FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi,tj. srasli u nepovoljnom polozaju.

To je kasna komplikacija preloma, koji je dobro srastao u pogledu kalusa, ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm, funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Takodje se daje povisica. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu, a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama,savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta

1

REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija, tj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva. Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota, nepoznate je etiologije. Faktori koji uzrokuju nastanak su: nasledje, trauma, fizicko opterecenje, porodjaj, psihicko uzbudjenje, teske infektivne bolesti, klimakterijum. Bolest pocinje postepeno, netipicnim znacima: umor, malaksalost, gubitak sna, povisena T, pojacano znojenje, gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost, koja se najcesce i prvo javlja na sakama. Kasnije se javlja bol, prvo pri pokretu ili pritisku, a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob, razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. Otok je vretenast, bol ne na pritisak i spontano, nema crvenila. Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima, kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista, a zatim: subluksacije, devijacije, fibroze i ankiloze. R.A. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne, periferne interfalangealne, dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni), ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob, pri cemu je zvakanje otezano. Deformiteti sake: 1. ”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. 2. ”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima. 3. mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju, a koza sake je naborana u vidu rukavice. Funkcija sake je izgubljena. Deformiteti prstiju: 1. ”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF, fleksija distalnih 2. ”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile - flex. kontraktura 3. ”fokino peraje”-flex. sa ulnarnom devijacijom 4. ”rupica za dugme”-flex. u prox., a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. ”90:90”-na palcu:flex. i MKP, a hiperekstenzija i IF 6. ”cekicasti prsti”-prox. IF zglobovi u normalnom polozaju, dok su distalni u flex. od 90st. Rucni zglob: volarna fleksija; lakat: flex. kontr. rame:add. DE: 1. palac - valgus polozaj 2. prsti - u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca 3. patela - ankiloza, valgus kolena 4. kuk - fleksija i addukcija. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive, burze (burzitis, Berkova cista), misice koji atrofiraju, ovojnice (oksidativni tendovaginitis). Sindrom glavice ulne-peritendinitis - ulnarna ekstenzija sake i prstiju, vaskulitis, atrofija noktiju, subkutani cvorici. Th: 2

RHB U AKUTNOM STADIJUMU: -medikamentozna th (kortikosteroidi, salicilati, soli zlata, glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete, rame u laganoj abdukciji, lakat u laganoj fleksiji, rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st, prsti u fleksiji od 15st, saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija, kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji, koleno u ekstenziji, stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. Longete se nocu ne skidaju, jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: -vezbe do granice bola (u suspenziji). Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth - krio th, EF (KJ), laser, IFS, DD, ES, hidro th, lokalne kupke -rth - okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. Kontraindikacija: toplota i pokret koji izaziva bol. RHB U 2. FAZI DEFORMITETA koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline, tetiva, ovojnica, zbog kontrakture, ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth - aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth - parafin, hidro th, UZ (male doze zbog osteoporoze), ES -rth - funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze), kao transpozicija i plastika tetiva -kth - nosenje korektivnih udlaga, nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta, nose se izmedju vezbi, a vezbe se rade svaka 3h, sprovode se i vezbe disanja -fth - hidro th -rth

3

zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. genetski faktor (spina bifida). 3. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. neoplazme. po Brodmanu (girus precentralis . javlja se hipotrofija ili atrofija misica. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Polazi od piramidalnih celija.. koja polaze iz celija senzomotorne kore. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. infektivni faktor (herpes simpleks). Paraliza brzo nastupa. 4. 2. slab kvalitet materije. zapaljenski procesi. virus varicele (toksicni faktor). ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2.CMN (GORNJI MOTORNI NEURON) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. misicne refleksi su pojacani 3. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. Znaci ostecenja CMN-a: 1. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. anoksija. 5. degenerativne promene. mozdanom stablu. odsustvo refleksa. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. gde je rastavljen u snopice. anestezija. kontrakture. hemoragija. kapsuli interni. 4 .nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. prednji deo ponsa i produzene mozdine. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. nema fascikulacija.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. 6. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. a bol se javlja na palpaciju. tromboza. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. embolija. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.

Grudna kost je udubljena. DISTORSIO (uganuce) 5 .“makrame” . fiksirano je gornje-kostalno. a ekspirijum je forsiran. jer je otezano disanje. Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.povecanje ekspirijuma . Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.tehnika pravljenja raznih cvorova – sa velikim nitima -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.UV -kth . Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. udubljene ili susterske grudi). a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth . Th: -fth . Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).PECTUS EXCAVATUS (infundibularne. Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu. meri se anteroposteriorni dijametar.IR.

otok..staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa. kapsule. pucanje zglobne fascije. a aktivni pokret je nemoguc. evakuacija hematoma. hidro th 6 . potpuni gubitak funkcije.deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni.a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata.). koordinacija. povrede sinovije. pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1. prisutan je bol. Th . krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain -vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola.krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth. spretnost -kth .fth. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth . Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je. IFS. UZ. izdrzljivost. pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata. EF. aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. IR. misicna snaga.fth. Postoje 3 stepena u zavisnosti od: -elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.spazma..obim pokreta. otok i palpatorna osetljivost.povecanja cirkulacije -kth -rth 3.je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu. Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. vezbe disanja -kth i rth .slika: -bol. ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije.parafin. RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor. tetiva. krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2. otok. hematom. brzina. Th . LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju. prosiren je zglobni prostor Th .

nestabilan zglob.-kth .Sudeck. Komplikacije: kontrakture. M. atrofije. hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. dugotrajni otoci. DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA) 7 .vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage.

koja gubi svoju glatkocu. koja postepeno propada i degenerativno se menja.je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma. IF zglobovima Sausardov cvoric. na saci se javljaju cvorici.slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale. ali nema ankiloze. a zglobni prostor se suzava. Na kostima se takodje javljaju promene. a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. pa zglobna tela nece medjusobno srasti. npr. Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. primarne (idiopatske). koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba. 2. zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera” . tako da nema opasnosti od ankiloze. 8 . Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici. Ova faza je prolazna. Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture misica. resice joj postaju debele i nezgrapne. Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice. sekundarne nastaju kao posledica: prekomerne telesne tezine. pokreti su ograniceni i bolni. a na prox. kongenitalne anomalije. U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. tj. Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). To je faza “dekompenzacije artroze”. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju. poremecaja statike i dinamike. Artroze mogu biti: 1. pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. Ukoliko se javi upalni proces. I zglobna casica se donekle menja. traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). opterecenja zgloba. atrofije i kontrakture misica. buja kostano tkivo. tako da ona luci tecnost u zglob.

stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . traume (lux. F. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). Kl. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj .korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. aktivne vezbe.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. adduktorna i spolj. GONARTROZA 9 .S.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).kosti se taru. a koleno trpi. Kod coxartroze kuk boluje. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). krepitacije. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. najpre samo pri duzem stajanju i hodu. fraktura male sanata). jer hrskavica nije vaskularizovana. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. sepa. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. Uzrok: prekomerna telesna tezina. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. fleksiona i adduktorna kontraktura.COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. parafin. Rhb: -fth . slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. kongenitalne anomalije. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. bol. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . Ako je skracenje malo ide povisica. ukocenost. IR.termo th (poboljsava cirkulaciju. EF) -kth . elektro th (DD.

S. povecan obim preko kolena. startni bol.okupaciona pa funkcionalna. pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). hipotrofija. -hipotrofjia. elektro th.termo th (KTD. parafin). fleksiona kontraktura.slika: bol. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. UZ. Bekerova cista. Rhb: -fth . Uzrok: prekomerna telesna tezina. pojava burze. Kl. F. hipertrofija. gena valga i vara. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. fleksiona kontraktura. pomagala . krepitacije. hidro th -kth .aktivne vezbe sa i bez otpora -rth .je degenerativno oboljenje zgloba kolena.stap. bolna osetljivost. povecan obim preko kolena. SPONDILOZE 10 .

termo th. pojava skolioza. bol.smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. PMN (donji motorni neuron) 11 .okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. Rhb: -fth . hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam. Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju. Dg. na cervikalnom i lumbalnom delu.slika: -lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji: smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. Na torakalnom se javlja redje. pojacan tonus PVM. Uzrok: -diskopatija (degenerativne promene na diskusu . istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth . L5 srasta sa S1 Kl. zovu se spondiloze. jer je manje pokretan. rigiditet. da bi pacijent mogao da amortizuje pokret -kth -odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. tj. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti. Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. jer 5-ti nije srastao. odvojen je -lumbalizacija .povecanje broja prsljenova sa 5 na 6. ogranicena pokretljivost.moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme: -sakralizacija .

nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). ishemije. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. PEDES PLANI – ravna stopala 12 . kongenitalne anomalije. 5 sakralnih i 1 kokcisni. dok je vezivni ocuvan. Periferni nervi postaju iz plexusa. intoksikacija. 5 lumbalnih. a tek onda termoalgezijski. mijelinskog i vezivnog omotaca. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. degenerativne promene. infekcije. a iz distalnog gliom. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. neoplazme. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. nema Valerove degeneracije. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. jer dolazi do regeneracije. Uzrok ostecenja: trauma. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Potpuni oporavak je nemoguc. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. 12 torakalnih.je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. brahijalni. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Pleksusi (cervikalni. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. koje nastaje kao posledica traume. Ne radi se operacija. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Nema regeneracije. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. percepcije.

hidro masaza 13 . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.tomasova peta) -fth . Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Kl. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. kada dete prohoda i postane stabilno.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Postoje 4 stepena ravnog stopala .svod stopala je potpuno izgubljen 4st . tj.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Dete ne treba pozurivati da prohoda. lezije PMN-a.povrsina oslonca je siroka 2st .tromost Dg. zapaljenje.ETH -rth .slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Kod dece. Th: -termo th (u vodi i masaza) -kth -vezbe i u svim pravcima. slabost misicno-ligamentarnog aparata. povrede). a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. tj.pes plano valgusa: 1st .

elasticne naprave (Glisonova omca). progresivno oboljenje evolutivnog toka. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. rot.) Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. ruka terapeuta. Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 14 .opekotine. Podela: 1. korektivni polozaj. npr. degenerativne promene) -inaktivitet.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 2. kongenitalne anomalije. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. preko koturace. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. . To je hronicno.ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. Uzrok je nepoznat. cikatriks) -dezmogene (fascije. traume. delovanje tezine susednih. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. proksimalnih segmenata. aponeuroze. MORBUS BEHTEREV . tj.

Ii=4 -pri max. – 10 cm =4. spreciti kontrakture. grudi uvucene. umor. kod zena i iznad grudi odgovara gornje kostalno disanje). ali samo do kolena. ext. F. flex. ramena isturena napred i dole. usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira). stomak isturen.glava isturena napred. MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike. M. pa 30cm nanize Ii . cervikalna lordoza naglasena.godina zivota. promaja. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze). Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima. a zatim se siri ascedentnim putem (M. fleksiji-inklinacijski index Ii . U pocetku bol se javlja ujutro. atrofije misica. -meri se index sagitalne pokretljivosti: C:-od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens) -pri max. Ogranicena je sagitalna pokretljivost. edukacija pacijenta zastitnim polozajima: 15 . obim pokreta zgloba kuka i ramena. kukovi i kolena u semifleksiji. inspirijumu i max. ext. ekstenziji-reinklinacijski index Ri . flex.ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.. Kl. Funkcionalna procena: -stav skijasa -“fenomen gumene lopte”: stomak je isturen zbog abdominalnog disanja. pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.slika: bolest pocinje postepeno opstim simptomima: malaksalost. ekspirijumu (u visini mamila. Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. Pacijenti sve manje setaju. odrzati kostalno disanje. struktura kicmenog stuba.inklinacijski index = max. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa” . =1. a kasnije prisutni su i danju i nocu. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.Ri=6 -zbir ova dva daje ukupan index Ui .. gubitak apetita i gubitak mase.BEHTEREV: vitalni kapacitet. pokretljivost grudnog kosa.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M. Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. – 30 cm = 3 Ri .ukupan index = Ii + Ri = 5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).Meri-Strumpl).pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid) . odmah ispod C7. Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.Ui=10 Th:-od Th1. lumbalna lordoza zbrisana.5 Ri . ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti: hladnoca. -cervikalni fles .ukupan index = Ii + Ri =6.5 Ui . i 10 cm iznad toga Ii . = 2 Ui . tj. ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.reinklinacijski index = 10 – max.S.reinklinacijski index = 30 – max.inklinacijski index = max. Normalno je od 5-7cm. Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva. Rhb: 1. torakalna kifoza naglasena.

ilipsoas • sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom. DD 3. pa funkcionalna. Diferencijalna Dg .hidro th.okupaciona. kada hoda glava je prava. UZ. monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! • MULTIPLA SKLEROZA 16 . obuka torakalnom disanju 4. rth . da bi se istegao m. grudi isturene.pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis . promena radnog mesta. ocuvati pokretljivost kicme. kth . ramena zabacena nazad. fth . smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. stomak uvucen 2. a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice. kukova i ramena. ES. noge ne smeju da vise i da se prekrstaju. bez jastuka. ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje. spreciti kontrakture i ankiloze.vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.lezanje na tvrdoj podlozi.

Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji. slabost u vidu hemipareze. slikom autoimunoloskog encefalitisa.pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga) .G. EF.nevoljna oscilacija ocnih jabucica 2.spada u ostecenje CMN. kolica. To je bolest nepoznate etiologije. Radi se o demijelinizaciji. nistagmus. rasejana po beloj masi kicmene mozdine. peronealni podizac -ADZ.stap. Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th. tj. Zahvata i ushodne i nishodne puteve. interferon) -higijensko-dijetetski rezim . Kontraindikacije: zamor. Javlja se u tri oblika: 1. vec predvece kada je pacijent odmoran. slikom. Izvodimo Rombergovu probu . tronozac. Rhb: -medikamentozna (pronizon.postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth . bolesnik preterano podize noge. euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest. KIFOZA 17 . parapareze ili monopareze. prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija. Bolest moze poceti motornim znacima: spasticka parapareza. na sirokoj osnovi. infekcija. ES -kth .izrada pomagala . cetvoronozac. a zatim sa zatvorenim ocima . toplota. stres.duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog). fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. Kl.od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth . stake. a kad ih spusta udara jace o tlo. intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije .Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka. ACTH. niti kad je toplo.hod je teturav. sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: 1. ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. psiho i muziko th. sa razmaknutim nogama.(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!) . Zarista su mala. akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. degeneraciji mijelina. aparat za stabilizaciju hoda. skandirani govor 3. a najvise je pogodjena koordinacija. smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. multipla. prvo sa otvorenim.

i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava. dekubitus. da pravilno drzi telo.iliopsoas. m.okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih velikih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija: spavanje na ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela). radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija. kongenitalnaprisutna na rodjenju). traumatske.vezbe disanja i opste kondicije . tumori. inflamatorne. kongenitalne. postoperativne. neuromuskularne. kontrakture.relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth . 18 .pectoralisa. Funkcionalni status i kl. SEKUNDARANE KOMPLIKACIJE INAKTIVITETA kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija.tj.je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad. Scheuermannova bolest. metabolicne. savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su: m.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni test-trazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) -ramena uska.kasna paraliticna. myelomeningocele (razvojna . kolagenske bolesti.slika: -glava povijena napred. preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.ES izduzenih misica -kth . Najcesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na: posturalne. skeletne displazije. potreban je visok naslon. iradijacione. da sedi na tvrdoj podlozi.pectoralis. lumbalni ekstenzori -izduzeni su: torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th: -fth .

atrofije misica. Periartritis je lezija. bolovi. 19 . ali najcesce u podrucju ramena. ostecenje periartikularnih struktura. tvrd otok. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. tj. embolije. tromboze. urinarna infekcija. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.

IFS. subscapularis-a i teres minor.deltoideus brzo atrofira. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. pa je rame blokirano u abdukciji. Bolest nije tesko prepoznati. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.supraspinatus-a. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. ruku drzi u addukciji. a onda sa otporom -rth . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. .antireumatici -fth . a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Tendinitis m. 1.analgetici.krio th.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).retraktilni kapsulitis. Postoji pozitivni (+) bolni luk. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . kada je nemoguca abd.PERIARTRITIS HUMEROSCAPULARIS – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. DD -kth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.Tetiva m. Th:-fth .subakromijalna burza 3. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Tako nastaju fine naprsline tetive.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. M. IR.. infraspinatus-a. Svi pokreti ramena provociraju bol. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . spolj.rot. Najcesce zahvata:-tetivu m.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. pasivni pokret . elektroblokade -kth .supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. a na 120st se ukljucuje preskok. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. nadlakta. ali vece rupture tetive m. retko zahvat oda ramena odjednom.tetiva duge glave bicepsa. 20 .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). koju cine fascije m.UZ. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.pendularne vezbe prvo bez. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. jer to povecava bol). KTD.do bola.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . pad na opruzenu ruku. na 60st se ukljesti. Tetive taru deo burze. doci ce do delimicne. pre i posle nema bola. 2.supraspinatus-a. Tendinitis. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.

PARKINSONOVA BOLEST – ekstrapiramidno ostecenje Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) 21 .

narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . stopalo se vuce po podu. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta.substantia nigra .pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. traume.nucleus hypothalamicus Luysii . usporen. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). Ispitivanje tremora: DE . kasnije i glavu. glava DA i NE. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.. trovanja manganom i CO. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). Zahvata ekstremitete. postoji anteropulzija. govor je nazalan. krio th za mimicnu muskulaturu 22 . a nesto manje u nucleusu caudatusu.pise sitnim slovima. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. U snu tremora nema ili se smanjuje.globus palidus (palidum) . monoton. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.mali mozak (cerebelum) . skandirajuci.nucleus amygdale . lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . tumori. Kl. pa prstom druge ruke). tj. encefalitis.nucleus ruber (crveno jedro) . glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. opustena ruka).ES. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.nucleus subthalamicus .

aktivnim pokretima uticati na tremor . oblacenje. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.frenkelove vezbe. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – DECIJA PARALIZA je infektivno oboljenje virusne etiologije.-kth . vezbe disanja.vezbati koordinaciju na rigidnost. masaza -rth.ustajanje. 23 .motivacija govora . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. kontrolise polozaj glave u prostoru. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). govor. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. polozaj tela u odnosu na DE. polozaj glave u odnosu na telo.vezbati ADZ . pisanje. . zvakanje.hidro th uz nadzor. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . gutanje .Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.

Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . govor. hidro th -rth . flakcidna (mlitava) paraliza. okupaciona -fth . Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. brzine i izdrzljivosti -rth .blag oblik.malaksalost. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su: vid. jer je disanje otezano. pasivne vezbe -fth . To nije samo gubitak. mentalna funkcija. sluh. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. IR. EF i vitamin B.aktivne vezbe. Th u drugoj fazi: -kth . povracanje. glavobolja. DCP je 24 . Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. ukoliko se th. Vukicev. percepcoja. Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. tj.poboljsanje koordinacije. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . skolovanje i profesija. atrofija. rigidan vrat. a zdravlje ugrozeno. ne sprovodi na adekvatan nacin.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. fascikulacije. pozicioniranje. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.vezbe disanja. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. Salkova i Sejbinova vakcina. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. kada se mogu javiti kontrakture.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) .podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . hipo ili arefleksija. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. javljaju se postepeno i asimetricno.UV. javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.ES. povecanje snage.

poremecaj senzibiliteta. pojacani refleksi i patoloski refleksi. Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”. edem. Javlja se u obliku: -kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija . jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom. nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni: -disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni: -zutica. dismetrija – nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. zracenje. Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta. tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga. razne infekcije (meningitis. a stimulacijom 25 . Pojavljuju se nevoljni. Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju. hipertonus. a gube se tokom noci. poremecaji cirkulacije. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. zbog cega se i zove plasticka hipertonija. teturav hod. intoksikacija. vec istovremeno kontrakcija agonista i antagonista. nesvrsishodni. koordinacija. Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. a zatim se naglo snizava). kl.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. ponasanja) Forme CP: -spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa. Ostecen je balans. encefalitis) -traume mozga.jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. krvarenje. tonus je povisen po tipu spasticnosti. javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje. Metode lecenja: -neophodna je rana Dg i Th. uremija. javlja se ataksija. koji je obicno na pocetku pokreta jaci. spori. Faktori: -prenatalni: -virusne infekcije sa majke (rubeola. Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). piramidnog puta. atetozni).Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma. crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv. hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija. nasledni faktori. mentalni poremecaji (pad IQ. bakterijske infekcije. Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. manjak posturalnih refleksa. sifilis majke) -dijabetes. tj. skleroticne promene i nekrozu. neekonomicni. Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno.slikom i ovde je potreban timski rad. najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi: -ostecenje motorike. pamcenja.

normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat: -inhibicija patoloskih refleksa. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. vitamini. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. FRAKTURE (prelomi) – POSTIMOBILIZACIONA FAZA predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.okretanje. rame). ritam. sprovode se takmicenja. Grupe dece formiraju se po uzrastu. reciprocitet. u CNS-u. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.zatvorene (klauza) 26 . Igracke ne smeju biti sitne. jarkih boja i prilagodjene uzrastu. Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.otvorene (aperta) . grupa od 10-20 dece. Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod: -objedinjuje lecenje i edukaciju. Rth: -ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th: sedativi. Kroz kth. polomljene nego zive. tj. Podela: 1. kukovi.Veliki uticaj ima igra. max.prema stanju koze . prostorija. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. preko kljucnih tacaka: rameni pojas (glava. ritmicka intonacija. prevrtanje) Vojtin metod: -stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”. ponekad i nerava. Felpsova tehnika: -pokreti izolovanih misica Temple foj metod: -vezbe za koordinaciju. ostre. Potrebna su 4 faktora: konduktor. tj. kolena za trup i noge) Kabat: -PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. i rth. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta .

poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.duzina ekstremiteta produzena b)dis. multifragmentarni.subperiostalni prelom . pronatori i supinatori. kose. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3. uzduzne.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.infractio .2. ad long.-poprecne.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. –delimicne .prelom na liniji duz cele kosti 5. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. ad long.prelom u vidu zacepa -potpune . Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. spiralni prelom.linija preloma poprecna -nestabilni . cum contractione/breviatione . kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti 27 . visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8. osteosinteza -srafovi.indirektne 4.traumatski (kost je zdrava) .fisura . To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.prema dejstvu sile . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis. zvezdasti prelom.-stabilni . torzioni prelom 6.prelom u vidu pukotine . Kl.linija preloma kosa 7. cum distractione/elongacione .prema stanju kosti .-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.direktne .

opste stanje organizma. tvrd otok.faza imobilizacije. zapaljenski procesi. okretanje sa stakama u mestu.faza formiran. jacati antagoniste skracenih misica. UZ. hidro th. Faze u stvaranju kalusa: 1. hidro th. atrofije misica. stvaranje fibroznog kalusa. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. bolovi.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. stvaranje fibroznog kalusa 4. DD.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . urinarna infekcija. ES.-kth. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.fibrozni kalus -kartilageni.faza formiran kalus.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok 28 .faza je faza potpune konsolidacije. pun oslonac nije dozvoljen.je faza konsolidacije. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. dekubitus. metabolicki poremecaji. tj. losa imobilizacija. sprovodjenje opste i posebne nege. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. tromboze. kontrakture. IFS (1-30Hz). vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). stanje cirkulacije.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.faza je faza organizacije hematoma 3. embolije. losa repozicija. ali nedovoljno cvrst kalus. uzrast. IFS. rth -fth preko gipsa magnetom. vezbati ravnotezu na jednoj nozi. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. tj. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.

kompresija nerava. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom . Javlja se u obliku: 1.-infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.akutne lumbalgije .lumbago 29 .fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme. zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska. atrofija misica -kasne komplikacije .nastaju kao posledica nelecenih.

qps. povecana je pokretljivost. da li mokri – poremecaj sfinktera. degenerativne promene kicme (diskus hernija. termo th (popusta spazam) -kth . Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta). nejednaka duzina DE.vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth .peroneus L5) -“znak zvonca” . tvrda. hidrati. ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak . da li je lokalizovan ili se siri. jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth .tibialisS1) i na petama (n.bol pojacava spazam i obrnuto -fth . Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a . a ne kolicima. EMP. noge su savijene u kukovima i kolenima. a izmedju gornje i donje noge ide jastuk. polozaj koji je najmanje bolan. inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM. tj. Uzroci: trauma. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice. da sve radi u bloku 30 . Posle trakcije pacijent se odmara.) -rth . lumbalizacija).pacijent ne moze da hoda na peti (n.slika: -bol (pitati pacijenta kako boli.rade dva terapeuta istovremeno. -ostecen L5 .. poremecaj statikedeformiteti DE.isijas (vertebrogeni sindrom) 3.pacijent ne moze da hoda na prstima (n. EF. neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji. hidro th. jer meka postelja namece fleksiju kuka.okupaciona. sta ga povecava. gde i kada..lumbalne vertebrogene insuficijencije.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st). -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje . Rhb (akutna faza): -cilj je smanjenje bola.elektro th.staticke vezbe (m.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice. nagli. duz pete i spoljne strane stopala. vazodilatatori. prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena. a ispod njih ide jastuk.peroneus) -ostecen S1 . Polozaj moze biti i potrbuske. sakralizacija. -kth . ali se stavlja jastuk ispod stomaka. kongenitalne anomalije kicme (spina bifida. Wiliamsov polozaj. trudnoca.kompresivne radikulopatije . Kontraindikacija: brzi. pacijent u toalet ide sa stakama. a sta smanjuje.kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. ADZ. Kl. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice. da ne sedi mnogo. spondiloza). ginekoloski problemi). zapaljenje nerava.kod lumboisijalgije javi se bol duz n. Moze i na boku donja noga blago savijena u kuku i kolenu. Polozaj moze biti na ledjima. IFS. da li se javlja prvi put ili ne. postoji spazam PVM.laser. kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n. menstruacija.edukacija zastitnim polozajima i pokretima: postelja treba da je ravna.2. vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen. oboljenje bubrega. prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice. spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. DD.

Paziti na telesnu tezinu. da se ne nosi teret. misicne refleksi su pojacani 31 . Polazi od piramidalnih celija.kicmenog stuba. Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. Pokreti moraju biti lagani. po Brodmanu (girus precentralis . Treba izbegavati sedenje u fotelji. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. Znaci ostecenja CMN-a: 1. svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica.

a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. infektivni faktor (herpes simpleks). embolija. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. 2. 6.. infekcije. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. degenerativne promene. prednji deo ponsa i produzene mozdine. gde je rastavljen u snopice. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. Uzrok ostecenja: trauma. Paraliza brzo nastupa. a bol se javlja na palpaciju. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza 32 . kongenitalne anomalije. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. 5. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. odsustvo refleksa. tromboza. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. neoplazme. 3. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.. genetski faktor (spina bifida). zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. kontrakture. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. kapsuli interni. 4. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1.3. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. anoksija. intoksikacija. hemoragija. neoplazme. nema fascikulacija. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. mozdanom stablu. koja polaze iz celija senzomotorne kore. anestezija. slab kvalitet materije. virus varicele (toksicni faktor). Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. degenerativne promene. zapaljenski procesi. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.

Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. 12 torakalnih. Pleksusi (cervikalni. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. a iz distalnog gliom. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). nema Valerove degeneracije. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo 33 . brahijalni. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Ne radi se operacija. 5 lumbalnih. Periferni nervi postaju iz plexusa. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Potpuni oporavak je nemoguc. mijelinskog i vezivnog omotaca. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. a tek onda termoalgezijski. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. dok je vezivni ocuvan. jer dolazi do regeneracije. koje nastaje kao posledica traume. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. 5 sakralnih i 1 kokcisni.-hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. percepcije. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. ishemije. Nema regeneracije.

bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala 34 . Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. Kod dece. Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.-pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. kth: . -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 3.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. 2. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. lezije PMN-a.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.mogu biti urodjena i stecena (rahitis. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . Deformiteti na prstima stopala: 1. zapaljenje.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.pes plano valgusa: 1st . i 2. tj. jer tako stvaraju nadrazaj. kada dete prohoda i postane stabilno. slabost misicno-ligamentarnog aparata. tj. povrede. Lecenje je operativno (artrodeza). -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Kl. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . Dete ne treba pozurivati da prohoda. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.povrsina oslonca je siroka 2st . Postoje 4 stepena ravnog stopala . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.

Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). pa varus. gips prvo peta. spava na ledjima. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. Th: -konzervativno lecenje: -kth . Postoji nedostatak senzibiliteta. Os naviculare se rotira.tibialis posterior (plantarna fleksija.preko gipsa ide vata. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. meseca. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. ojacaju izduzeni misici. Ahilova tetiva koja je jako skracena. -equinus. a ne na stomaku. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . odnos 2:1. Calcaneus je visoko postavljen.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. pa palac. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.izgubljena tabanska povrsina stopala. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth . Talus je oboren na dole. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). M. Tetive imaju abnormalne insercije (npr. Th: -termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). supinacija) je skracen. -adductus.podvrtace stopala. pa prsti . Pri hodu aplikovati tregere . tromost Dg. addukcija. ne sme u turski sed.abdukcija i supinacija . Cesce oboljevaju muska deca. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.-zamor.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. zatim equinus i na kraju excavatus. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. Cesto je obostran. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus.hidro th 35 . ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. Resava se najpre adductus.

tj.-pes calcaneus .postoji fleksija stopala. Javlja se skracenje m. srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) 36 .tibialis anterior. a ne prstima. Dete gazi petom. ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.To je kasna komplikacija preloma. Ulozak se stavlja na petu. koji je dobro srastao u pogledu kalusa. FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi.

Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm. DISLOCATIO AD PERIFERIAM se resava operativno i kod dece i kod odraslih.substantia nigra .ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta -DISLOCATIO AD LATUS .pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu. PARKINSONOVA BOLEST Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. cum contractione/breviatione. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM . To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM .pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.pomeranje fragmenata po duzini a)dis.globus palidus (palidum) . Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.nucleus amygdale . Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.nucleus ruber (crveno jedro) .nastaje torzijom. Takodje se daje povisica.nucleus subthalamicus 37 . pronatori i supinatori. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.ad long. a na mestu manjeg pritiska rastu brze.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) .

Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. postoji anteropulzija. encefalitis.motivacija govora . .nucleus hypothalamicus Luysii . Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.pise sitnim slovima. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . stopalo se vuce po podu. tj. glava DA i NE.mali mozak (cerebelum) . Ispitivanje tremora: DE . tumori.frenkelove vezbe. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.nucleus dentatus . Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.hidro th uz nadzor. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). govor je nazalan.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. a nesto manje u nucleusu caudatusu. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. usporen. vezbe disanja. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. pa prstom druge ruke). ruke su uz telo lako flektirane u laktu. Zahvata ekstremitete. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . skandirajuci.. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . monoton. kasnije i glavu. opustena ruka). Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. hod sa preprekama od 38 .ES. Kl. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. U snu tremora nema ili se smanjuje. trovanja manganom i CO. traume.

ustajanje. oblacenje. paraliza misica. gutanje . polozaj tela u odnosu na DE.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. rahitis.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima 39 . preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. kontrolise polozaj glave u prostoru. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. zvakanje. govor. trauma. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. polozaj glave u odnosu na telo.vezbati ADZ . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.aktivnim pokretima uticati na tremor . masaza -rth.prostijih ka slozenijim) . pisanje.vezbati koordinaciju na rigidnost. kod gojaznih osoba Kl.

Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.-postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. semitendinosus.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Postoji slabost m. a stopalo je u varus polozaju. lordoza. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . 40 . Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.ishiadicus.qps-a. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.sartorius. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. n. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. jacanje muskulature unutrasnje strane. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. istezanje mekih struktura sa spoljne strane. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. periferne lezije n.tensor fascia latae i vastus lateralis. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. a izduzeni m.femoris. traume. Kontraindikacija: turski sed.

zracenja. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa 41 .qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) TERMICKE POVREDE OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T.Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. dejstva hemikalija. elektriciteta.

kontraktura komfora . Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). graftovanje .mirovanje u korektivnom polozaju. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. nema bola.kontraktura usled nebrige . termoregulacije.EF tiomukaza. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka. parafin.-starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste. Odeca vremenom gubi elasticnost. 2. masaza. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. UV. pa ih pacijenti nerado koriste. th: plastika. koza je bolna. combustio escharotica .nastaje pod dejstvom tople tecnosti.okupaciona i funkcionalna. od 3. Komplikacije: kontrakture 1. alergijske reakcije. combustio bullosa . hidro th Rth . Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Postoje 4 stepena opekotina: . nekomforna. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). IR. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 3. Zahvacen je epiderm. skupa je. carbonificatio . tecnost. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. depo nekih materija. vitamini. Koza je ugljenisana kao pergament. vezbe disanja Fth . struja.zahvaceni su svi slojevi koze. senzibilitet. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. analgetici Kth . Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). crvena i suva.voda + so.hetero i auto graftovanje. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. Izaziva ga vrela tecnost. Vidi se i tromboza krvnih sudova. 4. neestetska. tj. combustio erytematosa . Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. velicine i dubine zahvacenosti tkiva.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment.karakterise se dubokim stepenom nekroze. na ostecenom segmentu 42 .za RHB su znacajna prva tri stepena 1. ekskrecija. izaziva ga otvoren plamen i el. stvaranje vitamina D. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite.karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Prisutan je: bol.

a kod dece i do L3. vezbe -pomagalo tj. Komplikacije: -teske infekcije. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. nadoknade koze. Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.to je hipertroficni oziljak. duboke opekotine u blizini krvnih sudova Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%.sekundarne kontrakture . pozicioniranje -pokret tj.8-1cm. Fibroblast ga usmerava.3. KVADRIPLEGIJA Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. Prevencija kontraktura: -polozaj tj. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. splintovanje . Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE 43 . sok.

saobracajne nesrece. kontraindikacije. spinalis. pojacani refleksi. ocuvani rotatori. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. kao i misica trupa. Pristup je individualan.visoka lezija -C5 . stim sto je kl.Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).faza spinalnog soka . biceps ocuvan.Th1 . ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.. Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.C3 . hipotonijom.C6 . 44 .vazi za 1. nema atrofije..Th1 . pol.C5 . Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. Ima 31 par spinalnih zivaca.pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4 . Nivoi lezije: -C2 . tj.otezano disanje zbog ostecenja n.paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8 . Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.S. oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4 . koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). -gubitak refleksa . nema fascikulacija. ADZ (pisanje. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus.niska lezija Najcesca je C6-C7. Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine. da li je samostalan.:-ime i prezime. Karakterise se mlitavom paralizom.faza spasticiteta .paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8 . Faza spasticne kvadriplegije. 2. Th:-je kao i kod paraplegije. materijalni status.slika komplikovanija. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. a spasticna DE-ostecen je PMN i piramidni put. Uzrok: skokovi u plitku vodu. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni putCMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. godiste.gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7 . delimicno latisimus i pectoralis. pojava patoloskih refleksa. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.fazu.javlja se kao posledica transekcije med. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). a u 2. zanimanje. a rad timski. F. EDR je negativna. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.

Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicim na elektricni pogon. Kl. duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu . ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . -hidro th (duseci oko vrata. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija 45 . povreda. kongenitalne anomalije. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. To je mlitava. Uzrok: prekomerna telesna tezina. ETH. jer hrskavica nije vaskularizovana. retko spasticna paraliza GE. najpre samo pri duzem stajanju i hodu. spasticna DE i misica trupa. Rhb 1. traume (lux. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. sepa. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. ruku i nogu) -antidekubitusni dusek. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. povecanje snage pareticnih misica.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -rth-funkcionalna i okupaciona COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. 2. fraktura male sanata).. Prva pomoc je transport do prve zdr.faza mobilizacije: faza kolica. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. Rhb pocinje od momenta povredjivanja.faza imobilizacije: nega disajnih puteva. voditi racuna da ne dodje do opekotina.blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) Rhb: 1.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.. Rhb 2.faza imobilizacije.

bol. fleksiona i adduktorna kontraktura. F. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. neoplazme. intoksikacija. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. Rhb: -fth .termo th (poboljsava cirkulaciju.kosti se taru. infekcije. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . IR. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. Ako je skracenje malo ide povisica. krepitacije. adduktorna i spolj. EF) -kth .izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). aktivne vezbe. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth .korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. kongenitalne anomalije. a koleno trpi. cime se uklanja spazam i smanjuje bol). Kod coxartroze kuk boluje. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. degenerativne promene. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije 46 . ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. parafin. Uzrok ostecenja: trauma.-kontrakture (fleksiona. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. elektro th (DD.S. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. ukocenost.

Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.carpi radialis longus et brevis. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).-EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.carpi ulnaris. Periferni nervi postaju iz plexusa. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.ext. Otezani su pokreti ext.ext.digiti quinti. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. m. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. m.ext. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.supinator. 12 torakalnih. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.ext.digitorum communis. 5 sakralnih i 1 kokcisni. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. m. m.8 I Th1) krece od donje ivice m.brachioradialis. dok je vezivni ocuvan. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. Inervise m. 5 lumbalnih. m. m. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. nema Valerove degeneracije. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Potpuni oporavak je nemoguc. brahijalni. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).indicis. palac u addukciji 47 . jer dolazi do regeneracije. prstiju. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. Nema regeneracije. i supinacije podlakta. m. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. m.ext. percepcije.triceps brachii.triceps brachii vrlo brzo atrofira. Ne radi se operacija. mijelinskog i vezivnog omotaca. M.7. koje nastaje kao posledica traume. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.RADIALIS (C6. volarna fleksija sake. podlakta i sake. Saka ima izgled “visece sake”.ext. a tek onda termoalgezijski. dorzalne fleksije sake i ext. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore. a iz distalnog gliom. ishemije. Pleksusi (cervikalni.pollicis longus et brevis. N.

. m. a fleksija 2. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). Nemoguca je opozicija palca. posto palac ide u abdukciju. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . Lecenje je hirursko. m.interossei. opozicija i flexia palca. luksacija ramenog zgloba. m. Inervise: m. clanka i opozicija malog prsta. funkcionalna.2. i 4. razderotine. i mm. luksacije. a kaziprst u hiperekstenziju.flexor pollicis brevis (deo).pokret. prelazi preko lakatnog pregiba. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. Uzrok je: tumor.pronator teres. prelomi humerusa. m. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.ES. m..2. razvija se “majmunska saka”. traume. edem ligamenata. Pri pokusaju da se formira pesnica. 1.Th1) nastaje kod donje ivice m.flexor digiti quinti. i 3. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.flexor digitorum profundus (radialni deo).flexor pollicis brevis (povrsna grana).flexor digitorum profundus 3.3. Uzroci: lezija plexusa brachialisa.lumbricales 3... N. frakture..8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. flex. m. 48 . on stoji u ravni dlana. tendosynovitis. Atrofija interosealnih misica i hipotenara.7.. vaskularna oboljenja. a ekstenzija 2. m.Uzrok: trauma.medianusa u kanalu rucja. citostatici.pectoralis minor-a. spusta se medijalnom stranom ruke. Dolazi do pojave “kandzaste sake” .abductor digiti quinti. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.3. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.MEDIANUS (C6. pronator quadratus. m. clanka.ULNARIS (C8.adductor pollicis. i 3. hidro th -kth .okupaciona. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. zatim fleksija 1.lumbricales 1. Hvat je otezan.hiperekstenzija 1.flexor carpi ulnaris. korektivni polozaj .blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . volarna flexia sake. m. i 4.flexor pollicis longus. vrata radiusa.flexor digitorum superficialis. m. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.. prsta. volarne strane 1.abductor pollicis brevis.opponens pollicis i mm. m.opponens digiti quinti. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.. et 2. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. prsta. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. m. m. m.flexsor carpi radialis. Inervise: m. N. palac u abdukciji. m. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake..

snaga misica.5. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.obim pokreta. Uzrok povrede: diskus hernija. ES -korektivni polozaj -rth . SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. prelomi karlice. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.ISHIADICUS (L4. Th:-kth .tibialis.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). luxacio coxe congenita.peroneus communis i n. GS.S1. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). Nemoguca je fleksija kolena. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. manuelna masaza. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. nestrucno davanje injekcije. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.okupaciona i funkcionalna N. 49 .hidro th. krio th (za cirkulaciju). vitam B -fth .

m. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.FACIALIS (Belova paraliza) je 7.flexor hallucis longus et brevis.5. m. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).plantaris lateralis.peroneus longus et brevis. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod na prstima nije moguc.ishiadicus-a sa n. N. infekcija srednjeg uha. izrazava emocije. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . abdukciju i pronaciju stopala.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).ES. m.5 i S1.plantaris i mm. m. 50 . Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. fraktura.tibialis-om. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.extensor halucis longus. gips. tumori. Uzrok: prelom kosti. parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.PERONEUS COMMUNIS (L4.extensor digitorum longus et brevis. m.tibialis posterior. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. i S1.ishiadicus-a. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. Nemoguc je hod na petama. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). stap -fth . govori. a ne preko pete.lumbricales et interossei.popliteus. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.peroneus tertius.N. m.plantaris medialis i n. N. m. m.prevencija kontrakture -rth . upale.peronealni podizac. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.flexor digitorum longus et brevis. Funkcionalna procena: anamneza.TIBIALIS (L4. promaja.2. procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede. Inervise: m. kranijalni zivac.3) kao i n. usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.tibialis anterior. hladnoca. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. Uzrok povrede: direktna trauma. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). Inervise: m. m. koji sadrzi motorna.peroneus.

psiho th. kortikosteroidi. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.termo th (parafinska maska). tj. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. edukacija o protezama. ugao usana spusten. foto th (IR). EMP -rth .kuka za usnu -psiho th.-u miru: izbrisane su bore na celu. uzrokovane traumom. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. vaskularnim oboljenjima. Mogu biti: kao posledica M. oko je nize otvoreno. podizanje kondicije. Postoje planirane i neplanirane . borba protiv sinkinezija -fth . obuka hodu sa stakama. vidi se beonjaca). AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. ES.pred ogledalom. hrana upada izmedju vilice i obraza. dijabetes melitus. oko nevoljno suzi -epifera. promene radnog mesta ako je neophodno. trupa i obe noge.Birger. borba protiv kontraktura. kongenitalne (amelija. postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. zbrisana je nazo-labijalna brazda. oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis). malignim oboljenjem. sto brze 51 . nega patrljka. pronizon) -kth . fokomelija). vezbe disanja. odrzanje snage i elasticnosti misica. usne povucene ka zdravoj strani.

bandaza (konusni oblik).nedostatak ekstremiteta -fokomelija .prekobrojni prsti -sindaktilija . sapun. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). redukcija edema. tj. obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. nauciti ga kako se koristi. Pritisak na distalnom delu je veci. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. fth-hidro (cim zaraste rana). duga imobilizacija 52 . Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. nacinom aplikacije i delovanjem. infekcije. delovati na psihu. lezista proteze se menjaju. ne cedi se i ne susi na suncu. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. vezbati hod po strmoj ravni. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). hematom. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. koordinacija. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. uzimanje mera za protezu.srasli prsti. preprekama. stepenicama. posusivanje i inspekcija. opstu kondiciju. a kosti postaju krte i lako lomljive. neophodno je ciscenje lezista.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . Higijena carape: mlaka voda. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. i to: -amelija . stabilizacija patrljka. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. Predstavlja smanjenu mineralizaciju. dekubitus. kth. misica druge noge i GE. tj. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.protetisanje zbog fantomskog bola. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. Bandaza se radi elasticnim zavojem. zapocinje se cirkulatorno. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. osiromasenje kostiju. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom.

menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura. Mg.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.musculocutaneus -n. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. i 2. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n.cutaneus brachii medialis -n. a od njih zavrsni nervi. vitaminomD. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . duvan -hormonalni disbalans – trudnoca.8 i Th1). dojenje.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth .radialis Prednje grane 1.6. UV.prvi znak je zamor -bol u kostima. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.cutaneus antebrachii medialis 53 .medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis: -n.vezbe disanja.axillaris -n. pored ovih nastaju i riblji. antibiotici -ishrana bogata Ca.bikonkavni) Kl.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.slika: . Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. IFS -rth . pacijent se smanjuje. jacanje trbusne muskulature. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.7. a manje Ca i Mg) -genetika. alkohol. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. pravilno drzanje .-losa ishrana (vise fosfata.DD.

ulnaris. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.-n.termo th. parafin. ortoze) Dg . Paraliza plexus brahialisa . radna th (okupaciona i funkcionalna. Th:-parafin -galvanska struja. unutrasnjoj rotaciji. hirurska th. 54 . DD. otoci. EMG. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. zapaljenje. edukacija majke.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. vezbati manuelni hvat. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. Ruka visi pored tela. Uzroci ostecenja: trauma.Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. tumori. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. ADZ -rth . ES -kth . a podlakat u ekstenziji i pronaciji. DD. ED. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. nadlaktica je u addukciji. palac je u abdukciji i repoziciji. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . 3.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. Ruka nemocno visi pored tela. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. kasnije finije radnje.igrackama kroz igru. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. kongenitalne anomalije (vratno rebro).Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji.anamneza. aneurizma. 2. psiho th. klinicki i neuroloski pregled.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. Misici sake su ocuvani.

T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.fazu.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. spinalis.faza spinalnog soka: javlja se kao posledica transekcije med. bol. Karakterise 55 . koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. a u 2. debelog creva -seksualni poremecaj -poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.

pol. faza mobilizacije: faza kolica. nema atrofije. oduzeti podizaci stopala. a ostecen m pectoralis Th6-Th10: srednja torakalna lezija.se mlitavom paralizom. povecanje snage pareticnih misica. hipotonijom.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. vezbe iskoraka. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. ETH..funkcionalna -faza hoda: -zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju. Prva pomoc je transport do prve zdr. faza stajanja i hoda. pelvicni pojas i hod sa aparatima. sportske aktivnosti 56 .kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina. kontraindikacije. Faza spasticne paraplegije. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. nema fascikulacija. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3: niska torakalna lezija. godiste. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. pelvicni pojas i hod sa aparatima. materijalni status.okupaciona i funkcionalna. da li je samostalan. F. Rhb 2. Rhb:1. Rhb 1.. Pristup je individualan. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. Kl. faza imobilizacije. EDR je negativna. zanimanje. 2. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. povreda.moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth .faza spasticiteta: zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. voditi racuna da ne dodje do opekotina.: -ime i prezime. oduzeti su misici karlice i DE L4-S2: lumbalna lezija.S. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5: visoka torakalna lezija.latisimus. hod van razboja .okretanje u krevetu . hod sa podkolenim aparatom.krevet-kolica . a rad timski. pojava patoloskih refleksa. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. pojacani refleksi. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. oduzet m. 2. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . hod sa stakama nije moguc. faze: nega disajnih puteva.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica: -obuka koriscenja kolica -obuka transferima: . stajanje u razboju -rth . aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. vezbe balansa.

psiho th. fokomelija). stabilizacija patrljka. obuka hoda i ravnoteze 57 . obuka hodu sa stakama. dekubitus. uzimanje mera za protezu. po zarastanju oziljak treba biti slobodan.AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.Birger. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. vezbe disanja. hematom. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. podizanje kondicije. malignim oboljenjem. kongenitalne (amelija. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. opstu kondiciju. vaskularnim oboljenjima. delovati na psihu. koordinacija. infekcije. lezista proteze se menjaju. dijabetes melitus. nega patrljka. trupa i obe noge. bandaza (konusni oblik). Mogu biti: kao posledica M. uzrokovane traumom. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. sto brze protetisanje zbog fantomskog bola. Postoje planirane i neplanirane . edukacija o protezama. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE.

Tako nastaju fine naprsline tetive. redukcija edema.supraspinatus-a. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. misica druge noge i GE. nauciti ga kako se koristi. a na 58 . Periartritis humeroscapularis – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. subscapularis-a i teres minor. preprekama. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. vezbati hod po strmoj ravni. stepenicama. koju cine fascije m.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.-proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. ali vece rupture tetive m. kth. Najcesce zahvata:-tetivu m. pad na opruzenu ruku. Pritisak na distalnom delu je veci. 1. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. ne cedi se i ne susi na suncu. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. sapun. neophodno je ciscenje lezista. nacinom aplikacije i delovanjem.supraspinatus-a. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. zapocinje se cirkulatorno. Higijena carape: mlaka voda.. doci ce do delimicne. pre i posle nema bola. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. na 60st se ukljesti. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Bandaza se radi elasticnim zavojem. posusivanje i inspekcija. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. i to: -amelija .srasli prsti.prekobrojni prsti -sindaktilija .zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.Tetiva m. infraspinatus-a. fth-hidro (cim zaraste rana). prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. retko zahvat oda ramena odjednom.

tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. KTD.tetiva duge glave bicepsa. alkohol. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. jer to povecava bol).retraktilni kapsulitis. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Th:-fth .analgetici.egzogeni . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. POLINEURITIS – POLINEUROPATIJE je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.pendularne vezbe prvo bez.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. tj. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.120st se ukljucuje preskok.endogeni . Kapsula srasta sa drugim strukturama. pa je rame blokirano u abdukciji. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . elektroblokade -kth . male boginje. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. nadlakta. a onda sa otporom -rth .UZ.rot. ruku drzi u addukciji.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”.. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . kada je nemoguca abd. Svi pokreti ramena provociraju bol. Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 59 .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .do bola. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. a zatim i raspada. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.deltoideus brzo atrofira. Tetive taru deo burze. DD -kth . IFS.krio th. rubeola.antireumatici -fth . mravinjanja. na korenu. pneumonija.avitaminoza. kongenitalne anomalije . javljaju se troficke promene. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . pasivni pokret . . parestezija. Refleksi slabe i gase se. Postoji pozitivni (+) bolni luk.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.. Uzroci: . 2.trovanje. Bolest nije tesko prepoznati. dijabetes. Tendinitis m. M.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). spolj. Tendinitis. IR. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. trnjenja.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.subakromijalna burza 3. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.

vezbe snage. psiho th Rhb 1. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.stadijum oporavka: vezbe disanja.motorne oduzetosti su simetricne. slabost lumbrikalnih misica. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. hidro th.popraviti koordinaciju primenom pomagala. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). obazrive pasivne vezbe. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.facialis). Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. Radi se funkcionalna procena i th. te je neophodna traheotomija. 60 . 2. fleksija kolena 2030st. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). brzine i izdrzljivosti. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. Indikacija: mirovanje. postepena vertikalizacija.korektivni polozaj. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. polozaj na ledjima. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth .neznatno osteceni.EF . frotir izmedju palca i dlana.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize.vezbe disanja. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca. vezbe disanja -rth . mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . povecanje snage misica i obima pokreta.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. pasivne vezbe.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. aktivne vezbe. javljaju se i paralize respiratornih misica.faze . zatim vezbe disanja i cirkulacije. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. prsti polusavijeni. 3. DE: blaga fleksija kuka. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. Mogu biti zahvaceni sfinkteri. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. 1. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). pozicioniranje.termo th. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.faze . Rhb 2. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . DD . a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. kranijalni nervi (najcesce n. Oporavljeni misici se brzo zamaraju.definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. Kontraindikacija: zamor. elevacija. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. jer je zivot u opasnosti.ES -kth .

Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. koriscenje pomagala.definitivna faza: koordinacija. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Deformiteti na prstima stopala: 4. rad na povecanju obima pokreta. Javlja se fenomen carape i rukavice. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. Misljenje je ocuvano. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od 61 .faze . Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano.Rhb 3. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).

Postoje 4 stepena ravnog stopala . stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.pes plano valgusa: 1st .ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.mogu biti urodjena i stecena (rahitis.vezbi. Lecenje je operativno (artrodeza). lezije PMN-a.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . tj. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. zapaljenje. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. i 2. jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.povrsina oslonca je siroka 2st . tj.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . slabost misicno-ligamentarnog aparata. Kl. kth: . kada dete prohoda i postane stabilno. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. Kod dece. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. tromost Dg. povrede.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 6.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. Th: 62 . 5. jer tako stvaraju nadrazaj. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. Dete ne treba pozurivati da prohoda.

Os naviculare se rotira. meseca. Th: -konzervativno lecenje: -kth . a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Cesce oboljevaju muska deca. ne sme u turski sed. gips prvo peta. Postoji nedostatak senzibiliteta. Talus je oboren na dole. addukcija. spava na ledjima. a ne na stomaku. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. Javlja se skracenje m. Tetive imaju abnormalne insercije (npr.tibialis anterior. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. odnos 2:1. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. Dete gazi petom. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.tibialis posterior (plantarna fleksija. Cesto je obostran. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth .preko gipsa ide vata.-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . zatim equinus i na kraju excavatus. Calcaneus je visoko postavljen. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). -equinus. pa varus.podvrtace stopala. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. ojacaju izduzeni misici. supinacija) je skracen. Ulozak se stavlja na petu.hidro th -pes calcaneus . Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.postoji fleksija stopala. a ne prstima. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. pa palac. -adductus. M. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. Ahilova tetiva koja je jako skracena. Resava se najpre adductus. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.abdukcija i supinacija . pa prsti . a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. 63 .termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. Pri hodu aplikovati tregere .inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.izgubljena tabanska povrsina stopala.

subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.Periartritis humeroscapularis – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Tako 64 . Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.Tetiva m. retko zahvat oda ramena odjednom.supraspinatus-a. koju cine fascije m. 1. Najcesce zahvata:-tetivu m.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. infraspinatus-a. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.

okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.rot. 2. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .7. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. IR. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.antireumatici -fth .tetiva duge glave bicepsa.musculocutaneus -n.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: 65 . Bolest nije tesko prepoznati. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. pasivni pokret . Tetive taru deo burze.subakromijalna burza 3. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n.radialis Prednje grane 1. pa je rame blokirano u abdukciji.. a od njih zavrsni nervi.8 i Th1). Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .pendularne vezbe prvo bez.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.nastaju fine naprsline tetive. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).axillaris -n.deltoideus brzo atrofira. Tendinitis m. jer to povecava bol). M. PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. Th:-fth . kada je nemoguca abd. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. spolj. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.retraktilni kapsulitis.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. doci ce do delimicne.supraspinatus-a.6. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. pre i posle nema bola. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. Tendinitis. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. i 2. Svi pokreti ramena provociraju bol. Kapsula srasta sa drugim strukturama.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. a na 120st se ukljucuje preskok. ali vece rupture tetive m.UZ. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. na 60st se ukljesti. ruku drzi u addukciji.krio th. KTD. nadlakta. elektroblokade -kth . IFS. pad na opruzenu ruku. DD -kth . .analgetici.do bola. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. a onda sa otporom -rth . Postoji pozitivni (+) bolni luk.

hirurska th.pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. zapaljenje. tumori. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. Uzroci ostecenja: trauma. PARALIZA PLEXUS BRAHIALISA . psiho th. Th:-parafin -galvanska struja.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.-fascikulus medialis: -n. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.ulnaris. DD. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. EMG.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. vezbati manuelni hvat.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. palac je u abdukciji i repoziciji. kasnije finije radnje. 66 . edukacija majke. kongenitalne anomalije (vratno rebro). DD. Ruka visi pored tela. 3. nadlaktica je u addukciji. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.cutaneus brachii medialis -n.termo th. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . ortoze) Dg . otoci. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. 2.anamneza. ED. parafin.igrackama kroz igru.OBSTETRICALIS (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. klinicki i neuroloski pregled. Misici sake su ocuvani. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. ADZ -rth . Ruka nemocno visi pored tela. ES -kth . aneurizma. radna th (okupaciona i funkcionalna.cutaneus antebrachii medialis -n. unutrasnjoj rotaciji. a podlakat u ekstenziji i pronaciji.

osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. alkohol. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. Refleksi slabe i gase se. kongenitalne anomalije . a zatim i raspada. rubeola. trnjenja. tj.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. pneumonija..trovanje.egzogeni . mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.avitaminoza. Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). javljaju se troficke promene. na korenu. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona. dijabetes. male boginje.POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. mravinjanja. parestezija. Uzroci: .endogeni . Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 67 .

faze . respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). vezbe snage. 3. Rhb 2. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. 2. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. psiho th Rhb 1. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.faze . Kontraindikacija: zamor. 68 .popraviti koordinaciju primenom pomagala. kranijalni nervi (najcesce n. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. obazrive pasivne vezbe. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. polozaj na ledjima.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.termo th. vezbe disanja -rth . slabost lumbrikalnih misica. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.ES -kth .stadijum oporavka: vezbe disanja.neznatno osteceni. frotir izmedju palca i dlana. DE: blaga fleksija kuka. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. aktivne vezbe. Radi se funkcionalna procena i th. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. jer je zivot u opasnosti.facialis).definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . fleksija kolena 2030st.motorne oduzetosti su simetricne. fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.EF . Mogu biti zahvaceni sfinkteri. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.korektivni polozaj. prsti polusavijeni. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . elevacija. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. pozicioniranje. javljaju se i paralize respiratornih misica. pasivne vezbe. te je neophodna traheotomija. DD . GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. Indikacija: mirovanje. hidro th.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. brzine i izdrzljivosti. zatim vezbe disanja i cirkulacije. Oporavljeni misici se brzo zamaraju. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . postepena vertikalizacija. 1. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.vezbe disanja. povecanje snage misica i obima pokreta.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize.

brzi oporavak pacijenta. gonartroza. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. brza vertikalizacija. rad na povecanju obima pokreta. Javlja se fenomen carape i rukavice. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. neprihvatanje proteze od strane organizma 69 . infekcija. kontraktura.faze . Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. gubitak funkcije (coxartroza. tumori). luxacio coxe congenita. Podela:1. oslobadjanje od duge imobilizacije. Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije. ali zato ove proteze duze traju. koriscenje pomagala. Prednosti endoproteze: kratka hospitalizacija. Misljenje je ocuvano. Vrsta endoproteze zavisi od: patoloskog procesa i starosti pacijenta. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.definitivna faza: koordinacija. fractura coli femoris. Komplikacije: fraktura i luxacija proteze. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su: bol.Rhb 3.-parcijalna 2.-bezcemnetna -totalna -cementna.

Fth .jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. posao kojim se bavi. hod u razboju i hod sa stakama -4.Kontraindikacije: fleksija preko 90st. aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. izotonicne vezbe stopala. sedenje na prekrstenim nogama.dan . jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10. nagli pokreti karlice.nedelje . Rhb posle operacije: vezbe disanja u krevetu.. okretanje.dole.hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3. VESTACKA PATELA klizi gore . noge u pasivnoj abdukciji .ulazak u bazen. tj. 2-7 dana .dana .qps i m. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. tj. hobi. fleksija i ekstenzija u kolenu.dan . -1. Krevet treba da je visok. naglo prenosenje tezine na tu nogu.pokusati bez staka. elektro th.vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.-14. tvrd. noge u krebetu moraju biti ekstendirane . a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike. unutrasnja rotacija. Predstavlja smanjenu mineralizaciju. a kosti postaju krte i lako lomljive. osiromasenje kostiju.. add. sedenje na niskim stolicama. neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. pri spavanju jastuk izmedju nogu. vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.bez jastuka ispod kolena.gluteus -Od 2. tj.nedelja .-7. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. uslove zivota. cucanj. preko srednje linije. abd. nikako levo-desno. jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.termo th.-blaga fleksija.jastuk izmedju nogu.dana. postepeno opterecenje kuka.sedenje na ivici kreveta. hodanje uzbrdo i uz stepenice. Vrlo je vazno edukovati pacijenta. a manje Ca i Mg) 70 .

forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) HEMIPLEGIJA Rhb se zasniva na plasticitetu mozga. vida (hemianopsija). jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici.-genetika. vitaminomD.prolazna ishemija mozga. pravilno drzanje . slika je razlicita i zavisi od: lokalizacije i obima anatomskog deficita.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. Kl. dojenje.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.DD. Uzrok: -vaskularna oboljenja . kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.bikonkavni) Kl.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . mogucnosti restauracije postojecih funkcija. menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura.slika: . govora (afazija) 71 . embolija) -trauma. antibiotici -ishrana bogata Ca. alkohol. infarkt mozga (tromboza. intrakranijalna hemoragija. jacanje trbusne muskulature. pacijent se smanjuje. Mg. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca. IFS -rth . suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . UV. tj. pored ovih nastaju i riblji.vezbe disanja.prvi znak je zamor -bol u kostima. ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija. suprotnu od ostecenja hemisfere. To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.

plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni . procena hoda. pokretljivost i pomagala. sluha. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.akutna faza . socijalni status. “fenomen peroreza”. procena vida. pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja . trakama. Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija. ekstenzija kolena. Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti. kontraindikacije.okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status: -ime i prezime. intelektualni poremecaj pamcenje).faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija. spoljna rotacija nadkolenice. a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. trenutno stanje pacijenta. udlagama. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj . ektenzija i pronacija podlakta. fleksija i supinacija podlakta. (paznja. depresija. addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni . pol. Piramidnog je porekla. fleksija kolena. plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija. Dg. godina rodjenja. izvrsiti 72 . a na DE na ekstenzorima. elevacija ramena. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature. procena spasticnosti i mogucnosti alergije. rolovanim jastucima. tutor longete sa krilcima). VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max. addukcija. unutrasnja rotacija nadlakta. obim i duzina ekstremiteta. misljenje.fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE. Faze hemiplegije: 1. obim pokreta.-poremecaj gutanja. fleksija. -fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. emotivni i psihicki poremecaji. skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred. anamneza (licna i porodicna). sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska. Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.

*Poduka lezanju . to cini terapeut. neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta: vezbe u lezecem polozaju. Pasivan pokret izvodimo od prvog dana. od prostog ka slozenom. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku . ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci. hod sa pomagalima. Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE. Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.faza spasticiteta: -cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas. tehnike: Bobat. Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge. podize se do 90st fleksijom. Kabat.stanje relativnog oporavka: stimulacija selektivnih pokreta – pogotovo sake i stopala.zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku. U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.obrnuti postupak *Pasivni pokret . *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj . jastuci.korekciju.pasivno respiratornog tipa . DE flektirani. dok je postepeno ekstendira. Ruke su pored tela. okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene. sedeci sa spustenim nogama. stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu: fleksija kuka i kolena. a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme. na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima. -respiratorna gimnastika . dorzalna fleksija sake. uvezbavanje hoda. palac na ruci. udlage.pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. ali nikako preko zdrave. jer aktivnost pacijenta povecava spazam. pasivno rolanje. Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.koristi se pasivno relaksirajuci pokret. jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture. Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju. vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok. Ako pacijent lezi na zdravoj strani. Noge su prethodno spustene niz rub stola. Postepena vertikalizacija . addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice. duboke patike. Rhb-okupaciona pa funkcionalna. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja . medjutim 73 . Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje.na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa). 2.polusedeci. 3. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok . a njihov hod moze da postane gotovo normalan. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj. abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta. Signe-Brunnstrom. Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma. stojeci. pa sedeci polozaj. sedecem i stojecem polozaju. tzv. karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku: elevacija. Koristi se oscilatorni sto. na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. Na taj nacin promene. Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. kao i ocuvanje seme pokreta. ekstenzija i supinacija podlakta. spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).dok je pacijent u besvesnom stanju.teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji.

100% oporavak nije moguc. hipo ili arefleksija. 74 . javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju . rigidan vrat. povracanje. ali prilikom primicanja kasike do usta. trajanja i dubine kome. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – Decija paraliza – PARAPLEGIJA U DECIJEM DOBU je infektivno oboljenje virusne etiologije. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . saka se otvara). pomocu peskira. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). flakcidna (mlitava) paraliza. Vukicev.malaksalost. Npr. ostaju sekvele. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. stanja kv sistema. Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.blag oblik.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . glavobolja. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi -uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku. atrofija.znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa. Kontraindikacija: aktivna mobilizacija pacijenta – kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. javljaju se postepeno i asimetricno. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . fascikulacije.malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. Prognoza zavisi od: zivotnog doba.

Uzrok: -zracenje u trudnoci. nasledna predispozicija Podela: -spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.poboljsanje koordinacije. brzine i izdrzljivosti -rth . Oporavak traje jos najmanje godinu dana.vezbe disanja. jer je disanje otezano. hidro th -rth . virusna oboljenja. pasivne vezbe -fth . skolovanje i profesija. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdine . pozicioniranje. IR. prsljenskih lukova ili prsljenskih tela. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici. a zdravlje ugrozeno. Salkova i Sejbinova vakcina. otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.ES. nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.aktivne vezbe.Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. procesusa spinosusa.meningomielocela -ceo kicmeni kanal .UV. Th u drugoj fazi: -kth . SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.meningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. upotreba lekova.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth . kada se mogu javiti kontrakture. 75 . povecanje snage. okupaciona -fth . nema prolapsa medularnih elemenata. Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne . Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. EF i vitamin B.

pedijatar. 2. hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju. hod u dubku.slika: 1. medicinska sestra.skolioza i lordoza -osteoporoza. Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. fizijatar. ft.dekubitus -kontraktura: koleno u hiperekstenziji. Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze. Fth: termo th (parafin). primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. urolog. sekundarni deficit: -urinarne infekcije. ES Kth ista kao kod paraplegije.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. Kontraindikacija: -bazen. napred se stave vrecice sa peskom. Rth: -ortotska pomagala. Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje. Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica). Kod hidrocefalusa terapeut treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata). hod u razboju sa aparatima. Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu. a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave. Th: -vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom). Nema neuroloskih promena (poremecaja). a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice. hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije. Hod moze biti: paretican i ataksican. rt. Deca se krecu kolicima.equinovarus. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. godine (kad treba da prohodaju). roditelji.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana. vaspitac. Kl. Tim: dete. Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. 76 . kicmeni stub .reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.

spazam muskulature -otok.slika: -bol.. kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata..poremecaj funkcije.pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th: 77 .) Kl. hematom.kapsule. nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi . deformitet -funkcileza . koja nastaje pod dejstvom jake. pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba.LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka. snazne sile.

78 . infraspinatus-a. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. 1.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura. reluksacije. kalcifikacije. Tako nastaju fine naprsline tetive. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena. tj. hronicni otoci Kontraindikacije: pokret koji je doveo do luksacije. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. krio th rth: -funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. ali najcesce u podrucju ramena. Najcesce zahvata:-tetivu m.-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature). DD. Komplikacije: kontrakture. ostecenje periartikularnih struktura. retko zahvat oda ramena odjednom.supraspinatus-a.PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. ali vece rupture tetive m. IFS. pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. doci ce do delimicne.Tetiva m. pad na opruzenu ruku.supraspinatus-a. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth: -staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja -vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth: -EF. Periartritis je lezija. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. 1.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Periartritis humeroscapularis . koju cine fascije m. atrofije. ankiloza. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. tj.

IFS. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Tendinitis. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. nadlakta. Svi pokreti ramena provociraju bol.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. pre i posle nema bola.do bola. elektroblokade -kth .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. spolj. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m..okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. pa je rame blokirano u abdukciji. jer to povecava bol). na 60st se ukljesti. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.UZ. KTD. M. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).deltoideus brzo atrofira. kada je nemoguca abd. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. IR. Postoji pozitivni (+) bolni luk.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Tetive taru deo burze. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).krio th.rot. a onda sa otporom -rth . Th:-fth . ruku drzi u addukciji. 2. a na 120st se ukljucuje preskok.analgetici. 79 .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .retraktilni kapsulitis. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . . Bolest nije tesko prepoznati. DD -kth .tetiva duge glave bicepsa. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .subakromijalna burza 3.pendularne vezbe prvo bez.antireumatici -fth . pasivni pokret . pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Tendinitis m.

teniski lakat (kod tenisera.krio th. kovaca) Kl. a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova. tj. hvatista za kost. atrofija i ogranicena pokretljivost. UZ. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth . Cesce je lateralno. stisak sake je bitno oslabljen. 80 .ENTEZOPATIJE upala enteza. Uzrok: prenaprezanje misica koje dovodi do upale. hidro th -medikamentozna th . DD. Uzrok je: naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom . To je vanzglobni reumatizam. vozaca.slika: bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije I ekstenzije.infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. pri palpaciji protiv otpora. Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.

UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice” . opterecenje. medikamentozna th . krio th. Najcesca je: -prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat. ahilova tetiva Uzrok: trauma.uzrokovane tipom rada “peta policajca” . Olaksava pokretljivost tetiva i misica. mehanicki faktori Th: -mirovanje.infiltracija kortizona.kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) 81 .BURZITIS -burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.

bol i smanjenje funkcija.krio th. Pokreti su ograniceni zbog bola. Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. UZ. UZ. Najcesce se javlja kod starih ljudi.TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok: trauma. 82 . Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske. bolne tacke. infiltracija kortizona -fth . stvara se edem. zena. infekcijama. Th: lekovita infiltracija anesteticima. a tonus je povisen. To je upalni proces prouzrokovan virusima. tj. Th: -lekovi protiv bola i za snizenje tonusa . UZ. preopterecenje misica. privremena imobilizacija. manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva. Javlja se bol na palpaciju tih tacaka. venske i limfne). U misicima se javljaju mialgije. Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.EF. tj. IFS MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva. Th: -mirovanje. misic je krut. degenerativnim procesima. Javlja se bol i otok dela tetive.

obuca. starijih. ext. Subjektivne tegobe: nema infiltracije. unutr.imobilizacija (gips. elektro th. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. ext. koja dugo traje .CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis. i spoljna rotacija -koleno: flex. zahvata sva 4 ekstremiteta. flex. Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. Javlja se hormonska disfunkcija. Primarne promene su na misicima i nervima. Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. Th: sto pre jer je kasnije ireverzibilno. sauna. fenomen “madraca”. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). Kod mladih ova bolest predstavlja problem. 83 . tj. ledjima. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. udlage. mogu da nedostaju cele misicme grupe. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. vec hipertrofija tkiva. rotacija -lakat: -flex. L delu. sa ulnarnom devijacijom. neurovegetativni poremecaj. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. higijensko dijetetski rezim.crvena mrlja izmedju obrva. dobra odeca. add.vratu. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. hidro th. aparati) -termo th. Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”. medikamentozna th. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. Srece se kod gojaznih. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. sagorevanje masti je smanjeno. masaza.

Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. degenerativne promene. nema Valerove degeneracije. koje nastaje kao posledica traume.PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Uzrok ostecenja: trauma. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). intoksikacija. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i 84 . Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. infekcije. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. ishemije. percepcije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. kongenitalne anomalije. neoplazme.

supinator. brahijalni. m. a tek onda termoalgezijski.digitorum communis. prelomi humerusa. citostatici.ext.ext. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). vrata radiusa. luksacija ramenog zgloba. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.ext.ext. m. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.indicis.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth .7. m. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. dok je vezivni ocuvan. m. 85 .digiti quinti. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.8 I Th1) krece od donje ivice m. podlakta i sake. prstiju. Saka ima izgled “visece sake”. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.ne radi se operacija.ext. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. 5 sakralnih i 1 kokcisni. a iz distalnog gliom.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. Ne radi se operacija.okupaciona. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.pokret. M.carpi ulnaris. 5 lumbalnih. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. funkcionalna. m.ext. volarna fleksija sake. m.ES. i supinacije podlakta. m. mijelinskog i vezivnog omotaca. jer dolazi do regeneracije.pollicis longus et brevis. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice. Pleksusi (cervikalni. m. palac u addukciji Uzrok: trauma.triceps brachii.carpi radialis longus et brevis. N.triceps brachii vrlo brzo atrofira. dorzalne fleksije sake i ext. Potpuni oporavak je nemoguc. Periferni nervi postaju iz plexusa. Otezani su pokreti ext. Inervise m. vaskularna oboljenja. Nema regeneracije. 12 torakalnih.brachioradialis. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.RADIALIS (C6. korektivni polozaj . hidro th -kth . Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.

flexor pollicis brevis (povrsna grana).2. m. Lecenje je hirursko.2. m. N. razvija se “majmunska saka”. Hvat je otezan.7.pronator teres. prsta. m. flex. pronator quadratus. prelazi preko lakatnog pregiba.medianusa u kanalu rucja.Th1) 86 . Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. edem ligamenata. prsta. opozicija i flexia palca.N. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.flexsor carpi radialis. m. posto palac ide u abdukciju..abductor pollicis brevis.. et 2.3.flexor digitorum superficialis. Inervise: m.MEDIANUS (C6. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta. m.lumbricales 1.ULNARIS (C8. volarne strane 1. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. volarna flexia sake. m.flexor pollicis longus.. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana. Pri pokusaju da se formira pesnica.3. tendosynovitis. on stoji u ravni dlana.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. m.opponens pollicis i mm. a kaziprst u hiperekstenziju.. 1. Nemoguca je opozicija palca. m.flexor digitorum profundus (radialni deo). Uzrok je: tumor. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.

. m. m.S1. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). luxacio coxe congenita. i 3. Uzrok povrede: diskus hernija. clanka.abductor digiti quinti.adductor pollicis. m.pectoralis minor-a. zatim fleksija 1. Nemoguca je fleksija kolena. GS.peroneus communis i n.interossei.flexor pollicis brevis (deo). i 4.lumbricales 3. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. m. a fleksija 2. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. prelomi karlice. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. vitam B -fth . prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. spusta se medijalnom stranom ruke.hidro th. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). Atrofija interosealnih misica i hipotenara.obim pokreta.flexor carpi ulnaris.hiperekstenzija 1. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. nestrucno davanje injekcije. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.opponens digiti quinti. Uzroci: lezija plexusa brachialisa. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. a ekstenzija 2.nastaje kod donje ivice m. palac u abdukciji. luksacije. Th:-kth .flexor digitorum profundus 3. clanka i opozicija malog prsta. snaga misica... Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. traume. i 3. m.5. 87 . prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. razderotine.okupaciona i funkcionalna N.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. m. Inervise: m.ISHIADICUS (L4. i mm.tibialis. i 4. m.flexor digiti quinti. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . frakture. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. manuelna masaza. ES -korektivni polozaj -rth .. krio th (za cirkulaciju).

N.PERONEUS COMMUNIS (L4,5, i S1,2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.ishiadicus-a sa n.tibialis-om. Uzrok povrede: direktna trauma, fraktura, gips, lezanje na boku (kod kahekticnih osoba), karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Inervise: m.peroneus longus et brevis, m.peroneus tertius, m.tibialis anterior, m.extensor digitorum longus et brevis, m.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju, abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Nemoguc je hod na petama. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo), sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju, a ne preko pete. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth - prevencija kontrakture -rth - peronealni podizac, stap -fth - ES. N.TIBIALIS (L4,5 i S1,2,3) kao i n.peroneus, do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.ishiadicus-a, a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.plantaris medialis i n.plantaris lateralis. 88

Inervise: m.tibialis posterior, m.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira), m.popliteus, m.flexor digitorum longus et brevis, m.flexor hallucis longus et brevis, m.plantaris i mm.lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji, abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.

N.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. kranijalni zivac, koji sadrzi motorna, parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa, usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Uzrok: prelom kosti, infekcija srednjeg uha, upale, tumori, hladnoca, promaja. Funkcionalna procena: anamneza, procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede, govori, izrazava emocije. -u miru: izbrisane su bore na celu, oko je nize otvoreno, postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje, vidi se beonjaca), oko nevoljno suzi -epifera, oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis); zbrisana je nazo-labijalna brazda, ugao usana spusten, usne povucene ka zdravoj strani; hrana upada izmedju vilice i obraza, tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B, kortikosteroidi, pronizon) 89

-kth - pred ogledalom, odrzanje snage i elasticnosti misica, borba protiv kontraktura, borba protiv sinkinezija -fth - termo th (parafinska maska), foto th (IR), EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske, ES, EMP -rth - kuka za usnu -psiho th, promene radnog mesta ako je neophodno, tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.

OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T, dejstva hemikalija, zracenja, elektriciteta. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste, velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite, termoregulacije, ekskrecija, senzibilitet, depo nekih materija, stvaranje vitamina D, alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: - za RHB su znacajna prva tri stepena 1. combustio erytematosa - karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Zahvacen je epiderm, koza je bolna, crvena i suva. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2. combustio bullosa - nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 90

Prevencija kontraktura: -polozaj tj. Komplikacije: -teske infekcije. analgetici Kth . Izaziva ga vrela tecnost. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. 4. Odeca vremenom gubi elasticnost.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. duboke opekotine u blizini krvnih sudova 91 . koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka.to je hipertroficni oziljak. parafin. tecnost.okupaciona i funkcionalna. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . Komplikacije: kontrakture 1. Fibroblast ga usmerava. vezbe disanja Fth . combustio escharotica .kontraktura komfora . neestetska. Prisutan je: bol. nema bola.voda + so. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.hetero i auto graftovanje. graftovanje . sok. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). Vidi se i tromboza krvnih sudova. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom.EF tiomukaza. vezbe -pomagalo tj. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. Koza je ugljenisana kao pergament. na ostecenom segmentu 3.3. vitamini. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). nadoknade koze. masaza. pa ih pacijenti nerado koriste. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom.zahvaceni su svi slojevi koze. izaziva ga otvoren plamen i el. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan.karakterise se dubokim stepenom nekroze. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. IR. th: plastika. pozicioniranje -pokret tj. struja.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. hidro th Rth . davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. carbonificatio . nekomforna.sekundarne kontrakture .polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment. skupa je. UV. od 3. splintovanje .kontraktura usled nebrige . Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna .mirovanje u korektivnom polozaju. tj.

retraktilni kapsulitis. Bolest nije tesko prepoznati. nadlakta. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.Tetiva m. na 60st se ukljesti. infraspinatus-a. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. a na 120st se ukljucuje preskok. Tako nastaju fine naprsline tetive. Periartritis humeroscapularis – PAHS – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. 1. pad na opruzenu ruku.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.supraspinatus-a. 2.subakromijalna burza 3. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. koji se moze siriti 92 . Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. kada je nemoguca abd. koju cine fascije m. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%.supraspinatus-a.tetiva duge glave bicepsa. Najcesce zahvata:-tetivu m. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. retko zahvat oda ramena odjednom. ali vece rupture tetive m. pre i posle nema bola. doci ce do delimicne.

supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. jer to povecava bol).deltoideus brzo atrofira. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .antireumatici -fth . koja polaze iz celija senzomotorne kore. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.rot.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. Th:-fth . Svi pokreti ramena provociraju bol. prednji deo ponsa i produzene mozdine.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. KTD.do bola. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Kapsula srasta sa drugim strukturama. Tetive taru deo burze.krio th.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. DD -kth . tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. ruku drzi u addukciji. Znaci ostecenja CMN-a: 1.pendularne vezbe prvo bez.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. pa je rame blokirano u abdukciji. IR. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .UZ.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Lezije mogu biti: 93 . Postoji pozitivni (+) bolni luk. . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.prema vratu ili u ruku. a onda sa otporom -rth . nema fascikulacija. elektroblokade -kth .analgetici. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. pasivni pokret . Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. misicne refleksi su pojacani 3.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. Polazi od piramidalnih celija. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. M.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Tendinitis m. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Tendinitis. spolj. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. po Brodmanu (girus precentralis .polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. IFS. gde je rastavljen u snopice.

Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. Kontraindikacija: turski sed. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. 5. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. kontrakture. infektivni faktor (herpes simpleks). anoksija. 2. a bol se javlja na palpaciju. zapaljenski procesi. slab kvalitet materije. degenerativne promene. 3.. hemoragija. 94 . 4. 6. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. odsustvo refleksa. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. embolija. tromboza. virus varicele (toksicni faktor). Paraliza brzo nastupa. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. a stopalo je u varus polozaju. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.-u mozdanoj kori. neoplazme. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. kapsuli interni. genetski faktor (spina bifida). anestezija. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. GENU VARUM (O noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.. mozdanom stablu.

KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 4. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. kongenitalne anomalije. rot.opekotine. traume. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.) 95 . npr. cikatriks) -dezmogene (fascije. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. Podela: 3. degenerativne promene) -inaktivitet. . rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. aponeuroze.

pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. tj. elasticne naprave (Glisonova omca). koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. a na 120st se ukljucuje preskok.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. korektivni polozaj. preko koturace.Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G.tetiva duge glave bicepsa.supraspinatus-a. infraspinatus-a. kada je nemoguca abd. 1. proksimalnih segmenata. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. subscapularis-a i teres minor. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.. ali vece rupture tetive m.supraspinatus-a. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. doci ce do delimicne. Najcesce zahvata:-tetivu m. 2.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. tako da pacijent drzi ruku 96 .supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . retko zahvat oda ramena odjednom.retraktilni kapsulitis. pre i posle nema bola. ruka terapeuta. na 60st se ukljesti.Tetiva m. delovanje tezine susednih. Svi pokreti ramena provociraju bol.subakromijalna burza 3. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. koju cine fascije m. Periartritis humeroscapularis – PAHS – HRONICNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. Tako nastaju fine naprsline tetive. pad na opruzenu ruku. Bolest nije tesko prepoznati. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. nadlakta.

a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.krio th.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. tumori. traume.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.nucleus ruber (crveno jedro) .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Tendinitis m. PARKINSONOVA BOLEST – EKSTRAPIRAMIDNO OSTECENJE Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. . IR.pendularne vezbe prvo bez. elektroblokade -kth . Tendinitis.nucleus amygdale . Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. Kapsula srasta sa drugim strukturama. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti.deltoideus brzo atrofira. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” 97 . Tetive taru deo burze. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. M. Postoji pozitivni (+) bolni luk. Th:-fth .UZ.do bola. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . a nesto manje u nucleusu caudatusu. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. encefalitis. IFS.antireumatici -fth . jer to povecava bol). jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. spolj.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. DD -kth .vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .analgetici. tj.nucleus subthalamicus .globus palidus (palidum) .nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.rot.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.nucleus hypothalamicus Luysii .priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. a onda sa otporom -rth . KTD. Kl.substantia nigra .mali mozak (cerebelum) . pasivni pokret . ruku drzi u addukciji. trovanja manganom i CO. pa je rame blokirano u abdukciji.

narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. opustena ruka). pisanje. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. vezbe disanja. kontrolise polozaj glave u prostoru.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. polozaj tela u odnosu na DE. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.motivacija govora .ES. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . . Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. pa prstom druge ruke). kasnije i glavu. postoji anteropulzija. Zahvata ekstremitete.pise sitnim slovima.vezbati koordinaciju na rigidnost. gutanje . skandirajuci. Ispitivanje tremora: DE . isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. oblacenje. 98 . govor je nazalan. stopalo se vuce po podu. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija .ustajanje. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . ruke su uz telo lako flektirane u laktu.vezbati ADZ .aktivnim pokretima uticati na tremor . usporen.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. polozaj glave u odnosu na telo. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . glava DA i NE.hidro th uz nadzor.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . monoton. U snu tremora nema ili se smanjuje. zvakanje. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. govor.frenkelove vezbe.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.-tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. masaza -rth. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.

slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. a izduzeni m. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. kod gojaznih osoba Kl.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (X noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.sartorius. trauma. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna 99 . Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. paraliza misica. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje. semitendinosus. rahitis.tensor fascia latae i vastus lateralis.

Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.-sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.qps-a. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) 100 . lordoza. a stopalo je u varus polozaju.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.femoris. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. jacanje muskulature unutrasnje strane. Kontraindikacija: turski sed. Postoji slabost m. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. a kosti podkolenice su rotirane medijalno.ishiadicus. n. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. traume. istezanje mekih struktura sa spoljne strane. periferne lezije n. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.

spiralni prelom. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 101 .prema stanju koze .prelom u vidu zacepa -potpune . uzduzne.prema dejstvu sile .prema stanju kosti .direktne .-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.linija preloma kosa 7.-stabilni . ponekad i nerava.-poprecne.prelom u vidu pukotine .indirektne 4.prelom na liniji duz cele kosti 5.infractio .FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. zvezdasti prelom. torzioni prelom 6.traumatski (kost je zdrava) .subperiostalni prelom .fisura . –delimicne . kose. Podela: 1.otvorene (aperta) .patoloska (kost je patoloski promenjena) 3. multifragmentarni.zatvorene (klauza) 2.linija preloma poprecna -nestabilni .

poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. UZ.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. bolovi. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). kontrakture. dekubitus. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.je faza konsolidacije.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. hidro th. osteosinteza -srafovi. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. ad long. hidro th. Faze u stvaranju kalusa: 1. pronatori i supinatori. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.duzina ekstremiteta produzena b)dis. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. DD. tromboze. embolije. IFS (1-30Hz). atrofije misica. rth -fth preko gipsa magnetom. cum distractione/elongacione .faza je faza organizacije hematoma 3. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija.faza je faza potpune konsolidacije. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. 102 . tj. stvaranje fibroznog kalusa 4. stvaranje fibroznog kalusa. tj. tvrd otok. cum contractione/breviatione . IFS. ad long. ES. urinarna infekcija. Kl. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.

Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. zapaljenski procesi. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. vezbati ravnotezu na jednoj nozi.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .nastaju kao posledica nelecenih.faza formiran kalus. sprovodjenje opste i posebne nege.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. atrofija misica -kasne komplikacije .Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma. okretanje sa stakama u mestu.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. losa imobilizacija. metabolicki poremecaji. uzrast. losa repozicija.fibrozni kalus -kartilageni. jacati antagoniste skracenih misica. pun oslonac nije dozvoljen.faza imobilizacije. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. kompresija nerava.faza formiran.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. opste stanje organizma.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza 103 . stanje cirkulacije. ali nedovoljno cvrst kalus. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.

pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. 2. a na 120st se ukljucuje preskok. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.tetiva duge glave bicepsa.Periartritis humeroscapularis – PAHS – PSEUDOPARALITICNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. tako da pacijent drzi ruku 104 .supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . doci ce do delimicne. Svi pokreti ramena provociraju bol. subscapularis-a i teres minor.Tetiva m. na 60st se ukljesti. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.supraspinatus-a. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. pre i posle nema bola. Tako nastaju fine naprsline tetive. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. 1. infraspinatus-a. ali vece rupture tetive m..supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. pad na opruzenu ruku. koju cine fascije m.supraspinatus-a. Bolest nije tesko prepoznati. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. nadlakta. retko zahvat oda ramena odjednom. kada je nemoguca abd.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. Najcesce zahvata:-tetivu m. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.retraktilni kapsulitis.subakromijalna burza 3.

luxacio coxe congenita. Uzrok povrede: diskus hernija. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. IR.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. Tendinitis m. Th:-fth .priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.5. Nemoguca je fleksija kolena.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.5.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. DD -kth . Kapsula srasta sa drugim strukturama. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.do bola. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . Tetive taru deo burze. prelomi karlice. m. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. pa je rame blokirano u abdukciji. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. Postoji pozitivni (+) bolni luk.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. gips.ishiadicus-a sa n. elektroblokade -kth . nestrucno davanje injekcije. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). N. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.peroneus tertius. jer to povecava bol). lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). ruku drzi u addukciji. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. a onda sa otporom -rth . Inervise: m.extensor halucis longus.S1. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. spolj.rot.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .tibialis.analgetici.tibialis-om. Tendinitis.peroneus longus et brevis.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . EF-kortikosteroida (KJ-novokain). m. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.pendularne vezbe prvo bez.PERONEUS COMMUNIS (L4. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n.antireumatici -fth . pasivni pokret .krio th.tibialis anterior. . m. fraktura. M. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. i S1.UZ.ISHIADICUS (L4. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. N. IFS. m.deltoideus brzo atrofira.peroneus communis i n. KTD. Uzrok povrede: direktna trauma. 105 .extensor digitorum longus et brevis.

m.prevencija kontrakture -rth . add.ES. ext. Primarne promene su na misicima i nervima. zahvata sva 4 ekstremiteta.peroneus. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.3) kao i n. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.flexor digitorum longus et brevis.TIBIALIS (L4.ishiadicus-a. ext. i spoljna rotacija -koleno: flex. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. abdukciju i pronaciju stopala. flex. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Inervise: m. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).tibialis posterior.plantaris i mm. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.flexor hallucis longus et brevis. mogu da nedostaju cele misicme grupe. rotacija -lakat: -flex.lumbricales et interossei. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. m. sa ulnarnom devijacijom. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. Hod na prstima nije moguc. AMPUTACIJA U DECIJEM DOBU ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.plantaris medialis i n. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). a ne preko pete. m. stap -fth . m. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) 106 . a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. Nemoguc je hod na petama.2. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add.peronealni podizac.5 i S1. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . m.plantaris lateralis. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. N. unutr.popliteus.

prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija. ramenu. angina pektoris. spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. ramenu. unutrasnjoj strani lopatice.vertebralis ili vratnog simpatikusa. Kl. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena. CERVIKALNI SINDROM – CERVIKO – BRAHIJALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. degenerativne promene kicme (spondilitis. tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). diskus hernija). ramenu. C5-bol u vratu. To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova. ramenu. elektro th. koja dugo traje .slika: -bol u vratnom delu. 107 .a. Uzrok (etiologija)-trauma. unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke.imobilizacija (gips.-najbolje je delovati malom silom. a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. unutrasnjoj strani lopatice. aparati) -termo th. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . udlage. spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. zapaljenske promene.crvena mrlja izmedju obrva.

elektro th. Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik . Rth .okupaciona i funkcionalna . Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju. koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.vezbe za povecanje elasticnosti PVM . Izradjuje se po sablonu . laterofleksije i rotacije glave i vrata). Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta. Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne. nagli.okupaciona. a to se postize: rasterecenjem vratnog dela kicme.hidro th (vezbe antefleksije. jacanje misica vrata i glave -rth . da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.sloj vate.termo th. 108 . rotirani pokreti.jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika). dugi prinudni polozaj. nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga. Unkartroza .pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. retrofleksije.UZ . od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.Kontraindikacija: brzi. GA. Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba. Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake. cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere. toplota (jer pojacava nadrazaj). -fth . spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.edukacija pacijenta da izbegava nagle pokrete.uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. podlakat. Tvrd karton. hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth . ogranicenim pokretima glave. omota se zavojem. -trakcija . okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. hidromasaza . Kontraindikacija: brzi.koristi se zbog dekompresije nervnih korenova. da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni. rotacioni pokreti cervikalne kicme. Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu. obuka pozicije glave i ADZ. nagli.procesus uncinatus (C prsljenova).

a ne oboljeva. Majka prenosi. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu. osim struka Kontraindikacija: zamor Th:-medikamentozna: adrenalin. vitamin B -higijensko dijetetski rezim . tzv. -misici potkolenice dugo ostaju snazni . KTD. osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth . borba protiv gojaznosti -kth . intersticijalni i fascijalni misici. hidro th 109 . fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida. EF.PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina). cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni. ES. Bolest pocinje obicno do 4-te godine. kortizon.sprecavanje kontrakture.to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.GS. Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. belancevine.vitamini.

gde je rastavljen u snopice. kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. zahvata proksimalne delove ekstremiteta. primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. Polazi od piramidalnih celija. slika: -simetricna misicna atrofija. pseudohipertrofija. Znaci ostecenja CMN-a: 1. naglasena lumbalna lordoza. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. hiperhidroza. patkast hod. facies miotonika.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. Lezije mogu biti: 110 . misicne refleksi su pojacani 3.okupaciona. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. mlitava paraliza. metabolicke promene. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. prednji deo ponsa i produzene mozdine. nema fascikulacija. misicne kontrakture.-rth .polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. kostane deformacije. ptoza) -orofariengealna distrofija. osin struk. koja polaze iz celija senzomotorne kore. bedreno-karlicni): -pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. scapulae alatae. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. po Brodmanu (girus precentralis . hipotonija. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. okularna misicna distrofija (strabizam. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.

anestezija. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. 4. Paraliza brzo nastupa. genetski faktor (spina bifida). avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. a bol se javlja na palpaciju. 111 . virus varicele (toksicni faktor). kapsuli interni. 2.. 5. embolija. infektivni faktor (herpes simpleks). javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. degenerativne promene. odsustvo refleksa. kontrakture. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. slab kvalitet materije. tromboza. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma.-u mozdanoj kori. anoksija. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. zapaljenski procesi. 6. neoplazme. 3.. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. mozdanom stablu. hemoragija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful