima;
i opet: Mnoge su snovi
obmanuli, i pali su svi koji su se u njih uzdali
(Isus Sirahov 34,1-7).
Eto, brate Jovane, od mnogih svedocenja koja se nalaze u Svetom i bozanskom
Pismu u vezi sa obmanjujucim snovima i vidjenjima ja sam ti, zbog kratkoce, priveo ovo
malo, kojima sam ti pokazao koliko mnogo mrzi Bog lazne proroke, kao i njihove
obmanjujuce snove i vidjenja.
Dakle, temeljno pazi, brate Jovane, i cuvaj se sa svim staranjem, da ne budes,
zbog neznanja, opcaran takvim laznim prorocima, verujuci njihovim lukavim prorostvima
i njihovim obmanjujucim i laznim vidjenjima. Jer su se danas, vise no ikad, pojavile
svakovrsne jeresi i lazni proroci, koji se trude da zavedu u prelest blagoverne i da ih
otrgnu od poslusanja kanonskoj jerarhiji Pravoslavne Crkve Hristove.
Brat: Priznajem vam, prepodobni oce, sa svom iskrenoscu, da mi je i ovoga puta
veoma mnogo koristilo, i uverio sam se, cuvsi ova svedocenja Svetog i bozanskog Pisma
u
vezi sa laznim prorocima i njihovim ispraznim i obmanjujucim snovima i vidjenjima. Jer
su meni, gresnom i nedostojnom, bili veoma potrebni, ovi saveti i razjasnjenja. Posto
sam i ja cuo, kao sto ste Vi rekli, prepodobni oce, da je svet pun laznih proroka, koji
propovedaju laz umesto istine, i videlaca koji, buduci obmanuti od djavola, kazu da imaju
vidjenja i snove od Boga, i tako mnoge neiskusne vode u prelest i odmetnistvo od
rukovodjenja Crkve i u propast, kao one koji se cepaju od dogmatskih zakona i kanonskih
i liturgijskih poredaka, i dakle, cepaju se od Hrista, Koji je Glava Crkve.
Ali imao bih, prepodobni oce, jos nesto da pitam.
Staresina: Sta brate Jovane?
Brat: Hteo bih, prepodobni oce, da mi kazete mogu li se djavoli iz vidjenja i iz
snova pokazati u liku Gospoda naseg ili u liku andjela ili svetitelja?
Staresina: Brate Jovane, ako budes s paznjom slusao sto ti budem kazivao, jasno
ces pojmiti ono sto me pitas.
U Otacniku citamo da je: "Neki starac, prebivajuci u keliji i podvizavajuci se za
svoje spasenje, vidjao djavole na javi i koreo ih. A djavo, videci da ga je ovaj starac
mnogo puta prekoreo, pokazao mu se, govoreci: "Ja sam Hristos", a starac, videci ga,
skrenuo je pogled. Rece mu djavo: "Zasto zmuris? Gledaj i vidi me, jer ja sam Hristos".
Odgovorio mu je starac: "Ja ne mogu videti Hrista u ovome svetu". To cuvsi djavo,
postao je nevidljiv". (Otacnik, gl. 8)

Isto u Otacniku pise da su djavoli rekli nekom starcu: "Hoces li da vidis Hrista?", na
sta je starac odgovorio: " Anatema na vas i na one o kojima govorite, jer ja verujem
svome Hristu, koji je rekao: Ako vam ko rece: Evo, ovde je Hristos ili onde, ne verujte
(up. sa Mt 24,23), i djavoli su postali nevidljivi". (Otacnik, gl. 8)
U Prologu stoji pisano da je neki Prepodobni, po imenu Jakov, napustivsi svet i svoj
imetak, otisao u pustinju, gde je provodio zivot u bdenjima, postovima i molitvama. Ali
posto se gordio svojim strogim zivljenjem, obmanuo ga je djavo na ovaj nacin:
Jednoga dana dosao je k njemu neki djavo u liku andjela i savetovao mu da se
stara o svojoj keliji, da pali svece i da kadi, kako bi primio Hrista, koji ce mu doci nocu,
da mnogim darovima nagradi njegov trud. Monah je poverovao djavolu i ucinio je tako.
Oko ponoci, dosao je antihrist sa slavom i mnogim sjajem. Jakov, otvorivsi vrata kelije,
poklonio mu se, ali djavo, udarivsi ga po celu, postao je nevidljiv. Sutradan Jakov je
pohitao k nekom starcu da mu saopsti dogadjaj, ali pre no sto mu je ista rekao, starac
mu je kazao: "Bezi odavde, jer ti se satana narugao". A posto je Jakov dugo oplakivao
svoj greh, otac ga je poslao u neki manastir sa opstezicem, gde se trudio u kuhinji i u
drugim poslusanjima, ispunjavajuci svoje pravilo sa mnogo vere, a na kraju mu je svise
bio podaren dar cudotvorstva, i spasao se u Gospodu (Prolog, 13. april).
I Ava Arsenije Veliki je cuo djavola kako govori: "Ja sam Hristos", ali Svetitelj mu je
odgovorio: "Ja ne zelim da vidim Hrista na ovome svetu". Takodje i Velikom Pahomiju se
pokazao djavo u Hristovom liku, govoreci mu: " Pahomije, ja sam Hristos i dosao sam
kod tebe, moj prijatelju", a Pahomije mu je odgovorio: "Hristos je mir, a ti si me sasvim
ispunio smutnjom". Zatim, posto se Svetitelj prekrstio, djavo je postao nevidljiv.
Isto u Otacniku citamo da je neki brat, po imenu Avramije, ziveo u pustinji i bio
vrlo drzak, neposlusan i nepokoran, iduci samo za svojom pomislju i misljenjem. Ovaj je
mnogo zeleo sveto svestenstvo, a obmanjivac mu je nocu u snu pokazivao mnoga
vidjenja i utvare, za koje je brat, razmatrajuci ih podrobno, verovao da su istinska. I
posto mu se mnogo od onoga sto je video u snu ostvarivase na javi, uzdao se veoma u
svoje snove. Jednom je k njemu dosao djavo u liku Hrista, sa andjelima, i rekao mu:
"Video sam tvoju mnogu i veliku zelju, koju odavno imas, za svetim svestenstvom. Dobru
i izabranu stvar zelis, jer se u ova vremena svestenstvo stice s velikom mukom, i samo
bogati i slavnoga roda mogu steci svestenstvo. Jer su sada svi arhijereji postali lukavi,
gordi, ponositi castoljupci. Dakle, zbog toga sam ja licno dosao k tebi, videci tvoju mnogu
i veliku zelju, da te rukopolozim da bih te ucinio svestenikom". I nakon sto je to rekao,
otpoceli su "andjeli" pevati veselu pesmu: Aksios, to jest Dostojin... I tako su ga
"rukopolozili" iuciniliga "svestenikom". I nakon sto ga je rukopolozio, ostavio ga je i
uzneo se sa "andjelima" na nebo.
Nakon sto se ovo zavrsilo, probudio se brat iz svoga sna i cudio se i radovao veoma
tom cudesnom snu. I blagodario je Hristu sto ga je rukopolozio za svestenika i poceo je
citati svoje pravilo sa svestenickim uvodom. Zatim je otisao u hram u koji su se sabirali
Oci, da bi odsluzio Liturgiju, buduci da je bila nedelja. I behu se tamo sakupili oci iz
pustinje u toj crkvi. I dosao je i on, i stupivsi u crkvu, otisao je pravo k oltaru i sa
velikom smeloscu je uzeo svete odezde, da bi se obukao, ne pitajuci nikoga. A svestenici
Crkve, koji behu tamo u oltaru, videci ga da uzima svete odezde svestenicke, pitali su ga
rekavsi mu: "Sta hoces da cinis? Zbog cega uzimas odezde?". A on je odgovorio: " Ja
hocu da se obucem da sluzim danas Liturgiju". Rekli su mu: " Ali kako to zelis da ucinis a
nisi svestenik, i kako se usudjujes da udjes u oltar, gde samo svestenici ulaze? I kako se
usudjujes da uzimas svestenicke odezde, kada tebi ne pristoji ni da ih taknes? Zar si
poludeo?". On im je odgovorio, rekavsi: "Ne, ja nisam poludeo, nego sam svestenik kao i
vi". A oni, znajuci da nije svestenik, isterali su ga iz svetog oltara. A on se otpoceo jako
prepirati i vikati na sav glas, govoreci: "Zasto da me izbace iz svetog oltara, kad sam ja
svestenik, i rukopolozio me je Sam Gospod Hristos zajedno sa Svetim andjelima". A oci
videci i cuvsi to od njega, poznali su da je prelescen i obmanut od neprijatelja, djavola. I
spoznali su oci da mu se zbog njegove drskosti i nepotcinjenosti i nepokornosti to
dogodilo. I naredili su oci, te su mu stavili velike okove na noge i poslali su ga u neki
manastir van pustinje, da bude tamo cuvan, i da ga smiruju teskim poslusanjima bez
odmora, dok se ne bude smirio i ne bude spoznao svoje nemoci i svoju obmanu.

I tako je cinio dok nije dosao do spoznanja i spoznao obmanu, i smirio se i pokajao

se (Otacnik, str. 321)."

Onim sto je do sada receno, brate Jovane, pokazao sam ti da se djavo pretvara u
Hristov lik; pokazacu ti sada da se on pretvara i u lik Bogomajke.
Jedan italijanski pisac, Domeniko Mardjiato, koji je ziveo blize nasem vremenu i bio
mason najvisih stepena, prica o mnogim pokazivanjima i predstavama djavola. Na nekoj
seansi gde su ucestvovali mnogi uceni i cuveni ljudi, dolazio je satana u liku Bogomajke i
saopstavao im cudne stvari. Neki svestenik, cuvsi za to, otisao je i sam na tu seansu, da
bi video utvaru. Medjutim, uzeo je Sveto Pricesce sa Svetog Prestola i, ne kazujuci nikom
o tome, sakrio ga ispod odece. Duh (djavo) dosao je kao obicno pod likom Svete Djeve
sa detetom u narucju.

Tada, je svestenik ustao i, izvadivsi Sveto Pricesce iz nedara, rekao utvari: "Duse,
da si uistinu lik Majke Gospoda naseg Isusa Hrista, trebalo bi da padnemo k tvojim
nogama i da se poklonimo tebi i tvom Svetom detetu; ali posto mi hriscani ne verujemo
to - da Duh Svete Djeve dolazi na priziv nekih gresnih ljudi i da se provodi s njima - u
ime ovog Svetog Pricesca, koje je samo Telo i Krv Sina njenog, zaklinjem te da nestanes
ispred nas i da vise ne zabludjujes svet svojim obmanama". Na ove reci zao duh je
odmah nestao, ostavivsi u sobi plamen koji se brzo ugasio, pretvorivsi se u maglu i zadah
smole.

Ovaj i drugi dogadjaji ucinili su da se autor ostavi spiritizma i masonstva i da se
vrati Hristovoj veri, obznanivsi sve satanske prelesti masonstva i spiritista.
Iz dosadasnjeg, brate Jovane, mislim da si se uverio da se djavoli pretvaraju u lik
Hrista i Bogomajke, da bi obmanuli ljude; a da se satana pretvara u andjela svetlosti, to
nam je rekao Sv. i bozanski apostol Pavle: I nikakvo cudo; jer se sam satana pretvara u
andjela Svetlosti (2.
Kor 11,14).
A da bi jos bolje pojmio ovu istinu, brate Jovane, kazacu ti jednu pricu iz Otacnika:
"Neki brat veli da mu se dogodilo jedne noci da mu se pokazao djavo, u liku svetlog
andjela i rekao mu:" Ja sam Gavrilo i poslan sam tebi da ti donesem blagu vest". A brat
mu je odgovorio: "Vidi, mozda si poslat drugom, jer ja sam covek gresan i nisam
dostojan da vidim andjela svetlosti". Cim je to rekao, nestao je namah lukavi i postao je
nevidljiv (Otacnik, str. 318).

Jednom monahu po imenu Valent pokazao se djavo u liku andjela i videvsi da ga
monah prima sa radoscu, jedne noci djavo je uzeo lik Hristov, i dosavsi s mnostvom
sjajnih demona,rekao mu je: "Valente,eto, dosao je Hristos k tebi", a podli Valent mu se
poklonio. Otisavsi zatim u crkvu, i kad je doslo vreme da se oci priceste Precistim
Hristovim Tajnama, oni su ga upitali da li zeli da se pricesti, na sto je Valent odgovorio:
"Ne zelim da se pricestim, jer sam ja video Hrista." Cuvsi to, oci su ga svezali kao ludaka
i sumanutoga.

Citamo takodje u Zitiju Svetog Simeona Stolpnika da se djavo, uzevsi lik svetlog
andjela, pokazao Simeonu u kolima sa ognjenim konjima, rekavsi mu: "Pazi, Simeone i
slusaj sta cu ti reci: Vodio si do sada zivot ugodan Bogu, koji poznaje sva uzdrzanja
tvoja. Zbog toga evo sta cu ti reci. On te je izabrao, preblazeni, da tvoris cudesa: da
isceljujes bolesnike, da prosvetljujes nevernike, da tesis ozaloscene, jer si sjajan dobrim
delima i recju". Sv. Simeon je odgovorio: "Neka bude volja Bozija". Satana je pridodao:
"Dakle, uzimajuci sve u obzir, dosao je za tebe, o, neporocni, dan poslednje nagrade, jer
Bog neba i zemlje, Onaj koji je postavio dane i godine pod Svoju vlast i svima deli Svoja
dobra, poslao me je tebi, kao sto vidis, da te uznesem na nebo kao nekada Iliju, buduci
da si te casti". Sv. Simeon je opet rekao: "Neka bude volja Gospodnja". "Dodji dakle -
rekao mu je opet satana - i ne oklevajuci baci se odozgo u ovu kociju, da bi se u slavi
poklonio Onome Koji te je sazdao po Svome liku i podobiju; da bi te izbliza videli
heruvimi i serafimi, proroci, apostoli i svi Sveti mucenici s neba". A Sv. Simeon, ne
spoznavsi obmanu neprijatelja, rekao je ponizno: Tospode, neka bude volja Tvoja sa
mnom, gresnikom", i podigavsi nogu da bi zakoracao u kociju, rukom se osenio znakom
Svetog Krsta. I namah je djavo zgasnuo nestao sa kolima i sa ognjenim konjima,
rasprstavsi se kao prah na vetru.

Videvsi Sv. Simeon djavolsku obmanu, uzasnuo se i plakao, smatrajuci da je Bozija
blagodat otisla od njega. A nogu kojom je hteo da zakoraci u kociju kaznio je, stojeci celu
godinu dana samo na njoj. Djavo, videvsi takvu strogost, ranio mu je clanak uzasnom
ranom, i meso mu je trulelo, ucrvljalo se, kako pise njegov ucenik Antonije.
I upravo u to vreme dosao je k njemu Sv. Vasilisk, poglavar Saracena, koji je,
besedeci mnogo sa Simeonom, poverovao u Hrista. Kako je sedeo tamo dole kraj stuba,
jedan crv je pao na zemlju i on je, uzevsi ga u ruku, otisao. Dakle poslavsi Simeon za
njim, upitao ga je: "Zasto si uzeo crva palog iz mog trulog tela?". A Vasilisk, otvorivsi
saku, nasao je u njoj skupoceni biser! (Zitije Svetog Simeona, 1. septembar).
Iz onoga sto sledi, brate Jovane, videces da se djavo pretvara i u lik Svetitelja.
Citamo u Zitiju Svetog Grigorija Dekapolita da djavoli, u vreme kada je Prepodobni tvorio
svoje pravilo i molitvu, navaljivahu na njega i ujedahu ga za noge, a kada je tvorio
metanije, obvijahu se kao zmije o njegove ruke i vesahu se o njega, kako se ne bi
podigao, i ubadahu ga svojim jezikom kao kakvim otrovnim iglama, prouzrokujuci mu
velike bolove! To su cinili lukavi djavoli: videvsi da ga iskusenjima sleva ne mogu poraziti,
tada su pokusavali onima s desna, da ga tako obmanu!
U noci 9. marta, to jest na pomen 40 Mucenika Hristovih, djavoli su otisli k njemu u
pecinu, imajuci na svojim glavama vence koji sjaje kao sunce, i rekli su mu: "Mi smo 40
Mucenika Hristovih i dosli smo da ti damo moc nad djavolima", ali on, poznavsi ih darom
Bozijim koji obitavase u njemu, ukorio ih je, i postali su nevidljivi (Zitije Svetitelja, 20.
novembar).

I bozanski otac Jovan Lestvicnik, pokazujuci da se djavoli pretvaraju u lik svetlih
andjela i u lik slave svetitelja, veli: "Djavoli se cesto pretvaraju u andjele svetlosti i u lik
mucenika i pokazuju nam se u snu kao da su dosli k nama, a kada se probudimo,
ispunjavamo se radoscu i vaznosenjem. Ovo neka ti bude znak da si obmanut. Jer pravi
andjeli nam pokazuju strasne muke, sud i razlucenje od tela, a nakon sto se probuDimo,
ispunjavamo se strahom i ozaloscenoscu (zbog posmrtne sudbine nepokajane duse,
nap.izd)!

Ako se budemo pokorili djavolima u snu, onda ce nam se oni rugati i na javi"

(Lestvica).

Eto, brate Jovane, priveo sam ti malo svedocenja, od mnogih koja se nalaze u
Otacniku, Zitijama Svetih, i u ucenjima Svetih Otaca, iz kojih se jasno vidi da se djavoli
pretvaraju u lik Hrista, Bogomajke, andjela i svetitelja, da bi obmanuli ljude.
Zbog toga nije dobro verovati nijednom snu ili vidjenju, pre nego sto ih otkrijes
ocima iskusnim u zivotu i dobro putevodjenim u ucenju Svetih i bozanskih Otaca.
Brat: Blagi Bog neka vam nagradi trud, prepodobni oce, jer ste imali blagovoljenje
da se trudite da mi nasiroko izlozite i o ovim lukavstvima djavola. Molim vas da mi
oprostite, ako vam budem postavio jos jedno pitanje, u vezi s onim sto smo do sada
govorili.

Staresina: Reci, brate Jovane!
Brat: Prepodobni oce, da li djavoli, snovima i vidjenjima, mogu uciti coveka da cini
dobra dela i pokazivati mu i istinite stvari, ili mu pokazuju samo lazne stvari i uce ga da
cini samo zla?

Staresina: Brate Jovane, kada lukavi djavoli zele da obmanu koga u snu ili u
vidjenju, dok spava ili kad je budan, imaju obicaj da ga ne podsticu od pocetka da cini
zla, da ne bi pojmio covek njihovu obmanu, nego mu najpre pokazuju istinite stvari i uce
ga da tvori dobra dela. A kada vide da se covek savrseno pouzda u snove i vidjenja, tada
ga s lakocom vode u prelest i propast!
I posto sada vise nemam dovoljno vremena da ti nasire kazem o ovome, budi
zadovoljan povescu koja sledi:
U Otacniku pise da je neki brat boravio sa mnogo spokojnog tihovanja u svojoj
keliji. A neprijatelj djavo, zeleci da ga obmane i prevari, jedne noci, kada je brat legao u
svojoj keliji, preobrazio se u lik svetlog andjela, i otisavsi njemu, probudio ga je govoreci:
"Ustani, rabe Boziji, na svoju molitvu i pravilo"; a brat, probudivsi se iz sna, video ga je
kako svetlo sjaji, ali namah je postao nevidljiv!

I, ustavsi, brat se prihvatio molitve i svog uobicajenog pravila, smatrajuci da je
andjeo Gospodnji taj koji ga je probudio. A kada je nastupila sledeca noc, posto je brat
legao, dosao je lukavi i probudio ga i rekao: "Ustani rabe Boziji, na svoju molitvu i
pravilo"; i cineci mu tako mnogo puta u mnogim nocima, odmah kako bi zaspao dolazio
je i budio ga.

A jednom je brat otisao nekom starcu koji ne bese suvise daleko od njega i rekao
mu: "Oce, meni sada od nekog vremena, svake noci, ako legnem i zaspim, dolazi andjeo
i budi me na molitvu". I upitao ga je starac: " Ali na koji nacin dolazi on tebi i budi te?"
Odgovorio je brat: "Nakon sto legnem i zaspim, odmah dolazi meni, i priblizivsi mi
se, budi me, govoreci: "Probudi se, rabe Boziji, na svoju molitvu i pravilo", a ja,
probudivsi se i otvorivsi oci, vidim ga kako svetlo sjaji, i namah bezi i postaje nevidljiv! I
tako mi cini u svim nocima, i nimalo me ne ostavlja da spavam".
Rece mu starac: "Sine, to nije andjeo Gospodnji koji ti zeli dobro i tvoje spasenje,
nego lukavi djavo, koji zeli tvoju pogibelj i zeli da te obmane dok te ne pogubi, kao sto je
pogubio i druge. Dakle ti, sine, ne slusaj njega, nego kada bude dosao da te probudi, reci
mu ovako: "Kada mi bude doslo vreme za ustajanje i bude mi volja da ustanem, ustacu i
bez tebe, a tebe ne slusam, niti cu te slusati!"
Primivsi brat ovu pouku od starca, otisao je u svoju keliju. A kada je nastupila noc,
legao je brat da spava. Lukavi, odmah kako je brat zaspao, vec je dosao kod njega i
probudio ga, kazujuci mu: "Ustani, rabe Boziji, na svoju molitvu i pravilo"; a brat mu je
odgovorio kako ga bese naucio starac:" Kada mi bude doslo vreme za ustajanje, ustacu i
bez tvoga budjenja, a tebe ne slusam, niti cu te slusati". Cuvsi to lukavi, uzdahnuo je
rekavsi: "Monahu ludi i bezumni i prokleti, isao si k zlom i lazljivom starcu, i obmanuo te
je, jer k tome starcu je isao juce neki brat koji ga je veoma molio da mu ucini dobro i da
mu pozajmi zlatnik, buduci da mu je bio od velike potrebe, i nije hteo da mu pozajmi,
nego je slagao da nema, a ipak je imao jedan zlatnik. Dakle, iz toga znaj i spoznaj da je
to zao i lazljiv starac, i obmanuo je i tebe, zato sto si glup i bezuman."
Ovo rekavsi lukavi, postao je nevidljiv, a brat, nakon sto se razdanilo, otisao je
onom starcu i kazao mu sta mu je rekao lukavi djavo...
Dakle, upitao je starca: " Da li je to tako, Oce?". Odgovorio mu je starac: "Vaistinu
tako je, sine, jer dosao je meni neki brat i trazio da mu dam u zajam jedan zlatnik, i ja
imam zlatnik, ali sam rekao da nemam, znajuci da mu ono zbog cega je trazio zlatnik nije
na korist, nego vise na povredu njegove duse. Zbog toga sam smatrao za bolje laz, pa da
izbavim svog sabrata od povrede duse, i zato nisam dao zlatnik, nego sam rekao da
nemam.

Nego ti, sine, cuvaj se i poznaj lukavog neprijatelja, koji hodi da te obmane."
I brat, buduci mnogo poucen i okrepljen od starca, otisao je u svoju keliju

(Otacnik, str. 319).

Iz ove povesti i iz mnogih drugih koje se mogu procitati u Otacniku i u Zitijima
Svetih
mozes dosta jasno pojmiti, brate Jovane, da djavo, kada se kome pokazuje u
snovima ili vidjenjima, pored drugih svojih lukavstava, uci najpre coveka da tvori dobra
dela i da kazuje istinite stvari, kao sto si cuo iz gornje povesti. Ali ovo ne cini na korist
spasenja coveka ili na slavu Boziju, nego pod vidom istine ili dobrog dela skriva
lukavstvo, zamku i obmanu. I ako covek ne bude pazljiv, lovi ga onima zdesna i vodi ga u
pogibiju.

Brat: Prepodobni oce, da li su Sveti i bozanski Oci lako verovali u snove i vidjenja

koja su im se pokazivala?

Staresina: Ovo, brate Jovane, ne bi vise trebalo da pitas posle toliko svedocenja
koliko si do sada cuo. Zar nisi cuo da su Svetitelji Otacnika zazmurivali, da ne bi videli
djavolska vidjenja? Nisi li cuo kako je odlucno odbio Ava Arsenije onaj glas koji ga je
pitao da li zeli da vidi Hrista? Nisi li video Velikog Pahomija kako je izagnao djavola koji
mu se pokazao u Hristovom liku? Nisi li video Svetog Grigorija Dekapolita, koji je darom
Bozijim izagnao 40 djavola koji su mu se pokazali u liku 40 Mucenika?

Ako si, brate Jovane, sve ovo cuo, kako to da nisi shvatio da Svetitelji Boziji nisu
lako verovali u snove i vidjenja? Jer da su olako verovali u djavolske utvare, propali bi
zalosno.

Znaci, brate Jovane, dobro upamti sto ti kazujem: Sveti i bozanski Oci ne samo da
nisu olako verovali u svaki san ili vidjenje, koje su smatrali da su od djavola, nego su oni,
preblazeni, cak i vidjenja koja su smatrali da su dobra i od Boga, odbacivali i nisu im
verovali.

Brat: Prepodobni oce, a da li se Bog ljuti na one koji ne poveruju u dobre snove i

vidjenja, koje On salje?

Staresina: Brate Jovane, radi vece koristi i napretka u onome sto je duhovno, i da
bismo bili bez opasnosti u onome sto je za spasenje, bolje je da covek ne veruje
nijednom snu ili vidjenju.

I ako ce ovo ciniti od straha da ga djavoli ne obmanu, neka nista ne brine, jer Bog
se nece na njega naljutiti i nece ga zbog toga kazniti. Blagi Bog, Koji poznaje srca svih
ljudi, ako vidi koga kako se cuva da ne vidi kakvo sumnjivo cudo ili kakvo vidjenje, od
straha da ne bude obmanut i da ne bi ucinio stogod sto bi ga udaljilo od prave vere,
umece da ga prosvetli i da mu ocisti poimanje, kako bi covek spoznao istinu. Ni u kakvom
slucaju nece ga ostaviti da sumnja do kraja u ono sto mu je pokazao.
To pokazuje i Prepodobni otac Nikodim Svetogorac, koji veli: "Cak ako sa mnogo
nepokazanih razloga budes spoznao da vidjenja koja su ti se pokazala jesu istinita i
dolaze od Boga, ipak, bezi uvek od njih koliko mozes, odgoni ih daleko od sebe. Ne boj se
da Bog ne voli ovo odvracanje. Jer ako ova vidjenja budu bila od Boga, tada ce On znati
da ti ih preda, i nece Mu biti zao ako ih ti ne primas. Koji daje blagodat smirenima ne
uzima je od njih, za sve sto oni cine iz smirenja."
I Sv. Grigorije Sinait, veliki isihasta i veliki hriscanski zivotnik sa istoka, kaze
ovako: "Nemoj nikako primati kao otkrovenje i olicenje ono sto dolazi od osecaja ili
razuma, bilo spolja, bilo iznutra, bilo sam lik Hristov, ili kojeg andjela, ili oblik kojeg
svetitelja, ili svetlost da ti se utvara (predstavlja) u umu i da uzima neciji lik, jer sam um,
po svojoj sopstvenoj prirodi, ima moc maste, i lako moze da predstavi sebi likove koje
zeli. Koji ne vode racuna o tome, ozledjuju sebe. Zbog toga pazi i nemoj veoma brzo
poverovati u nesto, cak ako bi to bilo dobro, pre no sto posetis one koji su oprobani, i pre
mnogo ispitivanja, kako se ne bi ostetio; nego budi sa mnogo paznje, cuvajuci svoj um
uvek bistrim i bez ikakvog lika ili oblika. Jer ono sto je Bog slao radi kusanja cesto je
mnoge ozledilo, posto Gospod zeli da ispita kamo naginje nasa sloboda.
Ko je video stogod svojim umom ili culima, cak ako bi i bilo bozanskog porekla,
bude li primio bez ispitivanja oprobanih, lako se obmanjuje, ili ce se obmanuti, kao
lakoveran! Jer Bog se ne gnevi na one koji podrobno paze na sebe od straha da ne
zablude, cak ako i ne prime, bez pitanja i bez mnogo ispitivanja, ono sto dolazi od Njega,
nego ih pre hvali kao mudre.
Takodje, ne treba da pitas bilo koga, nego samo onoga kome je povereno i
duhovno rukovodjenje drugima i koji zivotom sjaji. Jer su mnogi neoprobani ozledili
mnoge neoprobane i neumesne, ciju ce osudu imati posle smrti. Jer ne mogu svi
putevoditi druge; svaki je dobio licno spoznanje i prirodno ili prakticno poimanje, ali ne
sticu svi poimanje Duha Svetoga".
Zbog toga je rekao i mudri Sirah: Neka ih bude mnogo koji s tobom u miru zive, a
savetnik neka Ti bude od hiljade jedan
(6,6).
I bozanski oci Kalist i Ignjatije uce u tom pogledu ovako: "Smirivsi se i hoteci da
budes sam zajedno sa Bogom, nemoj primiti nikada bilo sta budes video culno ili misleno
(duhovno), ili materijalno, unutar sebe ili spolja, cak i lik Hristov, ili lik andjela ili
svetitelja, ili uobrazavanje svetlosti koje ti se utvara (predstavlja, umislja) u umu, nego
ostani verujuci, ili jos teze pristaj na to, makar bilo i dobro, pre no pitas iskusne, zato sto
je to veoma korisno i veoma ljubljeno od Boga i predobro primljeno. Uvek cuvaj um
nepovredjen".

A u zakljucku smatram za pogodno da izlozim i svedocenje Svetog Dijadoha
Fotickog, koji uci ovako: "Cak ako bi nam se kadgod Bozijom dobrotom i poslalo kakvo

vidjenje, ako ga ne budemo primili, nece se naljutiti na nas Prezeljeni Gospod Isus
Hristos. Jer On zna da to cinimo kako nas ne bi obmanulo lukavstvo djavola". Zatim
dodaje: "Uzmimo sledeci primer radi celovitosti: Gospodar je nocu, posle dugog
odsustvovanja, dosao na kapiju svog dvora i pozvao slugu, ali on, ne prepoznavsi ga sa
sigurnoscu, ne otvara mu vrata, jer se boji da kako ne bude obmanut slicnoscu glasa,
postane rastocitelj dobara koja su mu bila poverena.
Domacin i gospodar toga sluge ne samo da se ne ljuti na slugu kada se razdani,
nego ce ga udostojiti mnoge hvale, zato sto je smatrao da je glas njegovog gospodara
obmana i nije hteo da upropasti njegova dobra." (Dobrotoljublje, tom I, str. 348).
Iz svedocenja koja si, brate Jovane, cuo iz Svetih i bozanskih Otaca, mislim da si se
sada u potpunosti uverio da se Bog ne ljuti na onoga koji, zbog staranja da ne bude
obmanut djavolima, ne poveruje olako u svaki san ili vidjenje.
Brat: Imam jos jednu nedoumicu, prepodobni oce, i to: hteo bih da znam da li zli
ljudi mogu videti andjele, svetitelje ili djavole, ili samo sveti ljudi imaju takav dar?
Staresina: Znaj, brate Jovane, da je jedno vid zlih i necistih ljudi, a drugo moc
vidjenja uma cistih, duhovnih ljudi.
Istina je da i zli i necisti ljudi mogu videti andjele, svetitelje i djavole, ali to mogu
ciniti samo telesnim ocima. U to nas uverava i Sv. i bozanski Otac Isaak Sirijski, kazujuci:
"I necistima se pokazuju andjeli i djavoli, ali oni ih vide samo telesnim ocima". A cisti i
duhovni ljudi gledaju mislenim okom, koje je um, kao sto nas uci isti Sv. Otac Isaak
Sirijski. " Ali ociscena dusa nije takva, nego duhovno vidi prirodnim okom koje je
misleno" (Slovo 67).

Znaj ovo, brate Jovane, da djavoli, buduci pomraceni i otpali od blagodati Bozije,
jedni druge mogu videti, ali ne mogu videti cete koje su iznad njih, jer je to duhovno
gledanje, a djavolima je strano ovakvo gledanje. A duse ljudi, sve dok su uprljane
gresima i pomracenjem, ne mogu duhovno videti ni sta je iznad njih, niti sta je ispod
njih, ni jedne druge, niti sebe. A ako se budu ocistile i obratile predjasnjem stanju, tada
jasno vide pa cak i ako su u telu: ono sto je ispod, to su djavoli, sto je iznad, to su
andjeli, i jos jedna drugu moze videti. Ne prividjanjem, nego cudesnim duhovnim
gledanjem (Slovo 67).

A o cinjenici da se duse vide medjusobno isti Sv. Isaak Sirijski veli: "Nemoj se tome
cuditi da se duse medjusobno vide, cak i ako su u telu, jer cu ti to pokazati svetlim
dokazom, svedocenjem Svetog Atanasija Velikog, koji u Zitiju Svetog Antonija kazuje:
"Jednom, dok je Veliki Antonije bio na molitvi, video je neciju dusu kako se vaznosi sa
mnogo casti i nazvao je toga blazenim sto se udostojio da primi takvu slavu! I bese to
Blazeni Amun Nitrijski, a Nitrijska Gora bese udaljena od Svetog Antonija 13 dana hoda.
Dakle pokazalo se iz ove price da se duhovne prirode vide medjusobno, cak i ako bi bile
daleko jedna od druge, i da ih telesne razdaljine i osecaji ne sprecavaju da se vide! Isto
tako i duse koje se ociste: ne vide telesno, nego duhovno" (Slovo 67).
Znaci, brate Jovane, ciste i svetle duse vide duhovnim i unutrasnjim gledanjem
andjele, svetitelje i djavole, i vide se medjusobno. A zli i necisti vide samo telesnim
ocima, i samo sto je pred njima, a od tajni duhovnog gledanja nista ne mogu obuhvatiti,
zbog svoje necistote!

Brat: Hteo bih da saznam jos nesto, prepodobni oce!
Staresina: Sta brate Jovane?
Brat: Mnogo bih zeleo, prepodobni oce, da znam na koliko nacina moze ljudska
priroda videti prirodu bestelesnih?
Staresina: Na ovo pitanje, brate Jovane, odgovaram ti isto recju Svetog i
bozanskog Oca Isaaka Sirijskog, koji pokazuje da: "na tri nacina moze ljudska priroda
gledati nematerijalna bica.

Prvi nacin je telesni, kao sto je bio slucaj Patrijarha Avraama, koji je na telesni
nacin video tri licnosti kod Mamvrijskog hrasta, i slucaj Lotov, koji je primio izaslanike u
Sodomu. Takodje patrijarh Jakov, koji se borio sa andjelom, kao i Gedeon, Manoje,
Tovija, prorok Zaharija, Presveta Djeva Marija, Svete Mironosice i apostol Petar, koji su
telesno viDeli andjele.

Drugi nacin kojim ljudska priroda moze osetiti ono sto Je nematerijalno, jeste
gledanje dusom. Kao sto je Sv. Prorok Isaija video Onog Koji sedjase na najvisem
Prestolu, i sestokrile koji letijahu unaokolo, i Serafime; i isto tako je Danilo video Starog
danima.

A treci nacin jeste silom uma. Ovaj nacin, po misljenju nekih, nije drugo, do
misleno (duhovno) gledanje i gledanje umom, kojim onaj koji stigne do mere dobrog dela
i koji se navikao da vaznosi svoj um sa zemlje i od zemaljskog, vidi ponekad duhove
pravednika, a ponekad andjeoske jerarhije ili Samog Cara Slave: "Bilo kao Boga,
slavljenog; bilo kao Promislitelja Koji se stara; bilo kao Blagoga, Dobrotvora; bilo kao
Sudiju, kako sudi". (Slovo 84).
Brat: A da li mogu i djavoli na ova tri nacina da se priblize ljudskoj prirodi, kako bi
je obmanuli, prepodobni oce?
Staresina: Brate Jovane, djavoli nam se samo na prvi i drugi nacin mogu pribliziti
da bi nas obmanuli i odveli u pogibiju, ali i mislenom silom uma ne mogu.
Ovo nam pokazuje isti Sv. Otac Isaak Sirijski, koji veli: "Necisti djavoli, medjutim,
ne mogu pokrenuti u nama, sem na ova dva nacina na koja se priblizuju nama, da bi nas
obmanuli. Jer djavoli nikada nemaju moc da pokrenu u nama prirodne misli, jer je
nemoguce sinovima tame da se priblize svetlosti; a Sveti andjeli mogu ovo: i da pokrenu
i da ozare. Jer djavoli su gospodari i sazdatelji laznih poimanja o radjanju tame.
Tako da od svetlozarnih primamo svetlost, a od pomracenih mrak" (Slovo 84).
Brat: Prepodobni oce, u koje nas doba naseg zivota kusaju djavoli lukavim i

obmanjujucim vidjenjima?

Staresina: Svo vreme zivota naseg, brate Jovane, ali osobito u vreme nase koncine,
tada djavoli uobicajavaju da nas napadaju utvaranjem (predstavljanjem) laznih
prividjenja. Ovu istinu nam pokazuju mnogi od Svetih i bozanskih Otaca, medju kojima je
i Prepodobni Nikodim Svetogorac, koji veli ovako: "Ako se nas lukavi neprijatelj, jak u
procenjivanju, kadgod i ne trudi da nas kusa, ali u vreme smrti dolazi s laznim
predstavama, s vidjenjima i pretvaranjima u svetlosne andjele" (Nevidljiva borba, gl. 13).
Brat: Ali, prepodobni oce, na koji se nacin covek moze spasti obmane djavolskih
vidjenja, koja navaljuju na njega u vreme smrti?
Staresina: Brate Jovane, prvo oruzje koje treba da imamo protiv vidjenja koja nam
privode djavoli, osobito u vreme smrti, jeste smirenje i samopoznavanje. Jer ko bude
imao um i srce smireno istinskim samopoznavanjem taj, umujuci svagda o svojim
nemocima i gresima, kao i o bezdanoj dubini svoje nistavnosti, nikada nece smatrati sebe
dostojnim da vidi andjele, svetitelje ili druga vidjenja. Pa cak ako i bude video tako sto,
odbice ih svom silom i protivljenjem, smatrajuci sebe sasvim nedostojnim njih, ne zeleci
drugo, do samo da u zadnjem casu zivota stekne milost i samilost Premilostivog Boga,
kao i brzu pomoc molitava Presvete Bogorodice.
U ovo nas uverava isti Sv. otac Nikodim Svetogorac, kazujuci: "Kada lukavi djavo u
vreme tvoje smrti bude navalio na tebe svojim utvarama, da bi se spasao njega i
obmanjujucih utvara, reci mu ovako: "Preobrazi se, podlace, u svoju tamu, jer meni nisu
potrebna vidjenja, niti mi je sto drugo potrebno, sem samilosti moga Isusa i molitava i
posrednistva Preciste Djeve Marije i svih Svetitelja Njegovih". Pored toga prebivaj cvrsto
u svom rasudjivanju koje imas o svojoj nistavnosti i podlastvu" (Nevidljiva borba, gl. 13).
Znaci, brate Jovane, upamti: da ne bismo pali kao plen djavolskim utvarama i
vidjenjima koja navaljuju na nas u zivotu i osobito u casu smrti, veoma je potrebno
smirenje, spoznanje grehova i sveti gnev protiv djavola i veoma je potrebno zeleti i iskati
iz sveg srca milost i pomoc Blagog Boga, kao i posrednistvo Preciste Majke Njegove i svih
Svetitelja Bozijih.

Brat: Jos nesto bih Vas pitao, prepodobni oce.
Staresina: Nema vise vremena, brate Jovane, posto su, eto, dosli neki vernici iz
daleka, koji me cekaju, a imaju i oni svoje nevolje, i treba da odvojim vremena i za njih.
Ostajemo samo s onim sto smo do sada govorili, a za ostalo dodji opet ovamo, kada me
vidis manje zauzetog.

Brat: Zahvaljujem Vam veoma sa smirenjem i blagodarnoscu, prepodobni oce, za
trud koji ste ulozili, da bi me savetovali i razjasnili meni gresnom sve o cemu sam Vas
pitao. Molim Vas da mi oprostite i da me blagoslovite.
Pravo vam velim, prepodobni oce, da i ovog puta odlazim od Vas s velikom radoscu

u dusi.

Staresina: Bog nek prosti i neka te blagoslovi, brate Jovane; idi s mirom!

NAPOMENE:

1.Iz knjige: Despre vise si vedenii, Bucuresti, 1993, str. 119-1143
2.Iz knjige: Despre vise si vedenii, Bucuresti, 1993, str. 144-165

Starac Kleopa
PUT NEBA

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->