P. 1
Vasko Popa

Vasko Popa

|Views: 500|Likes:
Published by Mila Emova
popa
popa

More info:

Published by: Mila Emova on Apr 30, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/08/2015

pdf

text

original

PESNIKOVI DAROVI

Pesnikovi darovi danas su skromni, ali su praizvorni, čisti i daju se od srca. Srce svakog pesnika danas je knjiga u plamenu. Pesnik lista tu knjigu i čitanju se uči. Ono što danas pesnik u svojim stihovima govori, mucanje je prvih slova teške i beskrajne duhovne azbuke. Pesnik uči tu azbuku da bi oslobodio i sebe i ljude oko sebe od nepismenog ţivota koji raĎa smrt i od nepismene smrti koja ne raĎa ţivot. Pri tom se mirno izlaţe opasnosti da ispadne sumnjiv u očima sveznajućih, samozadovoljnih ljudi. Takav je njegov posao danas i odvajkada. Pesnik, kome se taj posao često i ne priznaje kao neko ozbiljno zanimanje, u stvari je brat rudara, lovaca na biserne školjke, čuvara svetionika. Njegovo zanimanje jedno je od onih za koje se kaţe: "Pa neko mora i to da radi". Uostalom, pesnik sam sebi nije vaţan: vaţno mu je pesništvo. Pesnik radi uprkos svima onima kojima nije potreban, radi štaviše, ponekad, i uprkos samome sebi. Istine do kojih dolazi ne maze ljude oko njega ali ni njega samog. Pesniku daje snagu da istraje u svome čudnom, teškom i opasnom poslu jedino saznanje da je neoprostivo dopustiti da plamena knjiga u grudima gori i izgori uzalud, nepročitana. Pesnikovi darovi, te reči iz plamena spasene po cenu ţivota, upotrebljivi su isključivo za one koji ih vole.

OD ZLATA JABUKA

Kad bude ispred ponoči, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje.

(Zlatna jabuka i devet paunica)
Čoban poĎe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.

(Nemušti jezik)
Naša narodna poezija cvetala je i sazrevala u samom srcu stoletnih noći. U toku tamnih vekova stvoren je zlatni vek naše knjiţevnosti. Naša klasika jedina i prava. Razdoblje naše literature koje iz nepojamnih daljina sjaji svojom čudesnom lepotom i koje nije prestalo i neće nikad prestati da obasjava pesničko stvaranje na ovoj šaci zemlje pod ovim nebom. Narodni pesnik kao da još čini jedno s prirodom oko sebe, još čuje kako cveće raste, kako se pile leţe iz jajeta, kako se zvezde mnoţe. U njegovoj pesmi sama zemlja i sunce srce otvore i oglase se ljudskim glasom. Njegovi ritmovi izraţavaju i samu igru sunčevih zrakova i vetrova i grana. Njegovim očima i sam kamen i drvo progledaju i stasaju kako samo on, čovek-pesnik, ume da stasa. Ta svemirska mera kojom su merene, izmerene i date sve stvari u našoj narodnoj poeziji, bilo da je reč o čoveku ili o mravu i zvezdi, daju narodnom pesničkom govoru jednu opčinjujuću draţ kojoj nijedno naše pokolenje ne moţe odoleti. To prisustvo čitavog svemira u svakoj stvari čini od narodne poezije neku vrstu tablica po kojima je stvoren svet, bolje i tačnije rečeno — tablica po kojima bi čovek stvorio svet, takav da on u njemu moţe da ţivi. Da ţivi onako kako bi on jedino ţeleo: čovečno. Praslike toga sveta blistaju tu pred nama, basnoslovne i neponovljive. Narodni pesnik ne iskazuje svoju privrţenost prirodi (koja mu daje i oduzima ţivot) time što slepo oponaša ono što je priroda već stvorila, nego time što primenjuje stvaralački čin prirode na ono što on ţeli da stvori. I ta je primena svojeglava, iznenaĎujuća, neobjašnjiva. Njeni su plodovi te zlatne jabuke iz priče na granatoj voćki čovekove mašte. U tom i takvom drţanju i delanju našeg narodnog pesnika krije se, u stvari, njegova jedinstvena i bescena poruka budućim pregaocima na istom poslu nadograĎivanja i obogaćivanja ovoga sveta rečima pesme.

Nigde se taj pesnički čin ne javlja tako čist u svoj svojoj pustolovnoj, ludoj lepoti kao u tvorevinama ovog našeg prvog pesnika. Zato nam se najveći pesnici, iz decenije u deceniju, iz veka u vek, i vraćaju ţivim, večito ţivim izvorima narodne poezije. Duboko tu u pesničkom tlu našeg jezika (van koga se ne moţe učiniti nijedan krilati korak u poeziji) leţe, često zapretani pod mahovinom i peskom zaborava, izvori naših velikih, prošlih i budućih, pesničkih tokova. Samo se ţiva voda iz tih izvora ne moţe zahvatiti idući natraške po utabanim stazama skorojevićkog tradiciotializma. Jedina svetla, istinska tradicija naše narodne poezije je neprekidna invencija i neprekidno otkrivanje. Pri svetlosti te neugasive tradicije mora se ići napred, mora se prosecati nova, sopstvena staza u kamenu svoga doba. Vrletna staza podjednako opasna po besmrtnost kao i po smrt onoga koji njome zakorači. Danas, kada se na svim stranama zemljinog šara naslućuju pa i čuju glasovi jednog novog preporoda, koji se, ovoga puta, zasniva na ponovo otkrivenim temeljima i stubovima narodne umetnosti, mi moţemo samo da se ponosimo poetskim blagom svoga naroda, jer ne moramo lutati po svetu. Upravo nas to blago sjedinjuje s čitavim svetom. Zagledanima u duboka ogledala našeg narodnog pesništva, u njegove vrtoglave virove, čini nam se da na dnu svake reči naziremo čudotvorne ključeve koji, otvaraju tajanstvene kapije lepote, one lepote koju stvara čovek, da bi njome pobedio rugobu, vreme i smrt. Slušamo beskrajnu pesmu narodnog pesnika, prvog oca i sina naše domaće reči, prvog njenog gospodara i sluţitelja, slušamo je i čujemo, skrivenu u njenom mesu, iskonsku ţilu kucavicu, koja čas slavujski bruji čas olujno grmi, od predanja do predanja, sve do onog koje na naše pesnike čeka da ga stvore i predaju sutrašnjici. Zagonetnim, nikad do kraja odgonetnutim tragom te rodne ponornice jedino se moţ e dopreti do srca sveta i učiniti da se čuje jedan bar otkucaj njegov i glasom naše zemlje i naših ljudi. Ne smemo tu ţilu hraniteljku ni za trenutak izgubiti iz vida, ne smemo dopustiti da se prekine. Gde se ona prekine, gde se sasuši, zvučne nam grane umuknu, sadašnjost udari glavom o zid, i onda, zbogom, nema budućnosti. Izgovaramo u sebi te drevne, ko zna kad sročene pesme, zagonetke, poslovice, vradţbine, kletve i bajke, i one iskrsavaju pred nama u novom, neslućenom sjaju, u nenačetoj sveţini, kao da su danas nastale. I tako će biti dokle god bude sunca i zemlje i našeg čarobnog jezika. Dokle god bude naše stalno obnavljane ljubavi, uvek drukčije i uvek verne narodnoj poeziji.

Zapisi o pesništvu preuzeti iz knjige: Kora Vasko Popa VASKO POPA (Grebenac, 29.06.1922 — Beograd, 05.01.1991) "Vasko Popa je rođen 1922. godine u Grebencu u Banatu. Studirao je u Beogradu i Bukureštu, a bio je i urednik izdavačkog preduzeda NOLIT. Umro je u Beogradu 1992. godine." Vasko Popa je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. To se dogodilo 1953. godine kada se pojavila Popina zbirka pesama Kora pesnička knjiga neobične sintakse, sadržine i forme. U literarnoj atmosferi socrealističkog pevanja i pripovedanja, koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike iideologije, pojava Kore delovala je kao radosno pesničko otkrovenje, ali još više kao šok. Radovala je one koji su stremili modernom pesničkom izrazu i njegovom oslobađanju od dogmi i recepata; porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena, jer njihov lenji duh nije bio spreman da zađe dublje od prvog nivoa razumevanja i tamo pronađe prava značenja i smislove. Tokovi poezije, međutim, neumitno su se kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana

brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. Poezija Vaska Pope, najavljena knjigom Kora, stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajudi pesnički program iz Kore. Tako je Popa postao ne samo preteča moderne srpske poezije, nego i vodeda ličnost savremene srpske poezije, koja je obeležila epohu i odredila pravac daljeg razvoja poezije. Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji, koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna. Na prvom mestu tu je poezija Momčila Nastasijevida koja je svojom jezgrovitošdu i gnomičnošdu sa jedne strane, i čvrstom oslonjenošdu na jezik rodnoga tla, na drugoj strani, mogla da deluje podsticajno. Drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo prema kome je Popa bio vrlo selektivan: odbacio je nadrealističku bahatost izraza i forme, ali je prihvatio snoviđenja, iracionalno i humor. Tredi inspirativni izvor je folklor čije de mu "od zlata jabuke" postati uzori jezika i mišljenja, izvori folklornih i arhetipskih slika, fantastičnog i groteksnog sagledavanja sveta, predmetnosti i ljudske egzistencije. Poezija Vaska Pope iznenađuje predmetnostima, pojavama i pojmovima ovoga sveta koji postaju pesnička tema i predmet pevanja. Teskoban i monoton urbani život savremenog čoveka predočen je u ovoj poeziji posredstvom detalja koje taj čovek primeduje kao nešto što izmiče jednoličnosti i monotoniji nekom svojom osobenošdu. Ali ti sitni i na oko nevažni detalji funkcionišu u ovoj poeziji kao simboli. Obične stvari, predmeti i pojave postaju poetski motivi koji de na simboličan način predočiti čovekovu situaciju i njegovu egzistenciju. Svet nije ništa nego Nepočin-polje — arena sveopštih suprotnosti i sukoba. Otuda obilje apokaliptičkih, kosmoloških i metafizičkih vizija, koje de ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom: Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Jezik je jednostavan, kolokvijalan, pun prozaizama i idiomatskih izraza. Izraz je eliptičan, jezgrovit, aforističan i gnomičan; njegovu poeziju odlikuje "leksičko bogatstvo i sintaksička strogost" (M. Pavlovid). Davno je rečeno da rečima treba da bude tesno a mislima prostrano. Kod Pope nema obilja reči ali ima bogatstva i svežine reči. Međutim, on tim prebogatim i izuzetno svežim rečima nije dopustio da se razbokore i razbaškare — stegnute su sintaksičkim redukcijama. Iz toga proističe značenjska nabreklost reči, bogata misaonost i asocijativnost. To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju. Još jedna osobenost ove poezije: iako je izraz stegnut i eliptičan, on je vrlo muzikalan. To su kompozitori vrlo dobro osetili. Dušan Radid je komponovao muziku za tri ciklusa iz knjige Kora: Spisak, Predeli i Opsednuta vedrina. Vasko Popa je vrlo plodan pesnik — objavio je osam knjiga pesama: Kora (1953), Nepočinpolje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (T972), Kuda na sred druma (1975), Živo meso (1975), Vučja so (1975), Rez (1981). Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka — antologija narodnih umotvorina (1958), Urnebesnik — antologija poetskog humora (1960) i Ponodno sunce — antologija pesničkih snoviđenja (1962). Staniša Veličković Interpretacije iz književnosti IV

Vasko Popa, po etničkom poreklu Rumun. Autor fotografije nepoznat [postavljeno 02.04.2009]

Sačuvana

Angelina Administrator Hero Member Van mreže Poruke: 5144

Vasko Popa (1922—1991) « Odgovor #1 poslato: Decembar 26, 2010, 02:13:59 am »

* VASKO POPA: PUT KA UNIVERZALNOM

Razgovori o pesničkom delu Vaska Pope veoma dugo su počinjali naglašavanjem činjenice da je on moderni pesnik, čime se, u isti mah, podrazumevala činjenica da Popom (i nekim drugim pesnicima) u istoriji naše posleratne književnosti počinje nešto što se iz ovih ili onih razloga može smatrati modernim književnim pokretom. To, razume se, nije podatak bez važnosti za sticanje kompletne predstave o ovom pesniku. Pogotovu nije bio bez važnosti u vreme dramatičnih estetskih (i ne samo takvih) konfrontacija na smeni pete i šeste i tokom šeste decenije veka. Oslobođene dogmatskog i normativnog duha, kao rezultat izvanredno značajnih promena u našem društvenom i političkom životu, umetnost u celini i književnost posebno doživele su tada nesluden procvat orijentacija i bujanje oblika, metoda i značenja. Treba, međutim, imati na umu da pitanje modernosti i avangardizma u evropskoj, pa i svetskoj, književnosti nalaže isticanje distinktivnih osobenosti, da se taj fenomen u raznim književnostima hronološki različito situira, tumači na različite načine i određuje različitim osobenostima, pa bi i podatak o Popinoj modernosti imao izvesnu relativnu vrednost. Posmatramo li pojave sa naše tadašnje situacije, i uopšte, sa stanovišta istorije naše poezije, gotovo svaki elemenat njegovog viđenja sveta i stvaralačkog postupka predstavlja nedeljivu komponentu jednog novog vremena i jednog novog duha. Neophodno je naglasiti da Vasko Popa, kao i svaki istinski veliki pesnik, na neki način reprezentuje svoje vreme. Međutim, najvažnije je utvrditi u čemu je veličina i novina Popinog pesništva (a prvo gotovo uvek podrazumeva i drugo), utvrditi kako Popa stvara i zašto je to što on stvara u kreativnom smislu te reči toliko značajno i toliko dobro.

Bez obzira naziva li se ono o čemu se u njima piše etapama, strujama ili talasima, naraštajima ili generacijama, i bez obzira na to da li se spominju različite ili iste "sporedne" struje ili "rezervne" generacije, postojede književno-istorijske periodizacije počivaju na četiri glavne etape posleratne srpske poezije. U prvoj, poslednjih godina pete decenije, uporedo deluju egzaltirani pesnici borbe i obnove i pesnici elegičnog lirskog subjektivizma, jesenjinske tugovanke i melanholičnog solipsizma; u drugoj, prvih godnia šeste decenije, kao i u prethodnoj, stvara prva posleratna generacija pesnika, ali se ta etapa obeležava i kao vreme pobede moderne poezije koja bi trebalo da podrazumeva i potvrdu jednog novog pesničkog senzibiliteta... Šta sve sadrži uslovni i osporavani pojam novi pesnički senzibilitet? Pod pretpostavkom da verujemo u promene koje se u svetu dešavaju, verovademo da se čovek dvadesetog stoleda krede u bitno izmenjenoj inscenaciji, da se suočava sa istorijskim, naučnim, ideološkim, pa i egzistencijaliim problemima među kojima su neki i fundamentalni, da drukčije živi i misli nego, recimo, čovek devetnaestog veka i da, dakle, ima izmenjenu sliku sveta. Ne bi trebalo da budemo daleko od uverenja da su se izmenile veze između ljudske individue i sredine koja se dostignudima nauke korenito promenila. Uhvadene čulima umetnika te promene su neizbežno unele nove kvalitete i relacije unutar sredstava izražavanja. Rečju, govoredi iz ovog vremena i o svom vremenu moderni pesnik govori jezikom koji mu to vreme namede, pri čemu forma nije neka datost ved funkcija značenja. Tome treba dodati kvalitet eksperimenta tako svojstven pesničkom opredeljenju, kvalitet traganja za novim oblicima pesničke sugestivnosti koji je neretko bivao dominantan, pa nije ni čudo što se modernost veoma često tražila i otkrivala u stilu i formi, u prirodi pesničkog jezika, više no u predmetu kojim se pesnik bavio, u celovitom značenju koje je saopštavao. Sasvim je, međutim, izvesno da je u našim konkretnim okolnostima u vremenu/ u kojem se Vasko Popa pojavio, takva otpšta platforma vrlo verovatno živela u svesti tzv. modernih pesnika. Ali, podjednako je izvesno da je znatno življa bila svest o neophodnosti suprotstavljanja patetičnim temama i retoričnim metodima o neophodnosti suprotstavlanja sveprisutnom i večno postojedem prototipu našeg pseudoromantičnog pesnika i pesništva sa prenaglašenom, na sebe i ka sebi usmerenom osedajnošdu i o neophodnosti proširenja spektra pesničkih tema, značenja i metoda. Vasko Popa je u srpsku poeziju ušao kao formiran pesnik. Čini nam se da je pred sobom imao jedan formulisan pesnički program, da je taj program stopu po stopu ostvarivao i proširivao i da ga još ostvaruje i proširuje. Kada on danas spominje krugove svoje poezije, to za nas odista ima višestruko značenje. Reč je, nesumnjivo, o tematskim krugovima ali, isto tako, i o zaokruženosti i celovitosti svakog ciklusa i svake njegove knjige. Reč je o sposobnosti vrsnog majstora da svakom svom pesničkom mikroorganizmu

misaonosti i diskurzivnosti zapostavljati njegovu izuzetnu sposobnost da stvori osobeni život i da ga dočarava — pre svega pronalazimo u njegovoj opštosti. a sa njih navladajude principe čitavog nebeskog prostranstva. neprestano proširuje zahvatajudi sve veda prostranstva. tek je jedna komponenta Popinog stvaralaštva. u sposobnosti da se pojave sagledavaju u njihovoj krajnjoj kondenzovanosti i suštastvenosti. nesludeno ga ekstenzivira. recimo. u drugoj knjizi. ali njegov "asketski" jezik. 3. o pesničkoj imaginaciji koja se u svakoj od njegovih stvaralačkih sfera ostvaruje osobenim umetničkim realnostima sa sopstvenim pravilima i zakonima. u čitaocu proizveo utisak o takvoj organizaciji jer je pesnik. ma koliko sveobuhvatno izgledalo. pa stoga ne treba tražiti značenja pojedinih verbalnih kombinacija ved otkrivati principe i razloge života i životnosti. koncentrični krugovi njegove poezije kredu se obrnutim smerom — ka početku. relevantnost Popinog mišljenja — iako ne treba na račun njegovog mišljenja. a potpuno se "zaokružuje" u petoj itd. shvatamo da se nešto započeto. svoju prenosnu mod Popini poetski "pejzaži". i o stvaralačkom metodu. poput koncentričnih krugova u vodi. Popin je pesnički jezik nesumnjivo krajnje kondenzovan i. ali i da ga učini celovitim i "završenim". I to širenje koncentričnih krugova. u našoj svesti uporedo sa našim naporom da pesnika doživimo u celosti. duguju isključivo svojoj celovitosti. odista revolucionaran. po zakonima sopstvenih podsticaja. širi svoju viziju sa opšteg čovekovog položaja u svetu. 4. na bitne odnose kojima se taj položaj podvrgava. može biti. odgovarajudi sebi na . Posmatramo li ga kao patriotskog pesnika. očevidno. Reč je. 2. Popa. da se saobrazimo sa njegovim metodom. često pomišljamo da se pesništvo Vaska Pope. pa i u okvirima pesničke vizije i pesništva u celosti. u njima deluju svi elementi pesnikove fikcije jer je svi i određuju. značenjem proširuje u četvrtoj. funkciju izvesnih manjih projekata. U svakom slučaju. u jednom istorijskojm smislu. tad utvrđujemo mesto pojedinih njegovih tema i značenja.udahne život i životnost. sa njegovom pesničkom vizijom. međutim. u snazi uopštavanja pesničkog mišljenja. "projekti". Hronološki redosled po kojem su objavljivane ne bi. Vasko Popa je dosad objavio sedam knjiga pesama. Pored toga. ili kako nam ved drago. da bi se Popinom delu pravilno pristupalo mislim da je neophodno u svesti imati neke opšte odredbe njegovog metoda: 1. njegova "uzdržana" sintaksa ne ostvaruju životnost njegovih umetničkih realnosti zato što su takvi kakvi su (asketski i uzdržani). na imagitativan način ugrađuje životne relacije u asketski jednostavne poredmete. ved stoga što pesnik jezik napinje značenjem. sasvim razumljivo. On nam se tad "otvara". Ta organizacija ksristalizuje se. stvarao po svojim unutrašnjim imperativima. ka samim izvorima našeg nacionalnog duhovnog iskustva. o njegovoj snazi da svakom od tih mikroorganizama predodredi funkciju i dejstvo u okvirima opsežnijih projekata. kao pesnika koji je u toj sferi našeg pevanja izveo čitavu jednu malu metodološku revoluciju. ka iskonu. bez sumnje. "krugovi".

koji brani svoj položaj u svetu. ali zato emocionalno savršeno neposredno. vidimo "nevidljivu rešetku" koja se isprečila između zaljubljenih. ali punu meru odgovora na pitanje kakav je taj postupak dobidemo tek ako pokušamo da odgovorimo zašto je pesnički predmet u pojedinim ciklusima ili knjigama baš takav kakav je. podvrgnute su pesnikovoj zamisli.postavljeno pitanje kakav je postupak u pojedinim Popinim ciklusima sagledademo i ono šta se njima saopštava. sopstvenim integritetom ("Poznanstvo"). U isti mah. nacionalne katastrofe. svojstvene prirodi života uopšte. Iako ga pesnik uvodi u svoju pesmu nečujno. ved su deo pesnikovog doživljaja pomerenog sveta u pomerenom vremenu u kome je čovek prepušten bespudima. Upravljajudi svoje svetlo na jedinku. psihički profil te jedinke i elemente spoljašnje. Mi čujemo jezivi zvuk "bezobzirnih testera" koje prete idiličnim trenucima. i posredno. humano bide od iskoni do danas suočeno sa silama koje mu kao jedinu mogudnost opstanka ostavljaju aktivistički princip. ved one oduvek svojstvene prirodi ljudskog bida. kao "tredu senku u našoj izmišljenoj šetnji". opšte situacije koji su taj profil formirali. a njegov kondenzovani jezik oživotvorava prisustvo rata semantički. Predstavljajudi u ciklusu "Daleko u nama" svest bida koje pokušava da se otme opsesiji koju je rat stvorio u njemu. očevidno. Popa slika večnim tenzijama rastrzanu ličnost ("Razgovor"). da je zameni snagom ljubavi. *** Svojom prvom zbirkom Kora (1953) Vasko Popa je u posleratnu srpsku poeziju uveo traumatizovanu ličnost svog vremena kroz čiju su se psihu prelamali apokaliptični istorijski sudari. pred nama je čovek (u ciklusu "Opsednuta vedrina") koji je napustio granice vremena i prostora. Pesnik. Ali. "dvorišta" koja "izlaze iz kapija" i slične slike nisu namenjene da deluju šokantno. njegovom centralnom doživljaju. istorijskim apokalipsama prepuštenu. Možda najradikalnije osveženje našim tadanjim poetskim preokupacijama doneli su ciklusi "Predeli" i "Spisak" (u vezi sa ovim ciklusima treba naglasiti da je Popa pesnik koji strogo vodi računa ne samo o rasporedu pesama u . i čoveka koji se ne da zavarati. može biti. Popin jezik pesničkih slika je dotad nesludenom sugestivnošdu izrazio unutarnji. a komunikacije sa okružujudim životom prekinute. To nisu nikakve natprirodne sile. "kiša" koja "pada na kolena". osedamo da je vazduh kojim se oni kredu "neprohodan". strano prisustvo". računa sa aktivizacijom kompletnog čitaočevog senzibiliteta. Popa spominje "nepozvano. koji se takvoj jednoj cikličnoj igri suprotstavlja sposobnošdu da shvati njen pretedi smisao. "Veče" koje "nas pod pazuhom nosi". politički obrti. ono je za nas opipljiva stvarnost. na jezivu usamljenost predodređenu. ono dejstvuje veoma dramatično. Njegove su slike upotrebljene strogo funkcionalno.

. pesnik kaže: ". taj toliko eksploatisani izraz prenaglašene osedajnosti. potvrdio je iskonsku. najprostiju i najsvakodnevniju česticu prirode pretvorio u scenu na kojoj život igra svoju složenu. sam sobom je postao pesnički predmet. tako oskudnim sredstvima obelodani pesnikov emocionalni odnos prema njemu "Konj"). Čak i uzdah. jer jedna statična situacija ne bi mogla da obuhvati prošlost. čak. orfejsku pesničku mod da sebi podvrgne prirodu i ne samo nju. stoga nam i ne izgleda čudno. Popa vidi svet i njegove pojave u pokretu. veoma široko shvadenim.pojedinačnim ciklusima. Izmišljam ih iznova. Nikako da ti predmeti budu ono što ja hodu: čisti i odani oblici moga nemira. magarcu. darovao živog ljudskog duha i emocija i otkrivao njihovu sudbinu? Ako ne i potpun odgovor. stolici itd. Pesnik je u tim ciklusima odista kreirao novu stvarnost. Sugestivna mod Popinih slika — koje ljudski uzdah dočaravaju kao drumove iz dubine duše" okružene mrtvom. okopnelom prirodom. aktuelnu situaciju — psihozu rata — onda je traženje jedne nove realnosti u "Predelima" i "Spisku" neposredna posledica odnosa prema toj aktuelnosti. na čiviluku. u večoj dinamici. dramatičnu i.. mahovini. udahnuo predmetnoj stvarnosti emocionalni i duhovni život. kestenu. da izrazi sudbinu predmeta u pesmi i da. uvek s istom nadom i uvek drukčije. otvorio je i proširio granice poetskog. Nema predmeta koji ne bi mogao postati poezija i nema oblasti koje su nedokučive pesničkoj reči. na stolu. u novim izdanjima tu uvodnu situaciju kvalifikuje bitno drugačiji ciklus "Opsednuta vedrina". na primer. u zaboravu. otkrivao i stvarao čitave predele i zašto je patki. vidike do kojih dolazi zaobilaženjem neprirodno intenziviranog tona i glomazne verbalne aparature. vremenskim međama neomeđenom i tako dobijaju dublju dimenziju). sva je prilika. sadašnjost i bududnost. recimo ("U uzdahu"). niti mislimo da je stvar proizvoljnih promena to što on u novim izdanjima svojih zbirki menja raspored ciklusa. koji danas vladaju čovekom. da je. koji je poput prologa i ekspozicije na scenu doveo konkretnu.. u prvom izdanju Kore ciklusi "Predeli" i "Spisak" dolazili posle uvodnog ciklusa "Daleko u nama". dolazedi posle njega. u osmehu itd. Upitademo se. Govoredi o predmetima. ved i o rasporedu ciklusa u zbirci. dakle. ako su. I čini mi se da nikada nedu prestati s tim poslom kome ne vidim kraja. namedu mu tehnokratski način mišljenja i osedanja a izmišljeni su da bi olakšali život. u isti mah.. pa i ova dva ciklusa. prirodom u kojoj je ubijena plodnost — veoma ubedljivo kvalifikuje emocionalnu temperaturu uzdaha. a ono svakako dovoljno dobar da nas može usmeriti ka suštini problema možemo nadi u poetskim prozama "Društvo predmeta" njegove druge knjige Nepočin polje (prvo izdanje). zašto je pesnik u pepeljari. pesnik koji računa sa značenjem konteksta unutar ciklusa pa i između njih. humornu igru. Ona otvara nove vidike u pesničkom doživljaju sveta. menjaju značenje i doimaju se kao ustupanje pred jednom daleko univerzalnijom situacijom. moga .

tražide u njima modelirane sadržaje i simbolične situacije. prevazilazimo razumevanje sadržaja pesme i percipiramo osovinu čitave te dinamične strukture. u stvari. iako u ovim pesmama ništa nije slučajno. ona je večnost. o univerzalnim pojavama kojima humanost oduvek teži da se suprotstavi. u igri "Pepela" da otkrije simboličnu sliku nagona ka samouništenju koji se u realnom životu tako često ispoljava kao smio svake akcije i t. igra života kad se. razvija i koje. dakako. pojave i sudbine sagledaju u odnosu na suštinske i postojane zakonitosti sveopšte egzistencije. bitni odnosi u životu. Dosta mi je bdenja nad iznenađenjima u samome sebi da bih mogao stalno bdeti i nad onima koje predmeti u sebi kriju. vrlo verovatno. Ko nije otkrio ključ za Popinu poeziju i nije shvatio da su u pitanju igre koje nemaju kraja i u kojima se samo akteri i vreme menjaju i smenjuju. recimo. dakle. Da budu samo to i ništa drugo. Reč je. Iako. otkriva u njenoj prividnoj ozbiljnosti komičnu crtu. moga sna.. Primarno je osedanje besmislenosti koje se. u određenim pojavama života karikaturalno naglašava upravo tu komičnost. sveobuhvatajudi naš svet u kome egzistiramo i koji egzistira u nama. osnovni motiv Popinog prodora u svet van humanog? U izvesnom smislu — protest. zaokruglidu ih. unekoliko tragikomično traganje za jednom novom čije smo motive. *** Čitajudi bilo koju pesmu u ciklusu "Igre" u drugoj Popinoj knjizi Nepočin polje (1956) mi. maločas. Modi de. ko alge da odgovaraju na moje pokrete!" Šta je. Ko školjke da se otvaraju mojoj samodi. uprkos svesti o sveopštoj konačnosti. Domašamo tako tačku iznad onoga što je izloženo. da su to igre u kojima nema smisla ali one ipak traju. tih igara sa svim njihovim tenzijama i suprotnostima koje čine osnovu pesme. kao delovi i vidovi jedne univerzalne celine". iako dobro zna zakone dijalektike i permanentnog trajanja. .umora. Čovek se. U ciklusu "Igre" Popa se baš takvim pojavama bavi. doteradu ja njih. na primer) ta reč daje ironičnu dimenziju reči na koju se odnosi. Dopuna ovom tumačenju bilo bi i uverenje nekih kritičara da je u Popinom slučaju reč o antropomorfnoj ili mitskoj imaginaciji i da je u Kori dominantna tendencija da se pojedinačni predmeti. zašto su to baš igre? U određenom kontekstu (igrati se rada. ima određene ideje na umu. sl.. Ali. Popi one nisu primarne. dok igre traju. pokušaj da se ona izmeni. Potkresadu ih. u igri "Jurke" da nađe referencije na večite ratne histerije. ko talasi da se prilagođavaju mome položaju. a ona je iznad vremena i prostora. A pesnik. domašamo elipsu koju pesma teži da nagovesti. upinje u ostvarivanju svojih nastojanja. odbijanje aktuelne stvarnosti. U tim pesmama čitalac percipira igre koje su. razgovorom o značenju konteksta i rasporeda ciklusa pokušali da nagovestimo. u stvari. u izvesnom smislu.

njegov tamni alem kamen. kakva-takva. jer nastaje zbog sukobljenosti elementarnih sila. Posle toga. zakoni inercije kotoj je nemogudno suprotstaviti se i u koju je vrlo teško razumski proniknuti. okrenuta jedna drugima. Zašto baš takvih? "Duhovito je — kaže pesnik u uvodu svog zbornika pesničkog humora Urnebesnik (1960) — golicati stvari. najvedi. A taj odnos je ved dovoljan uslov za dramski konflikt humornih. kad se u njemu i njime počnu dokazivati zakoni jedne nove dijalektike. To je. bida moraju da žive. zato što ni u jednom ciklusu. ide još dalje: da bi bila još sugestivnija ta. kad se. najsloženiji poklič nepristajanja na igre. Popa nas podstiče da mu se. grotesknih razmera. uvek ista uprkos promenama koje vreme i razvoj civilizacije donose. Pesnik.. njegov najdublji nauk. Iako izgleda da je u ciklusima "Kost kosti" i "Belutak" domašio krajnje granice apsurda. protest. jedan mrtav predmet počne sam sobom da znači život. Najintenzivniji. spoznavši ga. u kojoj jedan besmisao ("Igre"). skepsa iz kojih se rađaju nova kretanja. Da bi ta igra života. takođe. suprotstavljamo. u njoj" mora da postoji i protivteža besmislu. Jer. u ciklusu "Kost kosti". osuđena sama na sebe. posledica egzistencije humanih bida na zemlji. U tome se krije njegova opasna draž. Posle toga nekom koža. izvesno je da on nije bio sam sebi cilj.. sa ljudskog stanovišta. ostaje. nazovimo ih tako. a još manje princip jednog gledanja na život. bila potpuna. a ovaj — tredi ("Belutak"). razvijajudi se iz "Predela". nema toliko ritma koji. uspostave nekakav kontakt. ili da. Najintenzivniji i. nekakav odnos. to je ipak nekakva. ima funkciju značenja. mudre opomene. to je onda nastajanje arhetipa jedne nove realnosti koja. Humor nam omoguduje da vidimo kako bi izgledalo kada bi sve bilo drugačije. jedan besmisleni svet. predstavlja ciklus "Vrati mi moje krpice".. na naše zadovoljstvo. rađa drugi ("Kost kosti"). kosti baškare na suncu ili igraju svoju tragikomediju života. međutim. Humorno je: skinuti prosto stvarima kožu. ne deluje osobito ohrabrujude. crne slutnje. na naše zaprepašdenje..posle igara. drugim isto tako besmislenim. ali nas ne pušta da se time zanosimo. ALi. nekom sve zvezde. nikom ništa. oslobođene mesa. humor ga zamenjuje. kad u ciklusu "Belutak". još vedi. Ved i sama vizuelna dimenzija ovakvih pejzaža mogla bi biti dovoljno sugestivna posledica pesnikovog odnosa prema izvesnim dominantnim osobenostima života koji je." Omađijavši nas životnošdu besmisla i realnim njegovim mogudnostima postignutim jednom izuzetnom kreativnom snagom. sukcesija besmisla. dobio komponente sablasne strave. Ta protivteža je humanistički aktivizam. ni pre ni posle njega. To osedanje svaka od ovih groteski izvanredno sugestivio izaziva u nama. Uništavajudi. otkriva dinamičnu prirodu . negacija. na takav životni perpetuum mobile. u stvari. ujedno.

sa poezijom. 1976 VASKO POPA (Grebenac. nije izrazio dostojanstveno odbijanje nemuštih pravila kojima čovek mora da se potčinjava. Radovala je one koji su stremili modernom pesničkom izrazu i njegovom oslobaĎanju od dogmi i recepata. U literarnoj atmosferi socrealističkog pevanja i pripovedanja. Popovid Prosveta Beograd. Nigde Popa. 29. Tokovi poezije. ali još više kao šok. podjednako značajnih. meĎutim. Najsloženiji.1922 — Beograd. nigde nije toliko slavio integritet i nezavisnost ljudske ličnosti.čovekovog neprestanog opiranja silama u sebi i van sebe. I nigde to odbijanje nije bilo čarolija i kletva po iskustvu nacionalnog folklora i govor urbanizovanog čoveka u isti mah." Vasko Popa je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajući pesnički program iz Kore. godine. *** Bogdan Popovid PESME Predgovor Bogdan A. sadrţine i forme. sa ljubavlju. najavljena knjigom Kora. porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena. Studirao je u Beogradu i Bukureštu. nego i vodeća ličnost savremene srpske poezije. zato što saopštava jednu situaciju kojom se može argumentovati i braniti ceo niz drugih. To se dogodilo 1953. sa idealima.01. ili demo taj ciklus shvatiti kao odbijanje stanja besprizivnog verovanja uopšte.06. Umro je u Beogradu 1992. pojava Kore delovala je kao radosno pesničko otkrovenje. Tako je Popa postao ne samo preteča moderne srpske poezije. Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji. jer njihov lenji duh nije bio spreman da zaĎe dublje od prvog nivoa razumevanja i tamo pronaĎe prava značenja i smislove. i čvrstom . koja je obeleţila epohu i odredila pravac daljeg r azvoja poezije. neumitno su se kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. svako se i celinom i delovima može dokazivati. godine kada se pojavila Popina zbirka pesama Kora pesnička knjiga neobične sintakse. 05. koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike iideologije. kao u ovom ciklusu. Na prvom mestu tu je poezija Momčila Nastasijevića koja je svojom jezgrovitošću i gnomičnošću sa jedne strane. jedna razvijena dinamična situacija i više njih. Poezija Vaska Pope.1991) "Vasko Popa je roĎen 1922. a bio je i urednik izdavačkog preduzeća NOLIT. godine u Grebencu u Banatu. Za svako od ovih razumevanja dopoljan je broj argumenata u Popinim stihovima. Sasvim je svejedno hodemo li "Vrati mi moje krpice" tumačiti kao definitivan raskol sa religijom. koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna.

predmetnosti i ljudske egzistencije. mogla da deluje podsticajno. Vasko Popa je vrlo plodan pesnik — objavio je osam knjiga pesama: Kora (1953). Iz toga proističe značenjska nabreklost reči. Staniša Veličković Interpretacije iz knjiţevnosti IV Vasko Popa.2009] Sačuvana . bogata misaonost i asocijativnost. Još jedna osobenost ove poezije: iako je izraz stegnut i eliptičan. pojavama i pojmovima ovoga sveta koji postaju pesnička tema i predmet pevanja. Otuda obilje apokaliptičkih. on je vrlo muzikalan. Vučja so (1975). Poezija Vaska Pope iznenaĎuje predmetnostima. Ali ti sitni i na oko nevaţni detalji funkcionišu u ovoj poeziji kao simboli. po etničkom poreklu Rumun. Kod Pope nema obilja reči ali ima bogatstva i sveţine reči. kosmoloških i metafizičkih vizija. Pavlović). Urnebesnik — antologija poetskog humora (1960) i Ponoćno sunce — antologija pesničkih snoviĎenja (1962). To su kompozitori vrlo dobro osetili. Svet nije ništa nego Nepočinpolje — arena sveopštih suprotnosti i sukoba. Ţivo meso (1975). Teskoban i monoton urbani ţivot savremenog čoveka predočen je u ovoj poeziji posredstvom detalja koje taj čovek primećuje kao nešto što izmiče jednoličnosti i monotoniji nekom svojom osobenošću. Dušan Radić je komponovao muziku za tri ciklusa iz knjige Kora: Spisak. Jezik je jednostavan. Sporedno nebo (1968). To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju. ali je prihvatio snoviĎenja. izvori folklornih i arhetipskih slika. Davno je rečeno da rečima treba da bude tesno a mislima prostrano. njegovu poeziju odlikuje "leksičko bogatstvo i sintaksička strogost" (M. Kuća na sred druma (1975). Treći inspirativni izvor je folklor čije će mu "od zlata jabuke" postati uzori jezika i mišljenja. aforističan i gnomičan.oslonjenošću na jezik rodnoga tla. Autor fotografije nepoznat [postavljeno 02. Predeli i Opsednuta vedrina. koje će ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom: Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Rez (1981). MeĎutim.04. Drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo prema kome je Popa bio vrlo selektivan: odbacio je nadrealističku bahatost izraza i forme. iracionalno i humor. Uspravna zemlja (T972). on tim prebogatim i izuzetno sveţim rečima nije dopustio da se razbokore i razbaškare — stegnute su sintaksičkim redukcijama. Obične stvari. Izraz je eliptičan. jezgrovit. Nepočin- polje (1956). kolokvijalan. predmeti i pojave postaju poetski motivi koji će na simboličan način predočiti čovekovu situaciju i njegovu egzistenciju. fantastičnog i groteksnog sagledavanja sveta. Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka — antologija narodnih umotvorina (1958). pun prozaizama i idiomatskih izraza. na drugoj strani.

u drugoj. i uopšte. u isti mah. da se taj fenomen u raznim knjiţevnostima hronološki različito situira. i bez obzira na to da li se spominju različite ili iste "sporedne" struje ili "rezervne" generacije. Bez obzira naziva li se ono o čemu se u njima piše etapama. postojeće knjiţevno-istorijske periodizacije počivaju na četiri glavne etape posleratne srpske poezije. strujama ili talasima. umetnost u celini i knjiţevnost posebno doţivele su tada neslućen procvat orijentacija i bujanje oblika. gotovo svaki elemenat njegovog viĎenja sveta i stvaralačkog postupka predstavlja nedeljivu komponentu jednog novog vremena i jednog novog duha. nije podatak bez vaţnosti za sticanje kompletne predstave o ovom pesniku. prvih godnia šeste decenije. Neophodno je naglasiti da Vasko Popa. na neki način reprezentuje svoje vreme. uporedo deluju egzaltirani pesnici borbe i obnove i pesnici elegičnog lirskog subjektivizma. stvara prva posleratna generacija pesnika. meĎutim. jesenjinske tugovanke i melanholičnog solipsizma. metoda i značenja. najvaţnije je utvrditi u čemu je veličina i novina Popinog pesništva (a prvo gotovo uvek podrazumeva i drugo). čime se. utvrditi kako Popa stvara i zašto je to što on stvara u kreativnom smislu te reči toliko značajno i toliko dobro. Posmatramo li pojave sa naše tadašnje situacije. tumači na različite načine i odreĎuje različitim osobenostima. MeĎutim. kao rezultat izvanredno značajnih promena u našem društvenom i političkom ţivotu. 2010. verovaćemo da se čovek dvadesetog stoleća .. kao i svaki istinski veliki pesnik. razume se. naraštajima ili generacijama. knjiţevnosti nalaţe isticanje distinktivnih osobenosti. ali se ta etapa obeleţava i kao vreme pobede moderne poezije koja bi trebalo da podrazumeva i potvrdu jednog novog pesničkog senzibiliteta. imati na umu da pitanje modernosti i avangardizma u evropskoj. sa stanovišta istorije naše poezije. To.Angelina Administrator Hero Member Van mreţe Vasko Popa (1922—1991) « Odgovor #1 poslato: Decembar 26. Pogotovu nije bio bez vaţnosti u vreme dramatičnih estetskih (i ne samo takvih) konfrontacija na smeni pete i šeste i tokom šeste decenije veka. Šta sve sadrţi uslovni i osporavani pojam novi pesnički senzibilitet? Pod pretpostavkom da verujemo u promene koje se u svetu dešavaju. 02:13:59 am » * Poruke: 5144 VASKO POPA: PUT KA UNIVERZALNOM Razgovori o pesničkom delu Vaska Pope veoma dugo su počinjali naglašavanjem činjenice da je on moderni pesnik. Treba. poslednjih godina pete decenije.. U prvoj. OsloboĎene dogmatskog i normativnog duha. pa i svetskoj. pa bi i podatak o Popinoj modernosti imao izvesnu relativnu vrednost. podrazumevala činjenica da Popom (i nekim drugim pesnicima) u istoriji naše posleratne knjiţevnosti počinje nešto što se iz ovih ili onih razloga moţe smatrati modernim knjiţevnim pokretom. kao i u prethodnoj.

Posmatramo li ga kao patriotskog pesnika. tek je jedna komponenta Popinog stvaralaštva. pa i u okvirima pesničke vizije i pesništva u celosti. čovek devetnaestog veka i da. meĎutim. ima izmenjenu sliku sveta. Hronološki redosled po kojem su . u prirodi pesničkog jezika. značenja i metoda. na sebe i ka sebi usmerenom osećajnošću i o neophodnosti proširenja spektra pesničkih tema. da se suočava sa istorijskim. pri čemu forma nije neka datost već funkcija značenja. ideološkim. Ali. Rečju. Sasvim je. Vasko Popa je dosad objavio sedam knjiga pesama. koncentrični krugovi njegove poezije kreću se obrnutim smerom — ka početku. da drukčije ţivi i misli nego. Pored toga. Reč je. Popa. recimo. Čini nam se da je pred sobom imao jedan formulisan pesnički program. izvesno da je u našim konkretnim okolnostima u vremenu/ u kojem se Vasko Popa pojavio. širi svoju viziju sa opšteg čovekovog poloţaja u svetu. na bitne odnose kojima se taj poloţaj podvrgava. o njegovoj snazi da svakom od tih mikroorganizama predodredi funkciju i dejstvo u okvirima opseţnijih projekata. o tematskim krugovima ali. nesumnjivo. takva otpšta platforma vrlo verovatno ţivela u svesti tzv. modernih pesnika. i o zaokruţenosti i celovitosti svakog ciklusa i svake njegove knjige. Kada on danas spominje krugove svoje poezije. Reč je o sposobnosti vrsnog majstora da svakom svom pesničkom mikroorganizmu udahne ţivot i ţivotnost. više no u predmetu kojim se pesnik bavio. i o stvaralačkom metodu. pa nije ni čudo što se modernost veoma često traţila i otkrivala u stilu i formi. ka iskonu. da je taj program stopu po stopu ostvarivao i proširivao i da ga još ostvaruje i proširuje. Uhvaćene čulima umetnika te promene su neizbeţno unele nove kvalitete i relacije unutar sredstava izraţavanja. očevidno. pa i egzistencijaliim problemima meĎu kojima su neki i fundamentalni.kreće u bitno izmenjenoj inscenaciji. o pesničkoj imaginaciji koja se u svakoj od njegovih stvaralačkih sfera ostvaruje osobenim umetničkim realnostima sa sopstvenim pravilima i zakonima. neprestano proširuje zahvatajući sve veća prostranstva. u celovitom značenju koje je saopštavao. Ne bi trebalo da budemo daleko od uverenja da su se izmenile veze izmeĎu ljudske individue i sredine koja se dostignućima nauke korenito promenila. I to širenje koncentričnih krugova. ka samim izvorima našeg nacionalnog duhovnog iskustva. naučnim. a sa njih navladajuće principe čitavog nebeskog prostranstva. Reč je. kvalitet traganja za novim oblicima pesničke sugestivnosti koji je neretko bivao dominantan. podjednako je izvesno da je znatno ţivlja bila svest o neophodnosti suprotstavljanja patetičnim temama i retoričnim metodima o neophodnosti suprotstavlanja sveprisutnom i večno postojećem prototipu našeg pseudoromantičnog pesnika i pesništva sa prenaglašenom. dakle. isto tako. to za nas odista ima višestruko značenje. bez sumnje. poput koncentričnih krugova u vodi. govoreći iz ovog vremena i o svom vremenu moderni pesnik govori jezikom koji mu to vreme nameće. ali i da ga učini celovitim i "završenim". kao pesnika koji je u toj sferi našeg pevanja izveo čitavu jednu malu metodološku revoluciju. često pomišljamo da se pesništvo Vaska Pope. Tome treba dodati kvalitet eksperimenta tako svojstven pesničkom opredeljenju. ma koliko sveobuhvatno izgledalo. Vasko Popa je u srpsku poeziju ušao kao formiran pesnik.

duguju isključivo svojoj celovitosti. njegova "uzdrţana" sintaksa ne ostvaruju ţivotnost njegovih umetničkih realnosti zato što su takvi kakvi su (asketski i uzdrţani). sa njegovom pesničkom vizijom. da se saobrazimo sa njegovim metodom. Upravljajući svoje svetlo na jedinku. Popin jezik pesničkih slika je dotad neslućenom sugestivnošću izrazio unutarnji. neslućeno ga ekstenzivira. politički obrti. odgovarajući sebi na postavljeno pitanje kakav je postupak u pojedinim Popinim ciklusima sagledaćemo i ono šta se njima saopštava. 3. u našoj svesti uporedo sa našim naporom da pesnika doţivimo u celosti. pa stoga ne treba traţiti značenja pojedinih verbalnih kombinacija već otkrivati principe i razloge ţivota i ţivotnosti. sopstvenim integritetom ("Poznanstvo"). moţe biti. ali punu meru odgovora na pitanje kakav je taj postupak dobićemo tek ako pokušamo da odgovorimo zašto je pesnički predmet u pojedinim ciklusima ili knjigama baš takav kakav je. u sposobnosti da se pojave sagledavaju u njihovoj krajnjoj kondenzovanosti i suštastvenosti. istorijskim apokalipsama prepuštenu. ali njegov "asketski" jezik. već stoga što pesnik jezik napinje značenjem. U svakom slučaju. svoju prenosnu moć Popini poetski "pejzaţi". u jednom istorijskojm smislu. Popin je pesnički jezik nesumnjivo krajnje kondenzovan i. ili kako nam već drago. na imagitativan način ugraĎuje ţivotne relacije u asketski jednostavne poredmete. Predstavljajući u ciklusu "Daleko u nama" svest bića koje . To nisu nikakve natprirodne sile. recimo. *** Svojom prvom zbirkom Kora (1953) Vasko Popa je u posleratnu srpsku poeziju uveo traumatizovanu ličnost svog vremena kroz čiju su se psihu prelamali apokaliptični istorijski sudari. koji brani svoj poloţaj u svetu. po zakonima sopstvenih podsticaja. Ta organizacija ksristalizuje se. koji se takvoj jednoj cikličnoj igri suprotstavlja sposobnošću da shvati njen preteći smisao. psihički profil te jedinke i elemente spoljašnje. 4. humano biće od iskoni do danas suočeno sa silama koje mu kao jedinu mogućnost opstanka ostavljaju aktivistički princip. stvarao po svojim unutrašnjim imperativima. u snazi uopštavanja pesničkog mišljenja. relevantnost Popinog mišljenja — iako ne treba na račun njegovog mišljenja. u drugoj knjizi. opšte situacije koji su taj profil formirali. pred nama je čovek (u ciklusu "Opsednuta vedrina") koji je napustio granice vremena i prostora.objavljivane ne bi. funkciju izvesnih manjih projekata. a potpuno se "zaokruţuje" u petoj itd. u čitaocu proizveo utisak o takvoj organizaciji jer je pesnik. u njima deluju svi elementi pesnikove fikcije jer je svi i odreĎuju. nacionalne katastrofe. "projekti". "krugovi". svojstvene prirodi ţivota uopšte. i čoveka koji se ne da zavarati. shvatamo da se nešto započeto. 2. Popa slika večnim tenzijama rastrzanu ličnost ("Razgovor"). već one oduvek svojstvene prirodi ljudskog bića. U isti mah. odista revolucionaran. sasvim razumljivo. On nam se tad "otvara". Ali. meĎutim. misaonosti i diskurzivnosti zapostavljati njegovu izuzetnu sposobnost da stvori osobeni ţivot i da ga dočarava — pre svega pronalazimo u njegovoj opštosti. na jezivu usamljenost predodreĎenu. tad utvrĎujemo mesto pojedinih njegovih tema i značenja. da bi se Popinom delu pravilno pristupalo mislim da je neophodno u svesti imati neke opšte odredbe njegovog metoda: 1. značenjem proširuje u četvrtoj.

osećamo da je vazduh kojim se oni kreću "neprohodan". dolazeći posle njega. vidimo "nevidljivu rešetku" koja se isprečila izmeĎu zaljubljenih. ako su. pa i ova dva ciklusa. podvrgnute su pesnikovoj zamisli. stoga nam i ne izgleda čudno. sam sobom je postao pesnički predmet. da izrazi sudbinu predmeta u pesmi i da. "kiša" koja "pada na kolena". prirodom u kojoj je ubijena plodnost — veoma ubedljivo kvalifikuje emocionalnu temperaturu uzdaha. računa sa aktivizacijom kompletnog čitaočevog senzibiliteta. udahnuo predmetnoj stvarnosti emocionalni i duhovni ţivot. moţe biti. Popa spominje "nepozvano. čak. jer jedna statična situacija ne bi mogla da obuhvati prošlost. koji je poput prologa i ekspozicije na scenu doveo konkretnu. . očevidno. u prvom izdanju Kore ciklusi "Predeli" i "Spisak" dolazili posle uvodnog ciklusa "Daleko u nama". potvrdio je iskonsku. Njegove su slike upotrebljene strogo funkcionalno. Mi čujemo jezivi zvuk "bezobzirnih testera" koje prete idiličnim trenucima. u večoj dinamici. taj toliko eksploatisani izraz prenaglašene osećajnosti. dakle. već su deo pesnikovog doţivljaja pomerenog sveta u pomerenom vremenu u kome je čovek prepušten bespućima. Nema predmeta koji ne bi mogao postati poezija i nema oblasti koje su nedokučive pesničkoj reči. i posredno. okopnelom prirodom. vremenskim meĎama neomeĎenom i tako dobijaju dublju dimenziju). dramatičnu i. Pesnik je u tim ciklusima odista kreirao novu stvarnost. na primer. humornu igru. "Veče" koje "nas pod pazuhom nosi". "dvorišta" koja "izlaze iz kapija" i slične slike nisu namenjene da deluju šokantno. da je zameni snagom ljubavi. Popa vidi svet i njegove pojave u pokretu. u isti mah. u novim izdanjima tu uvodnu situaciju kvalifikuje bitno drugačiji ciklus "Opsednuta vedrina". najprostiju i najsvakodnevniju česticu prirode pretvorio u scenu na kojoj ţivot igra svoju sloţenu. da je. ono dejstvuje veoma dramatično. kao "treću senku u našoj izmišljenoj šetnji". sadašnjost i budućnost. otvorio je i proširio granice poetskog. vidike do kojih dolazi zaobilaţenjem neprirodno intenziviranog tona i glomazne verbalne aparature. menjaju značenje i doimaju se kao ustupanje pred jednom daleko univerzalnijom situacijom. pesnik koji računa sa značenjem konteksta unutar ciklusa pa i izmeĎu njih. ali zato emocionalno savršeno neposredno. Moţda najradikalnije osveţenje našim tadanjim poetskim preokupacijama doneli su ciklusi "Predeli" i "Spisak" (u vezi sa ovim ciklusima treba naglasiti da je Popa pesnik koji strogo vodi računa ne samo o rasporedu pesama u pojedinačnim ciklusima. strano prisustvo". Ona otvara nove vidike u pesničkom doţivljaju sveta. niti mislimo da je stvar proizvoljnih promena to što on u novim izdanjima svojih zbirki menja raspored ciklusa. a njegov kondenzovani jezik oţivotvorava prisustvo rata semantički. a komunikacije sa okruţujućim ţivotom prekinute. već i o rasporedu ciklusa u zbirci. Sugestivna moć Popinih slika — koje ljudski uzdah dočaravaju kao drumove iz dubine duše" okruţene mrtvom. Iako ga pesnik uvodi u svoju pesmu nečujno. njegovom centralnom doţivljaju.pokušava da se otme opsesiji koju je rat stvorio u njemu. tako oskudnim sredstvima obelodani pesnikov emocionalni odnos prema njemu "Konj"). orfejsku pesničku moć da sebi podvrgne prirodu i ne samo nju. aktuelnu situaciju — psihozu rata — onda je traţenje jedne nove realnosti u "Predelima" i "Spisku" neposredna posledica odnosa prema toj aktuelnosti. recimo ("U uzdahu"). ono je za nas opipljiva stvarnost. Čak i uzdah. Pesnik.

pesnik kaţe: ". Ko školjke da se otvaraju mojoj samoći. U tim pesmama čitalac percipira igre koje su. u zaboravu. razgovorom o značenju konteksta i rasporeda ciklusa pokušali da nagovestimo. zašto su to baš igre? U odreĎenom kontekstu (igrati se rada. stolici itd. uvek s istom nadom i uvek drukčije. otkriva u njenoj prividnoj ozbiljnosti komičnu crtu. osnovni motiv Popinog prodora u svet van humanog? U izvesnom smislu — protest. a ono svakako dovoljno dobar da nas moţe usmeriti ka suštini problema moţemo naći u poetskim prozama "Društvo predmeta" njegove druge knjige Nepočin polje (prvo izdanje). I čini mi se da nikada neću prestati s tim poslom kome ne vidim kraja. Da budu samo to i ništa drugo. iako dobro zna zakone dijalektike i permanentnog trajanja. moga sna. pojave i sudbine sagledaju u odnosu na suštinske i postojane zakonitosti sveopšte egzistencije. Ali. otkrivao i stvarao čitave predele i zašto je patki.. kao delovi i vidovi jedne univerzalne celine". Govoreći o predmetima.. u osmehu itd. unekoliko tragikomično traganje za jednom novom čije smo motive. igra ţivota kad se. pokušaj da se ona izmeni. domašamo elipsu koju pesma teţi da nagovesti. Reč je. veoma široko shvaćenim. koji danas vladaju čovekom. u odreĎenim pojavama ţivota karikaturalno naglašava upravo tu komičnost. zaokrugliću ih. uprkos svesti o sveopštoj konačnosti. u izvesnom smislu.. Potkresaću ih. bitni odnosi u ţivotu. Čovek se. odbijanje aktuelne stvarnosti. prevazilazimo razumevanje sadrţaja pesme i percipiramo osovinu čitave te dinamične strukture. tih igara sa svim njihovim tenzijama i suprotnostima koje čine osnovu pesme. A pesnik. *** Čitajući bilo koju pesmu u ciklusu "Igre" u drugoj Popinoj knjizi Nepočin polje (1956) mi. na stolu. Izmišljam ih iznova.. zašto je pesnik u pepeljari. darovao ţivog ljudskog duha i emocija i otkrivao njihovu sudbinu? Ako ne i potpun odgovor. dakle. na čiviluku. Dosta mi je bdenja nad iznenaĎenjima u samome sebi da bih mogao stalno bdeti i nad onima koje predmeti u sebi kriju. doteraću ja njih. Domašamo tako tačku iznad onoga što je izloţeno. o univerzalnim pojavama kojima humanost oduvek teţi da se suprotstavi.. Nikako da ti predmeti budu ono što ja hoću: čisti i odani oblici moga nemira.Upitaćemo se. a ona je iznad vremena i prostora. mahovini. upinje u ostvarivanju svojih nastojanja. sva je prilika. ko talasi da se prilagoĎavaju mome poloţaju. kestenu. magarcu.. dakako. U ciklusu "Igre" Popa se baš takvim pojavama bavi. nameću mu tehnokratski način mišljenja i osećanja a izmišljeni su da bi olakšali ţivot. Dopuna ovom tumačenju bilo bi i uverenje nekih kritičara da je u Popinom slučaju reč o antropomorfnoj ili mitskoj imaginaciji i da je u Kori dominantna tendencija da se pojedinačni predmeti. na primer) ta reč daje ironičnu dimenziju reči na koju se odnosi. . u stvari. u stvari. sveobuhvatajući naš svet u kome egzistiramo i koji egzistira u nama. maločas. ona je večnost. ko alge da odgovaraju na moje pokrete!" Šta je. moga umora.

Uništavajući. mudre opomene. ostaje. sl. meĎutim. posle igara. sukcesija besmisla. sa ljudskog stanovišta. Popa nas podstiče da mu se. dobio komponente sablasne strave. u kojoj jedan besmisao ("Igre"). To je. Humor nam omogućuje da vidimo kako bi izgledalo kada bi sve bilo drugačije. . bića moraju da ţive.Ko nije otkrio ključ za Popinu poeziju i nije shvatio da su u pitanju igre koje nemaju kraja i u kojima se samo akteri i vreme menjaju i smenjuju. još veći. Zašto baš takvih? "Duhovito je — kaţe pesnik u uvodu svog zbornika pesničkog humora Urnebesnik (1960) — golicati stvari. recimo. U tome se krije njegova opasna draţ. iako u ovim pesmama ništa nije slučajno. izvesno je da on nije bio sam sebi cilj. uvek ista uprkos promenama koje vreme i razvoj civilizacije donose. raĎa drugi ("Kost kosti"). Pesnik. spoznavši ga. uspostave nekakav kontakt. nekom sve zvezde. Iako izgleda da je u ciklusima "Kost kosti" i "Belutak" domašio krajnje granice apsurda. Ta protivteţa je humanistički aktivizam. grotesknih razmera. Iako. nikom ništa. Već i sama vizuelna dimenzija ovakvih pejzaţa mogla bi biti dovoljno sugestivna posledica pesnikovog odnosa prema izvesnim dominantnim osobenostima ţivota koji je. a ovaj — treći ("Belutak"). najveći.. suprotstavljamo. na naše zadovoljstvo. Posle toga. u njoj" mora da postoji i protivteţa besmislu. A taj odnos je već dovoljan uslov za dramski konflikt humornih. nekakav odnos. njegov najdublji nauk. vrlo verovatno." OmaĎijavši nas ţivotnošću besmisla i realnim njegovim mogućnostima postignutim jednom izuzetnom kreativnom snagom. u igri "Pepela" da otkrije simboličnu sliku nagona ka samouništenju koji se u realnom ţivotu tako često ispoljava kao smio svake akcije i t. to je onda nastajanje arhetipa jedne nove realnosti koja. jedan besmisleni svet. skepsa iz kojih se raĎaju nova kretanja. u igri "Jurke" da naĎe referencije na večite ratne histerije. to je ipak nekakva. razvijajući se iz "Predela". na naše zaprepašćenje.. a još manje princip jednog gledanja na ţivot. njegov tamni alem kamen. To osećanje svaka od ovih groteski izvanredno sugestivio izaziva u nama. dok igre traju. ide još dalje: da bi bila još sugestivnija ta. humor ga zamenjuje. Da bi ta igra ţivota. zakoni inercije kotoj je nemogućno suprotstaviti se i u koju je vrlo teško razumski proniknuti. traţiće u njima modelirane sadrţaje i simbolične situacije. drugim isto tako besmislenim. kakva-takva. u ciklusu "Kost kosti". nazovimo ih tako. negacija.. Primarno je osećanje besmislenosti koje se. ALi. ima odreĎene ideje na umu. Jer. ili da. Posle toga nekom koţa. Popi one nisu primarne. osloboĎene mesa.. razvija i koje. kad se. jer nastaje zbog sukobljenosti elementarnih sila. kosti baškare na suncu ili igraju svoju tragikomediju ţivota. bila potpuna. posledica egzistencije humanih bića na zemlji. da su to igre u kojima nema smisla ali one ipak traju. kad se u njemu i njime počnu dokazivati zakoni jedne nove dijalektike. ne deluje osobito ohrabrujuće. okrenuta jedna drugima. osuĎena sama na sebe. ali nas ne pušta da se time zanosimo. crne slutnje. Moći će. Humorno je: skinuti prosto stvarima koţu. kad u ciklusu "Belutak". u stvari. jedan mrtav predmet počne sam sobom da znači ţivot. protest.

Sasvim je svejedno hoćemo li "Vrati mi moje krpice" tumačiti kao definitivan raskol sa religijom. preokrenuo je smer srpskog pesnistva. predstavlja ciklus "Vrati mi moje krpice". Popović Prosveta Beograd. na takav ţivotni perpetuum mobile. zato što ni u jednom ciklusu." oznacio kao apsurdnu sliku i najveci pesnicki besmisao jer se nije ni culo ni videlo da konj ima osam nogu.Najintenzivniji i. odvajanje poezije i od coveka i od zivota. to je nailazilo na nerazumevanje. Tako kriticar Milan Bogdanovic. ujedno. sa poezijom. Zbog toga je i Popin distih: "Konj / Obicno osam nogu ima. . takoĎe. kao u ovom ciklusu. najsloţeniji poklič nepristajanja na igre. U tome nije prepoznat utisak koji konj ostavlja u trku na coveka posmatraca.. srpska poezija je dobila na ozbiljnosti i naglasenoj modernosti u jeziku.. Zajedno sa Miodragom Pavlovicem. Bas zbog toga sto je Popina poezija bila bunt i svojevrsni prevrat u srpskom pesnistvu. podjednako značajnih. zato što saopštava jednu situaciju kojom se moţe argumentovati i braniti ceo niz drugih. nigde nije toliko slavio integritet i nezavisnost ljudske ličnosti. otpor i ostru kritiku. jedna razvijena dinamična situacija i više njih. 1976 VASKO POPA . ona je i bila negirana. nije izrazio dostojanstveno odbijanje nemuštih pravila kojima čovek mora da se potčinjava. u odnosu prema svetu i shvatanju pesnistva ali. Za svako od ovih razumevanja dopoljan je broj argumenata u Popinim stihovima. pise da je to vracanje na "poruseni i u korov zarasli" futurizam i nadrealizam. ni pre ni posle njega.. koji ugadja ideologiji toga doba. Najintenzivniji. ima funkciju značenja. svako se i celinom i delovima moţe dokazivati. Zahvaljujuci njima. ili ćemo taj ciklus shvatiti kao odbijanje stanja besprizivnog verovanja uopšte. pocetkom pedesetih godina. otkriva dinamičnu prirodu čovekovog neprestanog opiranja silama u sebi i van sebe. sa idealima. Nigde Popa. da slavi i pretvara u pevanje "meke i nezne atmosfere" kako bi sve bilo po meri citalaca i politike. nema toliko ritma koji.Vasko Popa je predstavnik posleratne avangarde u srpskoj knjizevnosti. Najsloţeniji. sa ljubavlju. To je poezija koja ustaje protiv "kubikaske poezije" (poezije koja je stvarana na gradilistima i slavila poduhvate). I nigde to odbijanje nije bilo čarolija i kletva po iskustvu nacionalnog folklora i govor urbanizovanog čoveka u isti mah. tematici. "prkosenje besmislom" i coveku i zivotu. *** Bogdan Popović PESME Predgovor Bogdan A. Ona ne zeli nista da idealizuje..

Nesalomljivi mir. neiscrpan u asocijacijama i mogucnostima iscitavanja. Popa je objavio sledece zbirke pesama: Nepocinpolje (1956). u kojoj se vidi strah od ljudske samoce i praznine. a tu su i predeli vizije: uzdah. Nakon prve pesnicke knjige Kora (1953). narodni humor) i Ponocno sunce (1962. Spisak.. "Na civiluku". Lirski subjekat zivot dozivljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili necim pred cim nestaju mir i spokojstvo. savremeno.. osmeh. Opsednuta vedrina. poseduje i guta. . pun je prozaizama i neocekivanih obrta. svojom velicinom. rec o strahu od smrti. zid. Uveo je stih koji je eliptican (sazet). Sporedno nebo (1968). majstorski uspostavljajuci vezu izmedju proslog i sadasnjeg. sto. Avetinjsku stranu sveta pesnik je dao u pesmi "Odjekivanje". ali stvara i svoj osobeni stil. ali i ono sto je urbano. laje i zavija. motivima i melodiji stiha. osnovna tema je ugrozenost coveka i zivotni prostor koji nije ni malo prijatan. narodna snovidjenja). ona je pesnicki izraz za onespokojavajuce. U pesmi "Gvozdena jabuka" to je cudo od stabla i ploda koje pogadja i teme. o suocenju sa najvecom istinom koja ponistava bica. drevnog i modernog. Gde mi je gde mi je mir". vec je nastanjen situacijama koje prete i ugrozavaju bice. Kuca nasred druma (1975). Ovde je. nov. od konacnog nestanka u vremenu i prostoru. U prvom ciklusu. Teme tih pesama su predmeti kojima je odredjena nasa svakodnevica. neprirodna. pesnik koji u pesmi pravi sintezu izrecenog. Kora je prva knjiga koja je pokazala svu pesnicku modernost u jeziku. On koristi simbole koji na najbolji nacin obelezavaju njegovu vezanost sa onim sto je nacionalno. Ovde je jabuka proizvod vremena ("gvozdena"). Knjiga se sastoji se iz cetiri ciklusa: Opsednuta vedrina. drevno (uticaj Momcila Nastasijevica).. Njegov jezik se sastoji od elemenata savremenog govora. zaborav. Uspravna zemlja (1972). Urnebesnik (1960. pepeo koji se gomila. civiluk. Veza Vaska Pope sa tradicijom posebno se primecuje u zbirci "Uspravna zemlja".. naizgled banalni i nepoeticni predmeti: pepeljara. Priredio je i antologije: Od zlata jabuka(1958). U pepeljari je opusak koji se gasi. Ovaj ciklus pokazuje da ugrozenost bica dolazi na samo od coveka. i utrobu. pikavac. Ciklus Predeli ima devet pesama. Popa u svojoj poeziji slika stanja i zbivanja u svetu i medjuljudskim odnosima. U pesmi "U pepeljari" peva se o "majusnom suncu sa zutom kosom od duvana". destruktivna. Ono se polako gasi. i mozak. prvenstveno. pa zato i nostalgicno trazenje mira: "Gde mi je mir / Neprobojni mir.odnosno "stvaralacka imaginacija koja vrsi montazu vidjenog i od toga pravi moderno pesnicko izricanje istine". Daleko u nama. sibica koja iscezava. Vasko Popa je od obicnih stvari nacinio pesnicki kosmos u malom. jer i soba je kosmicki prostor u malom". dlan (pesme: "U pepeljari". Zivo meso (1975). kosmickog prostranstva koje nas. "Na dlanu"). U Popinom jeziku prisutno je i ono sto je folklorno. istorijsko i mitsko. Iza njegovih pesnickih slika krije se vecna drama u svetu koja je u isto vreme i drama svakog bica. "Na zidu". slikama. do tada nepoznat nasoj poeziji. "Na stolu". Vucja so (1975) i Rez (1981). Po mnogim savremenim kriticarima ona je svojom pojavom obelezila prelomni trenutak i obavezala citaoca da na nov nacin razmislja o poeziji. jauk. vec i od kosmosa. "obezglavljena drvca ceznu" a "zelenci od pepela njiste". a za njim pristize drugo. I ta praznina je kao "zver koja rezi i urla. tako da se vidi da je on pesnik koji tezi sabijanju smisla i osecanja. Predeli. U pesmi "Poznanstvo" kosmos je kao "razjaplje na celjust nevidljive zveri koja guta i melje u svojoj utrobi vecnog mraka". Za Popinu poeziju karakteristicno je da pesnik polazi od nekih nadrealistickih slika.

ponasa se kao ljudsko bice: ima prste. . "Kaktus". Patka je izdvojena od prirodnog okruzenja: voda glatka kao ogledalo zamenjena je prasinom. Njegovo lisce su "zelene novcanice" koje ulica ispija (liseno je sokova. U poslednjoj strofi ruke su dominantan motiv. na "unutrasnji preobrazaj bica". isticu tragiku. "kuce se kriju". vrhunski smisao zivota. mogu ruke dodirom. Kesten. a hodanje po prasini njen hod po mukama. U drugoj strofi oci zamenjuje smeh voljenog bica. Sve ove pesme. konj juri putem ("osam nogu ima") i vuce teret ("Izmedju vilica / Covek mu se nastanio"). Blizina coveka nagovestava njen kraj. O prisili i opsednutosti vedrinom govori i pesma "Kesten". pepeo njisti. hodanje prema neizbeznoj smrti. zivi od pustolovina. Sreca brise razliku izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg. ima divne uspomene. Ono sto oci. biljke i predmeti koje je covek oblikovao svojom rukom. Zahvaljujuci njoj. ostala je samo "tuga u ocima lepim". u krosnji nosi gnezda od pistaljki i sirena. omogucava da sanja o bekstvu iz te ruzne svakodnevice. "Magarac". Umesto pravih gnezda. Po njemu ona je cudesna i svemocna. iskrada se iz grada (zivi neki nocni zivot) i ponovo se vraca "u drvored na svoje mesto". otrgnut od prirode. Cetvrti ciklus Daleko u nama je ciklus uzasa rata ("krici udaraju u plavet". nesporazum i vecni antagonizam u ovom svetu. Pesma se sastoji iz cetiri tercine.i jos jedna cigareta. Pepeljara tako podseca na bojiste. pa stan vise nije zatvoreni geometrijski oblik koji plasi svojom prazninom. u stanje koje mu je covek namenio. Sve su to elementi demonskog cemu se. "Stolica". patka kao da to shvata ("ionako ce je stici") i kao da se miri sa cinjenicom da je bekstvo iz te opasnosti nemoguce. a ne da se tromo i nevesto vuce po prasini. smeh i govor nisu mogli da izraze. u kome uvek postoji neko ko je u grozen. covek koji ce je stici. jer se u ljubavi povezuje ono sto je najlepse i najcistije. Na dramu upucuju i reci: testere. suprotstavlja ljubav. U trecoj strofi govor voljenog bica zamenjen je metaforom "slavuji". Time je narusena sloboda konja i njegova sreca. bozanska svetlost. cistota. "Kokoska". Sa njima se sklapa slika o uzajamnoj sreci: san zaljubljenih nastanilo je sunce. a to su: vedrina. masta o sumi. prostori vedrine u drugom delu ovog ciklusa dobijaju sve vece mesto sto je posebno doslo do izrazaja u pesmi "Ociju tvojih da nije". Nema niceg sto bi moglo da joj nadoknadi odsustvo vode u kojoj se "ribe smeju". "Krompir". u "ogromnoj ruci" coveka. Pesnik o ljubavi peva s divljenjem. "Svinja". toplinom. Ona je stvorena da pliva. u vestacki napravljenim drvoredima. polet. "ruz doji / Mrtve trupce cikova". beskraj. u drugom delu ciklusa. sto asocira na pesmu. Jedino mu koren. nakostresene makaze. celicne grane. Gonjen bicem. na zanos i neznost. "ogledala da ore". agresijom coveka. zarobljen betonom i asfaltom. pa se svet dozivljava kao jedinstven. Njihova boja ista je kao boja neba. I kesten je personifikovan. "Konj". razularene kasike. "sake se hvataju za nejake oblake"). za njom ide "trska koja misli". U svom geganju ona je i smesna i tragicna u isto vreme. radost zivljenja koja zanemaruje i ponistava zatvorenost ("Smeha tvoga da nema / Zidovi nikad ne bi / Iz ociju nestajali"). Svet malih detalja je personifikovan: drvca ceznu.Ciklus Spisak ima petnaest pesama slicnih po tematici: "Patka". Pesma "Konj" svedoci koliko je vedrina zivota ugrozena i opsednutost njome prisutna.. U prvoj strofi uvodni motiv su oci. Zbog onoga sto ga je zadesilo. za koje se vezuju: vedrina. njegova dubina. U pesmi "Patka" javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi zivota. slicna "zarkom oku nasred dlana". Pokusaj pobune protiv ljudske prisile doziveo je kao grubo iskustvo ("Tada je gubicu raskrvavio / Hteo je / Da pregrize tu stabljiku kukuruza"). koji nije ugrozen jer je ispod zemlje. Izlaza nema.. Ljubav je u ovoj pesmi osnovno osecanje bica. jer je u gradu u potpuno neprirodnoj okolini. a njegovi atributi su: razdraganost. Tema ciklusa su domace zivotinje. vec upaljena. natopljeno smogom). "Belutak". Poslednji stihovi upucuju na bezizlaz i Sizifovu istrajnost ("Jer drum kraja nema / A celu zemlju treba / Za sobom vuci "). I dok ona ide po prasini.

Za ratne godine to je bio najneobičniji putnički itinerer. Još 1969. poljubac sunca. Slovaka. besni noz. pripada tom ekscentričnom društvu. stalno nas iznenadjujuci novim resenjima u obelezavanju zivotnih situacija ili stanja. 1943. sa uvodom Teda Hjuza. Popa je započeo knjiţevnu karijeru pišući u nedeljnim knjiţevnim novinama i ureĎujući ih i najzad postao urednik ugledne izdavačke kuće gde će ostati gotovo do kraja ţivota. stvari nam siva ledja okrecu. jedan od mnogih paradoksa o njemu. čitalac se susreće sa egzotičnom mešavinom avangardne poezije i narodnog folklora. italijanska. iznenadna svitanja-klice. aprila 1941. MeĎutim. a takoĎe radio kao kondukter u tramvaju. ljubav. On je bio kako proizvod svog vremena i mesta. i potom bankarski činovnik. Nemam pojma kako je uspeo da se odatle izvuče. Popa se rodio 1922. uhapšen je i interniran u koncentracioni logor blizu Zrenjanina. trska koja misli-covek. koji je umro 1991. dvojicom drugih zadivljujuće originalnih istočnoevropskih pesnika. kora-simbolika za strukturu koja se sklapa i u sebe zatvara odredjeni svet. Napustio je studije posle godinu dana. u Banatu. U poslednjem razredu školovanja otkrio je marksizam i od tada do kraja ţivota sebe je smatrao marksistom. Rat u Jugoslaviji počeo je 6. kako je na to sumnjičavo ukazivao i njegov partijski dosije iz tog perioda. Nemaca. konj-znak za patnju i sizifovsko u ovom svetu koje obelezava uokvirenost. zuto oko samoce-maslacak. krovovi u zemlju silaze. mešajući svoju roĎenu tradiciju sa stranim.) i simbole (kaktus-ljudski odnos prema svetu: ispunjenost nepoverenjem i spremnost da se brani. kada su zemlju istovremeno napale nemačka.. u seriji posvećenoj modernim evropskim pesnicima. bugarska i maĎarska vojska i brzo je okupirale. stupaju u medjusobne odnose i postaju analogni coveku. ona kao da ga krije i cuva od povreda i unistenja. Kod njega stvari. sirina i beskraj. crveni talasi-krv. neznost. a majka domaćica. a to znaci dotaci i odgonetnuti primarnu prirodu predmeta koja se uzima za polaziste pevanja (Sarl Bodler: Teorija univerzalnih analogija). Pa ipak. Write Work METAFIZIČAR MALE KUTIJE: VASKO POPA Moţda će se ispostaviti da najzanimljivija knjiţevnost prošlog veka ne dolazi iz različ itih pokreta pod sveobuhvatnim nazivom modernizam niti iz velikih knjiţevnih centara. gladna jezera-oci. počev od Kafke. dimnjaci slobodno hodaju. Popa. već je delo autsajdera i otpadnika. i gde je kao tinejdţer počeo da piše. otišao u Beč i bavio se filozofijom.. snezne grane-ruke. Pengvin je prvi objavio njegove Odabrane pesme. tako i pronalazač svog sopstvenog. U Beogradu. Poezija Vaska Pope. nijedan srpski pesnik ne zvuči kao Popa. Prilikom posete kući. Vasko Popa koristi metaforu (zrela praznina-vazduh. toplina i prostranstvo srece koje postaje nemerljivo. PohaĎao je osnovnu školu i gimnaziju u gradiću Vršcu.. "zaviriti ispod kore" znaci doci do prave sustine. vazduh ujeda. zapomaganje algi. Otac mu je bio zapisničar u selu. personifikaciju (prazna soba stane da rezi. biljke i zivotinje dobijaju dusu. nametnuti rezim vladanja. plavooke daljine.. ozivljavaju. Vratio se u Vršac tek posle osloboĎenja. ali se ipak vratio u Beč. čije je stanovništvo bilo mešavina Srba. Bio je najprevoĎeniji i najpoznatiji jugoslovenski pesnik u dvadesetom veku. uslišivši ţelju roditelja.lepota. oblasti severno od Beograda. privezan camac-srce. odlazi u Bukurešt da studira medicinu. do onoga sto cini skriveni smisao predmeta. pomišljajući da su pesnici iz ovog dela sveta upravo takvi. Njihov rad bio je sasvim drugačiji od svega što se u to vreme pisalo u Engleskoj i Sjedinjenim Drţavama. u jesen te godine. kako ćemo videti. Tamo se brzo priključio komunističkoj partiji i odmah zatim preselio u Beograd da bi studirao francuski jezik i knjiţevnost. Niko nije bio takav majstor za neobicnost stvari i za "igranje" s nasim ocekivanjima kao Popa. MaĎara i Rumuna. koji je stvorio nešto zaista bez presedana. Popa je potom obično svrstavan u istu grupu sa Zbignjevom Herbertom i Miroslavom Holubom.). svetlost. sunce-kosmicka i preobrazavajuca moc topline. Kod Pope. To je. Na jezickom planu. orati ogledala-plivati. . gde je sada počeo da studira francusku i nemačku knjiţevnost na univerzitetu. gde je maturirao 1940. gde je ostao sve do septembra. Ova poetska sredstva omogucila su Vasku Popi da u svojoj poeziji iskaze bogatstvo asocijacija i skrivenih znacenja. zelena novcanica-list.

"Daleko u nama". Pretpostavljam da postoje tri tipa pesnika: oni koji pišu bez razmišljanja. Kamijev Sizif. način na koji ona obuhvata svet. Zagonetalice u njegovom "Spisku" su u osnovi opisi. najsamosvesnijih pesnika. dajući pojedinačnim ciklusima kvazinarativni kvalitet. Elijar i Pere teţili da kod čitaoca stvore stanje uzvišenog lirizma bombardujući ga nepovezanim i čudnim slikama. koje su tokom vremena izbačene. Njega prvenstveno interesuje fenomenologija imaginacije. stolici. Nije verovao u slučaj. Pesme u Kori napisane su izmeĎu 1943. sve do ponovljenog izdanja 1969. meĎutim. Prva grupa je najveća. To doba zahtevalo je peane u čast borbe radničke klase. Ipak. da u tim pesmama nema ničeg komunističkog. Tu su se našle pesme o tanjiru. te pesme poseduju svest i formalnu strogost koji su gotovo klasični. pepeljari. Kora na srpskom znači i koru drveta i kor icu hleba. nekoliko kritičara i pisaca podrţalo je Popu. 1953. a poslednja najmanja. Predmet ciklusa "Opsednuta vedrina" je egzistencijalna drama suočavanja pojedinca sa apsurdom. izazvala je buku i pre nego što je objavljena. Danas su od toga preostala četiri ciklusa pesama. Ovde su. sreo Popu. Njegova tema je jaz izmeĎu svog "ja" i sveta. pišući polemičke tekstove koji objašnjavaju tu poeziju. Njega zanima dostojanstvo i junačko trpljenje svakog sizifovskog pojedinca koji gura svoj kamen. Kritičari i pesnici preovlaĎujućih socrealističkih ubeĎenja. sa svojim "univerzumom koji je odsad bez gospodara". tamo gde su Breton. On je jedan od najintelektualnijih. Poezija je vizionarska aktivnost. ostaje usredsreĎen na predmet. usred naše uobičajene stvarnosti. ili — kako to Sol Štajnberg mudro predstavlja u jednoj svojoj staroj karikaturi dok gura uzbrdo ogroman. Oni sluţe kao vrsta predgovora za glavninu Popinog opusa. Popa. Kako ţiveti nerastrgnut izmeĎu ta dva beskraja?. kako su to i njegovi rani kritičari primetili.. Ove moje primedbe su koliko zabavljale Popu toliko mu i smetale. U trenutku inspiracije. čiviluku i drugim tako nepoetičnim stvarima. a s druge strane. uveravali su me moji romantičarski i simbolistički majstori. Prvo izdanje sadrţalo je i jedan broj pesama u prozi.nagoveštavajući. Drugi su kukali zbog Popinog hermetizma. Ti kritičari su bili u pravu kada su za to okrivili Francuze. pun misterije.. predstavlja niz erotskih pesama u tradiciji Bretona i Elijara. U njima su već prisutne mnoge osobenosti njegove poezije. Evo jedne od njih: Na stolu Stolnjak se širi u nedogled Sablasna Senka čačkalice sledi Krvave tragove čaša Sunce oblači koske U novo zlatno meso Pegava Sitost vere se Uz vratolomne mrve Krunice dremeţa Belu su koru probile2 Nadrealistička glupost. u njima se otkriva neobuzdanost metafora ravna svemu o čemu su ikada sanjali romantičari i nadrealisti. naravno. Ipak. a objavi ih poznati knjiţevni magazin?" . Popa je imao najviše sreće od svih mladih pesnika: od dana kada je počeo da objavljuje. lovcem na bisere. Izuzev te prve knjige i poslednje. a umesto toga dobilo je avangardnu poeziju.. neko bi se nekako spotakao o neobične slike i metafore — i to je bilo to. Na primer. iznete unutrašnje muke zaljubljenog mladića. veliki znak pitanja što liči na kamen. S jedne strane.Pojava njegove prve zbirke pesama. pljunuta je slika junaka ovih pesama. ali sloţene u sekvencama. Jedan od tih ciklusa. potkopavajući tokom tog procesa estetske principe svojih oponenata. Pesme koje su izazvale najveću kontroverzu kada je knjiga izašla nalaze se u ciklusima "Predeli" i "Spisak". kada sam 1970. . Jedan je postavio tipično pitanje: "Kako je moguće da te tekstove napiše mladi pesnik."1 piše Popa u jednoj od nekoliko kratkih beleţaka o svojoj poeziji koju je ostavio. uprkos svom uzletu fantazije. i 1953. oni koji misle dok pišu i oni koji su sve smislili pre nego što sednu da pišu. Nadrealisti su otkrili neţivi predmet.. poeziju sam još uvek shvatao kao prilično spontano davanje oduška nekom unutrašnjem nemiru. ". krompiru. Popa je obično odsutan iz svojih pesama. napali su Popu. i neprestano su revidirane. niko nije bio ravnodušan prema njegovoj poeziji. Poredio je pesnika sa rudarom. rekli su kritičari. Kora. čak je i naslov knjige dvosmilen. Pesme su kratke. koji su već videli te pesme po knjiţevnim časopisima. Kao mlad pesnik.

Bilo je zabavno čitati ih. Nepočin-polje. U godinama koje su usledile. Svadbe. Ciklus "Vrati mi moje krpice" personifikuje tog nepoznatog šaljivdţiju i pokušaje da istera svoju moć. kao što su igre Klina. U tim sumornim dečjim pesmicama. Pesnik je i sapet i slobodan. ali ovde nije tako. uprkos našim sumnjama da je sve oprečno. a neke su njegov vlastiti pronalazak. ali je njihov cilj da zamagle stvari. Tvorac igara. ponovo je imala četiri ciklusa pesama. Popini igrači su tipovi: njihove uloge su fiksirane. kako to reče Ivan Lalić. već prevejani stari lisci. Nepoznati govornik u pesmi buni se i odbija da igra tu igru: Koren ti i krv i krunu i sve u ţivotu Ţedne ti slike u mozgu I ţar okca na vrhovima prstiju I svaku svoju stopu U tri kotla namćor-vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog ţivota I sve na svetu. posle dosta ispijenog vina. Za Popu. imao sam prilike da vidim njegove novoobjavljene pesme i sve su bile prilično nalik na one koje mi je opisao te noći. Pesma pod imenom "Ţmure" glasi ovako: Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traţi pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traţi na nebu Sakrije mu se u zaborav Ovaj ga traţi u travi Traţi ga traţi Gde ga sve ne traţi I traţeći njega izgubi sebe3 Igru obično asociramo sa detinjstvom i nevinošću. Pepela. Pretpostavio sam da to vino govori iz njega. To su kruţne igre pakla koje se igraju sa polomljenim igračkama. najveća šala je to što nema dţokera u špilu. Njegova druga knjiga poezije. One su očito simboličke za naše ţivote. odsutan je. Nastavljamo da ih igramo u nadi da imaju smisla. ili nekim ko sklapa ručni sat. Igre koje igraju su snaţne i sveproţimajuće. Kasno jedne noći. Za njega je pesma bila čin vrhunske kritičke inteligencije. Trule kobile. meĎutim. pesme su bile nepogrešivo originalne. Zapaţanje Volasa Stivensa da se često dugo divimo nečemu pre no što ga shvatimo odnosi se i na ovo. Pesnik radi unutar ograničenja duge tradicije poezije i unutar idiosinkrazija jezika u kome on ili ona piše. opisao mi je u opširnim detaljima svoje buduće pesme. Ovog puta. Ruţokradice. Lovca. Postoje stroga pravila o tome šta je dozvoljeno a šta ne. Neke od igara koje je Popa igrao su poznate. ali nije bilo tako.čuvarem svetionika. bol i patnja su realni.4 . Dobru poeziju ne prave zaljubljeni tinejdţeri. Sam Popa već je tada bio smislio sve što je nameravao da napiše do kraja ţivota. Zavodnika. Semena. uprkos činjenici da nije uvek bilo lako isterati na videlo njihovo značenje. onaj ko nas je prvi put naveo da ih igramo. koja je objavljena 1956. Ciklus pod imenom "Igre" najčuveniji je od njih.

Govoriš praznini. govoriš u prazno. Da nema vetra. sveti kalendar mita. "Metafora je uspomena na Zlatno doba kada su svi bili sve". On u potpunosti dolazi do izraţaja u njegovoj trećoj knjizi. U skladu s tim. Taj model je cikličan. Čitav ciklus je ta vrsta igre pretvaranja. koju je sam sastavio. kako se umnoţavaju zvezde. a isto vaţi i za Popu. dok se ne posvaĎaju i zatraţe ih natrag. čini. sazdan od idioma i prikrivenih i višestrukih značenja koja izviruju iz njih. rekao je Robert Krili za sebe. kaţe Andrej Sinjavski negde u svojim dnevnic ima. to bi onda bilo samo teško shvatl jivo. Popine komične verzije nastanka sveta iz ciklusa "Zev nad zevovima" u istom tomu: Zaboravan broj Bio jednom jedan broj . Poezija shvaćena na taj način je vrsta alhemije. Govoriš rugobama iz svojih ruţnih snova. Drugim rečima. kako kokoška leţe jaja. Šta to juri. Govoriš Njenoj smrti. Kako pronaći te reči? Njegov odgovor je: "Polaziš im u susret i nosiš im svoje jedine darove koje imaš: bdenje i ćutanje. govoriš smrti. U Popinoj poeziji postoji još jedan vaţan sastojak. ne izučavanjem mitologije ili rečnika simbola. a sunce govori ljudskim glasom. Zadatak poezije je da pamti arhetipove. a to je humor. Neko izvlači engleske idiome iz šešira. a ne hoda — jeste reka. Evo. rekao je sveti Jeronim." Na nesreću. Hrist ju je smestio u čovekovo srce". Pošto sam i ja Popin prevodilac. dečjih pesmica i egzorcizma tajanstvenih šifar a. i zadrţava one koji nagoveštavaju bujnost originala. reči koje otvaraju svetove. Sporedno nebo(1968). ono što takoĎe nedostaje njenom prevodu jeste zadirkujući ton originala i akumulativno dejstvo tog glasa. "Platon je smestio čovekovu dušu u čovekovu glavu. na primer. da pronalazi zakone njihovog preobraţaja. En Penington mudro primećuje: "Engleski knjiţevni jezik je isuviše udaljen od naše folklorne tradicije da bi se srećno mešao s njom: knjiţevni srpsko -hrvatski je nastao tek početkom devetnaestog veka i čvrsto je utemeljen u usmenom govoru i narodnoj kulturi. Govoriš vatruštini. pseudomistično brbljanje. tako srpska zagonetka opisuje mlad mesec. jemčim da je to vrlo varljiv poduhvat. Devojčice se igraju ostacima starog štofa. poslovica. Tišti ga pitanje kojim rečima se danas moţe verovati. već slušajući. Takav humor dozvoljava nam da vidimo kako bi sve izgledalo kad bi bilo drugačije. "Pisanje je prvenstveno iskustvo jezika". dok nam u isto vreme ne dozvoljava da se tamo skrasimo. on hvali te pesme govoreći da je svaka od njih verbalna ikona našeg bezgrešnog maternjeg jezika. kao o nekakvom obešenjaku koji meša sveto i profano i čini da zemlja i nebo zamenjuju mesta. Pišući o humoru u uvodu antologije srpskog pesničkog humora. Koje reči su koristili naši preci? Postoje ključne reči. takoreći. Pišući o pesniku s početka dvadesetog veka. jezik koj dopire iz naših usta: Govoriš zidu." Ukoliko pesme ne bi izazvale baš takvo dejstvo. Govoriš vodurini. Ideja je da se točak metafora i slika zavrti dok varnice asocijacija ne počnu da lete ka čitaocu. Popa se pita šta je autentičan jezik. jer joj je cilj da pretvori materiju u duh. pauci bi nebo premreţili — kaţe druga izreka. Popa je tragao za korenima mita u izvesnim kolokvijalnim obrtima fraza i potraţio ih je u usmenoj knjiţevnosti.Ovde prevod ne odraţava verno duh originala. taj humor je nepokoran kao poezija i opasan kao istina. a i kako bi? Fraza "vrati mi moje krpice" dolazi iz igara siromašne dece i ima brojne konotacije. Momčilu Nastasijeviću. Svaki od Popinih ciklusa je samostalan univerzum u kome je kraj ujedno početak. Ono za čim Popa traga jesu oči i uši anonimnog narodnog pesnika koji je mogao da čuje kako drveće raste. on govori o tom humoru kao o nečemu krajnje grešnom. kao da je to prvi put. govoriš u mrak. trampeći ih i zamišljajući da je to odeća za njihove lutkice. On seţe unazad do folklorne tradicije zagonetki. Govoriš svojoj smrti. i ono što su njegovi prevodioci prisiljeni da čine na kraju postaje neka vrsta magijskog zahvata. Govoriš mraku. Očev srp preko majčine crne kecelje. veruje on. koji je najviše uticao na njega i koji je imao slične ideje o korišćenju pripovedačke tradicije. reči koje su već pesma. a Popa ju je našao u samom jeziku kojim govorimo. u slučaju ciklusa "Vrati mi moje krpice". da ponovo otkriva simbole. poput one o tome kako se prave pesme. U ovoj kratkoj belešci o poeziji.

dok su mu drugde u Jugoslaviji zamerali. 1989. legendama i ritualima. To je tačno. jer nije mogla da podnese da ostane sama sa sobom. Nikad nijedan pesnik nije imao tako dubok i nadahnut pristup srpskoj tradiciji kao što ga je on imao. Pesme u Uspravnoj zemlji (1972) posvećene su posebnim dogaĎajima. Sporedno nebo je knjiga mnogih sličnih spekulacija. "Biće skoro krvoprolića". Naša inteligencija i naša glupost uzajamno se uslovljavaju. Zvuče kao kratke anegdote magijskog realizma. Ponovo se vraća iskaz u prvom licu. ţivota i smrti. Koliko znam. starom prehrišćanskom srpskom plemenskom bogu. Mogao je jasno da vidi da je. već sumnjiv u očima superpatriota. To je nepravda. poredi ih sa psalmima. "Ohola greška". Vučja so. To pokazuje kako su takvi ljudi zli i glupi. jelena u beli cvet bosiljka. neki su Vučju so pročitali kao nacionalističko delo. Te pesme slave figuru hromog vuka. Mogu ga optuţivati da je bio kulturni nacionalista. nijedan nacionalista u Srbiji nikada nije ni spomenuo te pesme. on zamišlja stvaranje sveta kao slučajnost: kao malu. Popa je bio isuviše suptilan mislilac da bi se mogao optuţivati za šovinizam. to su psalmi poetske metamorfoze. u Njujorku. u svom uvodu za Popine Sabrane pesme. i opisi hodočašća raznim manastirima: tu je i Kosovski boj.Čist i okrugao kao sunce Ali sam mnogo sam Počeo je da računa sa sobom Delio se mnoţio Oduzimao se sabirao I uvek ostajao sam Prestao je da računa sa sobom I zaključao se u svoju okruglu I sunčanu čistotu Napolju su ostali usijani Tragovi njegovog računanja Počeli su da se jure po mraku Da se dele da se mnoţe Da se oduzimaju kad se sabiraju Onako kako se to u mraku već radi I nije bilo nikog da ga zamoli Da tragove zaustavi I da ih izbriše5 U drugoj pesmi istog ciklusa. Te pesme se čitaju kao mitovi o stvaranju koji potiču od nekog izgubljenog plemena. Pošto je Popa verovao da je pesnička imaginacija veoma čvrsto utkana u jezik i msto odakle potiče. Iznad svega. ne bi li otkrile tajnu pretvaranja kamena u oblak. Posle pojave ove knjie. ovo nije bio neočekivan razvoj. izumiranja i opstanka. tako dole. njihov je aksiom. sačinjena je od sedam ciklusa o hromom vuku. Ţivo meso (1975) i Rez (1981). ali ne i politički. istorijskim spomenicima i junacima i simbolima srpske tradicije. tom predačkom duhu njegovog naroda. smešnu grešku koja je izmislila prostor i vreme. mnogo su ličnije. To su autobiografske i prigodne pesme velike neposrednosti i šarma. rekao mi je sa potpunim ubeĎenjem. Sledeća dva njegova toma pesama vrlo su različito zamišljena. Nema ničeg fanatičnog niti isključivog u njegovom pogledu na srpsku istoriju i kulturu. Kako gore. Popa je hvaljen u Srbiji. objavljena 1975. Ted Hjuz. čija uspomena nastavlja da ţivi u pričama. zbog svog rumunskog prekla. Čitava knjiga satkana je od razigranih pretpostavki o različitim načinima na koje se kosmologije izmišljaju i odraţavaju naše ljudske slabosti. ali joj se i mole. kultovima. i tako dalje. bio je krajnje zabrinut šta će nacionalističko ludilo i oportunisti zakuvati. njegove dve poslednje objavljene zbirke pesama. oblaka u jelena sa zlatnim rogovima. kao i Prvi ustanak protiv Turaka. narodnom svecu-zaštitniku. nalik na ono što se moţe naći u Markesovom romanu Sto godina samoće: Izgubljena crvena čizmica Pramajka moja Sultana Urošević . Poslednji put kad sam ga video. zauvek. Ovde se nalaze ciklusi o svetom Savi. Ove pesme su omaţ toj dvosmislenoj figuri dobra i zla.

Popa je umro ne završivši jedan od svojih dugoročnih projekata. često je i sam bio nadomak toga da bude nerazumljiv. knjigu koja je trebalo da nosi naziv Gvozdeni sad. sa svojim raznovrsnim bogovima i Ďavolima. svestan je tog problema. Ne moţemo se odupreti njenim iskušenjima." Popa. Popa uključuje mnogo šareniju dikciju nego što to Peningtonova nudi. Fransis Dţons. Ona je daleko formalnija i jednoličnija od Pope. koji je sposoban da zaseni rečima. ali njena značenja jesu. On kaţe: "Njegove reči i slike su višeslojne. a ipak. Imaginacija je dvosmislen blagoslov. "Mala kutija". Mehanizmi njegove magične kutije odgovaraju mehanizmima njegove imaginacije. njena aktivnost ima načina da potkopa sve što znamo. prirodno je da sam uzdrţan u pogledu izbora pojedinih reči i oduševljenja prema drugima. majke svih mitologija. dok su delovi četiri druga ciklusa i nekoliko samostalnih pesama uključeni u posthumni tom. to što su En Penington u svojim kasnijim prevodima i Fransis Dţons postigli ovde istinski je poduhvat i zasluţuje našu zahvalnost. Samo jedan ciklus. koji je detaljno opisao i recenzirao Sabrane pesme. koji je poznavao Paula Celana i divio se njegovoj teškoj poeziji. Istovremeno radi i za nas i protiv nas. iz nje počnu da iskaču religije i filozofi. zbog čega ponekad zvuči kao Pol Maldun. U Popinoj metafizici stvarnost nije izmišljena pomoću imaginacije. kombinuju konkretne predstave sa idiomskim. Uprkos ovom mom cepidlačenju. Nije li to ono čemu je poezija oduvek tajno stremila? Poslednja vest iz male kutije Mala kutija u kojoj je ceo svet Zaljubila se u sebe I začela je u sebi Još jednu malu kutiju Mala kutija male kutije Zaljubila se i ona u sebe I začela je u sebi Još jednu malu kutiju I tako je to u beskraj išlo Ceo svet iz male kutije Trebalo i da bude U poslednjoj kutiji male kutije Ni jedna od malih kutija U maloj kutiji zaljubljenoj u sebe Nije poslednja . završen je i objavljen za njegovog ţivota. da bi oblikovale sloţene arhetipske znakove koji tumače više slojeva postojanja nego što je to opipljivo u ovom ili nekom drugom univerzuju.U drvenom koritu plovila je nebom I lovila kišonosne oblake Pomoću vučje i drugih masti Činila je još mnoga Manja i veća čuda Posle smrti Nastavila je da se meša U poslove ţivih Iskopali je Da je nauče redu I bolje zakopaju Leţala je rumenih obraza U hrastovom sanduku Samo je na jednoj nozi imala Crvenu čizmicu Sa svetlim tragovima blata Onu drugu izgubljenu čizmicu Traţiću do kraja ţivota6 Kao prevodilac ove i mnogih drugih pesama u toj knjizi. Kad malo protresemo tu kutiju. poslovičnim i atavističkim značenjima.

"I Ďavo je pesnik". 2006 Prevod Vesna Roganović Pročitajte ostala poglavlja knjige "I Ďavo je pesnik" I Ďavo je pesnik Romantika kobasica Tajna sreće 11. Društvo Vršac lepa varoš. i u njegovoj tragičnoj . što je bio jedan od razloga da se misli kako je ona svojom pojavom obavezala čitaoca da počne na nov način da razmišlja o poeziji. Predeli. a koji nije nimalo gostoljubiv. Prostor koji okruţuje čoveka je jedna ogromna zver sa razjapljenim čeljustima koje stravično zvone udarima zuba o zube. on to svakako jeste. Kultura knjige KORA Kora je zbirka pesama koja je prva pokazala svu pesničku modernost u jeziku slikama. Vršac.NaĎite sada svet. 3 Ibid.a ja ga nisam pritiskao. 4 Ibid. _____________________ 1 Ovaj i ostali citati u Simićevom eseju o Popi navedeni su prema: Vasko Popa. samo me je očajnički pogledao.7 Kada sam jednom pomenuo Popi da mi nijedno od njegovih gledišta ne smeta osim činjenice da je marksista. motivima i melodiji stiha. Daleko u nama. Osnovna tema prvog ciklusa Opsednuta vedrina je ugroţenost čoveka i prostora koji ga okruţuje. Sabrane pesme. kao da nema načina da ja to razumem . 7 Ibid. Poezija sa svojim brojnim očaravajućim paradoksima bila mu je spas. septembar 2007. Čarls Simić Otkrovenje. Spisak. U ovom ciklusu te sile se nalaze i u samom čoveku. već je zastanjen situacijama koje ugroţavaju čoveka. 6 Ibid. Ali nije samo prostor sila mraka koja ugroţava čoveka. Bio je takav pesnik kakav je bio zahvaljujući mnogim protivrečnostima u svom ţivotu. 5 Ibid. Ako je iko ikada uspeo da pomiri revolucionarna i religiozna iskušenja našeg doba. 2 Ibid. 1997. Knjiga se sastoji iz četiri ciklusa:Opsednuta vedrina.

" Pepeljara podseća na bojište koje ima svoje učesnike i ţrtve jer se iznad njih pojavljuje ogromna ruka. jer je voda njena prava ţivotna sredina. i po boji je sličan ţaru cigarete koja dogoreva. ali metaforički sloj pesme upućuje na dominantnije značenje. Na prvi pogled ovo je pesma za decu. ţivi na opasnoj ivici izmeĎu dva sveta. Ovaj ciklus čine predmeti kojim je odreĎen naš svakodnevni ţivot a to su: pepeljara. Mahovina. Konj. sto. u njoj je opušak u kome se ţar lagano gasi. što ciklusu kao celini daje konačan smisao.podvojenosti izmeĎu sopstvenih sila zla i dobra. U pesmi Patka simpatična patka se nespretno gega prašnjavim drumom. da se kreće drumom bez kraja i da za sobom vuče celu zemlju: U očima lepim tuga mu se zatvorila u krug jer drum kraja nema a celu zemlju treba za sobom vući. čiviluk. od te pobune je ostala samo raskrvavljena gubica i trajna neizbrisana tuga u lepim očima. Kokoška. ona je zver i neman predstavljena kao voćka koja raĎa gvozdene jabuke i duboko korenje pušta u meki kamenjar čoveka. a drugi imaju metaforično značenje. kao da pristiţe iz dalekih visina. ali ostaje činjenica da se konj pobunio. Naravno." Dignuta pseća noga ruga mu se prokuvanim pljuskom Obraduje ga jedino beskućni pogled šetača koji mu u kruni prenoći U ovoj pesmi Popa je upotrebio dve metafore za maslačak. Krompir. Njena tragična sudbina se ogleda u tome što će je tako nespretnu na kraju stići "trska koja misli". Ciklus Predeli ima dve vrste pesama: jedni su konkretni predmeti. da raste u visinu. i u neminovnosti umiranja. ali iako su izjednačene u konačnom kraju. maslačak je ţut. zaborav. . u damarima krvi. nagorelo palidrvce. Pepeljara pripada grupi predela iz urbane sredine. Tanjir. Stolica. a konj je pokušao da se pobuni. Hartija i Belutak. On je izloţen stravičnom dejstvu zlih sila. Obe ove metafore su izabrane po sličnosti. Pepeljara je na stolu. U toj svojoj tragičnosti on je još izvrgnut ruglu. Kaktus. Maslačak je ţuto oko samoće. da ima osam nogu. jauk. svinju i kokošku. ona je osućena da ţivi u prostoru koji je vešestruko ugroţava. kao nešto zastrašujuće. ali je on i pikavac. osmeh. Slične sudbine prate magarca. Magarac. dve sile od kojih ga jedna stalno sabija u zemlju. pepeo od popušene cigarete. odnosno u asfalt ispod koga je proklijao. U pesmi Maslačak ovaj cvet ţivi u prostoru koji ga ugroţava. Puzavica. Jedinu radost mu pruţaju "beskućni pogledi šetača. meĎu njima ipak ima neke razlike. Cilus pesama Spisak ima petnaest nejneobičnijih naslova: Patka. Dva metaforička izraza kazuju prostor u kome se patka kreće i nije ugroţena. pikavac. dlan. Maslačak. zid. Maslačak je okrugao cvet i po tome je sličan oku. U ovim pesmama smrt je sveprisutna. a u bokovima nosi "nemir voda". I patka i konj imaju tragične sudbine. odnosno ona grudima talase razbija dok plovi. Kesten. gledano iz pozicije sićušnih detalja u pepeljari. Patka ume "ogledala da ore". Patka se pomirila sa svojom sudbinom. Te sile su u čoveku. MeĎutim. i nikad neće naučiti da hoda. a kraj tako neobičnog predela "ogromna ruka sa ţarkim okom nasred dlana vreba na vidiku. Svinja. U pesmi Konj tragičnost ove plemenite ţivotinje je u tome što se od njega traţi i veći nego što moţe. ali se tu nalaze i vizije kao što su: uzdah.

On simbolizuje biće jer se miče. Sredina. ide ka nekoj konačnoj misli." Na kraju ciklusa je pesma Belutak. šetači. suvišnosti i iskorišćenosti. a sa druge on je oličenje odbačenosti. on se nekako brani: Stena koja ga je rodila ima pravo bode bode bode Kaktus je izvukao neku pouku iz okrutnog okruţenja i prema njemu ima stalno aktivan odnos. pseća noga. prinućen da ţivi tamničkim ţivotom. Belutak se kamenom snagom i mirnoćom uzvisio iznad zla i prolaznosti ţivota dostigao takvu unutrašnju snagu da moţe sve da gleda sa visine i to sa osećanjem ironije. Kesten u svom ţivotu . duhovno je čist i čvrst i sa širokim duhovnim horizontom. Ulica mu popije sve zelene novčanice pištaljke zvončad i trube u krošnji mu gnezda svijaju proleće mu prste kreše. Osećanje višestruke čovekove tegobe u takvoj urbanoj sredini javljaju se u višestrukom konfliktu. u vlastito egzistencijalno okruţenje.tamnici ima svoje trenutke miline i radosti. Ovaj belutak je simbol posebne vrste čoveka. neupotrebljivi deo cigarete. Patka se unapred pomirila sa sudbinom. belutak gleda sa visine. okruţenje. Jer pikavac je odbačen. Svestan okrutnosti prostora. konj je pokušao da se pobuni ali je svoju pobunu platio krvavom ranom na gubici dobivši uz to i Ďem. prostor. svet. Ali to okruţenje je za njega. .tamnicom.Sa jedne strane maslačak je oličenje samoće. uzdignut je nad prolaznostima ţivota. kesten nalazi malo radosti u izmišljenim bekstvima iz sveta — tamnice. "sabijaju mu vrat u kameni trbuh". Bez glave bez udova Belutak nije ničim ugroţen. maslačka obraduje i uteši beskućni pogled šetača. u prostoru — zloj sili. čak i urbanizovan. Grad dočaravaju izrazi pločnik. Sama priroda čovekova tera ga meĎu svet. Ovo diferenciranje ima svoju gradaciju. ali u ovoj pesmi dominantan je motiv čeţnja za slobodom. drţi u svom zagrljaju i "smeši se obrvom meseca. Bez ikakve potčinjenosti silama oko sebe. Stolica čezne za slobodom. Ciklusom pesama Daleko u nama Popa završava epsku strukturu zbirke Kora. ironično se smešeći " obrvom meseca". zatvorio se u sopstveni svet. on je bez straha od sila koje ugroţavaju ljudsko biće. U pesmi Stolica takoĎe je opevan motiv iskušenja i stradanja u ţivotu . On je neka vrsta pobednika nad ţivotom . ona čezne da se sjuri niz stepenice. slepa stopala. To su njegove noćne prividne pustolovine kada on zamišlja da je u šumi. I kaktusov poloţaj u pesmi Kaktus je takoĎe poseban u svetu — tamnici. On odbija dijalog sa svetom — tamnicom.okovu. suvišan. Pesnik svojim drţanjem usamljenika u svetu — tamnici. Ciklus sadrţi trideset pesama. jer svojom idejom stoji na samom vrhu gradacije ciklusa. dogoreli pikavac. je ovde zarobljen. Prostor. kao sila zla u pesmi Maslačak je socijalizovan. ne samo da su hladni prema čoveku već i podrugljivi. i ona poţeli da sedne "na tuĎe obline umora da se odmori. Ovaj lepotan planina. dat je u karakteristikama velegrada u kome je čovekova samoća uvek akutan socijalni i medicinski problem. u prostor. Njega ničim ne ugroţava okruţenje u prostoru u kome se njegov čudan ţivot ostvaruje. "crnica neba" jer otuda ga vraćaju "slepa stopala". vraćaju ga. da zaigra na mesečini. zle sile prostora. u svoj sopstveni bodljikavi oklop. Za njega ţivot nije ni tamnica ni okov. Ova pesma je poenta ciklusa. Moćni kesten je u pesmi Kesten takoĎe u tamnici.

svet kao nepočin-polje večitih sudara i sukoba (večite vetrometine kojima je izloţen čovek). svojom modernom osećajnošću koja je otvorila nove prostore i nove mogućnosti. pesnik neprolazno aktuelnog. ljubav. Središnji ciklusi. ljuska. u Daleko u nama sve pesme objedinjuje jedan isti lirski subjekt koji svoje reči upućuje NJOJ ("Diţemo ruke". a ţivot ugroţen strahotama razara i uništava ljudski ţivot. Vasko Popa je našu poeziju obogatio svojom lično izraţajnom formulom. pesnik je napisao i dvanaest beleţaka. Konkretnost predočenog (opevanog) sveta dovedena je do opipljivosti: predmetnosti toga sveta su sasvim obične i svakodnevne. . Drugi je njen lik knjige-temelja Popine poezije. njen duh i moral. Spisak i Daleko u nama. filozofija ljudske egzistencije. a ova sila zla. Ispod kore je prava suština bića — biološka i duhovna. misaonost. Ispod spoljašnjeg oblika (forme) je prava suština stvari. Kao pesnik bitnog. koji proističu iz ovog motivskog opredeljenja. Popa je bez napora uvek bio i jeste pesnički prisutan u svom ţivo aktuelnom trenutku. Ciklus — poema Daleko u nama nastajao je u duţem periodu — od 1943. koji se sastoji iz dvadeset jedne pesme. svojom smelom i efikasnom sintezom. uz prostor sa kojim čini jedinstvo. Čovek koji voli nije ugroţen prostorom. U prethodnim ciklusima svaka pesma je posebna tematska celina. 2001 [postavljeno 30. godine. vrlo su bliski ne samo po vremenu nastanka (1951). Svet Kore je prizemljen — to je svet stvari. metaforičko) značenje. 2. Naslov pesničke zbirke Kora ima i denotativno (doslovno) i konotativno (preneseno. usamljenost. U njima se opeva lepota. lepota. Ciklus Opsednuta vedrina pisan je u vremenu od 1943. sjaj i radost ţivota u obostranoj ljubavi. U stvaralaštvu pesnikovom ova knjiga ima dva lika. nasilja. osećanja i raspoloţenja budućeg pevanja: ljubav. Kratak pregled školske lektire | Priredili: Dušanka Bajić i Anka Došen | ISBN 86-83593-05-3 | Novi Sad. biće i ništavilo. Predeli. Rat je označen metaforom "nepozvano strano prisustvo". odbrana snagom duha. i čovekoljubljem. — emotivna snaga — suprotstaviti se dobrotom. od ataka na ličnost. godine pa sadrţina pesama. ropstva i otpora. predmetnosti.05. Ljubav je ţivotodavna sila koja preobraţava svet i čoveka. "Očiju tvojih da nije". nasilje. Zbirka se sastoji iz četiri ciklusa: Opsednuta vedrina. nego i po tematskom opredeljenju i jednoj dominantnoj osobenosti — statičnosti poetskih slika. Zato kora ima više oblika. opna — kod ţivih bića kao zaštita od fizičkog ugroţavanja tela. Duhovna zaštita — nadjačavanje duha protivnika. One su sasvim prozaične. a pesme ovoga ciklusa označene su brojevima. Sadrţina ciklusa uslovljena je vremenom nastanka. "ekspozicije" celokupnog njegovog pevanja. odslikava vreme zla. jedna je od osnova ljudske nesreće.     Koţa. autonomna pesma. Moralna zaštita — nadvladavanje protivnika snagom sopstvenog morala. U njoj su začete sve glavne teme. problem čoveka koji je u sudaru sa besmislom. ovaj niz pesama moţe se shvatiti kao poema. koje su nastajale istovremeno sa pesmama.2009] KORA Kora je prva pesnička knjiga Vaska Pope. kora. "Zlato naše mladosti"). poema o ljubavi. do 1951. nesloboda. 3. Zaštita od spoljašnjeg delovanja. neţnošću. predeli. u njemu ima refleksa atmosfere iz uvodnog ciklusa. Psihološko-emotivna zaštita: — stabilnost ličnosti. Jedno je njen autonomni lik pesničke zbirke koja ima sopstveni poetski kosmos u kome se susreću ropstvo. psihološka sigurnost u sebe.ljubavnih i sa temom rata. U Kori je postavljen problem smisla čovekove egzistencije. U drugom delu ciklusa se nalaze himničke pesme ljubavi. 1. do 1945. koja se sastoji iz dvadeset jedne manje pesme. metaforički predočena. Za ciklus Daleko u nama. ljubavlju. rodoljublje. ali je dominantan motiv ljubavi i osećanja i raspoloţenja. "Uznemirena šetaš". Predeli i Spisak. Ako se ima u vidu da su pesme prethodna tri ciklusa naslovljene. koji je čovekovo pribeţište u bekstvu od ništavila. odnosno. ali su ovde dobile umetničku snagu značenjske prenapregnutnosti. Iz naslova Beleške za pesmu Daleko u nama vidi se da pesnik ciklus posmatra (i shvata) kao jednu pesmu ("za pesmu").

Vrednost njegovih sudova potvrdilo je vreme. Doneo je odmah svoju pesničku zrelost. Zoran Mišid je. da se osvrde na nesporazume i gnevne reakcije onih koji su u tom jeziku čuli ili su mislili da čuju "besmisao" ili nadrealističko "buncanje".4. Tako njegova Kora. pišudi o Kori (Poezija opsednutih vedrina). nalazi ispod kore — drugi nivo razumevanja je dubinski nivo reči i poetskih slika. Žestoko napadan i ništa manje uzbuđeno slavljen.) — nede modi a da pojavom knjige Kora Vaska Pope ne obeleže jedak prelomni trenutak. njegova negacija nadrealističke poetike uz . U datom trenutku kada je. a danas nam se čini da je vidimo i kao apoteozu dela koje se pojavljuje u svom pravom. mesto u odnosu na tradiciju. Tom prilikom je tačno ukazao na suštinsku razliku između nadrealističke poetike i prirode Popinog pesničkog napora. u svoju bududu sudbinu. ravnodušnost okoline. Popa je odmah našao i svog pravog tumača i kritičara. Pravo značenje se. Vasko Popa je svoju publiku i kritičare odmah stavio u situaciju izbora. Kora je prvi nivo razumevanja knjiţevnoumetničkog teksta. međutim. Popa je te elemente podredio jednoj poetskoj disciplini koja je upravo antipod nadrealističkom diktatu iracionalnog. u svom tačnom času. konstatovao prirodu i značaj njenih inovacija. sve šta se kasnije u njegovoj poeziji dešavalo (a dešavalo se mnogo) postavljeno je ovde u svoj smer. drugu inoviranu pozitivnu mogudnost u istom prelomnom trenutku — stoji kao vrlo vidljiv međaš.. svoje iskaze i svoje nagoveštaje. denotativno (doslovno) značenje. opsednutu problemima koji su u dubini bili sinhronizovani sa problemima doba. pesnik je u toj knjizi celovito zadan. sadržaj i smer njenog iskaza. osedamo. Staniša Veličković | deo teksta preuzet iz Interpretacije iz knjiţevnosti IV PREDMET I SIMBOL U POPINOJ POEZIJI Danas je očigledno da sa ranim pedesetim godinama ovoga veka počinje jedan izričiti period razvoja moderne srpske poezije. Nema sumnje da u pesničkoj genezi Vaska Pope postoje plodotvorni elementi nadrealizma. koji de da ostanu ugrađeni u njegovu sintezu. Pišudi o Kori. koje se odmah iščitava — to je samo skrama koja skriva suštinu. problemi savremenika relativizuju. opredeljivanja. bilo neophodno da se u našoj poeziji nešto dogodi — posle svega što se u prvim poratnim godinama u njoj događalo ili nije događalo — Vasko Popa se pojavio kao celovita pesnička ličnost: doneo je svoju sintezu. Zoran Mišid je još 1953. Istoričari književnosti. postavljeno je u jezik i pokret jezika. sklop njenog funkcionisanja. ta razlika je u udelu i funkciji iracionalnog u pesmi. godine morao da se bavi i elementarnom apologijom pesničkog jezika ove knjige. zbivanja sagledavaju u svetlu njihove naknadno vidljive logike. Premda je Kora samo ekspozicija Popine poezije. trezveno i precizno postavio osnovne koordinate ove poezije. svoj pesnički jezik. Od početka celovit od početka svojstven. nivo prenesenih značenja.. (Njegov odnos prema nadrealizmu u našoj poeziji. Važnost tog trenutka Kore — koja je u akustici tih ranih pedesetih godina odjeknula u svojoj punoj mogudoj meri — bila je očigledna od samog početka. nije ni za trenutak zapretila ovom pesniku. paralelno sa 87 pesama i Stubom sedanja Miodraga Pavlovida — knjigom koja znači jedan drugi aspekt. koji de jednoga dana taj period označiti posebnim nazivom — posmatrajudi stvari i pojave iz bezbedne perspektive nekih drugih proteklih decenija (perspektive u kojoj se konture izoštravaju. koja je možda najstrašniji kritički sud savremenika. suočavanje sa poezijom Vaska Pope bilo je odmah suočavanje sa jednom dosledno eksponiranom i u svojim osnovama ved potvrđenom mogudnošdu pesništva ovog jezika.

njihova tražena. što je neophodan preduslov da pesma ne promaši svoj pravi smisao. kod Pope bitno prisutna težnja za idealnim uravnoteženjem određenog iskaza. a čija je faktura. Stihovi Vasko Popa OČIJU TVOJIH DA NIJE . kvalitet koji i njegovim najtajnijim poetskim apstrakcijama obezbeđuje onu osnovnu komunikativnost. Kalezid & Miroslav Đurovid | 1980. doživljaj pesme "na prvoj ravni značenja". "eliptična i sintetična u isti mah" (Z. oformljen uKori i produbljivan u kasnijim pesmama. Taj temperament u jednakoj meri. Zoran Mišid je ove kontrastne elemente uslovno nazvao "klasicističkim" i "baroknim". sve više poslušno oruđe "klasicistički" organizovane ekspresije. njegovi svakodnevni obrti i prozaizmi. grade novi kvalitet: poetski idiom. simbioza u kojoj oba elementa. ostajudi pri tom verni svojoj osnovnoj prirodi. i težnju ka maksimalnoj funkcionalnosti svake upotrebljene reči s druge strane. u akustici prostora i vremena njene pojave. Dok je. u impulsu koji nosi stihove. a upravo u tom sažimanju raznorodnih elemvnata u sasvim novu pesničku formulu. od čijih elemenata gradi svet svoje poezije. uz angažovano učestvovanje čitaoca.korišdenje njenih pozitivnih iskustava. U poeziji Vaska Pope žive elementi savremenog govornog jezika. konkretnost Popinog doživljavanja materijalnog sveta. može da "otključa" do racionalno obrazložive suštine). dvojstvu što postaje jedinstvo suprotnosti u intonaciji. U spoju "leksičkog bogatstva i sintaktičke strogosti" (Miodrag Pavlovid) ostvaruje se i jedna vrlo osobena simbioza folklornog jezičkog iskustva i urbane leksike. za sažimanje ekspresija u najjednostavniju delotvornu formulu. Ta svest ima kod Vaska Pope za posledicu jednu tananu selektivnost u odnosu na leksičku građu s jedne strane. u poeziji Vaska Pope (tačnije: u najznačajnijem njenom delu) reči su ugrađivane tako da u kontekstu budu opteredene do granica nosivosti. uraslom u pokret Popinog poetskog kazivanja. Slikovito rečeno. u kvalitetu asocijacija. i ukazao kako se oni u Kori sredno izmiruju u ovim slučajevima. idealna situacija jeste da dejstvuju punom težinom svoga smisla — što je maksimalna mera u kojoj simbol može da se približi predmetu. s druge ga strane određuje izvesna temperamentalna sklonost ka jarkom. U kasnijem Popinom pesništvu de "barokni" element sve više biti podređen. s jedne strane. (I jedno i drugo se tokom godina produbljuje. čija je hermetičnost relativna (brzo se pokazalo da je reč o poeziji koja se. prirodi metafora. Svakako. Ivan V. ravnopravno uslovljava Popin poetski idiom. najzad u samom izboru jezičkih mogudnosti nastaje jedan lični poetski idiom. senzualno metaforičnom i živopisnom izražavanju. koji se pod pritiskom poetskog sažimanja usijavaju do novog intenziteta. kada "klasicistički" element odnese prevagu. u jednoj novostvorenoj dinamičnoj ravnoteži. Za taj idiom karakterističan je izvestan kritički odnos prema rečima. bizarnom. Druga je crta u jednom dvojstvu. kada kažemo kritički. rezultirala je iz njene sažetosti. u punom skladu sa sve dubljim zahtevima pesnikovog iskaza). onda mislimo na jednu prisutnu svest o uslovnostima reči — o jazu koji jedan konvencionalni i vekovima višeznačno osmišljavan simbol dosledno deli od predmata samog (dok taj simbol manje ili više uverljivo prenosi smisao predmeta). uz određeni misaoni napor. "Nerazumljivost" Popine poezije. Mišid). Lalid Čitanka za III razred | Priredili S. dosledno čvrsta i saobražena iskazu. Jedna je čulnost. Zoran Mišid je vrlo tačno ukazao na dve bitne crte tog temperamenta. ovakav pesnički napor — koji je svestan — neodvojiv je od pesničkog temperamenta koji je zadan. može da se uporedi sa sadržajno inače drukčije usmerenim naporom Renea Šara u francuskoj poeziji). ali de — kao jedan od vitalnih principa ove poezije — ostati prisutan i izražavati se na različite načine.

osećanja i leksike. osećanja i ritma. SLAVUJ. Osobenost poetskih slika u ovoj pesmi je način njihovog oblikovanja. Tema se dalje razvija novim motivima: OČI. prirodom svojom uslovljavaju uspostavljanje neke pravilnosti. upotrebi jezika. osećanja i sintakse. Tema ljubavi. često sama tema i osećanja izraţena u pesmi.Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U malom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Neţne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo OČIJU TVOJIH DA NIJE Ovo je jedna od najlepših pesama ciklusa Daleko u nama iz pesničke knjige Kora. ne robuje nikakvim pravilima ili shemama. forme i umetničkih sredstava kojima su one ostvarene. Svaka tercina je posebna poetska slika. iz relacija OČI — NEBO i RUKE — SUNCE proističe kosmički doţivljaj lepote i veličine ljubavi. dominantna tema ovoga ciklusa-poeme. Tema ljubavi dvoje mladih razvijena je kroz četiri tercine: u svakoj od njih nalazi se po jedan motiv lepote objekta ljubavi. Takva pravilnost nije toliko u spoljašnjoj formi koliko u unutrašnjoj organizaciji pesničkih motiva. "u snu našem"). Iako u pesmi nema interpukcije. Dok se objekt ljubavi predočava zamenicom TVOJ. SMEH. Zato u ovoj lirici retko da se moţe primetiti neka pravilnost. osnovna je tema ove pesme. dakle. MeĎutim. iz kojih proizilaze dopunski motivi kao plod postojanja/delovanja osnovnih motiva: I OČI — NEBO II OSMEH — ZIDOVI III SLAVUJ — VRBE IV RUKE — SUNCE Iz relacija OSMEH — ZIDOVI i SLAVUJ — VRBE proističu zemaljski doţivljaji. smenjivanju osećanja i raspoloţenja. u rasporedu poetskih slika. jer je sa njima raščistil a onog trenutka kada se oglasila — svojom pojavom označila je prekretnicu u lirskom pevanju. u komponovanju pesme. STRUKTURA Moderna pesma. U pesmi se. nema poezije. posebno pesma Vaska Pope. zakonomernost. koje imaju posebno značenje za lirskog subjekta jer na nešto ukazuje negacija "Da nije". lirski subjekt se iskazuje kroz prisvojnu zamenicu NAŠ ("našem stanu". Bez ovog unutrašnje sklada i opšte harmonije sadrţine. upotrebi jezičkih sredstava. javljaju dva subjekta: lireki subjekt i objekt ljubavi. Ona se otkriva već u prvom stihu (pesme ovoga ciklusa nisu naslovljene nego su označene brojevima — u tim slučajevima se prvi stih koristi kao naslov pesme) "Očiju tvojIh da nije" — peva se o očima njenim. jasno se razaznaju sintaksičko-intonacione celine: svaka tercina = poetska slika = sintaksičko-intonaciona celina. RUKE. Oni iniciraju uobličavanje poetskih slika koje će postupnim nizanjem dočarati snagu iskazane ljubavi. Svaka poetska slika/sintaksička celina temelji se na dvostrukoj negaciji: . usklaĎenosti misli i osećanja.

bez prozora. nepristupačan. Zanimljivo je kako samo jedna reč moţe da promeni smisao i značenje poetske slike. očekivanje nastavka Sunce ne bi nikad antikadenca: povišena intonacija. vidik mu je zatvoren. predah. Oni su inicijalni motivi za razvijanje poetskih slika uvoĎenjem novih. metaforom NEBO dobila je hiperbolične razmere. neprijatnost. U poetskom jeziku leksem OČI ima vrlo širok spektar asocijativnih veza i značenja: prostranstvo. SADRŢINA I ZNAČENJE Sadrţina pesme razvija se iz motiva koji označavaju osobinu ili emotivni kvalitet voljene osobe. sa malim prozorima. Lepota očiju. nizak. usamljenost — otuĎenje bića. drag. obasjanost. bogatstvo njihove svetlosti. dopunskih motiva koji obogaćuju predočenu fizičku ili emotivnu osobinu objekta ljubavi. on ulepšava ruţan i teskoban enterijer sobe. ali istovremeno obrazuju značenjski sloj slike koju tvore: Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Ova slika situira socijalni prostor. pogled. oči lirskog subjekta toliko su očarane lepotom smeha (osmeha) da više ne vide zidove teskobne sobe: njih kao da je potisnuo talas vedroga smeha.Slavuja tvojih DA NIJE Vrbe NE BI NIKAD Neţne preko praga prešle Upravo navedenu konstrukciju imaju druga. On ukazuje na bitnu osobinu stana. Kao da se u njemu pojavilo NEBO — širina. Prvobitno je uz imenicu STAN stajao epitet MALI. zabačen. toplinu. prva strofa se razlikuje po mestu negacije drugoga stiha — ona se nalazi na početku stiha a na kraju je NEBO dobivši ovde jači naglasak i inte zitet antikadence. beskraj. stešnjenost i nelagodnost koju oseća lirski subjekt. vedrinu. To je urbani prostor koji asocira teskobu. nelagodnost. očekivanje nastavka U snu našem prenoćilo kadenca: spuštanje intonacije. koja svakako utiče na osećanja i raspoloţenja ljudskog bića koje u njemu stanuje: teskoba. toplina. Ali pridev MALI moţe da ima i pozitivan emotivni predznak: mali. intiman. . treća i četvrta strofa. Konstrukcija poetske slike na dvema negacija povlači intonacionu napregnutost (antikadencu) na kraju prvog i drugog stiha: Ruku tvojih da nije antikadenca: povišena intonacija. lirskom subjektu bi samo ostalo da gleda u zidove i još jače doţivi osećanje usamljenosti. Ovakva sintaksičko-intonaciona struktura nema samo eufonijsko-ritmički kvalitet nego i značajnu ulogu u konstituisanju značenjskog sloja pesme. taman. Smehse rasuo iz uzajamnog susreta. vernost. Pesnik je osetio dvojako emotivno značenje epiteta pa je nedoumicu i mogućnost dvosmernog značenja ne samo epiteta nego i cele slike otklonio zamenom prideva: umesto MALOM stavio je SLEPOM. istina. plavetnilo. "toplina pogleda koja zacljuskuje. susret je odagnao usamljenost: samom u teskobnoj sobi. dragocenost. dubina. Druga lepota je smeh: Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali SMEH je metafora za radost. ističe lepotu očiju i njihov značaj za oplemenjivanje socijalnog prostora. itd. svetlost. Njene OČI obasjavaju stan. sa bića se skinuo teret teskobe. Zato se ovaj motiv našao na prvom mestu kao najvredniji. ljubav. Epitet SLEPOM podstiče roj asocijacija: tesan. To je suštinska promena koja još više naglašava teskobu. sputanost. čine ga prostranim i svetlim. nigde ne gleda.

Vasko Popa ušao je kao čovek koji je odbacio lažnu odedu i bacio lažne romane "opojnih obamrlosti". . konkretne preostalosti. divljenja dragoj i njenoj lepoti. dobila je u ovoj slici. Pesnik nagoveštava. dragost. U kontekstu ove poetske slike metafora "slavuj" odnosi se na devojačku pesmu i njen umilan glas koji očarava čak i vrbu da preko praga uĎe u stan i pridruţi im se. Otuđujudi modeli izazivaju neotuđivu ponodnu hrabrost da se istovremeno provociraju obe realnosti: jezik i mišljenje. toplina. što je govorom krenuo u nepodmitljivu efikasnost izricanja i neporecive rečitosti. neţnost. koji — prkosedi razlivenom lirizmu — napušta poeziju pasivnog obigravanja. Postupno se od očiju. za igrom i provalijom. Ako je za Reverdija rečeno da je nadrealist u sebi. utakmice i ringa. plemenitost. u igri dragocenih opiljaka. krpica. otpadaka. Ušao je bez palete saučesnika koji "popravlja" sliku sveta ili doteruje njegove krajnosti. svetlost. tako imenovane. Poslednja poetska slika dočarava lepotu i dragost njenih RUKU — one su metafora za zagrljaj. Metaforičko bogatstvo ovoga leksema (ţivot. neodoljiva krčevina po kojoj "svaka nod zapali svoju zvezdu". vasionske razmere. Popina je zasluga što je poetičnosti vratio govornu izvornost. uvoĎenje motiva SUNCA. vrednost) čini ovu poslednju sliku prebogatom — kao završna slika ona nosi i smisao cele pesme. ljubav. ulepšava život. pesnik zaumne poeteske verodostojnosti. odjekuju pesme Vrati mi moje krpice. Surovo razgolidena planeta ukazala se kao približena. gde se jednostavna slika pretvara u elementarno. VRBA simbolizuje mladost. učestvuje i zaključuje. što je progovorio na sav glas. mladost.Lirski subjekt metaforama govori o lepotama svoje drage: Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Neţne preko praga prešle SLAVUJ je mnogoznačna metafora: pesma. njen misaoni ekstrakt — ljubav je snažna: ona poništava teskobu. demonstrira. leči usamljenost. Principu govora vradeni su principi dvoboja i borbe. neţnost. u vodu. koje su dostojne brehtovokog nadmodnog nauka. I tako razrešene. zdravlje. Bez ljubavi nema života. opisivanja i kidenosti. kao što ga nema bez sunca. nevinost. Staniša Veličković Interpretacije iz knjiţevnosti IV KOST KOSTIJU VASKA POPE U planetarnoj trci za ljudima i kostima. kostiju. Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje Široko ti nepočin-polje U dubini. Snaga ljubavnog doţivljaja. za belutkom i kamenom. onda se za Vaska Popu može redi da je nadrealist u igri elemenata. snaži duh. u sve vedoj dubini Popine poezije. umilan glas. radost. smeha i slavuja došlo do ruku (zagrljaja) kao završnice ljubavne priče i vrhunca neţnosti i topline.

neobeleženog bida. Vernost jednoj temi-imenu ili temi-zadatku nije ognjište za sanjarenje. nego očigledna istorija anonimne sudbine. Duboko ulazedi u bide neobojenog. Na nož kurjaci moji mezimci neprebola Glave vam se ved sa kolca keze Ionako vas nema i nema mene Hodete li Ne cvokodemo mi to vetar to Besmisleni na vašaru sunca Kezimo ti se kezimo do neba . ne treperi od groznice prepoznavanja. Popina pesma ne prilazi pamdenju nego drskosti da se protiv svakog pamdenja bude na samom pragu onog smeha i onog jauka koji izvire iz lobanje. guslarski princip ravnopravnog objašnjenja. ogoljenih i surovo napuštenih. za pamdenje i uspomene. svaka Popina pesma je u jednom električnom nizu reči i imena. Progovara izazvano čudo smrti. nije psihološko žarište. i trenutka našeg sveta. nego je cela pesma i suština i detalj same metafore. pesnik ostaje sam prema sudbini. čija svežina nesebično lebdi i nad neobičnostima našeg sveta. u neprestani neustrašiv izazov svakom početku i svakom trajanju. Pesma više nije bivanje u funkciji trenutka. Univerzalno rodoljublje Popine poezije istrajade na kosmičkoj krčevini. pesnik ne samo da svlači naličje nego i skida lice vremena i prostora ne bi li prkosnom ironijom nadglasao i nadvisio kosmičku krčevinu u kojoj — kao na svečano nadrealističkim platnima Đorđa de Kirika — stoje samo zidovi ili kule osvetljene kostima svojih graditelja i rušitelja. nema slojeva metafore. nije plod takozvanog nadahnuda. I rodoljubiva pesnička reč Vaska Pope nepristraona je u komentaru. što je bio start u borbi ili prah sa oružja. Prvo je u svakoj od ovih pesama kosmička krčevina onaj teren gde de se rascvetati poetski detalj. koje skida svoj ogrtač i svoju kapu i svlači svoju ljudsku i zemnu kožu.vazduh. sam je oluja koja veje kroz karlične kosti. leži velika svetla pruga starozavetnih praskozorja. sada je i ona voda. Sada je i istorija sva u elementima. sam je kamen uzidan u Dele-kulu. a zatim je rasvetljenost terena ono gnezdo u kome pesnik. Spomenici nisu prebivalište pamdenja. Iz Dele-kule ili iz Sutjeske pesnik izlazi kao čovek koji eksploatacijom detinjske naivnosti dostiže plodove surove mudrosti. Nije slučajno što se upravo u pesničkoj bici za spomenike kao što su Dele-kula i Sutjeska ostvaruje poetska činjenica prvog reda. poput Momčila Nastasijevida. sam je mišid koji je još ostao na suncu. nego glad za nestajanjem koje nije usko nacionalno. vazduh. metal ili vodku. jedinu istoriju čoveka i naroda. prapostojbine i vršnjaka. upravo ironična bitka oslobođena oružja uobrazilje. Nema neprozivnosti ili raspevanosti. u uzbudljivu intimnost kostiju. surovo imenovana u samom bidu istorije. Progovara ono što ostane kada nestane sve što je bio odnos. nego je u nepoštednom sažimanju praslika i slika uštedeo registar vremenskog odazivanja. Inače silovite uobrazilje. Pesnik ne navlači oklop. nije odmerena i primerena zemlja. Ozbiljnost teme nije ono što namede ozbiljnost pesme. zemlju. Ta igra elementima i to elementarno nadigravanje prevodi pesnik u prastaro rodoljublje. Uštedeo je pesnik ne samo pevački. zemlja i — kost kostiju. Odviše poetična. vremenskog imenovanja. a imade za oružje i za spomenik "kost kostiju". Pesnik ispituje istoriju smrti. uzvikuje: "Nerođenih zora zapoju mi petli". ratnika koji je počeo da peva u trenutku smrti i smrtnika koji nije još stigao da bude ratnik.

" . naivno koliko i borbeno.. U potrazi za rekvizitama. sve je između nužnosti i slobode. kosti pristaju na "vanjsko druženje" sa pesnikom. kosmosa i mikrokosmosa. U svakoj Popinoj pesmi scenario je načinjen detinjskom rukom. sve je u pravilima ponodnog reditelja. majstor svake scene. obistinjuje start Aleksandra Vuča: "Pojavidu se jedne nodi iza nekoliko drveta u isti mah i svi de se čuditi kako je to mogudno. u svakoj od "igara" onim spirituelnim igračem koji. pesnik ide pervazom ili ekicom. slike. bacajudi rekvizite dnevnog života i dnevne poezije. nije na galiji dostojnoj Rastka Petrovida. nije u gomili. U igrama Popinih pesama sve se odvija savršeno. što je pak trenutak i njene definitivne besmislenosti: Sad nam je lako Spasle smo se mesa Divno je to sunčati se naga Ja nikad nisam marila meso Ni mene nisu te krpe zavele Ludim za tobom ovako nagom Kost ja kost ti Zašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe. — a jezik je reditelj. Ponodno detinjstvo neprestano budi svoje vršnjake i neograničenom nostalgijom budi pra-vršnjake jednog jedinog belutka ili jednog jedinog cveta. crtežom ili gravirom. Ali prkos je ono praosnovno iskustvo pesnikovo. međutim.. predela. Pišudi o ovoj "istoriji kostiju". Miodrag Pavlovid je valjano primetio da čitav porod golih kostiju nasluduje i priziva trenutak svoje budude najezde. koje nefunkcionalnim elementima daruje punoslovnu poetsku funkciju. nema konačnog pozdrava smisla.Možeš li nam šta Zašto nam sad u očne duplje bežiš Zašto tamom sikdeš i grozom palacaš Zar je to sve što umeš Kostima se neprestano bavi Popina poezija i neprestano na ivici ništavila odjekuje njihov zajednički zvuk. Pesnik. nije u pustinji. "onaj trenutak kada kost izgubi svaku relacIju s čovekom. Jedan cvet živi u Popinoj poeziji na principima igre kao što i kosti vode dijalog na principu ironične rugalice. Oslobođene svojih funkcija. samo nema pobednika. nije u katakombi. zvuk čiji zamasi i razmaci određuju strukturu svakog stiha i svake pesme. nego izlazedi iz sna a nosedi njegovo blago (Branko Miljkovid) nalazi obilje besmislenih kostiju koje nikome ne služe i koje kao da nikada nisu ni služile. a rasvetu je ponudilo ponodno sunce. Pesnikovo samoosedanje čini ga u svakoj igri.

pa čak i folklorno ceremonijalnih igara. Samo ono što se odigrava na planu jezika jeste bitka za igru. izazivaju jedna drugom. kao što su "trule kobile" ili "žmurke". Ali igra ne može da bude samo svoje vlastito pravilo. Igrama nikad kraja. koji se igra sudbinom. iako se po scenariju jedne jedine pesme upražnjuju trenutno. da brani tu obranu lepotu koja nije ništa drugo i ništa teže od odbrane lepote. u suštinu igre. Belutak je dvojnik postojanosti. Samo ono što opeva gnezdo ili teren igre može da obezbedi njegov smisao. jeste pobeda igre same. za dana i za tren. najdublje takmiči u njegovim Igrama. pravo na vlastiti govor. uporne igre — one se neurotizuju jedna drugom. Sve uloge svoje fantazije. sve razloge i sve blagoslove. "onaj jak vijor" kome je Vasko Popa našao doline i planine. nezamenljivi suigrač. Iskazati razmak između cveta u cvetu i čoveka u čoveku bio bi banalni frojdistički znak da nije te neumitne razigranosti u jeziku koji je nesebičan jedino kada nam omoguduje jezičke komentare. čarolijama nikada omaške u igri. ranjive i ranjivo neizvesne igre. nego nepravilna reč koja se poigrava pravilom. a zatim komentar igre koja se vodila. na krv i nož. Poznato je da je svojim metafizičkim igrama Vasko Popa darivao i naslove i pravila arhipoznatih narodskodečjih. za "oko za oko". između mogudeg čoveka i nemogudeg cveta: Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kderi Neki ružokradice Ružokradice se priviku ružinom drvetu Jedan od njih ukrade ružu U srce je svoje sakrije Vetrove se kderi pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Ko je sposoban da se uhvati u ovu igru. Otuda Ružokradice deluju kao pravila pozajmljena od prirode i kao sinteza svih igara kojima je jezik naš nasušni pristao da se igra. omaškama nikad poen izvesnosti na kraju igre. A pesnik nije tu da opeva dobijene. koji podstiče igrače. ali je ruža onaj cvet i smisao cveta koji otvara grudi. A Ružokradice su najpre komentar prvi put prihvadene igre. gde "sunce oblači koske u novo zlatno meso". sva nepočinstva i sve neizvesnosti stavio je u ove nezavršene i nezavršive igre u kojima je smisao potajni a vrhovni sudija. Nijedna igra u Popinim Igrama nede prestati. Samo ono što je jezički potvrđeno ulazi u deobu poena. koja je objekt i subjekt praosnovnih pravila igre: Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nadđu srce . i kao sve odviše naporne. shvatio je kako se hijeroglifi narodne i pučke prvobitnosti neprestano obnavljaju kao požar zlehudog jezika i kao zapožarenost jezika bez ostatka.Drskost Popine fantazije najbolje se ogleda. prehrišdanske kao i nehrišdanske na onoj kosmičkoj krčevini gde je belutak sve i sva. pobedljivost i nadmodnost njegovog smisla. Igre se izvrdavaju jedna drugoj. ko je sposoban da ta pravila igre napiše. Vetrove kderi su naslednice onog Vetra Laze Lazarevida. kamen paganske pomodi i bide kamenu ravno. Vasko Popa je igrama vratio pravo na samoosedanje i na samoopisnost. događaju u jednom jedinom trenutku. Ali Popina pravila igre ne prestaju da se izvode iz pravila poezije: gustina njegovih igračkih zahvata neprestano je u službi supstantiviranih oblika. nego nedobijene.

Otada. jezik naš kao praktična svest i jezik kao sudbinsko žarište. drugi dio ciklusa (pjesme: Jurke. jezik naš nasušni. odnosno prva. i to onog grotesknog. Principi igre pristaju na zamenu principima bitke. jedino što pesniku ostane posle iskustva pa čak i posle nadahnuda. međutim. Besmislenost igara trijumfuje u besmislenosti konačnog prekida igre. Svadbe. Ružokradice. sedma i trinaesta: Pre igre. razmaženi i razigrani jezikom. Trule kobile. prastarog narodnog nauka. Zavodnika. koji veli: "Ja sam sanjao da me Mjesec umiva. Naslovi triju pjesama na izvjestan nacin su povezani.. dva bida ili dva igrača koje priroda priznaje za klovnove "kosmičke pustinje": Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema. na igru kao ritual čije demonsko lice stoji pod vešalima. igre stvaranja. Semena. Lovca i Pepela) su igre . To su sedme pjesme. Pjesma Izmedu igara namece i druge podjele. pesnik telesne elementarnosti i groteskne bezazlenosti iščezava u svakom stihu i svakim novim stihom ponovo brani i svoje igre i svoje sporedno nebo i svoju Dele-kulu. gubedi svoje parove i zapostavljajudi svoje partnere. Posle igre nema ni igrača koji krade ružu ni igrača koji je ružu pronašao u tuđim grudima. Igre cine trinaest pjesama i to: Pre igre. Žmure. pomažu da se igrama vrati čarolija prijateljstva. A pošto je jezik. Pepela i Posle igre. Svadbe i Ružokradice su igre života ili za život." Milosav Mirković CIKLUS IGRE — VASKO POPA INTERPRETACIJA: Ciklus Igre. Bitka za ružu takođe nema pobednika. na nevidljivom struku. i pesnik nasluduje neizvesnost dva belutka. a Sunce utire. Boravak u jeziku. Zavodnika.. Izmedu igara. Samo poetski razlozi. godine u casopisu Delo.U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu Sve dosuđene igre pesnik izvodi u nesuđenom jeziku: natprirodno trezvene igre se menjaju kao zavese na pozornici. Trule kobile. Klina. Izmedu igara. Semena. Lovca. Zakasnela pobeda prepušta mesto konačnoj groteski: priroda je pristala na igru kao karneval. podajudi u slapovima. Posle igre. pomirbenog prijateljstva izgubljenih igrača. pa sve do konacne redakcije knjige ciklus se nije mijenjao. Vasko Popa još nije najavio kao boravak u paklu i zato je još uvek na tragu narodnog predanja. Žmure. u igri posle igre. Jurke. Prvi dio ciklusa: Klina. cetvrti ciklus u knjizi Nepocin-polje objavljen je prvi put 1955. Popina poezija se ustručava da proglasi pobednika: ona prvenstvo prepušta elementima.

Izdržati ova iskušenja visine. surovosti i žrtava. ispituju svoje mogucnosti. Ulazak u njega znaci gubitak sebe. Igraci su anonimni. igre razaranja. u igri Zavodnika vec prisustvujemo ljubavnoj igri tih drugih koji se završava igrom Svadbe. aktivnih i pasivnih. do tog srca treba doci. U ovoj igri traganja za unutrasnjom ljepotom igraci su podijeljeni u tri grupacije. dok su drugi pod priiskom. cijelo tijelo. u samom srcu zivota i svijeta. drugi dio apokaliptickim igrama (jer analogno stvaranju svijet se može i razoriti za sedam dana). Popine Igre su izuzetno surove i tragicne. visine i svoje cvrstine. Ako je igra Žmure egzistencijalni arhetip traganja za svojom licnošcu. ali i onih koji se cude ljubavi. Ne treba tragati za drugim vec za sobom. U njima je prikazan kosmicki. Drugog je moguce traziti samo kroz sebe. u apsolutno ništa. prvi dio igre. one su istovremeno i jakim vezama povezane sa stvarnošcu i svakodnevni odnos ljudi. stavljaju se u strašna iskušenja. Naravno. sudbina. U uvodnoj prološkoj pjesmi ciklusa još uvijek nismo u vrtlogu igara. Svadbe su pojedinacna igra otkrivanja sopstvenog sazvezda. a ulog su: dijelovi sopstvenog tijela. nova podjela uloga (do istrebljenja). Postupak u igrama je uglavnom ovakav: podjela uloga. drugi. Igraci su krajnje disciplinovani poštujuci do kraja pravila igre. igra unutar svoga biološkog i egzistencijalnog prostora. U njoj se voli. U stvari. takodje sto sve podsjeca na krvave politicke obracune. Da bi se igrala ova igra zahtjeva ogroman prostor. Ucestvuje onaj koji ih preživi. igra postojanja i bivanja sa svojim bicem i u svom bicu. svoj život. neki.smrti. Igre su prikaz raznih vrsta agresije nad ljudima ili nad sobom. Svadbe su odsudne igre. Sto upucuje na misao: upoznaj sebe da bi poznavao druge. To su uglavnom igre skrivanja. drugi dio igre. nekoga. ne igra se bez uloga. U ovoj igri neki ipak ostaju. igre na život i smrt: "Ko do zore ne zastane/ ko ne trepne ne tresne/ taj zaradi svoju kozu// (Ova se igra retko igra)". ljubi i grli predmetni svijet. U igri Klina jedni vrše pritisak. igra zavodnika je erotska igra u kojoj ucesnici gube glavu. a treci manipulišu i jednima i drugima. ostali ili neko. dubine. predmetni i ljudski svijet. dubine i cvrstine znaci kvalifikovati se za igre na relacijama sa drugim bicima. Traganje se završava gubitkom svoje licnosti u ogromnom prostoru (zemlja. citav ciklus je svojevrsni opis raznih igara tako da sve to djeluje kao prikaz. Posto se vrijednosti kriju u najdubljoj intimi. pamcenja (zaborav). To je egzistencijalna igra samoprovjeravanja. Igre su neprestane i naizmjenicne. To je igra traženja izraza (jezik). To je parodija ljubavi. . Igra se do kraja dok se ne udje u ništavilo. Milosti nema jer se uloge mijenjaju i igra tece. trava). Ali traganje je pogresno. uma (celo). Cesto je podjela uloga i prvi dio igre spojen. Nema tolerantnosti. Ovo je igra nasilja. Igraci se pripremaju. igra dolazenja do sopstvene licnosti koja se mora spoznati u nemogucim uslovima do koje se mora doci u najtežim prilikama. Motiv krade zlatne jabuke (u grckoj mitologiji zlatnog runa) naci cemo u pjesmi Ružokradice jednoj od najljepsih ali i najsurovijih igara. igra iskusenja. ljubavnika i voajera. Pošto se broj sedam vezuje za genezu (svijet je stvoren za sedam dana) prvi dio igaramožemo nazvati igrama postanja odnosno obrnuto. traganja i otkrivanja. Iako su odvojene od stvarnosti od života i svakodnevice zbog svoje nestvarnosti. I u pjesmi Žmure prostor je uništavajuci. nebo. U igri Žmure traga se za drugim. kao prirucnik. Tako se traganje za ukradenom ruzom-ljepotom poklapa u svakom pokusaju sa pokoljem ruzokradica. To su jedan.

U svojim pjesmama Popa govori o odnosu čovjeka prema čovjeku i čovjeka prema životu.Bice-objekti.prikazani su u pjesmi Izmedu igara u kojoj se igraju pojedinacne samostalne igre. Iako je bide u početku puno snage. Igre tereta. "I jedan i drugi se polome" i "da bar" sto se ponavlja cetiri puta. i jeze. misli da može mnogo više od trenutnog. Tako da samo snažniji nastavljaju tu Popinu "igru". Opsesija iscrpljuje iz covjeka ljudskost. U njoj ima i smijeha.između igara i kraj čovjeka i njegovog bivstvovanja — poslije igre. Upozorava čovjeka na mogude nedade u životu. U pjesmi Trule kobile ucesnici su jedan drugome "kamen na srcu". strave. a to su u stvari čovjekove želje i snovi. i strave i beznada. Praznina se stvara opsesivnom idejom. U njoj je prikazano nepostojanje tijela. Svoj ciklus Igre je podijelio u nekoliko hronološki poredanih pjesama. Umjesto sjemena punoce u glavi nice sjeme nistavila. ciklus Igre krajnje surovo i otvoreno uvodi citaoca u vrtlog najdubljih egzistencijalnih problema i iskušenja. upecatljivom. skače visoko. u toku života . Igra stvaranja unutrasnje praznine simbolicki je predstavljena u pjesmi Semena.— Maturski IZBOR IZ KRITIKA Život je velika igra čiji je početak nečiji kraj. ali i tracak (ironicke: "šta da ti pricam") nade. ulazak u život — prije igre. jer je nepoznat. gdje su igraci sami sa sobom ili sami pred sobom ili sami u sebi. ali kad spozna šta ga čeka. pretvoreni u jedno opredjeljenje. sintaksi i rjecniku. u gubitak svoje licnosti. jednu mogucnost . dakle. jednog cula. u gubitak svoje glave u potpunoj ravnodusnosti. animalizuje ga. I u pjesmi Jurke ponavlja se model igre skrivanja i traganja što traje do unistenja i istrebljenja. Igra unistenja i samouništenja zavrsava ciklus izvanrednom. krila). Sam ulazak čovjeka u život opisan je u pjesmi Pre igre gdje je taj ulazak oprezan "prvo žmuredi na jedno pa na drugo oko". neki se ne daju pokolebati i dalje skaču dok drugi posustaju "jer se razbiju u paramparčad". Finale igara cini pjesma Posle igre. Efekat igre postize se i ovdje ponavljanjem stihova i rijeci: "Nijedan da se pod kamenom makne". U prividnoj bezazlenosti i naivnosti djecje igre. Kroz praznu lobanju duva vjetar "I koti sarene vjetrice". potpuno apsolutno unistenje. koji se igraju svojom glavom. sa folklornim porijeklom u inspiraciji. svega onoga sto ima i u samom ciklusu. srca. sjeme mraka i praznine. kosmickom igrom Pepela. . dijelova tijela (trbuha. a opet taj kraj nečiji početak. o pritisku koji na jednog covjeka vrse drugi ljudi. Da su igre i svojevrsna tipologija odnosa medu ljudima vidi se iz pjesme Lovca. Ova meduigra lici na politicke meduigre ljudi izvrsilaca. oni koji su pretvoreni u oko i uho. ljudi oruda. Zato ove igre vode u beznade. koji mijenjaju svoja lica ali zadrzavaju jedan zategnuti pogled. iskrivljuje covjeka. Vasko Popa nas svojim igrama uvodi u razmišljanja o smislu života koji se gubi u svakodnevici. uzasa govore o odnosima medu ljudima. dakle. Dominantnost jednog usmjerenja. Radi se. Ova bica su izgubljena jer su parcijalizovana. cela. zle savjesti. parcijalizirani. sem ruku. o egzistencijalnom teretu.

mogudnost sporazumijevanja sa samim sobom i sa drugima i spoznaja svijeta. Njegova poezija bila je doživljena kao prevrat. Izvan moje glave budi koliko hodeš. eksera i majstora. I kad spozna sve što ga je interesovalo spozna da je život grub i želi se vratiti samom sebi. ljudi su otuđeni i uglavnom se ne nađu u tom traženju ved naprotiv izgube samog sebe. Uprkos tom traženju i tome da čovjek spozna i razumije samog sebe i druge oko sebe.Pjesma Klina govori o odnosu među ljudima tj. To je životna borba kliješta. trajanja i nestajanje može se izraziti rečenicom u kojoj se i Oskar Davičo zapitao: "Da li je smrt stražar života ili je život na strazi da cuva od smrti?" Znanje "Popa je nesporni klasik srpske moderne. Traži ono za čim teži svako ljudsko bide. Životna igra uspona i padova vječno traje "jer se niko ne odmara". jer ljudi griješe. a to je sreda. ali ne vidi put jer "nema očiju" pošto je uvijek gledao u pogrešnom pravcu. traže neko drugo bide u sebi samom. Padajte. a ustvari. vi zvezde daleko od svake nodi. Ali niko se ne predaje i borba traje. Kraj ciklusa Igre poistovjeduje se sa krajem života." VASKU POPI UVOD U IGRE (Vasku Popi) Između mene i tebe jedna ptica i nekoliko zvezda. prihvaden kao nezaobilazan beočug u njenoj arhitekturi čije je delo jednako poštovano i priznato u svetu — ključni i nezaobilazni pesnik posleratnog srpskog modernizma. igraju se žmurke. dok drugi ne. U životnom jurenju ljudi prave velike nepravde. odnosno neminovnosti umiranja. ulaska u ništavilo o "kojem nema šta da se priča". U toku života tj. Uzmi sve to — i idi! Izdišem poklon zvezdama i bilju. Umjesto da gledaju naprijed dešava im se da su im "oči na leđima" i htjeli ili ne krenu natraške. Ali ne u srcu. padajte u ponor. sebičnost i pohlepu. ali se pozicije mijenjaju tačno po Držidevoj definiciji "Ko bi doli sad je gori. To su ljudski padovi. Joj što mi se i — i — igraju neke kobne igre . a ko doli gor' ustaje". Život je nepredvidiv. pravi hijerarhiju i u takvom životnom miljeu jedni su superiorni. u toku te životne borbe ljudi se skrivaju jedni od drugih. živu prazninu. ali potom prihvadena kao autentični doprinos srpskoj poeziji. skrivaju svoja prava lica. Čovjek nestaje a moja impresija poimanja nastanka.

miliona i milijardi tokom vekova) koja se međutim malo pomalo jedna od drugih odvajaju. Njujork ili Seul): razvučena večera. do Berlina. prozuklim ili piskavim. Oni koji "nas" vole jesu oni kojima demo prilično trajno nedostajati. prisnosti. prodorni smeh. politički. mase "ljudskih stvorenja" u uzmaku. predvorje velikog hotela. Zagrada se zatvorila za godinom 1990. oni održavaju račun malih brojeva. Oblast ljubavi. Crni prevez obujmio je kosinom svojom nekoliko stotina. Beograd ili njegovo rodno selo. gone with the wind. njegovo držanje postojano kao "Jugoslavija" iz toga vremena. i njemu. pravougaoni Okrugli sto. smejanje toj taštoj Međunarodnoj poetici koju stvaramo (kouphon.. veli Platon za pesništvo). prema rečima Reverdijevim. i nijedno od njih. nekoliko hiljada ljudskih bida od Srbije do Ontarija. grohotan smeh stoički i skeptičan i lukrecijevski i ciničan u kome de naš zapis moralni. poezija sriče i poriče. zauvek neravnodušnih (razlučenih znači od one užasne. alkohol u nodi. svakog narednog puta potkrepljivana sedanja. na okuci na kojoj. iza nadgrobne ploče. dubokim. od Pariza do Pekinga. uvažavanih. iza knjiga. njegovim usporenim načinom govora. "ponovnog" u. teškom prilikom.. ona što sjedinjuje bida koja s bolom podnose ili bi podnela. mudrost što se iz godine u godinu uvedava.. isčezava privid. podsedalo je na onaj navod iz Malarmea u kome se svaki pozdrav prometao u vokativ: "Vasko!". ne zna nije li neki doživljaj ponovnog susretanja.dok ima života dok ima smrti! U stvarnosti nema ovoliko zbilje. Oblast prijateljskih odnosa oblast je bida u susretanju.. od "nas".2 Prijateljstvo i ljubav jesu "suštinski razmeđeni". Na nekoliko stopa ispod zemlje umirila se "mala kutija". još uvek za lažno joj obilje igramo se žmurke s bududnošdu. nede li biti da je bio bezmalo poslednji. beskrajno nesrazmerne. ponovnog uzajamnog viđenja. tajno zbogom. na trenutak pokolebao u pogledu odluke koju ima da donese: da li je ono najgore vazda izvesno? "Popa. tako da među njima može i treba da se vrši odbir. u mnogom pogledu neophodnih. Još uvek. cigarete koje delimo. da jedna drugima budu uskradena. samom onom času kada se doživljava kao godišnjica i ponovljeno pronalaženje. Budimpešta. Branko Miljkovid * VASKU POPI Eto1 valjalo mu je mreti. njegovom visokom. Zadovoljstvo od svakog susreta sa Vaskom. Then. pesnički. "ličnog". o načinu života u ovom svetu. na položaj putnika koji nas je povezivao (Toronto na jezeru. mikrofon na predavanju ili "čitanju". jeste ona u kojoj žalost za nekim razdire. Veoma malobrojni. Niko od prijatelja nije umakao "ranije ili kasnije. njegov." Popa! Poezija sriče i poriče . brujanje autobusa ili zajedničkog aviona.

Trajan Marko Aurelije. najvede šanse zaista je za sobom i sa sobom poneo autor Kore. A o onim drugim strašnim količinama vremena žrtvovanim poeziji bolje i da ne govorimo. Uspravne zemlje… e pa dotle a kuda deš više! Svakako reč je o našem velikom Vasku Popi. posle dokonih fudbalskih komentara. a ja podsetih da je ravno pre sedamdeset godina Miodrag Ibrovac lansirao Antologiju suvremenih jugo-pesnika na kristalnom francuskom jeziku. Koje ni časne sestre ni miljenica sela ne poriču Mene reke ishodišta i utoka lišene Uznose mu ime mesečevo a krmača i guske Spore se oko njegova isčeznuda Prevođenje Svetkovina ta je S francuskog : Olivera Milićević _______________ 1 2 Ovaj članak objavljen je u časopisu "Les temps modernes". za dobijanje opklade u "Maloj Vltavi" sa najviše međunarodnih prevoda pesama iz desetine pesničkih povelja i knjiga. prohujalo sa vihorom. Međutim. našoj čuburskoj Rotondi. posle Njegoša. namah se povede reč o srpskim pesnicima na međunarodnoj sceni. . u "Maloj Vltavi". Vučje soli. Kude nasred pute. NAJPREVOĐENIJI SRPSKI PESNIK Nedavno. jun 1991. jedan glas je dobila Desanka Maksimovid. SVITAK | književne novine | Godina III | Prolede 1996 | Broj 9. Brankovid i onaj vladika iz Mesida.Govorasmo o Janusu bogu ritma bogu Prevođenja i muze vršačke U onom ambaru od duhovnog kamena rimskog U ravnici letine i vina Pretraživanje kule činilo nam je stvari manje jasnim Od onoga koje Pan tvori i sjedinjuje u ravnici. Sporednog puta. Gotovo u glas rekosmo da je to svakako Peter Petrovid Njegoš. broj 539. Tako. | Osnivač i odgovorni urednik: Milijan Despotovid | Požega VASKO POPA O PESNIČKOM STVARANJU Najmanji deo vremena potrošim nad hartijom.

. rumunskom. deluje ovde lepo kao i uvek. koji ima snage iks-zrakova. Prepevi su mu ved imali glas i sazvučje na francuskom. podsedajudi na Kekuleov san sklupčane zmije. prilikom boravka u Londonu. poljskom. Lalid). U leto 1973. Ved godinama poeta primas kod nas. Anri Mišoa. posvedeno pesničkoj riznici našeg Vaska Pope. Putuje u Ameriku — u Njujorku je gost 48. eruditno veoma. slovačkom jezičkom području. dok je Čarls Simid čitao ostale Popine pesme (Čarls Simid posveduje svoju pesmu Piramide i kuleVasku Popi — na srpski je prevodi Ivan V. Klod Simon. Iva Bonofa. blagovesti i kalvarije. ravnopravno. Genijalni Argentinac Borhes. A početkom 1973. makedonski. probnog kamena naše nove tekude i razgranate književnosti drugog polustoleda XX veka. i time dostupno svima nama. čarodejni predgovor. Povodom Uspravne zemlje najvedi živi engleski pesnik Ted Hjuz je napisao: "To je veliko slavlje narodnih korena Vaka Pope.. u prevodu Svena Meneslanda. Ginter Gras. Za upudene ovde kod nas u Beogradu. U knjizi Reč i vrtoglavica francuski pesnik. otvoreno saopšteni i vizionarski. kada je u Beču primio austrijsku Državnu nagradu za evropsku književnost. Njegov univerzalni jezik slika. žitnice i ruine. Lundkvist potpisuje nadahnuti. vešt prevod). rekao je u jednom intervjuu: "Svi pesnici su jedan pesnik! U trenutku kad jedno delo biva prevedeno na svetske jezike. Fernanda Pesoa i Oktavija Paza — nalazi se i jedno. Saborna knjiga Uspravna zemlja izlazi namah i u Engleskoj i u Sjedinjenim američkim državama — u izdanju Univerziteta u Ajovi. U kome. duhovni i solidni u isti mah. Tom prilikom njegovu pesmuSamoupravljači izgovorio je Česlav Miloš. esejist i novelist Alen Boske — među šest poglavlja. i na (manjinskim) mađarski. koji je takođe upoznao i uzveličao Vaska. Međunarodnog kongresa PEN klubova. češkom. U istinu baš je Vasko Popa bio neka vrsta probnog testa. Vasko Popa je uveliko osvajao pesničku scenu najuže evropske književne selekcije. Novom Sadu. naravno. imaginacija pisca". Kada je poetsko tkivo verbalnog značenja potrto (mada je lucidan. april 1968. I u našoj. ono čitanjem na našem jeziku nasušnom postaje deo nas samih…" Izabrane pesme uveliko svetski uvedenog našeg Pope izlaze u Stoholmu. jedan od najvedih u svetu. Vasko Popa učestvuje na Međunarodnom festivalu poezije u Londonu. dočekan je kao veliki pesnik. u prestonici Oslo. godine. profesora slavistike. a još manje kao plod srednog sticaja okolnosti. u prevodu Gun Bergman i. Artura Lundkvista. Organizator je objavio gramofonsku ploču na kojoj je i sedam Popinih pesama koje je čitao 1969. obeležava koegzistenciju istorijske drame srpskog naciona i "uspravne zemlje" na kojoj stoji pesnik čije su mataforične igračke ljudi i životinje. Vršcu i "diljem Jugoslavije" ova vest nije predstavljala iznenađenje. kao što su Nadin Gordimer. blagoslovenoj Jugoslaviji prevođen je na slovenački. podneblja i podzemlja. najvekovnijeg švedskog pisca i poete. nismo prepušteni retoričkim misterijama ili lutanjima: umesto toga pred nam su solidni hijeroglifski predmeti. pa čak i na "romski". Popa se u Americi sreo i razgovarao sa nizom svetskih književnih imena." Ponovo početkom 1968. Popine pesme objavljene su i na norveškom jeziku. mađarskom. određenih za reprezentante savremene svetske poezije: Sen Džon Persa. Raspravljalo se o temi "Imaginacija dežave. tvari i stvari. Ova knjiga je ponela naslov Ognjena vučica. i sa nama. koji neposredno zrače smislom. To je jedinstvena umetnost koja je imala sreda sa svojim prevodiocem. nemačkom. U raspravi je učestvovao i Popa — govorio je o desnici i levici danas. rusinski.Za dan Vaskovog međunarodnog vatrenog krštenja valja uzeti 4. albanski.

a zatim predsednik Argetinske akademije za književnost. najvedem Argentincu dvadesetog veka. i dobitnik Nobelove nagrade Pablo Neruda. Radičevid Fotografija iz privatnog albuma SPOMEN-PLOČA VASKU POPI . naš Danilo Kiš. Milosav Buca Mirkovid i Branko V. rodonačelnikom španske Moderne. Najdužu plovidbu svoje bezgranične poetike naš Vasko Popa je doživeo na španskim morima i primorjima. nalaze igri izlaz iz lavirinta ulica i nedoumica. To je sve onda bilo štampano u dvojezičnom izdanju. Meksički pesnik i romansijer Hose Emilio Padeko u intervjuu beogradskoj "Književnoj reči". španskim poetom i profetom. Pesma je simboličnog naziva Vuk u koži jelena. koju je on preveo na srpski.Sol Belou. Oktavijan Paz je pohitao da prevde stotine Popinih pesama. Filipa Matida. Na žalost. prevod nekih njegovih pesama na španski jezik. Domadin mu je bio Filip Matid. 4. Njegove izabrane stihove bratski je prihvatio čileanski bard. nastavljaju. Na poruku našeg ambasadora u Buenos Airesu. i ved. dostojan poređenja sa Ruben Dariom." Bio je veoma srdačno pozdravljen u Buenos Airesu. koji je uz pomod Suzan Zontag tražio leka svojoj opakoj boljki. ustostručuju. Artur Miler. ali smo se sreli na jednoj godišnjici Pazovog rođenja. poslao pesmu. na oštrici sna i noža. pa mnogobrojni pisci i političari. koju je na španski preveo Armano Blažina. da je čak do legendarnog Horhe Luisa Borhesa doprla jedna knjižica Popinih poetskih paradoksa. Tom prilikom sam mu uručio. Norman Majler. polako. aprila '87. Pesmu je ustvari Popa napisao baš u Buenos Airesu. nisam bio prijatelj s njim. Tačno dvadeset godina pošto je u Beču promovisan za evropskog poetu prvog reda. Naš pesnik je u zenitu svoga tvoraštva. a posveta Borhesu glasi: "Neizmerna ogledala Buenos Airesa zapamtila su tango koji je. naš ambasador u Argentini." Milosav Buca Mirkovid Vasko Popa. Vasilij Aksionov. i naravno. naglasio je: "Sarađujudi sa Oktaviom Pazom upoznao sam poeziju Vaska Pope. u znak poštovanja. i sama spisateljica. Horhe Amado. Takođe sam mu posvetio i jednu svoju pesmu. igrao i odigrao Borhes: ponavljaju ga. a nestor španske Moderne Rafael Alberti je govorio da je Vasko Popa. Posebno mu se zahvalila Borhesova mlada lepa udovica Marija Kodama.

a na spratu više pisci Ivan Ivanji i Đorđe Radišid i slikari Jevto i Danica Perid. u okviru kulturnog poduhvata "Vratimo dug piscima". nije za njih došlo vreme. otkriva spomen-ploča. Ved 1955. odakle je sproveden u logor u Zrenjaninu. sa čuvenim stihovima "Očiju tvojih da nije". koji nezadrživo stasa u večnoj. U stanu na četvrtom spratu živeo je Slavko Vukosavljevid. uz svoju Hašu. suprugu i gimnazijsku ljubav. Popa je osnovnu školu i gimnaziju završio u Vršcu. To je pokušaj da se golemu životu. Drugi svetski rat proveo je u Bukureštu i Beču. a sledede godine u anketi u kojoj je učestvovalo 1. krompiru PESMA je. Na zgradi u današnjem Bulevaru kralja Aleksandra u utorak de biti otkrivena spomen-ploča. u časopisu "Delo" objavljuje antologijski ciklus "Vrati mi moje krpice". Po oslobođenju. kao i sve ostale. Ova adresa. savršene!" "A zašto ih onda ne štampa. Intenzivno je pisao stihove. bez centralnog grejanja. . kome je Zoran Mišid u jednom trenutku rekao: "Vasko piše odlične pesme. godine. Tu upoznaje Dušana Matida. priču "Crno mače". Jedan je i od osnivača Narodnog pozorišta Sterija. Sa "Korom" je postao idol mladim pesnicima. ovo ispričao. bila je prava umetnička kolonija. godinu dana kasnije zapošljava se u literarnoj redakciji Radio Beograda. Na drugom spratu stanovali su i pesnik Slobodan Markovid i dramski pisac Miodrag Đurišid.000 studenata BU. Ministarstva kulture. družedi se sa naprednim omladincima i izmičudi Gestapou. Oskar Davičo). Na prvu zbirku čekao je još četiri godine. svedočanstvo moje prve ljubavi i prve svađe sa svetom. "Večernjih novosti" i beogradskih opština. Milan Dedinac. napisao je u dvosobnom stanu. a objavljena u "Književnim novinama" 1949." Prva pesma. najviše njih reklo je da čita Popinu poeziju. bila je posvedena Haši. knjiga moje mladosti. proveo četiri decenije. Bio je majstor moderne metafore. koji de ga uvesti u krug pesnika nadrealista (Marko Ristid. Svojom poezijom želim da izrazim tačno ono što sam opisao. oličenje sklada bez koga je teško. da studira francuski jezik i književnost. tada mladoj novinarki Grozdani Olujid. Rođen u tipičnom banatskom selu Grebencu. u kojoj je živeo veliki srpski pesnik. sa samo 22 godine i znanjem nekoliko jezika. u jednom od izuzetno retkih intervjua Vasko Popa (1922—1991). 'Kora' je. gde je u školskom listu objavio prvi literarni tekst. neotklonjivoj opasnosti. Potom se vrada u austrijsku prestonicu.U utorak se na zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra. U Beograd dolazi 1946. tanjiru. u rukovodstvu Vršca bio je zadužen za kulturu. Svojevremeno je. u stvari. o čemu je ostao zapis Mihaila Lalida. kasnih pedesetih godina. Tu je. na drugom spratu. gde je radio kao kondukter u tramvaju. ali ih nije objavljivao. u tadašnjem Bulevaru revolucije 26. koji je mogao da peva i o stolici. "Koru". bez koga je u krajnjoj liniji nemogudno živeti. obeleži kora. kao i sve ostale zbirke koje su u samom vrhu srpske i evropske poezije. Kada bih pokušao da to izrazim na drugi način verovatno se ne bih bavio pisanjem". kad su tako savršene?" "Nede.

2011 | Večernje novosti . Popa je pravi majstor moderne metafore. kao i tri zbornika narodnih umotvorina "Od zlata jabuka" (1958). po kojoj su mu 52 knjige objavljene na raznim jezicima: 11 na engleskom (šest u SAD. posle duge i teške borbe sa karcinomom pluda. šest na nemačkom. mađarskom.. "Kora". Ko bi rekao da se može pevati o tanjiru. Borislav Mihailovid Mihiz. na zvučne gestove. Slobodan Galogaža. jezik naroda. Lalid. a po jedna na bugarskom. Popa je objavio antologijske zbirke pesama "Nepočin polje" (1956). Mihailo Lalid. Milosav Buca Mirkovid. prevođen i hvaljen. A o onim drugim strašnim količinama vremena žrtvovanim poeziji. po dve na francuskom. napravljena je statistika. Isidora Sekulid. D. Bt. nije bila svima po meri. turskom. u redakciji u kojoj su bili Zoran Mišid. španskom (Meksiko). ruskom."Neverovatno je kako je sažet i moderan. oduševljenje nisu krili Stanislav Vinaver. "Vučja so" (1975). onaj zabeleženi i onaj govorni. "Urnebesnik" (1960) i "Ponodno sunce" (1962). Sahranjen je pored Miloša Crnjanskog i Skendera Kulenovida. rumunskom. Pred kraj pesnikovog života. norveškom. Ivan Lerik. K. stolici. Još za života proglašavan je za jednog od najvedih svetskih pesnika. Nikola Bertolino. rekao je nobelovac Josif Brodski. Zoran Gavrilovid. Zaljubljen sam u jezik ulice. S druge strane. Sa svakom novom knjigom. U Engleskoj i Americi štampane su mu sabrane pesme. "Uspravna zemlja" (1972). poljskom. po tri na grčkom i švedskom. U onaj jezik sveden na znake. Skender Kulenovid. — M. što nije doživeo nijedan naš pesnik. "Živo meso" (1975). češkom i slovačkom.10. Ivan V. Borislav Radovid. | 03. bengalskom i hindu jeziku. Borislav Radovid. Aleksandar Ristid. koji de Popi posvetiti svoju pesmu "Uvod u igre". rekao bih. slava mu je rasla i prerasla granice njegove zemlje i jezika. holandskom. ZBIRKE I PREVODI POSLE "Kore". U izdavačkoj kudi "Nolit" ostao je ceo radni vek. ipak. na vest o Popinom odlasku. iako je bio povučen i skroman. A. u čiji je skromni dom odlazio sa prijateljima Miodragom Pavlovidem i Stevanom Raičkovidem. portugalskom (Brazil). govorio je Branko Miljkovid. pet u Britaniji). "Mislim da je Vasko Popa bio jedan od najmarkantnijih pesničkih figura u ovom veku".. Miloš Stambolid. Zbirku su negativno ocenili Predrag Palavestra. KAKO PIŠEM Nastojedi da zaviri u književnu radionicu velikog pesnika Grozdana Olujid je uspela da zabeleži i ove reči: "Kako pišem? Najmanji deo vremena potrošim nad hartijom. krompiru". bolje i da ne govorimo. koji su bili brbljivost". Milica Nikolid.

Miri se s sudbom koju joj čovek nameniše. OsuĎena da ubogo bivstvuje u prašini. patka čak ni u samoći ne može biti gorčina tuĎeg postojanja. izdvojili su je od prirodnog okruženja. Ona se ne ostvaruje. sakupljajući rasuti san. Patka nije stvorena da živi nisko i sluša nedro zemlje koja diše.Odlazak Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vise nisam Neka udju Neka pregledaju neka pretraze Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opusci jeftinih snova U pepeljari se dime Nisam vise tu Privezan camac njise se Na crvenim talasima Par nedozrelih reci U oblacnom grlu visi Nisam vise tu S mesta se nisam pomerio Ali vec sam daleko Tesko da ce me stici Atmosfera data u pesmi navodi na pomisao da uboga patka ne živi svoj pravi život. U koritu samoće. Graciozna u vodi. Njeni udovi snevaju nemire voda. ne postiže svoju slobodu. Čovek kao egzistencijalni teret drugome. Njene želje sputane su pogreš nim mestom. Tragedija se ogleda u trski koja misli . Sigurno utamničena u beskraju želje svoje. Blizina čoveka sluti skori patkin kraj. Jer. svaka kap snevanih dubina boli. vode glatke poput ogledala. nikada neće pobeći od svoje biti . Čak i kada oseća tragediju postojanja. tragična je u svom geganju po zemlji kojoj ne pripada.čoveku. Uslovi života koji su joj nametnuti. stvorena da ogledala ore (pliva). Za patku svako buĎenje u nedorečenom jutru predstavlja strah. šta su želje u pepelu ako nada ne vaskrsava? Ipak. Dislokacija odreĎuje njenu egzistenciju.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->