FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi,tj. srasli u nepovoljnom polozaju.

To je kasna komplikacija preloma, koji je dobro srastao u pogledu kalusa, ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm, funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Takodje se daje povisica. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu, a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama,savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta

1

REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija, tj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva. Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota, nepoznate je etiologije. Faktori koji uzrokuju nastanak su: nasledje, trauma, fizicko opterecenje, porodjaj, psihicko uzbudjenje, teske infektivne bolesti, klimakterijum. Bolest pocinje postepeno, netipicnim znacima: umor, malaksalost, gubitak sna, povisena T, pojacano znojenje, gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost, koja se najcesce i prvo javlja na sakama. Kasnije se javlja bol, prvo pri pokretu ili pritisku, a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob, razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. Otok je vretenast, bol ne na pritisak i spontano, nema crvenila. Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima, kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista, a zatim: subluksacije, devijacije, fibroze i ankiloze. R.A. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne, periferne interfalangealne, dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni), ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob, pri cemu je zvakanje otezano. Deformiteti sake: 1. ”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. 2. ”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima. 3. mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju, a koza sake je naborana u vidu rukavice. Funkcija sake je izgubljena. Deformiteti prstiju: 1. ”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF, fleksija distalnih 2. ”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile - flex. kontraktura 3. ”fokino peraje”-flex. sa ulnarnom devijacijom 4. ”rupica za dugme”-flex. u prox., a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. ”90:90”-na palcu:flex. i MKP, a hiperekstenzija i IF 6. ”cekicasti prsti”-prox. IF zglobovi u normalnom polozaju, dok su distalni u flex. od 90st. Rucni zglob: volarna fleksija; lakat: flex. kontr. rame:add. DE: 1. palac - valgus polozaj 2. prsti - u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca 3. patela - ankiloza, valgus kolena 4. kuk - fleksija i addukcija. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive, burze (burzitis, Berkova cista), misice koji atrofiraju, ovojnice (oksidativni tendovaginitis). Sindrom glavice ulne-peritendinitis - ulnarna ekstenzija sake i prstiju, vaskulitis, atrofija noktiju, subkutani cvorici. Th: 2

RHB U AKUTNOM STADIJUMU: -medikamentozna th (kortikosteroidi, salicilati, soli zlata, glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete, rame u laganoj abdukciji, lakat u laganoj fleksiji, rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st, prsti u fleksiji od 15st, saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija, kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji, koleno u ekstenziji, stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. Longete se nocu ne skidaju, jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: -vezbe do granice bola (u suspenziji). Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth - krio th, EF (KJ), laser, IFS, DD, ES, hidro th, lokalne kupke -rth - okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. Kontraindikacija: toplota i pokret koji izaziva bol. RHB U 2. FAZI DEFORMITETA koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline, tetiva, ovojnica, zbog kontrakture, ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth - aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth - parafin, hidro th, UZ (male doze zbog osteoporoze), ES -rth - funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze), kao transpozicija i plastika tetiva -kth - nosenje korektivnih udlaga, nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta, nose se izmedju vezbi, a vezbe se rade svaka 3h, sprovode se i vezbe disanja -fth - hidro th -rth

3

polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. embolija. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Paraliza brzo nastupa. tromboza. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. 6. 4 . 2. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Polazi od piramidalnih celija. anoksija. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. virus varicele (toksicni faktor). sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. kapsuli interni.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. anestezija. javlja se hipotrofija ili atrofija misica.. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. Znaci ostecenja CMN-a: 1. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. zapaljenski procesi. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. hemoragija. infektivni faktor (herpes simpleks). Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.CMN (GORNJI MOTORNI NEURON) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. misicne refleksi su pojacani 3. genetski faktor (spina bifida). gde je rastavljen u snopice. prednji deo ponsa i produzene mozdine. degenerativne promene. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. 4. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. a bol se javlja na palpaciju. slab kvalitet materije. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. kontrakture. po Brodmanu (girus precentralis . 5.. mozdanom stablu. 3. nema fascikulacija. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. neoplazme. odsustvo refleksa. koja polaze iz celija senzomotorne kore.

IR. Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. Grudna kost je udubljena.tehnika pravljenja raznih cvorova – sa velikim nitima -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.“makrame” . udubljene ili susterske grudi).a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth . Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje. Th: -fth . a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize. Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu. a ekspirijum je forsiran. fiksirano je gornje-kostalno. Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog. jer je otezano disanje. Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. DISTORSIO (uganuce) 5 .povecanje ekspirijuma .PECTUS EXCAVATUS (infundibularne. meri se anteroposteriorni dijametar.UV -kth . a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).

Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je. hidro th 6 . potpuni gubitak funkcije.spazma.a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata. Th . ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije. prosiren je zglobni prostor Th .parafin. Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. izdrzljivost. tetiva. UZ.). prisutan je bol. EF. IFS. pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1.obim pokreta. a aktivni pokret je nemoguc. Postoje 3 stepena u zavisnosti od: -elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl. koordinacija. krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain -vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola. LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju.. RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor.je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu. spretnost -kth . otok i palpatorna osetljivost. pucanje zglobne fascije.otok. krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2. evakuacija hematoma.deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni. pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata.slika: -bol. Th .fth. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth . kapsule. hematom.fth.. misicna snaga. IR. otok. povrede sinovije.povecanja cirkulacije -kth -rth 3. vezbe disanja -kth i rth . aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu.staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa. brzina.krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth.

M. Komplikacije: kontrakture.-kth . atrofije. dugotrajni otoci.Sudeck. DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA) 7 . hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. nestabilan zglob.vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage.

buja kostano tkivo. ali nema ankiloze. opterecenja zgloba. Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba. jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale. Na kostima se takodje javljaju promene. pokreti su ograniceni i bolni. Artroze mogu biti: 1. poremecaja statike i dinamike. resice joj postaju debele i nezgrapne.slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. npr. 2. tj. IF zglobovima Sausardov cvoric. a na prox. primarne (idiopatske). javljaju se osteofiti na ivicama kostiju. tako da nema opasnosti od ankiloze. U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. sekundarne nastaju kao posledica: prekomerne telesne tezine. Ukoliko se javi upalni proces. mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera” . kongenitalne anomalije. Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture misica. zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. koja postepeno propada i degenerativno se menja. a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. atrofije i kontrakture misica. na saci se javljaju cvorici. Ova faza je prolazna. on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. tako da ona luci tecnost u zglob. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici. I zglobna casica se donekle menja. To je faza “dekompenzacije artroze”. 8 .je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma. traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). koja gubi svoju glatkocu. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. a zglobni prostor se suzava. pa zglobna tela nece medjusobno srasti. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova. Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice. Zglobne povrsine postaju grube i hrapave.

a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. adduktorna i spolj. krepitacije. IR. jer hrskavica nije vaskularizovana. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. parafin. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. Kl. sepa. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. ukocenost.COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. fleksiona i adduktorna kontraktura. GONARTROZA 9 . najpre samo pri duzem stajanju i hodu.. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . EF) -kth .kosti se taru.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.termo th (poboljsava cirkulaciju. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. Kod coxartroze kuk boluje. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . Rhb: -fth . elektro th (DD. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. traume (lux. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona. a koleno trpi.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). F. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. fraktura male sanata). bol. Ako je skracenje malo ide povisica. aktivne vezbe.S. kongenitalne anomalije. Uzrok: prekomerna telesna tezina. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj .

bolna osetljivost. hidro th -kth . parafin). pojava burze. UZ.je degenerativno oboljenje zgloba kolena. elektro th. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.stap.termo th (KTD.slika: bol. fleksiona kontraktura.aktivne vezbe sa i bez otpora -rth . Kl. pomagala . Rhb: -fth . hipotrofija. -hipotrofjia. startni bol. hipertrofija. Uzrok: prekomerna telesna tezina. Bekerova cista. fleksiona kontraktura.S.okupaciona pa funkcionalna. F. pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). krepitacije. gena valga i vara. SPONDILOZE 10 . povecan obim preko kolena. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. povecan obim preko kolena.

pojacan tonus PVM.termo th. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti. istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth . na cervikalnom i lumbalnom delu. da bi pacijent mogao da amortizuje pokret -kth -odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. ogranicena pokretljivost. odvojen je -lumbalizacija .smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. zovu se spondiloze.moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme: -sakralizacija . Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan. pojava skolioza.povecanje broja prsljenova sa 5 na 6. Na torakalnom se javlja redje. jer 5-ti nije srastao. Rhb: -fth .slika: -lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji: smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. L5 srasta sa S1 Kl. hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam. jer je manje pokretan. Dg.okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. bol. rigiditet. Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. Uzrok: -diskopatija (degenerativne promene na diskusu . tj. PMN (donji motorni neuron) 11 .sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.

Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. percepcije. infekcije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. a tek onda termoalgezijski. neoplazme. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. koje nastaje kao posledica traume. 5 sakralnih i 1 kokcisni. 12 torakalnih. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. mijelinskog i vezivnog omotaca. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. kongenitalne anomalije. 5 lumbalnih. degenerativne promene. Pleksusi (cervikalni. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. jer dolazi do regeneracije. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. a iz distalnog gliom. dok je vezivni ocuvan. ishemije. Uzrok ostecenja: trauma. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. intoksikacija. PEDES PLANI – ravna stopala 12 . TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Ne radi se operacija. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. nema Valerove degeneracije. Nema regeneracije. Potpuni oporavak je nemoguc. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. brahijalni. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Periferni nervi postaju iz plexusa. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.

tj.tromost Dg.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.povrsina oslonca je siroka 2st . lezije PMN-a.tomasova peta) -fth . izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. povrede). tj. Th: -termo th (u vodi i masaza) -kth -vezbe i u svim pravcima. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. Postoje 4 stepena ravnog stopala . zapaljenje.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom.pes plano valgusa: 1st . Kod dece. Kl. slabost misicno-ligamentarnog aparata.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.ETH -rth .hidro masaza 13 .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani . kada dete prohoda i postane stabilno.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. Dete ne treba pozurivati da prohoda.

aponeuroze. preko koturace.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. degenerativne promene) -inaktivitet. tj. traume.) Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. rot. kongenitalne anomalije. cikatriks) -dezmogene (fascije. progresivno oboljenje evolutivnog toka.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 2. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. proksimalnih segmenata. Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 14 . To je hronicno. MORBUS BEHTEREV . korektivni polozaj. Podela: 1. elasticne naprave (Glisonova omca). rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. . ruka terapeuta. delovanje tezine susednih. npr. Uzrok je nepoznat.opekotine.ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza.

F. obim pokreta zgloba kuka i ramena. Kl.ukupan index = Ii + Ri = 5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4). edukacija pacijenta zastitnim polozajima: 15 . Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima. fleksiji-inklinacijski index Ii . flex. Funkcionalna procena: -stav skijasa -“fenomen gumene lopte”: stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.Meri-Strumpl).ukupan index = Ii + Ri =6.Ii=4 -pri max. kukovi i kolena u semifleksiji. ext. flex.BEHTEREV: vitalni kapacitet. ali samo do kolena. = 2 Ui . gubitak apetita i gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. stomak isturen. MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.godina zivota. kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira). lumbalna lordoza zbrisana. a kasnije prisutni su i danju i nocu. pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.slika: bolest pocinje postepeno opstim simptomima: malaksalost.reinklinacijski index = 10 – max. Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva. – 10 cm =4. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa” . pokretljivost grudnog kosa.inklinacijski index = max. Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. promaja. ext.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.. U pocetku bol se javlja ujutro. -meri se index sagitalne pokretljivosti: C:-od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens) -pri max. atrofije misica.Ri=6 -zbir ova dva daje ukupan index Ui . Pacijenti sve manje setaju. Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.5 Ui . =1.ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze. tj. i 10 cm iznad toga Ii . Rhb: 1. umor.Ui=10 Th:-od Th1. odmah ispod C7.S. torakalna kifoza naglasena.pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid) . spreciti kontrakture.. Ogranicena je sagitalna pokretljivost. – 30 cm = 3 Ri . a zatim se siri ascedentnim putem (M. ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti: hladnoca.glava isturena napred. cervikalna lordoza naglasena. odrzati kostalno disanje. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze). grudi uvucene.5 Ri . ekspirijumu (u visini mamila. kod zena i iznad grudi odgovara gornje kostalno disanje). ramena isturena napred i dole.reinklinacijski index = 30 – max. -cervikalni fles .inklinacijski index = max. inspirijumu i max. Normalno je od 5-7cm. ekstenziji-reinklinacijski index Ri . struktura kicmenog stuba. ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava. Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. pa 30cm nanize Ii . M.

ES. rth . ramena zabacena nazad. noge ne smeju da vise i da se prekrstaju. pa funkcionalna. Diferencijalna Dg . obuka torakalnom disanju 4. da bi se istegao m. spreciti kontrakture i ankiloze.zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. ocuvati pokretljivost kicme. DD 3. kth . stomak uvucen 2.pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis . UZ.okupaciona. smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. kukova i ramena. kada hoda glava je prava. ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje. dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! • MULTIPLA SKLEROZA 16 .ilipsoas • sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.hidro th. a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice. ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.vezbe za odrzavanje amplitude pokreta. fth . promena radnog mesta. bez jastuka. grudi isturene.lezanje na tvrdoj podlozi.

Zarista su mala. slabost u vidu hemipareze. psiho i muziko th. Rhb: -medikamentozna (pronizon. peronealni podizac -ADZ. toplota. a najvise je pogodjena koordinacija. Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.G. Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog). skandirani govor 3. Radi se o demijelinizaciji. ACTH. ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. infekcija. EF.postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth . tj. fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. Kl.pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga) . slikom. prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.stap.sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth . bolesnik preterano podize noge. tronozac. rasejana po beloj masi kicmene mozdine.izrada pomagala . To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. cetvoronozac.spada u ostecenje CMN. degeneraciji mijelina. niti kad je toplo. Bolest moze poceti motornim znacima: spasticka parapareza. sa razmaknutim nogama. aparat za stabilizaciju hoda. slikom autoimunoloskog encefalitisa. Javlja se u tri oblika: 1. Zahvata i ushodne i nishodne puteve. a kad ih spusta udara jace o tlo.hod je teturav. smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. KIFOZA 17 . stres. Kontraindikacije: zamor. smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. kolica. multipla. nistagmus. sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: 1. vec predvece kada je pacijent odmoran. stake. akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. prvo sa otvorenim.od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama. interferon) -higijensko-dijetetski rezim . euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. Izvodimo Rombergovu probu . intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije .Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka. na sirokoj osnovi. To je bolest nepoznate etiologije.nevoljna oscilacija ocnih jabucica 2. benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!) . ES -kth . parapareze ili monopareze. a zatim sa zatvorenim ocima .

da pravilno drzi telo. kongenitalne.kasna paraliticna. inflamatorne. m. kolagenske bolesti. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth . preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.vezbe disanja i opste kondicije . neuromuskularne. traumatske.relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica. SEKUNDARANE KOMPLIKACIJE INAKTIVITETA kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. lumbalni ekstenzori -izduzeni su: torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th: -fth .ES izduzenih misica -kth . potreban je visok naslon. iradijacione.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni test-trazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) -ramena uska. da sedi na tvrdoj podlozi.slika: -glava povijena napred.je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad. Najcesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu. kontrakture. myelomeningocele (razvojna .i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava. kongenitalnaprisutna na rodjenju).okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih velikih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija: spavanje na ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).pectoralisa. Scheuermannova bolest. 18 . savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su: m. Funkcionalni status i kl. dekubitus.pectoralis.tj.iliopsoas. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na: posturalne. metabolicne. tumori. postoperativne. radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija. skeletne displazije.

embolije. ali najcesce u podrucju ramena. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. tromboze. urinarna infekcija. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. Periartritis je lezija. tj.atrofije misica. 19 . Moze se javiti u okolini svakog zgloba. tvrd otok. bolovi. ostecenje periartikularnih struktura.

nadlakta. IR.do bola. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. Tendinitis.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). doci ce do delimicne. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Kapsula srasta sa drugim strukturama.krio th. subscapularis-a i teres minor. Tendinitis m. Bolest nije tesko prepoznati. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. 1.tetiva duge glave bicepsa.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. kada je nemoguca abd. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Tetive taru deo burze. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). spolj.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. 20 .subakromijalna burza 3. pasivni pokret . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. DD -kth . koju cine fascije m.deltoideus brzo atrofira.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.antireumatici -fth . Th:-fth . pre i posle nema bola. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. KTD. jer to povecava bol). na 60st se ukljesti. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . infraspinatus-a. Svi pokreti ramena provociraju bol. pad na opruzenu ruku.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature ..supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .supraspinatus-a. Najcesce zahvata:-tetivu m.Tetiva m.retraktilni kapsulitis. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. a onda sa otporom -rth . tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. elektroblokade -kth . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.pendularne vezbe prvo bez.PERIARTRITIS HUMEROSCAPULARIS – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Tako nastaju fine naprsline tetive. a na 120st se ukljucuje preskok. Postoji pozitivni (+) bolni luk. retko zahvat oda ramena odjednom. M.analgetici. .rot. 2. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .UZ. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. pa je rame blokirano u abdukciji. IFS. ali vece rupture tetive m.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . ruku drzi u addukciji. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.supraspinatus-a.

corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) 21 .PARKINSONOVA BOLEST – ekstrapiramidno ostecenje Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.

Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja).substantia nigra . postoji anteropulzija.nucleus ruber (crveno jedro) . tj. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. pa prstom druge ruke). retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. krio th za mimicnu muskulaturu 22 . tumori. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. Kl. stopalo se vuce po podu. glava DA i NE.globus palidus (palidum) .. monoton.nucleus hypothalamicus Luysii . Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.pise sitnim slovima.ES.nucleus subthalamicus . Zahvata ekstremitete. opustena ruka).nucleus amygdale . bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. kasnije i glavu. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. ruke su uz telo lako flektirane u laktu.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. a nesto manje u nucleusu caudatusu. traume. skandirajuci. encefalitis. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . trovanja manganom i CO. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. usporen. U snu tremora nema ili se smanjuje.mali mozak (cerebelum) . lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . govor je nazalan. Ispitivanje tremora: DE .

hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) .ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . masaza -rth.vezbati koordinaciju na rigidnost. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.hidro th uz nadzor. 23 . polozaj tela u odnosu na DE. zvakanje.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – DECIJA PARALIZA je infektivno oboljenje virusne etiologije. pisanje. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. polozaj glave u odnosu na telo. govor. kontrolise polozaj glave u prostoru. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).vezbati ADZ .frenkelove vezbe.ustajanje. vezbe disanja. oblacenje.motivacija govora .aktivnim pokretima uticati na tremor .-kth . gutanje . .

EF i vitamin B. brzine i izdrzljivosti -rth .ES. jer je disanje otezano. tj. pasivne vezbe -fth . percepcoja. To nije samo gubitak.malaksalost. rigidan vrat. govor.UV. kada se mogu javiti kontrakture. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. povecanje snage. mentalna funkcija. javljaju se postepeno i asimetricno.poboljsanje koordinacije. hipo ili arefleksija. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. hidro th -rth . neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su: vid. okupaciona -fth . javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. fascikulacije. IR. sluh. Th u drugoj fazi: -kth .aktivne vezbe. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici. Vukicev. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . pozicioniranje. flakcidna (mlitava) paraliza. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . ukoliko se th. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. DCP je 24 . Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . povracanje.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. a zdravlje ugrozeno.blag oblik.Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. glavobolja.vezbe disanja.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . skolovanje i profesija. atrofija. Salkova i Sejbinova vakcina. ne sprovodi na adekvatan nacin.

razne infekcije (meningitis. Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. vec istovremeno kontrakcija agonista i antagonista. atetozni). najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi: -ostecenje motorike. a gube se tokom noci. hipertonus. Pojavljuju se nevoljni. Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen. a stimulacijom 25 . dismetrija – nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. pojacani refleksi i patoloski refleksi. tonus je povisen po tipu spasticnosti.kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom. a zatim se naglo snizava). zbog cega se i zove plasticka hipertonija. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). Metode lecenja: -neophodna je rana Dg i Th. crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv. kl. Javlja se u obliku: -kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija . uremija. ponasanja) Forme CP: -spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa. Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta. piramidnog puta. poremecaj senzibiliteta. Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju. sifilis majke) -dijabetes. nasledni faktori. koji je obicno na pocetku pokreta jaci. Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”. mentalni poremecaji (pad IQ. intoksikacija. tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga. edem. hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija. krvarenje. poremecaji cirkulacije.Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma. Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. skleroticne promene i nekrozu. Ostecen je balans. jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih. neekonomicni.slikom i ovde je potreban timski rad. bakterijske infekcije. tj.jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. javlja se ataksija.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. manjak posturalnih refleksa. Faktori: -prenatalni: -virusne infekcije sa majke (rubeola. teturav hod. nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni: -disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni: -zutica. pamcenja. nesvrsishodni. spori. zracenje. koordinacija.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje. encefalitis) -traume mozga.

prostorija. FRAKTURE (prelomi) – POSTIMOBILIZACIONA FAZA predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. Potrebna su 4 faktora: konduktor. ostre. grupa od 10-20 dece. preko kljucnih tacaka: rameni pojas (glava. prevrtanje) Vojtin metod: -stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”. kukovi. vitamini.okretanje.normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat: -inhibicija patoloskih refleksa. tj. Rth: -ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th: sedativi.prema stanju koze . sprovode se takmicenja. lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu. u CNS-u. Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th. Grupe dece formiraju se po uzrastu. ponekad i nerava. Podela: 1. Felpsova tehnika: -pokreti izolovanih misica Temple foj metod: -vezbe za koordinaciju. Igracke ne smeju biti sitne. tj. reciprocitet. jarkih boja i prilagodjene uzrastu. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta . Kroz kth. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod: -objedinjuje lecenje i edukaciju. max. i rth.otvorene (aperta) .zatvorene (klauza) 26 . ritmicka intonacija. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. kolena za trup i noge) Kabat: -PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. polomljene nego zive. ritam.Veliki uticaj ima igra. rame).

prema stanju kosti . ad long.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.direktne .prelom u vidu zacepa -potpune . multifragmentarni. cum contractione/breviatione . kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti 27 .indirektne 4.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.traumatski (kost je zdrava) . –delimicne .-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.prelom u vidu pukotine .duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.duzina ekstremiteta produzena b)dis.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. osteosinteza -srafovi. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.2.subperiostalni prelom .fisura . torzioni prelom 6.-stabilni .linija preloma kosa 7.linija preloma poprecna -nestabilni . spiralni prelom. cum distractione/elongacione . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis.-poprecne. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.infractio .prelom na liniji duz cele kosti 5. zvezdasti prelom. kose. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. pronatori i supinatori.prema dejstvu sile . ad long.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. uzduzne. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.

hidro th.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije .izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.faza je faza organizacije hematoma 3. embolije. UZ. uzrast. hidro th. tj. losa imobilizacija. stvaranje fibroznog kalusa. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. ali nedovoljno cvrst kalus.faza je faza potpune konsolidacije. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. atrofije misica.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. IFS (1-30Hz). sprovodjenje opste i posebne nege.faza imobilizacije. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. IFS. Faze u stvaranju kalusa: 1.faza formiran. kontrakture. Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.-kth. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. DD. okretanje sa stakama u mestu. urinarna infekcija. jacati antagoniste skracenih misica.je faza konsolidacije. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. zapaljenski procesi. dekubitus. vezbati ravnotezu na jednoj nozi.faza formiran kalus.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. stanje cirkulacije.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. losa repozicija. bolovi. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). tromboze. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok 28 . a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.fibrozni kalus -kartilageni. rth -fth preko gipsa magnetom. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. stvaranje fibroznog kalusa 4. tj. tvrd otok. ES. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. opste stanje organizma. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. pun oslonac nije dozvoljen. metabolicki poremecaji. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.

-infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .akutne lumbalgije .fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme. atrofija misica -kasne komplikacije . zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska. kompresija nerava. Javlja se u obliku: 1.nastaju kao posledica nelecenih.lumbago 29 .

a ispod njih ide jastuk. sta ga povecava. Kontraindikacija: brzi. da ne sedi mnogo.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice. da li mokri – poremecaj sfinktera. postoji spazam PVM.slika: -bol (pitati pacijenta kako boli. polozaj koji je najmanje bolan. menstruacija.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st). DD.elektro th. nagli. IFS. oboljenje bubrega. spondiloza). gde i kada. a sta smanjuje. hidro th.staticke vezbe (m. neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji. lumbalizacija).2.kod lumboisijalgije javi se bol duz n. spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. Rhb (akutna faza): -cilj je smanjenje bola. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice. Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta)..isijas (vertebrogeni sindrom) 3. Polozaj moze biti na ledjima. tj. Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a . degenerativne promene kicme (diskus hernija.pacijent ne moze da hoda na prstima (n. duz pete i spoljne strane stopala. noge su savijene u kukovima i kolenima.laser.kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.peroneus L5) -“znak zvonca” . zapaljenje nerava. a ne kolicima. da sve radi u bloku 30 .tibialisS1) i na petama (n. Uzroci: trauma. Wiliamsov polozaj. povecana je pokretljivost. pacijent u toalet ide sa stakama.. ADZ. da li se javlja prvi put ili ne. trudnoca. ginekoloski problemi). sakralizacija. Kl.lumbalne vertebrogene insuficijencije. kongenitalne anomalije kicme (spina bifida. poremecaj statikedeformiteti DE. inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM. prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.rade dva terapeuta istovremeno. Posle trakcije pacijent se odmara. -kth . jer meka postelja namece fleksiju kuka. EMP.bol pojacava spazam i obrnuto -fth . -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje . hidrati. Polozaj moze biti i potrbuske. tvrda. termo th (popusta spazam) -kth . vazodilatatori.okupaciona.kompresivne radikulopatije . vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice. jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth .) -rth . kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth . ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak . -ostecen L5 .pacijent ne moze da hoda na peti (n.qps. prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.peroneus) -ostecen S1 . da li je lokalizovan ili se siri. EF. ali se stavlja jastuk ispod stomaka.edukacija zastitnim polozajima i pokretima: postelja treba da je ravna. a izmedju gornje i donje noge ide jastuk. nejednaka duzina DE. Moze i na boku donja noga blago savijena u kuku i kolenu.

da se ne nosi teret. Paziti na telesnu tezinu. svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. Polazi od piramidalnih celija.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. Treba izbegavati sedenje u fotelji. Pokreti moraju biti lagani. Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.kicmenog stuba. po Brodmanu (girus precentralis . misicne refleksi su pojacani 31 . Znaci ostecenja CMN-a: 1. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.

zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.3. kontrakture. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza 32 . virus varicele (toksicni faktor). PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. slab kvalitet materije. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. koja polaze iz celija senzomotorne kore. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. genetski faktor (spina bifida). Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. neoplazme. prednji deo ponsa i produzene mozdine. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. nema fascikulacija. infektivni faktor (herpes simpleks). kongenitalne anomalije. mozdanom stablu. 5. Uzrok ostecenja: trauma. Paraliza brzo nastupa. degenerativne promene. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. embolija. neoplazme. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. 6. a bol se javlja na palpaciju. odsustvo refleksa. 4. anestezija. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. 2. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. anoksija. tromboza.. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. intoksikacija. kapsuli interni. infekcije. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. gde je rastavljen u snopice. degenerativne promene. 3. zapaljenski procesi. hemoragija.

-axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. percepcije. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. koje nastaje kao posledica traume. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Pleksusi (cervikalni. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Ne radi se operacija. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. jer dolazi do regeneracije. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. 12 torakalnih. brahijalni. ishemije. Periferni nervi postaju iz plexusa.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo 33 . Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. 5 sakralnih i 1 kokcisni. nema Valerove degeneracije. Nema regeneracije. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. mijelinskog i vezivnog omotaca. 5 lumbalnih. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. dok je vezivni ocuvan.-hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. a tek onda termoalgezijski. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. a iz distalnog gliom. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. Potpuni oporavak je nemoguc.

povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st .vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . Kod dece. Postoje 4 stepena ravnog stopala .-pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. i 2. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. lezije PMN-a. Dete ne treba pozurivati da prohoda.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala 34 . Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani .svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.povrsina oslonca je siroka 2st . jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. kth: . Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. slabost misicno-ligamentarnog aparata. tj. Lecenje je operativno (artrodeza).slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. povrede.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. 2. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. kada dete prohoda i postane stabilno. zapaljenje. jer tako stvaraju nadrazaj.pes plano valgusa: 1st . tj. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Deformiteti na prstima stopala: 1. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 3. Kl.

Pri hodu aplikovati tregere . a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. Tetive imaju abnormalne insercije (npr. -equinus. supinacija) je skracen. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. Cesce oboljevaju muska deca.preko gipsa ide vata. Cesto je obostran. Talus je oboren na dole.izgubljena tabanska povrsina stopala.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.-zamor. a ne na stomaku. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . Os naviculare se rotira. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. pa palac. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. M. Th: -termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. ne sme u turski sed.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. pa prsti . Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth .metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. meseca.abdukcija i supinacija . -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. pa varus. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. spava na ledjima. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). zatim equinus i na kraju excavatus. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.tibialis posterior (plantarna fleksija. odnos 2:1.hidro th 35 . Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). Th: -konzervativno lecenje: -kth . Postoji nedostatak senzibiliteta. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. gips prvo peta. addukcija. Ahilova tetiva koja je jako skracena. tromost Dg.podvrtace stopala. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. -adductus. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Calcaneus je visoko postavljen.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. ojacaju izduzeni misici. Resava se najpre adductus. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus.

koji je dobro srastao u pogledu kalusa.-pes calcaneus . Ulozak se stavlja na petu.To je kasna komplikacija preloma. a ne prstima. FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi.tibialis anterior. ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.postoji fleksija stopala. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) 36 . Dete gazi petom. srasli u nepovoljnom polozaju.tj. Javlja se skracenje m.

th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.nucleus subthalamicus 37 .corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.ad long.pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. Takodje se daje povisica. a na mestu manjeg pritiska rastu brze.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta -DISLOCATIO AD LATUS .nucleus amygdale . pronatori i supinatori.globus palidus (palidum) .substantia nigra . DISLOCATIO AD PERIFERIAM se resava operativno i kod dece i kod odraslih. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM .duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM .pomeranje fragmenata po duzini a)dis. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.nucleus ruber (crveno jedro) . PARKINSONOVA BOLEST Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.nastaje torzijom. funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.ad long. cum contractione/breviatione. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.

bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija .hidro th uz nadzor. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. encefalitis. opustena ruka). . Kl.. a nesto manje u nucleusu caudatusu. usporen. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . tj. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. glava DA i NE. trovanja manganom i CO. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth .ES. traume. hod sa preprekama od 38 . Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.nucleus hypothalamicus Luysii . monoton. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. U snu tremora nema ili se smanjuje. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). skandirajuci. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.nucleus dentatus . kasnije i glavu.retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.motivacija govora .pise sitnim slovima. vezbe disanja. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . govor je nazalan.frenkelove vezbe. stopalo se vuce po podu. Ispitivanje tremora: DE . retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.mali mozak (cerebelum) . Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . -stav tela: pacijent je pognut prema napred.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. pa prstom druge ruke). postoji anteropulzija. tumori. Zahvata ekstremitete. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.

vezbati ADZ .ustajanje.vezbati koordinaciju na rigidnost. kod gojaznih osoba Kl. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. rahitis. trauma. paraliza misica. gutanje .slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima 39 .Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. kontrolise polozaj glave u prostoru. masaza -rth. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.prostijih ka slozenijim) . polozaj tela u odnosu na DE. pisanje. zvakanje. oblacenje. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. polozaj glave u odnosu na telo. govor.aktivnim pokretima uticati na tremor . DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.

Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.tensor fascia latae i vastus lateralis. jacanje muskulature unutrasnje strane. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. semitendinosus. n. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. Postoji slabost m. Kontraindikacija: turski sed. a stopalo je u varus polozaju. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. traume. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. periferne lezije n. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. 40 .sartorius.femoris. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. istezanje mekih struktura sa spoljne strane.-postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. lordoza.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. a izduzeni m. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm.ishiadicus.qps-a. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.

dejstva hemikalija. elektriciteta.Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) TERMICKE POVREDE OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T. zracenja. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa 41 .

pa ih pacijenti nerado koriste. Zahvacen je epiderm. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . carbonificatio . ekskrecija. stvaranje vitamina D. nema bola. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). th: plastika. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. tj. neestetska. combustio erytematosa . nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci.karakterise se dubokim stepenom nekroze.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. masaza. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. graftovanje . Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. 2. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. IR. Postoje 4 stepena opekotina: . Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. parafin. depo nekih materija.za RHB su znacajna prva tri stepena 1.kontraktura komfora . hidro th Rth . vezbe disanja Fth . davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. struja.-starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste. combustio bullosa .zahvaceni su svi slojevi koze. 4. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. Koza je ugljenisana kao pergament. 3. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Izaziva ga vrela tecnost.EF tiomukaza. od 3. senzibilitet. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka.hetero i auto graftovanje. Prisutan je: bol.nastaje pod dejstvom tople tecnosti. na ostecenom segmentu 42 .najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment.voda + so. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite. termoregulacije. nekomforna.mirovanje u korektivnom polozaju. UV. skupa je. crvena i suva. izaziva ga otvoren plamen i el.karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). vitamini. tecnost. alergijske reakcije. Odeca vremenom gubi elasticnost. combustio escharotica . Prolazi za nekoliko dana bez oziljka.okupaciona i funkcionalna. analgetici Kth . Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). koza je bolna.kontraktura usled nebrige . Vidi se i tromboza krvnih sudova. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. Komplikacije: kontrakture 1.

Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2. duboke opekotine u blizini krvnih sudova Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. sok. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. nadoknade koze. Fibroblast ga usmerava. Prevencija kontraktura: -polozaj tj.3. KVADRIPLEGIJA Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan.sekundarne kontrakture . splintovanje .polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.8-1cm.to je hipertroficni oziljak. vezbe -pomagalo tj. pozicioniranje -pokret tj. Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE 43 . a kod dece i do L3. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. Komplikacije: -teske infekcije.

2. godiste. da li je samostalan.fazu.pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4 .fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). pojacani refleksi. Faza spasticne kvadriplegije.niska lezija Najcesca je C6-C7.otezano disanje zbog ostecenja n.visoka lezija -C5 . ADZ (pisanje. a rad timski. zanimanje. materijalni status. a u 2. pol. pojava patoloskih refleksa. Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4 . stim sto je kl. spinalis. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus.vazi za 1.zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni putCMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta. Pristup je individualan. hipotonijom.paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8 . nema fascikulacija.. biceps ocuvan. ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela). ocuvani rotatori. Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine. F.faza spasticiteta .C3 .faza spinalnog soka . nema atrofije. EDR je negativna. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon. Ima 31 par spinalnih zivaca. tj.paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8 . Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. Uzrok: skokovi u plitku vodu. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. -gubitak refleksa .:-ime i prezime. oblacenje i svlacenje uz razna pomagala). bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. 44 .C5 . kontraindikacije. delimicno latisimus i pectoralis. saobracajne nesrece.Th1 . Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.slika komplikovanija.. Karakterise se mlitavom paralizom. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE. Th:-je kao i kod paraplegije. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.C6 .gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7 .javlja se kao posledica transekcije med. a spasticna DE-ostecen je PMN i piramidni put.S. kao i misica trupa. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. Nivoi lezije: -C2 .Th1 .

blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) Rhb: 1. spasticna DE i misica trupa. ETH. ruku i nogu) -antidekubitusni dusek. Prva pomoc je transport do prve zdr.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicim na elektricni pogon. sepa. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.faza imobilizacije: nega disajnih puteva. traume (lux. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu . aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.faza mobilizacije: faza kolica. 2. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. Kl. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. povecanje snage pareticnih misica.. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija 45 . kongenitalne anomalije. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.faza imobilizacije. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. retko spasticna paraliza GE. jer hrskavica nije vaskularizovana. To je mlitava. Rhb 1.. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. Rhb 2. -hidro th (duseci oko vrata. voditi racuna da ne dodje do opekotina. Uzrok: prekomerna telesna tezina.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. povreda. fraktura male sanata).faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -rth-funkcionalna i okupaciona COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. najpre samo pri duzem stajanju i hodu.

-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.kosti se taru. intoksikacija. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. aktivne vezbe. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije 46 . ukocenost. Kod coxartroze kuk boluje.korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. a koleno trpi. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. kongenitalne anomalije.-kontrakture (fleksiona. Ako je skracenje malo ide povisica. neoplazme. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). fleksiona i adduktorna kontraktura. krepitacije. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . infekcije. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. Rhb: -fth . IR. EF) -kth . bol. Uzrok ostecenja: trauma. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. F.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).S. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . elektro th (DD. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. degenerativne promene.termo th (poboljsava cirkulaciju. adduktorna i spolj. parafin.

brahijalni.brachioradialis. dok je vezivni ocuvan. m. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. m. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.indicis.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.ext. m. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. palac u addukciji 47 . m. nema Valerove degeneracije.7. Saka ima izgled “visece sake”. a iz distalnog gliom. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. m. 5 sakralnih i 1 kokcisni.pollicis longus et brevis. M. jer dolazi do regeneracije. koje nastaje kao posledica traume. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.carpi radialis longus et brevis. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.RADIALIS (C6. 5 lumbalnih.-EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.triceps brachii vrlo brzo atrofira. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.ext. volarna fleksija sake. Otezani su pokreti ext.digiti quinti. percepcije.ext. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.ext. i supinacije podlakta. dorzalne fleksije sake i ext. m. prstiju. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice. ishemije. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost.digitorum communis. Ne radi se operacija. 12 torakalnih. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). mijelinskog i vezivnog omotaca.supinator. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Periferni nervi postaju iz plexusa. Pleksusi (cervikalni. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.ext. Nema regeneracije. Potpuni oporavak je nemoguc. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA.ext.8 I Th1) krece od donje ivice m. m. podlakta i sake. N. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. a tek onda termoalgezijski. m. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.carpi ulnaris.triceps brachii. Inervise m. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.

volarne strane 1.flexor carpi ulnaris. m.ES. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. i mm.pectoralis minor-a. m.flexor digitorum profundus 3. Inervise: m. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . posto palac ide u abdukciju. palac u abdukciji. Uzrok je: tumor. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. flex. korektivni polozaj . Inervise: m. citostatici.7. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. spusta se medijalnom stranom ruke.. opozicija i flexia palca.. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.pronator teres. m. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. prsta.interossei.abductor pollicis brevis. prelomi humerusa. m. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.. m. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana. m.medianusa u kanalu rucja.hiperekstenzija 1. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. i 3. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. Pri pokusaju da se formira pesnica.2. pronator quadratus.MEDIANUS (C6. a kaziprst u hiperekstenziju.opponens digiti quinti. 1.adductor pollicis. luksacija ramenog zgloba. Hvat je otezan.2. luksacije. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). Atrofija interosealnih misica i hipotenara.Th1) nastaje kod donje ivice m. Nemoguca je opozicija palca.flexor digiti quinti.flexor pollicis brevis (povrsna grana). m. a fleksija 2. frakture. razderotine.. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. Uzroci: lezija plexusa brachialisa.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . volarna flexia sake.. vrata radiusa. 48 .flexor digitorum superficialis. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.ULNARIS (C8. prelazi preko lakatnog pregiba.abductor digiti quinti. zatim fleksija 1. m. traume..lumbricales 1. m. edem ligamenata. i 4. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. et 2.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. m.flexsor carpi radialis. m.flexor digitorum profundus (radialni deo). dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica. clanka i opozicija malog prsta.opponens pollicis i mm. m. prsta. m. vaskularna oboljenja.flexor pollicis brevis (deo). N..okupaciona. N.3. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth .Uzrok: trauma. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. m. Lecenje je hirursko. i 4.flexor pollicis longus. a ekstenzija 2. hidro th -kth .3. i 3.. funkcionalna. on stoji u ravni dlana.pokret. m.. tendosynovitis.lumbricales 3. clanka. razvija se “majmunska saka”.

5. vitam B -fth . GS. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. Uzrok povrede: diskus hernija. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.okupaciona i funkcionalna N. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.obim pokreta. nestrucno davanje injekcije. luxacio coxe congenita.tibialis.S1.ISHIADICUS (L4. snaga misica. Nemoguca je fleksija kolena. krio th (za cirkulaciju).hidro th. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. 49 .peroneus communis i n. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. ES -korektivni polozaj -rth . Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. manuelna masaza. prelomi karlice. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. Th:-kth .Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).

do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. i S1. m.ishiadicus-a sa n.extensor digitorum longus et brevis. m.flexor hallucis longus et brevis.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.peroneus. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.plantaris lateralis. Hod na prstima nije moguc. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). govori. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). stap -fth .tibialis anterior. abdukciju i pronaciju stopala. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . promaja. usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.3) kao i n.ES. m. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). gips.lumbricales et interossei. N.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.popliteus.tibialis posterior.2. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. m.N. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Inervise: m. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. tumori. N.PERONEUS COMMUNIS (L4. m.5.peronealni podizac.TIBIALIS (L4. m. kranijalni zivac.flexor digitorum longus et brevis. koji sadrzi motorna. Nemoguc je hod na petama.plantaris i mm. procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede.5 i S1. Inervise: m. Funkcionalna procena: anamneza. m. izrazava emocije.tibialis-om. a ne preko pete. Uzrok: prelom kosti. hladnoca.peroneus tertius.prevencija kontrakture -rth . karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.peroneus longus et brevis. infekcija srednjeg uha.plantaris medialis i n. upale. m.ishiadicus-a. parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. m.extensor halucis longus. 50 . fraktura. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Uzrok povrede: direktna trauma. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.

ES. borba protiv sinkinezija -fth . zbrisana je nazo-labijalna brazda. oko je nize otvoreno. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. sto brze 51 . oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis). psiho th. EMP -rth . oko nevoljno suzi -epifera. vidi se beonjaca). trupa i obe noge. postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. pronizon) -kth . nega patrljka. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. malignim oboljenjem.-u miru: izbrisane su bore na celu. fokomelija). odrzanje snage i elasticnosti misica. Mogu biti: kao posledica M.pred ogledalom. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. vaskularnim oboljenjima. promene radnog mesta ako je neophodno. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. usne povucene ka zdravoj strani. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu. ugao usana spusten. obuka hodu sa stakama.kuka za usnu -psiho th. foto th (IR). EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. podizanje kondicije. uzrokovane traumom. tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B. tj. dijabetes melitus. Postoje planirane i neplanirane . vezbe disanja. borba protiv kontraktura. kortikosteroidi.termo th (parafinska maska). masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.Birger. edukacija o protezama. hrana upada izmedju vilice i obraza. kongenitalne (amelija.

vezbati hod po strmoj ravni. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. Predstavlja smanjenu mineralizaciju. zapocinje se cirkulatorno. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. osiromasenje kostiju. delovati na psihu. fth-hidro (cim zaraste rana). opstu kondiciju. posusivanje i inspekcija. redukcija edema. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. tj. Pritisak na distalnom delu je veci. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). stepenicama. misica druge noge i GE. tj. Higijena carape: mlaka voda.prekobrojni prsti -sindaktilija . kth. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. i to: -amelija . ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). Bandaza se radi elasticnim zavojem. stabilizacija patrljka. infekcije. neophodno je ciscenje lezista. dekubitus. sapun. duga imobilizacija 52 . NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. nacinom aplikacije i delovanjem.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . preprekama. lezista proteze se menjaju.protetisanje zbog fantomskog bola.srasli prsti. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. ne cedi se i ne susi na suncu. hematom. koordinacija. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. bandaza (konusni oblik). a kosti postaju krte i lako lomljive. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. uzimanje mera za protezu. nauciti ga kako se koristi. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom.

radialis Prednje grane 1.axillaris -n. antibiotici -ishrana bogata Ca.prvi znak je zamor -bol u kostima.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje.musculocutaneus -n. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. i 2. UV. jacanje trbusne muskulature. pacijent se smanjuje. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. alkohol. dojenje. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. vitaminomD. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. pravilno drzanje .cutaneus antebrachii medialis 53 .6. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca. Mg.vezbe disanja. IFS -rth . jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. a manje Ca i Mg) -genetika. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n. a od njih zavrsni nervi.DD.-losa ishrana (vise fosfata.bikonkavni) Kl. pored ovih nastaju i riblji.7.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis: -n.cutaneus brachii medialis -n. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth .kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth .slika: .8 i Th1). Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n.

parafin. Uzroci ostecenja: trauma. Paraliza plexus brahialisa . klinicki i neuroloski pregled. ES -kth . ADZ -rth . psiho th. Th:-parafin -galvanska struja. Ruka visi pored tela. unutrasnjoj rotaciji. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. 2. edukacija majke. DD. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. vezbati manuelni hvat. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth .ulnaris.anamneza. hirurska th. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. 3. otoci. kasnije finije radnje. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. ortoze) Dg . ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. tumori. zapaljenje. EMG. Ruka nemocno visi pored tela.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. kongenitalne anomalije (vratno rebro).igrackama kroz igru.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. radna th (okupaciona i funkcionalna. Misici sake su ocuvani. nadlaktica je u addukciji. palac je u abdukciji i repoziciji. aneurizma.termo th. DD.-n. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. ED. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. 54 . fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th.

Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir. bol. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). debelog creva -seksualni poremecaj -poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1. a u 2.PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. spinalis.fazu. koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.faza spinalnog soka: javlja se kao posledica transekcije med. T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont. Karakterise 55 .

Faza spasticne paraplegije. Pristup je individualan.: -ime i prezime.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. faza mobilizacije: faza kolica. vezbe balansa. ETH. Prva pomoc je transport do prve zdr. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. povreda. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.faza spasticiteta: zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. pelvicni pojas i hod sa aparatima. 2. sportske aktivnosti 56 .faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica: -obuka koriscenja kolica -obuka transferima: . oduzeti su misici karlice i DE L4-S2: lumbalna lezija. hod sa stakama nije moguc.latisimus. hod sa podkolenim aparatom. pojacani refleksi.okupaciona i funkcionalna. faza stajanja i hoda.S. Rhb 1.se mlitavom paralizom. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. da li je samostalan. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. materijalni status. stajanje u razboju -rth .okretanje u krevetu . ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj .. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. godiste. pol. povecanje snage pareticnih misica. voditi racuna da ne dodje do opekotina.kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina. nema fascikulacija.funkcionalna -faza hoda: -zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. kontraindikacije. oduzeti podizaci stopala.. hipotonijom. oduzet m. vezbe iskoraka. a ostecen m pectoralis Th6-Th10: srednja torakalna lezija. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5: visoka torakalna lezija. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. Rhb:1. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. Kl. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. EDR je negativna. faze: nega disajnih puteva. pelvicni pojas i hod sa aparatima. a rad timski. F. zanimanje. faza imobilizacije. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. pojava patoloskih refleksa. nema atrofije. 2.krevet-kolica . Rhb 2. hod van razboja . da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth . oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3: niska torakalna lezija.

Birger. infekcije. podizanje kondicije. obuka hoda i ravnoteze 57 . kongenitalne (amelija. vaskularnim oboljenjima. edukacija o protezama. uzimanje mera za protezu. bandaza (konusni oblik). malignim oboljenjem. Mogu biti: kao posledica M. obuka hodu sa stakama. fokomelija). uzrokovane traumom. nega patrljka. trupa i obe noge. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. dekubitus. stabilizacija patrljka. opstu kondiciju. dijabetes melitus. psiho th. sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. hematom. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. vezbe disanja. koordinacija. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. Postoje planirane i neplanirane . delovati na psihu. lezista proteze se menjaju.

supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Higijena carape: mlaka voda. i to: -amelija . vezbati hod po strmoj ravni. Periartritis humeroscapularis – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.-proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. zapocinje se cirkulatorno. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. doci ce do delimicne. pad na opruzenu ruku. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. Tako nastaju fine naprsline tetive. Najcesce zahvata:-tetivu m. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun.supraspinatus-a. nacinom aplikacije i delovanjem. ne cedi se i ne susi na suncu.srasli prsti. posusivanje i inspekcija. redukcija edema. fth-hidro (cim zaraste rana). toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). koju cine fascije m. subscapularis-a i teres minor. preprekama. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.nedostatak ekstremiteta -fokomelija .supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. neophodno je ciscenje lezista. nauciti ga kako se koristi. misica druge noge i GE. a na 58 . 1.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. na 60st se ukljesti. Bandaza se radi elasticnim zavojem. kth. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. retko zahvat oda ramena odjednom.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd.prekobrojni prsti -sindaktilija . ali vece rupture tetive m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Pritisak na distalnom delu je veci. stepenicama. infraspinatus-a. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.supraspinatus-a. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika.Tetiva m.. pre i posle nema bola. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. sapun.

vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. kongenitalne anomalije .trovanje.endogeni . DD -kth . javljaju se troficke promene. a zatim i raspada.UZ.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. elektroblokade -kth . POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.tetiva duge glave bicepsa.deltoideus brzo atrofira. pneumonija. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. pa je rame blokirano u abdukciji. rubeola. male boginje. Tetive taru deo burze. Bolest nije tesko prepoznati. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 59 . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. M. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . IFS. .avitaminoza. Tendinitis m.rot.pendularne vezbe prvo bez. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. na korenu.do bola.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. alkohol. Refleksi slabe i gase se. trnjenja. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. IR. mravinjanja. Uzroci: .egzogeni . Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.antireumatici -fth . Postoji pozitivni (+) bolni luk. spolj. jer to povecava bol).subakromijalna burza 3.120st se ukljucuje preskok. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). Kapsula srasta sa drugim strukturama. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. KTD. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. parestezija. Svi pokreti ramena provociraju bol. kada je nemoguca abd.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. Tendinitis.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. POLINEURITIS – POLINEUROPATIJE je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. Th:-fth . Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . pasivni pokret . 2. a onda sa otporom -rth . tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.krio th.retraktilni kapsulitis. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava. dijabetes.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. tj. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame...analgetici. nadlakta. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). ruku drzi u addukciji.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).

zatim vezbe disanja i cirkulacije. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). te je neophodna traheotomija. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.facialis).motorne oduzetosti su simetricne.faze . Radi se funkcionalna procena i th.stadijum oporavka: vezbe disanja. elevacija. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). 2. pozicioniranje. kranijalni nervi (najcesce n. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. psiho th Rhb 1. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. aktivne vezbe. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . Indikacija: mirovanje. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. 3.popraviti koordinaciju primenom pomagala. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. postepena vertikalizacija.EF . GE: nadlaktica u abdukciji od 55st.faze . DD . U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. povecanje snage misica i obima pokreta.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. hidro th. vezbe snage. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . jer je zivot u opasnosti.ES -kth . a u tezim slucajevima i degeneracija aksona.neznatno osteceni.korektivni polozaj. polozaj na ledjima. pasivne vezbe. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. prsti polusavijeni. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). Rhb 2. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. Kontraindikacija: zamor.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. 60 . brzine i izdrzljivosti. javljaju se i paralize respiratornih misica. DE: blaga fleksija kuka.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. 1.termo th. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. obazrive pasivne vezbe. slabost lumbrikalnih misica. frotir izmedju palca i dlana.vezbe disanja. fleksija kolena 2030st. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) .definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. Oporavljeni misici se brzo zamaraju. vezbe disanja -rth . Mogu biti zahvaceni sfinkteri. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.

Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od 61 . Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. Misljenje je ocuvano. koriscenje pomagala.faze . Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.definitivna faza: koordinacija. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). rad na povecanju obima pokreta. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.Rhb 3. Javlja se fenomen carape i rukavice. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. Deformiteti na prstima stopala: 4. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.

se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. zapaljenje.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . lezije PMN-a. tj.pes plano valgusa: 1st . slabost misicno-ligamentarnog aparata. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . povrede.povrsina oslonca je siroka 2st . Kod dece. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 6. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. Th: 62 . Kl. Dete ne treba pozurivati da prohoda. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. tj. 5. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.vezbi.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. kada dete prohoda i postane stabilno. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. Lecenje je operativno (artrodeza). tromost Dg.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. kth: . jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. i 2. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. Postoje 4 stepena ravnog stopala . Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. jer tako stvaraju nadrazaj. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st .

izgubljena tabanska povrsina stopala. pa varus.-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). Tetive imaju abnormalne insercije (npr. Os naviculare se rotira. ne sme u turski sed. spava na ledjima. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . pa palac. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. Ulozak se stavlja na petu. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. pa prsti . Talus je oboren na dole. Cesto je obostran.hidro th -pes calcaneus . -adductus. supinacija) je skracen. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). -equinus.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. a ne prstima. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. Ahilova tetiva koja je jako skracena. addukcija.preko gipsa ide vata. gips prvo peta. a ne na stomaku. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. Calcaneus je visoko postavljen. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.podvrtace stopala. zatim equinus i na kraju excavatus. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.tibialis anterior. M.postoji fleksija stopala. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Th: -konzervativno lecenje: -kth .inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. Resava se najpre adductus.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. 63 .prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. Javlja se skracenje m. meseca. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Postoji nedostatak senzibiliteta. ojacaju izduzeni misici. Dete gazi petom.tibialis posterior (plantarna fleksija. odnos 2:1. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.abdukcija i supinacija . Pri hodu aplikovati tregere . Cesce oboljevaju muska deca. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth .

supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.Tetiva m. retko zahvat oda ramena odjednom. subscapularis-a i teres minor. Najcesce zahvata:-tetivu m.supraspinatus-a. Tako 64 . Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. koju cine fascije m. infraspinatus-a. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. 1.Periartritis humeroscapularis – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.

radialis Prednje grane 1. a od njih zavrsni nervi. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.nastaju fine naprsline tetive.6.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.musculocutaneus -n.tetiva duge glave bicepsa. pad na opruzenu ruku. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .antireumatici -fth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. nadlakta. spolj. pre i posle nema bola. Svi pokreti ramena provociraju bol.. M. KTD. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. pasivni pokret . ali vece rupture tetive m. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.analgetici. Postoji pozitivni (+) bolni luk. kada je nemoguca abd.deltoideus brzo atrofira.axillaris -n.8 i Th1). Th:-fth .nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.krio th. . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. jer to povecava bol). i 2. pa je rame blokirano u abdukciji.rot. Bolest nije tesko prepoznati.UZ.7.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: 65 . a na 120st se ukljucuje preskok.subakromijalna burza 3.supraspinatus-a.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. IFS.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Tendinitis. IR. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. doci ce do delimicne.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .do bola. ruku drzi u addukciji. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . DD -kth .pendularne vezbe prvo bez. Tendinitis m. 2. elektroblokade -kth . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.retraktilni kapsulitis. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Tetive taru deo burze.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. na 60st se ukljesti.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. a onda sa otporom -rth .

a nastaje povredom korenova C8 i Th1. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . edukacija majke. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. Misici sake su ocuvani. palac je u abdukciji i repoziciji. 3. Th:-parafin -galvanska struja.anamneza. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. vezbati manuelni hvat.cutaneus antebrachii medialis -n. kasnije finije radnje. zapaljenje. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.igrackama kroz igru.ulnaris. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. ADZ -rth . 66 .-fascikulus medialis: -n. 2. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. DD. Uzroci ostecenja: trauma. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. otoci. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. aneurizma. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. kongenitalne anomalije (vratno rebro). ortoze) Dg . Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.termo th.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. tumori. nadlaktica je u addukciji. radna th (okupaciona i funkcionalna.cutaneus brachii medialis -n. EMG. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. psiho th. unutrasnjoj rotaciji. klinicki i neuroloski pregled.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. Ruka visi pored tela.OBSTETRICALIS (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. DD. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. ES -kth . hirurska th. parafin. PARALIZA PLEXUS BRAHIALISA . fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. ED. Ruka nemocno visi pored tela.

parestezija. na korenu. pneumonija. trnjenja. tj.egzogeni .. Refleksi slabe i gase se. alkohol. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). rubeola. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.trovanje.POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. mravinjanja. male boginje. Uzroci: . a zatim i raspada. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. javljaju se troficke promene. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.endogeni . osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona. dijabetes.avitaminoza. kongenitalne anomalije . Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 67 .“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”..

EF . Rhb 2.popraviti koordinaciju primenom pomagala. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. polozaj na ledjima. jer je zivot u opasnosti. Mogu biti zahvaceni sfinkteri. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).faze .vezbe disanja. vezbe disanja -rth . slabost lumbrikalnih misica. postepena vertikalizacija. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.korektivni polozaj. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. Radi se funkcionalna procena i th. DE: blaga fleksija kuka. javljaju se i paralize respiratornih misica.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. obazrive pasivne vezbe. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. zatim vezbe disanja i cirkulacije.stadijum oporavka: vezbe disanja. 68 . mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca. frotir izmedju palca i dlana. povecanje snage misica i obima pokreta.neznatno osteceni. fleksija kolena 2030st. Kontraindikacija: zamor. prsti polusavijeni. psiho th Rhb 1. 1. kranijalni nervi (najcesce n. Indikacija: mirovanje. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. hidro th. 2. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. vezbe snage. aktivne vezbe. Oporavljeni misici se brzo zamaraju. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. DD . U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.termo th. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. 3. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. pozicioniranje. brzine i izdrzljivosti. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. te je neophodna traheotomija. pasivne vezbe.faze . Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth .motorne oduzetosti su simetricne.facialis). elevacija. pozicioniranje u postelji na svaka 2h.definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).ES -kth . Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.

fractura coli femoris. kontraktura. Vrsta endoproteze zavisi od: patoloskog procesa i starosti pacijenta. gubitak funkcije (coxartroza. Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. brzi oporavak pacijenta. luxacio coxe congenita. infekcija. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. Podela:1. Prednosti endoproteze: kratka hospitalizacija. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.definitivna faza: koordinacija. koriscenje pomagala. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.faze . Javlja se fenomen carape i rukavice.-bezcemnetna -totalna -cementna. neprihvatanje proteze od strane organizma 69 . brza vertikalizacija. Komplikacije: fraktura i luxacija proteze.-parcijalna 2. gonartroza. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su: bol. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. tumori). Misljenje je ocuvano. rad na povecanju obima pokreta.Rhb 3. ali zato ove proteze duze traju. oslobadjanje od duge imobilizacije.

Fth . tj. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. Vrlo je vazno edukovati pacijenta. a kosti postaju krte i lako lomljive.qps i m. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata. fleksija i ekstenzija u kolenu. VESTACKA PATELA klizi gore .ulazak u bazen. jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. hod u razboju i hod sa stakama -4. vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8. hobi. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. unutrasnja rotacija.-14. add..vezbe disanja i staticka kontrakcija za m. noge u krebetu moraju biti ekstendirane . osiromasenje kostiju. a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.dan .dole. noge u pasivnoj abdukciji .nedelja . neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10. -1. okretanje. cucanj.nedelje . posao kojim se bavi. postepeno opterecenje kuka.jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. a manje Ca i Mg) 70 .jastuk izmedju nogu.dan .sedenje na ivici kreveta. nikako levo-desno. hodanje uzbrdo i uz stepenice.bez jastuka ispod kolena. naglo prenosenje tezine na tu nogu. sedenje na prekrstenim nogama. pri spavanju jastuk izmedju nogu. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. uslove zivota. abd.dana.Kontraindikacije: fleksija preko 90st.. tj. tvrd. 2-7 dana . Predstavlja smanjenu mineralizaciju. tj. elektro th.termo th. sedenje na niskim stolicama. aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola. Krevet treba da je visok. izotonicne vezbe stopala.dana .gluteus -Od 2. Rhb posle operacije: vezbe disanja u krevetu. preko srednje linije.hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.pokusati bez staka. nagli pokreti karlice.-7.-blaga fleksija.

alkohol. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije. Uzrok: -vaskularna oboljenja .slika: .DD. suprotnu od ostecenja hemisfere. antibiotici -ishrana bogata Ca. vida (hemianopsija). dojenje. pravilno drzanje .povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.prvi znak je zamor -bol u kostima. intrakranijalna hemoragija. pored ovih nastaju i riblji.-genetika. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) HEMIPLEGIJA Rhb se zasniva na plasticitetu mozga. vitaminomD. govora (afazija) 71 .bikonkavni) Kl. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth .okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. Kl. tj.prolazna ishemija mozga. IFS -rth . infarkt mozga (tromboza. embolija) -trauma. jacanje trbusne muskulature. pacijent se smanjuje. To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. slika je razlicita i zavisi od: lokalizacije i obima anatomskog deficita.vezbe disanja. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca. Mg. mogucnosti restauracije postojecih funkcija. UV.

ekstenzija kolena. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad. skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred. godina rodjenja. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu. rolovanim jastucima. Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija. (paznja. ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni .faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature. udlagama.-poremecaj gutanja. “fenomen peroreza”. socijalni status. fleksija kolena. pokretljivost i pomagala.prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj . pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja .fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE. Dg. -fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. procena spasticnosti i mogucnosti alergije. Piramidnog je porekla. misljenje. addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice. spoljna rotacija nadkolenice. addukcija. kontraindikacije. unutrasnja rotacija nadlakta. plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni . volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija. trenutno stanje pacijenta. sluha. Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.akutna faza . anamneza (licna i porodicna). fleksija i supinacija podlakta. depresija. elevacija ramena. plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status: -ime i prezime.pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. pol. sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska. obim i duzina ekstremiteta. a na DE na ekstenzorima. tutor longete sa krilcima). ektenzija i pronacija podlakta. procena vida. fleksija. obim pokreta. Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti. intelektualni poremecaj pamcenje). Faze hemiplegije: 1. procena hoda. a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max. izvrsiti 72 . trakama. emotivni i psihicki poremecaji. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.

karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku: elevacija. medjutim 73 . 3. Rhb-okupaciona pa funkcionalna. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj. a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme. ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu: fleksija kuka i kolena. stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. Na taj nacin promene. *Poduka lezanju .dok je pacijent u besvesnom stanju. udlage. jastuci. Kabat. 2. od prostog ka slozenom. pa sedeci polozaj. spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom). jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture. Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.koristi se pasivno relaksirajuci pokret. uvezbavanje hoda. addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.korekciju. Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije. duboke patike. Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju. Koristi se oscilatorni sto. okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene. ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci. sedecem i stojecem polozaju. Ako pacijent lezi na zdravoj strani. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok . Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa). sedeci sa spustenim nogama. neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta: vezbe u lezecem polozaju. stojeci. Signe-Brunnstrom. Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece. ekstenzija i supinacija podlakta. Postepena vertikalizacija .polusedeci. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. kao i ocuvanje seme pokreta.faza spasticiteta: -cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas. Ruke su pored tela. Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE. hod sa pomagalima.obrnuti postupak *Pasivni pokret . dorzalna fleksija sake. tzv. a njihov hod moze da postane gotovo normalan. to cini terapeut. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku . DE flektirani. Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. Noge su prethodno spustene niz rub stola. vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok. na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. jer aktivnost pacijenta povecava spazam. palac na ruci. podize se do 90st fleksijom.pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima. Pasivan pokret izvodimo od prvog dana. ali nikako preko zdrave. U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.stanje relativnog oporavka: stimulacija selektivnih pokreta – pogotovo sake i stopala.teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. tehnike: Bobat. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj . -respiratorna gimnastika .pasivno respiratornog tipa . abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta. Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. dok je postepeno ekstendira. pasivno rolanje. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja .

bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . Npr. Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. Kontraindikacija: aktivna mobilizacija pacijenta – kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. pomocu peskira. stanja kv sistema.malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. 100% oporavak nije moguc. 74 . hipo ili arefleksija. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). povracanje. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju . strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – Decija paraliza – PARAPLEGIJA U DECIJEM DOBU je infektivno oboljenje virusne etiologije. ali prilikom primicanja kasike do usta.malaksalost. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. flakcidna (mlitava) paraliza. fascikulacije. atrofija. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. saka se otvara). ostaju sekvele. glavobolja. Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi -uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku. Prognoza zavisi od: zivotnog doba. Vukicev. javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.blag oblik. javljaju se postepeno i asimetricno. rigidan vrat. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . trajanja i dubine kome.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.

brzine i izdrzljivosti -rth . Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici. IR.meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdine .podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth .meningomielocela -ceo kicmeni kanal . SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.vezbe disanja. okupaciona -fth . hidro th -rth . Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. prsljenskih lukova ili prsljenskih tela. Th u drugoj fazi: -kth . nema prolapsa medularnih elemenata.Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. Salkova i Sejbinova vakcina. Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne . Uzrok: -zracenje u trudnoci. povecanje snage. pozicioniranje. nema vidljivih spoljasnjih manifestacija. procesusa spinosusa. jer je disanje otezano. nasledna predispozicija Podela: -spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.UV. virusna oboljenja.poboljsanje koordinacije. 75 . Oporavak traje jos najmanje godinu dana. kada se mogu javiti kontrakture. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. upotreba lekova. a zdravlje ugrozeno. EF i vitamin B. pasivne vezbe -fth .meningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.aktivne vezbe.ES. otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje. skolovanje i profesija.

Tim: dete. fizijatar.skolioza i lordoza -osteoporoza. Kod hidrocefalusa terapeut treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata). Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave. Nema neuroloskih promena (poremecaja). roditelji. vaspitac.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. Kl. Th: -vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom). Deca se krecu kolicima. hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije. urolog. ES Kth ista kao kod paraplegije. Fth: termo th (parafin).spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. hod u dubku. Rth: -ortotska pomagala. rt. Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.equinovarus. hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova. 2. kicmeni stub . napred se stave vrecice sa peskom. a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju. hod u razboju sa aparatima. Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice. Kontraindikacija: -bazen. Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.dekubitus -kontraktura: koleno u hiperekstenziji. Hod moze biti: paretican i ataksican. Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1. medicinska sestra. ft.slika: 1. 76 .postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana. a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. godine (kad treba da prohodaju). primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. pedijatar. sekundarni deficit: -urinarne infekcije. a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.

pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th: 77 .. pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba.poremecaj funkcije. deformitet -funkcileza . snazne sile. koja nastaje pod dejstvom jake.) Kl.kapsule. hematom. spazam muskulature -otok.slika: -bol..LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka. kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata. nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi .

tj. Najcesce zahvata:-tetivu m. 78 . IFS. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. kalcifikacije. Periartritis humeroscapularis . 1. hronicni otoci Kontraindikacije: pokret koji je doveo do luksacije. doci ce do delimicne. ankiloza. ali najcesce u podrucju ramena.supraspinatus-a. subscapularis-a i teres minor. DD. 1. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. ali vece rupture tetive m.-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature). reluksacije.supraspinatus-a. jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. infraspinatus-a. uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura.Tetiva m. Tako nastaju fine naprsline tetive. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. pad na opruzenu ruku. krio th rth: -funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. tj. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth: -staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja -vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth: -EF.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena. koju cine fascije m. pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Komplikacije: kontrakture. atrofije. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Periartritis je lezija. retko zahvat oda ramena odjednom. ostecenje periartikularnih struktura.

Tendinitis.Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.UZ. Th:-fth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. IFS. Tetive taru deo burze. nadlakta.pendularne vezbe prvo bez.subakromijalna burza 3. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. KTD. na 60st se ukljesti. spolj. a onda sa otporom -rth . jer to povecava bol). Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). pa je rame blokirano u abdukciji. . EF-kortikosteroida (KJ-novokain).vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . kada je nemoguca abd.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.analgetici. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. Postoji pozitivni (+) bolni luk. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.do bola.retraktilni kapsulitis.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.tetiva duge glave bicepsa. a na 120st se ukljucuje preskok.rot. elektroblokade -kth . M.krio th. ruku drzi u addukciji.antireumatici -fth .deltoideus brzo atrofira. pre i posle nema bola. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. pasivni pokret . DD -kth . 2. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Bolest nije tesko prepoznati. Svi pokreti ramena provociraju bol. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .. 79 . Tendinitis m. IR.

slika: bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije I ekstenzije.krio th. hvatista za kost. To je vanzglobni reumatizam. atrofija i ogranicena pokretljivost. Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.teniski lakat (kod tenisera. Uzrok: prenaprezanje misica koje dovodi do upale. pri palpaciji protiv otpora. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth . DD. a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. hidro th -medikamentozna th . UZ. vozaca. tj. Uzrok je: naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom . 80 .ENTEZOPATIJE upala enteza. Cesce je lateralno. stisak sake je bitno oslabljen. kovaca) Kl.

UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice” . ahilova tetiva Uzrok: trauma. medikamentozna th .BURZITIS -burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.infiltracija kortizona. Najcesca je: -prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat. opterecenje. Olaksava pokretljivost tetiva i misica.uzrokovane tipom rada “peta policajca” . krio th. mehanicki faktori Th: -mirovanje.kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) 81 .

stvara se edem. infekcijama. bolne tacke. manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva. zena. Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom. Th: -mirovanje. UZ. UZ. infiltracija kortizona -fth . Javlja se bol i otok dela tetive. venske i limfne). Th: lekovita infiltracija anesteticima. a tonus je povisen. bol i smanjenje funkcija.krio th. IFS MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva. Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske. degenerativnim procesima. U misicima se javljaju mialgije. UZ. preopterecenje misica.TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok: trauma. Pokreti su ograniceni zbog bola. To je upalni proces prouzrokovan virusima.EF. Javlja se bol na palpaciju tih tacaka. misic je krut. tj. Th: -lekovi protiv bola i za snizenje tonusa . 82 . Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. Najcesce se javlja kod starih ljudi. privremena imobilizacija. tj.

Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. zahvata sva 4 ekstremiteta. Kod mladih ova bolest predstavlja problem. fenomen “madraca”. nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. flex. obuca. hidro th. Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”. Th: sto pre jer je kasnije ireverzibilno. tj. Javlja se hormonska disfunkcija. elektro th. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex.crvena mrlja izmedju obrva. mogu da nedostaju cele misicme grupe.imobilizacija (gips. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. add. udlage.CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis. starijih. vec hipertrofija tkiva. aparati) -termo th. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . dobra odeca. i spoljna rotacija -koleno: flex. unutr. higijensko dijetetski rezim. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. ledjima. L delu. sagorevanje masti je smanjeno.vratu. 83 . masaza. Srece se kod gojaznih. neurovegetativni poremecaj. Subjektivne tegobe: nema infiltracije. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. rotacija -lakat: -flex. Primarne promene su na misicima i nervima. koja dugo traje . sa ulnarnom devijacijom. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). ext. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. sauna. ext. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. medikamentozna th. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.

Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i 84 . percepcije. nema Valerove degeneracije. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. degenerativne promene. ishemije. kongenitalne anomalije. Uzrok ostecenja: trauma. neoplazme.PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. intoksikacija. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. infekcije. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. koje nastaje kao posledica traume.

palac u addukciji Uzrok: trauma. korektivni polozaj . N. Periferni nervi postaju iz plexusa. m.ext. funkcionalna. 5 lumbalnih.okupaciona. jer dolazi do regeneracije. Nema regeneracije. brahijalni. mijelinskog i vezivnog omotaca.triceps brachii vrlo brzo atrofira.triceps brachii.supinator. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.ext. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice. m. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. dok je vezivni ocuvan.digitorum communis. 12 torakalnih. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Pleksusi (cervikalni. m. m. m.carpi ulnaris. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.carpi radialis longus et brevis. vrata radiusa.ext.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . luksacija ramenog zgloba.pokret. Potpuni oporavak je nemoguc.indicis. Otezani su pokreti ext. volarna fleksija sake. a iz distalnog gliom. M. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.8 I Th1) krece od donje ivice m. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.pollicis longus et brevis.RADIALIS (C6.ext. 5 sakralnih i 1 kokcisni. 85 . Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.ES. podlakta i sake. m. Saka ima izgled “visece sake”. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. Inervise m. m.7. prstiju. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.ne radi se operacija. hidro th -kth .ext.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.digiti quinti. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. citostatici. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Ne radi se operacija. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. prelomi humerusa. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. a tek onda termoalgezijski. vaskularna oboljenja. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. m.brachioradialis. i supinacije podlakta.ext. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore. dorzalne fleksije sake i ext.

m.flexor pollicis longus.. Pri pokusaju da se formira pesnica. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.lumbricales 1. m. m. N. edem ligamenata.N.flexor digitorum profundus (radialni deo).flexsor carpi radialis. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana. m. opozicija i flexia palca. volarne strane 1. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). Nemoguca je opozicija palca.flexor digitorum superficialis. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.3... u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. m.7..Th1) 86 . on stoji u ravni dlana.2. Hvat je otezan. prsta.medianusa u kanalu rucja. tendosynovitis. volarna flexia sake. m.opponens pollicis i mm.MEDIANUS (C6. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. Lecenje je hirursko. a kaziprst u hiperekstenziju.ULNARIS (C8. et 2.2. prelazi preko lakatnog pregiba. 1. flex.abductor pollicis brevis. m. Inervise: m. m.flexor pollicis brevis (povrsna grana). prsta.3.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. razvija se “majmunska saka”. pronator quadratus. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.pronator teres. Uzrok je: tumor. posto palac ide u abdukciju.

flexor carpi ulnaris.flexor digiti quinti. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. frakture. palac u abdukciji. snaga misica. i 4. clanka. luxacio coxe congenita. clanka i opozicija malog prsta. m. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. prelomi karlice.S1. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).. Nemoguca je fleksija kolena. Atrofija interosealnih misica i hipotenara. m. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . i mm. m.abductor digiti quinti. GS. Th:-kth . Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. vitam B -fth . nestrucno davanje injekcije. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.. 87 .flexor pollicis brevis (deo). Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).pectoralis minor-a. razderotine. Uzroci: lezija plexusa brachialisa.okupaciona i funkcionalna N.nastaje kod donje ivice m.5..peroneus communis i n. m.ISHIADICUS (L4.interossei. luksacije. krio th (za cirkulaciju)..hidro th. a fleksija 2.hiperekstenzija 1. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.tibialis.flexor digitorum profundus 3. m..obim pokreta. i 4. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. traume. a ekstenzija 2. manuelna masaza.adductor pollicis. Inervise: m. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. i 3.opponens digiti quinti. zatim fleksija 1. m. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.lumbricales 3. m. Uzrok povrede: diskus hernija. spusta se medijalnom stranom ruke. ES -korektivni polozaj -rth . i 3.

N.PERONEUS COMMUNIS (L4,5, i S1,2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.ishiadicus-a sa n.tibialis-om. Uzrok povrede: direktna trauma, fraktura, gips, lezanje na boku (kod kahekticnih osoba), karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Inervise: m.peroneus longus et brevis, m.peroneus tertius, m.tibialis anterior, m.extensor digitorum longus et brevis, m.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju, abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Nemoguc je hod na petama. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo), sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju, a ne preko pete. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth - prevencija kontrakture -rth - peronealni podizac, stap -fth - ES. N.TIBIALIS (L4,5 i S1,2,3) kao i n.peroneus, do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.ishiadicus-a, a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.plantaris medialis i n.plantaris lateralis. 88

Inervise: m.tibialis posterior, m.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira), m.popliteus, m.flexor digitorum longus et brevis, m.flexor hallucis longus et brevis, m.plantaris i mm.lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji, abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.

N.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. kranijalni zivac, koji sadrzi motorna, parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa, usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Uzrok: prelom kosti, infekcija srednjeg uha, upale, tumori, hladnoca, promaja. Funkcionalna procena: anamneza, procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede, govori, izrazava emocije. -u miru: izbrisane su bore na celu, oko je nize otvoreno, postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje, vidi se beonjaca), oko nevoljno suzi -epifera, oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis); zbrisana je nazo-labijalna brazda, ugao usana spusten, usne povucene ka zdravoj strani; hrana upada izmedju vilice i obraza, tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B, kortikosteroidi, pronizon) 89

-kth - pred ogledalom, odrzanje snage i elasticnosti misica, borba protiv kontraktura, borba protiv sinkinezija -fth - termo th (parafinska maska), foto th (IR), EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske, ES, EMP -rth - kuka za usnu -psiho th, promene radnog mesta ako je neophodno, tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.

OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T, dejstva hemikalija, zracenja, elektriciteta. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste, velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite, termoregulacije, ekskrecija, senzibilitet, depo nekih materija, stvaranje vitamina D, alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: - za RHB su znacajna prva tri stepena 1. combustio erytematosa - karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Zahvacen je epiderm, koza je bolna, crvena i suva. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2. combustio bullosa - nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 90

U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. splintovanje . combustio escharotica . na ostecenom segmentu 3. Komplikacije: kontrakture 1.mirovanje u korektivnom polozaju.hetero i auto graftovanje. tj.polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. parafin.sekundarne kontrakture . duboke opekotine u blizini krvnih sudova 91 . tecnost. skupa je.okupaciona i funkcionalna. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Izaziva ga vrela tecnost. carbonificatio . Koza je ugljenisana kao pergament. analgetici Kth . Fibroblast ga usmerava. nadoknade koze. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). vezbe disanja Fth .nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. Vidi se i tromboza krvnih sudova.kontraktura usled nebrige . od 3. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.EF tiomukaza.to je hipertroficni oziljak. Prevencija kontraktura: -polozaj tj. Odeca vremenom gubi elasticnost. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. struja. Komplikacije: -teske infekcije. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . vitamini. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. graftovanje . izaziva ga otvoren plamen i el. 4. IR. hidro th Rth . Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. nekomforna. Prisutan je: bol. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. sok.zahvaceni su svi slojevi koze.kontraktura komfora . vezbe -pomagalo tj. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. UV. nema bola.karakterise se dubokim stepenom nekroze. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . masaza.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj.voda + so. pozicioniranje -pokret tj.3. neestetska. th: plastika. pa ih pacijenti nerado koriste. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta.

pad na opruzenu ruku. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.Tetiva m.supraspinatus-a. pre i posle nema bola.tetiva duge glave bicepsa. koji se moze siriti 92 . Najcesce zahvata:-tetivu m. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . ali vece rupture tetive m. doci ce do delimicne.retraktilni kapsulitis. kada je nemoguca abd.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.. 2. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Tako nastaju fine naprsline tetive. Periartritis humeroscapularis – PAHS – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. koju cine fascije m.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. 1.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.supraspinatus-a.subakromijalna burza 3. infraspinatus-a. a na 120st se ukljucuje preskok. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. subscapularis-a i teres minor. na 60st se ukljesti. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. retko zahvat oda ramena odjednom. nadlakta. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Bolest nije tesko prepoznati.

bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. DD -kth . pasivni pokret . Znaci ostecenja CMN-a: 1. .UZ.do bola. IR. IFS. Tendinitis m. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.deltoideus brzo atrofira. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. misicne refleksi su pojacani 3. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. koja polaze iz celija senzomotorne kore. Svi pokreti ramena provociraju bol. ruku drzi u addukciji.prema vratu ili u ruku. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. elektroblokade -kth . Tendinitis. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. Postoji pozitivni (+) bolni luk. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. spolj. po Brodmanu (girus precentralis .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. pa je rame blokirano u abdukciji. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). gde je rastavljen u snopice. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. Lezije mogu biti: 93 . Polazi od piramidalnih celija.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. nema fascikulacija. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Th:-fth . Tetive taru deo burze.analgetici. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.rot. a onda sa otporom -rth . ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. M.pendularne vezbe prvo bez.krio th. KTD. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. jer to povecava bol). prednji deo ponsa i produzene mozdine.antireumatici -fth . pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.

avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. 5. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. hemoragija. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. kapsuli interni. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.. anestezija. GENU VARUM (O noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Paraliza brzo nastupa. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. mozdanom stablu. 3. tromboza. infektivni faktor (herpes simpleks). anoksija. embolija. a stopalo je u varus polozaju. genetski faktor (spina bifida). Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. zapaljenski procesi.-u mozdanoj kori. odsustvo refleksa. 4. 6. slab kvalitet materije. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Kontraindikacija: turski sed. neoplazme. virus varicele (toksicni faktor). a bol se javlja na palpaciju. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. 94 . 2.. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. degenerativne promene. kontrakture. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.

na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. rot. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. aponeuroze.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 4. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. kongenitalne anomalije. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. traume.opekotine.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. Podela: 3. degenerativne promene) -inaktivitet. cikatriks) -dezmogene (fascije.) 95 . npr. .

Tako nastaju fine naprsline tetive. Najcesce zahvata:-tetivu m.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Bolest nije tesko prepoznati. elasticne naprave (Glisonova omca). doci ce do delimicne. proksimalnih segmenata.tetiva duge glave bicepsa.supraspinatus-a. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. kada je nemoguca abd.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. infraspinatus-a. delovanje tezine susednih. Periartritis humeroscapularis – PAHS – HRONICNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Svi pokreti ramena provociraju bol. nadlakta. korektivni polozaj. na 60st se ukljesti. ali vece rupture tetive m. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. pre i posle nema bola.retraktilni kapsulitis. tj. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. pad na opruzenu ruku. 1.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. retko zahvat oda ramena odjednom. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .Tetiva m.. subscapularis-a i teres minor. a na 120st se ukljucuje preskok. 2.supraspinatus-a. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. preko koturace. ruka terapeuta. koju cine fascije m.Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. tako da pacijent drzi ruku 96 .subakromijalna burza 3. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.

a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . traume. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). Th:-fth . Tetive taru deo burze. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. pa je rame blokirano u abdukciji. Kapsula srasta sa drugim strukturama. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. tj. Tendinitis. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” 97 . a onda sa otporom -rth . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.globus palidus (palidum) .deltoideus brzo atrofira.UZ.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).do bola. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.pendularne vezbe prvo bez. PARKINSONOVA BOLEST – EKSTRAPIRAMIDNO OSTECENJE Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .analgetici.krio th.substantia nigra . Kl.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.mali mozak (cerebelum) .priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.antireumatici -fth . DD -kth . encefalitis. ruku drzi u addukciji.nucleus hypothalamicus Luysii . Postoji pozitivni (+) bolni luk. Tendinitis m. pasivni pokret .supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. tumori. spolj.nucleus subthalamicus . KTD. IR. M.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . elektroblokade -kth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. trovanja manganom i CO. IFS. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. .rot. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. jer to povecava bol). a nesto manje u nucleusu caudatusu. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.nucleus ruber (crveno jedro) .nucleus amygdale .

98 . Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. . opustena ruka). lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija .frenkelove vezbe. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. oblacenje. kontrolise polozaj glave u prostoru. glava DA i NE. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . vezbe disanja.ES. Zahvata ekstremitete. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . gutanje . govor je nazalan. masaza -rth. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. kasnije i glavu. postoji anteropulzija. pa prstom druge ruke). Ispitivanje tremora: DE . hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) .-tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. zvakanje. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE .ustajanje.vezbati ADZ . U snu tremora nema ili se smanjuje.motivacija govora .pise sitnim slovima. ruke su uz telo lako flektirane u laktu.aktivnim pokretima uticati na tremor . isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). usporen. polozaj glave u odnosu na telo. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . govor. -stav tela: pacijent je pognut prema napred.hidro th uz nadzor.vezbati koordinaciju na rigidnost. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. polozaj tela u odnosu na DE. skandirajuci.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. pisanje.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). stopalo se vuce po podu. monoton. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.

Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. semitendinosus. trauma.tensor fascia latae i vastus lateralis. paraliza misica.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna 99 . a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (X noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. kod gojaznih osoba Kl. a izduzeni m. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. rahitis.sartorius.

n.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . periferne lezije n.qps-a. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. Kontraindikacija: turski sed.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) 100 . jacanje muskulature unutrasnje strane. istezanje mekih struktura sa spoljne strane.ishiadicus. traume. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. lordoza. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.femoris. Postoji slabost m. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.-sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. a stopalo je u varus polozaju.

-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.direktne .otvorene (aperta) . uzduzne.-stabilni .zatvorene (klauza) 2.prelom u vidu zacepa -potpune . ponekad i nerava. zvezdasti prelom.FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 101 .indirektne 4.infractio .linija preloma poprecna -nestabilni . Podela: 1.traumatski (kost je zdrava) . a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. torzioni prelom 6.subperiostalni prelom .prema stanju koze . –delimicne .prelom na liniji duz cele kosti 5. multifragmentarni. kose.prema dejstvu sile .linija preloma kosa 7.fisura .-poprecne.prelom u vidu pukotine .prema stanju kosti . spiralni prelom.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.

duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.duzina ekstremiteta produzena b)dis. ad long. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. Faze u stvaranju kalusa: 1. rth -fth preko gipsa magnetom. DD. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. ad long. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. atrofije misica. IFS. hidro th.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. tj.faza je faza potpune konsolidacije. pronatori i supinatori. stvaranje fibroznog kalusa. dekubitus. stvaranje fibroznog kalusa 4. tvrd otok. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis.faza je faza organizacije hematoma 3.8. ES. urinarna infekcija. UZ. hidro th. bolovi.je faza konsolidacije. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. osteosinteza -srafovi. tj. IFS (1-30Hz). cum contractione/breviatione .faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. Kl. cum distractione/elongacione . 102 . tromboze.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth. embolije. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). kontrakture.

izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. metabolicki poremecaji.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije .faza formiran kalus. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. losa imobilizacija. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom . vezbati ravnotezu na jednoj nozi. atrofija misica -kasne komplikacije . vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. opste stanje organizma. stanje cirkulacije. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.fibrozni kalus -kartilageni. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. pun oslonac nije dozvoljen. ali nedovoljno cvrst kalus. sprovodjenje opste i posebne nege. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. uzrast. zapaljenski procesi.faza formiran.faza imobilizacije. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.nastaju kao posledica nelecenih. jacati antagoniste skracenih misica. kompresija nerava. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza 103 . okretanje sa stakama u mestu. losa repozicija.

supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. a na 120st se ukljucuje preskok.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Bolest nije tesko prepoznati. infraspinatus-a. subscapularis-a i teres minor. pre i posle nema bola. Tako nastaju fine naprsline tetive.. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. pad na opruzenu ruku. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. ali vece rupture tetive m.subakromijalna burza 3.tetiva duge glave bicepsa.supraspinatus-a. Svi pokreti ramena provociraju bol. 1.supraspinatus-a. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . 2. koju cine fascije m. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.Periartritis humeroscapularis – PAHS – PSEUDOPARALITICNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. doci ce do delimicne. Najcesce zahvata:-tetivu m. kada je nemoguca abd. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. tako da pacijent drzi ruku 104 .Tetiva m.retraktilni kapsulitis. retko zahvat oda ramena odjednom. nadlakta. na 60st se ukljesti.

extensor halucis longus. pa je rame blokirano u abdukciji. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.S1. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Uzrok povrede: diskus hernija.ISHIADICUS (L4. m. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . m. IFS. DD -kth . spolj.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. fraktura. Tendinitis.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. i S1.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.ishiadicus-a sa n. Uzrok povrede: direktna trauma.analgetici. prelomi karlice.pendularne vezbe prvo bez. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . nestrucno davanje injekcije. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Postoji pozitivni (+) bolni luk. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n.tibialis. N. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.krio th. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. elektroblokade -kth . .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.do bola.antireumatici -fth . SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.rot.peroneus longus et brevis. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Tendinitis m.5. luxacio coxe congenita.PERONEUS COMMUNIS (L4.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.tibialis-om. Tetive taru deo burze. m.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . jer to povecava bol). Inervise: m. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.UZ. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.extensor digitorum longus et brevis. Th:-fth .tibialis anterior.5.deltoideus brzo atrofira. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. M. Nemoguca je fleksija kolena. gips.peroneus tertius. Kapsula srasta sa drugim strukturama. a onda sa otporom -rth . ruku drzi u addukciji. m. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).peroneus communis i n. 105 . IR. N. KTD.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. pasivni pokret . karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.

ext. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).plantaris lateralis.peronealni podizac. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. Hod na prstima nije moguc. flex.5 i S1.ishiadicus-a.peroneus. Inervise: m. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.3) kao i n.flexor digitorum longus et brevis. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) 106 . ext. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.tibialis posterior. m. sa ulnarnom devijacijom.lumbricales et interossei. m.popliteus. AMPUTACIJA U DECIJEM DOBU ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).plantaris medialis i n.plantaris i mm. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. mogu da nedostaju cele misicme grupe.Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). unutr. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. N.flexor hallucis longus et brevis. m. m. add. m. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. a ne preko pete. rotacija -lakat: -flex.ES. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. Nemoguc je hod na petama.2. stap -fth .prevencija kontrakture -rth . Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. Primarne promene su na misicima i nervima. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex.TIBIALIS (L4. zahvata sva 4 ekstremiteta. i spoljna rotacija -koleno: flex.

ramenu. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . ramenu. Kl.slika: -bol u vratnom delu. unutrasnjoj strani lopatice. Uzrok (etiologija)-trauma. udlage.vertebralis ili vratnog simpatikusa. spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. zapaljenske promene. To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova. C5-bol u vratu. ramenu. spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. CERVIKALNI SINDROM – CERVIKO – BRAHIJALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. degenerativne promene kicme (spondilitis. elektro th. diskus hernija). tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. koja dugo traje .-najbolje je delovati malom silom. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.imobilizacija (gips. angina pektoris. aparati) -termo th. 107 .crvena mrlja izmedju obrva. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija. ramenu.a. unutrasnjoj strani lopatice.

pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. Unkartroza .hidro th (vezbe antefleksije. nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga. rotirani pokreti. -trakcija . a to se postize: rasterecenjem vratnog dela kicme. retrofleksije.UZ . Rth . podlakat. spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. ogranicenim pokretima glave. toplota (jer pojacava nadrazaj). 108 . dugi prinudni polozaj. od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni. jacanje misica vrata i glave -rth .termo th.okupaciona. Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju. hidromasaza .elektro th. -fth . cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.edukacija pacijenta da izbegava nagle pokrete. Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba. Tvrd karton. okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. Izradjuje se po sablonu . Kontraindikacija: brzi. laterofleksije i rotacije glave i vrata).Kontraindikacija: brzi. nagli.jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.vezbe za povecanje elasticnosti PVM . GA. da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme. omota se zavojem.procesus uncinatus (C prsljenova). Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.sloj vate.koristi se zbog dekompresije nervnih korenova. hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth .okupaciona i funkcionalna . Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake. Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik . Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta. rotacioni pokreti cervikalne kicme. koriscenje sredstva protiv bolova i spazma. nagli. obuka pozicije glave i ADZ.

hidro th 109 .vitamini. Bolest pocinje obicno do 4-te godine. belancevine. a ne oboljeva. borba protiv gojaznosti -kth . osim struka Kontraindikacija: zamor Th:-medikamentozna: adrenalin. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida. Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. -misici potkolenice dugo ostaju snazni . Majka prenosi. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu. cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim. tzv. osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth . vitamin B -higijensko dijetetski rezim . KTD. kortizon.sprecavanje kontrakture.PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina). EF.GS. ES. intersticijalni i fascijalni misici.

prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. naglasena lumbalna lordoza. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. prednji deo ponsa i produzene mozdine. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. okularna misicna distrofija (strabizam. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. nema fascikulacija. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. mlitava paraliza.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.okupaciona. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. misicne kontrakture.-rth . primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. facies miotonika. slika: -simetricna misicna atrofija. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. bedreno-karlicni): -pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni. zahvata proksimalne delove ekstremiteta. Polazi od piramidalnih celija. ptoza) -orofariengealna distrofija. osin struk. scapulae alatae. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. hipotonija. koja polaze iz celija senzomotorne kore. patkast hod. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. pseudohipertrofija. misicne refleksi su pojacani 3. hiperhidroza. po Brodmanu (girus precentralis . Znaci ostecenja CMN-a: 1. Lezije mogu biti: 110 . kostane deformacije. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. gde je rastavljen u snopice. metabolicke promene.

4. 111 . 5. genetski faktor (spina bifida). 3. odsustvo refleksa. anestezija. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. slab kvalitet materije. 6. embolija. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. virus varicele (toksicni faktor). Paraliza brzo nastupa.-u mozdanoj kori. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. degenerativne promene. neoplazme. kapsuli interni. 2. hemoragija. a bol se javlja na palpaciju. kontrakture. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. anoksija. mozdanom stablu.. infektivni faktor (herpes simpleks).. tromboza. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. zapaljenski procesi. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful