FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi,tj. srasli u nepovoljnom polozaju.

To je kasna komplikacija preloma, koji je dobro srastao u pogledu kalusa, ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm, funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Takodje se daje povisica. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu, a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama,savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta

1

REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija, tj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva. Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota, nepoznate je etiologije. Faktori koji uzrokuju nastanak su: nasledje, trauma, fizicko opterecenje, porodjaj, psihicko uzbudjenje, teske infektivne bolesti, klimakterijum. Bolest pocinje postepeno, netipicnim znacima: umor, malaksalost, gubitak sna, povisena T, pojacano znojenje, gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost, koja se najcesce i prvo javlja na sakama. Kasnije se javlja bol, prvo pri pokretu ili pritisku, a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob, razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. Otok je vretenast, bol ne na pritisak i spontano, nema crvenila. Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima, kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista, a zatim: subluksacije, devijacije, fibroze i ankiloze. R.A. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne, periferne interfalangealne, dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni), ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob, pri cemu je zvakanje otezano. Deformiteti sake: 1. ”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. 2. ”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima. 3. mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju, a koza sake je naborana u vidu rukavice. Funkcija sake je izgubljena. Deformiteti prstiju: 1. ”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF, fleksija distalnih 2. ”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile - flex. kontraktura 3. ”fokino peraje”-flex. sa ulnarnom devijacijom 4. ”rupica za dugme”-flex. u prox., a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. ”90:90”-na palcu:flex. i MKP, a hiperekstenzija i IF 6. ”cekicasti prsti”-prox. IF zglobovi u normalnom polozaju, dok su distalni u flex. od 90st. Rucni zglob: volarna fleksija; lakat: flex. kontr. rame:add. DE: 1. palac - valgus polozaj 2. prsti - u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca 3. patela - ankiloza, valgus kolena 4. kuk - fleksija i addukcija. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive, burze (burzitis, Berkova cista), misice koji atrofiraju, ovojnice (oksidativni tendovaginitis). Sindrom glavice ulne-peritendinitis - ulnarna ekstenzija sake i prstiju, vaskulitis, atrofija noktiju, subkutani cvorici. Th: 2

RHB U AKUTNOM STADIJUMU: -medikamentozna th (kortikosteroidi, salicilati, soli zlata, glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete, rame u laganoj abdukciji, lakat u laganoj fleksiji, rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st, prsti u fleksiji od 15st, saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija, kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji, koleno u ekstenziji, stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. Longete se nocu ne skidaju, jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: -vezbe do granice bola (u suspenziji). Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth - krio th, EF (KJ), laser, IFS, DD, ES, hidro th, lokalne kupke -rth - okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. Kontraindikacija: toplota i pokret koji izaziva bol. RHB U 2. FAZI DEFORMITETA koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline, tetiva, ovojnica, zbog kontrakture, ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth - aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth - parafin, hidro th, UZ (male doze zbog osteoporoze), ES -rth - funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze), kao transpozicija i plastika tetiva -kth - nosenje korektivnih udlaga, nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta, nose se izmedju vezbi, a vezbe se rade svaka 3h, sprovode se i vezbe disanja -fth - hidro th -rth

3

gde je rastavljen u snopice. 2.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. mozdanom stablu. Paraliza brzo nastupa. Polazi od piramidalnih celija.. nema fascikulacija. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. neoplazme. virus varicele (toksicni faktor). prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. anestezija. a bol se javlja na palpaciju. 4 . 3. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. po Brodmanu (girus precentralis . povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. kontrakture. Znaci ostecenja CMN-a: 1. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1.CMN (GORNJI MOTORNI NEURON) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. koja polaze iz celija senzomotorne kore. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. tromboza. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. genetski faktor (spina bifida). zapaljenski procesi. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. hemoragija. prednji deo ponsa i produzene mozdine. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. anoksija. embolija. misicne refleksi su pojacani 3. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. infektivni faktor (herpes simpleks). Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. 6. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. slab kvalitet materije. degenerativne promene. odsustvo refleksa.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. kapsuli interni. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. 4. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. 5..

a ekspirijum je forsiran.IR. Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. Th: -fth .povecanje ekspirijuma .UV -kth . DISTORSIO (uganuce) 5 . udubljene ili susterske grudi). fiksirano je gornje-kostalno. meri se anteroposteriorni dijametar. Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog. a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.PECTUS EXCAVATUS (infundibularne. Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu. jer je otezano disanje.“makrame” . Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.tehnika pravljenja raznih cvorova – sa velikim nitima -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth . a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu). Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. Grudna kost je udubljena.vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.

deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni. RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor.spazma. povrede sinovije. ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth . pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1. koordinacija. prosiren je zglobni prostor Th . prisutan je bol. Th .obim pokreta.fth. Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. hidro th 6 . pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata. spretnost -kth .staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa.povecanja cirkulacije -kth -rth 3. evakuacija hematoma. a aktivni pokret je nemoguc. otok. vezbe disanja -kth i rth .fth. otok i palpatorna osetljivost. Th . UZ. hematom. aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Postoje 3 stepena u zavisnosti od: -elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl. tetiva.. EF. IR. brzina.parafin. IFS. izdrzljivost. pucanje zglobne fascije. potpuni gubitak funkcije.a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata. misicna snaga. krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain -vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola.).otok.je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu.krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth.. kapsule. LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju. krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2. Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.slika: -bol.

vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage. dugotrajni otoci. nestabilan zglob. Komplikacije: kontrakture. hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona.-kth . atrofije.Sudeck. M. DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA) 7 .

IF zglobovima Sausardov cvoric. zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma. tj. kongenitalne anomalije. Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice. I zglobna casica se donekle menja. 2. koja postepeno propada i degenerativno se menja. opterecenja zgloba. 8 . tako da nema opasnosti od ankiloze. atrofije i kontrakture misica. koja gubi svoju glatkocu. To je faza “dekompenzacije artroze”. a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. Ova faza je prolazna. ali nema ankiloze. jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale. resice joj postaju debele i nezgrapne. buja kostano tkivo. a zglobni prostor se suzava. pa zglobna tela nece medjusobno srasti. mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera” . npr.slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). sekundarne nastaju kao posledica: prekomerne telesne tezine. Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). a na prox. primarne (idiopatske). pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. na saci se javljaju cvorici. Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture misica. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici. pokreti su ograniceni i bolni. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. tako da ona luci tecnost u zglob. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju. koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba. Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. poremecaja statike i dinamike. Na kostima se takodje javljaju promene. Artroze mogu biti: 1. Ukoliko se javi upalni proces.

korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). elektro th (DD. F. EF) -kth . fraktura male sanata). a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. krepitacije. adduktorna i spolj. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . bol. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . kongenitalne anomalije. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). sepa. Ako je skracenje malo ide povisica. fleksiona i adduktorna kontraktura.S. najpre samo pri duzem stajanju i hodu.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . Kod coxartroze kuk boluje. Kl. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.termo th (poboljsava cirkulaciju. parafin. ukocenost. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. traume (lux. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. Rhb: -fth . Uzrok: prekomerna telesna tezina. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.kosti se taru.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. GONARTROZA 9 . aktivne vezbe. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona. jer hrskavica nije vaskularizovana. a koleno trpi. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. IR. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.

F. Rhb: -fth .slika: bol. parafin).S. krepitacije. UZ. Kl. elektro th. povecan obim preko kolena.termo th (KTD. hipotrofija. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. fleksiona kontraktura.stap.aktivne vezbe sa i bez otpora -rth . Bekerova cista. pojava burze.je degenerativno oboljenje zgloba kolena. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. povecan obim preko kolena. Uzrok: prekomerna telesna tezina. pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). SPONDILOZE 10 . gena valga i vara. fleksiona kontraktura. -hipotrofjia. bolna osetljivost. hidro th -kth . hipertrofija. pomagala .okupaciona pa funkcionalna. startni bol.

Na torakalnom se javlja redje.povecanje broja prsljenova sa 5 na 6. istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth . pojava skolioza. hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam. na cervikalnom i lumbalnom delu. jer 5-ti nije srastao.termo th. Rhb: -fth . ogranicena pokretljivost. jer je manje pokretan. odvojen je -lumbalizacija . PMN (donji motorni neuron) 11 .moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme: -sakralizacija . Dg. Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. L5 srasta sa S1 Kl. pojacan tonus PVM. rigiditet. tj.slika: -lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji: smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. zovu se spondiloze. bol. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju. Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. da bi pacijent mogao da amortizuje pokret -kth -odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. Uzrok: -diskopatija (degenerativne promene na diskusu .

SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. degenerativne promene. nema Valerove degeneracije. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. ishemije. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). kongenitalne anomalije. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. brahijalni. a iz distalnog gliom. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. neoplazme.je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. infekcije. 12 torakalnih. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Periferni nervi postaju iz plexusa. intoksikacija. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. dok je vezivni ocuvan. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. jer dolazi do regeneracije. Potpuni oporavak je nemoguc. PEDES PLANI – ravna stopala 12 . mijelinskog i vezivnog omotaca. koje nastaje kao posledica traume. a tek onda termoalgezijski. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Ne radi se operacija. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. 5 lumbalnih. Uzrok ostecenja: trauma. percepcije. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Pleksusi (cervikalni. 5 sakralnih i 1 kokcisni. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Nema regeneracije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.

Kod dece.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Postoje 4 stepena ravnog stopala . Kl.tromost Dg. povrede). bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.ETH -rth .tomasova peta) -fth . lezije PMN-a.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st .oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. Dete ne treba pozurivati da prohoda. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. tj. Th: -termo th (u vodi i masaza) -kth -vezbe i u svim pravcima. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. tj. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.mogu biti urodjena i stecena (rahitis.povrsina oslonca je siroka 2st . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. kada dete prohoda i postane stabilno.pes plano valgusa: 1st . a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom.hidro masaza 13 . Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. slabost misicno-ligamentarnog aparata. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani . zapaljenje.

opekotine. Podela: 1. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. Uzrok je nepoznat. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.) Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. elasticne naprave (Glisonova omca). . aponeuroze. ruka terapeuta. proksimalnih segmenata. MORBUS BEHTEREV . tj. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 14 .ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. degenerativne promene) -inaktivitet. korektivni polozaj. traume. npr. rot. delovanje tezine susednih. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. progresivno oboljenje evolutivnog toka.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. To je hronicno. cikatriks) -dezmogene (fascije. kongenitalne anomalije. preko koturace.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 2.

ali samo do kolena. cervikalna lordoza naglasena. Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. – 10 cm =4. ekstenziji-reinklinacijski index Ri . umor. fleksiji-inklinacijski index Ii . Funkcionalna procena: -stav skijasa -“fenomen gumene lopte”: stomak je isturen zbog abdominalnog disanja. usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti: hladnoca. F.Ri=6 -zbir ova dva daje ukupan index Ui . Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. ekspirijumu (u visini mamila. pokretljivost grudnog kosa.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M. torakalna kifoza naglasena.slika: bolest pocinje postepeno opstim simptomima: malaksalost.Meri-Strumpl). Ogranicena je sagitalna pokretljivost. atrofije misica. ext. obim pokreta zgloba kuka i ramena. a kasnije prisutni su i danju i nocu. gubitak apetita i gubitak mase.inklinacijski index = max. kod zena i iznad grudi odgovara gornje kostalno disanje).BEHTEREV: vitalni kapacitet. flex. =1.5 Ri .ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.reinklinacijski index = 30 – max. M. stomak isturen.inklinacijski index = max.glava isturena napred. – 30 cm = 3 Ri . odrzati kostalno disanje. = 2 Ui .. Kl.godina zivota.ukupan index = Ii + Ri = 5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid) .5 Ui . odmah ispod C7. Normalno je od 5-7cm. ramena isturena napred i dole. Rhb: 1. struktura kicmenog stuba. Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge. tj.Ui=10 Th:-od Th1. kukovi i kolena u semifleksiji. grudi uvucene. inspirijumu i max.Ii=4 -pri max.S.reinklinacijski index = 10 – max. promaja. kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira). Pacijenti sve manje setaju. spreciti kontrakture. pa 30cm nanize Ii . pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni. edukacija pacijenta zastitnim polozajima: 15 . -meri se index sagitalne pokretljivosti: C:-od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens) -pri max. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva. MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike. ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava. i 10 cm iznad toga Ii .ukupan index = Ii + Ri =6. Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima. a zatim se siri ascedentnim putem (M. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze). Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa” . lumbalna lordoza zbrisana.. ext. U pocetku bol se javlja ujutro. -cervikalni fles . flex.

zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. kth . ocuvati pokretljivost kicme. promena radnog mesta. kukova i ramena. noge ne smeju da vise i da se prekrstaju. fth . UZ. rth . grudi isturene. DD 3. a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.vezbe za odrzavanje amplitude pokreta. da bi se istegao m.pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis .hidro th.lezanje na tvrdoj podlozi. ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza. ES. bez jastuka. Diferencijalna Dg . monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! • MULTIPLA SKLEROZA 16 . stomak uvucen 2. dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. kada hoda glava je prava.ilipsoas • sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.okupaciona. spreciti kontrakture i ankiloze. smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. pa funkcionalna. ramena zabacena nazad. obuka torakalnom disanju 4. ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.

hod je teturav. Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji. euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. stres. toplota. cetvoronozac. akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. slikom autoimunoloskog encefalitisa. infekcija. fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada.postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth .G. degeneraciji mijelina. kolica. tj. a zatim sa zatvorenim ocima . ACTH. intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije . EF. slikom. bolesnik preterano podize noge. benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog). multipla. niti kad je toplo.pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga) . To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. parapareze ili monopareze. rasejana po beloj masi kicmene mozdine. slabost u vidu hemipareze. smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. Kontraindikacije: zamor. peronealni podizac -ADZ. vec predvece kada je pacijent odmoran. prvo sa otvorenim. a najvise je pogodjena koordinacija. Javlja se u tri oblika: 1. Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th. Kl. Zahvata i ushodne i nishodne puteve.od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama. interferon) -higijensko-dijetetski rezim .Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka. sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: 1.sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth . tronozac.spada u ostecenje CMN. na sirokoj osnovi. ES -kth . stake. Radi se o demijelinizaciji. aparat za stabilizaciju hoda.nevoljna oscilacija ocnih jabucica 2. nistagmus.stap.izrada pomagala . psiho i muziko th. Bolest moze poceti motornim znacima: spasticka parapareza. KIFOZA 17 . sa razmaknutim nogama. Izvodimo Rombergovu probu . prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija. a kad ih spusta udara jace o tlo. To je bolest nepoznate etiologije. Rhb: -medikamentozna (pronizon. Zarista su mala. smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. skandirani govor 3.(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!) .

inflamatorne. Najcesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica. potreban je visok naslon. traumatske. iradijacione. m. da sedi na tvrdoj podlozi. radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava.je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad. dekubitus. SEKUNDARANE KOMPLIKACIJE INAKTIVITETA kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. skeletne displazije. 18 .kasna paraliticna. myelomeningocele (razvojna . kontrakture.iliopsoas.pectoralis. kongenitalnaprisutna na rodjenju). postoperativne. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth . neuromuskularne.tj.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni test-trazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) -ramena uska. kolagenske bolesti. kongenitalne.okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih velikih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija: spavanje na ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela). savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su: m.vezbe disanja i opste kondicije . Scheuermannova bolest.slika: -glava povijena napred. tumori. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na: posturalne. lumbalni ekstenzori -izduzeni su: torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th: -fth . preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima. da pravilno drzi telo. Funkcionalni status i kl.pectoralisa.ES izduzenih misica -kth . metabolicne.

tvrd otok. 19 . ali najcesce u podrucju ramena. urinarna infekcija. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. tromboze. tj.atrofije misica. bolovi. embolije. ostecenje periartikularnih struktura. Periartritis je lezija. Moze se javiti u okolini svakog zgloba.

UZ. subscapularis-a i teres minor. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . 1.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. pre i posle nema bola. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. . doci ce do delimicne. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.deltoideus brzo atrofira. koju cine fascije m.PERIARTRITIS HUMEROSCAPULARIS – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. na 60st se ukljesti. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. Bolest nije tesko prepoznati. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. a onda sa otporom -rth .subakromijalna burza 3. 20 . pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.retraktilni kapsulitis. Postoji pozitivni (+) bolni luk.supraspinatus-a. infraspinatus-a. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Tendinitis m. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. ali vece rupture tetive m.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Kapsula srasta sa drugim strukturama. IFS. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . pad na opruzenu ruku. 2.analgetici. ruku drzi u addukciji.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.supraspinatus-a. elektroblokade -kth .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.rot.. nadlakta. Tako nastaju fine naprsline tetive.krio th.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . pa je rame blokirano u abdukciji. jer to povecava bol). Svi pokreti ramena provociraju bol.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Najcesce zahvata:-tetivu m. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. retko zahvat oda ramena odjednom. kada je nemoguca abd. KTD.do bola. Th:-fth . pasivni pokret . Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.Tetiva m. IR. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . Tendinitis.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.antireumatici -fth .pendularne vezbe prvo bez. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. a na 120st se ukljucuje preskok. spolj.tetiva duge glave bicepsa. DD -kth .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. M. Tetive taru deo burze.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.

PARKINSONOVA BOLEST – ekstrapiramidno ostecenje Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) 21 .

Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.substantia nigra . Ispitivanje tremora: DE .ES. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. tumori.nucleus amygdale . ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. stopalo se vuce po podu. Zahvata ekstremitete. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja).pise sitnim slovima. skandirajuci. a nesto manje u nucleusu caudatusu.mali mozak (cerebelum) . monoton. govor je nazalan. opustena ruka). Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . -stav tela: pacijent je pognut prema napred. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija .globus palidus (palidum) . kasnije i glavu. Kl. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. pa prstom druge ruke).nucleus hypothalamicus Luysii . glava DA i NE. U snu tremora nema ili se smanjuje. trovanja manganom i CO..nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. ruke su uz telo lako flektirane u laktu.nucleus subthalamicus . encefalitis. krio th za mimicnu muskulaturu 22 . slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia).primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. postoji anteropulzija. usporen. traume. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. tj.nucleus ruber (crveno jedro) .

Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. .vezbati koordinaciju na rigidnost. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu .ustajanje.frenkelove vezbe. polozaj tela u odnosu na DE.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. gutanje . polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – DECIJA PARALIZA je infektivno oboljenje virusne etiologije. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. masaza -rth.motivacija govora .vezbati ADZ . zvakanje. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . pisanje. 23 . govor. polozaj glave u odnosu na telo. kontrolise polozaj glave u prostoru. oblacenje.hidro th uz nadzor.aktivnim pokretima uticati na tremor .Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. vezbe disanja. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).-kth .

IR. tj. fascikulacije. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.blag oblik. Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. Salkova i Sejbinova vakcina. pasivne vezbe -fth . mentalna funkcija.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.malaksalost. pozicioniranje. javljaju se postepeno i asimetricno. ne sprovodi na adekvatan nacin. brzine i izdrzljivosti -rth . Vukicev. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su: vid. To nije samo gubitak. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . povecanje snage. flakcidna (mlitava) paraliza. EF i vitamin B.vezbe disanja. sluh.aktivne vezbe.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . jer je disanje otezano. povracanje. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. govor. glavobolja. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. Th u drugoj fazi: -kth . Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. rigidan vrat.ES.Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . DCP je 24 . skolovanje i profesija. ukoliko se th. hipo ili arefleksija. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. kada se mogu javiti kontrakture. okupaciona -fth .poboljsanje koordinacije. atrofija.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . hidro th -rth .UV. percepcoja. a zdravlje ugrozeno.

a zatim se naglo snizava). pojacani refleksi i patoloski refleksi. encefalitis) -traume mozga. hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. javlja se ataksija. ponasanja) Forme CP: -spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa. neekonomicni. vec istovremeno kontrakcija agonista i antagonista. a stimulacijom 25 . poremecaji cirkulacije. Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta. bakterijske infekcije. piramidnog puta. atetozni). najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi: -ostecenje motorike. tj.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. Pojavljuju se nevoljni. nasledni faktori. tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma. Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen. koordinacija. Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). edem. hipertonus. mentalni poremecaji (pad IQ. Metode lecenja: -neophodna je rana Dg i Th. Javlja se u obliku: -kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija . sifilis majke) -dijabetes. a gube se tokom noci.slikom i ovde je potreban timski rad.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju. pamcenja. zbog cega se i zove plasticka hipertonija. dismetrija – nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. Ostecen je balans. nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni: -disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni: -zutica. Faktori: -prenatalni: -virusne infekcije sa majke (rubeola. Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom. intoksikacija. manjak posturalnih refleksa. jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih. nesvrsishodni. teturav hod. javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje. poremecaj senzibiliteta. spori. krvarenje. razne infekcije (meningitis. Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. koji je obicno na pocetku pokreta jaci. Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”. skleroticne promene i nekrozu. uremija. tonus je povisen po tipu spasticnosti.jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv. zracenje. kl.

ritmicka intonacija. sprovode se takmicenja. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. i rth. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a.prema stanju koze .otvorene (aperta) . Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod: -objedinjuje lecenje i edukaciju. prostorija. Potrebna su 4 faktora: konduktor.zatvorene (klauza) 26 . vitamini. FRAKTURE (prelomi) – POSTIMOBILIZACIONA FAZA predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. tj. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta . Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat: -inhibicija patoloskih refleksa. reciprocitet. Felpsova tehnika: -pokreti izolovanih misica Temple foj metod: -vezbe za koordinaciju. kolena za trup i noge) Kabat: -PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. u CNS-u. ostre. Kroz kth. grupa od 10-20 dece. preko kljucnih tacaka: rameni pojas (glava. Rth: -ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th: sedativi. jarkih boja i prilagodjene uzrastu. polomljene nego zive. lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu. rame). tj.Veliki uticaj ima igra. Podela: 1. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. Grupe dece formiraju se po uzrastu. prevrtanje) Vojtin metod: -stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”. kukovi. ritam.okretanje. max. ponekad i nerava. Igracke ne smeju biti sitne.

visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.linija preloma kosa 7. kose. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis.duzina ekstremiteta produzena b)dis. ad long. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.prelom u vidu zacepa -potpune .prelom u vidu pukotine . uzduzne.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9. multifragmentarni.-stabilni .-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice. torzioni prelom 6.indirektne 4. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti 27 . Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. –delimicne . Kl.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja.prema dejstvu sile . spiralni prelom.prema stanju kosti .-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. cum distractione/elongacione .-poprecne.linija preloma poprecna -nestabilni . duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom. ad long. cum contractione/breviatione .fisura .2.traumatski (kost je zdrava) .prelom na liniji duz cele kosti 5. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. pronatori i supinatori. osteosinteza -srafovi.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.infractio . zvezdasti prelom.subperiostalni prelom .direktne .

faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. vezbati ravnotezu na jednoj nozi. okretanje sa stakama u mestu. stvaranje fibroznog kalusa. hidro th.faza je faza organizacije hematoma 3.faza imobilizacije. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. tj.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok 28 . Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija.je faza konsolidacije. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . uzrast. pun oslonac nije dozvoljen. opste stanje organizma.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. bolovi.-kth. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. hidro th. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. dekubitus.faza formiran kalus. IFS. urinarna infekcija. atrofije misica. DD. UZ.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. embolije. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. losa imobilizacija. jacati antagoniste skracenih misica. ali nedovoljno cvrst kalus.faza formiran. rth -fth preko gipsa magnetom. metabolicki poremecaji. tvrd otok. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). tj.faza je faza potpune konsolidacije. sprovodjenje opste i posebne nege. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. stvaranje fibroznog kalusa 4. stanje cirkulacije. kontrakture.fibrozni kalus -kartilageni. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. tromboze. ES. Faze u stvaranju kalusa: 1. IFS (1-30Hz). zapaljenski procesi. losa repozicija.

kompresija nerava.akutne lumbalgije . Javlja se u obliku: 1. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .nastaju kao posledica nelecenih.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.lumbago 29 . zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.-infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. atrofija misica -kasne komplikacije .

duz pete i spoljne strane stopala. ali se stavlja jastuk ispod stomaka. ginekoloski problemi). da sve radi u bloku 30 .bol pojacava spazam i obrnuto -fth . -kth . Polozaj moze biti na ledjima. spondiloza). poremecaj statikedeformiteti DE.pacijent ne moze da hoda na prstima (n. Posle trakcije pacijent se odmara. hidrati.rade dva terapeuta istovremeno. ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak . Moze i na boku donja noga blago savijena u kuku i kolenu. tj. Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a . vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen. nagli. sta ga povecava. polozaj koji je najmanje bolan. DD. jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth . L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice. povecana je pokretljivost. tvrda. Wiliamsov polozaj. a sta smanjuje. EMP.slika: -bol (pitati pacijenta kako boli. zapaljenje nerava. ADZ. menstruacija. postoji spazam PVM. IFS. inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.okupaciona.2.peroneus L5) -“znak zvonca” . noge su savijene u kukovima i kolenima. spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje . nejednaka duzina DE.kompresivne radikulopatije . Uzroci: trauma. trudnoca.peroneus) -ostecen S1 . EF. sakralizacija. neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth .ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st). Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).isijas (vertebrogeni sindrom) 3.lumbalne vertebrogene insuficijencije.. pacijent u toalet ide sa stakama. Rhb (akutna faza): -cilj je smanjenje bola. gde i kada. lumbalizacija). hidro th. da li mokri – poremecaj sfinktera.elektro th. a ne kolicima.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.qps. da li se javlja prvi put ili ne. prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena. kongenitalne anomalije kicme (spina bifida. -ostecen L5 .staticke vezbe (m. jer meka postelja namece fleksiju kuka.tibialisS1) i na petama (n. da ne sedi mnogo. Polozaj moze biti i potrbuske. Kl. da li je lokalizovan ili se siri.kod lumboisijalgije javi se bol duz n.kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.laser. a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.pacijent ne moze da hoda na peti (n.edukacija zastitnim polozajima i pokretima: postelja treba da je ravna. a ispod njih ide jastuk. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.. oboljenje bubrega. prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice. termo th (popusta spazam) -kth . kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.) -rth . degenerativne promene kicme (diskus hernija. Kontraindikacija: brzi. vazodilatatori.

polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. da se ne nosi teret. Treba izbegavati sedenje u fotelji. Polazi od piramidalnih celija. po Brodmanu (girus precentralis . CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. misicne refleksi su pojacani 31 . Pokreti moraju biti lagani. Paziti na telesnu tezinu. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela.kicmenog stuba. Znaci ostecenja CMN-a: 1.

infektivni faktor (herpes simpleks). 6. degenerativne promene. embolija. kontrakture. intoksikacija. 2. 4. Paraliza brzo nastupa. neoplazme. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. anestezija. 3.. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. tromboza. prednji deo ponsa i produzene mozdine. neoplazme. kapsuli interni. 5. nema fascikulacija.. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. mozdanom stablu. koja polaze iz celija senzomotorne kore. anoksija. infekcije. a bol se javlja na palpaciju. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. Uzrok ostecenja: trauma. degenerativne promene. genetski faktor (spina bifida). zapaljenski procesi. kongenitalne anomalije. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma.3. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza 32 . javlja se hipotrofija ili atrofija misica. gde je rastavljen u snopice. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. hemoragija. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. slab kvalitet materije. odsustvo refleksa. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. virus varicele (toksicni faktor). Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.

Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. 5 lumbalnih. nema Valerove degeneracije. percepcije. Periferni nervi postaju iz plexusa. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. a iz distalnog gliom. jer dolazi do regeneracije. ishemije. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. a tek onda termoalgezijski. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.-hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. koje nastaje kao posledica traume. dok je vezivni ocuvan. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Potpuni oporavak je nemoguc. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. Nema regeneracije. Pleksusi (cervikalni. 5 sakralnih i 1 kokcisni. mijelinskog i vezivnog omotaca. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Ne radi se operacija. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. brahijalni. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo 33 . 12 torakalnih.

Kod dece. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). prsta ili stavljanja aparata za korekciju. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus .povrsina oslonca je siroka 2st . jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. tj. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Dete ne treba pozurivati da prohoda. tj. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 3. jer tako stvaraju nadrazaj. povrede. lezije PMN-a. kada dete prohoda i postane stabilno. slabost misicno-ligamentarnog aparata.mogu biti urodjena i stecena (rahitis.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. Kl. Postoje 4 stepena ravnog stopala .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Lecenje je operativno (artrodeza).slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala 34 .jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . Deformiteti na prstima stopala: 1. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. zapaljenje.-pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. i 2. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.pes plano valgusa: 1st . Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. 2. kth: .vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora .

pa palac. addukcija. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. -equinus. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.izgubljena tabanska povrsina stopala. spava na ledjima. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. Pri hodu aplikovati tregere .podvrtace stopala. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). ne sme u turski sed. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. meseca. Cesto je obostran. zatim equinus i na kraju excavatus. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. odnos 2:1. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. -adductus. M. pa prsti . a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. a ne na stomaku. Os naviculare se rotira. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Calcaneus je visoko postavljen. Th: -termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth . ojacaju izduzeni misici.preko gipsa ide vata.hidro th 35 . Postoji nedostatak senzibiliteta.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. Cesce oboljevaju muska deca. Th: -konzervativno lecenje: -kth . a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. Ahilova tetiva koja je jako skracena.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. tromost Dg.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. Resava se najpre adductus. Talus je oboren na dole.tibialis posterior (plantarna fleksija.-zamor.abdukcija i supinacija . Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Tetive imaju abnormalne insercije (npr. supinacija) je skracen.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. pa varus. gips prvo peta.

tibialis anterior. Javlja se skracenje m. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) 36 .tj.To je kasna komplikacija preloma. a ne prstima.-pes calcaneus . srasli u nepovoljnom polozaju.postoji fleksija stopala. ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. koji je dobro srastao u pogledu kalusa. FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi. Ulozak se stavlja na petu. Dete gazi petom.

duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM .globus palidus (palidum) . th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. DISLOCATIO AD PERIFERIAM se resava operativno i kod dece i kod odraslih. Takodje se daje povisica.nucleus ruber (crveno jedro) . Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM . Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM .ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) .nastaje torzijom. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.substantia nigra .ad long. PARKINSONOVA BOLEST Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. cum contractione/breviatione.pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.nucleus amygdale . funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. pronatori i supinatori.nucleus subthalamicus 37 .pomeranje fragmenata po duzini a)dis.Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm. a na mestu manjeg pritiska rastu brze.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta -DISLOCATIO AD LATUS .

narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . glava DA i NE. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.mali mozak (cerebelum) . a nesto manje u nucleusu caudatusu. traume.nucleus dentatus . skandirajuci. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. govor je nazalan. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . ruke su uz telo lako flektirane u laktu.hidro th uz nadzor. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. tumori. tj. kasnije i glavu. encefalitis. monoton. U snu tremora nema ili se smanjuje. . pa prstom druge ruke). cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.pise sitnim slovima. postoji anteropulzija. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. opustena ruka). ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. Zahvata ekstremitete. trovanja manganom i CO.. hod sa preprekama od 38 .retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. stopalo se vuce po podu. Kl. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. vezbe disanja.frenkelove vezbe.ES. usporen. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE .nucleus hypothalamicus Luysii . slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.motivacija govora . retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. Ispitivanje tremora: DE .

kontrolise polozaj glave u prostoru. rahitis.vezbati koordinaciju na rigidnost. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.ustajanje. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. polozaj tela u odnosu na DE. govor.vezbati ADZ .aktivnim pokretima uticati na tremor . trauma. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima 39 . paraliza misica. pisanje. gutanje . polozaj glave u odnosu na telo. oblacenje. kod gojaznih osoba Kl. zvakanje. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.prostijih ka slozenijim) . masaza -rth.

traume.-postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. Postoji slabost m. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. a izduzeni m. a stopalo je u varus polozaju. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.sartorius. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. 40 . a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. Kontraindikacija: turski sed. jacanje muskulature unutrasnje strane.tensor fascia latae i vastus lateralis. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. periferne lezije n. n. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.ishiadicus. semitendinosus. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . istezanje mekih struktura sa spoljne strane. lordoza. a kosti podkolenice su rotirane medijalno.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.qps-a. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.femoris.

qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) TERMICKE POVREDE OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T. dejstva hemikalija. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa 41 . zracenja. elektriciteta.Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m.

skupa je. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. neestetska. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).mirovanje u korektivnom polozaju. pa ih pacijenti nerado koriste. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. struja. Koza je ugljenisana kao pergament.hetero i auto graftovanje. velicine i dubine zahvacenosti tkiva. vitamini.kontraktura usled nebrige . tecnost. masaza. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka.voda + so. koza je bolna. termoregulacije. analgetici Kth . Zahvacen je epiderm. alergijske reakcije. combustio bullosa . od 3. depo nekih materija. ekskrecija.za RHB su znacajna prva tri stepena 1. nekomforna.-starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste. na ostecenom segmentu 42 . senzibilitet. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). 4. 2.karakterise se dubokim stepenom nekroze. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. Izaziva ga vrela tecnost. hidro th Rth . Prisutan je: bol. nema bola.nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. Postoje 4 stepena opekotina: . davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. carbonificatio .EF tiomukaza.karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). 3.zahvaceni su svi slojevi koze. izaziva ga otvoren plamen i el. graftovanje . Odeca vremenom gubi elasticnost. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. UV.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. combustio erytematosa . Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. crvena i suva. IR.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). th: plastika.okupaciona i funkcionalna. Komplikacije: kontrakture 1. tj. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. combustio escharotica . Vidi se i tromboza krvnih sudova. stvaranje vitamina D.kontraktura komfora . Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. vezbe disanja Fth . parafin. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna .

Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije: -teske infekcije. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. a kod dece i do L3. sok. pozicioniranje -pokret tj. splintovanje . Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. Fibroblast ga usmerava.polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. KVADRIPLEGIJA Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.to je hipertroficni oziljak. duboke opekotine u blizini krvnih sudova Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%.8-1cm. vezbe -pomagalo tj. Prevencija kontraktura: -polozaj tj. Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE 43 .sekundarne kontrakture . Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . nadoknade koze.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj.3.

da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.otezano disanje zbog ostecenja n. Uzrok: skokovi u plitku vodu. a spasticna DE-ostecen je PMN i piramidni put. Faza spasticne kvadriplegije. hipotonijom. EDR je negativna. Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. saobracajne nesrece. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8 . a u 2.paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8 .faza spinalnog soka .javlja se kao posledica transekcije med.C3 . Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon. tj. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. Ima 31 par spinalnih zivaca.zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.fazu. delimicno latisimus i pectoralis. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. -gubitak refleksa .fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. Nivoi lezije: -C2 . pojacani refleksi.C5 .Th1 . Karakterise se mlitavom paralizom.slika komplikovanija. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE. nema atrofije. pol.faza spasticiteta . kontraindikacije. oblacenje i svlacenje uz razna pomagala). Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine. koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).visoka lezija -C5 .pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4 . ocuvani rotatori. materijalni status. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni putCMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta. a rad timski.C6 .S. zanimanje. stim sto je kl.Th1 .phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4 . biceps ocuvan.gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7 . Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija). hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela). Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. da li je samostalan. 44 . pojava patoloskih refleksa. Pristup je individualan. spinalis. ADZ (pisanje.vazi za 1. 2. Th:-je kao i kod paraplegije. godiste.niska lezija Najcesca je C6-C7.. kao i misica trupa. F. nema fascikulacija.:-ime i prezime..

poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. Rhb 1. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. jer hrskavica nije vaskularizovana. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. Uzrok: prekomerna telesna tezina. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. -hidro th (duseci oko vrata. ETH. To je mlitava. najpre samo pri duzem stajanju i hodu. Prva pomoc je transport do prve zdr.faza imobilizacije: nega disajnih puteva.faza imobilizacije.faza mobilizacije: faza kolica.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. 2.. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. Rhb 2. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije..faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -rth-funkcionalna i okupaciona COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. ruku i nogu) -antidekubitusni dusek. povecanje snage pareticnih misica..Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicim na elektricni pogon. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. sepa. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija 45 . duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu . voditi racuna da ne dodje do opekotina. povreda. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. traume (lux. kongenitalne anomalije. fraktura male sanata). a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. spasticna DE i misica trupa. retko spasticna paraliza GE. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) Rhb: 1. Kl.

korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.kosti se taru.termo th (poboljsava cirkulaciju. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). a koleno trpi. infekcije. EF) -kth . rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. parafin. fleksiona i adduktorna kontraktura. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice .S. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.-kontrakture (fleksiona. IR. ukocenost.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. adduktorna i spolj. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . neoplazme.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. elektro th (DD. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije 46 . krepitacije. F. kongenitalne anomalije. Uzrok ostecenja: trauma. aktivne vezbe. degenerativne promene. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). Kod coxartroze kuk boluje. intoksikacija. Ako je skracenje malo ide povisica. Rhb: -fth . bol. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.

Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. m. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.ext. m. Saka ima izgled “visece sake”. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih.carpi radialis longus et brevis. m.digiti quinti. palac u addukciji 47 .digitorum communis. dok je vezivni ocuvan. m.supinator.ext. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. m. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. dorzalne fleksije sake i ext. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.ext.RADIALIS (C6. ishemije.pollicis longus et brevis. m. percepcije. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. 5 sakralnih i 1 kokcisni.7. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.triceps brachii. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.ext. Inervise m. Nema regeneracije. volarna fleksija sake. Periferni nervi postaju iz plexusa. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).ext. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.8 I Th1) krece od donje ivice m. Pleksusi (cervikalni.brachioradialis.-EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.ext.triceps brachii vrlo brzo atrofira.indicis. podlakta i sake. Otezani su pokreti ext. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Potpuni oporavak je nemoguc. 12 torakalnih. prstiju. N. jer dolazi do regeneracije. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice. m. nema Valerove degeneracije. brahijalni. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. koje nastaje kao posledica traume. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.carpi ulnaris. M. 5 lumbalnih. a iz distalnog gliom. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. m. Ne radi se operacija. a tek onda termoalgezijski. i supinacije podlakta. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. mijelinskog i vezivnog omotaca. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.

m.opponens pollicis i mm. Nemoguca je opozicija palca.flexor pollicis longus. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. a kaziprst u hiperekstenziju.lumbricales 3.. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. clanka. m. posto palac ide u abdukciju...hiperekstenzija 1. Uzrok je: tumor. palac u abdukciji. m.. m. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . prelazi preko lakatnog pregiba.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. pronator quadratus.ULNARIS (C8.flexor digitorum profundus (radialni deo).flexor pollicis brevis (povrsna grana). m.MEDIANUS (C6. m. m. razvija se “majmunska saka”. et 2. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica. prsta.pronator teres. 1. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.3.. edem ligamenata.lumbricales 1.abductor pollicis brevis.flexor digitorum superficialis.okupaciona. m. i 3.flexsor carpi radialis. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. Inervise: m. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. Atrofija interosealnih misica i hipotenara.. a ekstenzija 2. m. m.. N. traume.. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . korektivni polozaj ..abductor digiti quinti. 48 . spusta se medijalnom stranom ruke.interossei. Uzroci: lezija plexusa brachialisa. razderotine.adductor pollicis. frakture. tendosynovitis. hidro th -kth . m.pectoralis minor-a.flexor digiti quinti. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. vrata radiusa. luksacija ramenog zgloba. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. on stoji u ravni dlana.3. i mm. m. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. i 4. prelomi humerusa. clanka i opozicija malog prsta.opponens digiti quinti.medianusa u kanalu rucja. volarna flexia sake. funkcionalna. citostatici.flexor pollicis brevis (deo).pokret. N. vaskularna oboljenja.7.Uzrok: trauma. prsta. m.2. m. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).flexor digitorum profundus 3.flexor carpi ulnaris. i 3. flex. Pri pokusaju da se formira pesnica. i 4. a fleksija 2. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. m. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. Inervise: m. Hvat je otezan. luksacije.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . volarne strane 1.Th1) nastaje kod donje ivice m. zatim fleksija 1. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.ES.2. Lecenje je hirursko. opozicija i flexia palca.

Th:-kth . 49 . Nemoguca je fleksija kolena. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.peroneus communis i n. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.tibialis.S1. luxacio coxe congenita. krio th (za cirkulaciju). SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n.okupaciona i funkcionalna N.obim pokreta.Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.5. prelomi karlice. manuelna masaza. Uzrok povrede: diskus hernija. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).hidro th. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. GS. nestrucno davanje injekcije. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.ISHIADICUS (L4. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. snaga misica. ES -korektivni polozaj -rth . vitam B -fth .

do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. m. hladnoca. m.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. stap -fth . fraktura.extensor digitorum longus et brevis. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. N. tumori. usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.lumbricales et interossei. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Inervise: m.popliteus.3) kao i n. Hod na prstima nije moguc. i S1.ES. m. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.flexor hallucis longus et brevis. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). upale.plantaris i mm. Nemoguc je hod na petama.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.5 i S1. izrazava emocije.peroneus tertius. N.N. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. m. m. a ne preko pete.tibialis posterior. procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede.peroneus.peronealni podizac.TIBIALIS (L4.ishiadicus-a. Inervise: m. Uzrok povrede: direktna trauma. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. kranijalni zivac. infekcija srednjeg uha. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).tibialis anterior. govori. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). gips. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.2.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . m. Uzrok: prelom kosti.ishiadicus-a sa n. Funkcionalna procena: anamneza.PERONEUS COMMUNIS (L4.tibialis-om.prevencija kontrakture -rth . Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. promaja. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.peroneus longus et brevis. m. abdukciju i pronaciju stopala.5.plantaris medialis i n.flexor digitorum longus et brevis. m. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).plantaris lateralis. koji sadrzi motorna. 50 . m.

Mogu biti: kao posledica M. tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B. oko je nize otvoreno. uzrokovane traumom. dijabetes melitus. odrzanje snage i elasticnosti misica. postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. kongenitalne (amelija. fokomelija). promene radnog mesta ako je neophodno. nega patrljka. foto th (IR). EMP -rth . pronizon) -kth . vidi se beonjaca). trupa i obe noge. ugao usana spusten. vezbe disanja. oko nevoljno suzi -epifera. sto brze 51 .kuka za usnu -psiho th. ES. Postoje planirane i neplanirane .pred ogledalom.termo th (parafinska maska). borba protiv kontraktura. usne povucene ka zdravoj strani. psiho th. tj. oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis). masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.Birger. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. zbrisana je nazo-labijalna brazda. podizanje kondicije. vaskularnim oboljenjima. obuka hodu sa stakama. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. borba protiv sinkinezija -fth . malignim oboljenjem. kortikosteroidi. EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. edukacija o protezama. hrana upada izmedju vilice i obraza. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.-u miru: izbrisane su bore na celu.

prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. koordinacija. bandaza (konusni oblik). Higijena carape: mlaka voda. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. stabilizacija patrljka. obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. preprekama. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. infekcije. a kosti postaju krte i lako lomljive. duga imobilizacija 52 .dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. vezbati hod po strmoj ravni. fth-hidro (cim zaraste rana). Bandaza se radi elasticnim zavojem.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . Predstavlja smanjenu mineralizaciju. lezista proteze se menjaju. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. redukcija edema. tj. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. hematom. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. kth. delovati na psihu. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. uzimanje mera za protezu.srasli prsti. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. dekubitus. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). opstu kondiciju. misica druge noge i GE. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. i to: -amelija . nauciti ga kako se koristi. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. tj. posusivanje i inspekcija.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . neophodno je ciscenje lezista. zapocinje se cirkulatorno. Pritisak na distalnom delu je veci. osiromasenje kostiju. stepenicama.protetisanje zbog fantomskog bola. sapun. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. ne cedi se i ne susi na suncu.prekobrojni prsti -sindaktilija . nacinom aplikacije i delovanjem. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.

pacijent se smanjuje.-losa ishrana (vise fosfata. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. antibiotici -ishrana bogata Ca.6.prvi znak je zamor -bol u kostima. IFS -rth . od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.slika: .radialis Prednje grane 1.7.bikonkavni) Kl. UV. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. alkohol. jacanje trbusne muskulature.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . Mg. vitaminomD. dojenje.cutaneus brachii medialis -n. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca.DD. a manje Ca i Mg) -genetika. a od njih zavrsni nervi. i 2.musculocutaneus -n.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis: -n.vezbe disanja. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n. pored ovih nastaju i riblji.axillaris -n.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici.cutaneus antebrachii medialis 53 . On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. pravilno drzanje .okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje.8 i Th1).

Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji.termo th. aneurizma. unutrasnjoj rotaciji. ortoze) Dg . Uzroci ostecenja: trauma. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. palac je u abdukciji i repoziciji. ED. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. ADZ -rth . parafin. tumori. DD. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. Ruka nemocno visi pored tela. ES -kth . Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. psiho th. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth .Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. Paraliza plexus brahialisa . ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. hirurska th.igrackama kroz igru. nadlaktica je u addukciji. radna th (okupaciona i funkcionalna.Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. kongenitalne anomalije (vratno rebro). otoci.ulnaris. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. klinicki i neuroloski pregled. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. 2. Misici sake su ocuvani. Th:-parafin -galvanska struja. Ruka visi pored tela. edukacija majke.anamneza. EMG. 3. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. kasnije finije radnje. 54 . kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. DD.-n. zapaljenje. vezbati manuelni hvat.

a u 2.faza spinalnog soka: javlja se kao posledica transekcije med. debelog creva -seksualni poremecaj -poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1. spinalis. bol.PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1. Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont. Karakterise 55 . nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).fazu.

da li je samostalan.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica: -obuka koriscenja kolica -obuka transferima: . oduzeti su misici karlice i DE L4-S2: lumbalna lezija. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.. a ostecen m pectoralis Th6-Th10: srednja torakalna lezija. oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3: niska torakalna lezija. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. F.funkcionalna -faza hoda: -zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5: visoka torakalna lezija. Prva pomoc je transport do prve zdr.: -ime i prezime. Faza spasticne paraplegije. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.faza spasticiteta: zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. faze: nega disajnih puteva. a rad timski. EDR je negativna. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. vezbe iskoraka. hod sa podkolenim aparatom. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. nema fascikulacija. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. pojava patoloskih refleksa. Rhb:1. vezbe balansa. hod van razboja . ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj .latisimus.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. Rhb 2. kontraindikacije. zanimanje. faza imobilizacije.se mlitavom paralizom. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.okretanje u krevetu .krevet-kolica . Rhb 1. faza stajanja i hoda. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. pol.okupaciona i funkcionalna. sportske aktivnosti 56 . materijalni status.kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth .S. hod sa stakama nije moguc. 2. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. Kl.. povreda. nema atrofije. 2. pelvicni pojas i hod sa aparatima. stajanje u razboju -rth . pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. hipotonijom. povecanje snage pareticnih misica. ETH. Pristup je individualan. oduzeti podizaci stopala. godiste. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. faza mobilizacije: faza kolica. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. oduzet m. pojacani refleksi. pelvicni pojas i hod sa aparatima. voditi racuna da ne dodje do opekotina.

uzimanje mera za protezu. podizanje kondicije. Postoje planirane i neplanirane . Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. vezbe disanja. obuka hodu sa stakama. kongenitalne (amelija. psiho th. po zarastanju oziljak treba biti slobodan.Birger. vaskularnim oboljenjima. uzrokovane traumom. dijabetes melitus. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. Mogu biti: kao posledica M. obuka hoda i ravnoteze 57 . fokomelija). opstu kondiciju. edukacija o protezama. dekubitus. lezista proteze se menjaju. bandaza (konusni oblik). malignim oboljenjem.AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. infekcije. trupa i obe noge. nega patrljka. delovati na psihu. koordinacija. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. hematom. stabilizacija patrljka. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.

srasli prsti. subscapularis-a i teres minor. ali vece rupture tetive m. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.-proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. retko zahvat oda ramena odjednom. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. i to: -amelija . Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.Tetiva m. redukcija edema. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. pre i posle nema bola. fth-hidro (cim zaraste rana). 1.supraspinatus-a. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. vezbati hod po strmoj ravni. sapun. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.prekobrojni prsti -sindaktilija .supraspinatus-a. posusivanje i inspekcija. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. kth. Tako nastaju fine naprsline tetive. nauciti ga kako se koristi. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Bandaza se radi elasticnim zavojem. doci ce do delimicne. nacinom aplikacije i delovanjem. Pritisak na distalnom delu je veci. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. neophodno je ciscenje lezista. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. pad na opruzenu ruku.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. zapocinje se cirkulatorno. Periartritis humeroscapularis – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.. ne cedi se i ne susi na suncu. na 60st se ukljesti. Higijena carape: mlaka voda.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. stepenicama. Najcesce zahvata:-tetivu m.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). infraspinatus-a. preprekama. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. misica druge noge i GE. koju cine fascije m. a na 58 .dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika.

EF-kortikosteroida (KJ-novokain).egzogeni . pa je rame blokirano u abdukciji.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Uzroci: .deltoideus brzo atrofira.tetiva duge glave bicepsa. Bolest nije tesko prepoznati. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.pendularne vezbe prvo bez. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. javljaju se troficke promene.120st se ukljucuje preskok.avitaminoza. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . trnjenja.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. a onda sa otporom -rth . tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. kada je nemoguca abd.. Tendinitis m. 2. Tendinitis. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.rot. parestezija.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. male boginje..krio th.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). tj. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. kongenitalne anomalije . nadlakta. na korenu. a zatim i raspada. KTD. Tetive taru deo burze. dijabetes. pneumonija. elektroblokade -kth .analgetici.UZ.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. IR. Refleksi slabe i gase se. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.antireumatici -fth . Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. M. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 59 . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .retraktilni kapsulitis.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. DD -kth . pasivni pokret .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. Postoji pozitivni (+) bolni luk. jer to povecava bol). POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. POLINEURITIS – POLINEUROPATIJE je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. rubeola. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Th:-fth . Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. alkohol. . IFS. Kapsula srasta sa drugim strukturama.trovanje. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).subakromijalna burza 3. mravinjanja. ruku drzi u addukciji. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.do bola. spolj. Svi pokreti ramena provociraju bol.endogeni .

60 . zatim vezbe disanja i cirkulacije.vezbe disanja. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth .popraviti koordinaciju primenom pomagala. Radi se funkcionalna procena i th.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. postepena vertikalizacija. vezbe snage. 2. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. vezbe disanja -rth . Rhb 2.neznatno osteceni. 3. polozaj na ledjima.EF . Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. DE: blaga fleksija kuka. kranijalni nervi (najcesce n. DD . mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) .stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. aktivne vezbe. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. psiho th Rhb 1. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.korektivni polozaj. hidro th. frotir izmedju palca i dlana. fleksija kolena 2030st. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.termo th. Oporavljeni misici se brzo zamaraju.faze . Kontraindikacija: zamor. obazrive pasivne vezbe. povecanje snage misica i obima pokreta. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.ES -kth . pasivne vezbe. te je neophodna traheotomija. jer je zivot u opasnosti. javljaju se i paralize respiratornih misica. pozicioniranje. Indikacija: mirovanje. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.faze . posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk.facialis). elevacija. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. Mogu biti zahvaceni sfinkteri.motorne oduzetosti su simetricne. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . 1. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. prsti polusavijeni. brzine i izdrzljivosti. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.stadijum oporavka: vezbe disanja. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. slabost lumbrikalnih misica. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.

DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. rad na povecanju obima pokreta. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. koriscenje pomagala. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.Rhb 3.faze . Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od 61 . Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. Misljenje je ocuvano. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.definitivna faza: koordinacija. Deformiteti na prstima stopala: 4. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Javlja se fenomen carape i rukavice.

slabost misicno-ligamentarnog aparata. zapaljenje. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. tj. Dete ne treba pozurivati da prohoda. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. i 2. 5.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. kada dete prohoda i postane stabilno.pes plano valgusa: 1st . Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus .mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. kth: .povrsina oslonca je siroka 2st . tromost Dg. Lecenje je operativno (artrodeza). Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. Kl.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. Th: 62 .oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. lezije PMN-a. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. povrede. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.vezbi.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 6.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. tj.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. Kod dece. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. Postoje 4 stepena ravnog stopala . jer tako stvaraju nadrazaj.

Javlja se skracenje m. 63 .hidro th -pes calcaneus .izgubljena tabanska povrsina stopala. pa palac. odnos 2:1. Talus je oboren na dole. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Cesto je obostran. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. gips prvo peta. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). meseca. Resava se najpre adductus. Tetive imaju abnormalne insercije (npr.-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. Os naviculare se rotira.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. a ne na stomaku. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. Cesce oboljevaju muska deca. Dete gazi petom. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. Ulozak se stavlja na petu. Pri hodu aplikovati tregere . supinacija) je skracen. spava na ledjima. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth . M. ne sme u turski sed. pa prsti . dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. pa varus.preko gipsa ide vata. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. Postoji nedostatak senzibiliteta.abdukcija i supinacija .plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. addukcija. Calcaneus je visoko postavljen.tibialis posterior (plantarna fleksija. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. -adductus. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.tibialis anterior. -equinus. Th: -konzervativno lecenje: -kth .postoji fleksija stopala. a ne prstima. zatim equinus i na kraju excavatus. ojacaju izduzeni misici. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus.podvrtace stopala. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . Ahilova tetiva koja je jako skracena.

retko zahvat oda ramena odjednom. 1. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.Tetiva m.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Tako 64 .supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. koju cine fascije m.Periartritis humeroscapularis – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. infraspinatus-a. Najcesce zahvata:-tetivu m. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.

jer to povecava bol).antireumatici -fth .8 i Th1). a od njih zavrsni nervi. Kapsula srasta sa drugim strukturama. a onda sa otporom -rth . . pasivni pokret . spolj. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.rot. Th:-fth .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. doci ce do delimicne. i 2. a na 120st se ukljucuje preskok.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.tetiva duge glave bicepsa.krio th.supraspinatus-a.retraktilni kapsulitis. Tendinitis m. M. Tendinitis.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. pre i posle nema bola.pendularne vezbe prvo bez. 2. Tetive taru deo burze. PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .axillaris -n. Bolest nije tesko prepoznati. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. ruku drzi u addukciji.. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. KTD. elektroblokade -kth .7. Svi pokreti ramena provociraju bol.radialis Prednje grane 1. na 60st se ukljesti. kada je nemoguca abd. pad na opruzenu ruku.analgetici. Postoji pozitivni (+) bolni luk. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: 65 .deltoideus brzo atrofira.nastaju fine naprsline tetive.subakromijalna burza 3. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.6. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .musculocutaneus -n.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). IFS. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. nadlakta. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. pa je rame blokirano u abdukciji. ali vece rupture tetive m.UZ. IR. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n. DD -kth . EF-kortikosteroida (KJ-novokain). a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.do bola.

parafin. vezbati manuelni hvat. tumori.cutaneus brachii medialis -n. Misici sake su ocuvani. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. kasnije finije radnje. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. klinicki i neuroloski pregled. Uzroci ostecenja: trauma.termo th. 66 .anamneza. 3. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth .igrackama kroz igru. ES -kth . 2. hirurska th. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Ruka visi pored tela. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. DD. Th:-parafin -galvanska struja.-fascikulus medialis: -n. radna th (okupaciona i funkcionalna. zapaljenje. nadlaktica je u addukciji.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. ortoze) Dg . Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. ADZ -rth . Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. edukacija majke. ED. DD.OBSTETRICALIS (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. psiho th. a podlakat u ekstenziji i pronaciji.cutaneus antebrachii medialis -n. kongenitalne anomalije (vratno rebro). Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. aneurizma. unutrasnjoj rotaciji. EMG. Ruka nemocno visi pored tela. palac je u abdukciji i repoziciji. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. PARALIZA PLEXUS BRAHIALISA . otoci.ulnaris. a nastaje povredom korenova C8 i Th1.

trnjenja. Uzroci: . pneumonija. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. male boginje.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. kongenitalne anomalije . Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 67 . a zatim i raspada. rubeola.POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. dijabetes. alkohol. na korenu.egzogeni . Refleksi slabe i gase se.avitaminoza.. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.trovanje. parestezija. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava. tj. javljaju se troficke promene. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. mravinjanja.endogeni .

Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). vezbe disanja -rth . 1. DE: blaga fleksija kuka.EF . mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . kranijalni nervi (najcesce n. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. Rhb 2. 3. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. fleksija kolena 2030st. psiho th Rhb 1. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.ES -kth . Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize.neznatno osteceni. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. obazrive pasivne vezbe.facialis). javljaju se i paralize respiratornih misica. 68 . pasivne vezbe. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.faze .definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.termo th. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. polozaj na ledjima. vezbe snage. te je neophodna traheotomija.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. prsti polusavijeni.stadijum oporavka: vezbe disanja. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.vezbe disanja. DD . Mogu biti zahvaceni sfinkteri.faze . Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. pozicioniranje. Oporavljeni misici se brzo zamaraju. Radi se funkcionalna procena i th.motorne oduzetosti su simetricne.popraviti koordinaciju primenom pomagala. 2. povecanje snage misica i obima pokreta. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . zatim vezbe disanja i cirkulacije. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). Kontraindikacija: zamor.korektivni polozaj. postepena vertikalizacija. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. slabost lumbrikalnih misica. hidro th. jer je zivot u opasnosti. elevacija. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. Indikacija: mirovanje.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. brzine i izdrzljivosti. aktivne vezbe. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. frotir izmedju palca i dlana.

gubitak funkcije (coxartroza. Podela:1. gonartroza. kontraktura. Javlja se fenomen carape i rukavice. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su: bol. oslobadjanje od duge imobilizacije. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. tumori). rad na povecanju obima pokreta. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.definitivna faza: koordinacija. luxacio coxe congenita. Misljenje je ocuvano.faze . ali zato ove proteze duze traju. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Komplikacije: fraktura i luxacija proteze. fractura coli femoris. brza vertikalizacija. neprihvatanje proteze od strane organizma 69 . Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.Rhb 3. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. infekcija. brzi oporavak pacijenta. koriscenje pomagala. Prednosti endoproteze: kratka hospitalizacija.-bezcemnetna -totalna -cementna.-parcijalna 2. Vrsta endoproteze zavisi od: patoloskog procesa i starosti pacijenta. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.

fleksija i ekstenzija u kolenu. jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. abd. a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike. VESTACKA PATELA klizi gore . nagli pokreti karlice.jastuk izmedju nogu. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.nedelja . posao kojim se bavi. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.dana . Rhb posle operacije: vezbe disanja u krevetu.dan ..dan .gluteus -Od 2. cucanj. -1.-7. sedenje na niskim stolicama. hodanje uzbrdo i uz stepenice. noge u pasivnoj abdukciji . nikako levo-desno. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. okretanje. neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. tj. Predstavlja smanjenu mineralizaciju.-14. elektro th. tj. uslove zivota.. postepeno opterecenje kuka. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata. hobi. pri spavanju jastuk izmedju nogu. vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8. izotonicne vezbe stopala.qps i m.pokusati bez staka.hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3. tvrd. Krevet treba da je visok.dole.dana. Fth . noge u krebetu moraju biti ekstendirane . hod u razboju i hod sa stakama -4.vezbe disanja i staticka kontrakcija za m. sedenje na prekrstenim nogama. a kosti postaju krte i lako lomljive. unutrasnja rotacija. osiromasenje kostiju. naglo prenosenje tezine na tu nogu.-blaga fleksija. tj.Kontraindikacije: fleksija preko 90st. preko srednje linije. 2-7 dana . a manje Ca i Mg) 70 .termo th. aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.nedelje .bez jastuka ispod kolena. add. jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet.ulazak u bazen.sedenje na ivici kreveta.

Uzrok: -vaskularna oboljenja . UV.prvi znak je zamor -bol u kostima.-genetika. tj. dojenje. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici.vezbe disanja. jacanje trbusne muskulature. pored ovih nastaju i riblji. antibiotici -ishrana bogata Ca.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . alkohol. To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. infarkt mozga (tromboza. slika je razlicita i zavisi od: lokalizacije i obima anatomskog deficita. Kl.DD. govora (afazija) 71 . intrakranijalna hemoragija. pacijent se smanjuje. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.slika: . tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija. embolija) -trauma. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca.prolazna ishemija mozga. Mg. vitaminomD. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . IFS -rth . suprotnu od ostecenja hemisfere. vida (hemianopsija). menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura.bikonkavni) Kl. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) HEMIPLEGIJA Rhb se zasniva na plasticitetu mozga. pravilno drzanje .

Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj . intelektualni poremecaj pamcenje). ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni .okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status: -ime i prezime. a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. fleksija kolena. elevacija ramena. ektenzija i pronacija podlakta. Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti. addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice. socijalni status. a na DE na ekstenzorima.akutna faza . fleksija i supinacija podlakta. skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred. plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija. misljenje. udlagama. ekstenzija kolena. obim i duzina ekstremiteta. godina rodjenja. Dg. “fenomen peroreza”. izvrsiti 72 . Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.-poremecaj gutanja. pokretljivost i pomagala. sluha. Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija. addukcija. tutor longete sa krilcima).pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. procena vida. sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. trakama. procena spasticnosti i mogucnosti alergije. pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja . spoljna rotacija nadkolenice. emotivni i psihicki poremecaji.fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE. kontraindikacije. (paznja. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija. plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni . pol. rolovanim jastucima. -fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. anamneza (licna i porodicna). VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu. Faze hemiplegije: 1. fleksija. trenutno stanje pacijenta. unutrasnja rotacija nadlakta. depresija. procena hoda. obim pokreta. Piramidnog je porekla.

U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro. to cini terapeut. stojeci.na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa). 3. uvezbavanje hoda.zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku. Na taj nacin promene.teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku: elevacija. na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima. Pasivan pokret izvodimo od prvog dana. palac na ruci. Postepena vertikalizacija .stanje relativnog oporavka: stimulacija selektivnih pokreta – pogotovo sake i stopala. tzv. dorzalna fleksija sake. ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu: fleksija kuka i kolena. Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge. a njihov hod moze da postane gotovo normalan. a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme. od prostog ka slozenom.pasivno respiratornog tipa . pa sedeci polozaj.pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj . Rhb-okupaciona pa funkcionalna. 2. Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.korekciju. pasivno rolanje. hod sa pomagalima. tehnike: Bobat. udlage. dok je postepeno ekstendira. -respiratorna gimnastika . Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku . duboke patike.obrnuti postupak *Pasivni pokret .dok je pacijent u besvesnom stanju. Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice. abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta. jastuci. Ako pacijent lezi na zdravoj strani. ali nikako preko zdrave. DE flektirani. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj. Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju. sedeci sa spustenim nogama. *Poduka lezanju .polusedeci. podize se do 90st fleksijom. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. kao i ocuvanje seme pokreta. Noge su prethodno spustene niz rub stola. Kabat. Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije. Koristi se oscilatorni sto. jer aktivnost pacijenta povecava spazam. neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta: vezbe u lezecem polozaju. sedecem i stojecem polozaju. stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja . Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture. Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece. vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok. Ruke su pored tela. okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok . medjutim 73 .koristi se pasivno relaksirajuci pokret.faza spasticiteta: -cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas. ekstenzija i supinacija podlakta. spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom). ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci. Signe-Brunnstrom.

Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). glavobolja. stanja kv sistema. rigidan vrat. flakcidna (mlitava) paraliza.znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. atrofija. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija.malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. pomocu peskira. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. Kontraindikacija: aktivna mobilizacija pacijenta – kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. Vukicev. fascikulacije. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. hipo ili arefleksija. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi -uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku. Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . Npr. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – Decija paraliza – PARAPLEGIJA U DECIJEM DOBU je infektivno oboljenje virusne etiologije. trajanja i dubine kome. povracanje. strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju . javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.malaksalost. saka se otvara). ostaju sekvele. Prognoza zavisi od: zivotnog doba. 100% oporavak nije moguc. ali prilikom primicanja kasike do usta. 74 . javljaju se postepeno i asimetricno.blag oblik. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna .

otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.aktivne vezbe. 75 . kada se mogu javiti kontrakture.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne . upotreba lekova. EF i vitamin B. procesusa spinosusa.meningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.meningomielocela -ceo kicmeni kanal . Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. hidro th -rth .meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdine . Th u drugoj fazi: -kth .UV. virusna oboljenja. pasivne vezbe -fth . brzine i izdrzljivosti -rth . SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.poboljsanje koordinacije. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.vezbe disanja. jer je disanje otezano.ES. a zdravlje ugrozeno. okupaciona -fth . Oporavak traje jos najmanje godinu dana. nema prolapsa medularnih elemenata.Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. Uzrok: -zracenje u trudnoci. prsljenskih lukova ili prsljenskih tela. Salkova i Sejbinova vakcina. nasledna predispozicija Podela: -spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. IR. povecanje snage. skolovanje i profesija. pozicioniranje.

medicinska sestra. Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).slika: 1. Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze. napred se stave vrecice sa peskom. Rth: -ortotska pomagala.skolioza i lordoza -osteoporoza. a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. hod u dubku. Fth: termo th (parafin).postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana. hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije. a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju. Tim: dete. rt. sekundarni deficit: -urinarne infekcije.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.dekubitus -kontraktura: koleno u hiperekstenziji. hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova. Deca se krecu kolicima. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. godine (kad treba da prohodaju). fizijatar. Nema neuroloskih promena (poremecaja). kicmeni stub . pedijatar. 76 . hod u razboju sa aparatima. Hod moze biti: paretican i ataksican. Kod hidrocefalusa terapeut treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata). Kl.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja. ft. Th: -vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom). Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. roditelji. ES Kth ista kao kod paraplegije. 2. Kontraindikacija: -bazen. vaspitac. Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. urolog. Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.equinovarus.

poremecaj funkcije. nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi . koja nastaje pod dejstvom jake. kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata. pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba.. spazam muskulature -otok.LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka. hematom.pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th: 77 . deformitet -funkcileza .) Kl..slika: -bol. snazne sile.kapsule.

Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. 1. doci ce do delimicne. infraspinatus-a. koju cine fascije m. ali vece rupture tetive m. hronicni otoci Kontraindikacije: pokret koji je doveo do luksacije.supraspinatus-a. Najcesce zahvata:-tetivu m. Periartritis humeroscapularis . retko zahvat oda ramena odjednom. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. tj.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. 1. ostecenje periartikularnih struktura. 78 .supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. DD. jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature). atrofije.Tetiva m. IFS. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. pad na opruzenu ruku. Tako nastaju fine naprsline tetive. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth: -staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja -vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth: -EF. kalcifikacije. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. krio th rth: -funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. reluksacije. Periartritis je lezija. tj. ali najcesce u podrucju ramena. uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura.supraspinatus-a. subscapularis-a i teres minor.PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. ankiloza. Komplikacije: kontrakture.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.

pasivni pokret .antireumatici -fth . IFS.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. a onda sa otporom -rth . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. Bolest nije tesko prepoznati. DD -kth . 79 .pendularne vezbe prvo bez.deltoideus brzo atrofira. na 60st se ukljesti. jer to povecava bol). EF-kortikosteroida (KJ-novokain). KTD. elektroblokade -kth . Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.retraktilni kapsulitis.krio th.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. pre i posle nema bola. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .subakromijalna burza 3.do bola. Postoji pozitivni (+) bolni luk.UZ. M. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. nadlakta. .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Svi pokreti ramena provociraju bol.analgetici. 2.. IR. Tendinitis m. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.rot. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . a na 120st se ukljucuje preskok.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. spolj. pa je rame blokirano u abdukciji. kada je nemoguca abd.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Th:-fth . Tetive taru deo burze. Tendinitis. Kapsula srasta sa drugim strukturama. ruku drzi u addukciji.tetiva duge glave bicepsa.

pri palpaciji protiv otpora. Cesce je lateralno. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth . stisak sake je bitno oslabljen.infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. UZ. Uzrok: prenaprezanje misica koje dovodi do upale. vozaca. hvatista za kost.krio th.ENTEZOPATIJE upala enteza. a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova. kovaca) Kl. Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.teniski lakat (kod tenisera. atrofija i ogranicena pokretljivost. tj. Uzrok je: naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom . To je vanzglobni reumatizam. hidro th -medikamentozna th .slika: bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije I ekstenzije. DD. 80 .

krio th.infiltracija kortizona. mehanicki faktori Th: -mirovanje. Najcesca je: -prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.BURZITIS -burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) 81 . ahilova tetiva Uzrok: trauma.uzrokovane tipom rada “peta policajca” . opterecenje. UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice” . Olaksava pokretljivost tetiva i misica. medikamentozna th .

Th: -mirovanje. degenerativnim procesima. 82 . infiltracija kortizona -fth . venske i limfne).TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok: trauma. bolne tacke.EF. U misicima se javljaju mialgije. Javlja se bol i otok dela tetive. zena. IFS MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva. UZ. Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.krio th. Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. Javlja se bol na palpaciju tih tacaka. Th: -lekovi protiv bola i za snizenje tonusa . Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske. misic je krut. infekcijama. manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva. Pokreti su ograniceni zbog bola. a tonus je povisen. tj. bol i smanjenje funkcija. UZ. To je upalni proces prouzrokovan virusima. privremena imobilizacija. Th: lekovita infiltracija anesteticima. preopterecenje misica. UZ. tj. stvara se edem. Najcesce se javlja kod starih ljudi.

hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . add. unutr. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.imobilizacija (gips. udlage. medikamentozna th. Primarne promene su na misicima i nervima. ext. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. obuca. nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo.vratu. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. neurovegetativni poremecaj. 83 . Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. zahvata sva 4 ekstremiteta. Kod mladih ova bolest predstavlja problem. Javlja se hormonska disfunkcija.crvena mrlja izmedju obrva. starijih. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. aparati) -termo th. hidro th. ext. Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. i spoljna rotacija -koleno: flex. sauna. L delu. sa ulnarnom devijacijom. vec hipertrofija tkiva. elektro th. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. koja dugo traje .CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis. flex. dobra odeca. mogu da nedostaju cele misicme grupe. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. tj. Subjektivne tegobe: nema infiltracije. Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. Srece se kod gojaznih. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. rotacija -lakat: -flex. Th: sto pre jer je kasnije ireverzibilno. sagorevanje masti je smanjeno. masaza. ledjima. higijensko dijetetski rezim. fenomen “madraca”. Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.

Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. ishemije. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Uzrok ostecenja: trauma.PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i 84 . nema Valerove degeneracije. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. neoplazme. kongenitalne anomalije. infekcije. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. intoksikacija. percepcije. koje nastaje kao posledica traume. degenerativne promene.

blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. vaskularna oboljenja.pokret. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost.carpi radialis longus et brevis. a tek onda termoalgezijski.ES. podlakta i sake. m. funkcionalna.ext. 85 .supinator. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.ext.triceps brachii vrlo brzo atrofira. m. Otezani su pokreti ext. Periferni nervi postaju iz plexusa. m. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.ext. Nema regeneracije.ext. m. prstiju.ext.triceps brachii. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Ne radi se operacija. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. 5 lumbalnih. m.ne radi se operacija. korektivni polozaj .okupaciona. prelomi humerusa. mijelinskog i vezivnog omotaca.carpi ulnaris. palac u addukciji Uzrok: trauma. N.digitorum communis. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. a iz distalnog gliom. luksacija ramenog zgloba. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. Potpuni oporavak je nemoguc. i supinacije podlakta. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Inervise m. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).digiti quinti.indicis. m.brachioradialis. m. Saka ima izgled “visece sake”. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . m.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. 12 torakalnih. 5 sakralnih i 1 kokcisni. M. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. dok je vezivni ocuvan. brahijalni.ext. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. jer dolazi do regeneracije.7. volarna fleksija sake. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.pollicis longus et brevis. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.RADIALIS (C6. vrata radiusa.8 I Th1) krece od donje ivice m. dorzalne fleksije sake i ext. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Pleksusi (cervikalni. citostatici. hidro th -kth . intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.

prelazi preko lakatnog pregiba. Hvat je otezan. opozicija i flexia palca. m. m.N.7. prsta.MEDIANUS (C6.Th1) 86 . m. a kaziprst u hiperekstenziju.flexor digitorum superficialis.flexor pollicis longus.flexor pollicis brevis (povrsna grana). m. m. flex. on stoji u ravni dlana. pronator quadratus.opponens pollicis i mm. Inervise: m.pronator teres.lumbricales 1.2. Nemoguca je opozicija palca.flexsor carpi radialis. m..abductor pollicis brevis. edem ligamenata.flexor digitorum profundus (radialni deo). 1. volarna flexia sake.3. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.. posto palac ide u abdukciju. prsta.. Pri pokusaju da se formira pesnica. m. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.3. m. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. tendosynovitis. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. razvija se “majmunska saka”. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).medianusa u kanalu rucja. Uzrok je: tumor.. et 2. Lecenje je hirursko.2.ULNARIS (C8. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. N. volarne strane 1.

m. GS.peroneus communis i n.. clanka i opozicija malog prsta.lumbricales 3.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. vitam B -fth . ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. luksacije. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. i 4.abductor digiti quinti. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.hiperekstenzija 1. i 4. manuelna masaza.flexor digitorum profundus 3. 87 .S1.ISHIADICUS (L4. palac u abdukciji. frakture. krio th (za cirkulaciju).flexor pollicis brevis (deo).obim pokreta. m. i mm.hidro th.adductor pollicis.flexor digiti quinti.flexor carpi ulnaris. m. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. Th:-kth . m. prelomi karlice. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. i 3. Inervise: m.opponens digiti quinti. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). Nemoguca je fleksija kolena. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . m. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. zatim fleksija 1. clanka. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.5. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. m. Uzroci: lezija plexusa brachialisa. Atrofija interosealnih misica i hipotenara.nastaje kod donje ivice m. m. i 3. nestrucno davanje injekcije. traume. Uzrok povrede: diskus hernija. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. spusta se medijalnom stranom ruke.pectoralis minor-a. ES -korektivni polozaj -rth . luxacio coxe congenita. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala... a ekstenzija 2. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.interossei.. razderotine. snaga misica.tibialis. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.okupaciona i funkcionalna N. a fleksija 2..

N.PERONEUS COMMUNIS (L4,5, i S1,2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.ishiadicus-a sa n.tibialis-om. Uzrok povrede: direktna trauma, fraktura, gips, lezanje na boku (kod kahekticnih osoba), karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Inervise: m.peroneus longus et brevis, m.peroneus tertius, m.tibialis anterior, m.extensor digitorum longus et brevis, m.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju, abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Nemoguc je hod na petama. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo), sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju, a ne preko pete. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth - prevencija kontrakture -rth - peronealni podizac, stap -fth - ES. N.TIBIALIS (L4,5 i S1,2,3) kao i n.peroneus, do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.ishiadicus-a, a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.plantaris medialis i n.plantaris lateralis. 88

Inervise: m.tibialis posterior, m.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira), m.popliteus, m.flexor digitorum longus et brevis, m.flexor hallucis longus et brevis, m.plantaris i mm.lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji, abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.

N.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. kranijalni zivac, koji sadrzi motorna, parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa, usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Uzrok: prelom kosti, infekcija srednjeg uha, upale, tumori, hladnoca, promaja. Funkcionalna procena: anamneza, procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede, govori, izrazava emocije. -u miru: izbrisane su bore na celu, oko je nize otvoreno, postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje, vidi se beonjaca), oko nevoljno suzi -epifera, oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis); zbrisana je nazo-labijalna brazda, ugao usana spusten, usne povucene ka zdravoj strani; hrana upada izmedju vilice i obraza, tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B, kortikosteroidi, pronizon) 89

-kth - pred ogledalom, odrzanje snage i elasticnosti misica, borba protiv kontraktura, borba protiv sinkinezija -fth - termo th (parafinska maska), foto th (IR), EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske, ES, EMP -rth - kuka za usnu -psiho th, promene radnog mesta ako je neophodno, tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.

OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T, dejstva hemikalija, zracenja, elektriciteta. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste, velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite, termoregulacije, ekskrecija, senzibilitet, depo nekih materija, stvaranje vitamina D, alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: - za RHB su znacajna prva tri stepena 1. combustio erytematosa - karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Zahvacen je epiderm, koza je bolna, crvena i suva. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2. combustio bullosa - nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 90

najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. sok.polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. pa ih pacijenti nerado koriste.sekundarne kontrakture .kontraktura usled nebrige . Odeca vremenom gubi elasticnost. Vidi se i tromboza krvnih sudova. tecnost. analgetici Kth . izaziva ga otvoren plamen i el. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. th: plastika. pozicioniranje -pokret tj. na ostecenom segmentu 3. vitamini. neestetska.kontraktura komfora .mirovanje u korektivnom polozaju. IR.EF tiomukaza. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. hidro th Rth .3.zahvaceni su svi slojevi koze. Koza je ugljenisana kao pergament. Prevencija kontraktura: -polozaj tj. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. nekomforna. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. Fibroblast ga usmerava. parafin.karakterise se dubokim stepenom nekroze. 4. Komplikacije: -teske infekcije.okupaciona i funkcionalna.hetero i auto graftovanje.to je hipertroficni oziljak. splintovanje . duboke opekotine u blizini krvnih sudova 91 . tj. combustio escharotica . UV. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. nema bola.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). masaza. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . graftovanje . vezbe disanja Fth . struja. skupa je. Izaziva ga vrela tecnost. nadoknade koze. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. vezbe -pomagalo tj. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. carbonificatio . Komplikacije: kontrakture 1.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom.voda + so. od 3. Prisutan je: bol. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka.

nadlakta. koju cine fascije m. subscapularis-a i teres minor. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. pre i posle nema bola. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. na 60st se ukljesti. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.subakromijalna burza 3. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. doci ce do delimicne.supraspinatus-a.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. retko zahvat oda ramena odjednom. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.retraktilni kapsulitis.. pad na opruzenu ruku. ali vece rupture tetive m. 2. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. koji se moze siriti 92 .supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a.tetiva duge glave bicepsa. Najcesce zahvata:-tetivu m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. 1.Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. infraspinatus-a. kada je nemoguca abd. Tako nastaju fine naprsline tetive.Tetiva m. Bolest nije tesko prepoznati.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Periartritis humeroscapularis – PAHS – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. a na 120st se ukljucuje preskok.

prednji deo ponsa i produzene mozdine. elektroblokade -kth . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.rot. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. gde je rastavljen u snopice. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. IFS.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Th:-fth . Tendinitis m. . koja polaze iz celija senzomotorne kore. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.do bola.krio th. Lezije mogu biti: 93 .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .UZ. misicne refleksi su pojacani 3. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . DD -kth . spolj. IR. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Tendinitis.prema vratu ili u ruku.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. Polazi od piramidalnih celija.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. pasivni pokret . a onda sa otporom -rth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. KTD. jer to povecava bol). prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. pa je rame blokirano u abdukciji. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Znaci ostecenja CMN-a: 1.antireumatici -fth . ruku drzi u addukciji.deltoideus brzo atrofira. po Brodmanu (girus precentralis .analgetici.pendularne vezbe prvo bez. Postoji pozitivni (+) bolni luk. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. M. nema fascikulacija.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Svi pokreti ramena provociraju bol. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Tetive taru deo burze.

kapsuli interni. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. kontrakture.. embolija. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. mozdanom stablu. hemoragija. virus varicele (toksicni faktor). Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. anoksija. 6. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. genetski faktor (spina bifida). degenerativne promene.. tromboza. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. a stopalo je u varus polozaju. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Paraliza brzo nastupa. a bol se javlja na palpaciju.-u mozdanoj kori. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. 5. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. neoplazme. 94 . Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. GENU VARUM (O noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. infektivni faktor (herpes simpleks). Kontraindikacija: turski sed. odsustvo refleksa. 4. anestezija. zapaljenski procesi. 3. 2. slab kvalitet materije. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.

kongenitalne anomalije. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. rot. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. cikatriks) -dezmogene (fascije. traume. npr. . degenerativne promene) -inaktivitet. aponeuroze.) 95 .dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 4.opekotine. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. Podela: 3. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.

supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. infraspinatus-a. doci ce do delimicne. a na 120st se ukljucuje preskok.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. pad na opruzenu ruku. Najcesce zahvata:-tetivu m. elasticne naprave (Glisonova omca). Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.Tetiva m. na 60st se ukljesti. korektivni polozaj. koju cine fascije m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. tj. tako da pacijent drzi ruku 96 .retraktilni kapsulitis. Bolest nije tesko prepoznati.supraspinatus-a. ruka terapeuta. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. preko koturace. 2. nadlakta. Svi pokreti ramena provociraju bol.. pre i posle nema bola. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tako nastaju fine naprsline tetive.tetiva duge glave bicepsa. Periartritis humeroscapularis – PAHS – HRONICNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. kada je nemoguca abd. proksimalnih segmenata.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . retko zahvat oda ramena odjednom. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. 1. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. ali vece rupture tetive m.subakromijalna burza 3. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. delovanje tezine susednih.

deltoideus brzo atrofira. ruku drzi u addukciji. KTD. Th:-fth . Kl.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . DD -kth . elektroblokade -kth . traume.nucleus amygdale .substantia nigra .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Postoji pozitivni (+) bolni luk. tumori. PARKINSONOVA BOLEST – EKSTRAPIRAMIDNO OSTECENJE Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.nucleus subthalamicus . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.krio th. a onda sa otporom -rth .rot.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. IFS. M.analgetici. pa je rame blokirano u abdukciji. Kapsula srasta sa drugim strukturama. a nesto manje u nucleusu caudatusu. Tendinitis m. encefalitis. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. trovanja manganom i CO.nucleus ruber (crveno jedro) .globus palidus (palidum) . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . . bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. pasivni pokret .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. spolj. tj.nucleus hypothalamicus Luysii . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.antireumatici -fth .okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.pendularne vezbe prvo bez. Tetive taru deo burze.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.do bola.UZ. jer to povecava bol). Tendinitis. IR. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.mali mozak (cerebelum) . patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” 97 .supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . EF-kortikosteroida (KJ-novokain). slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti.

aktivnim pokretima uticati na tremor . oblacenje. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija .ustajanje. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta.ES. vezbe disanja. usporen. gutanje . cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. Zahvata ekstremitete. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu .vezbati ADZ . 98 . kontrolise polozaj glave u prostoru.hidro th uz nadzor. polozaj glave u odnosu na telo. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. opustena ruka). polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. stopalo se vuce po podu. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.pise sitnim slovima. govor. monoton. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. . akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.frenkelove vezbe.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. postoji anteropulzija.motivacija govora . Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.vezbati koordinaciju na rigidnost. skandirajuci. pisanje. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. govor je nazalan.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . U snu tremora nema ili se smanjuje. zvakanje. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. kasnije i glavu. polozaj tela u odnosu na DE. Ispitivanje tremora: DE . masaza -rth. glava DA i NE. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). pa prstom druge ruke).-tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.

trauma. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. kod gojaznih osoba Kl. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. paraliza misica. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.tensor fascia latae i vastus lateralis. rahitis. semitendinosus.sartorius. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (X noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna 99 . a izduzeni m.

qps-a. traume. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. Kontraindikacija: turski sed. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. jacanje muskulature unutrasnje strane.-sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. lordoza. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. Postoji slabost m. periferne lezije n. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. a stopalo je u varus polozaju. istezanje mekih struktura sa spoljne strane.ishiadicus.femoris.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) 100 . n. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.

zvezdasti prelom. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 101 .direktne .prema dejstvu sile .traumatski (kost je zdrava) . –delimicne .patoloska (kost je patoloski promenjena) 3. kose.otvorene (aperta) .prelom na liniji duz cele kosti 5.linija preloma poprecna -nestabilni .-poprecne. ponekad i nerava.-stabilni . torzioni prelom 6. spiralni prelom. Podela: 1.FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile.linija preloma kosa 7.indirektne 4.subperiostalni prelom .prelom u vidu pukotine . multifragmentarni.zatvorene (klauza) 2.prelom u vidu zacepa -potpune . uzduzne.infractio .-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova.prema stanju koze .fisura .prema stanju kosti .

tj. kontrakture. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. tromboze. Faze u stvaranju kalusa: 1.je faza konsolidacije.faza je faza potpune konsolidacije. hidro th. urinarna infekcija.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. osteosinteza -srafovi. stvaranje fibroznog kalusa 4. 102 . ad long. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom. tvrd otok. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). atrofije misica. IFS (1-30Hz).poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. bolovi. hidro th. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. IFS.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. UZ.faza je faza organizacije hematoma 3. ES. embolije. dekubitus.8. cum contractione/breviatione . DD. pronatori i supinatori.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. ad long. cum distractione/elongacione . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.duzina ekstremiteta produzena b)dis. tj. rth -fth preko gipsa magnetom. stvaranje fibroznog kalusa.

osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.faza formiran kalus. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .fibrozni kalus -kartilageni. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza 103 . losa repozicija. metabolicki poremecaji.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.faza formiran. zapaljenski procesi. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. opste stanje organizma.nastaju kao posledica nelecenih. losa imobilizacija. atrofija misica -kasne komplikacije . vezbati ravnotezu na jednoj nozi.Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. ali nedovoljno cvrst kalus.faza imobilizacije. uzrast. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. okretanje sa stakama u mestu. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. stanje cirkulacije. sprovodjenje opste i posebne nege.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . kompresija nerava. pun oslonac nije dozvoljen. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. jacati antagoniste skracenih misica.

Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. koju cine fascije m. Svi pokreti ramena provociraju bol. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.subakromijalna burza 3.retraktilni kapsulitis.. Tako nastaju fine naprsline tetive. kada je nemoguca abd. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. 1. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. nadlakta. na 60st se ukljesti.Periartritis humeroscapularis – PAHS – PSEUDOPARALITICNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Bolest nije tesko prepoznati. subscapularis-a i teres minor. ali vece rupture tetive m. retko zahvat oda ramena odjednom. doci ce do delimicne.tetiva duge glave bicepsa.Tetiva m.supraspinatus-a. Najcesce zahvata:-tetivu m.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. pad na opruzenu ruku. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a na 120st se ukljucuje preskok.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. pre i posle nema bola.supraspinatus-a. 2. tako da pacijent drzi ruku 104 . infraspinatus-a. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.

a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . Tetive taru deo burze. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. ruku drzi u addukciji.pendularne vezbe prvo bez.5. Tendinitis m. N. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.tibialis-om.PERONEUS COMMUNIS (L4. pa je rame blokirano u abdukciji. spolj. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). Tendinitis. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). EF-kortikosteroida (KJ-novokain).pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Nemoguca je fleksija kolena. 105 . luxacio coxe congenita. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. elektroblokade -kth . Postoji pozitivni (+) bolni luk. Uzrok povrede: direktna trauma. M. m.peroneus longus et brevis. IR. Kapsula srasta sa drugim strukturama.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.ISHIADICUS (L4. i S1.do bola. gips.extensor halucis longus. . Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .analgetici.5. prelomi karlice. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.extensor digitorum longus et brevis.antireumatici -fth .priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).peroneus communis i n.tibialis anterior. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. N. Uzrok povrede: diskus hernija. m. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.ishiadicus-a sa n. pasivni pokret . a onda sa otporom -rth .supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.tibialis. fraktura.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. IFS. m. nestrucno davanje injekcije.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. jer to povecava bol). a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .rot. m. KTD.peroneus tertius. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n.S1.deltoideus brzo atrofira.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.krio th. Th:-fth . Inervise: m.UZ. DD -kth . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.

abdukciju i pronaciju stopala.5 i S1. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. m. i spoljna rotacija -koleno: flex.ishiadicus-a.plantaris lateralis. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) 106 . sa ulnarnom devijacijom.plantaris i mm.TIBIALIS (L4. m. ext.prevencija kontrakture -rth . -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). Primarne promene su na misicima i nervima. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. unutr. AMPUTACIJA U DECIJEM DOBU ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth .3) kao i n.lumbricales et interossei. N. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. add. Inervise: m.ES. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. stap -fth . do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).peroneus. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. m.flexor hallucis longus et brevis.popliteus. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.peronealni podizac. a ne preko pete. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. ext. zahvata sva 4 ekstremiteta. m. m. Nemoguc je hod na petama.2. rotacija -lakat: -flex.tibialis posterior.Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. flex. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.flexor digitorum longus et brevis. mogu da nedostaju cele misicme grupe.plantaris medialis i n. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.

diskus hernija).a. spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. ramenu. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija. Uzrok (etiologija)-trauma. 107 . hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . ramenu. ramenu.slika: -bol u vratnom delu. zapaljenske promene.crvena mrlja izmedju obrva. CERVIKALNI SINDROM – CERVIKO – BRAHIJALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. unutrasnjoj strani lopatice.-najbolje je delovati malom silom. aparati) -termo th. C5-bol u vratu. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena. ramenu. udlage. koja dugo traje . spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. elektro th.vertebralis ili vratnog simpatikusa. unutrasnjoj strani lopatice. Kl. To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova. angina pektoris.imobilizacija (gips. degenerativne promene kicme (spondilitis. tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.

Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake. Izradjuje se po sablonu .uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.okupaciona. hidromasaza . Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba. nagli. jacanje misica vrata i glave -rth . rotirani pokreti.Kontraindikacija: brzi. nagli. ogranicenim pokretima glave.elektro th. retrofleksije.UZ . GA.sloj vate. -trakcija . nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga. koriscenje sredstva protiv bolova i spazma. Kontraindikacija: brzi. toplota (jer pojacava nadrazaj). hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth . Tvrd karton. rotacioni pokreti cervikalne kicme.procesus uncinatus (C prsljenova). 108 . Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik .vezbe za povecanje elasticnosti PVM . obuka pozicije glave i ADZ.okupaciona i funkcionalna .pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.hidro th (vezbe antefleksije. dugi prinudni polozaj. cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere. omota se zavojem.termo th. okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni. Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.edukacija pacijenta da izbegava nagle pokrete. a to se postize: rasterecenjem vratnog dela kicme. podlakat. Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju. laterofleksije i rotacije glave i vrata).koristi se zbog dekompresije nervnih korenova. -fth .jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika). da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme. Unkartroza . Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne. od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. Rth .

Bolest pocinje obicno do 4-te godine.PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).GS.vitamini.to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim. tzv. Majka prenosi. cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni. intersticijalni i fascijalni misici. kortizon. osim struka Kontraindikacija: zamor Th:-medikamentozna: adrenalin. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida. EF. belancevine. vitamin B -higijensko dijetetski rezim . Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. hidro th 109 . osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth . ES. -misici potkolenice dugo ostaju snazni .sprecavanje kontrakture. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu. a ne oboljeva. KTD. borba protiv gojaznosti -kth .

primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. okularna misicna distrofija (strabizam. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. hiperhidroza. slika: -simetricna misicna atrofija. zahvata proksimalne delove ekstremiteta. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. kostane deformacije. mlitava paraliza. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. misicne kontrakture. hipotonija.-rth . CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. koja polaze iz celija senzomotorne kore. bedreno-karlicni): -pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni. misicne refleksi su pojacani 3. patkast hod. kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. prednji deo ponsa i produzene mozdine. gde je rastavljen u snopice. nema fascikulacija. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. metabolicke promene. facies miotonika. Polazi od piramidalnih celija. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Lezije mogu biti: 110 . Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. Znaci ostecenja CMN-a: 1. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. po Brodmanu (girus precentralis . ptoza) -orofariengealna distrofija. naglasena lumbalna lordoza. skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. scapulae alatae. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.okupaciona. pseudohipertrofija. osin struk. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.

3. odsustvo refleksa. genetski faktor (spina bifida). 4. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. 2. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. kapsuli interni.. tromboza. 6.. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. anoksija. a bol se javlja na palpaciju. zapaljenski procesi. slab kvalitet materije. degenerativne promene. infektivni faktor (herpes simpleks). 111 . anestezija. neoplazme. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. virus varicele (toksicni faktor). kontrakture.-u mozdanoj kori. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. embolija. hemoragija. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. mozdanom stablu. 5. Paraliza brzo nastupa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful