FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi,tj. srasli u nepovoljnom polozaju.

To je kasna komplikacija preloma, koji je dobro srastao u pogledu kalusa, ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm, funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Takodje se daje povisica. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu, a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama,savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta

1

REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija, tj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva. Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota, nepoznate je etiologije. Faktori koji uzrokuju nastanak su: nasledje, trauma, fizicko opterecenje, porodjaj, psihicko uzbudjenje, teske infektivne bolesti, klimakterijum. Bolest pocinje postepeno, netipicnim znacima: umor, malaksalost, gubitak sna, povisena T, pojacano znojenje, gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost, koja se najcesce i prvo javlja na sakama. Kasnije se javlja bol, prvo pri pokretu ili pritisku, a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob, razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. Otok je vretenast, bol ne na pritisak i spontano, nema crvenila. Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima, kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista, a zatim: subluksacije, devijacije, fibroze i ankiloze. R.A. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne, periferne interfalangealne, dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni), ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob, pri cemu je zvakanje otezano. Deformiteti sake: 1. ”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. 2. ”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima. 3. mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju, a koza sake je naborana u vidu rukavice. Funkcija sake je izgubljena. Deformiteti prstiju: 1. ”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF, fleksija distalnih 2. ”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile - flex. kontraktura 3. ”fokino peraje”-flex. sa ulnarnom devijacijom 4. ”rupica za dugme”-flex. u prox., a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. ”90:90”-na palcu:flex. i MKP, a hiperekstenzija i IF 6. ”cekicasti prsti”-prox. IF zglobovi u normalnom polozaju, dok su distalni u flex. od 90st. Rucni zglob: volarna fleksija; lakat: flex. kontr. rame:add. DE: 1. palac - valgus polozaj 2. prsti - u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca 3. patela - ankiloza, valgus kolena 4. kuk - fleksija i addukcija. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive, burze (burzitis, Berkova cista), misice koji atrofiraju, ovojnice (oksidativni tendovaginitis). Sindrom glavice ulne-peritendinitis - ulnarna ekstenzija sake i prstiju, vaskulitis, atrofija noktiju, subkutani cvorici. Th: 2

RHB U AKUTNOM STADIJUMU: -medikamentozna th (kortikosteroidi, salicilati, soli zlata, glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete, rame u laganoj abdukciji, lakat u laganoj fleksiji, rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st, prsti u fleksiji od 15st, saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija, kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji, koleno u ekstenziji, stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. Longete se nocu ne skidaju, jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: -vezbe do granice bola (u suspenziji). Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth - krio th, EF (KJ), laser, IFS, DD, ES, hidro th, lokalne kupke -rth - okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. Kontraindikacija: toplota i pokret koji izaziva bol. RHB U 2. FAZI DEFORMITETA koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline, tetiva, ovojnica, zbog kontrakture, ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth - aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth - parafin, hidro th, UZ (male doze zbog osteoporoze), ES -rth - funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze), kao transpozicija i plastika tetiva -kth - nosenje korektivnih udlaga, nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta, nose se izmedju vezbi, a vezbe se rade svaka 3h, sprovode se i vezbe disanja -fth - hidro th -rth

3

mozdanom stablu. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. 2. a bol se javlja na palpaciju. koja polaze iz celija senzomotorne kore. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. degenerativne promene. anestezija. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. infektivni faktor (herpes simpleks). 3. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5.. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. tromboza. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. po Brodmanu (girus precentralis . sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. 4. misicne refleksi su pojacani 3. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. kapsuli interni. Polazi od piramidalnih celija. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. hemoragija. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.CMN (GORNJI MOTORNI NEURON) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. Paraliza brzo nastupa. odsustvo refleksa. slab kvalitet materije. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. embolija. Znaci ostecenja CMN-a: 1. virus varicele (toksicni faktor). neoplazme. zapaljenski procesi.. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. nema fascikulacija. 6. genetski faktor (spina bifida). 4 . anoksija. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. kontrakture. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. 5. prednji deo ponsa i produzene mozdine. gde je rastavljen u snopice.

meri se anteroposteriorni dijametar.“makrame” . Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. DISTORSIO (uganuce) 5 .UV -kth . a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.povecanje ekspirijuma . Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. jer je otezano disanje. fiksirano je gornje-kostalno.IR. Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth . a ekspirijum je forsiran. udubljene ili susterske grudi). Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje. Grudna kost je udubljena. Th: -fth . Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu. Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.tehnika pravljenja raznih cvorova – sa velikim nitima -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.PECTUS EXCAVATUS (infundibularne. a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).

kapsule. krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain -vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola. tetiva. a aktivni pokret je nemoguc.spazma. Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture.slika: -bol. aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu.a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata. spretnost -kth . vezbe disanja -kth i rth .deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni.parafin.fth.je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu.staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa.otok. hidro th 6 . IFS.obim pokreta. prosiren je zglobni prostor Th .fth. RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor. Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je. otok. hematom. povrede sinovije. pucanje zglobne fascije. otok i palpatorna osetljivost. potpuni gubitak funkcije. ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije. Th . Postoje 3 stepena u zavisnosti od: -elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl. brzina. krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2.. pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata.krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth. koordinacija. EF.povecanja cirkulacije -kth -rth 3. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth . IR. pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1. Th .. LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju. misicna snaga.). evakuacija hematoma. izdrzljivost. UZ. prisutan je bol.

hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA) 7 .Sudeck. atrofije. nestabilan zglob.-kth .vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage. M. dugotrajni otoci. Komplikacije: kontrakture.

I zglobna casica se donekle menja. poremecaja statike i dinamike. Na kostima se takodje javljaju promene. koja postepeno propada i degenerativno se menja. IF zglobovima Sausardov cvoric. on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. pokreti su ograniceni i bolni. npr. koja gubi svoju glatkocu. 2. zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. kongenitalne anomalije. U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju. To je faza “dekompenzacije artroze”. a zglobni prostor se suzava. Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. ali nema ankiloze.je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma. tako da ona luci tecnost u zglob. jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici. pa zglobna tela nece medjusobno srasti. tj. sekundarne nastaju kao posledica: prekomerne telesne tezine. traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). Ukoliko se javi upalni proces. koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova. buja kostano tkivo. na saci se javljaju cvorici. a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. resice joj postaju debele i nezgrapne. Artroze mogu biti: 1.slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. a na prox. atrofije i kontrakture misica. opterecenja zgloba. 8 . mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera” . Ova faza je prolazna. primarne (idiopatske). U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. tako da nema opasnosti od ankiloze. Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture misica. Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.

UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). Kl. adduktorna i spolj. cime se uklanja spazam i smanjuje bol).. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. bol. Ako je skracenje malo ide povisica. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. ukocenost. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). a koleno trpi. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. parafin. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth .termo th (poboljsava cirkulaciju. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . sepa.korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.S. Uzrok: prekomerna telesna tezina. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice .kosti se taru.COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona. EF) -kth . fleksiona i adduktorna kontraktura.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. Kod coxartroze kuk boluje. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. krepitacije. F. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. GONARTROZA 9 . rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. jer hrskavica nije vaskularizovana. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. aktivne vezbe. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. najpre samo pri duzem stajanju i hodu. elektro th (DD. traume (lux. Rhb: -fth . fraktura male sanata). IR. kongenitalne anomalije.

Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. bolna osetljivost. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.je degenerativno oboljenje zgloba kolena. Uzrok: prekomerna telesna tezina. UZ. SPONDILOZE 10 . krepitacije. startni bol. F. fleksiona kontraktura. Kl. povecan obim preko kolena.termo th (KTD. pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). povecan obim preko kolena. fleksiona kontraktura.aktivne vezbe sa i bez otpora -rth . Bekerova cista. Rhb: -fth . parafin). -hipotrofjia. hidro th -kth . gena valga i vara. pojava burze. hipotrofija.stap. pomagala . elektro th.okupaciona pa funkcionalna.slika: bol.S. hipertrofija.

slika: -lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji: smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. bol. PMN (donji motorni neuron) 11 . jer je manje pokretan. L5 srasta sa S1 Kl. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti. pojava skolioza. jer 5-ti nije srastao. hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam. Dg. rigiditet.moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme: -sakralizacija . Na torakalnom se javlja redje.okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan. Rhb: -fth . Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. da bi pacijent mogao da amortizuje pokret -kth -odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth . ogranicena pokretljivost. pojacan tonus PVM. zovu se spondiloze. na cervikalnom i lumbalnom delu.povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.termo th.sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju. Uzrok: -diskopatija (degenerativne promene na diskusu .smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. tj. odvojen je -lumbalizacija .

Nema regeneracije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Pleksusi (cervikalni. ishemije. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. jer dolazi do regeneracije. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. 5 lumbalnih. PEDES PLANI – ravna stopala 12 . 5 sakralnih i 1 kokcisni. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. Potpuni oporavak je nemoguc. degenerativne promene. Periferni nervi postaju iz plexusa. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. a tek onda termoalgezijski. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. a iz distalnog gliom. neoplazme. infekcije. brahijalni. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. intoksikacija. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. koje nastaje kao posledica traume. Ne radi se operacija. Uzrok ostecenja: trauma. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. mijelinskog i vezivnog omotaca. dok je vezivni ocuvan. kongenitalne anomalije. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. nema Valerove degeneracije. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. percepcije. 12 torakalnih. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.

Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. Kod dece.ETH -rth . tj. zapaljenje. slabost misicno-ligamentarnog aparata.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.pes plano valgusa: 1st .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . povrede).oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. tj.mogu biti urodjena i stecena (rahitis.hidro masaza 13 . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.tromost Dg. Postoje 4 stepena ravnog stopala . Kl.povrsina oslonca je siroka 2st . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani . Th: -termo th (u vodi i masaza) -kth -vezbe i u svim pravcima. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. kada dete prohoda i postane stabilno.tomasova peta) -fth . se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. lezije PMN-a. Dete ne treba pozurivati da prohoda.

ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. tj. cikatriks) -dezmogene (fascije.) Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. rot.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. degenerativne promene) -inaktivitet. elasticne naprave (Glisonova omca). Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 14 . . Uzrok je nepoznat. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. korektivni polozaj. preko koturace. traume. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. kongenitalne anomalije. To je hronicno. Podela: 1. delovanje tezine susednih.opekotine. npr. aponeuroze. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. ruka terapeuta.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 2. MORBUS BEHTEREV . progresivno oboljenje evolutivnog toka. proksimalnih segmenata.

glava isturena napred. spreciti kontrakture. pa 30cm nanize Ii .reinklinacijski index = 10 – max. = 2 Ui .Ii=4 -pri max..Ri=6 -zbir ova dva daje ukupan index Ui .ukupan index = Ii + Ri =6.ukupan index = Ii + Ri = 5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).BEHTEREV: vitalni kapacitet. fleksiji-inklinacijski index Ii .Meri-Strumpl). Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze). flex. obim pokreta zgloba kuka i ramena. ext.slika: bolest pocinje postepeno opstim simptomima: malaksalost. Pacijenti sve manje setaju. struktura kicmenog stuba. MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike. M. ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.5 Ri . Rhb: 1.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M. odrzati kostalno disanje. gubitak apetita i gubitak mase. edukacija pacijenta zastitnim polozajima: 15 . ext.Ui=10 Th:-od Th1. odmah ispod C7. Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva. – 30 cm = 3 Ri . kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira). a zatim se siri ascedentnim putem (M. kod zena i iznad grudi odgovara gornje kostalno disanje).inklinacijski index = max. kukovi i kolena u semifleksiji. =1. F. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa” . usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.godina zivota. umor.ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.5 Ui .S. -meri se index sagitalne pokretljivosti: C:-od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens) -pri max.. grudi uvucene. pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni. cervikalna lordoza naglasena. Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima. i 10 cm iznad toga Ii . a kasnije prisutni su i danju i nocu. ramena isturena napred i dole. lumbalna lordoza zbrisana. Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. pokretljivost grudnog kosa. ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti: hladnoca. inspirijumu i max. Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. promaja. -cervikalni fles . atrofije misica. ali samo do kolena.inklinacijski index = max. Normalno je od 5-7cm. – 10 cm =4. Ogranicena je sagitalna pokretljivost. ekspirijumu (u visini mamila. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. Funkcionalna procena: -stav skijasa -“fenomen gumene lopte”: stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid) . Kl.reinklinacijski index = 30 – max. flex. torakalna kifoza naglasena. tj. U pocetku bol se javlja ujutro. ekstenziji-reinklinacijski index Ri . stomak isturen.

stomak uvucen 2. dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. Diferencijalna Dg . kukova i ramena. monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! • MULTIPLA SKLEROZA 16 . ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza. bez jastuka.lezanje na tvrdoj podlozi. rth . ramena zabacena nazad. ES. kth . kada hoda glava je prava. ocuvati pokretljivost kicme. UZ. grudi isturene. pa funkcionalna. DD 3.vezbe za odrzavanje amplitude pokreta. promena radnog mesta.ilipsoas • sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom. a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice. ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje. noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis .zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. spreciti kontrakture i ankiloze. smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.hidro th.okupaciona. obuka torakalnom disanju 4. da bi se istegao m. fth .

bolesnik preterano podize noge.G. tronozac. toplota. Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th. Rhb: -medikamentozna (pronizon. stres. rasejana po beloj masi kicmene mozdine. smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. peronealni podizac -ADZ. EF. psiho i muziko th.pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga) . a kad ih spusta udara jace o tlo. tj.stap. Zarista su mala. Izvodimo Rombergovu probu . parapareze ili monopareze.postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth . aparat za stabilizaciju hoda. na sirokoj osnovi.(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!) . cetvoronozac. Zahvata i ushodne i nishodne puteve. Bolest moze poceti motornim znacima: spasticka parapareza. multipla. Kl. ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. stake. To je bolest nepoznate etiologije. To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija. Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji. skandirani govor 3.izrada pomagala .nevoljna oscilacija ocnih jabucica 2.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama. niti kad je toplo. KIFOZA 17 . sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: 1. Radi se o demijelinizaciji. vec predvece kada je pacijent odmoran. a najvise je pogodjena koordinacija. kolica. interferon) -higijensko-dijetetski rezim . nistagmus. ES -kth . smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. slikom. Kontraindikacije: zamor. ACTH.sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth . benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog). slikom autoimunoloskog encefalitisa.hod je teturav. sa razmaknutim nogama. slabost u vidu hemipareze. a zatim sa zatvorenim ocima . fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. Javlja se u tri oblika: 1. degeneraciji mijelina. euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima.spada u ostecenje CMN. intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije . infekcija. prvo sa otvorenim.

da pravilno drzi telo. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na: posturalne. kolagenske bolesti. radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija. Funkcionalni status i kl.je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.vezbe disanja i opste kondicije . kongenitalnaprisutna na rodjenju).i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava. da sedi na tvrdoj podlozi. skeletne displazije. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth . m. kontrakture. 18 . myelomeningocele (razvojna . neuromuskularne. Najcesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni test-trazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) -ramena uska. potreban je visok naslon. traumatske.slika: -glava povijena napred. preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih velikih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija: spavanje na ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela). iradijacione. tumori.iliopsoas. inflamatorne.pectoralisa.tj. kongenitalne. lumbalni ekstenzori -izduzeni su: torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th: -fth . postoperativne. Scheuermannova bolest. savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su: m.pectoralis.kasna paraliticna.ES izduzenih misica -kth .relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica. SEKUNDARANE KOMPLIKACIJE INAKTIVITETA kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. dekubitus. metabolicne.

bolovi.atrofije misica. tj. Periartritis je lezija. urinarna infekcija. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. embolije. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. ali najcesce u podrucju ramena. 19 . tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. ostecenje periartikularnih struktura. tromboze. tvrd otok.

pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . 20 .supraspinatus-a. pre i posle nema bola.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. retko zahvat oda ramena odjednom. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. . koju cine fascije m.rot. M. na 60st se ukljesti.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.krio th.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.subakromijalna burza 3. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tendinitis.PERIARTRITIS HUMEROSCAPULARIS – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. a onda sa otporom -rth . KTD. IFS. Svi pokreti ramena provociraju bol. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. pasivni pokret .pendularne vezbe prvo bez. Tetive taru deo burze. ruku drzi u addukciji. 1. jer to povecava bol). aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Kapsula srasta sa drugim strukturama. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. spolj. kada je nemoguca abd.analgetici. infraspinatus-a. pad na opruzenu ruku.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Postoji pozitivni (+) bolni luk. IR. subscapularis-a i teres minor.deltoideus brzo atrofira.do bola.UZ. DD -kth . Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .Tetiva m. Tako nastaju fine naprsline tetive. Th:-fth . Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Bolest nije tesko prepoznati.retraktilni kapsulitis. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .tetiva duge glave bicepsa. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. ali vece rupture tetive m.. nadlakta.antireumatici -fth . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. pa je rame blokirano u abdukciji. Tendinitis m. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . doci ce do delimicne.supraspinatus-a.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Najcesce zahvata:-tetivu m. a na 120st se ukljucuje preskok.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. elektroblokade -kth .supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. 2. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.

PARKINSONOVA BOLEST – ekstrapiramidno ostecenje Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) 21 .

nucleus amygdale . Ispitivanje tremora: DE . ruke su uz telo lako flektirane u laktu. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. Kl. govor je nazalan. skandirajuci. U snu tremora nema ili se smanjuje. a nesto manje u nucleusu caudatusu. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. monoton. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. traume.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.nucleus subthalamicus . krio th za mimicnu muskulaturu 22 . kasnije i glavu. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. trovanja manganom i CO. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. opustena ruka). lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . stopalo se vuce po podu.globus palidus (palidum) . pa prstom druge ruke). patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. encefalitis.nucleus ruber (crveno jedro) . tj.ES. postoji anteropulzija.pise sitnim slovima. Zahvata ekstremitete. tumori.nucleus hypothalamicus Luysii . glava DA i NE..mali mozak (cerebelum) . usporen.substantia nigra . Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.

ustajanje. vezbe disanja.aktivnim pokretima uticati na tremor .vezbati ADZ .-kth . gutanje .ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. masaza -rth. govor. 23 . Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).motivacija govora .vezbati koordinaciju na rigidnost. kontrolise polozaj glave u prostoru. polozaj glave u odnosu na telo. oblacenje.frenkelove vezbe.hidro th uz nadzor. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . . hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – DECIJA PARALIZA je infektivno oboljenje virusne etiologije. pisanje. muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. polozaj tela u odnosu na DE. zvakanje. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.

IR. povecanje snage. flakcidna (mlitava) paraliza.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. govor. ukoliko se th. skolovanje i profesija. mentalna funkcija.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . tj. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici. povracanje. Th u drugoj fazi: -kth . Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su: vid. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. pozicioniranje. fascikulacije.Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna .malaksalost. percepcoja.UV. brzine i izdrzljivosti -rth . atrofija. javljaju se postepeno i asimetricno. kada se mogu javiti kontrakture.poboljsanje koordinacije. a zdravlje ugrozeno. EF i vitamin B. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. hidro th -rth .aktivne vezbe. DCP je 24 . Salkova i Sejbinova vakcina. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. glavobolja. rigidan vrat. To nije samo gubitak. pasivne vezbe -fth .blag oblik. Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.ES. jer je disanje otezano. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . Oporavak traje jos najmanje godinu dana. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . ne sprovodi na adekvatan nacin. okupaciona -fth . sluh.vezbe disanja. hipo ili arefleksija. Vukicev.

mentalni poremecaji (pad IQ. spori. a gube se tokom noci. ponasanja) Forme CP: -spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa. najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi: -ostecenje motorike. encefalitis) -traume mozga. pamcenja. dismetrija – nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. koji je obicno na pocetku pokreta jaci. vec istovremeno kontrakcija agonista i antagonista. Javlja se u obliku: -kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija . piramidnog puta.jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. intoksikacija. crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv. a stimulacijom 25 . poremecaj senzibiliteta. Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta. nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni: -disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni: -zutica. sifilis majke) -dijabetes. zbog cega se i zove plasticka hipertonija. Faktori: -prenatalni: -virusne infekcije sa majke (rubeola. teturav hod. neekonomicni. manjak posturalnih refleksa. tj.kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom. Pojavljuju se nevoljni. Metode lecenja: -neophodna je rana Dg i Th. krvarenje. nasledni faktori. koordinacija. atetozni). Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. pojacani refleksi i patoloski refleksi. Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju. poremecaji cirkulacije. jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih. hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga. edem. zracenje. skleroticne promene i nekrozu. javlja se ataksija. tonus je povisen po tipu spasticnosti. razne infekcije (meningitis. Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. hipertonus.Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma. bakterijske infekcije. Ostecen je balans. uremija.slikom i ovde je potreban timski rad. Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”. a zatim se naglo snizava). Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen. nesvrsishodni. kl.

tj.prema stanju koze . sprovode se takmicenja.Veliki uticaj ima igra. grupa od 10-20 dece. Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th. i rth. jarkih boja i prilagodjene uzrastu. reciprocitet. Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod: -objedinjuje lecenje i edukaciju. vitamini. FRAKTURE (prelomi) – POSTIMOBILIZACIONA FAZA predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. ritam. preko kljucnih tacaka: rameni pojas (glava. u CNS-u. Potrebna su 4 faktora: konduktor. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. prevrtanje) Vojtin metod: -stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat: -inhibicija patoloskih refleksa. ritmicka intonacija. kolena za trup i noge) Kabat: -PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. tj. lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.zatvorene (klauza) 26 . ponekad i nerava. Podela: 1.okretanje. Igracke ne smeju biti sitne. kukovi. prostorija. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta . Rth: -ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th: sedativi. polomljene nego zive. rame). obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. ostre. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. max. Kroz kth. Grupe dece formiraju se po uzrastu. Felpsova tehnika: -pokreti izolovanih misica Temple foj metod: -vezbe za koordinaciju.otvorene (aperta) .

spiralni prelom. zvezdasti prelom.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3. pronatori i supinatori.prelom na liniji duz cele kosti 5.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.fisura .prelom u vidu zacepa -potpune .indirektne 4. Kl. ad long.duzina ekstremiteta produzena b)dis. –delimicne . kose.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.-stabilni .-poprecne.2. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.infractio . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. cum distractione/elongacione .prelom u vidu pukotine . usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.direktne .prema stanju kosti .prema dejstvu sile .traumatski (kost je zdrava) . uzduzne.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. multifragmentarni. torzioni prelom 6. osteosinteza -srafovi. cum contractione/breviatione .-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.subperiostalni prelom . kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti 27 . ad long.linija preloma kosa 7. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.linija preloma poprecna -nestabilni .

faza formiran. stvaranje fibroznog kalusa.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija.-kth. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. kontrakture. hidro th. pun oslonac nije dozvoljen. IFS. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. sprovodjenje opste i posebne nege. losa repozicija. urinarna infekcija. hidro th. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. tj. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. zapaljenski procesi. losa imobilizacija. UZ. bolovi. embolije. Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.je faza konsolidacije. okretanje sa stakama u mestu. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. ES. stanje cirkulacije. vezbati ravnotezu na jednoj nozi.fibrozni kalus -kartilageni.faza imobilizacije. ali nedovoljno cvrst kalus.faza formiran kalus. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. rth -fth preko gipsa magnetom. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. stvaranje fibroznog kalusa 4. IFS (1-30Hz). tromboze.faza je faza potpune konsolidacije. tvrd otok. Faze u stvaranju kalusa: 1. opste stanje organizma.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. dekubitus. tj.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. uzrast. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok 28 . Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. metabolicki poremecaji. DD. atrofije misica. jacati antagoniste skracenih misica.faza je faza organizacije hematoma 3.

Javlja se u obliku: 1. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom . atrofija misica -kasne komplikacije . kompresija nerava.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.-infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.akutne lumbalgije .lumbago 29 .nastaju kao posledica nelecenih. zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.

Polozaj moze biti na ledjima. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.lumbalne vertebrogene insuficijencije. a sta smanjuje. IFS.edukacija zastitnim polozajima i pokretima: postelja treba da je ravna.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st). polozaj koji je najmanje bolan. -kth .qps. tj.slika: -bol (pitati pacijenta kako boli. degenerativne promene kicme (diskus hernija. jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth . tvrda.pacijent ne moze da hoda na peti (n. sta ga povecava. EF. vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen. Polozaj moze biti i potrbuske. inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.pacijent ne moze da hoda na prstima (n.kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. ginekoloski problemi). -ostecen L5 .vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth .) -rth . oboljenje bubrega. spondiloza). duz pete i spoljne strane stopala.peroneus) -ostecen S1 .isijas (vertebrogeni sindrom) 3. Kl.kompresivne radikulopatije . da li je lokalizovan ili se siri. menstruacija. nagli. Kontraindikacija: brzi. Moze i na boku donja noga blago savijena u kuku i kolenu.laser. da sve radi u bloku 30 . hidro th. noge su savijene u kukovima i kolenima. pacijent u toalet ide sa stakama. Wiliamsov polozaj. Posle trakcije pacijent se odmara. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.peroneus L5) -“znak zvonca” . trudnoca. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje . a ne kolicima. Uzroci: trauma. ADZ. kongenitalne anomalije kicme (spina bifida. prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena. zapaljenje nerava.bol pojacava spazam i obrnuto -fth . Rhb (akutna faza): -cilj je smanjenje bola. hidrati. kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.. nejednaka duzina DE.okupaciona. Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).elektro th. prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice. spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. a ispod njih ide jastuk. ali se stavlja jastuk ispod stomaka. neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji. poremecaj statikedeformiteti DE. gde i kada. termo th (popusta spazam) -kth .rade dva terapeuta istovremeno. Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a .staticke vezbe (m. ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak .kod lumboisijalgije javi se bol duz n.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice. a izmedju gornje i donje noge ide jastuk. povecana je pokretljivost.. DD. da ne sedi mnogo. EMP. jer meka postelja namece fleksiju kuka. lumbalizacija). vazodilatatori. sakralizacija.2. postoji spazam PVM.tibialisS1) i na petama (n. da li mokri – poremecaj sfinktera. da li se javlja prvi put ili ne.

po Brodmanu (girus precentralis . CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. Pokreti moraju biti lagani. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela. Polazi od piramidalnih celija. Treba izbegavati sedenje u fotelji. misicne refleksi su pojacani 31 . Znaci ostecenja CMN-a: 1.kicmenog stuba. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. Paziti na telesnu tezinu. svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. da se ne nosi teret. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.

zapaljenski procesi. gde je rastavljen u snopice. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. Uzrok ostecenja: trauma. mozdanom stablu.3. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. degenerativne promene. tromboza. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.. degenerativne promene. kapsuli interni. prednji deo ponsa i produzene mozdine. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Paraliza brzo nastupa. anoksija. hemoragija. neoplazme. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza 32 . virus varicele (toksicni faktor). anestezija. 3. 2. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. embolija. 5. koja polaze iz celija senzomotorne kore. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. infekcije. slab kvalitet materije. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. nema fascikulacija. intoksikacija. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. neoplazme. kontrakture. infektivni faktor (herpes simpleks). 4. odsustvo refleksa. kongenitalne anomalije.. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. 6. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. genetski faktor (spina bifida). Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. a bol se javlja na palpaciju. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.

-neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Pleksusi (cervikalni. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. jer dolazi do regeneracije. 5 lumbalnih. a iz distalnog gliom. percepcije. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). nema Valerove degeneracije. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. a tek onda termoalgezijski. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. mijelinskog i vezivnog omotaca. brahijalni. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. 12 torakalnih. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Nema regeneracije. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.-hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. ishemije.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo 33 . TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. koje nastaje kao posledica traume. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. dok je vezivni ocuvan. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Potpuni oporavak je nemoguc. Ne radi se operacija. Periferni nervi postaju iz plexusa. 5 sakralnih i 1 kokcisni. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.

jer tako stvaraju nadrazaj. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. Deformiteti na prstima stopala: 1. kada dete prohoda i postane stabilno. lezije PMN-a. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. tj.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani .mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. kth: .svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 3. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. i 2. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. 2. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala 34 . izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.povrsina oslonca je siroka 2st .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . tj. Postoje 4 stepena ravnog stopala . Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. povrede.-pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. Kl. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. slabost misicno-ligamentarnog aparata. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. Dete ne treba pozurivati da prohoda. Lecenje je operativno (artrodeza). zapaljenje.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus .pes plano valgusa: 1st .ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . Kod dece.

Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus .inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. odnos 2:1.tibialis posterior (plantarna fleksija. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. pa prsti . Cesce oboljevaju muska deca. ne sme u turski sed. Resava se najpre adductus. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). ojacaju izduzeni misici. gips prvo peta. Cesto je obostran. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).-zamor. pa palac. Ahilova tetiva koja je jako skracena. Calcaneus je visoko postavljen. tromost Dg.hidro th 35 . Postoji nedostatak senzibiliteta. pa varus. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. spava na ledjima. Os naviculare se rotira. supinacija) je skracen. addukcija. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. a ne na stomaku. Tetive imaju abnormalne insercije (npr. M. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Pri hodu aplikovati tregere . Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.izgubljena tabanska povrsina stopala. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. -adductus. Th: -termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. meseca. Talus je oboren na dole. zatim equinus i na kraju excavatus.preko gipsa ide vata. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth .metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. -equinus.abdukcija i supinacija .manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. Th: -konzervativno lecenje: -kth .podvrtace stopala.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus.

srasli u nepovoljnom polozaju.-pes calcaneus .postoji fleksija stopala.tibialis anterior. Ulozak se stavlja na petu. a ne prstima. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) 36 . Dete gazi petom. Javlja se skracenje m.tj.To je kasna komplikacija preloma. FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi. koji je dobro srastao u pogledu kalusa. ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.

duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM .ad long. pronatori i supinatori. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM . DISLOCATIO AD PERIFERIAM se resava operativno i kod dece i kod odraslih.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta -DISLOCATIO AD LATUS . funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM .pomeranje fragmenata po duzini a)dis. a na mestu manjeg pritiska rastu brze.pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.ad long. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. PARKINSONOVA BOLEST Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis. cum contractione/breviatione.nucleus subthalamicus 37 .substantia nigra .nucleus ruber (crveno jedro) . Takodje se daje povisica.nucleus amygdale .Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.nastaje torzijom.globus palidus (palidum) .corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) .

ruke su uz telo lako flektirane u laktu.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). trovanja manganom i CO. Kl. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. govor je nazalan.hidro th uz nadzor. usporen. glava DA i NE. opustena ruka). tj.pise sitnim slovima. traume. vezbe disanja.. hod sa preprekama od 38 . tumori. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. .retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. Zahvata ekstremitete.nucleus dentatus . stopalo se vuce po podu. a nesto manje u nucleusu caudatusu.ES. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Ispitivanje tremora: DE . bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth .frenkelove vezbe.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . kasnije i glavu. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. U snu tremora nema ili se smanjuje. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.nucleus hypothalamicus Luysii . Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. skandirajuci. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). monoton. pa prstom druge ruke). Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . postoji anteropulzija.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.mali mozak (cerebelum) .motivacija govora . lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . encefalitis.

slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima 39 . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.vezbati koordinaciju na rigidnost. polozaj glave u odnosu na telo. masaza -rth. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. trauma. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.vezbati ADZ .aktivnim pokretima uticati na tremor . gutanje . kod gojaznih osoba Kl. zvakanje. govor. pisanje.ustajanje. kontrolise polozaj glave u prostoru. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.prostijih ka slozenijim) . polozaj tela u odnosu na DE.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. paraliza misica. rahitis. oblacenje.

Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.-postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. istezanje mekih struktura sa spoljne strane. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.qps-a. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. n. semitendinosus. jacanje muskulature unutrasnje strane. Postoji slabost m. periferne lezije n. Kontraindikacija: turski sed. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.femoris. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . a izduzeni m. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. 40 . lordoza.ishiadicus.tensor fascia latae i vastus lateralis.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. traume. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.sartorius. a stopalo je u varus polozaju. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.

Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa 41 . elektriciteta.Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. zracenja.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) TERMICKE POVREDE OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T. dejstva hemikalija.

izaziva ga otvoren plamen i el.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. nema bola. koza je bolna. 4. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . termoregulacije. th: plastika.-starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste. Zahvacen je epiderm. vitamini. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. carbonificatio .za RHB su znacajna prva tri stepena 1. Postoje 4 stepena opekotina: . davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. Izaziva ga vrela tecnost. Odeca vremenom gubi elasticnost. 3. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. pa ih pacijenti nerado koriste. UV. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. tecnost. crvena i suva. tj. alergijske reakcije. Koza je ugljenisana kao pergament.nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). vezbe disanja Fth . Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.kontraktura komfora .EF tiomukaza. od 3.karakterise se dubokim stepenom nekroze. skupa je. struja. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. masaza. velicine i dubine zahvacenosti tkiva. neestetska. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). IR. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.voda + so. senzibilitet. Vidi se i tromboza krvnih sudova.hetero i auto graftovanje.okupaciona i funkcionalna. 2.zahvaceni su svi slojevi koze. ekskrecija.kontraktura usled nebrige . depo nekih materija. parafin. analgetici Kth . stvaranje vitamina D. Prisutan je: bol. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite. combustio bullosa . combustio escharotica . Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. combustio erytematosa . samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. hidro th Rth . na ostecenom segmentu 42 . Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. nekomforna. Komplikacije: kontrakture 1.mirovanje u korektivnom polozaju.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. graftovanje .

a kod dece i do L3. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. nadoknade koze. pozicioniranje -pokret tj. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE 43 .polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.sekundarne kontrakture . sok. KVADRIPLEGIJA Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.3.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj.8-1cm. duboke opekotine u blizini krvnih sudova Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom.to je hipertroficni oziljak. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. Komplikacije: -teske infekcije. splintovanje . Fibroblast ga usmerava. Prevencija kontraktura: -polozaj tj. vezbe -pomagalo tj. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.

pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4 . Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.visoka lezija -C5 .C5 . F. a rad timski. Th:-je kao i kod paraplegije. Uzrok: skokovi u plitku vodu.Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela). pojacani refleksi. saobracajne nesrece. delimicno latisimus i pectoralis.C6 .niska lezija Najcesca je C6-C7. ADZ (pisanje. zanimanje. Pristup je individualan. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. pojava patoloskih refleksa. tj. Nivoi lezije: -C2 . Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.S. koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). nema fascikulacija. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni putCMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7 .otezano disanje zbog ostecenja n. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.faza spasticiteta . a spasticna DE-ostecen je PMN i piramidni put. ocuvani rotatori.zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).. da li je samostalan. a u 2.Th1 . EDR je negativna. -gubitak refleksa . godiste. 2. kao i misica trupa. Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. biceps ocuvan.fazu. stim sto je kl.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. hipotonijom. oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).slika komplikovanija. ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci. Faza spasticne kvadriplegije. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.Th1 .faza spinalnog soka . kontraindikacije. 44 .C3 .paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8 . Ima 31 par spinalnih zivaca..vazi za 1.:-ime i prezime.javlja se kao posledica transekcije med. Karakterise se mlitavom paralizom.paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8 . nema atrofije. pol. materijalni status.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4 . spinalis. Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.

Uzrok: prekomerna telesna tezina. povreda. sepa. 2..blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) Rhb: 1. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. povecanje snage pareticnih misica..faza mobilizacije: faza kolica. To je mlitava. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -rth-funkcionalna i okupaciona COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.faza imobilizacije. traume (lux. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija 45 . fraktura male sanata). To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. spasticna DE i misica trupa. jer hrskavica nije vaskularizovana.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. Rhb 1. najpre samo pri duzem stajanju i hodu.faza imobilizacije: nega disajnih puteva. Kl. Rhb 2. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. voditi racuna da ne dodje do opekotina. duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu .. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. ETH. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. -hidro th (duseci oko vrata.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicim na elektricni pogon. Prva pomoc je transport do prve zdr. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. retko spasticna paraliza GE. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. kongenitalne anomalije.

F. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj .termo th (poboljsava cirkulaciju. cime se uklanja spazam i smanjuje bol).korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. fleksiona i adduktorna kontraktura. ukocenost. Rhb: -fth . PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije 46 . a koleno trpi. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. Ako je skracenje malo ide povisica. neoplazme. infekcije. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). Uzrok ostecenja: trauma. degenerativne promene. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. IR. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. EF) -kth . bol. krepitacije. intoksikacija. elektro th (DD. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. aktivne vezbe. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. Kod coxartroze kuk boluje.-kontrakture (fleksiona.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. parafin.kosti se taru.S. adduktorna i spolj. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. kongenitalne anomalije.

prstiju. Periferni nervi postaju iz plexusa. a tek onda termoalgezijski. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. m.indicis. dorzalne fleksije sake i ext.supinator. nema Valerove degeneracije. m. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih.ext. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.triceps brachii. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.ext. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. volarna fleksija sake. ishemije. Otezani su pokreti ext.8 I Th1) krece od donje ivice m. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Potpuni oporavak je nemoguc. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. podlakta i sake. m. m. percepcije.ext. koje nastaje kao posledica traume.ext.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. palac u addukciji 47 . Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.digitorum communis.7. m. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. m. brahijalni. N. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.digiti quinti. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. i supinacije podlakta.carpi radialis longus et brevis. Pleksusi (cervikalni. mijelinskog i vezivnog omotaca.brachioradialis. Nema regeneracije.RADIALIS (C6. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore. M. 5 sakralnih i 1 kokcisni. m. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. Inervise m. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. jer dolazi do regeneracije. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.triceps brachii vrlo brzo atrofira. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). dok je vezivni ocuvan.carpi ulnaris. 12 torakalnih.ext. 5 lumbalnih.pollicis longus et brevis. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. a iz distalnog gliom.-EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. Saka ima izgled “visece sake”.ext. Ne radi se operacija. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. m. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.

Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. m.opponens pollicis i mm. N. vrata radiusa. i 4. clanka. tendosynovitis. m. m.flexor digitorum profundus (radialni deo).pectoralis minor-a. volarna flexia sake. 48 . edem ligamenata. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . Nemoguca je opozicija palca. Inervise: m.MEDIANUS (C6. traume. i 3. Pri pokusaju da se formira pesnica. funkcionalna. prsta.. i mm. m. luksacije. N. prelazi preko lakatnog pregiba.opponens digiti quinti. luksacija ramenog zgloba. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. razvija se “majmunska saka”. opozicija i flexia palca. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. volarne strane 1. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.pronator teres.2.flexor digitorum superficialis..abductor digiti quinti. i 4.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth ..3. vaskularna oboljenja. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane..flexor digiti quinti. citostatici.abductor pollicis brevis. Uzroci: lezija plexusa brachialisa. m. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). zatim fleksija 1. m. razderotine. a fleksija 2. posto palac ide u abdukciju.pokret. frakture.ULNARIS (C8.interossei.flexor carpi ulnaris. Inervise: m. m. korektivni polozaj .ES.flexor pollicis brevis (deo)..hiperekstenzija 1. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. m. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. Hvat je otezan.lumbricales 3. m. a kaziprst u hiperekstenziju. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica. Uzrok je: tumor. flex.Uzrok: trauma. m.. et 2.flexor pollicis brevis (povrsna grana).7. on stoji u ravni dlana.Th1) nastaje kod donje ivice m. m. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. m. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . prsta. hidro th -kth . a ekstenzija 2. 1.flexsor carpi radialis. i 3.flexor digitorum profundus 3.. m. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. m. spusta se medijalnom stranom ruke.lumbricales 1. Lecenje je hirursko.. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. m. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.okupaciona. palac u abdukciji.. Atrofija interosealnih misica i hipotenara.3. pronator quadratus.adductor pollicis.2.medianusa u kanalu rucja.flexor pollicis longus. prelomi humerusa. clanka i opozicija malog prsta.

Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. vitam B -fth .hidro th.5. Th:-kth . Uzrok povrede: diskus hernija. luxacio coxe congenita. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.tibialis. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.obim pokreta. ES -korektivni polozaj -rth .S1. snaga misica. nestrucno davanje injekcije. GS.ISHIADICUS (L4. manuelna masaza. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. Nemoguca je fleksija kolena.okupaciona i funkcionalna N. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). prelomi karlice. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. krio th (za cirkulaciju).2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.peroneus communis i n. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. 49 .

Inervise: m. Uzrok: prelom kosti.popliteus.flexor digitorum longus et brevis. izrazava emocije. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.tibialis anterior.ishiadicus-a sa n. procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede. i S1. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. hladnoca.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. tumori. Nemoguc je hod na petama.extensor halucis longus. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.5. gips. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.5 i S1.peroneus. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.PERONEUS COMMUNIS (L4. Uzrok povrede: direktna trauma.lumbricales et interossei.extensor digitorum longus et brevis. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.peroneus longus et brevis.peroneus tertius.ES. upale.prevencija kontrakture -rth . fraktura.3) kao i n. Inervise: m. abdukciju i pronaciju stopala. m.peronealni podizac. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. koji sadrzi motorna.ishiadicus-a. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. kranijalni zivac. m. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).plantaris medialis i n. m. parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa. m. a ne preko pete. infekcija srednjeg uha. Hod na prstima nije moguc.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.TIBIALIS (L4. Funkcionalna procena: anamneza. 50 .FACIALIS (Belova paraliza) je 7. m. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). promaja. m.flexor hallucis longus et brevis.tibialis posterior. stap -fth . Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth .plantaris i mm.2. N. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. N. govori.plantaris lateralis.N. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). m.tibialis-om. m. m.

vaskularnim oboljenjima. borba protiv kontraktura. tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B. oko je nize otvoreno. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. vezbe disanja. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. tj. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. kongenitalne (amelija. odrzanje snage i elasticnosti misica. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. borba protiv sinkinezija -fth .termo th (parafinska maska).kuka za usnu -psiho th.-u miru: izbrisane su bore na celu. malignim oboljenjem. oko nevoljno suzi -epifera. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.pred ogledalom. ES. obuka hodu sa stakama. ugao usana spusten. fokomelija). promene radnog mesta ako je neophodno. vidi se beonjaca). edukacija o protezama. EMP -rth . usne povucene ka zdravoj strani. oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis). psiho th. zbrisana je nazo-labijalna brazda. podizanje kondicije. postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. nega patrljka. dijabetes melitus. Postoje planirane i neplanirane . sto brze 51 .Birger. hrana upada izmedju vilice i obraza. foto th (IR). Mogu biti: kao posledica M. uzrokovane traumom. pronizon) -kth . EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. trupa i obe noge. kortikosteroidi.

NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. neophodno je ciscenje lezista. nacinom aplikacije i delovanjem.srasli prsti. Bandaza se radi elasticnim zavojem. redukcija edema. duga imobilizacija 52 . stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. ne cedi se i ne susi na suncu. stabilizacija patrljka. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.prekobrojni prsti -sindaktilija . posusivanje i inspekcija. nauciti ga kako se koristi. kth. hematom. osiromasenje kostiju. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). uzimanje mera za protezu. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. infekcije. a kosti postaju krte i lako lomljive. misica druge noge i GE. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. tj. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . Higijena carape: mlaka voda. koordinacija. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. zapocinje se cirkulatorno. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. bandaza (konusni oblik). opstu kondiciju. stepenicama. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. Predstavlja smanjenu mineralizaciju. Pritisak na distalnom delu je veci. delovati na psihu. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet.protetisanje zbog fantomskog bola. sapun. fth-hidro (cim zaraste rana). OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. dekubitus. vezbati hod po strmoj ravni. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. lezista proteze se menjaju. preprekama. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. tj. i to: -amelija . Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.

UV. dojenje. Mg. pored ovih nastaju i riblji.musculocutaneus -n. IFS -rth . jacanje trbusne muskulature. pravilno drzanje .vezbe disanja. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. vitaminomD.prvi znak je zamor -bol u kostima.slika: .okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth .bikonkavni) Kl.-losa ishrana (vise fosfata. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca.DD. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. i 2.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis: -n. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n.cutaneus antebrachii medialis 53 . suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . a manje Ca i Mg) -genetika.cutaneus brachii medialis -n. alkohol.6. a od njih zavrsni nervi. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.7. antibiotici -ishrana bogata Ca.axillaris -n.8 i Th1). forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. pacijent se smanjuje.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.radialis Prednje grane 1.

Th:-parafin -galvanska struja. DD. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. edukacija majke. kongenitalne anomalije (vratno rebro). otoci.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. ES -kth . DD. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. 2.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. ED. ortoze) Dg .igrackama kroz igru. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. tumori. EMG. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. Ruka visi pored tela.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. kasnije finije radnje. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. aneurizma. 3. radna th (okupaciona i funkcionalna. ADZ -rth .termo th. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. Misici sake su ocuvani.ulnaris. 54 . zapaljenje. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.-n.Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. klinicki i neuroloski pregled. Uzroci ostecenja: trauma. palac je u abdukciji i repoziciji. parafin. vezbati manuelni hvat. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. Ruka nemocno visi pored tela.anamneza. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . unutrasnjoj rotaciji. Paraliza plexus brahialisa . nadlaktica je u addukciji. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. psiho th. hirurska th. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.

faza spinalnog soka: javlja se kao posledica transekcije med. Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. bol. spinalis. T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont. a u 2. Karakterise 55 . debelog creva -seksualni poremecaj -poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.fazu.

: -ime i prezime.se mlitavom paralizom. kontraindikacije.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. a ostecen m pectoralis Th6-Th10: srednja torakalna lezija.kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina. pelvicni pojas i hod sa aparatima. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. Pristup je individualan.. hod sa stakama nije moguc. EDR je negativna. 2. oduzet m. sportske aktivnosti 56 . da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . Faza spasticne paraplegije. hipotonijom. materijalni status. vezbe balansa. Rhb 1. hod sa podkolenim aparatom. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. oduzeti su misici karlice i DE L4-S2: lumbalna lezija. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. oduzeti podizaci stopala. Prva pomoc je transport do prve zdr. stajanje u razboju -rth . povreda.okupaciona i funkcionalna. Rhb 2. nema atrofije.. ETH. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. faza mobilizacije: faza kolica. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. voditi racuna da ne dodje do opekotina. faza stajanja i hoda. vezbe iskoraka. pojava patoloskih refleksa.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5: visoka torakalna lezija.S. oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3: niska torakalna lezija. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. a rad timski. 2.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica: -obuka koriscenja kolica -obuka transferima: .krevet-kolica .latisimus. nema fascikulacija. da li je samostalan. zanimanje. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.okretanje u krevetu . faza imobilizacije. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. Kl. povecanje snage pareticnih misica. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. pojacani refleksi. pol.moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth . godiste. faze: nega disajnih puteva.faza spasticiteta: zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. pelvicni pojas i hod sa aparatima.funkcionalna -faza hoda: -zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju. hod van razboja . Rhb:1. F.

fokomelija). podizanje kondicije. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. edukacija o protezama.Birger. infekcije. lezista proteze se menjaju. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. trupa i obe noge. dijabetes melitus. kongenitalne (amelija. obuka hoda i ravnoteze 57 . stabilizacija patrljka. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. uzrokovane traumom. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. vezbe disanja. psiho th. opstu kondiciju. Postoje planirane i neplanirane . uzimanje mera za protezu.AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. malignim oboljenjem. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. koordinacija. vaskularnim oboljenjima. dekubitus. bandaza (konusni oblik). obuka hodu sa stakama. nega patrljka. hematom. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. sto brze protetisanje zbog fantomskog bola. delovati na psihu. Mogu biti: kao posledica M.

Tako nastaju fine naprsline tetive. fth-hidro (cim zaraste rana). ne cedi se i ne susi na suncu. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. zapocinje se cirkulatorno. i to: -amelija .. neophodno je ciscenje lezista. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. 1. Najcesce zahvata:-tetivu m. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. posusivanje i inspekcija. redukcija edema. vezbati hod po strmoj ravni. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. ali vece rupture tetive m. doci ce do delimicne. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika.supraspinatus-a. pad na opruzenu ruku. stepenicama. preprekama. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. nauciti ga kako se koristi. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. pre i posle nema bola. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.Tetiva m. Higijena carape: mlaka voda.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. Bandaza se radi elasticnim zavojem. kth.srasli prsti. misica druge noge i GE. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. retko zahvat oda ramena odjednom.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . koju cine fascije m. subscapularis-a i teres minor. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . infraspinatus-a. sapun. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).-proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. Pritisak na distalnom delu je veci.prekobrojni prsti -sindaktilija . Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo.supraspinatus-a. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. Periartritis humeroscapularis – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. na 60st se ukljesti. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. a na 58 . nacinom aplikacije i delovanjem.

a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .pendularne vezbe prvo bez. parestezija. Bolest nije tesko prepoznati.analgetici. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . dijabetes. trnjenja. Th:-fth . IFS. POLINEURITIS – POLINEUROPATIJE je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. elektroblokade -kth . kada je nemoguca abd.120st se ukljucuje preskok. 2. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”.UZ. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.avitaminoza. Kapsula srasta sa drugim strukturama.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. DD -kth .rot. M.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Tendinitis. spolj. IR. Tetive taru deo burze.tetiva duge glave bicepsa. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . tj. Uzroci: . sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.do bola.subakromijalna burza 3. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.krio th. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a onda sa otporom -rth . alkohol. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Svi pokreti ramena provociraju bol. . javljaju se troficke promene. pneumonija.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Postoji pozitivni (+) bolni luk.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora)... Refleksi slabe i gase se. kongenitalne anomalije . nadlakta. rubeola. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 59 .retraktilni kapsulitis. a zatim i raspada. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . mravinjanja. jer to povecava bol). Tendinitis m. KTD.egzogeni .trovanje. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. na korenu.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. pa je rame blokirano u abdukciji. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. ruku drzi u addukciji.antireumatici -fth . POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.deltoideus brzo atrofira.endogeni . male boginje. pasivni pokret .

Mogu biti zahvaceni sfinkteri. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. elevacija.termo th. pasivne vezbe. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.faze . fleksija kolena 2030st. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . brzine i izdrzljivosti. vezbe disanja -rth . povecanje snage misica i obima pokreta. te je neophodna traheotomija.vezbe disanja. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. polozaj na ledjima.faze . postepena vertikalizacija. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. slabost lumbrikalnih misica. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. kranijalni nervi (najcesce n. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk.EF .stadijum paralize traje dve do tri nedelje. prsti polusavijeni. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. 2. Oporavljeni misici se brzo zamaraju.motorne oduzetosti su simetricne. jer je zivot u opasnosti.facialis). javljaju se i paralize respiratornih misica. 1. aktivne vezbe. pozicioniranje. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. DD .neznatno osteceni. zatim vezbe disanja i cirkulacije.definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. 3. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). psiho th Rhb 1. vezbe snage.stadijum oporavka: vezbe disanja. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. frotir izmedju palca i dlana. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). hidro th. DE: blaga fleksija kuka.korektivni polozaj. obazrive pasivne vezbe. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . Indikacija: mirovanje. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).ES -kth . 60 .stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . Rhb 2. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.popraviti koordinaciju primenom pomagala. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. Kontraindikacija: zamor. Radi se funkcionalna procena i th.

Rhb 3. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od 61 . dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. Misljenje je ocuvano. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. rad na povecanju obima pokreta. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.definitivna faza: koordinacija. Javlja se fenomen carape i rukavice. Deformiteti na prstima stopala: 4.faze . Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). koriscenje pomagala. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.

5. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. tromost Dg. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom.vezbi. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. kth: . zapaljenje. i 2.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. povrede. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. tj.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . kada dete prohoda i postane stabilno. Kl. lezije PMN-a.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. slabost misicno-ligamentarnog aparata. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. Th: 62 .slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.povrsina oslonca je siroka 2st .pes plano valgusa: 1st . -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 6. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Lecenje je operativno (artrodeza). tj. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. Dete ne treba pozurivati da prohoda. jer tako stvaraju nadrazaj. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. Kod dece. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora .povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Postoje 4 stepena ravnog stopala .

manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. M. Th: -konzervativno lecenje: -kth . Ulozak se stavlja na petu.tibialis posterior (plantarna fleksija. supinacija) je skracen. zatim equinus i na kraju excavatus. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. -adductus. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.preko gipsa ide vata. ne sme u turski sed. Os naviculare se rotira. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. -equinus. pa prsti .inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. Cesto je obostran.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. 63 . Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.hidro th -pes calcaneus . a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. gips prvo peta.postoji fleksija stopala. Resava se najpre adductus. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. a ne na stomaku. a ne prstima. meseca. odnos 2:1. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth . Calcaneus je visoko postavljen. addukcija. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.podvrtace stopala. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. Pri hodu aplikovati tregere . pa varus. Dete gazi petom. ojacaju izduzeni misici. Tetive imaju abnormalne insercije (npr.abdukcija i supinacija . ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Talus je oboren na dole. Javlja se skracenje m. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . spava na ledjima.izgubljena tabanska povrsina stopala. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. Postoji nedostatak senzibiliteta. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. Cesce oboljevaju muska deca. Ahilova tetiva koja je jako skracena.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). pa palac.tibialis anterior.

subscapularis-a i teres minor. retko zahvat oda ramena odjednom. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Tako 64 . 1.Tetiva m.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Najcesce zahvata:-tetivu m. infraspinatus-a. koju cine fascije m.Periartritis humeroscapularis – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.

okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. nadlakta. na 60st se ukljesti.pendularne vezbe prvo bez. Th:-fth . DD -kth . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.rot. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tendinitis m. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. a onda sa otporom -rth .subakromijalna burza 3. Postoji pozitivni (+) bolni luk.8 i Th1).krio th.deltoideus brzo atrofira. M.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.antireumatici -fth .analgetici. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . . a od njih zavrsni nervi.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: 65 . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.axillaris -n.tetiva duge glave bicepsa. KTD. IFS.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. IR. jer to povecava bol). Bolest nije tesko prepoznati. ruku drzi u addukciji. PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. pa je rame blokirano u abdukciji.7. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). spolj.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .nastaju fine naprsline tetive.supraspinatus-a. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.musculocutaneus -n.UZ.radialis Prednje grane 1. pasivni pokret .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.retraktilni kapsulitis. doci ce do delimicne. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.6. elektroblokade -kth . 2. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. Tendinitis. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. pad na opruzenu ruku. ali vece rupture tetive m. pre i posle nema bola. Tetive taru deo burze. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . a na 120st se ukljucuje preskok. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Kapsula srasta sa drugim strukturama. kada je nemoguca abd. i 2. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Svi pokreti ramena provociraju bol.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n.do bola. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.

cutaneus antebrachii medialis -n. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. zapaljenje. PARALIZA PLEXUS BRAHIALISA . Misici sake su ocuvani. unutrasnjoj rotaciji.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. nadlaktica je u addukciji. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. Th:-parafin -galvanska struja. psiho th. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.ulnaris. kongenitalne anomalije (vratno rebro). Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . EMG. Uzroci ostecenja: trauma. aneurizma. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. klinicki i neuroloski pregled. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.-fascikulus medialis: -n. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. ADZ -rth .Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. vezbati manuelni hvat. radna th (okupaciona i funkcionalna. ED. kasnije finije radnje. ortoze) Dg . DD. 3. parafin. palac je u abdukciji i repoziciji. ES -kth .Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. a nastaje povredom korenova C8 i Th1.cutaneus brachii medialis -n. Ruka visi pored tela.OBSTETRICALIS (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. 2. edukacija majke. hirurska th. otoci. 66 . tumori.igrackama kroz igru. Ruka nemocno visi pored tela. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.anamneza.termo th. DD. a podlakat u ekstenziji i pronaciji.

“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. parestezija. javljaju se troficke promene. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava. rubeola. pneumonija. alkohol.POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. a zatim i raspada. tj. male boginje. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. kongenitalne anomalije .trovanje. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. Refleksi slabe i gase se.egzogeni .endogeni ..avitaminoza. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona. Uzroci: .. mravinjanja. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 67 . na korenu. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . dijabetes. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. trnjenja.

elevacija. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . Kontraindikacija: zamor. obazrive pasivne vezbe. fleksija kolena 2030st. Radi se funkcionalna procena i th. 3. polozaj na ledjima. 2. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. 1. DD . hidro th.termo th. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. te je neophodna traheotomija. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. Rhb 2. 68 .stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). zatim vezbe disanja i cirkulacije.ES -kth . Mogu biti zahvaceni sfinkteri. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.stadijum oporavka: vezbe disanja.vezbe disanja. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). DE: blaga fleksija kuka.neznatno osteceni. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. javljaju se i paralize respiratornih misica. povecanje snage misica i obima pokreta.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. psiho th Rhb 1. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth .definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. pozicioniranje. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.korektivni polozaj. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).motorne oduzetosti su simetricne. Indikacija: mirovanje. frotir izmedju palca i dlana. postepena vertikalizacija. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.faze . pozicioniranje u postelji na svaka 2h. jer je zivot u opasnosti. aktivne vezbe.EF . pasivne vezbe.faze . slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. brzine i izdrzljivosti. vezbe disanja -rth . Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca. prsti polusavijeni. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . Oporavljeni misici se brzo zamaraju.facialis).stadijum paralize traje dve do tri nedelje. vezbe snage. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.popraviti koordinaciju primenom pomagala. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. slabost lumbrikalnih misica. kranijalni nervi (najcesce n.

Komplikacije: fraktura i luxacija proteze.Rhb 3. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. neprihvatanje proteze od strane organizma 69 . brzi oporavak pacijenta.-bezcemnetna -totalna -cementna. Vrsta endoproteze zavisi od: patoloskog procesa i starosti pacijenta.-parcijalna 2. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. fractura coli femoris. infekcija. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su: bol. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. Javlja se fenomen carape i rukavice. tumori). Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. brza vertikalizacija. Misljenje je ocuvano. Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije. gubitak funkcije (coxartroza. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. oslobadjanje od duge imobilizacije. rad na povecanju obima pokreta.definitivna faza: koordinacija. kontraktura. Podela:1. luxacio coxe congenita.faze . Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. gonartroza. Prednosti endoproteze: kratka hospitalizacija. ali zato ove proteze duze traju. koriscenje pomagala.

jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. noge u krebetu moraju biti ekstendirane .termo th. 2-7 dana .nedelje .sedenje na ivici kreveta. noge u pasivnoj abdukciji . uslove zivota. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet.-blaga fleksija. pri spavanju jastuk izmedju nogu. tj. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata. hodanje uzbrdo i uz stepenice. tvrd. add. a kosti postaju krte i lako lomljive.. jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10. hobi. Vrlo je vazno edukovati pacijenta. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase.Kontraindikacije: fleksija preko 90st.qps i m.dan .dana . nagli pokreti karlice. -1. sedenje na niskim stolicama. unutrasnja rotacija. VESTACKA PATELA klizi gore . tj.pokusati bez staka. preko srednje linije. sedenje na prekrstenim nogama. aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. okretanje.nedelja .gluteus -Od 2.-7. elektro th. a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike. Predstavlja smanjenu mineralizaciju.-14.ulazak u bazen. cucanj.dole. postepeno opterecenje kuka. abd. a manje Ca i Mg) 70 .dan . izotonicne vezbe stopala. naglo prenosenje tezine na tu nogu. Rhb posle operacije: vezbe disanja u krevetu. posao kojim se bavi. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.dana.jastuk izmedju nogu.bez jastuka ispod kolena. tj.. hod u razboju i hod sa stakama -4.hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3. Krevet treba da je visok. neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije.vezbe disanja i staticka kontrakcija za m. vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8. fleksija i ekstenzija u kolenu. nikako levo-desno. osiromasenje kostiju. Fth .

tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije. Uzrok: -vaskularna oboljenja . forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) HEMIPLEGIJA Rhb se zasniva na plasticitetu mozga. To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. mogucnosti restauracije postojecih funkcija. intrakranijalna hemoragija. Mg. vida (hemianopsija). pacijent se smanjuje.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje.prvi znak je zamor -bol u kostima. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. Kl. infarkt mozga (tromboza. embolija) -trauma.vezbe disanja.-genetika. suprotnu od ostecenja hemisfere. UV. jacanje trbusne muskulature.DD. tj. dojenje. ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija. vitaminomD. alkohol. pored ovih nastaju i riblji. pravilno drzanje .bikonkavni) Kl. IFS -rth . govora (afazija) 71 .povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . duvan -hormonalni disbalans – trudnoca.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. antibiotici -ishrana bogata Ca. slika je razlicita i zavisi od: lokalizacije i obima anatomskog deficita.slika: . suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth .prolazna ishemija mozga.

ektenzija i pronacija podlakta. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija. Dg. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status: -ime i prezime.prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj . misljenje. pokretljivost i pomagala. fleksija kolena. tutor longete sa krilcima). sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska. skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred. rolovanim jastucima. depresija. trenutno stanje pacijenta. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu. Piramidnog je porekla. procena spasticnosti i mogucnosti alergije. addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.akutna faza . Faze hemiplegije: 1. plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija. sluha. (paznja. pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja . obim i duzina ekstremiteta. ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni . ekstenzija kolena. fleksija i supinacija podlakta. fleksija. addukcija.-poremecaj gutanja. godina rodjenja. pol. trakama. Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad. socijalni status. a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. intelektualni poremecaj pamcenje). Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija. unutrasnja rotacija nadlakta.pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. “fenomen peroreza”. anamneza (licna i porodicna). procena vida. plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni .fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE. obim pokreta. -fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. elevacija ramena. a na DE na ekstenzorima. procena hoda. emotivni i psihicki poremecaji. izvrsiti 72 . udlagama. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. spoljna rotacija nadkolenice. kontraindikacije. Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.

addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.pasivno respiratornog tipa . uvezbavanje hoda. tzv. abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta. Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge. Postepena vertikalizacija . palac na ruci. duboke patike. sedecem i stojecem polozaju. Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. tehnike: Bobat.koristi se pasivno relaksirajuci pokret. ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.faza spasticiteta: -cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. Rhb-okupaciona pa funkcionalna. podize se do 90st fleksijom. ali nikako preko zdrave. Noge su prethodno spustene niz rub stola. okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene. Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. Na taj nacin promene.stanje relativnog oporavka: stimulacija selektivnih pokreta – pogotovo sake i stopala. dok je postepeno ekstendira. sedeci sa spustenim nogama. a njihov hod moze da postane gotovo normalan. jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture. udlage. Kabat. a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme. -respiratorna gimnastika . jastuci. Ako pacijent lezi na zdravoj strani. Signe-Brunnstrom. Ruke su pored tela. Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. 2. pa sedeci polozaj. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj. na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).obrnuti postupak *Pasivni pokret . ekstenzija i supinacija podlakta. Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju. neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta: vezbe u lezecem polozaju.polusedeci. U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro. kao i ocuvanje seme pokreta. DE flektirani. Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE. medjutim 73 . Koristi se oscilatorni sto. 3. vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok. hod sa pomagalima. karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku: elevacija. ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu: fleksija kuka i kolena. na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. od prostog ka slozenom. Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma. stojeci. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.korekciju.zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja . Pasivan pokret izvodimo od prvog dana. to cini terapeut. pasivno rolanje. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok . spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).dok je pacijent u besvesnom stanju. Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj . *Poduka lezanju . Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije. dorzalna fleksija sake. jer aktivnost pacijenta povecava spazam.pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku .

-primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi -uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku. javljaju se postepeno i asimetricno. Kontraindikacija: aktivna mobilizacija pacijenta – kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . stanja kv sistema. 100% oporavak nije moguc. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. pomocu peskira. hipo ili arefleksija. Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . ali prilikom primicanja kasike do usta. atrofija. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . flakcidna (mlitava) paraliza.znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. saka se otvara). Vukicev. povracanje.malaksalost. 74 . Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). trajanja i dubine kome. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – Decija paraliza – PARAPLEGIJA U DECIJEM DOBU je infektivno oboljenje virusne etiologije. ostaju sekvele. Npr.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) .najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju . Prognoza zavisi od: zivotnog doba.malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. rigidan vrat.blag oblik. fascikulacije. glavobolja. strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.

ES. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. hidro th -rth . nasledna predispozicija Podela: -spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis. okupaciona -fth . EF i vitamin B. a zdravlje ugrozeno.meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdine .UV. Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne . IR. pozicioniranje. nema prolapsa medularnih elemenata. otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. Uzrok: -zracenje u trudnoci. procesusa spinosusa. jer je disanje otezano. pasivne vezbe -fth . upotreba lekova. 75 . prsljenskih lukova ili prsljenskih tela. kada se mogu javiti kontrakture.meningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. skolovanje i profesija.poboljsanje koordinacije. Salkova i Sejbinova vakcina.meningomielocela -ceo kicmeni kanal . povecanje snage.vezbe disanja.aktivne vezbe. SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala. brzine i izdrzljivosti -rth . Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . nema vidljivih spoljasnjih manifestacija. virusna oboljenja. Th u drugoj fazi: -kth .

luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. Deca se krecu kolicima. hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1. ft. sekundarni deficit: -urinarne infekcije.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana. Fth: termo th (parafin). medicinska sestra. kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice. Rth: -ortotska pomagala. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. fizijatar. Hod moze biti: paretican i ataksican. hod u razboju sa aparatima. hod u dubku.skolioza i lordoza -osteoporoza. Nema neuroloskih promena (poremecaja). roditelji. hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova. rt. Kontraindikacija: -bazen.dekubitus -kontraktura: koleno u hiperekstenziji.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave. pedijatar. godine (kad treba da prohodaju). primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu. Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. Tim: dete. ES Kth ista kao kod paraplegije. a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja. a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze. 2. urolog. a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju. vaspitac. 76 .equinovarus.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. kicmeni stub .slika: 1. Th: -vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom). Kod hidrocefalusa terapeut treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata). napred se stave vrecice sa peskom. Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje. Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica). Kl.

spazam muskulature -otok.slika: -bol. hematom. snazne sile.kapsule. nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi .. deformitet -funkcileza .pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th: 77 . pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba..LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka. koja nastaje pod dejstvom jake. kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata.poremecaj funkcije.) Kl.

Komplikacije: kontrakture. kalcifikacije. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. 1. ali vece rupture tetive m. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth: -staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja -vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth: -EF. doci ce do delimicne. Periartritis humeroscapularis . Najcesce zahvata:-tetivu m. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. 78 . koju cine fascije m. subscapularis-a i teres minor. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. infraspinatus-a. tj. ali najcesce u podrucju ramena. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. pad na opruzenu ruku. atrofije. pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura. Tako nastaju fine naprsline tetive. hronicni otoci Kontraindikacije: pokret koji je doveo do luksacije. reluksacije. Periartritis je lezija. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena. ankiloza. retko zahvat oda ramena odjednom. tj. 1.supraspinatus-a. ostecenje periartikularnih struktura.Tetiva m.-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature).supraspinatus-a. krio th rth: -funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. IFS.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. DD.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.

Th:-fth . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . kada je nemoguca abd. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . elektroblokade -kth . a na 120st se ukljucuje preskok. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Postoji pozitivni (+) bolni luk. KTD. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). M. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.rot.deltoideus brzo atrofira.retraktilni kapsulitis. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.krio th.subakromijalna burza 3. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Kapsula srasta sa drugim strukturama.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Svi pokreti ramena provociraju bol.antireumatici -fth . .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.tetiva duge glave bicepsa. Bolest nije tesko prepoznati.analgetici. pa je rame blokirano u abdukciji. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Tetive taru deo burze.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. pasivni pokret . IFS. DD -kth . jer to povecava bol). na 60st se ukljesti. pre i posle nema bola.. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.do bola. a onda sa otporom -rth . Tendinitis m.pendularne vezbe prvo bez. 79 . ruku drzi u addukciji. spolj. nadlakta.UZ. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. IR. 2. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tendinitis.

ENTEZOPATIJE upala enteza. Cesce je lateralno. DD.krio th. atrofija i ogranicena pokretljivost. kovaca) Kl. To je vanzglobni reumatizam.teniski lakat (kod tenisera. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth . UZ. hidro th -medikamentozna th . vozaca. hvatista za kost. 80 .slika: bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije I ekstenzije. pri palpaciji protiv otpora.infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. Uzrok je: naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom . tj. Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri. a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova. stisak sake je bitno oslabljen. Uzrok: prenaprezanje misica koje dovodi do upale.

ahilova tetiva Uzrok: trauma.BURZITIS -burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.infiltracija kortizona. opterecenje. UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice” .kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) 81 .uzrokovane tipom rada “peta policajca” . krio th. mehanicki faktori Th: -mirovanje. Najcesca je: -prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat. Olaksava pokretljivost tetiva i misica. medikamentozna th .

IFS MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva. Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.EF. Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok: trauma. Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. Najcesce se javlja kod starih ljudi. bol i smanjenje funkcija. Th: -mirovanje. UZ. Javlja se bol na palpaciju tih tacaka. To je upalni proces prouzrokovan virusima. U misicima se javljaju mialgije. infiltracija kortizona -fth . a tonus je povisen. degenerativnim procesima. 82 . Th: lekovita infiltracija anesteticima. preopterecenje misica. Th: -lekovi protiv bola i za snizenje tonusa . misic je krut. infekcijama. tj. Javlja se bol i otok dela tetive. bolne tacke. privremena imobilizacija. zena. Pokreti su ograniceni zbog bola. UZ. venske i limfne).krio th. UZ. tj. stvara se edem. manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.

Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. rotacija -lakat: -flex. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. unutr. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. ext. Subjektivne tegobe: nema infiltracije. tj. Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. mogu da nedostaju cele misicme grupe. sagorevanje masti je smanjeno. Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. masaza. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. Th: sto pre jer je kasnije ireverzibilno. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . flex. elektro th. udlage. hidro th. ledjima.imobilizacija (gips. Primarne promene su na misicima i nervima. vec hipertrofija tkiva. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. ext. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add.CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis. Srece se kod gojaznih. add. starijih. Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”. 83 . aparati) -termo th.vratu. neurovegetativni poremecaj. i spoljna rotacija -koleno: flex. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. higijensko dijetetski rezim. nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. Kod mladih ova bolest predstavlja problem. fenomen “madraca”. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. Javlja se hormonska disfunkcija. koja dugo traje . sauna. zahvata sva 4 ekstremiteta. sa ulnarnom devijacijom.crvena mrlja izmedju obrva. obuca. dobra odeca. medikamentozna th. L delu.

degenerativne promene. nema Valerove degeneracije. intoksikacija. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i 84 . kongenitalne anomalije. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Uzrok ostecenja: trauma. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. ishemije. koje nastaje kao posledica traume. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. percepcije. neoplazme. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). infekcije.PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.

pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.ext. prstiju. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. brahijalni. dok je vezivni ocuvan. m. N. dorzalne fleksije sake i ext.brachioradialis. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.ES. m. funkcionalna.ext. a iz distalnog gliom.indicis. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. vaskularna oboljenja.ext. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Potpuni oporavak je nemoguc. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.RADIALIS (C6. 5 lumbalnih.7. Saka ima izgled “visece sake”. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). m.ext. prelomi humerusa. Ne radi se operacija. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.ext.carpi radialis longus et brevis. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. m.okupaciona. vrata radiusa. mijelinskog i vezivnog omotaca. jer dolazi do regeneracije. citostatici.triceps brachii. volarna fleksija sake. 5 sakralnih i 1 kokcisni. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . m. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. luksacija ramenog zgloba. podlakta i sake. m. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Periferni nervi postaju iz plexusa. Pleksusi (cervikalni. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.ne radi se operacija.pokret. a tek onda termoalgezijski.triceps brachii vrlo brzo atrofira. Otezani su pokreti ext. korektivni polozaj . 12 torakalnih. hidro th -kth . Nema regeneracije. i supinacije podlakta. 85 . dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.digiti quinti.8 I Th1) krece od donje ivice m. m.digitorum communis. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.pollicis longus et brevis. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. m.carpi ulnaris. Inervise m.ext. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. M. palac u addukciji Uzrok: trauma.supinator.

flexor pollicis longus. on stoji u ravni dlana. m. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.N. 1.. flex.3.abductor pollicis brevis.7.medianusa u kanalu rucja. Inervise: m.flexsor carpi radialis. volarne strane 1. Uzrok je: tumor. Nemoguca je opozicija palca. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. m..8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.pronator teres. razvija se “majmunska saka”. m. Pri pokusaju da se formira pesnica.flexor pollicis brevis (povrsna grana). silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. opozicija i flexia palca.. Lecenje je hirursko. a kaziprst u hiperekstenziju. posto palac ide u abdukciju. tendosynovitis. et 2. prsta. m.2..2.MEDIANUS (C6. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.flexor digitorum superficialis. m. N. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta.opponens pollicis i mm. m.3. m. volarna flexia sake. pronator quadratus. prelazi preko lakatnog pregiba. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. edem ligamenata.flexor digitorum profundus (radialni deo). Hvat je otezan. prsta.Th1) 86 .ULNARIS (C8. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).lumbricales 1. m.

hidro th. luxacio coxe congenita. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. Nemoguca je fleksija kolena. frakture.flexor digiti quinti. nestrucno davanje injekcije.flexor pollicis brevis (deo). i 3. m. Uzroci: lezija plexusa brachialisa. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). m.flexor digitorum profundus 3. Atrofija interosealnih misica i hipotenara. a ekstenzija 2. snaga misica. zatim fleksija 1.obim pokreta. m.abductor digiti quinti. m. luksacije.okupaciona i funkcionalna N. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.tibialis. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. vitam B -fth . i 4.adductor pollicis. Th:-kth . spusta se medijalnom stranom ruke. i mm. Uzrok povrede: diskus hernija. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a)..pectoralis minor-a. Inervise: m.flexor carpi ulnaris.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. clanka.ISHIADICUS (L4. razderotine..peroneus communis i n.. a fleksija 2.hiperekstenzija 1. i 3.lumbricales 3.interossei.5.. i 4. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. ES -korektivni polozaj -rth . 87 . prelomi karlice. m. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n.nastaje kod donje ivice m. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. m. traume. clanka i opozicija malog prsta. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. GS.S1.. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. m. palac u abdukciji.opponens digiti quinti. krio th (za cirkulaciju). manuelna masaza.

N.PERONEUS COMMUNIS (L4,5, i S1,2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.ishiadicus-a sa n.tibialis-om. Uzrok povrede: direktna trauma, fraktura, gips, lezanje na boku (kod kahekticnih osoba), karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Inervise: m.peroneus longus et brevis, m.peroneus tertius, m.tibialis anterior, m.extensor digitorum longus et brevis, m.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju, abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Nemoguc je hod na petama. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo), sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju, a ne preko pete. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth - prevencija kontrakture -rth - peronealni podizac, stap -fth - ES. N.TIBIALIS (L4,5 i S1,2,3) kao i n.peroneus, do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.ishiadicus-a, a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.plantaris medialis i n.plantaris lateralis. 88

Inervise: m.tibialis posterior, m.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira), m.popliteus, m.flexor digitorum longus et brevis, m.flexor hallucis longus et brevis, m.plantaris i mm.lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji, abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.

N.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. kranijalni zivac, koji sadrzi motorna, parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa, usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Uzrok: prelom kosti, infekcija srednjeg uha, upale, tumori, hladnoca, promaja. Funkcionalna procena: anamneza, procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede, govori, izrazava emocije. -u miru: izbrisane su bore na celu, oko je nize otvoreno, postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje, vidi se beonjaca), oko nevoljno suzi -epifera, oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis); zbrisana je nazo-labijalna brazda, ugao usana spusten, usne povucene ka zdravoj strani; hrana upada izmedju vilice i obraza, tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B, kortikosteroidi, pronizon) 89

-kth - pred ogledalom, odrzanje snage i elasticnosti misica, borba protiv kontraktura, borba protiv sinkinezija -fth - termo th (parafinska maska), foto th (IR), EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske, ES, EMP -rth - kuka za usnu -psiho th, promene radnog mesta ako je neophodno, tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.

OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T, dejstva hemikalija, zracenja, elektriciteta. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste, velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite, termoregulacije, ekskrecija, senzibilitet, depo nekih materija, stvaranje vitamina D, alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: - za RHB su znacajna prva tri stepena 1. combustio erytematosa - karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Zahvacen je epiderm, koza je bolna, crvena i suva. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2. combustio bullosa - nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 90

mirovanje u korektivnom polozaju. struja. od 3.sekundarne kontrakture .polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. Fibroblast ga usmerava. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom.3. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. combustio escharotica . masaza. UV. Komplikacije: kontrakture 1. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.EF tiomukaza. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. vezbe -pomagalo tj. na ostecenom segmentu 3. IR. Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.hetero i auto graftovanje. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. graftovanje . th: plastika. nekomforna. tecnost.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. Prisutan je: bol. analgetici Kth .najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. Izaziva ga vrela tecnost. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). vezbe disanja Fth . vitamini.zahvaceni su svi slojevi koze. pa ih pacijenti nerado koriste. Koza je ugljenisana kao pergament. nadoknade koze. duboke opekotine u blizini krvnih sudova 91 . sok.kontraktura usled nebrige . davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. nema bola. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.to je hipertroficni oziljak. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. skupa je. pozicioniranje -pokret tj. Odeca vremenom gubi elasticnost. carbonificatio .nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. izaziva ga otvoren plamen i el. neestetska. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine .karakterise se dubokim stepenom nekroze. parafin.voda + so. hidro th Rth . Prevencija kontraktura: -polozaj tj.okupaciona i funkcionalna.kontraktura komfora . 4. Vidi se i tromboza krvnih sudova. tj. splintovanje . Komplikacije: -teske infekcije.

doci ce do delimicne. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a. 2. pre i posle nema bola. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. koju cine fascije m. a na 120st se ukljucuje preskok. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom.retraktilni kapsulitis. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Tako nastaju fine naprsline tetive. ali vece rupture tetive m.Tetiva m. Bolest nije tesko prepoznati. pad na opruzenu ruku.Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. koji se moze siriti 92 . retko zahvat oda ramena odjednom. Periartritis humeroscapularis – PAHS – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. 1. kada je nemoguca abd.. nadlakta. Najcesce zahvata:-tetivu m. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.supraspinatus-a. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . na 60st se ukljesti.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.tetiva duge glave bicepsa.subakromijalna burza 3.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. infraspinatus-a.

nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. po Brodmanu (girus precentralis . gde je rastavljen u snopice.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. prednji deo ponsa i produzene mozdine.analgetici.pendularne vezbe prvo bez. nema fascikulacija. elektroblokade -kth . M. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.antireumatici -fth . spolj. DD -kth .polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. Kapsula srasta sa drugim strukturama.prema vratu ili u ruku. Postoji pozitivni (+) bolni luk.do bola.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.rot.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . IR. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.deltoideus brzo atrofira. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Tetive taru deo burze. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . a onda sa otporom -rth .UZ. Svi pokreti ramena provociraju bol. Znaci ostecenja CMN-a: 1. KTD. misicne refleksi su pojacani 3. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.krio th. ruku drzi u addukciji. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. Polazi od piramidalnih celija.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. jer to povecava bol). a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Lezije mogu biti: 93 . nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. pasivni pokret . koja polaze iz celija senzomotorne kore.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. Th:-fth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . IFS. Tendinitis.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Tendinitis m. pa je rame blokirano u abdukciji.

Kontraindikacija: turski sed. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. anestezija. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. 3. 4. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. kapsuli interni. a stopalo je u varus polozaju. degenerativne promene. odsustvo refleksa. 6. embolija. zapaljenski procesi. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. infektivni faktor (herpes simpleks). avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.-u mozdanoj kori. slab kvalitet materije. anoksija. hemoragija. 2. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. genetski faktor (spina bifida).. tromboza. 5. neoplazme. GENU VARUM (O noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. Paraliza brzo nastupa. mozdanom stablu. 94 . kontrakture. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. a bol se javlja na palpaciju.. virus varicele (toksicni faktor). Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.

rot.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.) 95 .opekotine. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. kongenitalne anomalije. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. cikatriks) -dezmogene (fascije. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. npr. Podela: 3. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. aponeuroze. traume. degenerativne promene) -inaktivitet. .dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 4.

Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. elasticne naprave (Glisonova omca). Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. tako da pacijent drzi ruku 96 .tetiva duge glave bicepsa. a na 120st se ukljucuje preskok. delovanje tezine susednih. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. ali vece rupture tetive m. Bolest nije tesko prepoznati. nadlakta. 2. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. retko zahvat oda ramena odjednom. Svi pokreti ramena provociraju bol. Periartritis humeroscapularis – PAHS – HRONICNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a.subakromijalna burza 3. proksimalnih segmenata. pad na opruzenu ruku. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. 1. koju cine fascije m. preko koturace. kada je nemoguca abd. Tako nastaju fine naprsline tetive.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.retraktilni kapsulitis.Tetiva m.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. infraspinatus-a. na 60st se ukljesti.. tj. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Najcesce zahvata:-tetivu m. ruka terapeuta. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a. korektivni polozaj. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. doci ce do delimicne. pre i posle nema bola. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.

globus palidus (palidum) . pasivni pokret . spolj. IR.substantia nigra .deltoideus brzo atrofira. Th:-fth .krio th. Postoji pozitivni (+) bolni luk. traume.do bola. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. ruku drzi u addukciji.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. trovanja manganom i CO.nucleus ruber (crveno jedro) . a nesto manje u nucleusu caudatusu. IFS. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Tendinitis. DD -kth .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . .UZ.mali mozak (cerebelum) .corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . elektroblokade -kth . pa je rame blokirano u abdukciji. Kl.nucleus hypothalamicus Luysii . Tetive taru deo burze.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . tumori. encefalitis. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. KTD.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .pendularne vezbe prvo bez. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza.rot.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.nucleus amygdale .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). a onda sa otporom -rth . patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” 97 .antireumatici -fth . Kapsula srasta sa drugim strukturama. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). tj. Tendinitis m. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. jer to povecava bol). M.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.analgetici. PARKINSONOVA BOLEST – EKSTRAPIRAMIDNO OSTECENJE Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.nucleus subthalamicus .

U snu tremora nema ili se smanjuje. polozaj glave u odnosu na telo. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . glava DA i NE. oblacenje. krio th za mimicnu muskulaturu -kth .vezbati koordinaciju na rigidnost. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. skandirajuci.hidro th uz nadzor.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja).-tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. gutanje .pise sitnim slovima.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. govor je nazalan. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. kasnije i glavu. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). pa prstom druge ruke). ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. monoton. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. stopalo se vuce po podu.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. govor. usporen. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Ispitivanje tremora: DE . kontrolise polozaj glave u prostoru. masaza -rth. ruke su uz telo lako flektirane u laktu.ES. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija .frenkelove vezbe. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) .motivacija govora . opustena ruka). . postoji anteropulzija. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. 98 . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.ustajanje. zvakanje.aktivnim pokretima uticati na tremor .vezbati ADZ . polozaj tela u odnosu na DE. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. vezbe disanja. Zahvata ekstremitete. pisanje. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.

Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. a izduzeni m. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. trauma. paraliza misica. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (X noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.tensor fascia latae i vastus lateralis. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna 99 . Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. semitendinosus.sartorius. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. rahitis. kod gojaznih osoba Kl. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.

jacanje muskulature unutrasnje strane. periferne lezije n. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) 100 . Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. traume. a kosti podkolenice su rotirane medijalno.-sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. a stopalo je u varus polozaju. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. n. istezanje mekih struktura sa spoljne strane. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. lordoza. Postoji slabost m. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . Kontraindikacija: turski sed.femoris. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.ishiadicus.qps-a.

-poprecne.FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. ponekad i nerava. Podela: 1. zvezdasti prelom.prelom u vidu pukotine .linija preloma kosa 7. spiralni prelom.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 101 .traumatski (kost je zdrava) . torzioni prelom 6.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.fisura .zatvorene (klauza) 2.linija preloma poprecna -nestabilni .infractio .direktne .otvorene (aperta) .prelom na liniji duz cele kosti 5. kose.prema stanju koze . –delimicne .prelom u vidu zacepa -potpune . multifragmentarni. uzduzne.prema dejstvu sile .prema stanju kosti .subperiostalni prelom . a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova.-stabilni .indirektne 4.

urinarna infekcija. tromboze. ES. IFS.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. IFS (1-30Hz). 102 . osteosinteza -srafovi. tvrd otok. pronatori i supinatori. hidro th. rth -fth preko gipsa magnetom. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.duzina ekstremiteta produzena b)dis.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9. cum distractione/elongacione .8.je faza konsolidacije. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. tj. atrofije misica. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. UZ. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. tj.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. stvaranje fibroznog kalusa. ad long.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. DD. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth. ad long. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis. embolije. bolovi. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. Faze u stvaranju kalusa: 1. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.faza je faza organizacije hematoma 3. hidro th. Kl. cum contractione/breviatione .faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. dekubitus.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja.faza je faza potpune konsolidacije. stvaranje fibroznog kalusa 4. kontrakture. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.

ali nedovoljno cvrst kalus. uzrast. kompresija nerava. sprovodjenje opste i posebne nege. zapaljenski procesi. atrofija misica -kasne komplikacije . lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza 103 . pun oslonac nije dozvoljen. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.fibrozni kalus -kartilageni. vezbati ravnotezu na jednoj nozi. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. metabolicki poremecaji. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. okretanje sa stakama u mestu. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.faza imobilizacije.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta.Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. losa repozicija.faza formiran kalus. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. opste stanje organizma.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.faza formiran.nastaju kao posledica nelecenih. losa imobilizacija.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. jacati antagoniste skracenih misica. stanje cirkulacije.

Bolest nije tesko prepoznati. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. pad na opruzenu ruku.subakromijalna burza 3. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. tako da pacijent drzi ruku 104 . Tako nastaju fine naprsline tetive. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.Tetiva m. Najcesce zahvata:-tetivu m. Svi pokreti ramena provociraju bol.Periartritis humeroscapularis – PAHS – PSEUDOPARALITICNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a. retko zahvat oda ramena odjednom. 1. doci ce do delimicne.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. subscapularis-a i teres minor.. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. pre i posle nema bola. 2. a na 120st se ukljucuje preskok. kada je nemoguca abd.tetiva duge glave bicepsa. nadlakta. ali vece rupture tetive m.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. infraspinatus-a.retraktilni kapsulitis.supraspinatus-a. koju cine fascije m. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. na 60st se ukljesti. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.

prelomi karlice. m. IR. IFS.tibialis-om.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Inervise: m. nestrucno davanje injekcije. . a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. Tetive taru deo burze. Tendinitis m. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). Postoji pozitivni (+) bolni luk.rot.S1. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.peroneus tertius.antireumatici -fth .peroneus longus et brevis. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.tibialis anterior. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. pa je rame blokirano u abdukciji. N. gips. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. Uzrok povrede: direktna trauma.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. pasivni pokret . fraktura. N. 105 .PERONEUS COMMUNIS (L4.extensor digitorum longus et brevis.5.deltoideus brzo atrofira. ruku drzi u addukciji. luxacio coxe congenita. spolj. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.analgetici.tibialis. Uzrok povrede: diskus hernija.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). m. m.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.peroneus communis i n.pendularne vezbe prvo bez.ishiadicus-a sa n. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.ISHIADICUS (L4. Th:-fth .do bola. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. elektroblokade -kth .krio th.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). jer to povecava bol).pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. KTD. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .5.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).UZ. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . M. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Nemoguca je fleksija kolena. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. m. DD -kth . Tendinitis. a onda sa otporom -rth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. i S1.extensor halucis longus.

-podlakat: pronacija -saka: volarna flex. a ne preko pete. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). sa ulnarnom devijacijom.tibialis posterior. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. m. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.plantaris i mm. flex.2. stap -fth . m. i spoljna rotacija -koleno: flex. N.flexor digitorum longus et brevis. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Primarne promene su na misicima i nervima. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. rotacija -lakat: -flex. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. add.ishiadicus-a.5 i S1.plantaris lateralis. m.Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. m. abdukciju i pronaciju stopala. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). Inervise: m.plantaris medialis i n. Hod na prstima nije moguc. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.peroneus.3) kao i n.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) 106 .flexor hallucis longus et brevis. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add.ES.prevencija kontrakture -rth . ext. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. ext. unutr. mogu da nedostaju cele misicme grupe.peronealni podizac. zahvata sva 4 ekstremiteta. m. Nemoguc je hod na petama.lumbricales et interossei.popliteus.TIBIALIS (L4. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. AMPUTACIJA U DECIJEM DOBU ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.

aparati) -termo th.vertebralis ili vratnog simpatikusa. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena. ramenu. unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. udlage. ramenu. a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. angina pektoris. spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. koja dugo traje . Uzrok (etiologija)-trauma. CERVIKALNI SINDROM – CERVIKO – BRAHIJALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. C5-bol u vratu. ramenu. zapaljenske promene. degenerativne promene kicme (spondilitis.imobilizacija (gips.crvena mrlja izmedju obrva. tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). diskus hernija).slika: -bol u vratnom delu. unutrasnjoj strani lopatice. ramenu. prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. elektro th. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija. Kl.a. 107 . unutrasnjoj strani lopatice. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” .-najbolje je delovati malom silom. To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.

Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika). jacanje misica vrata i glave -rth . -trakcija . dugi prinudni polozaj. okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. Rth . da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni. ogranicenim pokretima glave.elektro th. cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.hidro th (vezbe antefleksije. Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba. spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta. da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.UZ . hidromasaza . -fth .uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. laterofleksije i rotacije glave i vrata). Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.procesus uncinatus (C prsljenova).termo th.Kontraindikacija: brzi. a to se postize: rasterecenjem vratnog dela kicme. rotacioni pokreti cervikalne kicme. koriscenje sredstva protiv bolova i spazma. obuka pozicije glave i ADZ. Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik . rotirani pokreti. nagli. Kontraindikacija: brzi.okupaciona. Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.edukacija pacijenta da izbegava nagle pokrete. omota se zavojem. Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake. toplota (jer pojacava nadrazaj). podlakat. 108 . Unkartroza . hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth . od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga. Tvrd karton. Izradjuje se po sablonu . retrofleksije. nagli. GA.pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.vezbe za povecanje elasticnosti PVM .okupaciona i funkcionalna .sloj vate.

a ne oboljeva. Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina). fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida. borba protiv gojaznosti -kth . intersticijalni i fascijalni misici.to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.sprecavanje kontrakture. EF. KTD. kortizon. Bolest pocinje obicno do 4-te godine.vitamini. belancevine. hidro th 109 . osim struka Kontraindikacija: zamor Th:-medikamentozna: adrenalin. Majka prenosi. vitamin B -higijensko dijetetski rezim .GS. cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu. tzv. ES. osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth . -misici potkolenice dugo ostaju snazni .

mlitava paraliza.okupaciona. kostane deformacije. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. scapulae alatae.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. okularna misicna distrofija (strabizam. prednji deo ponsa i produzene mozdine. metabolicke promene. hiperhidroza. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. gde je rastavljen u snopice. facies miotonika. naglasena lumbalna lordoza. pseudohipertrofija. patkast hod. primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. bedreno-karlicni): -pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni. Polazi od piramidalnih celija.-rth . ptoza) -orofariengealna distrofija. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. osin struk. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. slika: -simetricna misicna atrofija. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. koja polaze iz celija senzomotorne kore. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. misicne refleksi su pojacani 3. misicne kontrakture. zahvata proksimalne delove ekstremiteta. kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. nema fascikulacija. Lezije mogu biti: 110 . skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. hipotonija. po Brodmanu (girus precentralis . Znaci ostecenja CMN-a: 1.

4. embolija. Paraliza brzo nastupa. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.-u mozdanoj kori. mozdanom stablu. 6. neoplazme. zapaljenski procesi. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. genetski faktor (spina bifida). tromboza. 111 . 2. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. kapsuli interni. a bol se javlja na palpaciju. degenerativne promene. infektivni faktor (herpes simpleks). Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. 5. odsustvo refleksa. 3. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. hemoragija. anestezija. virus varicele (toksicni faktor).. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. slab kvalitet materije. javlja se hipotrofija ili atrofija misica.. kontrakture. anoksija.