FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi,tj. srasli u nepovoljnom polozaju.

To je kasna komplikacija preloma, koji je dobro srastao u pogledu kalusa, ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm, funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Takodje se daje povisica. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu, a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama,savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta

1

REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija, tj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva. Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota, nepoznate je etiologije. Faktori koji uzrokuju nastanak su: nasledje, trauma, fizicko opterecenje, porodjaj, psihicko uzbudjenje, teske infektivne bolesti, klimakterijum. Bolest pocinje postepeno, netipicnim znacima: umor, malaksalost, gubitak sna, povisena T, pojacano znojenje, gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost, koja se najcesce i prvo javlja na sakama. Kasnije se javlja bol, prvo pri pokretu ili pritisku, a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob, razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. Otok je vretenast, bol ne na pritisak i spontano, nema crvenila. Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima, kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista, a zatim: subluksacije, devijacije, fibroze i ankiloze. R.A. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne, periferne interfalangealne, dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni), ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob, pri cemu je zvakanje otezano. Deformiteti sake: 1. ”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. 2. ”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima. 3. mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju, a koza sake je naborana u vidu rukavice. Funkcija sake je izgubljena. Deformiteti prstiju: 1. ”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF, fleksija distalnih 2. ”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile - flex. kontraktura 3. ”fokino peraje”-flex. sa ulnarnom devijacijom 4. ”rupica za dugme”-flex. u prox., a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. ”90:90”-na palcu:flex. i MKP, a hiperekstenzija i IF 6. ”cekicasti prsti”-prox. IF zglobovi u normalnom polozaju, dok su distalni u flex. od 90st. Rucni zglob: volarna fleksija; lakat: flex. kontr. rame:add. DE: 1. palac - valgus polozaj 2. prsti - u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca 3. patela - ankiloza, valgus kolena 4. kuk - fleksija i addukcija. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive, burze (burzitis, Berkova cista), misice koji atrofiraju, ovojnice (oksidativni tendovaginitis). Sindrom glavice ulne-peritendinitis - ulnarna ekstenzija sake i prstiju, vaskulitis, atrofija noktiju, subkutani cvorici. Th: 2

RHB U AKUTNOM STADIJUMU: -medikamentozna th (kortikosteroidi, salicilati, soli zlata, glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete, rame u laganoj abdukciji, lakat u laganoj fleksiji, rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st, prsti u fleksiji od 15st, saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija, kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji, koleno u ekstenziji, stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. Longete se nocu ne skidaju, jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: -vezbe do granice bola (u suspenziji). Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth - krio th, EF (KJ), laser, IFS, DD, ES, hidro th, lokalne kupke -rth - okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. Kontraindikacija: toplota i pokret koji izaziva bol. RHB U 2. FAZI DEFORMITETA koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline, tetiva, ovojnica, zbog kontrakture, ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth - aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth - parafin, hidro th, UZ (male doze zbog osteoporoze), ES -rth - funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze), kao transpozicija i plastika tetiva -kth - nosenje korektivnih udlaga, nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta, nose se izmedju vezbi, a vezbe se rade svaka 3h, sprovode se i vezbe disanja -fth - hidro th -rth

3

po Brodmanu (girus precentralis . Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. a bol se javlja na palpaciju. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. zapaljenski procesi. Paraliza brzo nastupa. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. Znaci ostecenja CMN-a: 1. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.. infektivni faktor (herpes simpleks). Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. tromboza. kontrakture. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. Polazi od piramidalnih celija. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. virus varicele (toksicni faktor). Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. 4. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. mozdanom stablu. 2. koja polaze iz celija senzomotorne kore.CMN (GORNJI MOTORNI NEURON) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. misicne refleksi su pojacani 3. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. degenerativne promene. gde je rastavljen u snopice. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. embolija. prednji deo ponsa i produzene mozdine. anoksija. neoplazme. anestezija. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma.. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. kapsuli interni. odsustvo refleksa. 5. genetski faktor (spina bifida). Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. 4 .nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. nema fascikulacija. 6. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. 3. hemoragija. slab kvalitet materije.

Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje. Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca. jer je otezano disanje. meri se anteroposteriorni dijametar.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth .IR. Th: -fth . a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu). fiksirano je gornje-kostalno. a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize. DISTORSIO (uganuce) 5 . Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.“makrame” . Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. udubljene ili susterske grudi).tehnika pravljenja raznih cvorova – sa velikim nitima -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje. Grudna kost je udubljena. Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.UV -kth .povecanje ekspirijuma . a ekspirijum je forsiran.

povrede sinovije. IR. otok.). spretnost -kth .obim pokreta.povecanja cirkulacije -kth -rth 3.fth. brzina. prosiren je zglobni prostor Th . UZ. LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju. vezbe disanja -kth i rth . Th . hidro th 6 .a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata. a aktivni pokret je nemoguc. kapsule.staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa. otok i palpatorna osetljivost. Th . hematom. pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1. koordinacija. IFS. misicna snaga.. Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.otok. ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije.krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth. evakuacija hematoma.. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth . RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor. Postoje 3 stepena u zavisnosti od: -elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl. aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2. prisutan je bol.je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu. pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata.slika: -bol. tetiva. EF.spazma. krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain -vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola. potpuni gubitak funkcije. pucanje zglobne fascije.deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni. Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture.parafin. izdrzljivost.fth.

dugotrajni otoci. M.Sudeck. Komplikacije: kontrakture.vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage. DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA) 7 . hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. atrofije.-kth . nestabilan zglob.

tj. primarne (idiopatske). npr. a zglobni prostor se suzava. atrofije i kontrakture misica. 8 . traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). resice joj postaju debele i nezgrapne. Ova faza je prolazna. on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu.slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. poremecaja statike i dinamike. koja postepeno propada i degenerativno se menja. sekundarne nastaju kao posledica: prekomerne telesne tezine. a na prox. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova. ali nema ankiloze. Ukoliko se javi upalni proces. zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. tako da nema opasnosti od ankiloze. opterecenja zgloba. mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera” . Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici. pa zglobna tela nece medjusobno srasti. Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture misica. Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). Artroze mogu biti: 1. kongenitalne anomalije. 2. IF zglobovima Sausardov cvoric. koja gubi svoju glatkocu. Na kostima se takodje javljaju promene. tako da ona luci tecnost u zglob.je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma. a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. buja kostano tkivo. na saci se javljaju cvorici. To je faza “dekompenzacije artroze”. Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice. jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale. pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. pokreti su ograniceni i bolni. koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba. U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. I zglobna casica se donekle menja. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.

Kl. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.termo th (poboljsava cirkulaciju. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. cime se uklanja spazam i smanjuje bol).. fraktura male sanata). fleksiona i adduktorna kontraktura. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. aktivne vezbe. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . elektro th (DD. Ako je skracenje malo ide povisica. F. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). traume (lux.kosti se taru. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. parafin. kongenitalne anomalije. a koleno trpi. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.S. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. Uzrok: prekomerna telesna tezina. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. sepa. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. GONARTROZA 9 . Rhb: -fth . Kod coxartroze kuk boluje. IR. ukocenost. bol. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth .COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. najpre samo pri duzem stajanju i hodu. EF) -kth .izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). jer hrskavica nije vaskularizovana. krepitacije. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. adduktorna i spolj.

-hipotrofjia. gena valga i vara. pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). hipotrofija. hidro th -kth . hipertrofija. UZ. F. parafin).okupaciona pa funkcionalna.aktivne vezbe sa i bez otpora -rth . fleksiona kontraktura. pojava burze.slika: bol. krepitacije. Uzrok: prekomerna telesna tezina. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. elektro th. Kl. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. bolna osetljivost. povecan obim preko kolena.stap. SPONDILOZE 10 . startni bol. Bekerova cista.termo th (KTD.S.je degenerativno oboljenje zgloba kolena. fleksiona kontraktura. povecan obim preko kolena. Rhb: -fth . pomagala .

Dg.moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme: -sakralizacija . hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.slika: -lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji: smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. Uzrok: -diskopatija (degenerativne promene na diskusu . pojava skolioza. odvojen je -lumbalizacija . Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. PMN (donji motorni neuron) 11 . jer 5-ti nije srastao. rigiditet.okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. L5 srasta sa S1 Kl. Na torakalnom se javlja redje. Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju. da bi pacijent mogao da amortizuje pokret -kth -odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.povecanje broja prsljenova sa 5 na 6. tj. pojacan tonus PVM. Rhb: -fth . istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth . na cervikalnom i lumbalnom delu. zovu se spondiloze.smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. bol. jer je manje pokretan. ogranicena pokretljivost.termo th.

Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Ne radi se operacija. kongenitalne anomalije. Potpuni oporavak je nemoguc. brahijalni. 5 lumbalnih.je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. PEDES PLANI – ravna stopala 12 . ishemije. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Nema regeneracije. intoksikacija. Uzrok ostecenja: trauma. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. neoplazme. a iz distalnog gliom. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. a tek onda termoalgezijski. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Pleksusi (cervikalni. degenerativne promene. percepcije. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. mijelinskog i vezivnog omotaca. dok je vezivni ocuvan. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. 5 sakralnih i 1 kokcisni. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. 12 torakalnih. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. nema Valerove degeneracije. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. jer dolazi do regeneracije. koje nastaje kao posledica traume. infekcije. Periferni nervi postaju iz plexusa. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.

povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Dete ne treba pozurivati da prohoda. zapaljenje.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . kada dete prohoda i postane stabilno.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.pes plano valgusa: 1st . a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani . bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. povrede).povrsina oslonca je siroka 2st . Kl. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. tj.hidro masaza 13 . Kod dece. Th: -termo th (u vodi i masaza) -kth -vezbe i u svim pravcima.tomasova peta) -fth . tj. lezije PMN-a. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. slabost misicno-ligamentarnog aparata.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.tromost Dg. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.ETH -rth . Postoje 4 stepena ravnog stopala .

KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. MORBUS BEHTEREV . Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 14 . delovanje tezine susednih. To je hronicno. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. npr. progresivno oboljenje evolutivnog toka. elasticne naprave (Glisonova omca). Podela: 1. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. cikatriks) -dezmogene (fascije.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 2. aponeuroze. . rot. kongenitalne anomalije.ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. tj. degenerativne promene) -inaktivitet. proksimalnih segmenata. preko koturace. ruka terapeuta. Uzrok je nepoznat.opekotine. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza.) Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. traume. korektivni polozaj.

Meri-Strumpl). ext. – 30 cm = 3 Ri . Kl. Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.5 Ri . Funkcionalna procena: -stav skijasa -“fenomen gumene lopte”: stomak je isturen zbog abdominalnog disanja. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa” .ukupan index = Ii + Ri = 5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).slika: bolest pocinje postepeno opstim simptomima: malaksalost. spreciti kontrakture.ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze. Ogranicena je sagitalna pokretljivost. i 10 cm iznad toga Ii .Ui=10 Th:-od Th1. struktura kicmenog stuba. cervikalna lordoza naglasena. pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni. U pocetku bol se javlja ujutro. Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima. obim pokreta zgloba kuka i ramena.godina zivota. inspirijumu i max. Normalno je od 5-7cm.. usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. pokretljivost grudnog kosa. a kasnije prisutni su i danju i nocu. -cervikalni fles .reinklinacijski index = 30 – max. kod zena i iznad grudi odgovara gornje kostalno disanje). -meri se index sagitalne pokretljivosti: C:-od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens) -pri max. Pacijenti sve manje setaju. ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava. edukacija pacijenta zastitnim polozajima: 15 . ekstenziji-reinklinacijski index Ri .S. umor. atrofije misica. a zatim se siri ascedentnim putem (M.inklinacijski index = max. pa 30cm nanize Ii . stomak isturen. gubitak apetita i gubitak mase. =1. grudi uvucene.reinklinacijski index = 10 – max. ramena isturena napred i dole. ali samo do kolena. flex. fleksiji-inklinacijski index Ii . kukovi i kolena u semifleksiji. odrzati kostalno disanje. odmah ispod C7.BEHTEREV: vitalni kapacitet. Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.Ii=4 -pri max. F.inklinacijski index = max.5 Ui .ukupan index = Ii + Ri =6. promaja. ext.. torakalna kifoza naglasena. ekspirijumu (u visini mamila. flex.glava isturena napred. Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.Ri=6 -zbir ova dva daje ukupan index Ui . Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. = 2 Ui . Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze). M. tj. ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti: hladnoca. Rhb: 1. lumbalna lordoza zbrisana. kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid) . – 10 cm =4.

stomak uvucen 2. fth . da bi se istegao m. noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.vezbe za odrzavanje amplitude pokreta. UZ. grudi isturene. kada hoda glava je prava.okupaciona. smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! • MULTIPLA SKLEROZA 16 . rth . ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje. kukova i ramena. a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice. ES.zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. Diferencijalna Dg . obuka torakalnom disanju 4. kth . pa funkcionalna.hidro th. dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. DD 3. ocuvati pokretljivost kicme. promena radnog mesta.pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis . ramena zabacena nazad.lezanje na tvrdoj podlozi. spreciti kontrakture i ankiloze. bez jastuka. ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.ilipsoas • sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.

parapareze ili monopareze. stres. KIFOZA 17 . infekcija. smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije .nevoljna oscilacija ocnih jabucica 2. interferon) -higijensko-dijetetski rezim . vec predvece kada je pacijent odmoran. aparat za stabilizaciju hoda.hod je teturav.postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth .duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog). akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. peronealni podizac -ADZ. toplota. fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. multipla. Javlja se u tri oblika: 1. Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji. kolica. benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest. psiho i muziko th. niti kad je toplo. euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. bolesnik preterano podize noge. Zahvata i ushodne i nishodne puteve. Kl. slikom.sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth . Radi se o demijelinizaciji. EF. Zarista su mala. sa razmaknutim nogama. tronozac.od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama. rasejana po beloj masi kicmene mozdine. To je bolest nepoznate etiologije. prvo sa otvorenim. a zatim sa zatvorenim ocima .spada u ostecenje CMN. prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.G. skandirani govor 3.pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga) . Kontraindikacije: zamor. a najvise je pogodjena koordinacija. ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka. slikom autoimunoloskog encefalitisa.izrada pomagala . nistagmus. ES -kth . To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. na sirokoj osnovi. Bolest moze poceti motornim znacima: spasticka parapareza. degeneraciji mijelina. a kad ih spusta udara jace o tlo. Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.stap. Rhb: -medikamentozna (pronizon. slabost u vidu hemipareze. ACTH. tj. stake. Izvodimo Rombergovu probu .(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!) . cetvoronozac. sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: 1.

relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.slika: -glava povijena napred. radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na: posturalne.vezbe disanja i opste kondicije . 18 . kongenitalnaprisutna na rodjenju). dekubitus. myelomeningocele (razvojna . traumatske. kontrakture.tj. postoperativne. iradijacione. m.ES izduzenih misica -kth . da sedi na tvrdoj podlozi.je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad. SEKUNDARANE KOMPLIKACIJE INAKTIVITETA kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. lumbalni ekstenzori -izduzeni su: torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th: -fth . Scheuermannova bolest.kasna paraliticna. da pravilno drzi telo. kongenitalne. tumori.pectoralis.pectoralisa. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth . savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su: m. Funkcionalni status i kl. skeletne displazije. kolagenske bolesti. neuromuskularne. potreban je visok naslon.iliopsoas. Najcesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu. inflamatorne. preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava.okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih velikih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija: spavanje na ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela). metabolicne.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni test-trazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) -ramena uska.

ali najcesce u podrucju ramena. ostecenje periartikularnih struktura. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. urinarna infekcija. tvrd otok. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. Periartritis je lezija. 19 . bolovi. tj. embolije.atrofije misica. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. tromboze.

okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. KTD. M. subscapularis-a i teres minor. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.analgetici. elektroblokade -kth .supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.subakromijalna burza 3. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. pre i posle nema bola. infraspinatus-a. IR. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.do bola. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Kapsula srasta sa drugim strukturama.Tetiva m. kada je nemoguca abd. koju cine fascije m.supraspinatus-a. ali vece rupture tetive m. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Bolest nije tesko prepoznati. retko zahvat oda ramena odjednom. DD -kth . . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. a onda sa otporom -rth . IFS.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.supraspinatus-a. na 60st se ukljesti.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). Tako nastaju fine naprsline tetive.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.tetiva duge glave bicepsa. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. 20 . pasivni pokret . nadlakta. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . Th:-fth . koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. 2. 1. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. doci ce do delimicne.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.pendularne vezbe prvo bez. spolj.krio th.PERIARTRITIS HUMEROSCAPULARIS – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Tendinitis.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.retraktilni kapsulitis. Najcesce zahvata:-tetivu m. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Tetive taru deo burze. jer to povecava bol).okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.antireumatici -fth . pad na opruzenu ruku. a na 120st se ukljucuje preskok. Svi pokreti ramena provociraju bol. pa je rame blokirano u abdukciji. Tendinitis m.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .deltoideus brzo atrofira. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Postoji pozitivni (+) bolni luk.UZ.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.rot. ruku drzi u addukciji.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .

corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) 21 .PARKINSONOVA BOLEST – ekstrapiramidno ostecenje Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.

cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.pise sitnim slovima. Ispitivanje tremora: DE .mali mozak (cerebelum) . glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. tumori. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). govor je nazalan. skandirajuci. krio th za mimicnu muskulaturu 22 . monoton. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. Kl. traume. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. tj. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. opustena ruka).primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. postoji anteropulzija.ES. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.nucleus amygdale . narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Zahvata ekstremitete.globus palidus (palidum) .. stopalo se vuce po podu.nucleus ruber (crveno jedro) . kasnije i glavu. encefalitis. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. pa prstom druge ruke). a nesto manje u nucleusu caudatusu. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.nucleus hypothalamicus Luysii . nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. trovanja manganom i CO.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. glava DA i NE. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. U snu tremora nema ili se smanjuje.substantia nigra .nucleus subthalamicus . usporen.

hidro th uz nadzor.-kth . polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). kontrolise polozaj glave u prostoru.vezbati koordinaciju na rigidnost. oblacenje. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – DECIJA PARALIZA je infektivno oboljenje virusne etiologije.aktivnim pokretima uticati na tremor . pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . gutanje .motivacija govora .frenkelove vezbe.vezbati ADZ . 23 . govor. pisanje. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. polozaj tela u odnosu na DE.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. zvakanje. masaza -rth.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. .ustajanje. vezbe disanja. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. polozaj glave u odnosu na telo.

hidro th -rth .malaksalost. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. skolovanje i profesija. Vukicev. Th u drugoj fazi: -kth .vezbe disanja.aktivne vezbe. hipo ili arefleksija. brzine i izdrzljivosti -rth . percepcoja. povracanje. flakcidna (mlitava) paraliza.ES. ne sprovodi na adekvatan nacin. sluh. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. IR. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . atrofija. fascikulacije.blag oblik. mentalna funkcija.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. Salkova i Sejbinova vakcina.UV. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. pozicioniranje.poboljsanje koordinacije. javljaju se postepeno i asimetricno. povecanje snage. rigidan vrat.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . okupaciona -fth . DCP je 24 . Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici. tj. ukoliko se th. kada se mogu javiti kontrakture. Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. To nije samo gubitak. jer je disanje otezano. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su: vid. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. a zdravlje ugrozeno. EF i vitamin B. glavobolja. pasivne vezbe -fth . sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . govor.

mentalni poremecaji (pad IQ. razne infekcije (meningitis. edem. uremija. a zatim se naglo snizava). Metode lecenja: -neophodna je rana Dg i Th. tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga. Javlja se u obliku: -kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija . hipertonus. koordinacija. piramidnog puta. nasledni faktori. Pojavljuju se nevoljni. a gube se tokom noci. pojacani refleksi i patoloski refleksi.kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.slikom i ovde je potreban timski rad. atetozni). sifilis majke) -dijabetes. zbog cega se i zove plasticka hipertonija. kl. encefalitis) -traume mozga.jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta. Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen. spori. jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih. javlja se ataksija. Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. ponasanja) Forme CP: -spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa. bakterijske infekcije. crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv. skleroticne promene i nekrozu. Ostecen je balans. najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi: -ostecenje motorike. Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). dismetrija – nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. manjak posturalnih refleksa.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. Faktori: -prenatalni: -virusne infekcije sa majke (rubeola. teturav hod.Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. tj. vec istovremeno kontrakcija agonista i antagonista. poremecaj senzibiliteta. hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija. a stimulacijom 25 . poremecaji cirkulacije. nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni: -disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni: -zutica. neekonomicni. krvarenje. javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje. Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”. nesvrsishodni. pamcenja. intoksikacija. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. tonus je povisen po tipu spasticnosti. zracenje. Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. koji je obicno na pocetku pokreta jaci. Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.

Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod: -objedinjuje lecenje i edukaciju. rame). tj. tj. ritam. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. ostre. sprovode se takmicenja. u CNS-u. grupa od 10-20 dece.okretanje. kolena za trup i noge) Kabat: -PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. Felpsova tehnika: -pokreti izolovanih misica Temple foj metod: -vezbe za koordinaciju. polomljene nego zive. Potrebna su 4 faktora: konduktor. max.otvorene (aperta) . obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. prostorija. jarkih boja i prilagodjene uzrastu. Grupe dece formiraju se po uzrastu. lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu. preko kljucnih tacaka: rameni pojas (glava. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat: -inhibicija patoloskih refleksa. Rth: -ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th: sedativi. Podela: 1.zatvorene (klauza) 26 .prema stanju koze . kukovi. Kroz kth. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta . Igracke ne smeju biti sitne. ritmicka intonacija. reciprocitet. Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th. vitamini. prevrtanje) Vojtin metod: -stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”. i rth.Veliki uticaj ima igra. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. ponekad i nerava. FRAKTURE (prelomi) – POSTIMOBILIZACIONA FAZA predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile.

duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.subperiostalni prelom . Kl. multifragmentarni. osteosinteza -srafovi.prelom u vidu pukotine . To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.indirektne 4.prelom u vidu zacepa -potpune . kose. cum distractione/elongacione . spiralni prelom.linija preloma kosa 7. uzduzne. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti 27 . ad long. cum contractione/breviatione . usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.prema dejstvu sile .slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. ad long.traumatski (kost je zdrava) .prema stanju kosti . Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. –delimicne .patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.linija preloma poprecna -nestabilni . zvezdasti prelom. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis.prelom na liniji duz cele kosti 5.infractio .2. torzioni prelom 6.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.-stabilni .duzina ekstremiteta produzena b)dis. pronatori i supinatori. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-poprecne.fisura .direktne .-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.

faza formiran. okretanje sa stakama u mestu. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. dekubitus.faza je faza organizacije hematoma 3. urinarna infekcija. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. pun oslonac nije dozvoljen. losa imobilizacija. hidro th. uzrast. ali nedovoljno cvrst kalus. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. metabolicki poremecaji. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. rth -fth preko gipsa magnetom. stvaranje fibroznog kalusa 4.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. tromboze. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. ES. embolije. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. DD. kontrakture. tj. stanje cirkulacije.je faza konsolidacije. IFS. atrofije misica. stvaranje fibroznog kalusa. tj.fibrozni kalus -kartilageni. Faze u stvaranju kalusa: 1. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. vezbati ravnotezu na jednoj nozi.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. jacati antagoniste skracenih misica. Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. zapaljenski procesi.faza imobilizacije. UZ. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. opste stanje organizma.-kth.faza je faza potpune konsolidacije. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. losa repozicija.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. bolovi. tvrd otok.faza formiran kalus. hidro th.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok 28 .dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije .faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. sprovodjenje opste i posebne nege. IFS (1-30Hz).

fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.lumbago 29 . zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.akutne lumbalgije . atrofija misica -kasne komplikacije .nastaju kao posledica nelecenih. Javlja se u obliku: 1. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom . kompresija nerava.-infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.

lumbalizacija).laser. a ispod njih ide jastuk.peroneus L5) -“znak zvonca” . hidrati. Wiliamsov polozaj. tj. Polozaj moze biti i potrbuske.kod lumboisijalgije javi se bol duz n. hidro th. gde i kada. da li mokri – poremecaj sfinktera. da sve radi u bloku 30 . Moze i na boku donja noga blago savijena u kuku i kolenu.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice. vazodilatatori. ali se stavlja jastuk ispod stomaka. kongenitalne anomalije kicme (spina bifida. jer meka postelja namece fleksiju kuka. jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth . neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji. tvrda.kompresivne radikulopatije . ginekoloski problemi). povecana je pokretljivost. zapaljenje nerava.edukacija zastitnim polozajima i pokretima: postelja treba da je ravna. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. oboljenje bubrega. Kl.bol pojacava spazam i obrnuto -fth . spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.tibialisS1) i na petama (n. da li je lokalizovan ili se siri. EMP. prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice. a sta smanjuje. ADZ. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje . da li se javlja prvi put ili ne. postoji spazam PVM.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).pacijent ne moze da hoda na prstima (n.rade dva terapeuta istovremeno. nejednaka duzina DE. vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen. a ne kolicima. IFS. nagli. a izmedju gornje i donje noge ide jastuk. Posle trakcije pacijent se odmara. duz pete i spoljne strane stopala. polozaj koji je najmanje bolan. -ostecen L5 .isijas (vertebrogeni sindrom) 3. inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM. menstruacija.pacijent ne moze da hoda na peti (n. kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n. -kth .elektro th.lumbalne vertebrogene insuficijencije. DD. Kontraindikacija: brzi. poremecaj statikedeformiteti DE. sta ga povecava. termo th (popusta spazam) -kth .2. noge su savijene u kukovima i kolenima. da ne sedi mnogo.vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth . Polozaj moze biti na ledjima. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice. degenerativne promene kicme (diskus hernija. ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak ..staticke vezbe (m. spondiloza).peroneus) -ostecen S1 . Rhb (akutna faza): -cilj je smanjenje bola. pacijent u toalet ide sa stakama. Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta). EF.qps.slika: -bol (pitati pacijenta kako boli. Uzroci: trauma. prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.) -rth .okupaciona.. Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a . trudnoca. sakralizacija.

CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. Treba izbegavati sedenje u fotelji. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. Pokreti moraju biti lagani. misicne refleksi su pojacani 31 . Polazi od piramidalnih celija.kicmenog stuba. da se ne nosi teret. Paziti na telesnu tezinu.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. po Brodmanu (girus precentralis . Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela. svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. Znaci ostecenja CMN-a: 1. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.

ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. prednji deo ponsa i produzene mozdine. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. hemoragija. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. infekcije. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza 32 . a bol se javlja na palpaciju. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. 5. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. embolija. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. odsustvo refleksa. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. kongenitalne anomalije. 3. gde je rastavljen u snopice. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. infektivni faktor (herpes simpleks). 2. 6. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. intoksikacija.. anoksija. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. neoplazme. mozdanom stablu.3. slab kvalitet materije. tromboza. genetski faktor (spina bifida). Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. kapsuli interni. zapaljenski procesi. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. 4. koja polaze iz celija senzomotorne kore. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. anestezija. degenerativne promene..nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. neoplazme. virus varicele (toksicni faktor). a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. Uzrok ostecenja: trauma. nema fascikulacija. kontrakture. Paraliza brzo nastupa. degenerativne promene.

Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.-hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. 12 torakalnih. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. Periferni nervi postaju iz plexusa. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. koje nastaje kao posledica traume. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. jer dolazi do regeneracije. 5 sakralnih i 1 kokcisni. a tek onda termoalgezijski. a iz distalnog gliom. brahijalni. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. 5 lumbalnih. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Potpuni oporavak je nemoguc. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Nema regeneracije. percepcije. ishemije.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo 33 . Ne radi se operacija. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. dok je vezivni ocuvan. nema Valerove degeneracije. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Pleksusi (cervikalni. mijelinskog i vezivnog omotaca. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost.

Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Deformiteti na prstima stopala: 1. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.pes plano valgusa: 1st . Dete ne treba pozurivati da prohoda.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . tj. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 3. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st .-pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala 34 . i 2. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Kod dece. zapaljenje.povrsina oslonca je siroka 2st . tj. kada dete prohoda i postane stabilno. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. kth: . Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . povrede. Postoje 4 stepena ravnog stopala . jer tako stvaraju nadrazaj. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora .mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. 2. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Kl. Lecenje je operativno (artrodeza). prsta ili stavljanja aparata za korekciju. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.svod stopala je potpuno izgubljen 4st .slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. slabost misicno-ligamentarnog aparata.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. lezije PMN-a. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.

Ahilova tetiva koja je jako skracena. -equinus. pa palac. tromost Dg. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. zatim equinus i na kraju excavatus. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. Th: -termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. Th: -konzervativno lecenje: -kth . a ne na stomaku.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). meseca. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth .abdukcija i supinacija . supinacija) je skracen. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. pa prsti . M. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. addukcija. ojacaju izduzeni misici.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.izgubljena tabanska povrsina stopala.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. Talus je oboren na dole. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). spava na ledjima. ne sme u turski sed. Cesto je obostran. Tetive imaju abnormalne insercije (npr. -adductus.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.tibialis posterior (plantarna fleksija. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. pa varus. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).preko gipsa ide vata. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . Os naviculare se rotira. Pri hodu aplikovati tregere . Calcaneus je visoko postavljen.podvrtace stopala. Cesce oboljevaju muska deca. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Postoji nedostatak senzibiliteta. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. gips prvo peta. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.hidro th 35 . odnos 2:1. Resava se najpre adductus. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.-zamor.

ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.To je kasna komplikacija preloma. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) 36 . Ulozak se stavlja na petu.tibialis anterior. Dete gazi petom. a ne prstima.postoji fleksija stopala. FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi.tj. koji je dobro srastao u pogledu kalusa. srasli u nepovoljnom polozaju. Javlja se skracenje m.-pes calcaneus .

Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.pomeranje fragmenata po duzini a)dis.Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.nastaje torzijom. PARKINSONOVA BOLEST Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. a na mestu manjeg pritiska rastu brze.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta -DISLOCATIO AD LATUS . Takodje se daje povisica.substantia nigra . Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.nucleus subthalamicus 37 . cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. DISLOCATIO AD PERIFERIAM se resava operativno i kod dece i kod odraslih. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM .nucleus ruber (crveno jedro) .pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.globus palidus (palidum) . duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM .duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM . Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.ad long.ad long.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. pronatori i supinatori. cum contractione/breviatione. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.nucleus amygdale . th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.

Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. vezbe disanja. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. trovanja manganom i CO. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). glava DA i NE.ES. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. a nesto manje u nucleusu caudatusu. opustena ruka). pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.nucleus dentatus . tj. Ispitivanje tremora: DE . Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. kasnije i glavu. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.frenkelove vezbe.hidro th uz nadzor. govor je nazalan. hod sa preprekama od 38 . U snu tremora nema ili se smanjuje.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.nucleus hypothalamicus Luysii . slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. tumori.pise sitnim slovima. usporen. pa prstom druge ruke).motivacija govora .primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. encefalitis.. Kl. monoton. Zahvata ekstremitete. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . . glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . stopalo se vuce po podu. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. traume. postoji anteropulzija. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.mali mozak (cerebelum) . Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). skandirajuci. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. ruke su uz telo lako flektirane u laktu.

oblacenje. zvakanje.ustajanje. kod gojaznih osoba Kl. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. govor. paraliza misica. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. gutanje . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.vezbati ADZ . masaza -rth.prostijih ka slozenijim) .vezbati koordinaciju na rigidnost.aktivnim pokretima uticati na tremor .slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima 39 . pisanje. polozaj tela u odnosu na DE. rahitis. kontrolise polozaj glave u prostoru. polozaj glave u odnosu na telo. trauma.

40 .-postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. a stopalo je u varus polozaju.tensor fascia latae i vastus lateralis. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.ishiadicus.qps-a. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. semitendinosus. lordoza. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. periferne lezije n. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. Postoji slabost m. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . istezanje mekih struktura sa spoljne strane. traume. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. n. Kontraindikacija: turski sed.femoris. jacanje muskulature unutrasnje strane. a izduzeni m. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.sartorius.

zracenja. elektriciteta. dejstva hemikalija. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa 41 .qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) TERMICKE POVREDE OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T.Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m.

okupaciona i funkcionalna. Komplikacije: kontrakture 1. velicine i dubine zahvacenosti tkiva. th: plastika. vezbe disanja Fth .mirovanje u korektivnom polozaju. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. nekomforna. struja.za RHB su znacajna prva tri stepena 1. analgetici Kth . tecnost. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite. depo nekih materija. Izaziva ga vrela tecnost.EF tiomukaza. nema bola. combustio escharotica . Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. Vidi se i tromboza krvnih sudova. ekskrecija. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. Koza je ugljenisana kao pergament. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. combustio bullosa . na ostecenom segmentu 42 . od 3. stvaranje vitamina D. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). vitamini.kontraktura komfora . alergijske reakcije.nastaje pod dejstvom tople tecnosti. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. UV. hidro th Rth . crvena i suva. termoregulacije. tj. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). Prisutan je: bol. 2. carbonificatio . 4. izaziva ga otvoren plamen i el. combustio erytematosa . Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. skupa je. masaza. 3. graftovanje . Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.kontraktura usled nebrige . neestetska. parafin. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom.voda + so.karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Odeca vremenom gubi elasticnost. pa ih pacijenti nerado koriste. koza je bolna.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. Postoje 4 stepena opekotina: . Zahvacen je epiderm.zahvaceni su svi slojevi koze.karakterise se dubokim stepenom nekroze.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka.hetero i auto graftovanje.-starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste. senzibilitet. IR.

Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. KVADRIPLEGIJA Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0. Fibroblast ga usmerava.8-1cm. Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE 43 . Komplikacije: -teske infekcije. splintovanje . Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom.3. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . Prevencija kontraktura: -polozaj tj.sekundarne kontrakture .to je hipertroficni oziljak. duboke opekotine u blizini krvnih sudova Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. nadoknade koze. a kod dece i do L3. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj.polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. sok. vezbe -pomagalo tj. Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2. pozicioniranje -pokret tj.

visoka lezija -C5 . 2.Th1 .faza spinalnog soka . F. ocuvani rotatori. stim sto je kl. Karakterise se mlitavom paralizom. Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija). delimicno latisimus i pectoralis. saobracajne nesrece. hipotonijom. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4 . nema fascikulacija.zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.javlja se kao posledica transekcije med. nema atrofije. kao i misica trupa. da li je samostalan.. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni putCMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta. zanimanje.C3 .gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7 . a rad timski. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.. pojava patoloskih refleksa.C6 . Th:-je kao i kod paraplegije.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4 . kontraindikacije.paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8 . a spasticna DE-ostecen je PMN i piramidni put. oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).faza spasticiteta . ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.slika komplikovanija. a u 2. godiste. pol. Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). tj. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. Uzrok: skokovi u plitku vodu.niska lezija Najcesca je C6-C7. spinalis.:-ime i prezime. Faza spasticne kvadriplegije.fazu.paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8 .Th1 . Ima 31 par spinalnih zivaca. biceps ocuvan. EDR je negativna. Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. -gubitak refleksa . Pristup je individualan. Nivoi lezije: -C2 . materijalni status.Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela). pojacani refleksi.S. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. ADZ (pisanje.otezano disanje zbog ostecenja n. Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.C5 .vazi za 1. 44 . Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.

spasticna DE i misica trupa.. retko spasticna paraliza GE. sepa. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija 45 .. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. ETH. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. To je mlitava. 2. povreda. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.faza imobilizacije: nega disajnih puteva. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj ..faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -rth-funkcionalna i okupaciona COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicim na elektricni pogon. Rhb 1. traume (lux. povecanje snage pareticnih misica.faza imobilizacije. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu . Kl. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. Prva pomoc je transport do prve zdr. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. fraktura male sanata). ruku i nogu) -antidekubitusni dusek. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.faza mobilizacije: faza kolica. Uzrok: prekomerna telesna tezina. voditi racuna da ne dodje do opekotina. kongenitalne anomalije. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. -hidro th (duseci oko vrata. jer hrskavica nije vaskularizovana. najpre samo pri duzem stajanju i hodu. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. Rhb 2.blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) Rhb: 1.

pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. neoplazme.termo th (poboljsava cirkulaciju. Uzrok ostecenja: trauma. krepitacije. bol. intoksikacija. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).kosti se taru. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). fleksiona i adduktorna kontraktura. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije 46 . -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. ukocenost. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.-kontrakture (fleksiona.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). Rhb: -fth . a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. EF) -kth . degenerativne promene. adduktorna i spolj. IR. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. parafin. F. infekcije. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . kongenitalne anomalije. Kod coxartroze kuk boluje. a koleno trpi. Ako je skracenje malo ide povisica. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. elektro th (DD. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj .S. aktivne vezbe.

TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. m. jer dolazi do regeneracije. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. 12 torakalnih. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. m. percepcije. Inervise m. dok je vezivni ocuvan. m. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. m. podlakta i sake.8 I Th1) krece od donje ivice m. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Ne radi se operacija. m. m. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. 5 sakralnih i 1 kokcisni. ishemije. m. prstiju. Periferni nervi postaju iz plexusa.ext. i supinacije podlakta. Otezani su pokreti ext. m. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. N. Saka ima izgled “visece sake”. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.digitorum communis. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. nema Valerove degeneracije.ext.ext. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). koje nastaje kao posledica traume. palac u addukciji 47 . a tek onda termoalgezijski. brahijalni.-EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.triceps brachii.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. mijelinskog i vezivnog omotaca. volarna fleksija sake.carpi ulnaris. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.ext. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.ext. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Nema regeneracije. M.supinator. Pleksusi (cervikalni. a iz distalnog gliom.carpi radialis longus et brevis. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.pollicis longus et brevis.ext.brachioradialis. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.indicis.triceps brachii vrlo brzo atrofira. Potpuni oporavak je nemoguc. 5 lumbalnih. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.digiti quinti.RADIALIS (C6.7. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. dorzalne fleksije sake i ext.

48 . Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . posto palac ide u abdukciju.abductor pollicis brevis. Hvat je otezan.flexor digiti quinti. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. i 3.flexor digitorum profundus (radialni deo).. frakture.3. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom..okupaciona. et 2. Inervise: m.lumbricales 1. Pri pokusaju da se formira pesnica. vaskularna oboljenja. Uzroci: lezija plexusa brachialisa.MEDIANUS (C6. m. i mm.flexor pollicis brevis (povrsna grana).hiperekstenzija 1.lumbricales 3. tendosynovitis.flexor digitorum profundus 3. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.2. on stoji u ravni dlana. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. m.2. i 3... opozicija i flexia palca. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. prelomi humerusa. i 4. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.flexor pollicis longus. volarna flexia sake. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. m. Dolazi do pojave “kandzaste sake” .adductor pollicis. traume. a fleksija 2. m.flexsor carpi radialis.. razderotine. prsta. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta.ES. hidro th -kth .Uzrok: trauma. i 4. 1. Inervise: m.. prelazi preko lakatnog pregiba. m. korektivni polozaj .blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . a kaziprst u hiperekstenziju.interossei. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. zatim fleksija 1. palac u abdukciji. pronator quadratus. Atrofija interosealnih misica i hipotenara. m.pronator teres. m. spusta se medijalnom stranom ruke. a ekstenzija 2. flex. luksacija ramenog zgloba. m.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. Lecenje je hirursko. prsta.flexor pollicis brevis (deo).. luksacije. m. m. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. m. razvija se “majmunska saka”. Uzrok je: tumor. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.pokret.opponens digiti quinti. Nemoguca je opozicija palca. volarne strane 1.pectoralis minor-a. clanka.3..flexor carpi ulnaris. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana. vrata radiusa. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.7.abductor digiti quinti. m. edem ligamenata. funkcionalna. N.flexor digitorum superficialis. m. m. N.Th1) nastaje kod donje ivice m.medianusa u kanalu rucja.ULNARIS (C8. clanka i opozicija malog prsta. citostatici..opponens pollicis i mm. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. m.

Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.okupaciona i funkcionalna N. 49 . ES -korektivni polozaj -rth . Nemoguca je fleksija kolena. prelomi karlice. manuelna masaza.peroneus communis i n. snaga misica. GS. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. Uzrok povrede: diskus hernija. krio th (za cirkulaciju).ISHIADICUS (L4. luxacio coxe congenita.S1. vitam B -fth . Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.hidro th. nestrucno davanje injekcije. Th:-kth .tibialis.Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).5.obim pokreta. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).

parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa. tumori.PERONEUS COMMUNIS (L4. m. N. m. m.ES. procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.prevencija kontrakture -rth . Hod na prstima nije moguc. m. fraktura. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. stap -fth . Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . Uzrok: prelom kosti.extensor halucis longus. infekcija srednjeg uha.5. m.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. Nemoguc je hod na petama.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. upale. izrazava emocije.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).peroneus tertius. m. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.peroneus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. hladnoca. m.plantaris i mm. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.N. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. 50 . Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).extensor digitorum longus et brevis.tibialis-om. m. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.peronealni podizac. Inervise: m.tibialis anterior. m. Funkcionalna procena: anamneza.plantaris medialis i n.tibialis posterior. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).ishiadicus-a. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). abdukciju i pronaciju stopala.ishiadicus-a sa n.2. Uzrok povrede: direktna trauma. a ne preko pete. govori.plantaris lateralis. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. Inervise: m.5 i S1. kranijalni zivac. i S1. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.flexor hallucis longus et brevis.flexor digitorum longus et brevis. promaja.TIBIALIS (L4. N.peroneus longus et brevis.3) kao i n. gips.popliteus. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. koji sadrzi motorna.

po zarastanju oziljak treba biti slobodan. fokomelija). oko je nize otvoreno. postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. kongenitalne (amelija.kuka za usnu -psiho th. psiho th. obuka hodu sa stakama. tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B. dijabetes melitus. ES. hrana upada izmedju vilice i obraza. foto th (IR). sto brze 51 . vezbe disanja. odrzanje snage i elasticnosti misica. borba protiv sinkinezija -fth . vidi se beonjaca). Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).Birger. tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu. uzrokovane traumom. podizanje kondicije.termo th (parafinska maska). zbrisana je nazo-labijalna brazda.pred ogledalom. EMP -rth . Postoje planirane i neplanirane . okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. Mogu biti: kao posledica M. malignim oboljenjem. vaskularnim oboljenjima.-u miru: izbrisane su bore na celu. trupa i obe noge. pronizon) -kth . borba protiv kontraktura. usne povucene ka zdravoj strani. kortikosteroidi. EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. promene radnog mesta ako je neophodno. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. ugao usana spusten. oko nevoljno suzi -epifera. edukacija o protezama. nega patrljka.

zapocinje se cirkulatorno. opstu kondiciju. Predstavlja smanjenu mineralizaciju.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. sapun. neophodno je ciscenje lezista. fth-hidro (cim zaraste rana). ne cedi se i ne susi na suncu. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. tj. koordinacija. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. bandaza (konusni oblik).srasli prsti. lezista proteze se menjaju. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. nauciti ga kako se koristi. tj. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). Pritisak na distalnom delu je veci. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. preprekama. stepenicama. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). kth. infekcije. Bandaza se radi elasticnim zavojem. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. uzimanje mera za protezu. redukcija edema. obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. hematom.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.protetisanje zbog fantomskog bola.prekobrojni prsti -sindaktilija . Higijena carape: mlaka voda. nacinom aplikacije i delovanjem. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. a kosti postaju krte i lako lomljive. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. i to: -amelija . Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. stabilizacija patrljka. osiromasenje kostiju. vezbati hod po strmoj ravni. duga imobilizacija 52 . rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. delovati na psihu. posusivanje i inspekcija.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. misica druge noge i GE. dekubitus.

On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis: -n. Mg. jacanje trbusne muskulature. dojenje.-losa ishrana (vise fosfata.vezbe disanja. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. vitaminomD.6.cutaneus antebrachii medialis 53 . primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n. antibiotici -ishrana bogata Ca.prvi znak je zamor -bol u kostima.DD. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura.7. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca. UV.axillaris -n.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . a manje Ca i Mg) -genetika. a od njih zavrsni nervi. pacijent se smanjuje.radialis Prednje grane 1.8 i Th1). i 2.cutaneus brachii medialis -n. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.bikonkavni) Kl. alkohol. pored ovih nastaju i riblji. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje.slika: . IFS -rth . pravilno drzanje .musculocutaneus -n.

parafin. nadlaktica je u addukciji. Th:-parafin -galvanska struja. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. Ruka nemocno visi pored tela.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. kongenitalne anomalije (vratno rebro). ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. 3. psiho th. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. ADZ -rth . Ruka visi pored tela.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.termo th. ortoze) Dg . vezbati manuelni hvat. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. Misici sake su ocuvani. kasnije finije radnje. unutrasnjoj rotaciji. otoci. hirurska th. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. EMG. radna th (okupaciona i funkcionalna. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. edukacija majke. palac je u abdukciji i repoziciji. Uzroci ostecenja: trauma. klinicki i neuroloski pregled. ED. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. 54 . Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth .Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. aneurizma. ES -kth . Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. 2. zapaljenje. Paraliza plexus brahialisa . DD.anamneza.igrackama kroz igru. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.-n.ulnaris. DD. tumori.

fazu. spinalis. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).faza spinalnog soka: javlja se kao posledica transekcije med. bol. koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1. Karakterise 55 . Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir. debelog creva -seksualni poremecaj -poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1. a u 2.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.

: -ime i prezime. Rhb:1. oduzeti su misici karlice i DE L4-S2: lumbalna lezija. Faza spasticne paraplegije. faze: nega disajnih puteva. 2. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. EDR je negativna. povreda. Rhb 2. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. F. ETH.okupaciona i funkcionalna. kontraindikacije. povecanje snage pareticnih misica. vezbe iskoraka. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica... ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. zanimanje.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5: visoka torakalna lezija. oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3: niska torakalna lezija. a rad timski. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. Kl. oduzet m. materijalni status. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. pelvicni pojas i hod sa aparatima. nema atrofije. Prva pomoc je transport do prve zdr. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. faza imobilizacije. nema fascikulacija.funkcionalna -faza hoda: -zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju. faza mobilizacije: faza kolica. hod van razboja . hipotonijom. godiste.kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina. pojava patoloskih refleksa.okretanje u krevetu . hod sa podkolenim aparatom. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. pelvicni pojas i hod sa aparatima.se mlitavom paralizom.faza spasticiteta: zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.latisimus. vezbe balansa. Pristup je individualan. hod sa stakama nije moguc. faza stajanja i hoda. pojacani refleksi.moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth . a ostecen m pectoralis Th6-Th10: srednja torakalna lezija.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica: -obuka koriscenja kolica -obuka transferima: . hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. oduzeti podizaci stopala. stajanje u razboju -rth . pol. Rhb 1. voditi racuna da ne dodje do opekotina. sportske aktivnosti 56 . da li je samostalan.krevet-kolica . 2.S.

opstu kondiciju. infekcije. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom.AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. dijabetes melitus. Mogu biti: kao posledica M. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. kongenitalne (amelija. Postoje planirane i neplanirane . prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. vaskularnim oboljenjima. vezbe disanja. uzrokovane traumom.Birger. sto brze protetisanje zbog fantomskog bola. bandaza (konusni oblik). lezista proteze se menjaju. podizanje kondicije. delovati na psihu. obuka hodu sa stakama. malignim oboljenjem. hematom. stabilizacija patrljka. nega patrljka. uzimanje mera za protezu. edukacija o protezama. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. dekubitus. fokomelija). koordinacija. psiho th. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. trupa i obe noge. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. obuka hoda i ravnoteze 57 .

Tako nastaju fine naprsline tetive. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. Higijena carape: mlaka voda.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . subscapularis-a i teres minor. Bandaza se radi elasticnim zavojem. a na 58 . pad na opruzenu ruku. ne cedi se i ne susi na suncu.srasli prsti. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. na 60st se ukljesti. doci ce do delimicne. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).supraspinatus-a. vezbati hod po strmoj ravni. nacinom aplikacije i delovanjem. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.prekobrojni prsti -sindaktilija . preprekama. nauciti ga kako se koristi. misica druge noge i GE. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. zapocinje se cirkulatorno.. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. Pritisak na distalnom delu je veci.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. pre i posle nema bola. neophodno je ciscenje lezista. stepenicama.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. redukcija edema. 1. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. Najcesce zahvata:-tetivu m.-proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. fth-hidro (cim zaraste rana).Tetiva m. Periartritis humeroscapularis – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. koju cine fascije m. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. i to: -amelija . sapun. retko zahvat oda ramena odjednom. ali vece rupture tetive m. kth. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. infraspinatus-a. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. posusivanje i inspekcija.supraspinatus-a. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.

EF-kortikosteroida (KJ-novokain).UZ. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. Tendinitis m. Tetive taru deo burze. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Tendinitis. a onda sa otporom -rth .avitaminoza.. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise..deltoideus brzo atrofira.retraktilni kapsulitis. mravinjanja. DD -kth .“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. nadlakta.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . dijabetes. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.antireumatici -fth . Uzroci: . a zatim i raspada.tetiva duge glave bicepsa. jer to povecava bol). pa je rame blokirano u abdukciji. Kapsula srasta sa drugim strukturama. tj. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.trovanje. spolj. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Svi pokreti ramena provociraju bol. IR. Refleksi slabe i gase se. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. pasivni pokret .subakromijalna burza 3.pendularne vezbe prvo bez. ruku drzi u addukciji. . Bolest nije tesko prepoznati. Postoji pozitivni (+) bolni luk. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona. alkohol.endogeni .nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Th:-fth . kongenitalne anomalije .rot. IFS. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. parestezija.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. trnjenja. KTD. rubeola. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).krio th. male boginje. POLINEURITIS – POLINEUROPATIJE je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. elektroblokade -kth . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.egzogeni .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 59 .analgetici.do bola. javljaju se troficke promene. kada je nemoguca abd. 2. na korenu.120st se ukljucuje preskok. pneumonija. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). M.

U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. slabost lumbrikalnih misica. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. javljaju se i paralize respiratornih misica. pozicioniranje. DE: blaga fleksija kuka. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. psiho th Rhb 1. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. 60 . povecanje snage misica i obima pokreta. vezbe disanja -rth . Radi se funkcionalna procena i th. frotir izmedju palca i dlana. hidro th. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth .stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. postepena vertikalizacija.neznatno osteceni. Mogu biti zahvaceni sfinkteri. Kontraindikacija: zamor.EF . GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. te je neophodna traheotomija. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).termo th. Oporavljeni misici se brzo zamaraju.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize.facialis).vezbe disanja. obazrive pasivne vezbe.definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . 3. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. kranijalni nervi (najcesce n.faze .stadijum paralize traje dve do tri nedelje. pasivne vezbe. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. 2. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. Rhb 2. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). elevacija. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. zatim vezbe disanja i cirkulacije. prsti polusavijeni. fleksija kolena 2030st. vezbe snage. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.korektivni polozaj.motorne oduzetosti su simetricne.popraviti koordinaciju primenom pomagala.stadijum oporavka: vezbe disanja. Indikacija: mirovanje. polozaj na ledjima. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.ES -kth . a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. aktivne vezbe. brzine i izdrzljivosti. DD . Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.faze . jer je zivot u opasnosti. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. 1.

DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. koriscenje pomagala. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).Rhb 3. Misljenje je ocuvano. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. Javlja se fenomen carape i rukavice. Deformiteti na prstima stopala: 4.faze . Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. rad na povecanju obima pokreta. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od 61 . Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.definitivna faza: koordinacija. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.

Lecenje je operativno (artrodeza). -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 6. i 2. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . jer tako stvaraju nadrazaj. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.pes plano valgusa: 1st .neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . lezije PMN-a.vezbi. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.povrsina oslonca je siroka 2st .ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. kth: . stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. tj. Postoje 4 stepena ravnog stopala . Kod dece. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. Dete ne treba pozurivati da prohoda. povrede.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. tj. jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. Kl.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Th: 62 .slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. kada dete prohoda i postane stabilno. tromost Dg. 5. zapaljenje. slabost misicno-ligamentarnog aparata.

Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. 63 . Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. Pri hodu aplikovati tregere . supinacija) je skracen. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.hidro th -pes calcaneus . addukcija.preko gipsa ide vata.podvrtace stopala.abdukcija i supinacija . a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). gips prvo peta. zatim equinus i na kraju excavatus. Cesto je obostran. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. Postoji nedostatak senzibiliteta. a ne na stomaku. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. a ne prstima. pa prsti . a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth . -equinus. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. meseca. Ulozak se stavlja na petu. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. Dete gazi petom. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. pa palac. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. Ahilova tetiva koja je jako skracena.izgubljena tabanska povrsina stopala.tibialis posterior (plantarna fleksija. Tetive imaju abnormalne insercije (npr. -adductus.-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. spava na ledjima. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). Cesce oboljevaju muska deca.postoji fleksija stopala. Calcaneus je visoko postavljen. Resava se najpre adductus. pa varus. M. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. Javlja se skracenje m. Th: -konzervativno lecenje: -kth . ne sme u turski sed.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . odnos 2:1. Talus je oboren na dole. Os naviculare se rotira.tibialis anterior.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. ojacaju izduzeni misici.

1.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. subscapularis-a i teres minor. retko zahvat oda ramena odjednom. Tako 64 . a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.supraspinatus-a.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.Tetiva m.Periartritis humeroscapularis – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. infraspinatus-a. koju cine fascije m. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Najcesce zahvata:-tetivu m.

pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.UZ. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). a na 120st se ukljucuje preskok.krio th.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: 65 .nastaju fine naprsline tetive. Kapsula srasta sa drugim strukturama. jer to povecava bol). aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. Bolest nije tesko prepoznati.axillaris -n.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.musculocutaneus -n.rot. Th:-fth . pa je rame blokirano u abdukciji.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.do bola. PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. 2. na 60st se ukljesti.pendularne vezbe prvo bez. ruku drzi u addukciji. kada je nemoguca abd. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. DD -kth . nadlakta.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. IFS. ali vece rupture tetive m. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. Postoji pozitivni (+) bolni luk. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . pasivni pokret .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .retraktilni kapsulitis.radialis Prednje grane 1.deltoideus brzo atrofira.tetiva duge glave bicepsa. Svi pokreti ramena provociraju bol. KTD. Tendinitis. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). a onda sa otporom -rth . ..7. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n.subakromijalna burza 3. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.antireumatici -fth . doci ce do delimicne. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . Tetive taru deo burze.8 i Th1). a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. a od njih zavrsni nervi. Tendinitis m. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . M. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.analgetici. IR. pad na opruzenu ruku. spolj. elektroblokade -kth . pre i posle nema bola.6.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.supraspinatus-a.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. i 2.

Misici sake su ocuvani. DD. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. PARALIZA PLEXUS BRAHIALISA . ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.igrackama kroz igru. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. zapaljenje. ADZ -rth . Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. nadlaktica je u addukciji.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.termo th. ED. parafin. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. unutrasnjoj rotaciji. otoci. EMG. a nastaje povredom korenova C8 i Th1.cutaneus brachii medialis -n.anamneza. Ruka nemocno visi pored tela. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa.OBSTETRICALIS (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. ES -kth . Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. hirurska th. ortoze) Dg . Uzroci ostecenja: trauma. klinicki i neuroloski pregled. tumori. Th:-parafin -galvanska struja. kongenitalne anomalije (vratno rebro). kasnije finije radnje. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. palac je u abdukciji i repoziciji. DD.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. radna th (okupaciona i funkcionalna. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . psiho th. 2.cutaneus antebrachii medialis -n.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th.-fascikulus medialis: -n. vezbati manuelni hvat. 66 . Ruka visi pored tela.ulnaris. 3. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. aneurizma. edukacija majke.

Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.endogeni . mravinjanja. dijabetes. trnjenja. Uzroci: . POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. male boginje. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 67 . javljaju se troficke promene. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.trovanje. a zatim i raspada. parestezija..avitaminoza. pneumonija. na korenu. tj. rubeola. kongenitalne anomalije . alkohol.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”..egzogeni .POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). Refleksi slabe i gase se. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.

lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. 68 . prsti polusavijeni.EF .definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. pozicioniranje. fleksija kolena 2030st. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. vezbe disanja -rth . DE: blaga fleksija kuka. hidro th.popraviti koordinaciju primenom pomagala. Oporavljeni misici se brzo zamaraju. 1. polozaj na ledjima. postepena vertikalizacija. elevacija. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.korektivni polozaj. Rhb 2.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. te je neophodna traheotomija. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . zatim vezbe disanja i cirkulacije. povecanje snage misica i obima pokreta. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. Mogu biti zahvaceni sfinkteri.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. Kontraindikacija: zamor. kranijalni nervi (najcesce n. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.vezbe disanja. pasivne vezbe. slabost lumbrikalnih misica.faze . Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.ES -kth . posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.faze . Radi se funkcionalna procena i th. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. obazrive pasivne vezbe. jer je zivot u opasnosti. 3. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. aktivne vezbe.facialis). respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). brzine i izdrzljivosti. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . vezbe snage. DD . U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. javljaju se i paralize respiratornih misica. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. 2.neznatno osteceni.motorne oduzetosti su simetricne. Indikacija: mirovanje. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. psiho th Rhb 1.termo th. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.stadijum oporavka: vezbe disanja.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. frotir izmedju palca i dlana.

Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije. fractura coli femoris. luxacio coxe congenita. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.-parcijalna 2. Podela:1. Misljenje je ocuvano. brza vertikalizacija. brzi oporavak pacijenta. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. rad na povecanju obima pokreta. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. gubitak funkcije (coxartroza. ali zato ove proteze duze traju.faze . Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. Prednosti endoproteze: kratka hospitalizacija. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.-bezcemnetna -totalna -cementna. kontraktura. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su: bol. tumori). Javlja se fenomen carape i rukavice. koriscenje pomagala. gonartroza. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano.definitivna faza: koordinacija.Rhb 3. oslobadjanje od duge imobilizacije. infekcija. Vrsta endoproteze zavisi od: patoloskog procesa i starosti pacijenta. Komplikacije: fraktura i luxacija proteze. neprihvatanje proteze od strane organizma 69 .

nedelja . sedenje na prekrstenim nogama.nedelje ..-blaga fleksija. elektro th. sedenje na niskim stolicama. Predstavlja smanjenu mineralizaciju. preko srednje linije. osiromasenje kostiju. uslove zivota. tvrd.bez jastuka ispod kolena. jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10. fleksija i ekstenzija u kolenu. hodanje uzbrdo i uz stepenice. tj. abd. Vrlo je vazno edukovati pacijenta. Krevet treba da je visok.jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. tj..Kontraindikacije: fleksija preko 90st. naglo prenosenje tezine na tu nogu.sedenje na ivici kreveta.dan . cucanj. jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta.dana . unutrasnja rotacija. pri spavanju jastuk izmedju nogu.gluteus -Od 2. neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. Fth . hod u razboju i hod sa stakama -4. a manje Ca i Mg) 70 . noge u pasivnoj abdukciji .hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3. aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.vezbe disanja i staticka kontrakcija za m. -1. a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.dole. hobi. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.termo th. Rhb posle operacije: vezbe disanja u krevetu. a kosti postaju krte i lako lomljive. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. noge u krebetu moraju biti ekstendirane .ulazak u bazen.dan .qps i m. izotonicne vezbe stopala. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase.pokusati bez staka. 2-7 dana . VESTACKA PATELA klizi gore . duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.jastuk izmedju nogu. nikako levo-desno. postepeno opterecenje kuka. vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8. tj. add.dana.-14. posao kojim se bavi.-7. okretanje. nagli pokreti karlice.

kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. Kl. vida (hemianopsija). tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije. vitaminomD.DD. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . slika je razlicita i zavisi od: lokalizacije i obima anatomskog deficita.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) HEMIPLEGIJA Rhb se zasniva na plasticitetu mozga.-genetika. embolija) -trauma. alkohol.prolazna ishemija mozga. pored ovih nastaju i riblji. UV. jacanje trbusne muskulature. pacijent se smanjuje. mogucnosti restauracije postojecih funkcija. dojenje. To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. tj. pravilno drzanje .okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. Mg.prvi znak je zamor -bol u kostima.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. govora (afazija) 71 .bikonkavni) Kl.slika: . intrakranijalna hemoragija. ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija. IFS -rth . antibiotici -ishrana bogata Ca. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca. Uzrok: -vaskularna oboljenja . suprotnu od ostecenja hemisfere. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. infarkt mozga (tromboza.vezbe disanja.

izvrsiti 72 . rolovanim jastucima. “fenomen peroreza”. addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj . abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. spoljna rotacija nadkolenice. plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni . -fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. ekstenzija kolena. elevacija ramena.akutna faza . moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature. fleksija. procena hoda. Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija. sluha. pokretljivost i pomagala. trenutno stanje pacijenta. tutor longete sa krilcima). pol. unutrasnja rotacija nadlakta.faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. addukcija.pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. obim pokreta. a na DE na ekstenzorima. misljenje. fleksija kolena. udlagama. plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija. ektenzija i pronacija podlakta. sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska. fleksija i supinacija podlakta. procena spasticnosti i mogucnosti alergije. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE. depresija. anamneza (licna i porodicna). trakama. Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti. obim i duzina ekstremiteta. a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. (paznja. emotivni i psihicki poremecaji. godina rodjenja. kontraindikacije. intelektualni poremecaj pamcenje). Piramidnog je porekla. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max. procena vida.-poremecaj gutanja. ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni . Faze hemiplegije: 1. skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status: -ime i prezime. socijalni status. Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima. Dg. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad. pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja .

obrnuti postupak *Pasivni pokret . hod sa pomagalima. abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta. sedecem i stojecem polozaju. Kabat. Ruke su pored tela. Koristi se oscilatorni sto.pasivno respiratornog tipa . stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. Na taj nacin promene. Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. tzv. jastuci. U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro. Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma. Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. pa sedeci polozaj. Signe-Brunnstrom. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj. duboke patike. spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom). vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok. kao i ocuvanje seme pokreta. 3. palac na ruci.pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta: vezbe u lezecem polozaju. Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. DE flektirani. okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene. dorzalna fleksija sake. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok .faza spasticiteta: -cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas. Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. stojeci. ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu: fleksija kuka i kolena.dok je pacijent u besvesnom stanju. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. Noge su prethodno spustene niz rub stola. jer aktivnost pacijenta povecava spazam. Ako pacijent lezi na zdravoj strani. Postepena vertikalizacija .polusedeci. Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge. udlage. a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.stanje relativnog oporavka: stimulacija selektivnih pokreta – pogotovo sake i stopala. Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku . *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj . to cini terapeut. Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece. na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima. karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku: elevacija. na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. *Poduka lezanju . tehnike: Bobat. ali nikako preko zdrave. medjutim 73 . *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja . od prostog ka slozenom. jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture. 2. Pasivan pokret izvodimo od prvog dana. podize se do 90st fleksijom. Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE. sedeci sa spustenim nogama.koristi se pasivno relaksirajuci pokret. pasivno rolanje. -respiratorna gimnastika . Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju. a njihov hod moze da postane gotovo normalan.korekciju. ekstenzija i supinacija podlakta.na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa). dok je postepeno ekstendira. addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice. uvezbavanje hoda.

Kontraindikacija: aktivna mobilizacija pacijenta – kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. ostaju sekvele. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. flakcidna (mlitava) paraliza. trajanja i dubine kome. Prognoza zavisi od: zivotnog doba. rigidan vrat. Vukicev. atrofija. povracanje. hipo ili arefleksija. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). pomocu peskira. Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . Npr.malaksalost. 100% oporavak nije moguc. glavobolja. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju .malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. saka se otvara). Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna .najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.blag oblik.znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. ali prilikom primicanja kasike do usta. strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa. 74 . POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – Decija paraliza – PARAPLEGIJA U DECIJEM DOBU je infektivno oboljenje virusne etiologije. stanja kv sistema. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. javljaju se postepeno i asimetricno. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. fascikulacije. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi -uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.

hidro th -rth .meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdine . nema vidljivih spoljasnjih manifestacija. povecanje snage. 75 . okupaciona -fth .UV.poboljsanje koordinacije. otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. Salkova i Sejbinova vakcina. Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne . Th u drugoj fazi: -kth . Oporavak traje jos najmanje godinu dana. prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.meningomielocela -ceo kicmeni kanal . Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. a zdravlje ugrozeno. skolovanje i profesija. procesusa spinosusa. Uzrok: -zracenje u trudnoci. jer je disanje otezano. kada se mogu javiti kontrakture. IR.vezbe disanja.aktivne vezbe. upotreba lekova. nema prolapsa medularnih elemenata.meningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. pasivne vezbe -fth . EF i vitamin B. pozicioniranje. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici. SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala. brzine i izdrzljivosti -rth . nasledna predispozicija Podela: -spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis. virusna oboljenja.ES.

ft. Th: -vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom). Kod hidrocefalusa terapeut treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata). hod u razboju sa aparatima. fizijatar. Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. pedijatar. vaspitac. kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice. hod u dubku. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. Deca se krecu kolicima.skolioza i lordoza -osteoporoza. medicinska sestra. hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave. Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze. Rth: -ortotska pomagala.equinovarus. hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije. napred se stave vrecice sa peskom.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. rt. Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje. Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu. ES Kth ista kao kod paraplegije. Fth: termo th (parafin). Nema neuroloskih promena (poremecaja). 76 .slika: 1.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.dekubitus -kontraktura: koleno u hiperekstenziji. sekundarni deficit: -urinarne infekcije. urolog. 2. Hod moze biti: paretican i ataksican. Tim: dete. a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. kicmeni stub . roditelji. Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica). Kontraindikacija: -bazen. Kl. Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. godine (kad treba da prohodaju). a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.

) Kl.. koja nastaje pod dejstvom jake. snazne sile.LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka. nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi . pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba.pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th: 77 . spazam muskulature -otok.slika: -bol.kapsule.. hematom. deformitet -funkcileza . kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata.poremecaj funkcije.

supraspinatus-a. ali najcesce u podrucju ramena. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena. koju cine fascije m. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. hronicni otoci Kontraindikacije: pokret koji je doveo do luksacije. Najcesce zahvata:-tetivu m. 78 . Periartritis humeroscapularis .PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.Tetiva m. pad na opruzenu ruku. IFS.supraspinatus-a. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. kalcifikacije. ankiloza.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. retko zahvat oda ramena odjednom. tj. 1. Periartritis je lezija. infraspinatus-a. subscapularis-a i teres minor. atrofije. uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. DD. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. reluksacije. 1. ali vece rupture tetive m.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature). jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. Komplikacije: kontrakture. tj. krio th rth: -funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth: -staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja -vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth: -EF. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. doci ce do delimicne. pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. ostecenje periartikularnih struktura. Tako nastaju fine naprsline tetive.

Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.retraktilni kapsulitis.deltoideus brzo atrofira.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .UZ. a na 120st se ukljucuje preskok. 2. a onda sa otporom -rth .analgetici.tetiva duge glave bicepsa.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.do bola.pendularne vezbe prvo bez. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. pre i posle nema bola.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Bolest nije tesko prepoznati. kada je nemoguca abd. Th:-fth . IR. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. elektroblokade -kth . ruku drzi u addukciji. Postoji pozitivni (+) bolni luk.. pasivni pokret . na 60st se ukljesti. spolj. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). M. Tetive taru deo burze.krio th. pa je rame blokirano u abdukciji. KTD. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. 79 . Tendinitis.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. IFS. DD -kth . Kapsula srasta sa drugim strukturama.rot. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).subakromijalna burza 3. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. jer to povecava bol).antireumatici -fth . Svi pokreti ramena provociraju bol. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . Tendinitis m. nadlakta.

tj. hidro th -medikamentozna th . vozaca. a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova. Uzrok: prenaprezanje misica koje dovodi do upale. 80 .ENTEZOPATIJE upala enteza. DD. Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri. UZ. Cesce je lateralno.infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. stisak sake je bitno oslabljen. Uzrok je: naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom . To je vanzglobni reumatizam. hvatista za kost.slika: bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije I ekstenzije. atrofija i ogranicena pokretljivost. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth . kovaca) Kl.krio th.teniski lakat (kod tenisera. pri palpaciji protiv otpora.

ahilova tetiva Uzrok: trauma. UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice” . mehanicki faktori Th: -mirovanje. medikamentozna th . krio th.infiltracija kortizona.kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) 81 . Olaksava pokretljivost tetiva i misica. Najcesca je: -prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat. opterecenje.uzrokovane tipom rada “peta policajca” .BURZITIS -burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.

Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske. tj. infekcijama.krio th. Javlja se bol i otok dela tetive. Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. degenerativnim procesima. Pokreti su ograniceni zbog bola. UZ. tj. Th: -mirovanje. To je upalni proces prouzrokovan virusima. Th: -lekovi protiv bola i za snizenje tonusa . privremena imobilizacija. zena. Najcesce se javlja kod starih ljudi. preopterecenje misica. venske i limfne). manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok: trauma.EF. a tonus je povisen. bolne tacke. Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom. U misicima se javljaju mialgije. UZ. Th: lekovita infiltracija anesteticima. IFS MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva. stvara se edem. 82 . misic je krut. bol i smanjenje funkcija. Javlja se bol na palpaciju tih tacaka. infiltracija kortizona -fth . UZ.

sa ulnarnom devijacijom. medikamentozna th. Subjektivne tegobe: nema infiltracije. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. Th: sto pre jer je kasnije ireverzibilno. i spoljna rotacija -koleno: flex. nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. ledjima. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. 83 . Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). koja dugo traje . obuca. Srece se kod gojaznih. higijensko dijetetski rezim. rotacija -lakat: -flex.crvena mrlja izmedju obrva. masaza. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”. ext. zahvata sva 4 ekstremiteta. hidro th. starijih. Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . neurovegetativni poremecaj. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. sauna. elektro th. mogu da nedostaju cele misicme grupe.imobilizacija (gips. L delu. dobra odeca. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. udlage. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add.vratu. Kod mladih ova bolest predstavlja problem. aparati) -termo th. Javlja se hormonska disfunkcija. tj. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. sagorevanje masti je smanjeno. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis. ext. unutr. flex. Primarne promene su na misicima i nervima. add. vec hipertrofija tkiva. fenomen “madraca”.

Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i 84 .PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. koje nastaje kao posledica traume. neoplazme. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. intoksikacija. Uzrok ostecenja: trauma. nema Valerove degeneracije. infekcije. degenerativne promene. kongenitalne anomalije. ishemije. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. percepcije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.

dok je vezivni ocuvan. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. i supinacije podlakta. m.7. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Saka ima izgled “visece sake”. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Ne radi se operacija. m. vrata radiusa. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. dorzalne fleksije sake i ext. Nema regeneracije. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).supinator. m. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.triceps brachii vrlo brzo atrofira. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Otezani su pokreti ext.okupaciona.ext. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore. 85 . -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Pleksusi (cervikalni. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth .ext. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.carpi radialis longus et brevis.digiti quinti.pokret. m. a iz distalnog gliom.ext.triceps brachii. Inervise m. hidro th -kth . m. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.brachioradialis. funkcionalna. Potpuni oporavak je nemoguc. mijelinskog i vezivnog omotaca. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.8 I Th1) krece od donje ivice m. prelomi humerusa.RADIALIS (C6.ne radi se operacija. vaskularna oboljenja. M.ext. citostatici. 5 sakralnih i 1 kokcisni. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. N. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. 5 lumbalnih. m. m. volarna fleksija sake.ext. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. brahijalni. podlakta i sake. prstiju. m. palac u addukciji Uzrok: trauma. korektivni polozaj .ext. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.carpi ulnaris. a tek onda termoalgezijski.indicis. 12 torakalnih. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. luksacija ramenog zgloba. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.digitorum communis.ES. Periferni nervi postaju iz plexusa.pollicis longus et brevis. jer dolazi do regeneracije.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.

m.Th1) 86 . Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana. et 2.7. tendosynovitis. Hvat je otezan. prsta.medianusa u kanalu rucja. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). razvija se “majmunska saka”. m. volarne strane 1.flexor pollicis longus.flexor digitorum profundus (radialni deo). m.opponens pollicis i mm. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. volarna flexia sake. Lecenje je hirursko. Uzrok je: tumor. pronator quadratus.. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. posto palac ide u abdukciju. m. prelazi preko lakatnog pregiba.2. Pri pokusaju da se formira pesnica.ULNARIS (C8. m. on stoji u ravni dlana. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.flexor digitorum superficialis. m.3. opozicija i flexia palca. prsta. edem ligamenata..N. 1. a kaziprst u hiperekstenziju. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.flexsor carpi radialis. flex. Nemoguca je opozicija palca.3.pronator teres.lumbricales 1. m. m.flexor pollicis brevis (povrsna grana). Inervise: m.2. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara..abductor pollicis brevis. N.MEDIANUS (C6.

. i mm. Inervise: m. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). GS. manuelna masaza. i 4. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala... razderotine. i 3. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. i 4.okupaciona i funkcionalna N. spusta se medijalnom stranom ruke. frakture. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.nastaje kod donje ivice m. luksacije. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. 87 .. m. clanka i opozicija malog prsta.pectoralis minor-a..tibialis. nestrucno davanje injekcije.opponens digiti quinti.flexor pollicis brevis (deo). Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. Atrofija interosealnih misica i hipotenara.flexor digitorum profundus 3. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.S1. Th:-kth . traume. Uzrok povrede: diskus hernija.adductor pollicis.interossei. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).5.peroneus communis i n. m. vitam B -fth . ES -korektivni polozaj -rth . SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. m. Uzroci: lezija plexusa brachialisa.abductor digiti quinti. a fleksija 2. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. zatim fleksija 1. prelomi karlice. m. luxacio coxe congenita.flexor carpi ulnaris. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. m. i 3.hiperekstenzija 1.lumbricales 3. m. a ekstenzija 2. krio th (za cirkulaciju). snaga misica.obim pokreta. palac u abdukciji. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. m.ISHIADICUS (L4. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.flexor digiti quinti. clanka.hidro th. Nemoguca je fleksija kolena.

N.PERONEUS COMMUNIS (L4,5, i S1,2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.ishiadicus-a sa n.tibialis-om. Uzrok povrede: direktna trauma, fraktura, gips, lezanje na boku (kod kahekticnih osoba), karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Inervise: m.peroneus longus et brevis, m.peroneus tertius, m.tibialis anterior, m.extensor digitorum longus et brevis, m.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju, abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Nemoguc je hod na petama. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo), sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju, a ne preko pete. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth - prevencija kontrakture -rth - peronealni podizac, stap -fth - ES. N.TIBIALIS (L4,5 i S1,2,3) kao i n.peroneus, do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.ishiadicus-a, a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.plantaris medialis i n.plantaris lateralis. 88

Inervise: m.tibialis posterior, m.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira), m.popliteus, m.flexor digitorum longus et brevis, m.flexor hallucis longus et brevis, m.plantaris i mm.lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji, abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.

N.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. kranijalni zivac, koji sadrzi motorna, parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa, usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Uzrok: prelom kosti, infekcija srednjeg uha, upale, tumori, hladnoca, promaja. Funkcionalna procena: anamneza, procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede, govori, izrazava emocije. -u miru: izbrisane su bore na celu, oko je nize otvoreno, postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje, vidi se beonjaca), oko nevoljno suzi -epifera, oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis); zbrisana je nazo-labijalna brazda, ugao usana spusten, usne povucene ka zdravoj strani; hrana upada izmedju vilice i obraza, tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B, kortikosteroidi, pronizon) 89

-kth - pred ogledalom, odrzanje snage i elasticnosti misica, borba protiv kontraktura, borba protiv sinkinezija -fth - termo th (parafinska maska), foto th (IR), EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske, ES, EMP -rth - kuka za usnu -psiho th, promene radnog mesta ako je neophodno, tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.

OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T, dejstva hemikalija, zracenja, elektriciteta. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste, velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite, termoregulacije, ekskrecija, senzibilitet, depo nekih materija, stvaranje vitamina D, alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: - za RHB su znacajna prva tri stepena 1. combustio erytematosa - karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Zahvacen je epiderm, koza je bolna, crvena i suva. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2. combustio bullosa - nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 90

izaziva ga otvoren plamen i el. Izaziva ga vrela tecnost.3. splintovanje . vezbe -pomagalo tj. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). Odeca vremenom gubi elasticnost. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. duboke opekotine u blizini krvnih sudova 91 .to je hipertroficni oziljak. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. graftovanje . pa ih pacijenti nerado koriste. Komplikacije: -teske infekcije. Koza je ugljenisana kao pergament.kontraktura komfora . Prisutan je: bol. vezbe disanja Fth . Komplikacije: kontrakture 1. Fibroblast ga usmerava. tj. od 3. Vidi se i tromboza krvnih sudova. hidro th Rth . Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. combustio escharotica . samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta.polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. analgetici Kth .kontraktura usled nebrige . U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. carbonificatio . Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. IR. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).hetero i auto graftovanje.mirovanje u korektivnom polozaju.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. masaza. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci.zahvaceni su svi slojevi koze. Prevencija kontraktura: -polozaj tj.sekundarne kontrakture .nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. skupa je. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka. struja. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. nekomforna. th: plastika. na ostecenom segmentu 3. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan.voda + so. parafin. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom.okupaciona i funkcionalna. tecnost. UV. nadoknade koze. sok. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.EF tiomukaza. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . vitamini. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine .karakterise se dubokim stepenom nekroze. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. 4. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). nema bola. pozicioniranje -pokret tj. neestetska.

na 60st se ukljesti.Tetiva m. Periartritis humeroscapularis – PAHS – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.retraktilni kapsulitis. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . retko zahvat oda ramena odjednom. pad na opruzenu ruku. nadlakta.supraspinatus-a.. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. ali vece rupture tetive m. koji se moze siriti 92 . pre i posle nema bola. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. kada je nemoguca abd. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. 2.Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. doci ce do delimicne. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. koju cine fascije m. 1. Najcesce zahvata:-tetivu m.subakromijalna burza 3. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. a na 120st se ukljucuje preskok. Bolest nije tesko prepoznati.supraspinatus-a.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Tako nastaju fine naprsline tetive.tetiva duge glave bicepsa. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. infraspinatus-a.

EF-kortikosteroida (KJ-novokain). a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. gde je rastavljen u snopice. IR.do bola. DD -kth . CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. misicne refleksi su pojacani 3. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . po Brodmanu (girus precentralis . KTD.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. elektroblokade -kth . Kapsula srasta sa drugim strukturama.analgetici.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. M. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.antireumatici -fth . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. .deltoideus brzo atrofira. jer to povecava bol). Znaci ostecenja CMN-a: 1.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Svi pokreti ramena provociraju bol. Th:-fth .prema vratu ili u ruku. spolj. nema fascikulacija. pa je rame blokirano u abdukciji.UZ. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.pendularne vezbe prvo bez. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica.krio th. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. Postoji pozitivni (+) bolni luk. Tetive taru deo burze. IFS.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. pasivni pokret . Polazi od piramidalnih celija.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Tendinitis m. prednji deo ponsa i produzene mozdine. koja polaze iz celija senzomotorne kore. ruku drzi u addukciji.rot. a onda sa otporom -rth .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. Lezije mogu biti: 93 . Tendinitis.

Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. a stopalo je u varus polozaju.. kontrakture. kapsuli interni. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. tromboza. embolija.-u mozdanoj kori. 5. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. a bol se javlja na palpaciju. Paraliza brzo nastupa. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. anestezija. 2. 6. GENU VARUM (O noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. neoplazme. mozdanom stablu. zapaljenski procesi. 4. 94 . Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. slab kvalitet materije. degenerativne promene. hemoragija. virus varicele (toksicni faktor). Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. anoksija. Kontraindikacija: turski sed.. infektivni faktor (herpes simpleks). odsustvo refleksa. genetski faktor (spina bifida). Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. 3. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.

aponeuroze. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. . npr.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 4.) 95 .KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.opekotine. kongenitalne anomalije. traume. rot. degenerativne promene) -inaktivitet. Podela: 3. cikatriks) -dezmogene (fascije. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.

Bolest nije tesko prepoznati.retraktilni kapsulitis. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. korektivni polozaj. 1.tetiva duge glave bicepsa. 2.Tetiva m.subakromijalna burza 3. retko zahvat oda ramena odjednom.supraspinatus-a. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a. doci ce do delimicne. ruka terapeuta. tj. koju cine fascije m. Najcesce zahvata:-tetivu m. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. Tako nastaju fine naprsline tetive. nadlakta.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. na 60st se ukljesti.Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. pad na opruzenu ruku.. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. ali vece rupture tetive m. proksimalnih segmenata. elasticne naprave (Glisonova omca). Svi pokreti ramena provociraju bol. infraspinatus-a. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. kada je nemoguca abd. a na 120st se ukljucuje preskok. pre i posle nema bola. Periartritis humeroscapularis – PAHS – HRONICNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . tako da pacijent drzi ruku 96 . delovanje tezine susednih. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. preko koturace. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.

analgetici. traume.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. trovanja manganom i CO.krio th.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.nucleus subthalamicus .UZ. . spolj.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . PARKINSONOVA BOLEST – EKSTRAPIRAMIDNO OSTECENJE Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Postoji pozitivni (+) bolni luk. pasivni pokret .pendularne vezbe prvo bez. tj. tumori.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).nucleus hypothalamicus Luysii . bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. jer to povecava bol). Kapsula srasta sa drugim strukturama. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). pa je rame blokirano u abdukciji. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” 97 .do bola.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. KTD.deltoideus brzo atrofira. IR. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . elektroblokade -kth .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. M.antireumatici -fth . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. ruku drzi u addukciji. Kl.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . IFS.rot. Tetive taru deo burze.nucleus amygdale .mali mozak (cerebelum) . a onda sa otporom -rth .globus palidus (palidum) . Tendinitis m. Tendinitis. encefalitis. Th:-fth .nucleus ruber (crveno jedro) . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. DD -kth .substantia nigra . a nesto manje u nucleusu caudatusu.

oblacenje. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. glava DA i NE. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. polozaj tela u odnosu na DE. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . monoton.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. pisanje. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. Zahvata ekstremitete. gutanje .-tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.vezbati koordinaciju na rigidnost. . pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . kasnije i glavu. stopalo se vuce po podu. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). usporen.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . kontrolise polozaj glave u prostoru. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.aktivnim pokretima uticati na tremor . lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . U snu tremora nema ili se smanjuje.ES.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. govor. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. masaza -rth. opustena ruka). pa prstom druge ruke). Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. polozaj glave u odnosu na telo. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.vezbati ADZ .hidro th uz nadzor. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.motivacija govora . narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.frenkelove vezbe. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. postoji anteropulzija.pise sitnim slovima. Ispitivanje tremora: DE . skandirajuci. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.ustajanje. zvakanje. vezbe disanja.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). govor je nazalan. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . 98 . krio th za mimicnu muskulaturu -kth .

Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. rahitis.sartorius. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna 99 .DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (X noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.tensor fascia latae i vastus lateralis. paraliza misica.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. semitendinosus. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. kod gojaznih osoba Kl. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. a izduzeni m. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. trauma.

qps-a. istezanje mekih struktura sa spoljne strane. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. Postoji slabost m. jacanje muskulature unutrasnje strane. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. Kontraindikacija: turski sed. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . n. lordoza. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. periferne lezije n.-sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.ishiadicus. traume. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. a kosti podkolenice su rotirane medijalno.femoris.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) 100 .okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. a stopalo je u varus polozaju.

fisura .FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile.otvorene (aperta) .traumatski (kost je zdrava) . ponekad i nerava.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.prelom u vidu pukotine .direktne .-poprecne. torzioni prelom 6. –delimicne .infractio .-stabilni . spiralni prelom. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova.prema dejstvu sile .-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.prelom u vidu zacepa -potpune . zvezdasti prelom. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 101 .prema stanju koze . multifragmentarni.prema stanju kosti .indirektne 4.zatvorene (klauza) 2. Podela: 1.linija preloma poprecna -nestabilni .subperiostalni prelom . kose.linija preloma kosa 7.prelom na liniji duz cele kosti 5. uzduzne.

To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. kontrakture. Faze u stvaranju kalusa: 1.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9. pronatori i supinatori. tvrd otok.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. ad long. osteosinteza -srafovi. hidro th. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). tj. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom. dekubitus. tj. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis. cum distractione/elongacione .duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. stvaranje fibroznog kalusa. embolije. IFS. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. urinarna infekcija. cum contractione/breviatione . Kl. UZ.faza je faza potpune konsolidacije.8. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. 102 .faza je faza organizacije hematoma 3. ad long. stvaranje fibroznog kalusa 4. rth -fth preko gipsa magnetom.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. DD. atrofije misica. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija.duzina ekstremiteta produzena b)dis. IFS (1-30Hz). hidro th.je faza konsolidacije.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. bolovi. tromboze. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. ES.

uzrast.Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.fibrozni kalus -kartilageni. metabolicki poremecaji.faza formiran. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.faza formiran kalus.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza 103 . atrofija misica -kasne komplikacije . losa imobilizacija.faza imobilizacije.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. losa repozicija. kompresija nerava. okretanje sa stakama u mestu. sprovodjenje opste i posebne nege. pun oslonac nije dozvoljen. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. stanje cirkulacije.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. vezbati ravnotezu na jednoj nozi. jacati antagoniste skracenih misica.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. opste stanje organizma. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. ali nedovoljno cvrst kalus. zapaljenski procesi.nastaju kao posledica nelecenih. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .

Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.tetiva duge glave bicepsa.retraktilni kapsulitis. Svi pokreti ramena provociraju bol. pre i posle nema bola. ali vece rupture tetive m. nadlakta. tako da pacijent drzi ruku 104 . 1.subakromijalna burza 3. pad na opruzenu ruku. retko zahvat oda ramena odjednom. subscapularis-a i teres minor. koju cine fascije m. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. infraspinatus-a.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Bolest nije tesko prepoznati.supraspinatus-a.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. na 60st se ukljesti.supraspinatus-a.Periartritis humeroscapularis – PAHS – PSEUDOPARALITICNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Najcesce zahvata:-tetivu m. 2. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. kada je nemoguca abd. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Tako nastaju fine naprsline tetive. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.Tetiva m. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a na 120st se ukljucuje preskok. doci ce do delimicne. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .

vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Tetive taru deo burze. spolj.tibialis. gips. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.pendularne vezbe prvo bez. Inervise: m. IR.tibialis anterior. m. Th:-fth .5.krio th.extensor halucis longus. N. m. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.ishiadicus-a sa n.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Kapsula srasta sa drugim strukturama. prelomi karlice.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.ISHIADICUS (L4.do bola. Tendinitis m. m.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.rot. Uzrok povrede: direktna trauma. pa je rame blokirano u abdukciji. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .extensor digitorum longus et brevis.analgetici. a onda sa otporom -rth . Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Tendinitis.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Nemoguca je fleksija kolena. Uzrok povrede: diskus hernija. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. jer to povecava bol). luxacio coxe congenita. KTD. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. pasivni pokret .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. fraktura. . N. nestrucno davanje injekcije.tibialis-om. m.deltoideus brzo atrofira. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. elektroblokade -kth . SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). M. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).peroneus longus et brevis. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). Postoji pozitivni (+) bolni luk.peroneus communis i n. 105 . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.antireumatici -fth . i S1. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).5. IFS. ruku drzi u addukciji.UZ.peroneus tertius.S1. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.PERONEUS COMMUNIS (L4. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. DD -kth .

lumbricales et interossei.5 i S1.2. m. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.tibialis posterior. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. stap -fth . m.3) kao i n. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.flexor digitorum longus et brevis. sa ulnarnom devijacijom. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).plantaris lateralis. ext.flexor hallucis longus et brevis. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.peronealni podizac.Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.peroneus. Primarne promene su na misicima i nervima.popliteus. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.ishiadicus-a. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. Inervise: m.plantaris i mm. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). m. i spoljna rotacija -koleno: flex. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) 106 . a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. add. mogu da nedostaju cele misicme grupe. m. rotacija -lakat: -flex. flex. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. Hod na prstima nije moguc.ES.prevencija kontrakture -rth . abdukciju i pronaciju stopala. ext. unutr. zahvata sva 4 ekstremiteta. a ne preko pete. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. Nemoguc je hod na petama. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.TIBIALIS (L4. N.plantaris medialis i n. m. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. AMPUTACIJA U DECIJEM DOBU ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.

Kl. degenerativne promene kicme (spondilitis. unutrasnjoj strani lopatice. a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. 107 . diskus hernija). spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova. udlage. ramenu. elektro th.vertebralis ili vratnog simpatikusa. CERVIKALNI SINDROM – CERVIKO – BRAHIJALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba.imobilizacija (gips. Uzrok (etiologija)-trauma. ramenu. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena. zapaljenske promene.crvena mrlja izmedju obrva. tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). angina pektoris. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija. spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. koja dugo traje . ramenu.slika: -bol u vratnom delu.a. aparati) -termo th. C5-bol u vratu. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . unutrasnjoj strani lopatice. prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke.-najbolje je delovati malom silom. ramenu.

vezbe za povecanje elasticnosti PVM . jacanje misica vrata i glave -rth . Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.elektro th. hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth .UZ . dugi prinudni polozaj. ogranicenim pokretima glave.uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. -fth .procesus uncinatus (C prsljenova). spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. Rth . 108 . Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne. retrofleksije. -trakcija . GA. a to se postize: rasterecenjem vratnog dela kicme. nagli. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta. obuka pozicije glave i ADZ. nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga. hidromasaza . omota se zavojem.Kontraindikacija: brzi.hidro th (vezbe antefleksije. da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.okupaciona i funkcionalna .jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika). od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. rotacioni pokreti cervikalne kicme. Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.edukacija pacijenta da izbegava nagle pokrete. okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. podlakat. Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju. da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme. Unkartroza .pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere. Izradjuje se po sablonu .termo th. Kontraindikacija: brzi. koriscenje sredstva protiv bolova i spazma. laterofleksije i rotacije glave i vrata).sloj vate.okupaciona. Tvrd karton. toplota (jer pojacava nadrazaj). Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik . Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake. rotirani pokreti. nagli.

PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina). tzv.to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida. Bolest pocinje obicno do 4-te godine. kortizon. ES. belancevine. a ne oboljeva. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu. osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth .GS. -misici potkolenice dugo ostaju snazni .sprecavanje kontrakture. intersticijalni i fascijalni misici.vitamini. Majka prenosi. EF. hidro th 109 . cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni. osim struka Kontraindikacija: zamor Th:-medikamentozna: adrenalin. KTD. Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. borba protiv gojaznosti -kth . vitamin B -higijensko dijetetski rezim .

Lezije mogu biti: 110 . ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. koja polaze iz celija senzomotorne kore.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. naglasena lumbalna lordoza. kostane deformacije. gde je rastavljen u snopice.-rth . Polazi od piramidalnih celija. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. Znaci ostecenja CMN-a: 1. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. ptoza) -orofariengealna distrofija. patkast hod. okularna misicna distrofija (strabizam. hiperhidroza. skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. nema fascikulacija. zahvata proksimalne delove ekstremiteta.okupaciona. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. prednji deo ponsa i produzene mozdine. kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. mlitava paraliza. hipotonija. bedreno-karlicni): -pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni. facies miotonika. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. scapulae alatae. slika: -simetricna misicna atrofija. misicne kontrakture. osin struk. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. misicne refleksi su pojacani 3. pseudohipertrofija. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. po Brodmanu (girus precentralis . Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. metabolicke promene.

Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. 5. virus varicele (toksicni faktor). javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. a bol se javlja na palpaciju. tromboza. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. 3. 6. embolija. Paraliza brzo nastupa. zapaljenski procesi. slab kvalitet materije. degenerativne promene. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. genetski faktor (spina bifida). anoksija.. 4. 2. neoplazme. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. infektivni faktor (herpes simpleks). anestezija. 111 . Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.-u mozdanoj kori. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. kapsuli interni. hemoragija. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.. mozdanom stablu. kontrakture. odsustvo refleksa.