OEKIVANO STANjE ATMOSFERE I RASPORED VAZDUNOG PRITISKA NAD EVROPOM

Veoma toplo vreme koje ve dui vremenski period dominira nad istokom Evrope (ukljuujui i Panonsku niziju) posledica je odravanja polja povienog vazdunog pritiska nad istokom i severoistokom kontinenta i prostranog depresivnog polja nad zapadom i jugozapadom Evrope. U ovakvom rasporedu vazdunog pritiska ka nama preteno struji neobino topao vazduh, poreklom iz severne Afrike. Povremeno dolazi do slabljenja pomenutog polja anticiklona, naroito u onim danima kada nad severnim predelima Italije doe do formiranja sekundarne ciklonske cirkulacije i tada sa pokrene i struja vlanog vazduha sa jugozapada atlantika. U tim danima dolazi do poveanja nestabilnosti i pojave jakih konvektivnih razvoja u atmosferi koji u povoljnim uslovima mogu formirati seperelijsku strukturu u oblacima kao to je to bio sluaj od 2.05. do 4.05.

Do sada pristigao i obraen prognostiki materijal veine glavnim prognostikih modela (GFS, ECMWF, ETA, ETAII...) sugeriu da bez obira na ovakvo poetno stanje u atmosferi nad Evropom veoma brzo treba oekivati znaajnu promenu sinoptike situacije koja bi se trebala, uz manje oscilacije, zadravati do pred sam kraj meseca. Do 6.05. e se nad prostorom centralnog Mediterana nalaziti slabo pokretno depresivno polje, dok e se od prostora sredinje Evrope do zapada Rusije prostirati oblast visokog vazdunog pritiska. Panonska nizija e se do 5.05. nalaziti u toplom sektoru ove oblasti niskog vazdunog pritiska u okviru koje e se istog dana nad junim Jadranom formirati jo jedna zona ciklonske cirkulacije. U narednim danima taj e se ciklon polako premetati na istok, a Panonska nizija e ui u njegov hladan sektor gde e doi do prodora sveijeg vazduha sa severa kontinenta. Nakon toga od 7.05. do 9.05. e nad nama doi do porasta vazdunog pritiska uz prolaznu stabilizaciju vremena ali e nad ostalim delom kontinenta poeti znaajno menjati sinoptika situacija. Oblast visokog vazdunog pritiska sa jezgrom nad jugozapadnim predelima atlantika e se sve vie izmetati ka severu dok e u prostoru Severnog mora jaati ciklonska cirkulacija. Ceo e proces biti praen padom vazdunog pritiska nad istokom kontinenta i formiranjem ciklona nad jugom Jadrana. Hladan front pomenutog ciklona e se istog dana brzo premetati ka jugoistoku, dok e se po istonoj periferiji pomenutog anticiklona iz oblasti izmeu Islanda i Grenlanda sputati vea koliina osetno hladnijeg vazduha, polarnog, porekla. Do sredine meseca jezgro anticiklona e se nalaziti zapadno od Irske, dok e se greben visokog vazdunog pritiska pruati ka sredinjoj Evropi. Preko istone periferije tog sistema e se i dalje odvijati strujanje relativno hladnog i vlanog vazduha, to bi trebalo usloviti

odravanje ciklona nad junim Jadranom. U takvom rasporedu vazdunog pritiska ka Panonskoj niziji bi u niim slojevima atmosfere sa severozapada priticao hladan vazduha, a pod uticajem pomenutog ciklona u viim slojevima atmosfere sa jugozapada bi strujao vlaan vazduha iz Mediterana. Oko 15.05. se oekuje dalja promena sinoptike situacije koja bi do pred sam kraj meseca nad nama uslovljavala relativno hladno i kiovito vreme. Oko ovog datuma se rauna na dalju redukciju anticiklona ka sredinjem atlantiku, uz njegovu ekspanziju ka severu. U isto vreme nad istokom Skandinavije bi trebalo da usledi formiranje jakog ciklona i brzo premetanje njegovog hladnog fronta ka jugoistoku. Sa premetanjem tog hladnog fronta nad oblast severne Italije ispunili bi se svi uslovi za formiranje jakog, Mediteranskog, ciklona koji bi ubrzo nad nama uslovio osetnije pogoranje vremena. Sve do 24.05. polje anticiklona bi se trebalo odravati nad prostorom Velike Britanije i zapadne Evrope, dok se od Finske, preko Belorusije sve do centralnog Mediterana odravalo prostrano ciklonalno polje. Sa kontinuiranim prodorom vlanog i hladnog vazduha, polarnog, porekla koji bi se odvijao po istonoj periferiji tog anticiklona nad nama bi se odravalo kiovito vreme sa temperaturama ispod prosenih vrednosti. Tek posle 25.05. ima indicija da bi anticiklon polako proirio uticaj i nad oblast sredinje kao i istone Evrope ali postoji jak signal da bi se nakon dueg perioda vrlo hladnog vremena nad istokom kontinenta u viim slojevima atmosfere adrala vea koliina vodene pare koja bi uslovila odravanje visinskog ciklona nad prostorom Crnog mora te bi se bez obzira na postepeno poboljanje vremena nad nama i dalje zadravalo veoma nestabilno vreme uz este pljuskove.

PROGNOZA VREMENA ZA MAJ

5.05. do 9.05. Poetkom perioda promenjljivo oblano i toplo za ovo doba godine uz povremenu pojavu lokalnih pljuskova i grmljavine, naroito u nedelju uvee i u ponedeljak, kada po negde moe biti i veoma jakih konvektivnih razvoja oblaka uz pojavu grada i veliku koliinu kie. Najvie se padavine oekuje 6.05. krajem dana i u toku noi ka 7.05. Od 6.05. e biti i sveije uz dnevni maksimum oko +21 stepen Celzijusa. Vetar u poetku slab do umeren, severoistoni, za tim istoni i jugoistoni koji u zoni pljuskova na kratko moe biti vrlo jak. Poslednja dva dana u glavnom suvo vreme uz umerenu oblanost i umeren jugoistoni vetar. Bue toplo ali ipak sveije u odnosu na poetak maja sa dnevnim maksimumima od +22 do +25 stepeni Celzijusa i jutarnjim minimumima oko +9 stepeni Celzijusa. Oekivana koliina padavina za ovaj perioda je oko 26mm taloga, ali lokalno uz jak pljusak za kratko vreme moe pasti i do 30mm taloga.

10.05. do 17.05. prvog dana perioda se oekuje jae pogoranje vremena uz kiu, lokalne pljuskove sa grmljavinom, a mogue e biti i pojava vremenskih nepogoda. Poee da duva pojaan, a u zoni hladnog fronta prolazno i olujan severozapadni vetar sa udarima i do 21m/s. Do kraja perioda u glavnom preteno oblano, relativno hladno i vetrovito uz estu pojavu kie i pljuskova ali sa manjim izgledima sa vremenske nepogode, obzirom da e zbog relativno niske temperature vazduha koliina dostupne toplote, a samim tim i bitnog dela energije potrebnog za olujne razvoje biti veoma mali. U pojedinim danima moe na kratko dolaziti do stabilizacije vremena ali e dominirati relativno hladno i kiovito vreme sa dnevnim maksimumima u glavnom od +14 do +18 stepeni Celzijusa. U pojedinim danima jutarnji minimumi e se kretati samo oko +6 stepeni Celzijusa. Oekivana koliina taloga bi tebala biti oko 37mm.

18.05. do 24.05. Poetkom ovog perioda (do 21.05.) se rauna na kratkotrajnu stabilizaciju vremena uz porast temperature vazduha koje bi na kratko moga dostizati i +27 stepeni Celzijusa. Od 21.05. se oekuje novo pogoranje vremena uz kiu, pljuskove sa grmljavinom i osetan pad temperature vazduha koji bi trebao potrajati do kraja ovog perioda. Prvog dana promene vremena (21.05.) bi moglo biti pojave jakih vremeskih nepogoda uz obilnu koliinu kie, pojavu grada i olujan vetar. Dnevni maksimumi bi trebli biti znatno ispod prosenih vrednosti, u intervalu od +15 do +20 stepeni Celzijusa, a pojaan i jak severozapadni vetar bi znatno uveavali subjektivan oseaj hladnoe. Oekivana koliina padavina bi trebala biti oko 30mm taloga, a uz jako nevreme su mogue i znaajne, pozitivne, anomalije.

25.05. do 31.05. Poetkom perioda bi nad nama u prizemnim slojevima atmosfere vazduni pritisak trebao biti u porastu, dok se u srednjoj troposferi oekuje odravanje vrtloga vlanog i hladnog vazduha (visinski ciklon, kaplja hladnog vazduha, dok je izraz na engleskom jeziku za ovu pojavu cut-off low). Tako da se uz postepeno poboljanje vremena i porast temperature vazduha oekuje odravanje nestabilnosti atmosfere uz jake konvektivne razvoje u posle podnevnim asovima. Takvo stanje atmosfere bi uslovilo promenjljivo oblano ili preteno sunano vreme u prvom delu dana, a nestabilno i preteno oblano posle podne uz estu pojavu lokalnih pljuskova sa grmljavinom. Sa postepenim porastom temperature vazduha uslovi za pojavu intenzivnih, lokalnih, grmljavinsko-olujnih razvoja e postajati sve povoljniji i do kraja meseca e postojati velika opasnost od pojave lokalnih, vremenskih, nepogoda uz obilnu pojavu kie i grad. Krajem maja postepena stabilizacija atmosfere uz reu pojavu pljuskova i dnevne maksimume oko +28 stepeni Celzijusa.

Generalno gledano, bez obzira na topao poetak meseca, vei deo maja bi trebao doneti relativno hladno i kiovito vreme uz negativnu anomaliju temperature vazduha za oko 1,2 stepena Celzijusa od proseka i pozitivnu anomaliju padavina uz suficit od oko 30% u odnosu na prosek.

Bez obzira to je vrlo rano za dalje prognoze vremena prvi indikovani uslovi za oblast Panonske nizije sugeriu kiovito leto uz proseno stanje temperature vazduha.

Marko ubrilo.