FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi,tj. srasli u nepovoljnom polozaju.

To je kasna komplikacija preloma, koji je dobro srastao u pogledu kalusa, ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm, funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Takodje se daje povisica. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu, a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama,savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta

1

REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija, tj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva. Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota, nepoznate je etiologije. Faktori koji uzrokuju nastanak su: nasledje, trauma, fizicko opterecenje, porodjaj, psihicko uzbudjenje, teske infektivne bolesti, klimakterijum. Bolest pocinje postepeno, netipicnim znacima: umor, malaksalost, gubitak sna, povisena T, pojacano znojenje, gubitak mase. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost, koja se najcesce i prvo javlja na sakama. Kasnije se javlja bol, prvo pri pokretu ili pritisku, a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob, razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. Otok je vretenast, bol ne na pritisak i spontano, nema crvenila. Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima, kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista, a zatim: subluksacije, devijacije, fibroze i ankiloze. R.A. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne, periferne interfalangealne, dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni), ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob, pri cemu je zvakanje otezano. Deformiteti sake: 1. ”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. 2. ”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima. 3. mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju, a koza sake je naborana u vidu rukavice. Funkcija sake je izgubljena. Deformiteti prstiju: 1. ”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF, fleksija distalnih 2. ”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile - flex. kontraktura 3. ”fokino peraje”-flex. sa ulnarnom devijacijom 4. ”rupica za dugme”-flex. u prox., a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. ”90:90”-na palcu:flex. i MKP, a hiperekstenzija i IF 6. ”cekicasti prsti”-prox. IF zglobovi u normalnom polozaju, dok su distalni u flex. od 90st. Rucni zglob: volarna fleksija; lakat: flex. kontr. rame:add. DE: 1. palac - valgus polozaj 2. prsti - u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca 3. patela - ankiloza, valgus kolena 4. kuk - fleksija i addukcija. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive, burze (burzitis, Berkova cista), misice koji atrofiraju, ovojnice (oksidativni tendovaginitis). Sindrom glavice ulne-peritendinitis - ulnarna ekstenzija sake i prstiju, vaskulitis, atrofija noktiju, subkutani cvorici. Th: 2

RHB U AKUTNOM STADIJUMU: -medikamentozna th (kortikosteroidi, salicilati, soli zlata, glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete, rame u laganoj abdukciji, lakat u laganoj fleksiji, rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st, prsti u fleksiji od 15st, saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija, kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji, koleno u ekstenziji, stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. Longete se nocu ne skidaju, jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: -vezbe do granice bola (u suspenziji). Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth - krio th, EF (KJ), laser, IFS, DD, ES, hidro th, lokalne kupke -rth - okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. Kontraindikacija: toplota i pokret koji izaziva bol. RHB U 2. FAZI DEFORMITETA koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline, tetiva, ovojnica, zbog kontrakture, ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth - aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth - parafin, hidro th, UZ (male doze zbog osteoporoze), ES -rth - funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze), kao transpozicija i plastika tetiva -kth - nosenje korektivnih udlaga, nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta, nose se izmedju vezbi, a vezbe se rade svaka 3h, sprovode se i vezbe disanja -fth - hidro th -rth

3

embolija. gde je rastavljen u snopice. degenerativne promene. neoplazme.. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. anoksija. Paraliza brzo nastupa. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. 4. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. mozdanom stablu. anestezija. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. 4 . po Brodmanu (girus precentralis . Znaci ostecenja CMN-a: 1. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. 2. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.. slab kvalitet materije. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. prednji deo ponsa i produzene mozdine. kontrakture. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. tromboza. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. koja polaze iz celija senzomotorne kore. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. infektivni faktor (herpes simpleks). Polazi od piramidalnih celija. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. genetski faktor (spina bifida). kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. a bol se javlja na palpaciju. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. kapsuli interni. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. 5. zapaljenski procesi. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. 6. hemoragija.CMN (GORNJI MOTORNI NEURON) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. 3. nema fascikulacija. virus varicele (toksicni faktor). Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. misicne refleksi su pojacani 3. odsustvo refleksa.

UV -kth . DISTORSIO (uganuce) 5 . Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje. Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca. Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.IR. meri se anteroposteriorni dijametar.PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth .tehnika pravljenja raznih cvorova – sa velikim nitima -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje. Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. Th: -fth . udubljene ili susterske grudi). Grudna kost je udubljena. a ekspirijum je forsiran. Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).povecanje ekspirijuma .“makrame” . fiksirano je gornje-kostalno. jer je otezano disanje. a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.

IR. vezbe disanja -kth i rth . Th . LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju. otok. aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor.a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata.staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa. misicna snaga.krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth. Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth .parafin.spazma. krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2. hematom. Th . pucanje zglobne fascije. spretnost -kth .fth. Postoje 3 stepena u zavisnosti od: -elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl. krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain -vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola. povrede sinovije.otok. EF.obim pokreta. pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1. koordinacija. Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture.povecanja cirkulacije -kth -rth 3. ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije.deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni. hidro th 6 .slika: -bol. pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata. tetiva. otok i palpatorna osetljivost. kapsule. izdrzljivost. brzina.). evakuacija hematoma. IFS. prosiren je zglobni prostor Th . potpuni gubitak funkcije.. prisutan je bol.fth.je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu. UZ.. a aktivni pokret je nemoguc.

Sudeck. hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. dugotrajni otoci.-kth . nestabilan zglob. M. DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA) 7 . Komplikacije: kontrakture. atrofije.vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage.

To je faza “dekompenzacije artroze”. zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. pa zglobna tela nece medjusobno srasti. sekundarne nastaju kao posledica: prekomerne telesne tezine. tj. poremecaja statike i dinamike. koja postepeno propada i degenerativno se menja. Ova faza je prolazna. atrofije i kontrakture misica. Ukoliko se javi upalni proces. 8 . pokreti su ograniceni i bolni. on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova. npr. Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. 2. IF zglobovima Sausardov cvoric. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju. I zglobna casica se donekle menja. resice joj postaju debele i nezgrapne. na saci se javljaju cvorici. Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici. mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera” . buja kostano tkivo. a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. opterecenja zgloba. koja gubi svoju glatkocu. tako da ona luci tecnost u zglob. primarne (idiopatske). a zglobni prostor se suzava. Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). kongenitalne anomalije. Na kostima se takodje javljaju promene. tako da nema opasnosti od ankiloze. Artroze mogu biti: 1. a na prox. Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture misica. ali nema ankiloze. jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.

parafin. najpre samo pri duzem stajanju i hodu.kosti se taru.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. jer hrskavica nije vaskularizovana. F. elektro th (DD. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.S. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. GONARTROZA 9 . Kod coxartroze kuk boluje. ukocenost. aktivne vezbe. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. EF) -kth . traume (lux.. fleksiona i adduktorna kontraktura. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona. Ako je skracenje malo ide povisica. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj . Uzrok: prekomerna telesna tezina. krepitacije. Kl. To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.termo th (poboljsava cirkulaciju. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. bol. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. sepa. a koleno trpi. a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. fraktura male sanata). adduktorna i spolj. Rhb: -fth . kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . cime se uklanja spazam i smanjuje bol). a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. IR. kongenitalne anomalije.

pomagala .slika: bol. Bekerova cista.okupaciona pa funkcionalna. elektro th. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. Kl. fleksiona kontraktura. pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). bolna osetljivost.je degenerativno oboljenje zgloba kolena.stap. krepitacije. startni bol. F. Uzrok: prekomerna telesna tezina. Rhb: -fth . parafin). -hipotrofjia. hipotrofija. hidro th -kth .S.termo th (KTD. povecan obim preko kolena. povecan obim preko kolena. SPONDILOZE 10 . pojava burze. UZ. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. gena valga i vara. hipertrofija. fleksiona kontraktura.aktivne vezbe sa i bez otpora -rth .

se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu.slika: -lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji: smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. bol. Rhb: -fth . Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. odvojen je -lumbalizacija . istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth . L5 srasta sa S1 Kl. Dg. Uzrok: -diskopatija (degenerativne promene na diskusu . PMN (donji motorni neuron) 11 . Na torakalnom se javlja redje. na cervikalnom i lumbalnom delu.termo th.sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju. pojacan tonus PVM. jer je manje pokretan. jer 5-ti nije srastao. hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam. da bi pacijent mogao da amortizuje pokret -kth -odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. zovu se spondiloze. rigiditet. pojava skolioza.moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme: -sakralizacija . ogranicena pokretljivost. tj.

ishemije. percepcije. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Pleksusi (cervikalni. kongenitalne anomalije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. nema Valerove degeneracije. Periferni nervi postaju iz plexusa. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Ne radi se operacija. intoksikacija. a tek onda termoalgezijski. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. degenerativne promene. dok je vezivni ocuvan. jer dolazi do regeneracije. 12 torakalnih. 5 lumbalnih. neoplazme. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. Potpuni oporavak je nemoguc. koje nastaje kao posledica traume. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. brahijalni. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. a iz distalnog gliom. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. mijelinskog i vezivnog omotaca. Nema regeneracije. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. 5 sakralnih i 1 kokcisni. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. infekcije. PEDES PLANI – ravna stopala 12 . Uzrok ostecenja: trauma. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.

tj. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. slabost misicno-ligamentarnog aparata. Kod dece.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . povrede). Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Kl. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. Dete ne treba pozurivati da prohoda.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. zapaljenje.mogu biti urodjena i stecena (rahitis.povrsina oslonca je siroka 2st . Postoje 4 stepena ravnog stopala . a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. tj. lezije PMN-a. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. Th: -termo th (u vodi i masaza) -kth -vezbe i u svim pravcima.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . kada dete prohoda i postane stabilno. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani . Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.tromost Dg.hidro masaza 13 .tomasova peta) -fth .ETH -rth . Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.pes plano valgusa: 1st .oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.

kongenitalne anomalije. . proksimalnih segmenata.opekotine. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.) Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G. ruka terapeuta. traume. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. MORBUS BEHTEREV . rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 14 . tj. delovanje tezine susednih. Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. Podela: 1. elasticne naprave (Glisonova omca). progresivno oboljenje evolutivnog toka. npr. To je hronicno.KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. aponeuroze. rot.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 2. Uzrok je nepoznat.ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. cikatriks) -dezmogene (fascije. preko koturace. korektivni polozaj. degenerativne promene) -inaktivitet.

reinklinacijski index = 30 – max. Normalno je od 5-7cm. umor.ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze. stomak isturen. struktura kicmenog stuba.5 Ui . fleksiji-inklinacijski index Ii . promaja. flex.reinklinacijski index = 10 – max. Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.godina zivota. torakalna kifoza naglasena.Ri=6 -zbir ova dva daje ukupan index Ui . Rhb: 1. Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge. odrzati kostalno disanje. MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike. obim pokreta zgloba kuka i ramena. grudi uvucene. = 2 Ui .5 Ri . ext. Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”.BEHTEREV: vitalni kapacitet. lumbalna lordoza zbrisana. kukovi i kolena u semifleksiji.inklinacijski index = max.pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid) . pokretljivost grudnog kosa. edukacija pacijenta zastitnim polozajima: 15 . atrofije misica. ali samo do kolena. kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira). ekstenziji-reinklinacijski index Ri . spreciti kontrakture.S. usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. a zatim se siri ascedentnim putem (M. ext. kod zena i iznad grudi odgovara gornje kostalno disanje). ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava. – 30 cm = 3 Ri . Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva. pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni. flex. Ogranicena je sagitalna pokretljivost.Meri-Strumpl). ekspirijumu (u visini mamila.ukupan index = Ii + Ri =6. Funkcionalna procena: -stav skijasa -“fenomen gumene lopte”: stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.Ui=10 Th:-od Th1. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa” .Ii=4 -pri max. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze). inspirijumu i max.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.inklinacijski index = max. pa 30cm nanize Ii . odmah ispod C7. Kl. ramena isturena napred i dole. Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. M. =1.ukupan index = Ii + Ri = 5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4). i 10 cm iznad toga Ii . cervikalna lordoza naglasena. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. F. -meri se index sagitalne pokretljivosti: C:-od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens) -pri max. U pocetku bol se javlja ujutro. a kasnije prisutni su i danju i nocu. ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti: hladnoca.. tj.glava isturena napred. – 10 cm =4.. -cervikalni fles . gubitak apetita i gubitak mase. Pacijenti sve manje setaju.slika: bolest pocinje postepeno opstim simptomima: malaksalost.

kada hoda glava je prava.okupaciona. fth . UZ. kth . smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis . a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice. dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. ocuvati pokretljivost kicme. ramena zabacena nazad. ES.ilipsoas • sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom. kukova i ramena. noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. pa funkcionalna. grudi isturene.lezanje na tvrdoj podlozi. monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! • MULTIPLA SKLEROZA 16 . promena radnog mesta. spreciti kontrakture i ankiloze. stomak uvucen 2. bez jastuka. rth .vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.hidro th. ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje. Diferencijalna Dg . obuka torakalnom disanju 4. DD 3. da bi se istegao m.

KIFOZA 17 . intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije . skandirani govor 3. a najvise je pogodjena koordinacija.sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth . psiho i muziko th. infekcija. vec predvece kada je pacijent odmoran. na sirokoj osnovi. To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. multipla. ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. slabost u vidu hemipareze.hod je teturav. nistagmus. bolesnik preterano podize noge. fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. niti kad je toplo. toplota. Bolest moze poceti motornim znacima: spasticka parapareza. tj.(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!) . EF.postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth . Kl. To je bolest nepoznate etiologije. interferon) -higijensko-dijetetski rezim . prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.stap.G. a kad ih spusta udara jace o tlo. degeneraciji mijelina.spada u ostecenje CMN. euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. Zahvata i ushodne i nishodne puteve. Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th. stres. kolica. prvo sa otvorenim. Zarista su mala.od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama. parapareze ili monopareze. cetvoronozac. rasejana po beloj masi kicmene mozdine.izrada pomagala .pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga) . stake. Izvodimo Rombergovu probu . slikom autoimunoloskog encefalitisa. Javlja se u tri oblika: 1. peronealni podizac -ADZ. aparat za stabilizaciju hoda.nevoljna oscilacija ocnih jabucica 2. smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest. sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: 1.duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog). tronozac. Radi se o demijelinizaciji. Rhb: -medikamentozna (pronizon. Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji. ES -kth . slikom. Kontraindikacije: zamor. smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. sa razmaknutim nogama. ACTH. a zatim sa zatvorenim ocima .

neuromuskularne. 18 . tumori. metabolicne.pectoralis. Najcesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu. Funkcionalni status i kl. postoperativne.kasna paraliticna. m. radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.slika: -glava povijena napred.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni test-trazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) -ramena uska.je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth . savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su: m. skeletne displazije. dekubitus. traumatske.okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih velikih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija: spavanje na ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela). inflamatorne. da pravilno drzi telo. iradijacione.vezbe disanja i opste kondicije . Scheuermannova bolest. preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima. potreban je visok naslon.pectoralisa.ES izduzenih misica -kth . kolagenske bolesti. myelomeningocele (razvojna . kontrakture. da sedi na tvrdoj podlozi. lumbalni ekstenzori -izduzeni su: torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th: -fth . kongenitalne.relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica. SEKUNDARANE KOMPLIKACIJE INAKTIVITETA kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija.tj.iliopsoas. kongenitalnaprisutna na rodjenju). Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na: posturalne.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava.

19 . Moze se javiti u okolini svakog zgloba. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. tromboze. tj. tvrd otok.atrofije misica. ostecenje periartikularnih struktura. ali najcesce u podrucju ramena. Periartritis je lezija. embolije. urinarna infekcija. bolovi.

kada je nemoguca abd. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. a na 120st se ukljucuje preskok.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. pasivni pokret . Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. ali vece rupture tetive m.pendularne vezbe prvo bez. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. nadlakta. Tendinitis m.retraktilni kapsulitis.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. koju cine fascije m. Svi pokreti ramena provociraju bol. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .Tetiva m.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Bolest nije tesko prepoznati. doci ce do delimicne.antireumatici -fth . elektroblokade -kth . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .. DD -kth . subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. . IFS. ruku drzi u addukciji.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. retko zahvat oda ramena odjednom.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. spolj.tetiva duge glave bicepsa. na 60st se ukljesti.PERIARTRITIS HUMEROSCAPULARIS – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.subakromijalna burza 3.deltoideus brzo atrofira. Tendinitis. a onda sa otporom -rth . 2. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.do bola. Tako nastaju fine naprsline tetive.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. 1. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. pre i posle nema bola.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. IR.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).rot. pad na opruzenu ruku. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . jer to povecava bol). Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Najcesce zahvata:-tetivu m.krio th. Th:-fth . M. Kapsula srasta sa drugim strukturama. infraspinatus-a.supraspinatus-a. Postoji pozitivni (+) bolni luk. KTD.UZ. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). 20 . pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . pa je rame blokirano u abdukciji.analgetici.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a. Tetive taru deo burze.

PARKINSONOVA BOLEST – ekstrapiramidno ostecenje Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) 21 .

-stav tela: pacijent je pognut prema napred. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.pise sitnim slovima. U snu tremora nema ili se smanjuje. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. usporen. Zahvata ekstremitete. govor je nazalan. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. monoton. glava DA i NE. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. postoji anteropulzija. encefalitis. tj. kasnije i glavu.nucleus amygdale . ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. opustena ruka). Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. Ispitivanje tremora: DE . Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti. stopalo se vuce po podu.substantia nigra .primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.nucleus hypothalamicus Luysii . akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . krio th za mimicnu muskulaturu 22 . Kl. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. a nesto manje u nucleusu caudatusu. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.mali mozak (cerebelum) .nucleus ruber (crveno jedro) .globus palidus (palidum) . narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. traume. skandirajuci.nucleus subthalamicus . tumori. trovanja manganom i CO.ES.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. pa prstom druge ruke).

ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.vezbati ADZ . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.-kth . vezbe disanja. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.hidro th uz nadzor. gutanje .frenkelove vezbe. kontrolise polozaj glave u prostoru. pisanje. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).aktivnim pokretima uticati na tremor . zvakanje. masaza -rth.vezbati koordinaciju na rigidnost. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu .ustajanje. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.motivacija govora . govor. polozaj tela u odnosu na DE. . 23 . POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – DECIJA PARALIZA je infektivno oboljenje virusne etiologije.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. oblacenje. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . polozaj glave u odnosu na telo.

DCP je 24 . IR. okupaciona -fth . javljaju se postepeno i asimetricno.UV. ne sprovodi na adekvatan nacin. jer je disanje otezano.aktivne vezbe. percepcoja. Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. EF i vitamin B. Th u drugoj fazi: -kth . To nije samo gubitak. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.ES. glavobolja. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna .smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) .blag oblik. hidro th -rth .najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. Vukicev. Salkova i Sejbinova vakcina. sluh. a zdravlje ugrozeno.Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . pasivne vezbe -fth . Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada.poboljsanje koordinacije. javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. povracanje. mentalna funkcija. tj.malaksalost.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth .vezbe disanja. flakcidna (mlitava) paraliza. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. povecanje snage. pozicioniranje. skolovanje i profesija. hipo ili arefleksija. fascikulacije. Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. atrofija. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su: vid. brzine i izdrzljivosti -rth . DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. kada se mogu javiti kontrakture. ukoliko se th. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. rigidan vrat. govor. bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci .

Pojavljuju se nevoljni. manjak posturalnih refleksa. nesvrsishodni. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. spori. intoksikacija. crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv. koordinacija. zracenje. Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje. poremecaj senzibiliteta. zbog cega se i zove plasticka hipertonija. kl. a zatim se naglo snizava).Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma. sifilis majke) -dijabetes. atetozni). Ostecen je balans. najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi: -ostecenje motorike. razne infekcije (meningitis.kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom. tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga. pamcenja. vec istovremeno kontrakcija agonista i antagonista. hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. krvarenje. Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta. Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”.jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. mentalni poremecaji (pad IQ. piramidnog puta. uremija. a gube se tokom noci. neekonomicni. Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. tj. bakterijske infekcije. Faktori: -prenatalni: -virusne infekcije sa majke (rubeola. koji je obicno na pocetku pokreta jaci. nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni: -disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni: -zutica. poremecaji cirkulacije. edem. Javlja se u obliku: -kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija . ponasanja) Forme CP: -spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa. Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). tonus je povisen po tipu spasticnosti. Metode lecenja: -neophodna je rana Dg i Th. skleroticne promene i nekrozu. pojacani refleksi i patoloski refleksi. encefalitis) -traume mozga. Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.slikom i ovde je potreban timski rad. nasledni faktori. teturav hod. dismetrija – nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. javlja se ataksija. Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen. hipertonus. a stimulacijom 25 . jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.

a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova. Grupe dece formiraju se po uzrastu. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta . Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. i rth. Rth: -ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th: sedativi.okretanje. polomljene nego zive.prema stanju koze . grupa od 10-20 dece. tj. tj.zatvorene (klauza) 26 . sprovode se takmicenja. preko kljucnih tacaka: rameni pojas (glava. Kroz kth. kukovi. rame). vitamini. u CNS-u. reciprocitet. Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat: -inhibicija patoloskih refleksa. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. prostorija.Veliki uticaj ima igra. kolena za trup i noge) Kabat: -PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. Potrebna su 4 faktora: konduktor. ostre. lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu. jarkih boja i prilagodjene uzrastu. Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod: -objedinjuje lecenje i edukaciju. ponekad i nerava. Igracke ne smeju biti sitne.otvorene (aperta) . FRAKTURE (prelomi) – POSTIMOBILIZACIONA FAZA predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. ritmicka intonacija. ritam. max. Felpsova tehnika: -pokreti izolovanih misica Temple foj metod: -vezbe za koordinaciju. Podela: 1. prevrtanje) Vojtin metod: -stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.

prelom u vidu zacepa -potpune . –delimicne .2.linija preloma kosa 7.subperiostalni prelom . kose.prelom u vidu pukotine . visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice. torzioni prelom 6. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori.prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne. cum contractione/breviatione . duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom.patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.direktne .indirektne 4. uzduzne.prema stanju kosti .poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.fisura . ad long. Kl. cum distractione/elongacione . multifragmentarni.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.-stabilni . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. osteosinteza -srafovi.infractio . spiralni prelom.linija preloma poprecna -nestabilni . usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. pronatori i supinatori.traumatski (kost je zdrava) . ad long.prema dejstvu sile .duzina ekstremiteta produzena b)dis.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti 27 . zvezdasti prelom.

UZ. urinarna infekcija.faza je faza organizacije hematoma 3.faza formiran. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. tromboze. zapaljenski procesi.faza formiran kalus. okretanje sa stakama u mestu. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. jacati antagoniste skracenih misica. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske. hidro th. ES.fibrozni kalus -kartilageni. stanje cirkulacije. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok 28 . IFS. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. losa imobilizacija. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. opste stanje organizma. losa repozicija. ali nedovoljno cvrst kalus. sprovodjenje opste i posebne nege. dekubitus. pun oslonac nije dozvoljen. stvaranje fibroznog kalusa. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. rth -fth preko gipsa magnetom. DD.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. hidro th. tvrd otok.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. stvaranje fibroznog kalusa 4. metabolicki poremecaji. Faze u stvaranju kalusa: 1. bolovi. tj. uzrast. atrofije misica. tj. IFS (1-30Hz). kontrakture.faza je faza potpune konsolidacije. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.faza imobilizacije. Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. vezbati ravnotezu na jednoj nozi.je faza konsolidacije. embolije.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije .-kth.

zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.nastaju kao posledica nelecenih.lumbago 29 . lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.-infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.akutne lumbalgije . Javlja se u obliku: 1. kompresija nerava. atrofija misica -kasne komplikacije .

Polozaj moze biti na ledjima. termo th (popusta spazam) -kth . Moze i na boku donja noga blago savijena u kuku i kolenu.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice. spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak .qps. Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).elektro th. povecana je pokretljivost.bol pojacava spazam i obrnuto -fth .isijas (vertebrogeni sindrom) 3.kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. gde i kada. da ne sedi mnogo. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.pacijent ne moze da hoda na prstima (n. EF. da li je lokalizovan ili se siri. vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.okupaciona. a ispod njih ide jastuk. -ostecen L5 . jer meka postelja namece fleksiju kuka. EMP. Posle trakcije pacijent se odmara.kompresivne radikulopatije . Wiliamsov polozaj. duz pete i spoljne strane stopala. tvrda. jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth . ADZ. menstruacija. vazodilatatori. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje . trudnoca. tj. zapaljenje nerava. oboljenje bubrega. ali se stavlja jastuk ispod stomaka. ginekoloski problemi).vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth . kongenitalne anomalije kicme (spina bifida. poremecaj statikedeformiteti DE. hidrati. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.edukacija zastitnim polozajima i pokretima: postelja treba da je ravna.pacijent ne moze da hoda na peti (n. Polozaj moze biti i potrbuske.lumbalne vertebrogene insuficijencije.slika: -bol (pitati pacijenta kako boli. da li se javlja prvi put ili ne.. sakralizacija. da sve radi u bloku 30 . nejednaka duzina DE. spondiloza).rade dva terapeuta istovremeno. IFS. inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM. prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena. DD.kod lumboisijalgije javi se bol duz n. a izmedju gornje i donje noge ide jastuk. a sta smanjuje.laser.peroneus L5) -“znak zvonca” . da li mokri – poremecaj sfinktera.peroneus) -ostecen S1 . -kth . a ne kolicima. postoji spazam PVM. Uzroci: trauma. sta ga povecava.) -rth .. pacijent u toalet ide sa stakama. Kontraindikacija: brzi. Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a . neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.2. Kl. hidro th. degenerativne promene kicme (diskus hernija. noge su savijene u kukovima i kolenima. lumbalizacija). polozaj koji je najmanje bolan. nagli. prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).staticke vezbe (m. Rhb (akutna faza): -cilj je smanjenje bola.tibialisS1) i na petama (n. kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.

Znaci ostecenja CMN-a: 1. Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela. po Brodmanu (girus precentralis . pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. Pokreti moraju biti lagani. misicne refleksi su pojacani 31 . svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. Treba izbegavati sedenje u fotelji. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. Paziti na telesnu tezinu.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. Polazi od piramidalnih celija.kicmenog stuba. da se ne nosi teret.

3. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. embolija. 3. Paraliza brzo nastupa.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma.. infektivni faktor (herpes simpleks). zapaljenski procesi. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza 32 . mozdanom stablu. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. gde je rastavljen u snopice. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. kontrakture. 2. hemoragija. prednji deo ponsa i produzene mozdine. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. odsustvo refleksa. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. kongenitalne anomalije. infekcije. Uzrok ostecenja: trauma. Lezije mogu biti: -u mozdanoj kori. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. virus varicele (toksicni faktor). kapsuli interni. nema fascikulacija. koja polaze iz celija senzomotorne kore. a bol se javlja na palpaciju. 4. 6. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. intoksikacija. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. slab kvalitet materije. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. genetski faktor (spina bifida). Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. neoplazme. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5.. anoksija. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. tromboza. anestezija. degenerativne promene. degenerativne promene. neoplazme. 5.

Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. mijelinskog i vezivnog omotaca. 5 lumbalnih. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. ishemije. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. dok je vezivni ocuvan. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Periferni nervi postaju iz plexusa. koje nastaje kao posledica traume. a iz distalnog gliom. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Ne radi se operacija. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. jer dolazi do regeneracije. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Nema regeneracije.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo 33 . Potpuni oporavak je nemoguc. percepcije. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. brahijalni. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. nema Valerove degeneracije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). 12 torakalnih. a tek onda termoalgezijski. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA.-hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. Pleksusi (cervikalni. 5 sakralnih i 1 kokcisni.

lezije PMN-a.povrsina oslonca je siroka 2st .mogu biti urodjena i stecena (rahitis. slabost misicno-ligamentarnog aparata.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st .oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. kth: .neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus .slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. tj. kada dete prohoda i postane stabilno. Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. i 2. Dete ne treba pozurivati da prohoda. bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala 34 . Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Lecenje je operativno (artrodeza). -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 3. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.svod stopala je potpuno izgubljen 4st . -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Postoje 4 stepena ravnog stopala . tj. jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. jer tako stvaraju nadrazaj. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. Kl. povrede. Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. Deformiteti na prstima stopala: 1.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Kod dece. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. zapaljenje.pes plano valgusa: 1st .-pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. 2. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani .

Postoji nedostatak senzibiliteta. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. -equinus. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. Calcaneus je visoko postavljen. Ahilova tetiva koja je jako skracena. pa palac. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. gips prvo peta. a ne na stomaku.tibialis posterior (plantarna fleksija. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. zatim equinus i na kraju excavatus.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. supinacija) je skracen. Cesto je obostran. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth .-zamor. Tetive imaju abnormalne insercije (npr.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. Talus je oboren na dole.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj. spava na ledjima. a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. -adductus.izgubljena tabanska povrsina stopala. meseca. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.hidro th 35 . Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. ne sme u turski sed. pa varus. Cesce oboljevaju muska deca. Th: -termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. odnos 2:1. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. Resava se najpre adductus. ojacaju izduzeni misici.podvrtace stopala.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.preko gipsa ide vata.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).abdukcija i supinacija . Th: -konzervativno lecenje: -kth . Os naviculare se rotira. tromost Dg. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . Pri hodu aplikovati tregere . addukcija. pa prsti . M.

ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. srasli u nepovoljnom polozaju. a ne prstima. Dete gazi petom.To je kasna komplikacija preloma.postoji fleksija stopala.-pes calcaneus .tj. FRACTURAE MALLAE SANATA -lose srasli prelomi. koji je dobro srastao u pogledu kalusa. Javlja se skracenje m.tibialis anterior. Ulozak se stavlja na petu. Uzrok: -losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) 36 .

pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista.ad long. a na mestu manjeg pritiska rastu brze.ad long. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. DISLOCATIO AD PERIFERIAM se resava operativno i kod dece i kod odraslih. cum contractione/breviatione. pronatori i supinatori. a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM .nucleus subthalamicus 37 .globus palidus (palidum) . th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama. Godinov zakon: kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon: na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.nastaje torzijom.substantia nigra .pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata.pomeranje fragmenata po duzini a)dis.nucleus amygdale .Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis. funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM . Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) .nucleus ruber (crveno jedro) . Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. PARKINSONOVA BOLEST Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije. Takodje se daje povisica. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM . Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija: -skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta -DISLOCATIO AD LATUS .

a nesto manje u nucleusu caudatusu. govor je nazalan.retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. monoton. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. skandirajuci. Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. U snu tremora nema ili se smanjuje. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . traume. postoji anteropulzija.frenkelove vezbe. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. Ispitivanje tremora: DE .. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Kl.nucleus hypothalamicus Luysii . akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth . pa prstom druge ruke). Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . . hod sa preprekama od 38 . vezbe disanja.ES. usporen.pise sitnim slovima.mali mozak (cerebelum) . nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. opustena ruka).ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. Zahvata ekstremitete. ruke su uz telo lako flektirane u laktu. stopalo se vuce po podu. kasnije i glavu.nucleus dentatus .motivacija govora . lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . glava DA i NE. tumori. tj. -stav tela: pacijent je pognut prema napred. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu .hidro th uz nadzor. trovanja manganom i CO. encefalitis. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti.

vezbati ADZ . polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju. masaza -rth. paraliza misica.aktivnim pokretima uticati na tremor . pisanje.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. oblacenje.ustajanje.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima 39 . kod gojaznih osoba Kl. polozaj glave u odnosu na telo. trauma.vezbati koordinaciju na rigidnost. rahitis. zvakanje.prostijih ka slozenijim) . muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. govor. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. polozaj tela u odnosu na DE. kontrolise polozaj glave u prostoru. DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. gutanje .

okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. 40 . U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth . a izduzeni m. n. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. Kontraindikacija: turski sed. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. periferne lezije n. semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura. a stopalo je u varus polozaju. traume. semitendinosus. lordoza. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.-postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.qps-a. a kosti podkolenice su rotirane medijalno.femoris. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. istezanje mekih struktura sa spoljne strane.tensor fascia latae i vastus lateralis. Postoji slabost m. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. jacanje muskulature unutrasnje strane. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.ishiadicus.sartorius.

elektriciteta. zracenja. dejstva hemikalija.Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa 41 .qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) TERMICKE POVREDE OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T.

karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. 4.okupaciona i funkcionalna. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka.karakterise se dubokim stepenom nekroze. stvaranje vitamina D. UV. vezbe disanja Fth . IR.nastaje pod dejstvom tople tecnosti. ekskrecija. Zahvacen je epiderm. 3. 2. crvena i suva. termoregulacije. carbonificatio . combustio escharotica .nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.-starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment.zahvaceni su svi slojevi koze. Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). alergijske reakcije. koza je bolna. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka.mirovanje u korektivnom polozaju. analgetici Kth .hetero i auto graftovanje. velicine i dubine zahvacenosti tkiva. nema bola. nekomforna. Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. depo nekih materija.EF tiomukaza. Koza je ugljenisana kao pergament. tj. Prisutan je: bol. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Izaziva ga vrela tecnost. graftovanje . Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. masaza.voda + so.za RHB su znacajna prva tri stepena 1. od 3. parafin. pa ih pacijenti nerado koriste. Postoje 4 stepena opekotina: . Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . Komplikacije: kontrakture 1. senzibilitet. Vidi se i tromboza krvnih sudova. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. hidro th Rth . Odeca vremenom gubi elasticnost. skupa je. combustio bullosa . Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. tecnost. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. combustio erytematosa . struja.kontraktura komfora . bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. th: plastika. neestetska. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite. izaziva ga otvoren plamen i el.kontraktura usled nebrige . na ostecenom segmentu 42 . Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. vitamini.

Komplikacije: -teske infekcije. a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.to je hipertroficni oziljak. pozicioniranje -pokret tj. Prevencija kontraktura: -polozaj tj.8-1cm. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana. KVADRIPLEGIJA Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.sekundarne kontrakture . Fibroblast ga usmerava. Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. vezbe -pomagalo tj. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2. a kod dece i do L3. duboke opekotine u blizini krvnih sudova Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%.3. splintovanje .polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka. Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. sok. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . nadoknade koze. Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE 43 .

2. Nivoi lezije: -C2 .faza spasticiteta .javlja se kao posledica transekcije med. Uzrok: skokovi u plitku vodu. saobracajne nesrece.C5 . F. kao i misica trupa. Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija). zanimanje. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.. Pristup je individualan. da li je samostalan. -gubitak refleksa . hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.. a u 2. materijalni status. EDR je negativna. hipotonijom.faza spinalnog soka .gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7 . oblacenje i svlacenje uz razna pomagala). pol. biceps ocuvan.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4 .Th1 .pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4 . nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni putCMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.otezano disanje zbog ostecenja n.zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. pojacani refleksi. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. Faza spasticne kvadriplegije. tj. a spasticna DE-ostecen je PMN i piramidni put. Ima 31 par spinalnih zivaca. a rad timski. ocuvani rotatori.fazu.Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).C6 . nema fascikulacija.:-ime i prezime.slika komplikovanija.niska lezija Najcesca je C6-C7. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu. koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). Th:-je kao i kod paraplegije. pojava patoloskih refleksa.S.vazi za 1.paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8 . Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. Karakterise se mlitavom paralizom. ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8 . stim sto je kl. nema atrofije. spinalis. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. godiste. ADZ (pisanje. delimicno latisimus i pectoralis. kontraindikacije.C3 . 44 . Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine. Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.Th1 .visoka lezija -C5 .

To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. 2. Rhb pocinje od momenta povredjivanja.. Prva pomoc je transport do prve zdr. kongenitalne anomalije. stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija 45 .. traume (lux. ruku i nogu) -antidekubitusni dusek. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. povecanje snage pareticnih misica. retko spasticna paraliza GE.faza imobilizacije: nega disajnih puteva. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. povreda. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.. slika: -prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol. ETH. fraktura male sanata). a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -rth-funkcionalna i okupaciona COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.faza mobilizacije: faza kolica. To je mlitava. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . sepa. spasticna DE i misica trupa. -hidro th (duseci oko vrata. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) Rhb: 1. Uzrok: prekomerna telesna tezina. jer hrskavica nije vaskularizovana. duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu . aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. Rhb 2. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. Rhb 1.faza imobilizacije. voditi racuna da ne dodje do opekotina. najpre samo pri duzem stajanju i hodu.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicim na elektricni pogon.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. Kl.

aktivne vezbe. IR. Rhb: -fth . fleksiona i adduktorna kontraktura. adduktorna i spolj. ukocenost. Ovi pacijenti teze idu niz stepenice . bol. rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. neoplazme. krepitacije. a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth . EF) -kth . elektro th (DD. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije 46 . cime se uklanja spazam i smanjuje bol). a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica. UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). parafin.-kontrakture (fleksiona. kod lezanja na ledjima jastuk se ne postavlja ispod nadkolenice.pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. Ako je skracenje malo ide povisica. degenerativne promene. ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. kongenitalne anomalije. Kod coxartroze kuk boluje.S. F.termo th (poboljsava cirkulaciju. ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. infekcije.korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi. hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj .kosti se taru. intoksikacija.izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). Uzrok ostecenja: trauma. PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. -meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. a koleno trpi.

5 sakralnih i 1 kokcisni. Otezani su pokreti ext. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. m. nema Valerove degeneracije.carpi radialis longus et brevis. m. volarna fleksija sake. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. palac u addukciji 47 . -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.8 I Th1) krece od donje ivice m.indicis. m. 12 torakalnih.triceps brachii. Potpuni oporavak je nemoguc. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).triceps brachii vrlo brzo atrofira. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. a tek onda termoalgezijski. Pleksusi (cervikalni. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu). brahijalni. M. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. ishemije.RADIALIS (C6.brachioradialis.-EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. Inervise m. dok je vezivni ocuvan. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. N. dorzalne fleksije sake i ext. 5 lumbalnih. m. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.ext.digiti quinti. m.pollicis longus et brevis. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.ext. Saka ima izgled “visece sake”.ext. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. m. Nema regeneracije.ext. mijelinskog i vezivnog omotaca. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. i supinacije podlakta. koje nastaje kao posledica traume.carpi ulnaris. podlakta i sake. lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. jer dolazi do regeneracije.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.7.ext. dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.digitorum communis. m.supinator. prstiju. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. a iz distalnog gliom. Ne radi se operacija. m. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Periferni nervi postaju iz plexusa.ext. percepcije.

ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. flex. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. spusta se medijalnom stranom ruke.hiperekstenzija 1. et 2..lumbricales 1. m.Th1) nastaje kod donje ivice m. m. m. prelomi humerusa.flexor pollicis longus. a fleksija 2. posto palac ide u abdukciju. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.. 1. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.Uzrok: trauma. korektivni polozaj . i 4. Lecenje je hirursko. a ekstenzija 2. Inervise: m. prelazi preko lakatnog pregiba. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.pokret. tendosynovitis. 48 .flexor digitorum profundus (radialni deo). luksacije.pronator teres.medianusa u kanalu rucja. m. Atrofija interosealnih misica i hipotenara.adductor pollicis.flexor digitorum superficialis. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. volarna flexia sake. i 3.opponens pollicis i mm. m. Pri pokusaju da se formira pesnica. vaskularna oboljenja. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. razvija se “majmunska saka”. clanka.flexor digiti quinti.3.flexor digitorum profundus 3.lumbricales 3. i mm. razderotine. Inervise: m. prsta.. Uzrok je: tumor.. vrata radiusa. m. opozicija i flexia palca. prsta. m. m. i 3.abductor pollicis brevis. zatim fleksija 1. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta.pectoralis minor-a.flexor pollicis brevis (povrsna grana). Dolazi do pojave “kandzaste sake” .. citostatici. Hvat je otezan.MEDIANUS (C6.flexsor carpi radialis.ES. funkcionalna. m. m.ULNARIS (C8.interossei. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. m. i 4.. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.. N. volarne strane 1. clanka i opozicija malog prsta. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . hidro th -kth .2. traume.abductor digiti quinti. Uzroci: lezija plexusa brachialisa.2.3.flexor carpi ulnaris. on stoji u ravni dlana. pronator quadratus. N. m. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. m. Nemoguca je opozicija palca. edem ligamenata.opponens digiti quinti. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).flexor pollicis brevis (deo). a kaziprst u hiperekstenziju. m. palac u abdukciji. m.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . luksacija ramenog zgloba..7. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.okupaciona.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. frakture.

prelomi karlice. GS. manuelna masaza. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.hidro th. luxacio coxe congenita. snaga misica. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). vitam B -fth . Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. Uzrok povrede: diskus hernija. nestrucno davanje injekcije.5.Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).peroneus communis i n.obim pokreta. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.tibialis.okupaciona i funkcionalna N. 49 . a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. krio th (za cirkulaciju). prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. Nemoguca je fleksija kolena. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. ES -korektivni polozaj -rth .S1. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.ISHIADICUS (L4. Th:-kth .2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.

m.TIBIALIS (L4. gips.ishiadicus-a sa n. abdukciju i pronaciju stopala. m. govori.plantaris lateralis. Nemoguc je hod na petama. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).tibialis anterior.popliteus. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. i S1. m.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. m. m. infekcija srednjeg uha. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa. fraktura. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.plantaris i mm. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. N. Uzrok: prelom kosti.3) kao i n.2.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira). do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.peronealni podizac.5 i S1. N.lumbricales et interossei. koji sadrzi motorna. a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n. Inervise: m. procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede. Hod na prstima nije moguc. Inervise: m. promaja. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. kranijalni zivac. m.peroneus. tumori.PERONEUS COMMUNIS (L4. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).flexor hallucis longus et brevis.flexor digitorum longus et brevis.prevencija kontrakture -rth . usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. hladnoca.ES.extensor halucis longus. Funkcionalna procena: anamneza. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. izrazava emocije.peroneus longus et brevis. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).N.peroneus tertius.extensor digitorum longus et brevis. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. upale. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.tibialis posterior. a ne preko pete.ishiadicus-a. m. 50 . m.plantaris medialis i n. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Uzrok povrede: direktna trauma. m. stap -fth .tibialis-om.5.

Postoje planirane i neplanirane .pred ogledalom. zbrisana je nazo-labijalna brazda. vaskularnim oboljenjima. trupa i obe noge. nega patrljka. usne povucene ka zdravoj strani. kortikosteroidi. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).termo th (parafinska maska). malignim oboljenjem.kuka za usnu -psiho th. ES. dijabetes melitus. EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. obuka hodu sa stakama. borba protiv kontraktura. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. ugao usana spusten. podizanje kondicije. kongenitalne (amelija. EMP -rth . oko je nize otvoreno. vezbe disanja. postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. pronizon) -kth . psiho th. foto th (IR). hrana upada izmedju vilice i obraza. uzrokovane traumom. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu. vidi se beonjaca). sto brze 51 . odrzanje snage i elasticnosti misica. Mogu biti: kao posledica M. oko nevoljno suzi -epifera. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. promene radnog mesta ako je neophodno. borba protiv sinkinezija -fth . tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B. tj. fokomelija). okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje.Birger. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. edukacija o protezama.-u miru: izbrisane su bore na celu.

vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). infekcije. i to: -amelija . neophodno je ciscenje lezista. a kosti postaju krte i lako lomljive. delovati na psihu. posusivanje i inspekcija. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . Predstavlja smanjenu mineralizaciju. Bandaza se radi elasticnim zavojem. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka. stabilizacija patrljka. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. preprekama. fth-hidro (cim zaraste rana). obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.prekobrojni prsti -sindaktilija . uzimanje mera za protezu. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. tj. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. kth. Higijena carape: mlaka voda. koordinacija. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. bandaza (konusni oblik). OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase. Pritisak na distalnom delu je veci.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. ne cedi se i ne susi na suncu. hematom. nacinom aplikacije i delovanjem. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. stepenicama. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.protetisanje zbog fantomskog bola. tj. sapun. osiromasenje kostiju. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. redukcija edema. vezbati hod po strmoj ravni. opstu kondiciju. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. misica druge noge i GE. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. lezista proteze se menjaju. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. duga imobilizacija 52 .srasli prsti. dekubitus. nauciti ga kako se koristi. zapocinje se cirkulatorno.

DD. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura.7.axillaris -n.musculocutaneus -n. IFS -rth . antibiotici -ishrana bogata Ca.8 i Th1). alkohol.cutaneus antebrachii medialis 53 .6.-losa ishrana (vise fosfata. Mg.bikonkavni) Kl. vitaminomD. dojenje. kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.radialis Prednje grane 1.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n.prvi znak je zamor -bol u kostima. od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. i 2.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . UV. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca.cutaneus brachii medialis -n. pacijent se smanjuje. pravilno drzanje .slika: . On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. pored ovih nastaju i riblji. a od njih zavrsni nervi. a manje Ca i Mg) -genetika. jacanje trbusne muskulature.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis: -n.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici.vezbe disanja.

ED. nadlaktica je u addukciji. palac je u abdukciji i repoziciji. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.termo th. otoci. Uzroci ostecenja: trauma. Ruka visi pored tela. radna th (okupaciona i funkcionalna. tumori. DD. unutrasnjoj rotaciji. psiho th. vezbati manuelni hvat. Th:-parafin -galvanska struja. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. parafin. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth . Paraliza plexus brahialisa . Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.igrackama kroz igru. edukacija majke. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. ortoze) Dg .Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.anamneza. ES -kth . Misici sake su ocuvani. a podlakat u ekstenziji i pronaciji. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. ADZ -rth .ulnaris.Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. EMG. 3. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. hirurska th. Ruka nemocno visi pored tela.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. 2.-n. kongenitalne anomalije (vratno rebro). kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. klinicki i neuroloski pregled. DD. zapaljenje. aneurizma. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. 54 .pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. kasnije finije radnje.

koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1. Karakterise 55 .fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. a u 2.PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont. bol.faza spinalnog soka: javlja se kao posledica transekcije med. Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir. debelog creva -seksualni poremecaj -poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1. nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). spinalis.fazu.

Rhb 2. vezbe iskoraka.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica: -obuka koriscenja kolica -obuka transferima: . pelvicni pojas i hod sa aparatima. hod sa stakama nije moguc. hod sa podkolenim aparatom. Pristup je individualan.faza spasticiteta: zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. pol. povreda.: -ime i prezime. bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.S. kontraindikacije. a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.. pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. faze: nega disajnih puteva. a rad timski.hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. faza stajanja i hoda. oduzet m. faza mobilizacije: faza kolica. pelvicni pojas i hod sa aparatima.funkcionalna -faza hoda: -zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju. oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3: niska torakalna lezija. pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. Rhb pocinje od momenta povredjivanja. Kl.. noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.se mlitavom paralizom. aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije. nema fascikulacija. Javljaju se znaci ostecenja CMN: hipertonus. vezbe balansa. 2. Cilj rhb: max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.okretanje u krevetu .kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5: visoka torakalna lezija. pojacani refleksi. stajanje u razboju -rth . faza imobilizacije. a ostecen m pectoralis Th6-Th10: srednja torakalna lezija. Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. hod van razboja . Faza spasticne paraplegije. Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. sportske aktivnosti 56 .moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth .krevet-kolica . nema atrofije. 2. da li je samostalan. ETH. materijalni status. oduzeti su misici karlice i DE L4-S2: lumbalna lezija. pojava patoloskih refleksa. zanimanje.okupaciona i funkcionalna. da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. hipotonijom. hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj . godiste. F. Prva pomoc je transport do prve zdr. EDR je negativna. Rhb:1.latisimus. oduzeti podizaci stopala. povecanje snage pareticnih misica. Rhb 1. voditi racuna da ne dodje do opekotina.

sto brze protetisanje zbog fantomskog bola. dekubitus.Birger. prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. malignim oboljenjem. stabilizacija patrljka. delovati na psihu. kongenitalne (amelija. trupa i obe noge. koordinacija. uzrokovane traumom. okupaciona rth -postoperativna faza: hirursko zbrinjavanje. Faze rhb: -preoperativna faza: jacanje snage misica GE. uzimanje mera za protezu. psiho th. bandaza (konusni oblik). dijabetes melitus. vaskularnim oboljenjima.AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. nega patrljka. obuka hoda i ravnoteze 57 . Postoje planirane i neplanirane . edukacija o protezama. vezbe disanja. Mogu biti: kao posledica M. opstu kondiciju. obuka hodu sa stakama. lezista proteze se menjaju. podizanje kondicije. urinarne infekcije) -preproteticna faza: poceti sa obukom. po zarastanju oziljak treba biti slobodan. hematom. fokomelija). infekcije.

pad na opruzenu ruku. koju cine fascije m. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. na 60st se ukljesti. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. Periartritis humeroscapularis – PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. a na 58 . Bandaza se radi elasticnim zavojem.nedostatak ekstremiteta -fokomelija . redukcija edema. Tako nastaju fine naprsline tetive. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. nauciti ga kako se koristi. misica druge noge i GE. zapocinje se cirkulatorno. preprekama. vezbati hod po strmoj ravni. Higijena carape: mlaka voda. ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije). neophodno je ciscenje lezista.srasli prsti. retko zahvat oda ramena odjednom. rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza Bandaza: stvaranje konusnog oblika. pre i posle nema bola. subscapularis-a i teres minor. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku dzakcic sa peskom -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku. i to: -amelija .-proteticna faza: upoznati pacijenta sa protezom. kth.dzakcic sa peskom na patrljak Krevet treba da je tvrd. Higijena proteze: dezinfekciono sredstvo. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. ali vece rupture tetive m. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.. sapun.supraspinatus-a. toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor). Najcesce zahvata:-tetivu m. Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Pritisak na distalnom delu je veci.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. doci ce do delimicne. fth-hidro (cim zaraste rana). NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. infraspinatus-a. a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao. Zbog rasta i razvoja proteze se kod dece cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.zakrzljali ekstremitet -polidaktilija . ne cedi se i ne susi na suncu. nacinom aplikacije i delovanjem. posusivanje i inspekcija. stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.prekobrojni prsti -sindaktilija . stepenicama.supraspinatus-a. prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. Higijena patrljka: mlaka voda i neutralni sapun.Tetiva m. abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. 1.

sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.retraktilni kapsulitis. EF-kortikosteroida (KJ-novokain).analgetici. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a onda sa otporom -rth . POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip..tetiva duge glave bicepsa. male boginje.trovanje. javljaju se troficke promene. Svi pokreti ramena provociraju bol. IR. a zatim i raspada. mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.. spolj. trnjenja. Uzroci: .deltoideus brzo atrofira.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Th:-fth . koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. M. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .120st se ukljucuje preskok. parestezija. Postoji pozitivni (+) bolni luk. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Tendinitis.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . na korenu.krio th.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”.antireumatici -fth . . Tetive taru deo burze. nadlakta. 2.do bola.endogeni . Refleksi slabe i gase se. KTD.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. dijabetes. rubeola. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . DD -kth . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. elektroblokade -kth . Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.pendularne vezbe prvo bez.avitaminoza. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete . alkohol.UZ.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. ruku drzi u addukciji. mravinjanja.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. IFS. Tendinitis m. tj.egzogeni .supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. jer to povecava bol). Kapsula srasta sa drugim strukturama. pneumonija. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .subakromijalna burza 3. pasivni pokret . Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 59 . kongenitalne anomalije . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . POLINEURITIS – POLINEUROPATIJE je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. Bolest nije tesko prepoznati. kada je nemoguca abd.rot. pa je rame blokirano u abdukciji.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.

DD .neznatno osteceni. prsti polusavijeni.EF . Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth . To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta. slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.faze . mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) .stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca. povecanje snage misica i obima pokreta. 2. Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. 60 . 3.vezbe disanja. brzine i izdrzljivosti. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).stadijum oporavka: vezbe disanja. postepena vertikalizacija. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. polozaj na ledjima. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.facialis). vezbe snage. elevacija. DE: blaga fleksija kuka. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. Rhb 2. vezbe disanja -rth . fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.termo th. te je neophodna traheotomija. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk.definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. hidro th. Indikacija: mirovanje. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).popraviti koordinaciju primenom pomagala. kranijalni nervi (najcesce n. 1. Mogu biti zahvaceni sfinkteri. Oporavljeni misici se brzo zamaraju. frotir izmedju palca i dlana.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. zatim vezbe disanja i cirkulacije. slabost lumbrikalnih misica. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth .korektivni polozaj. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. Kontraindikacija: zamor. obazrive pasivne vezbe. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. Radi se funkcionalna procena i th. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.motorne oduzetosti su simetricne. pozicioniranje. fleksija kolena 2030st. psiho th Rhb 1. aktivne vezbe. pasivne vezbe.faze . jer je zivot u opasnosti. javljaju se i paralize respiratornih misica. respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).ES -kth .

dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. koriscenje pomagala. DEFORMITETI STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Javlja se fenomen carape i rukavice. Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.definitivna faza: koordinacija. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. rad na povecanju obima pokreta. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. Deformiteti na prstima stopala: 4. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.Rhb 3. Misljenje je ocuvano. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od 61 .faze . Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.

svod stopala je potpuno izgubljen 4st .mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.povrsina oslonca je siroka 2st . 5. Kod dece. -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. tromost Dg. Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. zapaljenje. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. povrede. slabost misicno-ligamentarnog aparata. kth: . a pri hodu stopalo se ne oslanja unutrasnjom ivicom. tj. Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora . stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.pes plano valgusa: 1st . Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st . beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1. Lecenje je operativno (artrodeza). tj.slika: -prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. lezije PMN-a.neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus . jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. Postoje 4 stepena ravnog stopala . Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.vezbi.jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani . bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. i 2. Kl. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. Th: 62 . -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) 6. jer tako stvaraju nadrazaj. Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju. Cipele: -za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus . Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. kada dete prohoda i postane stabilno. Dete ne treba pozurivati da prohoda.ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.

-dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. zatim equinus i na kraju excavatus. -equinus.preko gipsa ide vata. Cipele: povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.abdukcija i supinacija . Tetive imaju abnormalne insercije (npr. Cesto je obostran.-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. meseca. odnos 2:1.manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). addukcija. Th: -konzervativno lecenje: -kth .hidro th -pes calcaneus . Pri hodu aplikovati tregere . a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.podvrtace stopala. peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. supinacija) je skracen. Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. spava na ledjima.postoji fleksija stopala. obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod -pes adductus metatarsovarus . Ulozak se stavlja na petu. -adductus.izgubljena tabanska povrsina stopala. Postoji nedostatak senzibiliteta. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. Gips se menja svake 3-4 nedelje) -fth . a ne na stomaku. Ahilova tetiva koja je jako skracena. Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). Dete gazi petom.prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus. gips prvo peta. Calcaneus je visoko postavljen.tibialis posterior (plantarna fleksija. Cesce oboljevaju muska deca. dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). pa palac. Resava se najpre adductus. a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. M.tibialis anterior. ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Talus je oboren na dole. Th: -manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin. dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. a ne prstima. ojacaju izduzeni misici. pa prsti . Os naviculare se rotira. dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. 63 . ne sme u turski sed.plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus. Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. Javlja se skracenje m. pa varus.

infraspinatus-a. Tako 64 . Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. subscapularis-a i teres minor. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.Periartritis humeroscapularis – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. Najcesce zahvata:-tetivu m. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a. 1. retko zahvat oda ramena odjednom. koju cine fascije m.Tetiva m.

ali vece rupture tetive m. pre i posle nema bola. spolj.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Tendinitis m.retraktilni kapsulitis. Th:-fth . ruku drzi u addukciji. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.krio th. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.antireumatici -fth . IR.UZ.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .musculocutaneus -n.6.tetiva duge glave bicepsa. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.rot. Postoji pozitivni (+) bolni luk. pa je rame blokirano u abdukciji. Bolest nije tesko prepoznati.7. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. . od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.nastaju fine naprsline tetive. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior: -n.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: 65 .radialis Prednje grane 1. Tetive taru deo burze. IFS.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene..bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.axillaris -n.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Svi pokreti ramena provociraju bol. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . 2.analgetici. i 2.do bola. a na 120st se ukljucuje preskok. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis: -n. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . DD -kth . na 60st se ukljesti.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. Tendinitis.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). kada je nemoguca abd. a onda sa otporom -rth . EF-kortikosteroida (KJ-novokain). PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.8 i Th1). elektroblokade -kth . M. a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . a od njih zavrsni nervi.deltoideus brzo atrofira. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. doci ce do delimicne. pasivni pokret . On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.subakromijalna burza 3.supraspinatus-a. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . jer to povecava bol). Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. nadlakta. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. Kapsula srasta sa drugim strukturama.pendularne vezbe prvo bez. pad na opruzenu ruku. KTD.

a podlakat u ekstenziji i pronaciji. Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. aneurizma. ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje. Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju. hirurska th. radna th (okupaciona i funkcionalna. Th: -medikamentozna (vitamin B) -fth .pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. klinicki i neuroloski pregled. Ruka visi pored tela.cutaneus brachii medialis -n. DD. kongenitalne anomalije (vratno rebro).Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem. Th:-parafin -galvanska struja. palac je u abdukciji i repoziciji.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. unutrasnjoj rotaciji. ES -kth . ED. PARALIZA PLEXUS BRAHIALISA .anamneza. kasnije finije radnje.cutaneus antebrachii medialis -n. EMG.-fascikulus medialis: -n. ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. a nastaje povredom korenova C8 i Th1. Misici sake su ocuvani. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1. Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. zapaljenje.Klumpke-Dejerin (donji tip) znatno redji. 66 . Ruka nemocno visi pored tela. 3. ortoze) Dg . parafin. Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. nadlaktica je u addukciji. kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.igrackama kroz igru.OBSTETRICALIS (porodjajna trauma) Uzrok: nestrucno vodjen porodjaj. tumori. Uzroci ostecenja: trauma. disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. ADZ -rth . otoci. psiho th. fleksija podlakta 90st u supinaciji -hidro th. DD.termo th.ulnaris. vezbati manuelni hvat. edukacija majke. 2.

dijabetes.trovanje.. Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova. alkohol. Uzroci: . Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize). pneumonija. Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.egzogeni . javljaju se troficke promene.POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.endogeni . Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije 67 . mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.avitaminoza. male boginje. na korenu. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.“fenomen rukavica” i “fenomen carapa”. sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona. ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete .. kongenitalne anomalije . a zatim i raspada. rubeola. Refleksi slabe i gase se. trnjenja. parestezija. osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi. mravinjanja. tj.

aktivne vezbe. To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.termo th.korektivni polozaj. Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. 68 .ES -kth .stadijum paralize traje dve do tri nedelje. lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. hidro th.stadijum oporavka: bolesnik je izasao iz respiratorne krize. postepena vertikalizacija. vezbe snage. U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. GE: nadlaktica u abdukciji od 55st. te je neophodna traheotomija. Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).popraviti koordinaciju primenom pomagala. pozicioniranje. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. 3. Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. Rhb: -medikamentozna th (vitamin B) -fth . Oporavljeni misici se brzo zamaraju. Ovde se javljaju motorni ispadi: paralize su simetricne i imaju ascedentni tok. fleksija kolena 2030st.stadijum oporavka: vezbe disanja. javljaju se i paralize respiratornih misica. frotir izmedju palca i dlana. psiho th Rhb 1. saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.neznatno osteceni. Dok traju paralyze polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. vezbe disanja -rth . jer je zivot u opasnosti. polozaj na ledjima. stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). 2. pozicioniranje u postelji na svaka 2h. posturalna drenaza) -pozicioniranje: ispod glave ide jastuk. DD . respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet). Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. Kontraindikacija: zamor.faze . povecanje snage misica i obima pokreta.EF .facialis). fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji. Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.stadijum paralize: odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. Mogu biti zahvaceni sfinkteri. pasivne vezbe.motorne oduzetosti su simetricne. 1. obazrive pasivne vezbe. zatim vezbe disanja i cirkulacije. DE: blaga fleksija kuka. Radi se funkcionalna procena i th.vezbe disanja. a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Indikacija: mirovanje.faze . slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. brzine i izdrzljivosti. mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik) . Rhb 2. slabost lumbrikalnih misica. kranijalni nervi (najcesce n. prsti polusavijeni. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth .definitivna faza: ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. elevacija.

Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma. Misljenje je ocuvano. koriscenje pomagala. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. luxacio coxe congenita. Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Podela:1. Vrsta endoproteze zavisi od: patoloskog procesa i starosti pacijenta. rad na povecanju obima pokreta. kontraktura. gubitak funkcije (coxartroza. tumori).definitivna faza: koordinacija. Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja. Komplikacije: fraktura i luxacija proteze. oslobadjanje od duge imobilizacije. gonartroza.-bezcemnetna -totalna -cementna. brza vertikalizacija. Prednosti endoproteze: kratka hospitalizacija.Rhb 3. neprihvatanje proteze od strane organizma 69 . Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.faze . ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su: bol. dok je secanje na starije dogadjaje ocuvano. ali zato ove proteze duze traju. Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.-parcijalna 2. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. fractura coli femoris. brzi oporavak pacijenta. infekcija. Javlja se fenomen carape i rukavice.

dana. -1. fleksija i ekstenzija u kolenu.dana . Rhb posle operacije: vezbe disanja u krevetu. Fth .. tj. elektro th. add. neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. a manje Ca i Mg) 70 . osiromasenje kostiju.jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika: -inaktivitet. cucanj. VESTACKA PATELA klizi gore .pokusati bez staka. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata. nagli pokreti karlice. Predstavlja smanjenu mineralizaciju. postepeno opterecenje kuka. okretanje.gluteus -Od 2. abd.jastuk izmedju nogu. posao kojim se bavi. sedenje na niskim stolicama. aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.vezbe disanja i staticka kontrakcija za m. a kosti postaju krte i lako lomljive. noge u krebetu moraju biti ekstendirane . pri spavanju jastuk izmedju nogu. tj. uslove zivota. usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.. naglo prenosenje tezine na tu nogu.nedelje . a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike. jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.bez jastuka ispod kolena.termo th. preko srednje linije.-blaga fleksija. nikako levo-desno.ulazak u bazen.qps i m.sedenje na ivici kreveta. izotonicne vezbe stopala.Kontraindikacije: fleksija preko 90st. 2-7 dana . jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. tj.dan . hobi. hodanje uzbrdo i uz stepenice. tvrd.dan . unutrasnja rotacija.dole. noge u pasivnoj abdukciji .nedelja . vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.-14. hod u razboju i hod sa stakama -4. Krevet treba da je visok. sedenje na prekrstenim nogama. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.-7.hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3. OSTEOPOROZA je patolosko smanjenje kostane mase.

pored ovih nastaju i riblji.prolazna ishemija mozga. forsirana individualna aktivnost (vezbe strogo dozirane zbog frakture) HEMIPLEGIJA Rhb se zasniva na plasticitetu mozga. mogucnosti restauracije postojecih funkcija. tj.vezbe disanja.povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth . jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th: -analgetici. slika je razlicita i zavisi od: lokalizacije i obima anatomskog deficita.okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije: -mirivanje. duvan -hormonalni disbalans – trudnoca. embolija) -trauma. Kl. pravilno drzanje .slika: .bikonkavni) Kl. govora (afazija) 71 . UV. infarkt mozga (tromboza. IFS -rth . kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi. suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth . To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. alkohol. vida (hemianopsija). Mg.DD. tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije. ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija. intrakranijalna hemoragija. pacijent se smanjuje. jacanje trbusne muskulature.-genetika.prvi znak je zamor -bol u kostima. antibiotici -ishrana bogata Ca.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. dojenje. vitaminomD. suprotnu od ostecenja hemisfere. Uzrok: -vaskularna oboljenja . menopauza -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze: -na kostima (pojava patoloskih fraktura.

a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv.okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status: -ime i prezime. unutrasnja rotacija nadlakta. fleksija i supinacija podlakta. emotivni i psihicki poremecaji. elevacija ramena. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature. obim i duzina ekstremiteta. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.-poremecaj gutanja. plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE. spoljna rotacija nadkolenice. fleksija kolena. pokretljivost i pomagala. pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja . ektenzija i pronacija podlakta. “fenomen peroreza”. Dg. obim pokreta. misljenje. anamneza (licna i porodicna). pol. godina rodjenja. tutor longete sa krilcima). skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred. kontraindikacije. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.akutna faza . izvrsiti 72 . procena vida.prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj . intelektualni poremecaj pamcenje). rolovanim jastucima. socijalni status. trenutno stanje pacijenta. ekstenzija kolena. (paznja. procena hoda. volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija. Faze hemiplegije: 1. ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni . depresija. a na DE na ekstenzorima. addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice. Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti. -fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. addukcija. fleksija. sluha. sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska. Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija. trakama. udlagama. procena spasticnosti i mogucnosti alergije. plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni .faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. Piramidnog je porekla. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.

a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme. Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju. vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.polusedeci. jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture. okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.obrnuti postupak *Pasivni pokret . Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.dok je pacijent u besvesnom stanju. Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. dorzalna fleksija sake. od prostog ka slozenom. ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci. 3. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku . stojeci. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok . karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku: elevacija. spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom). -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa). pasivno rolanje. to cini terapeut. stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece. hod sa pomagalima. a njihov hod moze da postane gotovo normalan. Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. sedecem i stojecem polozaju. -respiratorna gimnastika . Kabat. uvezbavanje hoda. tehnike: Bobat. *Poduka lezanju . Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta: vezbe u lezecem polozaju. ekstenzija i supinacija podlakta. abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.pasivno respiratornog tipa . DE flektirani.faza spasticiteta: -cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj . 2. Signe-Brunnstrom. duboke patike. palac na ruci. ali nikako preko zdrave. kao i ocuvanje seme pokreta. na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu.teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. Koristi se oscilatorni sto. Postepena vertikalizacija . jer aktivnost pacijenta povecava spazam. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja . Noge su prethodno spustene niz rub stola. Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. jastuci. ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu: fleksija kuka i kolena. Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. Pasivan pokret izvodimo od prvog dana. tzv. dok je postepeno ekstendira. podize se do 90st fleksijom. Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije. medjutim 73 . abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku. U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro. udlage. addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.stanje relativnog oporavka: stimulacija selektivnih pokreta – pogotovo sake i stopala. sedeci sa spustenim nogama. na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima. Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE. Ako pacijent lezi na zdravoj strani. pa sedeci polozaj. Ruke su pored tela.koristi se pasivno relaksirajuci pokret. Na taj nacin promene.korekciju.

fascikulacije. saka se otvara). Vukicev. pomocu peskira. 74 . 100% oporavak nije moguc.najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.blag oblik. Bolest prolazi kroz 3 faze: -abortivna . Postoje znaci opste infekcije: -povisena tº. ostaju sekvele. Npr. rigidan vrat. stanja kv sistema. trajanja i dubine kome. Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a: -hipotonija. Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. povracanje. hipo ili arefleksija.malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. glavobolja.smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna) . bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci . javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. atrofija. javljaju se postepeno i asimetricno. strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa. Prenosi se na dva nacina: -fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA – Decija paraliza – PARAPLEGIJA U DECIJEM DOBU je infektivno oboljenje virusne etiologije. sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna . -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi -uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju . Prognoza zavisi od: zivotnog doba.malaksalost. flakcidna (mlitava) paraliza. Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki: -temperatura opada. ali prilikom primicanja kasike do usta. Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. Kontraindikacija: aktivna mobilizacija pacijenta – kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje.

Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne .meningomielocela -ceo kicmeni kanal . Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. upotreba lekova. procesusa spinosusa. nema prolapsa medularnih elemenata. nasledna predispozicija Podela: -spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis. jer je disanje otezano. otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje. SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala. hidro th -rth . IR. brzine i izdrzljivosti -rth .aktivne vezbe. nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.meningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. pasivne vezbe -fth . 75 . kada se mogu javiti kontrakture.ES. prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.Stadijum oporavka: -zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje. Salkova i Sejbinova vakcina. Oporavak traje jos najmanje godinu dana. Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija: zamor Th u trecoj fazi: -kth .UV. a zdravlje ugrozeno.poboljsanje koordinacije.vezbe disanja. virusna oboljenja. EF i vitamin B. okupaciona -fth .meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdine . pozicioniranje. Uzrok: -zracenje u trudnoci. skolovanje i profesija. povecanje snage. Th u drugoj fazi: -kth .

ES Kth ista kao kod paraplegije. Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave. Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze. Deca se krecu kolicima. hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.equinovarus.slika: 1.dekubitus -kontraktura: koleno u hiperekstenziji. Hod moze biti: paretican i ataksican. Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju. sekundarni deficit: -urinarne infekcije.skolioza i lordoza -osteoporoza. godine (kad treba da prohodaju). ft. Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje. Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica). hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije. vaspitac.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. Rth: -ortotska pomagala. Th: -vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom). Kl. Tim: dete.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1. hod u dubku. Kontraindikacija: -bazen. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. roditelji. fizijatar. pedijatar. kicmeni stub . 2. Fth: termo th (parafin). hod u razboju sa aparatima. medicinska sestra. 76 . napred se stave vrecice sa peskom. Kod hidrocefalusa terapeut treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. rt. urolog.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana. a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja. Nema neuroloskih promena (poremecaja). kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice. Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.

LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka.poremecaj funkcije. spazam muskulature -otok.slika: -bol.) Kl.pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th: 77 . snazne sile. pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba. koja nastaje pod dejstvom jake.kapsule. kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata. nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi . deformitet -funkcileza .. hematom..

tj.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.Tetiva m.supraspinatus-a. IFS. krio th rth: -funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. ali najcesce u podrucju ramena.PAHS se javlja obicno posle 40-te godine zivota. DD. infraspinatus-a. doci ce do delimicne. ankiloza. ostecenje periartikularnih struktura. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. reluksacije. Tako nastaju fine naprsline tetive. kalcifikacije. Periartritis je lezija. Najcesce zahvata:-tetivu m. uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. Periartritis humeroscapularis . koju cine fascije m. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature). Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena. 78 . pad na opruzenu ruku. subscapularis-a i teres minor. retko zahvat oda ramena odjednom. pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. Moze se javiti u okolini svakog zgloba. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. atrofije. 1. ali vece rupture tetive m. hronicni otoci Kontraindikacije: pokret koji je doveo do luksacije.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. tj.supraspinatus-a. Komplikacije: kontrakture. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth: -staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja -vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth: -EF. 1.

Kapsula srasta sa drugim strukturama. nadlakta. 79 . elektroblokade -kth . a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . Th:-fth . IFS. DD -kth .pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. Tetive taru deo burze. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.krio th. Tendinitis m. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. 2.pendularne vezbe prvo bez. Postoji pozitivni (+) bolni luk. jer to povecava bol). pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. KTD. Bolest nije tesko prepoznati.. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.subakromijalna burza 3.retraktilni kapsulitis. pasivni pokret . M. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). pa je rame blokirano u abdukciji.UZ. Svi pokreti ramena provociraju bol.deltoideus brzo atrofira. IR. . pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. na 60st se ukljesti.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. ruku drzi u addukciji. kada je nemoguca abd.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.do bola. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . a onda sa otporom -rth . Tendinitis. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. pre i posle nema bola.antireumatici -fth .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). a na 120st se ukljucuje preskok.rot.tetiva duge glave bicepsa.Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. spolj.analgetici. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.

DD.teniski lakat (kod tenisera.krio th.ENTEZOPATIJE upala enteza.slika: bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije I ekstenzije. 80 . Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri. atrofija i ogranicena pokretljivost. a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova. vozaca.infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. Cesce je lateralno. To je vanzglobni reumatizam. Uzrok: prenaprezanje misica koje dovodi do upale. UZ. stisak sake je bitno oslabljen. pri palpaciji protiv otpora. kovaca) Kl. Uzrok je: naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom . tj. hidro th -medikamentozna th . Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth . hvatista za kost.

kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) 81 . Olaksava pokretljivost tetiva i misica. medikamentozna th .BURZITIS -burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji. mehanicki faktori Th: -mirovanje.infiltracija kortizona. krio th. Najcesca je: -prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.uzrokovane tipom rada “peta policajca” . UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice” . ahilova tetiva Uzrok: trauma. opterecenje.

preopterecenje misica. UZ. Najcesce se javlja kod starih ljudi. IFS MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva. Th: -mirovanje. misic je krut.krio th. tj. manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva. 82 . Javlja se bol i otok dela tetive. UZ. infekcijama. a tonus je povisen. To je upalni proces prouzrokovan virusima. bol i smanjenje funkcija.TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok: trauma. Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske. Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. venske i limfne). infiltracija kortizona -fth . Th: -lekovi protiv bola i za snizenje tonusa . Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom. UZ. Th: lekovita infiltracija anesteticima. zena. stvara se edem. privremena imobilizacija. Javlja se bol na palpaciju tih tacaka. Pokreti su ograniceni zbog bola. U misicima se javljaju mialgije. bolne tacke.EF. degenerativnim procesima. tj.

neurovegetativni poremecaj. sauna.vratu. Srece se kod gojaznih.crvena mrlja izmedju obrva.imobilizacija (gips. dobra odeca. Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . vec hipertrofija tkiva. elektro th. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. masaza. L delu. sagorevanje masti je smanjeno. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. 83 . palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. sa ulnarnom devijacijom. hidro th. ext. udlage. nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. koja dugo traje . Javlja se hormonska disfunkcija. i spoljna rotacija -koleno: flex. Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. Kod mladih ova bolest predstavlja problem. Subjektivne tegobe: nema infiltracije. fenomen “madraca”. ext. flex. add. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). zahvata sva 4 ekstremiteta. aparati) -termo th. tj. Th: sto pre jer je kasnije ireverzibilno. higijensko dijetetski rezim. unutr. ledjima. mogu da nedostaju cele misicme grupe. Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”. medikamentozna th. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. rotacija -lakat: -flex. Primarne promene su na misicima i nervima. starijih. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis. obuca. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add.

koje nastaje kao posledica traume. Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. nema Valerove degeneracije.PMN (donji motorni neuron) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. percepcije. infekcije. Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i 84 . Uzrok ostecenja: trauma. neoplazme. ishemije. kongenitalne anomalije. Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise -VALEROVA DEGENERACIJA. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. degenerativne promene. intoksikacija. Znaci ostecenja PMN-a: -mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).

a iz distalnog gliom. 5 sakralnih i 1 kokcisni.supinator. Ne radi se operacija. m. m. brahijalni.digitorum communis. prelomi humerusa. m.carpi ulnaris. Nema regeneracije.ext. Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.indicis. podlakta i sake. Potpuni oporavak je nemoguc. Ima ih 31 par: 8 cervikalnih. Postoji totalna motorna i senzitivna oduzetost. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. hidro th -kth . Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth . lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Otezani su pokreti ext. Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. jer dolazi do regeneracije.ext. vrata radiusa. prstiju. dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica. a tek onda termoalgezijski. Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. m.okupaciona. Inervise m. funkcionalna. m. ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.ES.triceps brachii vrlo brzo atrofira. intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. Periferni nervi postaju iz plexusa. dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice. m. m.ext.ext.brachioradialis. dorzalne fleksije sake i ext. luksacija ramenog zgloba.RADIALIS (C6.blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth . dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.8 I Th1) krece od donje ivice m. N. mijelinskog i vezivnog omotaca. palac u addukciji Uzrok: trauma. 85 . volarna fleksija sake. korektivni polozaj . koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). 5 lumbalnih.pollicis longus et brevis. Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.carpi radialis longus et brevis. i supinacije podlakta. M. dok je vezivni ocuvan. citostatici. Znak regeneracije: -procena regeneracije se vrsi pomocu TINELHOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom. m.7. 12 torakalnih.ext.digiti quinti.ne radi se operacija.triceps brachii. Pleksusi (cervikalni. vaskularna oboljenja. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. Saka ima izgled “visece sake”.ext.pokret.

abductor pollicis brevis.flexor pollicis brevis (povrsna grana). m. flex.flexor digitorum superficialis.lumbricales 1. on stoji u ravni dlana. Inervise: m.7. silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.N.medianusa u kanalu rucja.. m. m. Nemoguca je opozicija palca.. pronator quadratus. posto palac ide u abdukciju.. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.3. edem ligamenata. razvija se “majmunska saka”. Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka). m.3. Th: nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.2. volarne strane 1. Pri pokusaju da se formira pesnica.Th1) 86 .. Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. Nemoguci su pokreti: pronacije podlakta.pronator teres. u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.2.flexsor carpi radialis. m. prsta. et 2. opozicija i flexia palca. Hvat je otezan.ULNARIS (C8.opponens pollicis i mm. volarna flexia sake. Lecenje je hirursko. m.flexor digitorum profundus (radialni deo). prsta.flexor pollicis longus. 1. N. Uzrok je: tumor. a kaziprst u hiperekstenziju. tendosynovitis. prelazi preko lakatnog pregiba. m.MEDIANUS (C6. m.

prelomi karlice. m.. Nemoguci su pokreti: volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. luksacije. Nemoguca je fleksija kolena. a fleksija 2.ISHIADICUS (L4. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. luxacio coxe congenita.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. m. Inervise: m. clanka i opozicija malog prsta.hidro th. ES -korektivni polozaj -rth . frakture. krio th (za cirkulaciju). palac u abdukciji. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.flexor carpi ulnaris. i mm. spusta se medijalnom stranom ruke. Th:-kth .pectoralis minor-a. Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija..hiperekstenzija 1. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu. zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.interossei. m.flexor digiti quinti. i 3. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n. razderotine.flexor digitorum profundus 3. SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. nestrucno davanje injekcije.opponens digiti quinti.5.nastaje kod donje ivice m. Dolazi do pojave “kandzaste sake” . Atrofija interosealnih misica i hipotenara. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. i 4. traume.obim pokreta. GS.. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). a ekstenzija 2. m. manuelna masaza. snaga misica. m.. i 3. m. Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. i 4. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta. clanka. ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.. zatim fleksija 1. m. Uzrok povrede: diskus hernija. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a).adductor pollicis.S1.abductor digiti quinti.flexor pollicis brevis (deo).tibialis.peroneus communis i n.lumbricales 3. Uzroci: lezija plexusa brachialisa. vitam B -fth .okupaciona i funkcionalna N. 87 .

N.PERONEUS COMMUNIS (L4,5, i S1,2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.ishiadicus-a sa n.tibialis-om. Uzrok povrede: direktna trauma, fraktura, gips, lezanje na boku (kod kahekticnih osoba), karakteristican je sindrom “skijaske cipele”. Inervise: m.peroneus longus et brevis, m.peroneus tertius, m.tibialis anterior, m.extensor digitorum longus et brevis, m.extensor halucis longus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju, abdukciju i pronaciju stopala. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Nemoguc je hod na petama. Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo), sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju, a ne preko pete. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth - prevencija kontrakture -rth - peronealni podizac, stap -fth - ES. N.TIBIALIS (L4,5 i S1,2,3) kao i n.peroneus, do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.ishiadicus-a, a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.plantaris medialis i n.plantaris lateralis. 88

Inervise: m.tibialis posterior, m.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira), m.popliteus, m.flexor digitorum longus et brevis, m.flexor hallucis longus et brevis, m.plantaris i mm.lumbricales et interossei. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. Stopalo je u dorzalnoj fleksiji, abdukciji i pronaciji (pes calcaneus). Hod na prstima nije moguc. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.

N.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. kranijalni zivac, koji sadrzi motorna, parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti: -centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa, usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. Uzrok: prelom kosti, infekcija srednjeg uha, upale, tumori, hladnoca, promaja. Funkcionalna procena: anamneza, procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se: -inspekcijom lica dok osoba jede, govori, izrazava emocije. -u miru: izbrisane su bore na celu, oko je nize otvoreno, postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje, vidi se beonjaca), oko nevoljno suzi -epifera, oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis); zbrisana je nazo-labijalna brazda, ugao usana spusten, usne povucene ka zdravoj strani; hrana upada izmedju vilice i obraza, tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th: -medikamentozna (vitamin B, kortikosteroidi, pronizon) 89

-kth - pred ogledalom, odrzanje snage i elasticnosti misica, borba protiv kontraktura, borba protiv sinkinezija -fth - termo th (parafinska maska), foto th (IR), EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske, ES, EMP -rth - kuka za usnu -psiho th, promene radnog mesta ako je neophodno, tj. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.

OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T, dejstva hemikalija, zracenja, elektriciteta. Stepen opekotina zavisi od: -prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste, velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu: zastite, termoregulacije, ekskrecija, senzibilitet, depo nekih materija, stvaranje vitamina D, alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: - za RHB su znacajna prva tri stepena 1. combustio erytematosa - karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV). Zahvacen je epiderm, koza je bolna, crvena i suva. Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2. combustio bullosa - nastaje pod dejstvom tople tecnosti. Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma. Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom. Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 90

Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane). Izaziva ga vrela tecnost.zahvaceni su svi slojevi koze. Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu. izaziva ga otvoren plamen i el.sekundarne kontrakture .polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. vitamini. nekomforna. Prevencija kontraktura: -polozaj tj. nedelje kada pocinje zarastanje oziljkap pa sve dok je aktivan 8-15 meseci. th: plastika. analgetici Kth . combustio escharotica . IR. nadoknade koze. tecnost. sok. na ostecenom segmentu 3.nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2. nema bola.3. od 3. Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka. parafin. pozicioniranje -pokret tj. duboke opekotine u blizini krvnih sudova 91 . Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st. Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista. Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja. graftovanje . Koza je ugljenisana kao pergament. Odeca vremenom gubi elasticnost. Fibroblast ga usmerava. hidro th Rth . Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna . masaza. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). carbonificatio . Drobsova odeca (JOBSKIN) –o deca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna. bule sa belom osnovom i vlaznom povrsinom. Prisutan je: bol.okupaciona i funkcionalna. neestetska. koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak). skupa je. pa ih pacijenti nerado koriste. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka. samo se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.EF tiomukaza. Komplikacije: -teske infekcije. struja. Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine . vezbe -pomagalo tj.voda + so.to je hipertroficni oziljak. Vidi se i tromboza krvnih sudova.kontraktura usled nebrige . Komplikacije: kontrakture 1. tj.mirovanje u korektivnom polozaju. UV.karakterise se dubokim stepenom nekroze.hetero i auto graftovanje. 4.kontraktura komfora . Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. splintovanje . vezbe disanja Fth . a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment.

doci ce do delimicne. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.supraspinatus-a. koju cine fascije m. kada je nemoguca abd. Periartritis humeroscapularis – PAHS – AKUTNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. Bolest nije tesko prepoznati. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje .supraspinatus-a. infraspinatus-a. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m. subscapularis-a i teres minor.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. ali vece rupture tetive m.subakromijalna burza 3. Tako nastaju fine naprsline tetive. a na 120st se ukljucuje preskok.retraktilni kapsulitis.Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. pre i posle nema bola. retko zahvat oda ramena odjednom. na 60st se ukljesti.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. pad na opruzenu ruku. 1. Najcesce zahvata:-tetivu m. koji se moze siriti 92 . Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. 2.. nadlakta.Tetiva m.tetiva duge glave bicepsa.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd.

UZ.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.antireumatici -fth .krio th. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . Th:-fth . elektroblokade -kth . zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. Kapsula srasta sa drugim strukturama.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. IR. Tendinitis. IFS.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . pa je rame blokirano u abdukciji. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.analgetici. DD -kth . a onda sa otporom -rth . gde je rastavljen u snopice.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. ruku drzi u addukciji.prema vratu ili u ruku. Svi pokreti ramena provociraju bol.do bola. Postoji pozitivni (+) bolni luk. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. jer to povecava bol). prednji deo ponsa i produzene mozdine. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.rot. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. pasivni pokret . misicne refleksi su pojacani 3. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. Tendinitis m. pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. M.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Tetive taru deo burze. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. koja polaze iz celija senzomotorne kore.pendularne vezbe prvo bez.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. Polazi od piramidalnih celija. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Znaci ostecenja CMN-a: 1.deltoideus brzo atrofira. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . nema fascikulacija. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). Lezije mogu biti: 93 . spolj.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. KTD. po Brodmanu (girus precentralis .

virus varicele (toksicni faktor). 6. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. 5. anoksija. degenerativne promene. kontrakture. Kontraindikacija: turski sed. infektivni faktor (herpes simpleks). genetski faktor (spina bifida). kapsuli interni. a bol se javlja na palpaciju. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. zapaljenski procesi. tromboza. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1.-u mozdanoj kori. embolija. 4. neoplazme. mozdanom stablu. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. odsustvo refleksa. 3. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. GENU VARUM (O noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.. a stopalo je u varus polozaju. hemoragija. Paraliza brzo nastupa. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. slab kvalitet materije. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. anestezija. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. 2.. 94 .

degenerativne promene) -inaktivitet. na osnovu tkiva koje je zahvaceno: -dermatogene (koza. traume. cikatriks) -dezmogene (fascije. rot. na osnovu pokreta koji je ogranicen: -fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. aponeuroze. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. kongenitalne anomalije. npr.) 95 . Uzroci su: -razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale. Podela: 3.dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) -artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) 4. .KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.opekotine.

nadlakta. pre i posle nema bola. korektivni polozaj. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. 1. 2. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . a na 120st se ukljucuje preskok. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.retraktilni kapsulitis. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi. retko zahvat oda ramena odjednom. koju cine fascije m. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.Tetiva m. pad na opruzenu ruku. tj. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. kada je nemoguca abd..Savladjivanje kontraktura: -aktivne tehnike: -akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike: -sila G.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. proksimalnih segmenata. Svi pokreti ramena provociraju bol.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. Najcesce zahvata:-tetivu m. Periartritis humeroscapularis – PAHS – HRONICNO BOLNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna. ruka terapeuta. infraspinatus-a. delovanje tezine susednih.supraspinatus-a.tetiva duge glave bicepsa. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. subscapularis-a i teres minor. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame.supraspinatus-a. Tako nastaju fine naprsline tetive. tako da pacijent drzi ruku 96 . doci ce do delimicne.subakromijalna burza 3. na 60st se ukljesti. Bolest nije tesko prepoznati. preko koturace. elasticne naprave (Glisonova omca). Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. ali vece rupture tetive m.

. Th:-fth . IFS.krio th. encefalitis. Postoji pozitivni (+) bolni luk. bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor: je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa. nucleusu ruberu) Uzrok: arterioskleroza.nucleus ruber (crveno jedro) . Kl. spolj. Kapsula srasta sa drugim strukturama. traume. Tetive taru deo burze. KTD. a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth .mali mozak (cerebelum) . DD -kth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th .nucleus hypothalamicus Luysii .nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.globus palidus (palidum) . PARKINSONOVA BOLEST – EKSTRAPIRAMIDNO OSTECENJE Ekstrapiramidalni sistem cine: -bazalne ganglije.nucleus subthalamicus . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) .antireumatici -fth . ruku drzi u addukciji.analgetici. Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. pa je rame blokirano u abdukciji. slika: -karakterise trijas simptoma -hipokineza: siromasni pokreti.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) . a onda sa otporom -rth . trovanja manganom i CO.bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.pendularne vezbe prvo bez.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature . EF-kortikosteroida (KJ-novokain). tj. elektroblokade -kth . IR. M.do bola.nucleus amygdale . tumori. Tendinitis.deltoideus brzo atrofira.rot.UZ. jer to povecava bol). aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni. pasivni pokret . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. a nesto manje u nucleusu caudatusu.substantia nigra . jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici.nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” 97 .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Tendinitis m.

Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske. krio th za mimicnu muskulaturu -kth . Ispitivanje tremora: DE .vezbati koordinaciju na rigidnost. skandirajuci.ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. govor je nazalan. zvakanje.primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.pise sitnim slovima. retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.aktivnim pokretima uticati na tremor . monoton. Zahvata ekstremitete. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus. Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”. 98 . vezbe disanja. polozaj glave u odnosu na telo. postoji anteropulzija.-tremor u miru: ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi. stopalo se vuce po podu. Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. nema pokreta ruku (reciprociteta pri hodu) ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. .Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. pa prstom druge ruke). muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.ustajanje. usporen. opustena ruka). lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zlezda -postoji hipersalivacija -mikrografija . akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb: -medikamenti: nadonada dopamina -fth .hidro th uz nadzor. kontrolise polozaj glave u prostoru. Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu . kasnije i glavu. Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr. glava i vrat su ukoceni -hod: sitni koraci. gutanje . masaza -rth.pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE . ruke su uz telo lako flektirane u laktu. isto tako seda i ustaje sa stolice (poput panja). cak i da trci ako je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.motivacija govora . oblacenje. U snu tremora nema ili se smanjuje.ES. hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) . -stav tela: pacijent je pognut prema napred. polozaj tela u celini u odnosu na gravitaciju.vezbati ADZ . pisanje. govor.frenkelove vezbe. glava DA i NE. polozaj tela u odnosu na DE.

a izduzeni m. preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna 99 . semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. trauma. rahitis. a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu.slika: -ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak. kod gojaznih osoba Kl. Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.sartorius.tensor fascia latae i vastus lateralis. Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (X noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. semitendinosus. Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. paraliza misica.

jacanje muskulature unutrasnje strane.qps-a. a kosti podkolenice su rotirane medijalno. periferne lezije n. istezanje mekih struktura sa spoljne strane. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. traume.femoris. lordoza. Kontraindikacija: turski sed. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena) Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. Postoji slabost m.ishiadicus. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) -jacanje m. a stopalo je u varus polozaju.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) 100 .okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija: polozaj zabice GENU VARUM (o noge): natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti. turski sed sa loptom izmedju kolena -rth .-sekundarna Th: -kod primarnog: -nocne korektivne sine -kod sekundarnog -ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. n.

traumatski (kost je zdrava) .prelom u vidu zacepa -potpune .fisura .prema stanju koze .indirektne 4.otvorene (aperta) .-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice.-stabilni . –delimicne .patoloska (kost je patoloski promenjena) 3.prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne.zatvorene (klauza) 2. multifragmentarni. a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova.prema stanju kosti . Podela: 1.prema dejstvu sile .FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile. visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 101 . spiralni prelom.infractio .prelom u vidu pukotine . zvezdasti prelom.linija preloma kosa 7.linija preloma poprecna -nestabilni . kose.subperiostalni prelom . uzduzne. torzioni prelom 6. ponekad i nerava.direktne .

Faze u stvaranju kalusa: 1. UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.duzina ekstremiteta produzena b)dis. tj.je faza konsolidacije.8. Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. dekubitus. osteosinteza -srafovi. Suzbijanje tromboze: noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi. IFS (1-30Hz). hidro th.faza je faza organizacije hematoma 3. urinarna infekcija. duzina ekstremiteta je smanjena -DISLOCATIO AD PERIPHERIAM nastaje torzijom. IFS. tj.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2. pronatori i supinatori. kontrakture. rth -fth preko gipsa magnetom. DD.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9. kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.slika: -bol koji nastaje posle nadrazaja. bolovi. 102 .poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.faza je faza potpune konsolidacije. cum distractione/elongacione . a duzina osovine fragmenata paralelne -DISLOCATIO AD LONGITUDINEM pomeranje fragmenata po duzini a)dis. embolije. ad long. tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). UZ.duzina ekstremiteta skracena -DISLOCATIO AD AXIM pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata. hidro th. atrofije misica. Komplikacije kao posledica imobilizacije: hipostatska pneumonija. tromboze. Kl. stvaranje fibroznog kalusa 4.-DISLOCATIO AD LATUS pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista. cum contractione/breviatione . stvaranje fibroznog kalusa. tvrd otok. ES. usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom -deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. ad long.

ali nedovoljno cvrst kalus. opste stanje organizma. Postoje: (vrste kalusa) -provizorni. jacati antagoniste skracenih misica. losa imobilizacija. vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. sprovodjenje opste i posebne nege.izvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. vezbati ravnotezu na jednoj nozi.hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.faza formiran kalus. pun oslonac nije dozvoljen. okretanje sa stakama u mestu.osnovno nacelo: ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta. Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. zapaljenski procesi.Na stvaranje kalusa utice: mesto preloma.nastaju kao posledica nelecenih.tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2. U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno. ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.faza formiran. vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.fibrozni kalus -kartilageni. lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom .faza imobilizacije. kompresija nerava. atrofija misica -kasne komplikacije . stanje cirkulacije.fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza 103 . uzrast. losa repozicija. metabolicki poremecaji.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% -voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije . Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.

a na 120st se ukljucuje preskok. Javlja se bolni luk: od 60-120st abd. 1. pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.supraspinatus-a: pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.supraspinatus-a. koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. Tako nastaju fine naprsline tetive. pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje . tako da pacijent drzi ruku 104 . subscapularis-a i teres minor. a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.retraktilni kapsulitis. na 60st se ukljesti. a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. Bolest nije tesko prepoznati. Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.supraspinatus-a. doci ce do delimicne.supraspinatus-a i misicna (rotatorna manzetna)tetivna manzetna.tetiva duge glave bicepsa. infraspinatus-a. pre i posle nema bola. Svi pokreti ramena provociraju bol.Periartritis humeroscapularis – PAHS – PSEUDOPARALITICNO RAME se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.subakromijalna burza 3.Tetiva m. kada je nemoguca abd. koju cine fascije m. ali vece rupture tetive m. pad na opruzenu ruku. retko zahvat oda ramena odjednom. 2. nadlakta. Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-apseudoparaliticno rame. Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju: tetiva m.. Najcesce zahvata:-tetivu m.

Tetive taru deo burze.peroneus tertius.extensor digitorum longus et brevis. lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).peroneus communis i n. Uzrok povrede: direktna trauma.pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. .bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. pa je rame blokirano u abdukciji.PERONEUS COMMUNIS (L4. Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu. EF-kortikosteroida (KJ-novokain). Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija. Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. jastuk se vezuje na isto ili suprotno rame da se ne bi angazovali misici. m.krio th.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.extensor halucis longus.antireumatici -fth . prelomi karlice. nestrucno davanje injekcije. N. KTD.pendularne vezbe prvo bez.peroneus longus et brevis. N.analgetici. m. luxacio coxe congenita.tibialis anterior.okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.ISHIADICUS (L4. pasivni pokret . Kapsula srasta sa drugim strukturama. ruku drzi u addukciji.tibialis-om. Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. Uzrok povrede: diskus hernija. m. IR.do bola.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n. IFS. fraktura. Th:-fth .S1. Tendinitis m. Kontraindikacija: toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th . a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth . SINDROM TARZALNOG TUNELA: bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.5.UZ. Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog jacine qps-a). m. Tendinitis.rot. M. i S1. spolj. Inervise: m.vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature .tibialis. karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). DD -kth .ishiadicus-a sa n. gips. a onda sa otporom -rth .okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) Abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Postoji pozitivni (+) bolni luk. Nemoguca je fleksija kolena.deltoideus brzo atrofira.5. elektroblokade -kth . a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame) . jer to povecava bol). Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala. 105 . Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane: n.

flex. stap -fth . Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom. sa ulnarnom devijacijom. zahvata sva 4 ekstremiteta.ishiadicus-a. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju.lumbricales et interossei. ext. Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci. m. Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.plantaris lateralis. a ne preko pete. Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.popliteus. m. abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).TIBIALIS (L4. sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. m. Nemoguc je hod na petama. mogu da nedostaju cele misicme grupe.5 i S1. Hod na prstima nije moguc.flexor hallucis longus et brevis.peroneus.ES. abdukciju i pronaciju stopala. Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo). ext. Inervise: m. -podlakat: pronacija -saka: volarna flex. Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth . a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane: n.3) kao i n.prevencija kontrakture -rth .plantaris medialis i n. Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. rotacija -lakat: -flex. Primarne promene su na misicima i nervima. a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.peronealni podizac. equinovarus) Kontrakture DE: -kuk: add. palca Th: -u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) 106 . Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. add. i spoljna rotacija -koleno: flex.2. ceste subluksacije -stopalo: equinovarus Kontrakture GE: -rame: -add. m. Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).plantaris i mm. AMPUTACIJA U DECIJEM DOBU ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.tibialis posterior. N. do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.flexor digitorum longus et brevis. unutr. Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. m.

tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). zapaljenske promene. degenerativne promene kicme (spondilitis. spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.imobilizacija (gips. ramenu. CERVIKALNI SINDROM – CERVIKO – BRAHIJALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. C5-bol u vratu.-najbolje je delovati malom silom. angina pektoris.slika: -bol u vratnom delu. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena. unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. ramenu. diskus hernija). spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. Uzrok (etiologija)-trauma. hirurska intervencija – tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed” . a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. elektro th. udlage. prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. unutrasnjoj strani lopatice. ramenu. unutrasnjoj strani lopatice.vertebralis ili vratnog simpatikusa. Kl. To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova. 107 . koja dugo traje . aparati) -termo th.crvena mrlja izmedju obrva.a. ramenu.

Izradjuje se po sablonu . Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta. Tvrd karton. Kontraindikacija: brzi. retrofleksije. a to se postize: rasterecenjem vratnog dela kicme. da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.okupaciona i funkcionalna .procesus uncinatus (C prsljenova). rotacioni pokreti cervikalne kicme. Rth .UZ . spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. 108 .okupaciona.elektro th. hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth .jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika). -fth .edukacija pacijenta da izbegava nagle pokrete. Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.hidro th (vezbe antefleksije. Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik . Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. obuka pozicije glave i ADZ.koristi se zbog dekompresije nervnih korenova. nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga. Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba. dugi prinudni polozaj. nagli. hidromasaza . da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.Kontraindikacija: brzi.vezbe za povecanje elasticnosti PVM . od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere. toplota (jer pojacava nadrazaj). jacanje misica vrata i glave -rth . nagli. rotirani pokreti. Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne. podlakat. omota se zavojem.pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. koriscenje sredstva protiv bolova i spazma. laterofleksije i rotacije glave i vrata). ogranicenim pokretima glave. -trakcija . Unkartroza .termo th. GA.sloj vate. okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi.

ES. a ne oboljeva. kortizon.PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina). intersticijalni i fascijalni misici. EF. -misici potkolenice dugo ostaju snazni . osim struka Kontraindikacija: zamor Th:-medikamentozna: adrenalin. Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. Majka prenosi.GS.sprecavanje kontrakture.to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim. belancevine.vitamini. cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni. Bolest pocinje obicno do 4-te godine. osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth . Prvi znaci su:-nespretnost u hodu. vitamin B -higijensko dijetetski rezim . hidro th 109 . borba protiv gojaznosti -kth . fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida. KTD. tzv.

kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. gde je rastavljen u snopice. slika: -simetricna misicna atrofija.-rth . bedreno-karlicni): -pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni. prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. mlitava paraliza. hiperhidroza. Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. ptoza) -orofariengealna distrofija. Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. CMN (gornji motorni neuron) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. prednji deo ponsa i produzene mozdine. a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. misicne refleksi su pojacani 3. osin struk. povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) 2. Znaci ostecenja CMN-a: 1. Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga. pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. po Brodmanu (girus precentralis . hipotonija. nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) 5. primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena. Lezije mogu biti: 110 . pojava patoloskih refleksa (Babinski) 4. patkast hod. zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. koja polaze iz celija senzomotorne kore. facies miotonika. misicne kontrakture.okupaciona. naglasena lumbalna lordoza. okularna misicna distrofija (strabizam. ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. metabolicke promene. Polazi od piramidalnih celija. kostane deformacije. skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. scapulae alatae. pseudohipertrofija. zahvata proksimalne delove ekstremiteta. nema fascikulacija.

kontrakture. Uzroci ostecenja nervnog sistema: 1. Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. neoplazme. virus varicele (toksicni faktor). kapsuli interni.. 6. Paraliza brzo nastupa. tromboza. a bol se javlja na palpaciju. anestezija. odsustvo refleksa.-u mozdanoj kori. genetski faktor (spina bifida). sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba. zapaljenski procesi. 2. javlja se hipotrofija ili atrofija misica. slab kvalitet materije. 4. degenerativne promene. hemoragija. avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. infektivni faktor (herpes simpleks).. 3. embolija. Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. 111 . 5. kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a su porodjajna trauma. anoksija. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. mozdanom stablu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful