ISTINA O MILANU NEDIU Boko N. Kosti ISTINA O MILANU NEDIU Beograd 2009 Milan .

Nedi Predsednik vlade narodnog spasa 5 PREDGOVOR OVOM IZDANJU Od brojnih knjiga o Milanu Nediu iz vremena Drugog svetkog rata koje su nekad objavljivanih u emigraciji i ponovljenih u Otaxbini posle devedsetih, danas je mogue nai tek poneku u to uglavnom antikvarno. Sa druge strne sve su uestaliji zahevi za rehabiliaciju Milana Nedia. Takav stav iznose pojedine stranke, pojedinci pa ak i ministri. Milan Nedi nije suen pa je njegovu rehabilitaciju nemogue zahtevati putem suda, mada je najtea kazna, nad njim, verovatno izvrena bacanjem kroz prozor sa etvrtog sprata, ako nije pre toga ve bio ubijen. Nedia je propaganda pobdnika optuila za kolaboraciju (saradnju) sa nemakim okupatorom. Kada se upotrebljava izraz kolaboracija to odmah ima negativno znaenje, a kada se upotrebi naa re saradnja to upote nije sporno, samo je pitanje koji su bili ralozi i motivi za tu saradnju. Ova knjiga na ta pitanja daje odgovor. Ako se Nedieva saradnja iz nude sa nemaki okupatorom, uporedi sa saradnjama druga dva pokreta koja su tada u Srbiji delovali, osnovna je razlika je u motivu. Oni su svim srcem eleli da doe do sovjetske (1944.) ili amerike (2000.) okupacije Srbije. Nedi nemaku okupaciju nije eleo, to potvruje ova knjiga, tako da je svako poreenje sa Kvislingom budalatina i zlonamerna tvrdnja. elimo samo da ova knjiga pomogne ouvanju seanja na veliko delo Milana Nedia u spaavanju srpskog naroda od biolokog unitenja. Verujemo da je Srpski narod napragu otrenjenja i da e kroz koju godinu mnogi trgovi i ulice po Srbiji sa ponosom nositi njegovo ime. Beograd, 2009. g. Izdava 7 PREDGOVOR PRVOM OTACBINSKOM IZDANJU Prolo je vie od pola veka od dogaaja o kojima Boko N. Kosti govori u ovoj knjizi. Zvanini istoriari kau da to nije dovoljno da bi mogli da daju svoj sud o njima. Pojavljivanje ove knjige trebalo bi da im u tome pomogne. Bez obzira to je prvo izdanje objavljeno jo 1965. god. nije imala priliku da da svoj doprinos objektivnom sagledavanju linosti enerala Milana . Nedia i njegove istorijske uloge u ivotu svekolikog srpstva, jer je, kao i mnoge druge knjige pisane u emigraciji, bila zabranjena. Prvi put se sada pred ovdanjom italakom publikom pojavljuje knjiga koja na najcelovitiji nain govori o peri-

odu od njegovog dolaska na elo vlade do navodnog samoubistva". Do sada se to inilo pare po pare", kako se kome uklapalo u politiki trenutak, ili po nekom linom oseanju granice do koje se sme govoriti o eneralu Nediu" - kod pojedinih zvaninih doktora istorijskih nauka. General Nedi heroj i muenik ovog naroda zasluuje mnogo bolje mesto u naoj istoriji, njemu dugujemo to kao narod postojimo. Ako ova knjiga doprinese da se napravi ma i jedan korak u priznavanju te istorijske injenice ona je svoj zadatak ispunila. eneral Nedi, nije stvorio samo Komesarijat za izbeglice, to je nesumnjivo znaajno i vredno potovanja, ve je stvorio i omoguio sve ono to je bilo neophodno da one mogu koliko-toliko (i ne samo one, ve ceo srpski narod) normalno da ive i preive, to znai funkcionisala je privreda, zdravstvo, saobraaj, vladao je relativan mir u Srbiji. Moda i nesvesno, sam Dedijer odao je najvee priz8 nanje za uinjene napore generalu Nediu, napisavi u svom Dnevniku, po ulasku u Beograd 1944. godine: ,Jedna me stvar mnogo obradovala, u Srbiji ima mnogo hrane. Nee biti gladi ni u Krajini, ni u Lici, ni na Pivi. Sela u ovom delu Srbije nisu tako popaljena, kao u krajevima Bosne i Like. I slae Srbijanci svojoj brai i hleba i sa hlebom." (V. Dedijer, DnevniK Beograd, 1951, str. 803). Nije li ovo zapaanje bilo dovoljno da podstakne zvanine istoriare da se zamisle otkuda sve to i moe li biti izdajnik onaj ko se tako domainski starao o svome narodu, tim pre kada im je bilo dostupno i saznanje - da je Srbija bila jedina zemlja u okupiranoj Evropi kojoj je nemaki Rajh krajem septembra 1944. godine dugovao po kliringu sedam i po milijardi zdravih dinara (!) (B. Karapanxi, Graanski rat u Srbiji 1941-1945,Ohajo, 1958, str. 165). Poto istoriju u prvi mah piu pobednici, po njima je reeno sve najgore o generalu Nediu, a poznavajui sutinu pobednika", jo 13. marta 1944. godine Ljoti o generalu Nediu kae: Male stvari vide se izbliza, a velike tek iz daleka. Ko hoe da vidi Kopaonik, taj e ga videti samo iz daleka. Kad ovek doe u podnoje njegovo, ne vidi Kopaonik. Vidi nekoliko kosa, bregova, ak ni sam vrh njegov ne vidi... Ali kad se poodmakne, onda ga vidi i onda kae: - Eno ga Kopaonik. Tako i s velikim delima i velikim ljudima. Tako i s eneralom Nediem. Tek e istorija istai iz istorijske perspektive svu ogromnost njegovog dela." (D. V. Ljoti: Pozadina rata i njen gospodar, Beograd, 1944, str. 112-113). Dovoljno se odmaklo, valjda je vreme da se sagleda cela slika. Beograd, 1992. g. LJ. P. 9 PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Ameriko-srpski kulturno-prosvetni klub H e r c e g Bosna", Milvoki, Viskonsin, koji se istakao svojim nacionalnim i kulturnim radom, izdaje ovu knjigu o dokazanim zaslugama enerala Milana Nedia za na srpski narod. Klub Herceg-Bosna" to ini i zbog toga to su general Milan Nedi i njegovi saradnici veoma mnogo

doprineli spasavanju stotina hiljada Bosanaca i Hercegovaca i desetina hiljada srpske dece ije su roditelje, na zverski nain, pobile krvave ustae Ante Pavelia. Izdajui ovu knjigu, klub Herceg-Bosna" se oduuje svetloj uspomeni velikog muenika naega naroda, generala Milana Nedia, koji je sebe svesno prineo na rtvu. Moramo istai da Nemci nisu traili enerala Milana Nedia, da bi mu poverili vladu u okupiranoj Srbiji, a Milanu Nediu ni na pamet nije padalo da obrazuje vladu. Ovo je bila ideja istaknutih srpskih politiara, privrednika, naunih radnika i najuglednijih ljudi iz Beograda. Oni su verovali da je jedini izlaz iz pogibeljne situacije, u kojoj se naao na narod, ako se uprava zemlje poveri najuglednijem oveku, koji uiva najvei autoritet u narodu. Tada se u Beogradu mislilo i verovalo, da e samo takav ovek moi da spase Srbe od strane propasti koja im preti od komunista, nacista, krvavih ustaa i drugih nacistiko-faistikih satelita. Svi su se tada sloili da je takva linost general Milan Nedi, koji je u to teko i krvavo vreme istupio kao mandator itavog srpskog naroda. Namera Milana Nedia je bila, da spase to je mogue vie srpskih glava i da od te male okupirane Srbije naini oazu za spasavanje svih Srba izvan Srbije i da se uniti komunistiki pokret na teritoriji gde Srbi ive. General Milan Nedi je hteo da se tako saeka iskrcavanje saveznika: tada bi sve srpske nacionalne snage mogle koristiti i svom narodu i saveznicima. to ovako nije uinjeno, sigurno nije krivica Milana Nedia. O tome e nepristrasna istorija jednog dana dati svoju zavrnu re. 10 U naoj burnoj prolosti mi smo imali Obilia, Jugovie, Strahinjia Bana, Karaora i druge junake, koji su sjajno sluili svojoj otaxbini. Ali i teka i verna sluba Marka Kraljevia, carice Milice, kneza Ive od Semberije i Miloa Obrenovia nije u oima naeg naroda bila ni manja ni laka. Srpski narod nazvao je Miloa Obrenovia velikim i on je do dananjega dana ostao Veliki Milo, iako je zavijao tursku almu da bi svoj srpski narod spasavao. Tri pune godine, za vreme teke i preteke okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu, general Milan Nedi je bio junak i muenik. Po neizmernoj ljubavi za svoj narod i velikoj elji da mu pomogne u najteim danima njegove istorije, Milan Nedi bio je spreman i na najveu rtvu i na najvee poniavanje samo da bi srpskom narodu bilo lake i bolje. eneral Milan Nedi bio je proslavljeni vojskovoa; on, za vreme teke okupacije, ne trai niti eli bilo kakve poasti. Milanu Nediu je sudbina dodelila ulogu da spasava svoj narod i da sve ini da na narod bude spasen od biolokog unitenja. I tragina smrt enerala Milana Nedia je najbolji dokaz da je on bio pravi heroj. Gledajui smrti u oi, on nije hteo dozvoliti da sudski proces, koji su mu spremali komunistiki xelati, bude jedna obina komedija, koja bi samo i jedino mogla da poslui komunistikim interesima.

lanstvu kluba Herceg-Bosna" i njegovom vrednom i estitom predsedniku g. Luki Bajiu, pripada zasluga za sva dobra dela koja je ovaj klub do sada uinio. U ova dobra dela spada i prilog od preko 12.000 dolara za podizanje srpske pravoslavne crkve u Banja Luci, koju su ustae 1941. godine do temelja razruile. Klubu Herceg-Bosna"; a naroito njegovom predsedniku g. Luki Bajiu, pripada zasluga i za to to e se na dan 3. oktobra 1965. godine u katedrali ,,Sveti Sava" u Milvokiju odrati pomen - parastos sa akademijom mueniku i junaku Milanu Nediu. avgusta 1965. g. Boko N. KOSTI 11 O TRAGINOJ SRPSKOJ SUDBINI Od dolaska na Balkansko poluostrvo nije se srpski narod nikada nalazio u teoj situaciji nego 1941. godine. Tokom 1 300 godina, ivot Srba na Balkanu nije nikada bio lak. Od samog poetka svog ivljenja na ovom nemirnom delu sveta, Srbe su pritiskivale razne nevolje i gonile razne neprijateljske sile. Po nekoliko desetina godina, najvie po stotinu godina, provedenih u miru i sigurnosti, pa su odmah iza toga dolazile nove bure, poremeaji i katastrofe. Jo od osnivanja prvik srpskik drava na Balkanu pa do odlune prekretnice na Kosovu polju ivot srpskog naroda bio je teak. Zemlja koju su Srbi nastanili bila je, od kako se zna za nju, svetsko prolazite. Jo u doba pre Hristovog roenja ona je bila poznata kao meunarodni put i raskrsnica. Pre otkria novog sveta, Amerike i Australije, ljudi su poznavali samo tri kontinenta: Evropu, Aziju i Afriku. Ta tri stara kopna meusobno je vezivalo Balkansko poluostrvo. Taj je poloaj uinio da balkanska zemlja postane ne samo veza nego i raskrsnica i glavni put izmeu tri stara kontinenta, izmeu Istoka i Zapada, Severa i Juga. Odatle injenica da ni u jednom delu sveta nije bilo toliko znamenitih, a esto i presudnih sukoba rasa i plemena, vera i civilizacija, toliko arita i udarnih pokreta, toliko meavina i previranja. Putopisci srednjeg veka koji su prolazili Balkanom stoga su ga nazivali lancem ili kopom celog sveta". Odavno je izraunato da put preko Balkana, moravskom i vardarskom dolinom do Soluna, predstavlja najkrau vezu i za Bagdad i za Egipat i odavno se znalo da onaj ko dri kapije Carigrada, dri u rukama i kljueve sveta - (Balkan i Balkanci, izdanje Balkanskog instituta" - Beograd, 1937. godine) Na toj i takvoj balkanskoj zemlji Srbi su naselili i 12 drali najvanije, sredinje delove i odatle su oni kroz vekove bili vie na udaru od svih drugih balkanskih naroda. Ta okolnost uinila je da se kod srpskog naroda razviju izvanredna politika, dravotvorna i nacionalna oseanja i vrline. To su davno zapazili i strani naunici koji su se bavili ispitivanjem Balkana i njegovih naroda Ali, avaj, ta iskustva su plaena tekim bolom, potocima i rekama krvi i kroz to, jezivim gubljenjem bioloke supstance naroda. Pre uvene bitke na Kosovu (1389. godine) Srba je bilo vie nego uoi Karaorevog ustanka (1804. godine); u srednjem veku, pak, Srbi su brojniji od Engleza i od Nemaca. Rauna se da danas Srba ima neto

preko jedanaest miliona, a koliko je Engleza i Nemaca svima nam je dobro poznato. Posle poraza na Kosovu, osmanlijski osvaja iz Azije razbio je i unitio monu i naprednu srpsku srednjevekovnu dravu i drao narod u petvekovnom ropstvu. Ma koliko da je robovanje pod Turcima bilo teko (svako robovanje tuinu preteko je), naroito to se duine tie, njima nije polo za rukom da unite i srpski narod. On se odrao tu kroz vekove; seao se svoje nekadanje slave i veliine, narodna svest bila je na visini, ouvana je vera, i od narataja do narataja srpski narod je bio povezan sa svojom istorijom i svetlom tradicijom. U njegovom srcu skupljala se snaga kroz vekove i poetkom devetnaestog veka on je kao munja zapalio ceo Balkan, otvorio eru oslobodilaku, ostvario samostalnu (novu, modernu) nezavisnu dravu, koja je ubrzo postala Pijemont oslobodilakih akcija svih Junih Slovena i Balkanaca. U Balkanskim ratovima (1912 - 1913) osveeno je Kosovo, a vrlo brzo iza toga, posle Prvog svetskog rata (1914-1918), osloboen je i ujedinjen ceo srpski narod. Stvorena je zajednika drava slobodnih Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle svega 22 godine, to je bio vrlo kratak period za konsolidaciju jedne nove drave, dolazi strani Drugi svetski rat. Opet je Balkan u zenitu vrtloga i ratnih bura. Protivniki tabori, dve silne konstelacije, svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, otimaju se oko 13 toga ko e Balkan, u prvom redu Kraljevinu Jugoslaviju, kao centralnu i najveu dravu Balkana, ukvatiti u svoje mree i zbog sebinih interesa baciti u katastrofu rata. Sirenski glasovi sa strane, propaganda svih vrsta, agenti i provokatori stranih sila pritisli su zemlju od krajnjeg severa do krajnjeg juga, i od poetka rata u Evropi (septembra 1939) do naeg nesrenog ulaska u rat, u prolee, aprila 1941. godine, u naoj Otaxbini vladala je otrovna, zaguljiva atmosfera, kojoj su se iz prikrajka mogli radovati samo komunisti i hrvatske ustae. Na nau nesreu Jugoslavija u to vreme nije imala na elu iskusne i mudre dravnike i vojskovoe kakve je 1914. godine imala mala Srbija. im je Jugoslavija uvuena u rat, srpski se narod naao u gorem poloaju nego na Kosovu, gorem nego ikada u svojoj istoriji: sa svih strana opkoljen od neprijatelja, a i iznutra takoe podrivan od neprijatelja. Hitlerova sila udara sa ogromnom vojskom i nemilosrdno, bez objave rata, bombarduje prestonicu Beograd. Bombardovanje je bilo strano. Nepripremljen narod nije slutio da e ga Hitler i Musolini takvom estinom i tako muki napasti. rtava je bilo mnogo. Narod je obezglavljen. Vlada, sa kraljem Petrom II na elu, avionima naputa zemlju, a vojska jugoslovenska ubrzo iza toga kapitulira. I Maarima i koburkim Bugarima i Albancima i Nemcima i Italijanima glavna je meta Srbija; srpski narod kao stub drave koja je survana u katastrofu. Srbe treba unititi i to do kraja, do poslednjeg deteta - bila je parola s kojom su se sloili nai neprijatelji raznih pogleda i apetita. Za srpski narod spremljena je jo tea zamka od neprijatelja iznutra: od ustaa i komunista. Hitlerove oklopne jedinice uspostavile su u Zagrebu ustaku vlast i ustae stvaraju, po odobrenju i uz pomo Hitlera i Muso-

linija, takozvanu Nezavisnu Dravu Hrvatsku, koja obuhvata, pored Hrvatske, i jedan deo Dalmacije i Boke Kotorske, te jo i Slavoniju, Srem, Bosnu i Hercegovinu i deo Sanxaka. Vie od tri miliona Srba potpada pod tu nakaznu tvorevinu koja u svom dravnom" programu ima 14 samo jednu taku: unititi Srbe, i to ne samo one koje je obuhvatila NDH", ve i one koji se nalaze u okupiranoj Srbiji, Junoj Srbiji, Crnoj Gori, Bakoj i Banatu. Iz dokumenata ustakih, nemakih i italijanskih danas se jasno vidi da je zlavni cilj ustaa, sa Paveliem na elu, bio totalno unitenje srpskog naroda. Taj zloinaki posao bio je podeljen na etape. Trebalo je najpre unititi Srbe koji su se zatekli na teritoriji koju je obuhvatila ,,NDH": treinu pobiti, treinu pokatoliiti, a treinu proterati u okupiranu Srbiju. To je bila politika koja je javno proklamovana i objavljivana u tadanjoj ustakoj tampi; o tome postoje brojni dokumenti. Ustae su nameravale da, kada zavre svoj zloinaki posao u ,,NDH", pomou Hitlera upadnu u okupiranu Srbiju i da tu sa srpskim narodom postupe jo gore nego u ,,NDH". Za tu genocidnu akciju valjalo je stvarati odmah uslove: izmeu okupatora i naroda u Srbiji stvoriti nemogue odnose i prinuditi okupatora da pozove u Srbiju ustae, Albance i Maare da prave red". I maarski revanisti i albanski otmiari znali su, i to veoma dobro, isto to i ustae: sve e im biti uzalud ako ostane Srbija, ako ostane jedina oaza srpskog naroda U doba okupacije, okupirana Srbija je po broju stanovnitva znatno porasla prilivom izbeglica iz drugih srpskih krajeva. Znalo se da rat ne moe da traje veito, a kad se rat zavri, Srbi e, kao stari vizantijski majstori", opet nai puta i naina da od male okrvavljene Srbije stvore bazu i Pijemont za osloboenje i stvaranje nove velike drave. Zato je trebalo unititi i Srbe i Srbiju. Po tim planovima, Beograd sa Banatom trebalo je da zadre Nemci, Baku bi uzeli Maari, a sve drugo je trebalo da se uniti! Moda e neko pomisliti da su ovo bile samo matarije i neprijateljske puste elje. Ovo je stvarno bio jedan pakleni plan, koji je, eventualno, mogao da bude i realizovan. Ostvarenje toga plana i direktno i indirektno su pomagali komunisti na celokupnoj teritoriji Jugoslavije, a naroito u granicama okupirane Srbije. U takvoj se situaciji naao srpski narod u jesen 1941. 15 godine. Sa svih strana prete smrt i totalno unitenje. Po Hitlerovoj naredbi, za jednog njegovog mrtvog vojnika strelja se po stotinu, a za ranjenog po pedeset nevinih Srba. Uz to, pale sela i naselja i rue gradove bombardovanjem iz aviona. Ta mera odmazde od strane nemake vojne sile, koliko je do sada poznato, nigde u Drugom svetskom ratu nije postojala, ni kod Belgijanaca, ni kod Francuza, ni kod Poljaka, ni drugih okupiranih naroda. Ta uasna odmazda primenjivana je samo nad srpskim narodom. Komunisti su ciniki koristili ovu odmazdu. Oni bi iz zaklona ili ume ubili po kojeg nemakog vojnika u prolazu, a onda su dolazile strane nemake odmazde. Stvarala se zla krv i panika. Mnogi ljudi su beali u ume, gde su ih prihvatali partizani-komunisti, pa od njih stvarali svoju vojsku. Isto su to inili i na pod-

nisu stigli da pobegnu u Srbiju, da bee u ume, gde su ih komunisti primali i od njih formirali svoje ,,proleterske" divizije. Tako su nastale najbolje Titove borbene jedinice: od nesrenog srpskog naroda iz Bosne i Hercegovine, Like, Korduna, Slavonije, Srema i dr. Komunisti su bili nov politiki faktor, trei partner, nepoznat u Prvom svetskom ratu, partner koji na sve mogue naine koristi sukobe i borbu dva zaraena suparnika. Za komuniste ni u jednoj drugoj zemlji Evrope, s obzirom na ceo splet dogaaja i injenica, nije bilo pogodnijeg tla od teritorije Jugoslavije, raskomadane na nekoliko delova. U ovako tekoj situaciji, pojavljuje se armijski general Milan . Nedi, da spasava ne samo okupiranu Srbiju ve ceo srpski rod. Mala okupirana Srbija, sa jezgrom junake umadije, njemu e samo da poslui kao matica, kao majka, kao jezgro za spasavanje celog Srpstva. U Beograd stiu strane vesti o zverstvima ustaa nad Srbima u Banja Luci i Bosanskoj Krajini. Srpski vladika Platon i prota Duan Suboti ubijeni su i baeni u reku Vrbas. Po zlu uveni ustaki voa, dr Viktor Guti, nagoni Srbe i Jevreje da srue velianstvenu srpsku pravoslavnu katedralu u Banja Luci. Ovaj isti dr Guti 16 javno dri govore, koje objavljuje celokupna ustaka tampa, da e svi Srbi biti pobijeni. On je te svoje govore obino zavravao reima: ,,Drumovi e poeleti Srbalja, al' Srbalja vie biti nee..." Ubijen je na zverski nain i mitropolit dabrobosanski Petar, sin vojvode Bogdana Zimonjia. Vladika gornjokarlovaki, Sava Trlaji, nateran je od ustaa da isti ulice, a posle toga zverski je i on ubijen. O ustakim zverstvima su napisane itave knjige od strane priznatih naunika. Cifra pobijenih Srba teko da e se saznati. Razni podaci govore o broju izmeu 700.000 i 1.000.000. (Vie o tome videti u knjizi: Edmond Raris, Genocide in Satellite Croatia 1941-1945 izdanje "The American Institute for Balkan Affairs", Chicago, Illinosi.) KOMUNISTI - DELATI SRPSKOG NARODA Do napada Nemake na Sovjetsku Uniju u okupiranoj Srbiji vladao je red i mir. Od momenta okupacije pa do 22. juna 1941. godine u Srbiji nije poginulo ni jedno lice. Tako je pruena mogunost da ta mala i okupirana Srbija prihvati i smesti vie stotina hiljada izbeglih Srba iz raznih krajeva, a isto tako i preko 20.000 Slovenaca, kao i sve one Hrvate kojima je pretila ivotna opasnost od Pavelievih ustaa. Odmah po slomu Jugoslavije, jedan manji broj oficira, ne elei da ode u zarobljenitvo, skponio se u planine na teritoriji Srbije, sa namerom da se organizuje, naorua i saeka povoljnu situaciju da preuzme vlast i obezbedi miran kontinuitet nacionalne drave po svretku rata. Ove oficire predvodio je tadanji pukovnik Dragoljub Mihailovi. Kada je Nemaka napala Sovjetsku Uniju, situacija se u okupiranoj Srbiji iz osnova menja. Komunisti, dotle u neku ruku saveznici i prijatelji Nemaca, njihovi potkazivai, odlaze u ume, stvaraju svoje gerilske odrede i iz zaseda napadaju usamljene i male grupice Nemaca, otpoinju ustanak. Nemci odmah odgovaraju streljanjima po 17

kljuu: po stotinu Srba za jednog ubijenog Nemca, a pedeset za ranjenog, i to nikada ne pitajui ko je kriv, ve streljaju odreda kako bi se samo ispunio potreban broj i zastraio ostali narod. U isto vreme okupator spaljuje itava sela i naselja u ijoj su blizini komunisti muki izvrili ubistva nemakih vojnika pa pobegli. Komunistika parola je tada bila: ,,to gore - to bolje!" Nesreni Srbi koji su posle uasnih odmazdi i kaznenih ekspedicija ostali u ivotu, morali su da bee u umu; da bi spasili svoje ivote, prilazili su ,,umskim ljudima", ne pitajui da li su to nacionalni etnici ili su to partizanski Titovi odredi, jer u samom poetku, od juna 1941, u oima neobavetenih neke velike razlike izmeu jednih i drugih, takorei, nije ni bilo. Obe grupe su smatrane kao borci za slobodu. U zoru 22. juna 1941. nemaki radio obavetava itav svet da je Nemaka napala Sovjetski Savez. Istoga dana Kominterna alje telegram Centralnom komitetu Komunistike partije Jugoslavije koji glasi: Verolomni napadaj Nemake na SSSR nije samo udarac uperen protiv zemlje socijalizma, ve i protiv slobode i nezavisnosti sviju naroda. Odbrana SSSR jeste istovremeno i odbrana naroda koje je okupirala Nemaka. Narodima Jugoslavije pruena je mogunost da razviju svestranu oslobodilaku borbu protiv nemakih podjarmljivaa. Neophodno je potrebno poduzeti sve mere da bi se poduprla i olakala pravina borba sovjetskog naroda. Neophodno je razviti pokret pod parolom stvaranja jedinstvenog nacionalnog fronta i ve ranije jedinstvenog internacionalnog fronta borbe protiv nemakih i italijanskih faistikih razbojnika, a za zatitu od faizma podjarmljenih naroda - delo koje je nerazdvojno povezano sa pobjedom SSSR. Uzmite u obzir, da se u sadanoj etapi radi o osloboenju od faistikog podjarmljivanja, a ne o socijalistikoj revoluciji. Potvrdite da ste ovo primili. Kominterna" 18 Komunisti, na elu sa Staljinom, glavni su krivci to je dolo do Drugog svetskog rata. Oni su dali snagu Hitleru da pokori skoro itavu Evropu. Da nije dolo do pakta RibentropMolotov pitanje je da li bi Hitler udario na Poljsku. Svi mi znamo da su vojno-diplomatske misije Velike Britanije i Francuske bile u Moskvi radi zakljuenja pakta sa Sovjetima. Staljin je obe delegacije bezono obmanjivao i sa njima vodio razgovore sve dok nije potpisan pakt Ribentrop-Molotov. Kada je pakt potpisan predstavnici Velike Britanije i Francuske bili su prinueni da napuste Moskvu, videvi da su od strane Staljina prevareni... Uvereni smo da e za itaoce biti od velikog interesa govor koji je Staljin odrao 19. avgusta 1939. godine na sednici Politbiroa u Moskvi. Posle izlaganja Generalnog sekretara Kominterne Georgi Dimitrova, odmah je uzeo re Staljin i rekao: Mir ili rat. To pitanje ulo je u kritinu fazu. Njegovo reenje zavisie potpuno od dranja Sovjetskog Saveza. Ubeeni smo potpuno da e, ako zakljuimo savez sa Francuskom i Engleskom, Nemaka morati da se povue pred Poljskom i da se sporazume sa zapadnim silama. Na taj nain rat e biti izbegnut. A tada e naknadni razvoj

stvari uzeti opasan karakter po nas. Ako pak, s druge strane, primimo poznati nam predlog Nemake, da s njom zakljuimo pakt o nenapadanju, Nemaka e sigurno napasti Poljsku, a uee u tom ratu Velike Britanije i Francuske bie tada neizbeno. U ovim prilikama, mi emo imati mnogo mogunosti da ostanemo izvan sukoba, pa emo s koriu moi da ekamo svoj as. A to ba zahteva na interes. Tako je na izbor jasan. Mi moramo primiti nemaki predlog i utivim objanjenjem vratiti u njihove zemlje izaslanstva Engleske i Francuske. Nije teko predvideti korist koju emo imati od takvoga naina rada. Oigledno je za nas da e Poljska biti unitena ak pre nego to Engleska i Francuska budu u stanju da joj pomognu. U tom sluaju, Nemaka e nam dati deo Poljske do blizu Varave, sa Ukrajinskom Galicijom..." 19 Drugovi", zavrio je Staljin, izloio sam vam svoje shvatanje. Ponavljam da je u naem interesu da rat izbije izmeu Nemake i anglo-francuskog bloka. Za nas je glavno, da taj rat traje tako dugo da obe strane izau otuda iscrpljene. Iz tih razloga moramo primiti pakt koji predlae Nemaka i raditi na tome da rat, jednom objavljen, traje to due..." ("Bilten" br. 34, 31. decembra 1939. godine, izdava D. Ljoti) Iz Staljinova govora jasno se vidi, da je komunistima trebao rat pa su oni radi toga napravili sporazum sa Hitlerom. Jo je opte poznato da su Staljin i komunisti Hitleru pruili vrlo efikasno pomo u benzinu. Benzin je bio neophodan za nemako vojno vazduhoplovstvo, koje je ruilo gradove i sejalo smrt meu civilnim stanovnicima po skoro itavoj Evropi. Staljin je Hitlera pomogao jo i davanjem penice i drugih sirovina. Staljinu i komunistima ba nita nije smetalo to je Hitler pokorio i okupirao: Poljsku, ehoslovaku, Francusku, Belgiju, Holandiju, Dansku, Norveku, Jugoslaviju i Grku. Staljin nareuje da se ambasadoru Jugoslavije, dr Milanu Gavriloviu, saopti da on sa osobljem treba da napusti Sovjetski Savez, jer Jugoslavija vie ne postoji. Ovakav cinizam i nemoral mogu da imaju samo komunisti. A kada je Hitler napao Sovjetski Savez onda se alje depea komunistima Jugoslavije da goloruki narod dignu na ustanak protiv Nemake kao osvajaa i ugnjetavaa! Zar to Hitler nije bio i pre napada na Sovjetski Savez?! Iz navedenog dokumenta vidi se jo jedna stvar: da Sovjetski Savez nareuje graanima drugih zemalja da moraju da rade samo ono to je u interesu svetskog komunizma. Na dan 13. februara 1942. Staljin alje telegram komunistima u Jugoslaviji, u kome zahteva da Vrhovni tab partizana Jugoslavije uputi proglas narodima porobljene Evrope. Ta naredba iz Moskve glasi: Bilo bi poeljno da Vrhovni tab partizana u ime jugoslovenskog naroda istupi s kratkim proglasom narodima okupiranih zemalja, naroito ehoslovake i Francuske. U tom proglasu, 20 ukazujui na to kako se bori va narod za slobodu i nezavisnost, Vrhovni tab apelovao bi na te narode da ne proizvode ratni materijal i ne daju sirovine i hranu krvavom Hitleru, da na sve naine dezorganizuju njegovu

ratnu mainu, da razvijaju partizanski pokret protiv okupatora i da svim silama izvojuju puni poraz smrtnog neprpjatelja svih naroda Evrope - nemakog faistikog imperijalizma. Takvom proglasu mi bismo mogli dati najiru publikaciju u tampi i preko radija." Iz ovoga proglasa se jasno vidi, da su i Francuzi i ehoslovaci, iako su simpatisali Sovjetski Savez, gledali prvo interese svoga naroda i nisu hteli da dignu ustanak pre vremena. Komunistima nije bilo stalo do borbe protiv okupatora, ve do preuzimanja vlasti i zavoenja komunistike diktature, posle odlaska okupatora iz Jugoslavije. Komunisti su unitavali poredak", spaljivali arhive i zemljine knjige i ubijali najuglednije domaine na selu. Time su oni izazvali okupatora da vri to vie represalija, ubija nevine ljude, ene i decu i spaljuje njihove domove. Komunisti su javno govorili: ,,U opustoenu Srbiju, kada uzmemo vlast u svoje ruke, naseliemo Kineze"! U toku jula i avgusta 1941. godine, gotovo cela okupirana Srbija je bila u plamenu. Okupator je napustio pojedine krajeve i gradove, uvajui vane saobraajne linije. Zapadna Srbija je bila skoro sva u rukama ustanika. Partizanski odredi doli su ak i pod sam Beograd, drei Lipovaku umu, Avalu i Bole. Nacionalni etnici, protivno svojoj volji i prvobntnoj.nameri, bili su gurnuti u ustanak, postavi na taj nain saveznici komunista na teritoriji okupirane Srbije. Pojedini draini komandanti bili su uvueni u revoluciju protivu volje i nareenja Drae Mihailovia: Tako je, na primer, pukovnik Misita poveo svoje ljude u Krupanj, Loznicu i Bogati u zajednici sa komunistima. Pukovnik Misita, u jednom svom pismu, priznao je da je to uinio na svoju ruku, bez nareenja i znanja Drae Mihailovia. Tako su jo nekoliko etnikih komandanata uvueni u revoluciju od 21 strane komunista u napadima na abac, Kraljevo, Gornji Milanovac, aak itd. Tako je poeo da se okree krvavi toak revolucije. Nemci sprovode strahovite kaznene ekspedicije, streljaju u masama nevini narod, spaljuju sela. Ovo je davalo samo jo veu snagu komunistikom ustanku. Komesarska uprava, koja je bila obrazovana na osnovu meunarodnog prava i Hake konvencije, nemona da pomogne svom narodu, podnela je ostavku. OBRAZOVANJE VLADE ENERALA MILANA NEDIA g U ta preteka vremena, ostati bez ikakvog posrednika izmeu porobljenog, obezglavljenog, izranjavljenog naroda i bezdunog okupatora, bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe. Kada bi ustanici pobili ak i 50.000 nemakih vojnika Nemci bi streljali po svom stranom kljuu ravno 5:000.000 Srba Ovo bi Srbe unitilo, a nita ne bi uticalo na stanje na frontovima, niti bi zbog toga Hitler izgubio rat. U Beogradu se odrava sastanak najvienijih Srba: istaknuti predstavnici politikih partija, akademici, najugledniji profesori Univerziteta, predstavnici inenjerske, industrijske, lekarske i advokatske komore, kao i drugi javni radnici. ef Komesarske uprave Milan

Aimovi, obavetava da je Komesarska uprava podnela ostavku usled teke situacije. On obavetava da su Nemci na putu izmeu Valjeva i Kosjeria, za samo jednog ubijenog nemakog motociklistu, ubili oko stotinu nevinih ljudi, meu kojima se nalazio i bivi narodni poslanik Gaji. U Mavi, u selu Prnjavor, komunisti su ubili samo jednog nemakog vojnika. Za tog jednog nemakog vojnika oni streljaju 110 ljudi iz istog sela, na elu sa arhijerejskim namesnikom Dragutinom Jovanoviem. Zbog pucnjave na jedan nemaki tenk, koji nije oteen niti je ko poginuo, Nemci streljaju 132 Srbina iz sela Petlovae i pale selo. 22 U selu Jarebice ubijeno je 6 nemakih vojnika, a za odmazdu streljano je 626 Srba. U selu Slepevi, ustanici pale samo jedan nemaki kamion, nisu ubili nijednog Nemca; a okupator za to u apcu vea dva lekara (dr Boru Tiria, dr. Avrama Koena) i druge ugledne Srbe. Milan Aimovi obavetava skup najvienijih Srba o stanju u Srbiji i misli da bi trebalo stvoriti jedno autoritativnije upravno telo, iji bi zadatak bio da nastavi sa spasavanjem srpskog naroda. Bilo je miljenja, da te dunosti treba da se primi advokat i bivi ministar pravde Dimitrije Ljoti. On je ovo odbio, jer je smatrao da na elo te nove uprave treba da doe linost koja nikada nije pripadala nijednoj politikoj stranci, a istovremeno uiva kod Srba najvei ugled i autoritet. Dimitrije Ljoti smatra da je za tu linost najpogodniji armijski eneral Milan . Nedi, bivi ministar vojske i mornarice i u poslednjem ratu komandant grupe armija, jer on uiva najvei autoritet u zemlji. Milan Nedi je u to vreme bio interniran od strane okupatora u Beogradu. Gledite Dimitrija Ljotia zastupali su Vlada Ili, industrijalac i bivi predsednik optine u Beogradu, dr Aleksandar Beli, predsednik Srpske akademije nauka i drugi. Sporazumno je odlueno da ta linost bude eneral Milan Nedi. Na drugom sastanku najuglednijih beogradskih graana bio je prisutan i eneral Milan Nedi. Kada je Milan Nedi uo ta se od njega trai on je istakao da takav poloaj iziskuje strahovitu odgovornost, te zbog toga on ne moe da primi ponueni mu poloaj. Svi prisutni su pitali: ,,A ta sad?" Odmah su svi poeli da mole i preklinju generala Nedia da se primi poloaja. Situacija je bila vrlo teka. Reeno je da se svi prisutni jo jednom sastanu, jer su prilike zahtevale da se to hitnije neto uradi kako bi se naao izlaz iz tako teke i po sve Srbe sudbonosne situacije. Na sledeem sastanku, svi prisutni su govorili da su mnogo razmiljali o svemu i da smatraju da drugog izlaza nema, nego da se Milan Nedi primi ovog zaista tekog 23 zadatka. Dr Aleksandar Beli, predsednik Srpske akademije nauka, uzbuen, sa suzama u oima, okree se generalu Nediu i kae: Gospodine ministre, Vi ste u slobodnoj naoj zemlji zauzimali najvie poloaje, bili ste komandant armije, naelnik glavnog generaltaba, ministar vojske i mornarice i komandant grupe armija. Uivali ste sve poasti. Danas je dolo vreme da se primite jednog zaista tekog i nezahvalnog poloaja pod okupacijom. Danas se radi o biolokom spasavanju srpskog naroda, koji

Vi ne smete napustiti..." Izgovorivi ove poslednje rei, dr Beli je zaplakao. Posle rei dr Belia, general Milan Nedi je vrlo uzbuenim glasom rekao, da pristaje da se stavi na elo jedne srpske vlade koja e, na osnovu meunarodnih konvencija, primiti odgovornost administriranja zemlje, pod nemakom okupacijom, odbijajui odluno svaku politiku koja bi se protivila interesima srpskog naroda. Iz ovoga se jasno vidi da Milan Nedi nije doao na vlast voljom Nemaca, kao Paveli i Kvisling, nego na molbu velikog broja najuglednijih Srba koji su se tada zatekli u Beogradu. Nekoliko dana docnije, 29. avgusta 1941, obrazovana je vlada enerala Milana . Nedia. Sastav vlade bio je ovaj: predsednik vlade: Milan . Nedi; ministar unutranjih dela: Milan Aimovi, bivi ministar, ministar pri predstavnitvu vlade: Momilo Jankovi, advokat, ministar pota i telegrafa: Josif Kosti, armijski eneral; ministar saobraaja: ura Doki, armijski eneral; ministar rada: Panta Draki, eneral i kancelar Kraljevih ordena; ministar prosvete: Milo Trifunac, profesor univerziteta; ministar pravde: dr eda Marjanovi, kasacioni sudija i nosilac ordena Karaoreve zvezde sa maevima; ministar socijalne politike i narodnog zdravlja: dr Jovan Mijukovi; ministar narodne privrede: Mihailo Olan; ministar poljoprivrede: dr Milo Radosavljevi, bivi narodni poslanik; ministar finansija: Duan Letica; ministar graevina: in. Ognjen Kuzmanovi, bivi ministar. eneral Milan Nedi je obrazovao svoju vladu 24 poto su se Nemci saglasili sa sledeim uslovima rada: 1. Da se obrazuje Srpska vlada, koja upravlja svim poslovima drave i naroda srpskog na ovoj teritoriji, pod nadzorom Vojnog zapovednika u Srbiji. 2. Da se odobri Srpskoj vladi oruana sila, bez koje se ne moe obezbediti red i mir u zemlji, i to: a) andarmerija do jaine 10.000 andarma; b) potporne narodne jedinice formirane i komandovane od srpskih stareina, ija e se snaga, do 30.000, utvrditi stvarnom potrebom Srpske vlade i odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji; v) oruje i oruanu opremu za pod a) i b) daje Vojni zapovednik u Srbiji u potrebnoj koliini od zaplenjenog oruja jugoslovenske vojske. 3. Da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemakoj na ovaj nain: a) da se lekarskim pregledima utvreni kao bolesni i invalidi, zarobljenici puste kuama u Srbiju; b) da se puste iz ropstva svi ratni zarobljenici stariji od 55 godina; v) da se otpuste zarobljenici potrebni za obnovu zemlje, a za ije e lojalno dranje Vlada snositi punu odgovornost; g) da se pobolja ishrana naih zarobljenika u Nemakoj slanjem potrebnih namirnica iz Srbije brigom Srpske vlade. 4. Poboljati dosadanje ekonomske i administrativne granice Srbije moguim posedanjem dotinih teritorija nemakim trupama (umesto ustaa). 5. Efikasno obustavljanje ubijanja, pauperacije i

progona Srba pod Hrvatskom, Bugarskom i Maarskom. (S. Krakov: General Milan Nedi; 1963) Prva olakica za Beograane bila je da su Nemci odmah uklonili iz Beograda jedan maarski bataljon Honveda, koji je bio smeten u II enskoj gimnaziji. 25 NEDI APEPUJE NA SRPSKI NAROD Kao predsednik srpske vlade, eneral Milan Nedi, u svome govoru od 1. septembra 1941, rekao je, pored ostaloga, i ovo: Doao sam na vladu da spasavam narod, da se meusobno ne istrebi, da zavlada red i mir, rad i bratstvo; da saekamo svretak rata zdrueni pod srpskim barjakom ,,Samo sloga Srbina spasava". ta mi moemo da uinimo? Nita. Samo sebi zlo. Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru. Danas se vre obrauni najveih sila sveta. Tu mi niti moemo pomoi, niti odmoi. Nemoj da se meamo u tue stvari, jer ko se mea u tue stvari, izvue obino deblji kraj." Devetog septembra 1941. godine general Nedi je uputio srpskom narodu poslanicu u kojoj kae i ovo: ,,Dolo je presudno vreme. Vreme kada se mora misliti svojom glavom, srpskom glavom. Doao je poslednji as da se otvore oi, da kroz njih vidite bistro, i jasno, i dogaaje i ljude, a pre svega interese naeg naroda. Deco moja, ne trujte se piem iz otrovnog tueg brloga, napajajte se istom vodom sa izvora zdrave srpske narodne svesti. Tu ete jedino nai najlepu istoriju koju moe jedan narod da doivi. Tu ete, ako pogledate, ako samo duhom svojim zahvatite, nai dela svojih otaca i zadrhtae vam srce od radosti pred tim otkrivenjem. Deco moja, sinovi Srbije! Ja diem slavnu srpsku zastavu za ije su asno i neuprljano lepranje milioni dali dragovoljno ivote svoje. Hajte pod tu zastavu vere i nade, asti i junatva, koja e odagnati od nas patnje i sve poraze nae. Prihvatite je i nosite je, uvajte je i branite je. Omladino srpska! Ove moje rei su amanet i testament moj vama upuen. Kroz moju duu i moje srce govore vam oni milioni iz grobova koji su slavno, portvovano pali na bojnim poljima vas radi, vama da bude bolje. Poslednji trenutak izbija. Vratite se domu svome, ognjitu oinskom. Vratite 26 se Otaxbini. Vratite se majci Srbiji. Doite da zajedno sa mnom uzviknete: sve za nju, nita protiv nje." Gerilska akcija etnika i partizana protiv Nemaca poetkom septembra 1941. godine razbesnela je Nemce. Vojni zapovednik Srbije upozorio je na najdramatinije posledice koje e izazvati etniko-partizanski napadi. eneral Nedi bio je u tekoj situaciji. On je video sve vee opasnosti za srpski narod, pa je hitao da formira vojne jedinice, ija bi akcija protiv komunista spreila strane nemake kaznene ekspedicije. Nemake faktore molio je Nedi da imaju strpljenja, jer se za desetak dana ne moe uiniti sve to se eli i ne moe se povratiti red u okupiranoj Srbiji, koja je bila ve skoro sva u plamenu. Milan Nedi 15. septembra 1941. godine upuuje sledeu poruku srpskom narodu: ,,Srbija se u ovom trenutku nalazi na pragu graanskog

rata. Priberite se i shvatite svu veliinu opasnosti koje nam prete. Njihove preteke posledice snosie i oni koji ih ele i oni koji se protiv njih bore, i oni koji su krivi i oni koji su pravi... Srbi, elite li i sebi i svojoj deci tu bezumnu, nepotrebnu propast? elite li da se zatre srpsko pleme?... Teko naem narodu ako okupatorskim vlastima bude potrebno da nam jo jednom dokau kako, i pored rata na Istoku, imaju i suvie slobodnih snaga da nas umire... Duboko verujemo da je na najvei nacionalni zadatak da spasemo od unitenja jezgro srpskog naroda, da mu omoguimo da u miru doeka kraj ovog stranog rata u kome velike sile vode borbu na ivot i smrt, i da bar tako doekamo dan osloboenja, kada kraj ovoga rata nismo umeli da doekamo u svojoj slobodnoj velikoj domovini. Samo tako odgovoriemo zakletvi koju smo dali Kralju i Otaxbini. Ali ispunjenje ovog svetog zadatka zavisi iskljuivo od razumevanja i odziva naeg naroda. Mi dozivamo svakog, bez razlike, da ispuni svoju dunost prema Otaxbini i prema naciji... 27 ujte na poziv, ujte na krik za spas srpstva. ujte i pohitajte, jer su asovi skupi, i sutra va odziv moe ve kasno stii. Obraamo se i vama, grenici, verujui da je meu vama veina samo zabludela. Doite svesti. Ostavite umu, puku i bombu. Vratite se porodici i domu svome, Ostavite velike i silne, nek se oni meu sobom objanjavaju i sporazumevaju, ne meajte se u tue raune." SRPSKI ORUANI ODREDI Na dan 6. septembra 1941. godine izvreno je prvo formiranje vojnikih jedinica pod nazivom Srpski oruani odredi". Komandanti su bili vii oficiri. Do ovoga dana nije bilo veih vojnih jedinica civilne uprave u okupiranoj Srbiji. eneral Milan Nedi, stvaranjem Srpskih oruanih odreda, eleo je da se oni bore protiv komunista, da bi se na taj nain izbegle krvave nemake odmazde za poginule nemake vojnike. Komandantima, koji su krenuli na teren u borbu, eneral Nedi nareuje da se dobro bore i da unitavaju komunistike odrede, a da sarauju sa odredima enerala Drae Mihailovia. eneral Nedi je verovao u zajedniku akciju posle razgovora sa delegatima Drae Mihailovia. Za komandanta vojnih odreda Nedi postavlja enerala Stevana Radovanovia. andarmerijski odredi nisu bili u stanju da se sami bore protivu komunista, koji, ubijajui po nekog Nemca, izazivaju strahovite odmazde i kaznene ekspedicije prave pusto po Srbiji. Dolazi do ozbiljne krize, koju vlada Nedieva otklanja na taj nain to reava da se narod pozove u borbu i da se osnuju dobrovoljake jedinice. Odmah posle toga obrazovana je, 15. septembra 1941. godine, Srpska dobrovoljaka komanda. Za komandanta dobrovoljaca eneral Nedi postavlja pukovnika Kostu M. Muickog, biveg autanta Kralja Aleksandra i Kraljice 28 Marije. Ve prvog dana formira se prvi dobrovoljaki

odred, koji je kasnije nazvan Trei aki", jer je u njemu bilo najvie studenata. Ovaj odred imao je prvu borbu sa komunistima ve 17. septembra, u kojoj potpuno razbija famu o tobonjoj nepobedivosti komunisga. Na dan 20. februara 1942. godine poinje da se formira Srpska dravna straa, Srpska granina straa i Srpska gradska straa. Na elu ovih oruanih formacija tada je stajao ondanji upravnik grada Beograda i predsednik optine Beograd, Dragi Jovanovi. On je na ovo mesto postavljen po izriitom traenju nemakog generala Majsnera. Srpska dravna straa, sa Srpskom graninom straom, imala je oko 18.000 oficira, podoficira i redova. Za komandanta Srpske dravne strae postavljen je pukovnik Borivoje Joni, a za komandanta Srpske granine strae potpukovnik Ljudevit Pogaar. Srpska dravna straa preuzela je ulogu andarmerije, a Srpska granina straa vrila je dunost nekadanjih jugoslovenskih graniara. Sa formiranjem Srpske dravne strae, rasformirani su etniki odredi vojvode Koste Peanca. Dobar deo Peanevih etnika uao je u sastav Srpske dravne strae. ANARHIJA Poetkom druge polovine septembra 1941. anarhija, koja je bila ovladala jugoslovenskim teritorijama izvan ue Srbije, sada se prenosi i na samu Srbiju. Poar i krv vide se na sve strane. Krvave ustae ekaju da sa Arnautima i Maarima upadnu i u okupiranu Srbiju. Broj izbeglica iz Herceg-Bosne, Like, Korduna, Slavonije, Srema, Metohije i June Srbije svakodnevno se uveava. Ovi ljudi, ene i deca koji su toliko prepatili, trae spasa, krova i hleba. Na dan 17. septembra 1941. dr Turner, ef nemakog upravnog taba, poziva Milana Nedia radi jednog 29 vanrednog saoptenja. Kada je general Nedi, sa svojim tumaem, doao kod Turnera on mu je saoptio delove naredbe nemake Vrhovne komande br. 888/41 od 16. septembra koju je potpisao feldmaral Kajtel. Tu su data uputstva Vojnom zapovedniku Srbije o tome koja i kakva sredstva da se upotrebe radi unitenja ustanka, koji su oni smatrali komunistikim, bez obzira ko ga vodi i ko sve u njemu uestvuje. Ova naredba bila je jedan od dokaza protiv Kajtela na suenju nacistima u Nirnbergu. Ta naredba je imala i ove take: 2. Dosadanje mere preduzete za suzbijanje tog opteg komunistikog pokreta pokazale su se nedovoljnim. Firer je sada naredio da treba svuda primeniti najotrije mere, kako bi se pokret uguio u najkraem roku. Samo na taj nain, koji se uvek uspeno primenjivao u istoriji podizanja moi velikih naroda, moe se ponovo uspostaviti mir. 3. Pri tome se ima postupiti prema ovim direktivama: a) Svaki akt uperen protiv nemake okupacione vojne sile, bez obzira na blie okolnosti pojedinih sluajeva, mora se svesti na to da je komunistikog porekla. b) Da bi se nemiri uguili u zaetku, moraju se pri prvoj pojavi bez odlaganja primeniti najotrije mere, da se na taj nain silom sprovede autoritet okupacione

vlasti i sprei dalje irenje. Pri tome imati u vidu da jedan oveiji ivot u tim zemljama esto ne vredi nita i da se zastraavajue dejstvo moe postii samo neobinom svirepou. Kao odmazda za ivot jednog nemakog vojnika mora se u tim sluajevima uzeti kao opte pravilo, da odgovara smrtna kazna 50-100 komunista. Nain izvrenja smrtne kazne mora jo pojaati zastraavajui efekat." Turner je tada rekao eneralu Nediu, da se srpske oruane snage nee upotrebljavati za izvrenje odmazde. To e biti iskljuivo posao nemaki, ali se nee uzimati u obzir nikakve intervencije i molbe srpskih vlasti. U Beograd je dolo i poverljivo nareenje Firera i vrhovnog zapovednika oruane sile OKV Br. 44. 1538/41 u 30 kome se, pored ostalog, kae i ovo: Upotreba hrvatskih snaga u hrvatsko-srpskom graninom prostoru odobrena je od strane hrvatske vlade i prema tome one se mogu koristiti." Turner, istovremeno, saoptava Nediu da e se iz Beograda uzeti 50.000 talaca. Ovi taoci bie streljani po kljuu 100 Srba za jednog ubijenog Nemca, a 50 Srba za svakog ranjenog Nemca. eneral Nedi je toga dana, posle razgovora sa Turnerom, obiao sve vodee nemake faktore, kojima je predoio da bi izvrenje pretnje o hapenju 50.000 Beograana, i to najvienijih, potpuno zapalilo celu Srbiju, koja bi postala spaljena zemlja" akcijom samih Srba, jer zaista ne bi imali vie ta da izgube beei u ume. Nedi je uspeo da spase Beograd od katastrofe, ali nad ostalim delovima Srbije ostala je i dalje smrtna opasnost. U Beograd je ubrzo stigao novi Vojni komandant okupirane Srbije, general Beme, koji je, 21. septembra 1941., primio dunost i preduzeo akciju ienja Srbije. U noi izmeu 24. i 25. septembra 1941. ustanici vre napad na grad abac. Nemci pozivaju u pomo ustae. Nemci i ustae pokupili su tada oko 7.000 Srba iz apca i odveli u Klenak radi sgreljanja za odmazdu, a potom ih prebacili u Jarak. Pri sprovoenju su ustae i Nemci ubili 164 Srbina, koji nisu bili u stanju da izdre usiljeni mar. Kada je eneral Nedi bio obaveten o nesrei koja je zadesila Mavu, on odmah ulae otar protesg kod Nemaca, navodei da su Podoficirski odredi, srpski dobrovoljci i etnici Koste Peanca ve poeli da iste teren, da su pokazali dobar uspeh i on trai da se svi Srbi iz Jarka vrate u abac. Nedi je u ovome uspeo i 30. septembra prva velika grupa Srba ve je stigla u abac. Ovde moramo da iznesemo jednu istinu o spasavanju Srba u apcu: eneralu Nediu pomogli su pukovnik Keve, koji je bio naelnik taba komandujueg generala, i rezervni kapetan prof. univerziteta dr Jozef Matl. 31 Prof. Matl je, uglavnom, izdejstvovao da se ustae prebace preko Drine i vrate u NDH. KRVAVE NEMAKE ODMAZDE Najkrvavija nemaka odmazda izvrena je u Kraljevu. Nemci su u Kraljevu, za svoja 23 poginula vojnika, strelali preko 2.300 Srba, ili tanije, svakog treeg stanovnika

ovog srpskog grada. Tako je i borba ustanika, napadom na Kraljevo zavrena katastrofom po Srbe. Tu je jo poginulo i oko 800 Srba koji su vrili napad na Kraljevo. Za ubijenih deset i ranjenih 26 nemakih vojnika od strane ustanika Nemci vre najjeziviju odmazdu u Kragujevcu. Po nemakim izvorima, u Kragujevcu je streljano 2.300 graana, a po drugim izvorima oko 7.000. Verovatno tana cifra nee nikada biti ni utvrena, ali se zna da Nemci nisu prezali, niti se stideli svojih zloina. Oni su uvek tano objavljivali cifre streljanih. Za nas je vano da je u Kragujevcu izvren pravi pokolj nevinih Srba. Interesantni su iskazi etnikog kapetana Pavla Bogievia. On je 20. oktobra 1941. godine razgovarao sa komunistikim komandantom Rajom Nedeljkoviem, lanom Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije, i predloio da zajedniki napadnu Nemce u Kragujevcu, da bi oslobodili i od streljana spasli pohapene Srbe. Nedeljkovi odgovara: ,,Vreme nije za takav napad, a to se tie ljudi, to ih god vie Nemci pobiju, to e za nas ostati manje posla da ubijamo kada oslobodimo Kragujevac. Zato ti ljudi iz Kragujevca nisu doli kod nas da se bore protiv Nemaca" Nacionalnim snagama, u napadu na Nemce, u blizini Kragujevca komandovali su: major Miodrag Paloevi i kapetan Duan Smiljani. Komunistima su komandovali: Raja Nedeljkovi, Dragutin Markovi, profesor i Radisav Lazarevi, student. Milan Nedi i Dimitrije Ljoti su bili zaprepaeni tragedijom Kragujevca. Njihovo miljenje je bilo 32 da je to najgora stvar to je mogla da zadesi umadiju. Komunisti su pokidali telefonske veze izmeu Kragujevca i Beograda, pa tako oni nisu blagovremeno bili izveteni o stranoj nesrei koja se sprema Kragujevcu. Da je eneral Nedi blagovremeno znao za nesreu moda bi mu polo za rukom da tu nesreu barem donekle ublai. Vlada enerala Nedia, posle velike tragedije u Kragujevcu, nosila se milju da podnese ostavku. Nedievi prijatelji i saradnici govorili su da on to nikako ne bi smeo da uini. Svi su oni govorili da je Kragujevac velika nesrea, ali ako on podnese ostavku, onda e cela Srbija postati Kragujevac. ,,Vi morate da ostanete da branite srpske ivote, a svi moramo biti svesni da se uvek sve ne moe postii kako elimo", govorili su mu. Ovi Nedievi saradnici govorili su jo i ovo: ta bi bilo sa Beogradom, Mavom, apcem da niste zadrali krvave ruke okupatora?" Nesrea i katastrofa u Kragujevcu danima je pritiskivala Milana Nedia i sve njegove prijatelje i saradnike. Dimitrije Ljoti je govorio svojim prijateljima: Ja ne znam ta ne bih uradno da mu pomognem. I ako bi on trebalo samo jednu stopu da bude vii, da bi se bolje video i uo, ja sam gotov da legnem na zemlju pa neka se popne na mene i neka tako bude vei..." Kragujevaka tragedija pogodila je sve prave patriote. Nisam sreo prijatelja ili poznanika koji nije iskreno alio nevine srpske rtve u Kragujevcu. Tu su ak i deca, aci viih razreda gimnazije, streljani zajedno sa svojim profesorima. Mnogi su pitali: ,,Pa zar je ovo bilo potrebno? Da li su napadai znali da su ubistvom 10

nemakih vojnika i 26 ranjenih pobili hiljade Srba?! Zar e ovo promeniti situaciju na frontovima gde se bore veliki? Ako ovako potraje, nama Srbima, zaista je doao kraj!" U ovim tekim momentima eneral Milan Nedi sa svojim saradnicima smatra da im je glavna dunost da aak, Gornji Milanovac, Uiku Poegu i Uice oiste od komunista sopstvenim srpskim oruanim snagama, tako da zz okupator nee moi da primenjuje svoj strani krvavi klju: stotinu za jednog! eneral Milan Nedi, pored Dimitrija Ljotia, pozivao je na savetovanje mnoge vodee ljude iz politikog, privrednog i kulturnog ivota. Meu njima su bili i ovi: Ilija Mihailovi, prvak Radikalne stranke; Vlada Ili, predsednik Industrijske komore; dr Laza Markovi, prvak Radikalne stranke i bivi ministar; dr Miroslav Spalajkovi, bivi ministar; Risto Joji, prvak Demokratske stranke; dr Mijukovi, potpredsednik Lekarske komore; dr Milo Radosavljevi, bivi ministar i prvak Demokratske stranke; dr Mirko Kosi, profesor univerziteta i prvak Radikalne stranke. Kod Milana Nedia esto je dolazio i Adam Pribievi, bivi predsednik Samostalno-demokratske stranke, koga je konsultovao o raznim pitanjima. SLOM KOMUNISTIKE SOVJETSKE UIKE REPUBLIKE" Dobrovoljci, podoficirski odredi i etnici Koste Peanca uspevaju da za krae vreme oiste mnoga mesta od komunista. Pripremili su i glavni napad na Sovjetsku Uiku republiku". Ujedinjene nacionalne snage, kojima prilaze i etnici Drae Mihailovia, napadaju Titovu Sovjetsku uiku republiku". etniki odredi su pod komandom majora Miloa Gliia, majora Manojla Koraa, kapetana Vuka Ignjatovia i II Ravnogorski korpus pod komandom kapetana Predraga Rakovia. Blagodarei ujedinjenim nacionalnim snagama, komunisti su razbijeni. Komunistikim snagama komandovao je Tito. Sovjetske uike republike" nestaje, a komunisti, sa Titom na elu, u paninom bekstvu naputaju okupiranu Srbiju. Narod predahnu i u se pesma: Pada slana - nesta partizana!" U borbama protiv Titovih komunista izginulo je prilino boraca iz svih nacionalnih odreda Srbi, 34 omladinci, svesno su ginuli, trvovali sebe da bi spasli svoj narod. Nemcima nije data prilika, da i u ovom delu okupirane Srbije vre strane kaznene ekspedicije i streljaju nevine ljude po svome krvavom kljuu. Raunica je bila prosta: poginulih 200 nacionalista spasli su 20.000 svoje srpske brae! Istine radi moramo konstatovati: iako su etnici Drae Mihailovia uestvovali u borbama i doprineli ruenju Sovjetske uike republike", Nemci su i dalje progonili Drau Mihailovia, koga su docnije ucenili sa 100.000 zlatnih nemakih maraka. Nemci su napravili plan da Drau Mihailovia, sa celim njegovim tabom, koji se nalazio u Zapadnoj Srbiji, opkole ali je pukovniku Kosti Muickom uspelo da, pre potpunog opkoljavanja, obavesti Mihailovia o tome, tako

da se on, u poslednen momentu, sa celim svojim tabom izvukao iz opkoljavanja. Nemci su posumnjali da je neko obavestio Drau Mihailovia pa su odmah uhapsili Kostu Muickog, koji je nekoliko meseci dran u zatvoru Gestapoa. Mnogi etnici su mislili da je njihova dunost da spasavaju i ouvaju civilno stanovnitvo Srbije, a ne da doprinose njegovom unitenju. Tito i komunisti nisu vodili rauna o strahovitim rtvama civilnog stanovnitva ve su se drali svoga naela: ,,to gore - to bolje" i: Cilj opravdava sredstvo". POMO RATNIM ZAROBLJENICIMA 35 Nedi je, takoe, traio, da se ispune obeanja koje je dobio od Nemaca u pogledu osloboenja prve partije od 50.000 osoba. Nemci ovo obeanje nisu ispunili ve su to pitanje uvek odlagali, a pustali su samo manje grupe; samo su jednom prilikom pustili neto preko 1.000 zdravih ratnih zarobljenika. U Beograd je, kasnije, prispelo i nekoliko sanitetskih vozova sa obolelim srpskim zarobljenicima. Srpski Crveni krst inio je sve da se ratnim zarobljenicima pomogne. Stotine valjanih Srba i Srpkinja radili su dobrovoljno bez ikakve nagrade u Srpskom Crvenom krstu da bi se sav posao obavio na vreme i pomo naim ratnim zarobljenicima stigla to je pre mogue, a takoe da se uredi i sva prepiska. Kada sam u martu 1945. godine boravio u tabu enerala Mihailovia u Bosni, saznali smo da su komunisti prilikom ulaska u Beograd vrili masovna streljanja potpuno nevinog stanovnitva. Sve to nije mislilo i odobravalo komunistiku akciju bilo je u opasnosti da bude streljano. Tu sam saznao da su komunisti streljali i dr Petra Zeca, predsednika Srpskog Crvenog krsta, koji je svojim radom uinio mnoga dobra naim ratnim zarobljenicima i izbeglicama iz krvave i po zlu uvene NDH. MISIJA U TURSKOJ U drugoj polovini meseca februara 1942. godine dobio sam poziv da odmah doem kod Dimitrija Ljotia. On mi izlae situaciju u zemlji i pita: da li bih se primio jedne vane misije, da otputujem u Tursku kao punomonik Srpskog Crveng krsta. Moj zadatak bi bio da u Turskoj nabavim pamuk koji bi se preradio kod nas u zemlji, da bi se obukla srpska izbeglika deca ije su roditelje pobile ustae. Ta deca su skoro gola i bosa pobegla ispred krvavih ustaa, a ima ih ve nekoliko desetina hiljada. eneral Milan Nedi i on dae mi poruke za kralja Petra II i nau vladu u Londonu. D. Ljoti mi skree 36 panju da o ovome nikome nita ne govorim, da o svemu dobro razmislim, jer ako okupator ovo sazna i ja priznam da sam dobio poruke za nae u Londonu, da neemo nastradati samo Milan Nedi, on i ja, ve da e to imati tehnikih posledica za sve Srbe u okupiranoj Srbiji. Nemci bi to mogli uzeti kao ,,nov dokaz" srpskog nepomirljivog neprijateljstva i netrpeljivosti prema njima. D. Ljoti mi je tada rekao, da e general Nedi sve uiniti da to pre krenem za Tursku. Dodao je da su ve pre mene putovali u Tursku dva predstavnika naeg Ministarstva

privrede. Sutradan, po dogovoru sa njima, doao sam u njegov stan u 7 asova ujutru, a ve oko 7,30 bili smo u privatnom stanu kod enerala Nedia. eneral Nedi odmah je upitao: ,,Vi ste spremni za put?" Poto sam potvrdno odgovorio, Nedi ree: "Vama je ovaj moj brat Mita, sigurno, rekao ta nam je namera. Mi smo razmiljali koga da poaljemo. On mi je predloio Vas. Ja sam odmah pristao na to. Otidite odmah kod dr. Petra Zeca, predsednika Srpskog Crvenog krsta, i ministra privrede Mihaila Olana radi obavljanja potrebnih formalnosti za put. Garanti smo ja, Mita i dr. Zec. Kada formalnosti za put budu gotove, onda emo se ponovo sastati i opirno o svemu govoriti." Tek krajem juna meseca bile su obavljene formalnosti za moj put u Tursku. Pre mog odlaska bio sam nekoliko puta kod enerala Nedia. Ovim sastancima je uvek prisustvovao i D. Ljoti, koji je bio najprisniji i najodaniji pomaga Milana Nedia. Od njih dvojice dobio sam potrebne instrukcije. Kad sam prispeo u Belu Palanku video sam da se nalazim na granici odakle poinje vlast bugarskog okupatora. Dalje, od Bele Palanke ka Sofiji, sa tugom u srcu posmatrao sam kako su bugarske vlasti ve odbacile sve ono to je podsealo na Jugoslaviju. Svuda su stavljeni njihovi znakovi. Oni su sve inili i trudili se, da ove divne srpske krajeve, makar pred stranim svetom, prikau kao bugarske. 37 U SOFIJI U Sofiji sam ostao dva dana radi dobijanja ulazne vize za Tursku. Turski konzul mi je rekao da moram da saekam odgovor iz Ankare, jer on treba da dobije odobrenje iz Ministarstva spoljnih poslova, da mi moe izdati ulaznu vizu. Prvog dana boravka u Sofiji imao sam sreu da pronaem neke svoje stare i dobre prijatelje. Jednom od njih, mladom bugarskom diplomati, poverio sam da mi je elja da posetim bugarskog mitropolita Stefana. Moj prijatelj mi odmah ree, da tako neto i ne pokuavam, jer u na sebe navui veliku sumnju, a moe se desiti da me bugarska policija i uhapsi. Dalje mi ree, da mitropolit Stefan izdrava neku vrstu kunog zatvora i da je pod stalnom straom Borisove policije. Ova vest me je oalostila, jer, eto, ve na prvom koraku, nisam u stanju da izvrim zadatak koji sam dobio u Beogradu. Moj zadatak, bio je da posetim mitropolita Stefana, da mu izruim pozdrave i potovanje i da mu prenesem molbe Milana Nedia i Dimitrija Ljotia, da u ovim pretekim vremenima za srpski narod uini to moe da nam se sudbina olaka. D. Ljoti je poznavao mitropolita, koji je bio naklonjen srpskom narodu, pa je verovao da e on sve uiniti da se Srbima pomogne i da im se sudbina olaka. Sutradan po mome dolasku u Sofiju otiao sam da posetim staru gospou Ekatarinu Karavelovu. Gospoa Karavelov bila je najuglednija dama u Bugarskoj i u prijateljskim vezama sa porodicom Ljoti jo iz davnina. U domu Karavelov oseao sam se kao kod najboljih prijatelja. Tu sam otvorio svoje srce i rekao sve ta se deava sa Srbima u NDH i u okupiranoj Srbiji. Gospoa

Karavelov bila je iskreno dirnuta stradanjima Srba. Ona mi je rekla, da e uskoro doi dva gospodina, kojima treba sve da ponovim i da ona veruje, da e ta gospoda pomoi, da se prema Srbima ublai barem bugarska okupacija. 38 Uinio sam kako mi je plemenita i dobra gospoa Karavelov savetovala. Verujem, da je ova intervencija uinila da se u mnogome razlikovala okupacija Srbije od strane Bugara u ovom ratu od prve krvave okupacije u Prvom svetskom ratu. Kod mnogih Bugara osetio sam da im nije prijatno to su se nae dve drave opet nale u dva neprijateljska tabora. Pojedini, koji su me pozvali u svoje kue, otvoreno su mi govorili, da se stide da su bugarske trupe ponovo postale okupator u Srbiji. Oni su me uveravali, da je velika veina naroda protivu politike kralja Borisa. U TURSKOJ Odmah po prispeu u Jedrene primetio sam veliku razliku izmeu okupirane Srbije i slobodne Turske. Na eleznikoj stanici bilo je svega i svaega kao i u Beogradu pre rata. Turske carinske i policijske vlasti bile su vrlo predusretljive. Oni su mi postavljali razna pitanja kada su videli da dolazim iz okupiranog Beograda. Morao sam da vrlo obazrivo odgovaram na pitanja. Nedi i Ljoti skrenuli su mi naroito panju da budem vrlo obazriv, da pazim ta govorim, da merim svaku svoju re jer u uz put nailaziti na agente obavetajne slube raznih zemalja, koji su u slubi ili Nemaca ili saveznika. Drao sam se ovih saveta, ak nekada i vie nego to sam moda trebao. Prvog dana u Carigradu stupio sam u vezu sa predstavnikom Meunarodnog crvenog krsta, turskog Ministarstva trgovine i turskog Polumeseca (ista organizacija kao to je Crveni krst). Preko jednog prijatelja udesio sam sastanak i sa naim diplomatskim predstavnikom. To je bio na generalni konzul Ljuba Haxi -orevi. Neto docnije imao sam sastanak i sa naim ambasadorom u Ankari dr Ilijom umenkoviem, vojnim izaslanikom pukovnikom Miloem Bankoviem, savetnikom ambasade Tomazeom i jo nekima. Svi nai diplomatski pred39 stavnici primili su me prijateljski. Mnoge sam od ranije dobro poznavao. Jedini je izuzetak bio drugi sekretar ambasade Nikolajevi. On me je sa omalovaenjem pitao za Nedia. Odgovorio sam da Milan Nedi ini sve to moe. Da je u okupiranoj Srbiji nalo utoita ve nekoliko stotina hiljada Srba najveim delom iz krvave NDH. Dodao sam da nisam doao da vodim neke politike diskusije, a najmanje da branim enerala Milana Nedia, jer e vreme kazati svoje... Ovaj Nikolajevi je docnije postao ef kabineta Titovog ministra spoljnih poslova Simia. Generalnom konzulu Ljubi Haxi-oreviu preneo sam poruke i tano opisao situaciju u okupiranoj zemlji. Tom prilikom rekao sam: Nedi i Ljoti poruuju da su se primili pretekog i nezahvalnog zadatka u cilju spasavanja srpskog naroda, kome preti opasnost potpunog istrebljenja. Oni ostaju verni svome Kralju, koga nikada nisu izneverili i nee ga nikad izneveriti." Detaljno sam izloio kako je prvo dolo do

Komesarske uprave, a onda i do vlade enerala Milana Nedia. Opirno sam govorio o zloinima ustaa, navodio i dao podatke o mnogim njihovim zverstvima, priao o zloinima Maara i Arnauta, dodavi, da bi sva ova zverstva prestala samo kada bi Nemci iz Berlina to eleli. Samo jedna Hitlerova naredba bila bi dovoljna da sprei sve jezive zloine koji se vre nad srpskim narodom. Opirno sam ispriao kako je zajednikim nacionalnim snagama polo za rukom da unite Titovu Uiku republiku". Da su u Uicu komunisti pobili preko 400 Srba nacionalista, ali da Nemci nisu vrili streljanja za odmazdu, jer su glavnu borbu vodili nacionalni odredi. Preneo sam poruku, da eneral D. Mihailovi treba i dalje da ostane ilegalan, a da pitanja od opteg narodnog interesa zajedniki reavaju da bi se na taj nain spaslo to vie srpskih glava. Rekao sam da se etnici u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji i Lici bore 40 protivu ustaa i komunista i da su oni jedina zatita Srbima u krvavoj ustakoj NDH. Dodao sam i to da se sada eneral D. Mihailovi nalazi u Crnoj Gori. I u Crnoj Gori etnici vode borbu protivu komunista, koji su mnoge narodne prvake i domaine na najzverskiji nain pobili. Tu u Crnoj Gori komunisti su najbolje dokazali da se u zverstvima protiv nacionalista ne razlikuju od krvavih hrvatskih ustaa. Prvi organizator etnika u Dalmaciji bio je svetenik i vojvoda Momilo uji, a u Hercegovini vojvoda Petar Samarxi, svetenik Radojica Perii i Milorad Popovi. Potom sam preao na akcije komunista, ta su sve oni radili za vreme kratkog trajanja rata, jer su Tito i njegovi komunisti smatrali Hitlera svojim saveznikom na osnovu sporazuma Molotov-Ribentrop iz 1939. godine. Komunisti su stvarali zabunu meu vojnicima irenjem lanih vesti, i govorei ta moe Jugoslavija protiv Hitlerove sile kada je mona i velika Francuska ve kapitulirala. Komunisti u okupiranoj Srbiji nisu izvrili nijednu sabotau niti su izvrili ubistvo ijednog nemakog vojnika do Hitlerovog napada na Sovjetski Savez. Kada je Hitler napao Sovjetski Savez i kada su dobili nareenje iz Moskve, onda su komunisti otpoeli krvavo kolo po Srbiji. Komunisti otpoinju graanski rat na teritoriji okupirane Srbije, ba na onom delu, koji je bio poteen od istrebljenja, koje su poeli da vre ustae. Komunisti su poeli svoju akciju u okupiranoj Srbiji 7. jula 1941. godine ubistvom dvojice srpskih andarma na narodnom skupu u Beloj Crkvi kod Valjeva, koji su tu bili radi odravanja mira i reda. Tako su komunisti poeli da stvaraju anarhiju koja je gora od svega. Nedi i Ljoti, nastavio sam sa izlaganjem, smatraju kao sigurno da e ovaj rat jo dugo trajati, pa je zato potrebno da srpski narod ostane miran. Ustaka zverstva, komunistike sabotae i graanski rat, nemake krvave odmazde i druge neprilike vode neminovno unitenju srpskog naroda. Naa e zemlja jednog dana biti osloboena od okupatora, ali se postavlja pitanje koliko e u 41 njoj ostati ivih Srba. U ehoslovakoj i Francuskoj stanje

je daleko bolje. Tamo Nemci ne ubijaju u masama narod kao kod nas u okupiranoj Srbiji. Francuzi i ehoslovaci ekaju povoljan momenat. Bilo bi dobro da i mi neto nauimo od ovih bliskih i dragih naroda. Nedi i Ljoti se trude da bi to vie narod ouvali, a naroito vode brigu, da u okupiranoj Srbiji ponovo ne izbije anarhija sa graanskim ratom, to bi samo komunistima koristilo. Oni se trude da do kraja rata ne dopuste komunistima da zavladaju ni jednim delom okupirane Srbije. Situacija u drugim krajevima Jugoslavije stoji daleko gore. Tamo se komunisti organizuju i pripremaju za preuzimanje vlasti u celoj Jugoslaviji. Na malu okupiranu Srbiju okomili su se jednakom estinom, mada zbog sasvim suprotnih cileva, i ustae i komunisti. Ustae smatraju da ne mogu trajno stabilizovati ni svoju dananju NDH ako bude postojalo jedno zdravo, mirno jezgro srpskog naroda u umadiji. Radi toga oni sve ine, i tajno i javno, da pred nemakim okupatorom oklevetaju Nedia i njihovu akciju prikau kao skroz pritvornu i neprijateljsku. Ustaka tampa napada Nedia kao prosavezniki orijentisanog oveka, a Ljotia, da je ta porodica ve 140 godina verna i odana dinastiji Karaorevia. Komunisti smatraju - o tome su ve odavno govorili na sednicama Kominterne - da se ne moe u Jugoslaviji vaspostaviti njihova diktatura sve dok se ne prebije kima srpskog naroda, a ona se nalazi, uglavnom, u Srbiji. Radi svega toga i komunistima je interes da strada to vie domaina - seljaka u Srbiji, a ovi mogu da stradaju ako se nastavi sa primenom nemakog kljua 100 za jednoga. Pokazao sam nekoliko slika na kojima se vide pripadnici Nedievih vojnikih odreda u starim jugoslovenskim uniformama sa svim oznakama i amblemima koje je imala i jugoslovenska vojska. Takoe sam pokazao i sliku dobrovoljake zastave, koja je srpska sa grbom i krunom oko kojih stoji ,,S verom u Boga, za Kralja i Otaxbinu - Dobrovoljci". 42 Dobrovoljaki zpak Preneo sam i poruku - neka nai iz Londona preko radija napadaju Nedia i Ljotia, da bi oni na taj nain kod Nemaca sticali to vie poverenja, kako bi spasli to vie srpskih glava. Oni posle rata trae sud pred kojim ele da poloe rauna o svome radu za vreme okupacije... Najzad, naeg generalnog konzula sam umolio, da mi pomogne da u Turskoj nabavim pamuk ili pamuni otpadak, koji bi se kod nas preradio, da bi se obuklo nekoliko desetina hiljada izbeglike dece koja su u Srbiju pobegla ispred krvavog ustakog noa, skoro gola i bosa. Isto tako molio sam, da se to vie paketa alje naim ratnim zarobljenicima u Nemakoj koji gladuju. Iz Srbije se pomau ratni zarobljenici koliko je mogue, alju se vee poiljke od strane vlade Milana Nedia, a takoe pakete alju i porodice. U Carigradu sam se sastao nekoliko puta i sa Britancima, kojima sam takoe dao izvesne podatke i razgovarao o naim problemima. Na kraju dueg razgovora, britanski sagovornik rekao mi je, da mi Britanci nee initi nikakve smetnje, ve da 43 e me i pomoi u misiji oko nabavke pamuka i namirnica.

Po zavrenom ratu, kada sam se nalazio u Italiji kao izbeglica, dobio sam pismo od jednog britanskog prijatelja, poznanika iz Turske, u kome pie, da se stidi, jer su komunisti doli na vlast u Jugoslaviji dobrim delom i uz pomo Engleske. Od nadlenih turskih funkcionera Ministarstva trgovine i spoljnih poslova dobio sam potrebna uveravanja da e nam dati pamuk u razmenu za staklo koje je izraivala naa moderna fabrika stakla u Panevu. U Ankari doveo me je u vezu sa nadlenim turskim organima Tahir Saman Bej, generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova. Pre moga povratka za Beograd dobio sam i neke poruke za enerala Drau Mihailovia od naih diplomatskih predstavnika. U Tursku sam trebao da se vratim kroz mesec dana radi definitivnog zakljuenja posla i prijema robe. POVRATAK U BEOGRAD Kada sam se vratio u Beograd, posle raznih neprijatnosti od pojedinih nacista, tano u detalje preneo sam Nediu i Ljotiu sve to sam obavio od datog mi zadatka. Da bih eneralu Drai Mihailoviu preneo poruke i ifru stupio sam u vezu sa njegovim poverljivim ljudima u Beogradu, novinarima Borivojem Gavriloviem (koji sada ivi kao izbeglica u Parizu) i pok. Jovanom Lazareviem. Kada sam Gavriloviu i Lazareviu rekao o emu se radi i izloio situaciju kod naih u Turskoj, Lazarevi je rekao da se on sprema na put do enerala Drae Mihailovia, ali e radi ovoga svoj put ubrzati i preneti donete poruke. Tako je i bilo. Jova Lazarevi je napustio Beograd i otiao u umu odakle se vie nije vraao. 44 DEIJI DOMOVI Za vreme boravka u Turskoj, nisam bio u stanju da pratim dogaaje u okupiranoj Srbiji. Kada sam se vratio, video sam da se okupirana Srbija tekom mukom oporavlja od krvavo zadobijenih rana. Okupirana Srbija enerala Milana Nedia, ,,to gnezdo reakcije na Balkanu, ta tvrava reakcionara", kako ju je Tito zvao, inila je sve to je mogla, pomaui svoju brau i moralno i materijalno. Apel enerala Milana Nedia, upuen Srbima po pitanju smetaja izbeglica iz NDH i drugih krajeva, naiao je na neverovatan odziv. Mala i okupirana Srbija primila je i smestila preko pola miliona izeglica i oko 86.000 dece, ije su roditelje pobile Pavelieve ustae i drugi okupatori. eneral Milan Nedi sa svojim saradnicima uspeva da se, pored prihvatnih domova, po mnogim mestima okupirane Srbije otvore izbegliki domovi, internati i kole za izbegliku decu. U Vrnjakoj Banji, Matarugama, Smederevu, Koviljai, Aranelovcu, Bogovai i u vie domova u samom Beogradu i drugim mestima, smetaju se izbeglika deca. Jedan deo izbeglike dece bio je smeten i po raznim mestima u Banatu. Poto sve ovo nije bilo dovoljno, na predlog Radoslava Pavlovia, okrunog naelnika u Kruevcu, napravljen je projekat da se u neposrednoj blizini Kruevca, u Obilievu, otvori ogroman dom za decu, pravi Deji grad, koji bi mogao da primi, podie i vaspitava oko 7.000 nezbrinute dece. Tako je u Obilievu stvoren prvi

veliki Nediev deiji grad". U ovom Dejem gradu" otvorene su kole: osnovna, nia gimnazija, srednja tehnika, zanatska i devojaka domaika kola. Odmah su obrazovane i strune radionice, u kojima su deca imala prilike da naue skoro sve vanije zanate. Podizanje ovog neobinog i jedinstvenog dejeg doma pomogla je materijalno i privatna inicijativa. itavi gradovi su se udruivali i o svom troku podizali zgrade 45 i paviljone u Nedievom deijem gradu". Tako su gradovi: Valjevo, Smederevo, Zajear i Jagodina, svaki za sebe, podigli po jedan paviljon, koji je nosio ime grada koji ga je osnovao. Desetine hiljada izbeglica prihvatali su na Drini i spasavali razni Nedievi oruani odredi. U tome su se naroito istakli dobrovoljci Desetog odreda, koji su prihvatali izbeglice, nahranili i vraali u ivot. Bilo je sluajeva da su izbeglice prikupljene pod zatitom borbe sa ustaama na bosanskoj strani. Komandant Desetog dobrovoljakog odreda Milo Vojnovi - Lautner uhvatio je, prilikom prelaza preko Drine, lik jedne bosanske seljanke, u ijem je liku izraena tragina sudbina srpskog naroda. Gledajui prema Srbiji ova ena je govorila: ,,Majko Srbijo, pomozi!" A okupirana je Srbija mogla pomoi zahvaljujui portvovanju enerala Milana Nedia i njegovih saradnika kao i pomoi Srba sa okupiranog podruja Srbije. Ako bi se uporeivao rad na spasavanju izbeglica od strane vlade enerala Milana Nedia i zbrinjavanja izbeglica od strane DP komisije (U.S. . Displaced Persons Commission), nae je miljenje, da bi vlada enerala Nedia dobila vrlo visoku ocenu. Mala okupirana Srbija, izranjavljena, poruena i u graanskom ratu, prima preko pola miliona izbeglica, koje su bile skoro gole i bose, i oko 86.000 izbeglike dece, iji su roditelji pobijeni od ustaa. IRO (International Refuges Organization ), koju su obilno pomagale SAD, Velika Britanija, Francuska i desetak drugih slobodnih demokratskih zemalja, vodila je brigu o izbeglicama i smestila znatan deo njih, ali je materijalna pomo samo SAD bila vea od one koju je okupirana Srbija mogla dati. Srbi okupirane Srbije pokazali su svoju ljubav i svoje hriansko oseanje za svoju brau iz Bosne, Hercegovine, Like, Bake, Srema i drugih krajeva. Oni su, zaista, uinili nadoveanske napore da nevoljnoj brai pomognu. 46 ZAVOD U SMEDEREVSKOJ PALANCI U vreme opte politie dezorijentacije pre rata, komunisti su meu srednjokolskom i univezitetskom omladinom zadobili jedan manji broj simpatizera i pristalica. Komunistika partija Jugoslavije obraala je narontu panju radu na univerzitetima. Taj je rad omoguavala autonomija Univerziteta (Komuiistika partija bila je zabranjena u Jugoslaviji jo 1921. godine.) Posle napada Hitlera na Sovjetski savez 22. juna 1941. godine otpoinje komunistika delatnost u okupiranoj Srbiji, koja se razvija u graanski rat. Vostvo Komunistike partije baca se, sa jo vie snage, na to da zavodi omladinu i da je privue k sebi. U knjizi dr Jovana Marjanovia Ustanak i narodnloslobodilaki pokret u

Srbiji 1941. godine. (izdanje Instituta drutvenih nauka, Beograd) objavljeni su podaci o lanstvu u KPJ na terenu Srbije. Dr J. Marjanovin kae: ,,Sa sigurnou se moe tvrditi da jula 1941. godine Partija pristupa pokretanju oruane borbe u Srbiji imajui u svojim redovima preko dve hiljade lanova" U tu cifru od dve hiljade spadaju, pored lanova partije i lanovi SKOJ-a (Savez komunistike omladine Jugoslavije). Kada je unitena takozvana Sovjetska uika republika", novembra 1941, jedan deo omladinaca i omladinki naao se u raznim zatvorima i u koncentracnonom logoru na Banjici. Znalo se da toj omladini preti ivotna opasiost ili streljanje za odmazdu ili slanje na prisilne radove u Nemaku. Verovalo se, takoe, da omladina koja se nalazila u komunistikim redovima nije sasaim izgubljena za naciju. Mnogi omladinci koji su prili komunistima, docnije su pridobijani za hrianski pogled na svet. D. Ljoti predlae, jo poetkom januara 1942, eneralu Nediu da ova ompadina treba da se spase osnivanjem jedne ustanove za prevaspitavanje omladine. Posle dugih i tekih napora i intervencija kod okupatora izdejstvovano je odobrenje za ovo: 22. septembra 1942. godine otvara se Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci". 47 Svesni tekoa koje su imali u odnosu sa okupatorom, Nedi i Ljoti nisu bili potpuno sigurni da Nemci jednoga dana nee ipak uzimati i iz Zavoda u Smederevskoj Palanci omladince i omladinke za popunjavanje broja pri njihovim krvavim odmazdama. Zato su od upravnika Zavoda profesora Milovana Popovia i njegove supruge traili asnu re da e, u sluaju da Nemci iz Zavoda pokuaju da uzmu pitomce za streljanje, i oni sa ugroenima zajedno poi na stratite. Ovu teku obavezu traili su od upravnika Zavoda i njegove ene stoga to im je to jedini nain da posvedoe svoju apsolutnu dobronamernost u osnivanju ove ustanove. U martu 1945. godine, video sam Milovana Popovia u Glavnom tabu enerala Drae Mihailovia gde je vrio dunost efa Antikomunistikog odseka. Pitomci Zavoda bili su sreni da su primanjem u Zavod dolazili pod iskljuivu nadlenost Ministarstva prsvete. ivot u Zavodu bio je ureen internatski: muko i ensko odeljenje. Od kola su bile: osmorazredna gimnazija, uiteljska kola, trgovaka akademija, sa profesorima iz gimnazije u Smederevskoj Palanci. Sem kole postojale su zanatske radionice i poljoprivredni kursevi. Za one pitomce, koji nisu uili kolu, bilo je obavezno uenje zanata i rad na poljoprivrednom zavod-skom dobru, iji su plodovi upotrebljavani iskljuivo za potrebe Zavoda. Zdravstveno stanje bilo je povoljno i pitomci su bili pod stalnom kontrolom lekara. Smetaj i ishrana su bili najbolji mogui za ondanje prilike u okupiranoj Srbiji. Posete roditelja i roaka bile su doputene, a povremeno su i pitomci dobijali odobrenje da odu svojim kuama. Ozbiljno politiko obrazovanje dalo je oekivane rezultate. Veliki broj pitomaca ne samo da se nikad nije vratio u komunistike redove nego je preao u redove aktivnih boraca protivu komunizma, u etnike i dobro-

voljake jedinice. Neki su poginuli u nacionalnim redovima u borbama protivu komunista. 48 Kroz ovaj zavod u Smederevskoj Palanci prolo je oko 1200 omladinaca i devojaka u starosti od 15 do 25 godina. U Zavodu se nalazio i prilian broj pitomaca primljenih po molbi njihovih roditelja. Titov reim, im se ustoliio u Beogradu, meu prvima je streljao, bez suda, naelnika Ministarstva prosvete Duana Milojkovia, pod iju je direktnu nadlenost spadao Zavod u Smederevskoj Palanci. (Kao jedan od najvanijih razloga to su komunisti streljali poznatog monaha Jovana Rapajia bio je njegovo uee u vaspitnom Zavodu.) Iz istih razloga bila je osuena i dr Milica Bogdanovi, poznata kulturna radnica iz Beograda, a za neke je traena ekstradicija, pod optubom: ratni zloinac". KRIZA NEDIEVE VLADE U toku leta 1942. Nedieva vlada imala je jednu vrlo teku krizu. Usled dravnog sloma, rasparavanja Jugoslavije i graanskog rata, 1942. godina otpoela je s velikom oskudicom u hrani. Okupator je jo odmah po dolasku odneo iz zemlje sve rezerve, koje su se nalazile u dravnim magacinima. Veliki priliv izbeglica i strana zima 1941/42. godine uinili su da su cene ivotnih namirnica strahovito porasle i u gradovima i u selima. Srednji i siromani slojevi stanovnitva skoro su gladovali. Nova etva, koja je obeavala prilino povoljne rezultate, oekivana je sa najveim nadama. Treba-lo je da s prvim snopom bude oborena cena kukuruznom branu, koja je u to vreme dostizala visinu 350 - 400 dinara po kilogramu. Vlada Milana Nedia, savladavi prve i najvanije tekoe oko sreivanja zemlje, napravila je raspored da se etva iskoristi za pomo siromanim slojevima, kao i za nekoliko stotina hiljada izbeglica koje su, bez igde iega, nale utoite i spas u Srbiji. U tom cilju vlada je odredila da se vikovi ita sakupljaju u prihvatne 49 stanice i dodele najugroenijima. Narod se odazvao i ovom pozivu Milana Nedia, jer je koliina ita, koja je ostavljena proizvoaima, bila za njih dovoljna Prikupljanje penice teklo je dobro, bez obzira na teke politike posledice okupacije. U toku meseca avgusta Ministarstvo privrede doznaje da su Nemci reili da od prikupljenih koliina penice oduzmu i za Nemaku izvezu 2.000 vagona. Namera Nemaca bila je da ovo uine a da prethodno ne obaveste Nedia, iako je on sa njima bio napravio sporazum da se etva prepusti narodu. Ministar privrede Mihailo Olan (roeni sestri poznatog naunika Mihaila Pupina), im je saznao za nameru Nemaca, odmah je obavestio Nedia i lino uinio protest kod nadlenih Nemaca. Vlada generala Nedia uzela je ceo ovaj sluaj vrlo ozbnljno i u znak negodovanja prvi podnose ostavke Mihailo Olan, dr. eda Marjanovi i Milan Aimovi. Komandujui nemaki general Bader trai da ministri povuku svoje ostavke, to oni odbijaju. General Bader poziva dr. Marjanovia (nosilac Karaoreve zvezde sa maevima iz Prvog svetskog rata) i predoava mu da e ga

izvesti pred ratni sud, jer se za takve stvari u Nemakoj ide na streljanje. Dr eda Marjanovi odgovara da on ostavku ne moe da povue, i dodaje da e mu biti velika ast ako za odbranu svoga naroda, na ovako vanom poslu pogine. Ja sam rodoljub a vi ste okupator, - rekao je dr Marjanovi, - izvolite vrite vae!" Dr eda Marjanovi zaista je i poginuo za svoj narod: streljali su ga komunisti im su, uz pomo Crvene armije, uli u Beograd. General Bader poziva Nedia i na njega vri jak pritisak. Nedi odgovara da on moe ostati na poloaju samo ako Nemci odustanu od izvoza penice; u najmanju ruku, Nedi je traio da se prethodno izmire sve potrebe stanovnitva, koje vapi za hlebom. Pred ovako odlunim stavom generala Milana Nedia i njegovih saradnika, Nemci su odustali od svoje prvobitne namere i izvezli su te godine samo jednu manju 50 koliinu penice, i to tek poto su zadovoljene sve potrebe naroda u okupiranoj Srbiji. U okupiranoj Srbiji, za vreme vlade Milana Nedia, nije se desio nijedan sluaj smrti od gladi. Posle ove krize vlada je bila rekonstruisana. U novu vladu su uli: Tanasije Dini, dr Milorad Nedeljkovi, in. S. Dobrosavljevi i in. Radoslav Veselinovi, a izali su iz vlade Milan Aimovi, Mihailo Olan, dr eda Marjanovi i dr Jovan Mijukovi. Ova promena izvrena je 8. oktobra 1942. godine. U vreme ove krize obustavljeno je i Ljotievo glasilo Naa Borba", nedeljni list, koji je poeo da izlazi septembra 1941. godine. General Milan Nedi, samo godinu dana posle obrazovanja svoje vlade, u govoru koji je odrao 1. septembra 1942, ovako je hrabrio svoj srpski narod: Znam da vam je teko. Mi emo jo patiti zbog tuih grehova. Ali budite Srbi. Nosite dostojanstveno, muki i junaki, svoj krst stradanja. Pogledajte oko sebe. Vidite li nau brau seljake, nau brau radnike, nau omladinu, kako portvovano rade, kako su dostojanstveni i veliki u nesrei? Ta omladina mi je prva priskoila u pomo kao dobrovoljci i etnici. Znate li, slutite li koliko je tih divnih mladia, cveta naega naroda, dalo junaki svoje ivote da bi Srbija mogla iveti? I danas mi oni pomau svojski da veliko breme nosim i da radim za spas srpskoga naroda i Srbije." (Govori generala Milana Nedia, str. 149). Cvet ove omladine, nekoliko hiljada srpskih dobrovoljaca i etnika iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, predali su Britanci Titovim komunistima krajem maja 1945. godine kada je rat ve bio zavren. Nemaki poslanik i opunomoeni ministar u Nedievoj Srbiji, dr Herman Nojbaher, koji je Srbima zaista uinio mnoga dobra i dragocene usluge u spasavanju, za te Srpske dobrovoljce rekao je ovo: Ovi mladi ljudi nisu se nikada borili za Nemce, nego za vreme okupacije protivu komunista. "( Nermann Neubacher: Sonder-Auftrag Sudost 1940-1945, ztg. 193). 51 PONOVO U TURSKOJ Umesto da, mesec dana po mome povratku sa prvog putovanja, po drugi put krenem za Carigrad, ja sam na put

krenuo, skoro itavu godinu dana docnije. Nedi je stalno traio odobrenje za moj put, ali sam dozvolu dobio tek juna 1943. U Carigrad sam stigao upravo na Vidovdan. Ovog puta sa mnom je poao i jedan ugledni beogradski industrijalac i bankar. Istoga dana posle podne naao sam se sa novim Generalnim konzulom Lukom Lukoviem, mojim starim i dobrim prijateljem. Lukovi je zamenio Ljubu Haci-orevia, koji je naimenovan za naeg opunomoenog ministra u Kairu. Na ovom sastanku prvo sam izdiktirao poruku generala Milana Nedia kralju Petru II. Ta poruka je glasila: ,,Vae Velianstvo, ja inim sve to je u mojoj moi da spasem to je mogue vie srpskih ivota. Propaganda iz Londona spreava me u ovom poslu. Ne smeta to to me napada, jer to ini moj teki zadatak sa okupatorskim snagama lakim. Ali ja molim da me Vi ne tretirate kao Kvislinga i Pavelia, koji je do danas unitio oko 600.000 Srba u Nezavisnoj Hrvatskoj Dravi". Ja sam spreman da predam vlast eneralu Mihailoviu kada Nemci odu, da bi se odrao zakon i red u zemlji dok se legalna vlada i Vae Velianstvo ne vrate. Radi toga molim da delujete na enerala Mihailovia da ne prouzrokuje prerane represalije nad nezatienim stanovnitvom. Svaka nemaka glava se plaa sa sto srpskih. Za mene, meutim, svaka pojedina srpska glava draa je nego sto nemakih. Posle osloboenja zemlje spreman sam da izaem pred narodni sud. Za moja dela istorija e da sudi. eneral Nedi" 52 Istovremeno, kao dar za kralja Petra, u znak vernosti i odanosti, predao sam: Prvo: jednu seriju invalidskih maraka, koje je izdala okupirana Srbija za pomo ratnim invalidima (na jednoj od tih maraka bio je slomljeni ma sa trnovim vencem; na drugoj marki vidi se Srpkinja u narodnoj nonji kako klei i na grudima pridrava ranjenika u srpskoj uniformi; na treoj ranjeni zastavnik klei sa polupoloenim maem u desnoj ruci i sa zastavom u levoj koja pada preko ramena i obavija lea); Drugo: znak srpskih dobrovolaca, koji su oni nosili s desne strane na grudima. Dobrovoljaki znak predstavlja krst u obliku kakav je bio na srpskim zastavama, kosovskim i takovskim. Silueta ovog krsta posluila je i kao tipski uzor za stilizaciju Karaoreve zvezde i drugih naih nacionalnih znakova i odlija. Dobrovoljci su krst uzeli za svoj znak zbog shvatanja da je u ovom najveem svetskom sukobu, dubljem od svih suprotnosti nacionalnih, politikih i ekonomskih, postavljena dilema: za Hrista, hriansku etiku i kulturu, ili protiv Hrista, a za materijalistiki pogled na svet. Na sredini krsta stoji lik Sv. Velikomuenika i Pobedonosca Georgija - slave Dobrovoljaca. I eneral Nedi i Dimitrije Ljoti molili su kralja Petra II, da se ne eni u ova teka vremena, jer to nije uinio ni njegov veliki otac u Prvom svetskom ratu. Potom sam iscrpno izloio politiku, privrednu i vojnu situaciju u Srbiji, i u drugim krajevima Jugoslavije, kao i na itavom Balkanu. Na sledeem sastanku, po izriitoj elji Nedia i Ljotia, naem najstarijem diplomatskom predstavniku u

Carigradu, Luki Lukoviu, saoptio sam sledee: Nedi i Ljoti spremni su da pomognu enerala Mihailovia u oruju, municiji, odei i novano, da on i dalje odrava svoju organizaciju. Mole, da se eneraa Mihailovi, sa koliko god oruanih ljudi eli, skloni na jednu odreenu teritoriju. Nijedno postavljenje komandanata u Srpskom dobrovoljakom korpusu i Srpskoj dravnoj strai, kao i ostalom inovnikom aparatu, nee se izvriti bez njegove saglasnosti; trae da se iz zasede ne 53 ubijaju Nemci, poto oni za jednog svog ubijenog ubijaju sto Srba a za ranjenog pedeset. Nedi nije u mogunosti da tu odmazdu sprei. Svesni svoga poloaja oni e, u danom momentu, staviti sve odrede pod komandu enerala Mihailovia ili lica koje Kralj odredi, a oni trae za sebe samo pravi narodni sud da poloe raune o svom radu. Molio sam da se ovo u najveoj tajnosti saopti Kralju i Kraljevskoj vladi u Londonu. Skrenuo sam panju na preteke posledice ako bi za ovo neprijatelj saznao". O gornjem je Kraljevska vlada obavestila enerala Mihailovia svojom poverljivom depeom 150. Za vreme mog bavljenja u Carigradu i Ankari, imao sam vie sastanaka sa dr Ilijom umenkoviem, ambasadorom, Vlajkom Sokoloviem, savetnikom ambasade, Miloem Bankoviem, vojnim izaslanikom, kao i sa drugim naim dilomatskim predstavnicima. U Turskoj sam ostao due vreme, sve do decembra 1943. U saveznikoj tampi ve se primeivalo, da Saveznici menjaju svoj stav prema generalu Mihailoviu i da poinju da favorizuju Tita. Mi smo tada inili sve to se moglo u Turskoj, da saveznike - Amerikance i Britance - i njihovo javno mnenje uverimo da je ogromna veina naroda protiv Tita i komunista, da je eneral Mihailovi iskreno odan stvari velikih saveznika, da je za zapadnu demokratiju, da je Tito komunista i da samo radi za interese komunizma i po nalogu Moskve, odnosno Tree internacionale. U razgovorima sa predstavnicima Velike Britanije, kojima sam dao razna obavetenja, dodirivali smo i pitanje - eneral Mihailovi ili Tito. Govorio sam Britancima, da je Tito skinuo masku jo za vreme svoje Sovjetske uike republike" i da je tu organizovan Komsomol (komunistika sovjetska omladina). Tu je bio organizovan i Narodni dom", gde su enska i muka deca bila zajedno i gde im je govoreno o slobodnoj ljubavi. Toj deci se govorilo i protiv roditelja; govorili su im, da nikavu poslunost ne duguju roditeljima jer su razdvojeni kao smrt i ivot. U Uicu su zabranjene i javne vereke 54 manifestacije. Da je Tito, jo malo due, vladao u Uicu tamo bi dolo do opte antireligiozne propagande. Da Tito slua samo naredbe iz Moskve, a ne, kao, graanin Jugoslavije, naredbe svoje vlade iz Londona, i da e on jednoga dana biti protivnik i Amerike i Engleske. Nisam mogao da razumem kakav je interes erila da pomae i favorizuje Tita i komuiiste. Znao sam da boljevizam i demokratija ne mogu dugo postojati jedno pored drugog. Ako bi to pojedine demokratske voe i elele, komunisti to nee, jer je njima potrebna borba da bi ovladali celim svetom. Komunistika tiranija i sloboda

nikako ne mogu da idu zajedno... Bio sam zaista zapanjen kada sam posle rata proitao, da je eril u svome govoru, odranom u Donjem domu, pored ostaloga rekao i ovo: ,,3a nas nije ni od kakvog posebnog interesa, kakav e politiki reim doi na vlast u Jugoelaviji. Smatram, da u Velikoj Britaniji ima malo ljudi koje e razveseliti ili oalostiti budue jugoslovensko dravno ureenje Dok su eril i njegova propaganda proglasili Milana Nedia, i sve njegove saradnike, izdajnicima i kvislinzima zbog toga to su spasavali svoj iarod od udruenih neprijatelja, eril je sasvim drukije mislio i radio kada je bio u pitanju narod Velike Britanije. Moje iznenaenje bilo je veliko kada sam posle rata u erilovoj knjizi Drugi svetski rat proitao depeu predsedniku Ruzveltu u kojoj se veli da, ,,ako bi Sjedinjene Drave ostavile Veliku Britaniju njezinoj sudbini, niko ne bi imao prava da okrivljuje one, kaji bi se nali na elu vlade i bili prinueni da prime saradnju sa Nemcima radi spasavdnja preivelog stanovnitva". Britanska propaganda proglasila je i marala Petena izdajnikom! Interesantno je spomenuti, da je u to isto vreme amerika vlada imala svoga ambasadora kod vlade marala Petena. Poznati ameriki diplomata Robert Marfi, politiki savetnih generala Ajzenhauera, u svojoj knjizi Diplomat meu ratnicima pie vrlo povoljno o maralu Petenu... 55 eril je pomogao Tita i komuniste da dou na vlast protiv volje velike veine naroda u Jugoslaviji! eril je tu svakako veliki krivac, i to ne samo prema narodu u Jugoslaviji, (Tne Second World Wor, vol. II, p. 50-51) nego i prema itavom oveanstvu u slobodiom svetu. Da nije eril pomogao da komunisti dou na vlast u Jugoslaviji, pitanje je, da li bi komunizam docnije zavladao u Bugarskoj, Rumuniji, Maarekoj i ehoslovakoj. Ruzvelt i eril trudili su se da zadovolje mnoge elje Staljina, ne vodei rauna da itave narode bacaju u eljust komunistike nemani. Danas se barem ovo jasno vidi. ef misije Meunarodnog Crvenog krsta u Turskoj, mnogo mi je pomogao da svoju misiju izvrim uspeno. On je pomogao, da se poiljke za decu u okupiranoj Srbiji to pre poalju. Imao sam punu moralnu podrku i od naih diplomatskih predstavnika: ambasadora dr Ilije umenkovia u Ankari i generalnog konzula u Carigradu Luke Lukovia. Naravno naa blagodarnost pripada i dr Boidaru Puriu, tadanjem predsedniku Kraljevske vlade u Londonu, koji je uvek sve inio da svome narodu pomogne u najteim asovima. Da je srce Boidara Puria bilo ispuneno mrnjom, ko zna da li bih bio uspeo u svojoj misiji i da li bi oko 86.000 srpske izbeglike dece dobilo tako neophodnu pomo. Poto sam sve svoje poslove obavio i potpisao ugovor sa Ticharet Office-om" u Carigradu o isporuci 15 vagona sa po 10.000 kg. pamunog otpatka u razmenu za prozorsko staklo, koje je izraivala naa moderna fabrika u Panevu, spremio sam se za povratak u Beograd. 56 PORUKE I MOJ IZVETAJ IZ TURSKE

u Turskoj sam proveo skoro pola godine. Mnogi prijatelji posumnjali su da u se vratiti u okupirani Beograd. Pre moga povratka za Beograd bio sam obaveten od jednog istaknutog lana organizacije enerala Mihailovia, da u biti lien slobode pri povratku. Ovu poruku poslao je industrijalac Milan Maksimovi svome kumu i prijatelju Milanu Rakiu, sopstveniku fabrike xakova iz Mladenovca, koji je takoe bio jedan od istaknutih funkcionera enerala Mihailovia u Turskoj. Moji lini prijatelji, diplomatski predstavnici u Carigradu i Ankari, savetovali su mi da ostanem u Turskoj. Odgovorio sam da moram da se vratim jer e inae propasti zakljueni posao za srpski Crveni krst, a samim tim izbeglika dece iz Bosne, Hercegovine, Like i drugih krajeva nee dobiti tako potrebnu pomo. Pored toga, rekao sam svojim prijateljima, da, kao to znaju, nosim i izvesne vane poruke za narodne prvake u Srbiji. Imao sam i moralnu obavezu prema Milanu Nediu, Dimitriju Ljotiu i dr Petru Zecu, koji su garantovali da u se vratiti... Po povratku u Beograd, odmah sam saznao da je Gestapo uhapsio gospou Ivanku Bankovi, suprugu naeg vojnog izaslanika u Ankari pukovnika Miloa Bankovia Gospoa Bankovi je, ispitivana o naim politikim vezama. Ona je provela nekoliko meseci u zatvoru Gestapoa i u zloglasnom logoru na Banjici ali nije nita priznala. Gestapo je takoe uhapsio i Vladana Vujovia, studenta, koji je bio pratilac Dimitrija Ljotia. Vujovi je svakodnevno sasluavan i pitan ta mu je poznato o mome zadatku i misiji u Turskoj. Vujoviu nije nita bilo poznato, nije imao ta da prizna, ali moramo istai negovo junako dranje u zatvoru, koje je trajalo nekoliko meseci. Blagodarei junakom dranju gospoe Bankovi i Vujovia, mene Gestapo nije liio slobode, ve sam bio samo sasluavan. 57 Istine radi moram dodati, da je dr X. Nojbaher mnogo doprineo da nisam bio uhapen niti maltretiran od strane Gestapoa, kao to je to bio sluaj pri mom prvom povratku iz Turske. U Beograd sam stigao 4. decembra 1943. Moj izvetaj eneralu Milanu Nediu i Dimitriju Ljotiu bio je, u najkraim crtama, sledei: Poruke od njih dobijene, u potpunosti prenete. Posao za srpski Crveni krst, blagodarei prijateljima, zakljuen na najbolji mogui nain. Strana tampa sve vie i pohvalnije pie o Titu; mnogi listovi predstavljaju Tita kao velikog borca za demokratiju. Britanci naputaju enerala Drau Mihailovia. Imam utisak, da meu naim politiarima u Londonu ne vlada jednomislije u pogledu na naa politika pitanja. Kod Ljotia se nalazim sa majorom Petroviem kome sam za enerala Mihailovia preneo sledee: 1. Na vladu dr Boidara Puria vri se pritisak da izvede rekonstrukciju. u cilju da iz nje ispadne eneral Mihailovi kao vojni ministar. Dr Puri ovo energino odbija. 2. Saveznici nee vie pomagati enerala Mihailovia, sva e pomo biti pruena samo Titu. 3. Preneo sam lozinke na osnovu kojih e industrijalac

Milan Maksimovi poslati etnicima vee svote novaca, kao i da Maksimovi isplati porodicama naih ljudi iz Turske i Engleske preko tri miliona dinara. 4. Poruuje se eneralu Mihailoviu da obrati veliku panju na ljude iz svoje blie okoline, jer mu svi nisu odani. NEDI POMAE ETNIKE VAN SRBIJE eneral Milan Nedi pomagao je, koliko je to mogao, i etnike iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like i Crne Gore. Naroito je mnogo uinio za etnike iz Crne Gore. eneral Nedi poslao je za Crnu Goru pomo u oruju, 58 municiji, hrani, duvanu i oko 250 brdskih konja. Pored penice i kukuruza on alje u Crnu Goru i nekoliko vagona eera. Poetkom meseca februara 1944. eneral Nedi alje u pomo vojvodi Pavlu uriiu drugi bataljon petog puka Srpskog dobrovoljakog korpusa, u jaini od 893 borca. Ovaj dobrovoljaki bataljon, u zajednici sa etnicima, imao je mnoge borbe protiv komunista u Sanxaku. Najvea i najznaajnija borba etnika i dobrovoljaca protiv komunista bila je na planini Biu. Tim zajednikim borbama komandovao je lino vojvoda Pavle urii. Kod Mojkovca je, takoe, voena naroito estoka borba, gde je ujedinjenim nacionalnim snagama, koje su brojale preko 5.000 boraca, komandovao vojvoda Pavle urii. eneral Milan Nedi naimenovao je vojvodu Pavla uriia za potpukovnika i postavio ga je za pomonika komandanta Srpskog dobrovoljakog korpusa. Vojvoda urii kao svoje oficire za vezu pri komandi Srpskog dobrovoljakog korpusa alje u Beograd majora Boa Joksimovia, majora Milivoja Zonjia i kapetana Radomana erania. Prve veze sa etnicima iz Hercegovine uspostavljene su jo poetkom oktobra 1941. preko poznatog nacionalnog prvaka i sokolskog trudbenika ede Milia. Poruke edi Miliu od Dimitrija Ljotia preneo je Milan Slijepevi. eda Mili se bio sklonio u Pivski manastir. Kada su ga komunisti uhvatili, naeno je kod njega Ljotievo pismo. Komunisti su svirepo ubili edu Milia u Gornjem Polju, nedaleko od Nikia. U Beograd su dolazili etniki kuriri Todor Govedarica i Obren Popovi obojica iz Gacka. U Beograd kod enerala Nedia dolazili su jo: vojvoda Petar Samarxi, Mitar Davidovi i Stevo Starovi. Pomo etnicima van Srbije ila je preko Dobrovoljake komande i preko ministra pravde Bogoljuba Kujunxia. Pored ove pomoi eneral Nedi i Dimitrije Ljoti uspeli su da etnike ranjenike iz Zapadne Bosne i 59 Like, a delom i iz Hercegovine, smeste u bolnice u Beogradu, gde su oni leeni i redovno negovani i pomagani od dobrovoljakih porodica. Meu njima se nalazio i teki ranjenik Aim Jegdi iz Gacka, koji je bio komandant etnike brigade. SAVEZNICI POMAU KOMUNISTE U JUGOSLAVIJI Najvea pomo Titu i njegovim komunistima, od strane saveznika, pruena je bombardovanjem Beograda. Na sam

dan pravoslavnog Uskrsa 1944. godine, saveznici strano bombarduju Beogrd. Broj rtava meu civilnim stanovnitvom bio je veoma veliki. Ovo bombardovanje izaziva pometnju u nacionalnim redovima. Tada je postalo svakome jasno, da zapadni saveznici pomau Tita i da su napustili enerala Mihailovia Svak je razumeo bombardovanje eleznike stanice, ali niko nije mogao da razume teko bombardovanje drugih krajeva Beograda, gde nije bilo nikakvih vojnih objekata niti su u tim krajevima Nemci stanovali. Nemci su imali najmanje tete od ovog tekog bombardovanja Beograda na prvi i drugi dan Uskrsa. Oni su za nekoliko asova popravili i osposobili elezniki saobraaj. Komunistima je ovo bombardovanje dolo kao porueno. Docnije su ve svi uvideli da se bombardovanje u Srbiji vri po elji i planu komunista. Tito je, svakako, traio ova bombardovanja da bi izazvao pometnju i rasulo kod nacionalnih Srba, a s druge strane da bi srpski narod ogorio protivu Amerikanaca i Britanaca. Komunistiki agitatori su govorili i irili ovakve vesti: ,,Eto, Amerikanci i Englezi bombarduju nevino stanovnitvo i to na Uskrs, a braa Rusi ne bombarduju ak ni nemake gradove, a kamoli srpske. Rusi se bore protivu vojne sile a ne napadaju nevino stanovnitvo, ene i decu!.." Srpski narod bio je na visini i ostao veran svojim zapadnim saveznicima. Nacionalni odredi spasavali su i 60 krili one anglo - amerike pilote koji su, prilikom bombardovanja na Balkanu, bili prinueni da se padobranima sputaju u okupiranu Srbiju. Vie stotina amerikih i britanskih pilota, prikupljenih po raznim krajevima, bili su prebaeni iz okupirane Srbije u Italiju. U ovom spasavanju avijatiara naroito su se istakli etnici enerala Mihailovia, koje su Britanci odbacili i pokuali da im uprljaju nacionalnu ast. Titu su anglo-ameriki napadi iz vazduha na Srbe trebali jo i radi toga da bi njegove jedinice mogle doi u okupiranu Srbiju. Od razbijanja takozvane Sovjetske uike republike", novembra 1941, pa do prolea 1944. nije bilo veih komunistikih jedinica u okupiranoj Srbiji. Samo mali odredi i trojke mogli su tada da opstanu u Srbiji. Tito u martu i aprilu 1944. izdaje naredbu svojim najboljim jedinicama da preduzmu ofanzivu protiv Srbije. Komunisti su imali plan, da zagospodare izvesnim strategijskim takama u Srbiji - Jastrebac, Kopaonik - i da se tako poveu sa komunistima u Bugarskoj. Komunisti vre 30. i 31. marta nou ofanzivu, da bi proli i zauzeli Ibarsku dolinu. Jedinstveni nacionalni front - etnika, dobrovoljaca i odreda Srpske dravne strae - razbija komuniste, koji su doiveli straan poraz. Narod u Srbiji, sa izuzetkom neznatnog broja komunista, pomagao je odbranu od komunistike agresije. I pored moralne i materijalne pomoi, koju su komunistima ukazivali zapadni saveznici, Titov poduhvat u prolee 1944. godine morao je da propadne, jer su svi nacionalni odredi bili sloni i objedinjeni u borbama protivu komunista. Jedinstvenim snagama nacionapnog fronta rukovodio

je zajedniki operativni tab, na ijem se elu. nalazio naelnik taba Srpskog dobrovoljakog korpusa, eneraltabni potpukovnik Radoslav Tatalovi. U borbama za Ibarsku dolinu uestvovale su sledee nacionapne jedinice: Javorski korpus pod komandom majora 61 Cvetia, Prvi ravnogorski korpus pod komandom kapetana Zvonka Vukovia, Drugi ravnogorski korpus kapetana Predraga Rakovia, Kosovski korpus kapetana ike Markovia. Jedinicama Srpske dravne strae komandovao je potpukovnik Redi. Od strane dobrovoljaca uestvovali su II i IV puk, prvi bataljon I dobrovoljakog puka i prvi bataljon III dobrovoljakog puka O porazu komunista govorio je, 1947. godine, i njihov general-lajtnant Svetozar Vukmanovi - Tempo. On pokuava da prikae ove poraze kao posledicu vojnih i moralno-politikik greaka komunista. U stvari, do poraza komunistikih jedinica dolo je zbog toga to su sve srpske nacionalne oruane jedinice uestvovale zajedniki u tim borbama. Jedinstvo nacionalnih oruanih jedinica imalo je punu podrku naroda u Srbiji. Pored bombardovanja Beograda i drugih srpskih okupiranik gradova, na dan 6. septembra 1944. teko je bombardovan Leskovac. Tu je poginulo preko 3.000 Srba. Nijedan Nemac nije poginuo. I ovo bombardovanje AngloAmerikanci su izvrili na traenje Tita. Radio London svesrdno je pomagao Tita. Na iroke narodne slojeve vesti Radio-Londona porazno su delovale. Te su vesti bile najbolji dokaz da su nas Amerikanci i Britanci napustili i da se od njih vie ne moe oekivati: sloboda i spas od komunista. Ruzvelt i eril nisu videli, da Staljin, preko Tita, punom parom radi na tome da boljevizira Jugoslaviju. Ovo dokazuje i bombardovanje Beograda na sam veliki hrianski praznik - Uskrs. Bombardovanje, izvreno po planu komunista, srpskom narodu je donelo nesreu i bedu svake vrste, a Titu samo korist. AngloAmerikanci izvrili su bombardovanje Beograda i sejali smrt meu nesretnim srpskim narodom, koji je bio veran i odan ba tim Anglo-Amerikancima. Vodei politiki ljudi Amerike i Velike Britanije nisu u to vreme videli da od strane Sovjetskog Saveza postoji ofanzivna opasnost kao i duhovno - politika nesrea. Oni nisu videli da e nacistiku okupaciju 62 zameniti sovjetska, koja e biti opasnija, jer Sovjeti ele da zagospodare celim svetom. Anglo-Amerikanci sklapaju sporazum po kome se u Jugoslaviju nee iskrcati njihove trupe. Ovaj su sporazum Anglo-Amerikanci striktno potovali. Meutim, Tito i Staljin su taj sporazum izigrali na taj nain to je Tito zatraio pomo od Crvene armije. Na pitanje efa Britanske misije kod Tita, o ovom pitanju Tito je odgo-vorio: ,,Dao sam odobrenje Crvenoj armiji da ue na jugoslovensku teritoriju." Staljin i Tito su na ovaj nain izigrali AngloAmerikance, jer su dobro znali da, ako sovjetske trupe ne uu u Jugoslaviju, komunisti nikada nee moi uspostaviti svoju vlast u ovoj zemlji. Nedi i srpske nacionalne snage su bile daleko jae, jer su imale veliku pomo naroda - koji je vladavinu komunista osetio na svojoj koi u takozvanoj

Sovjetskoj uikoj republici. Tito je doao na vlast u Jugoslaviji uz pomo Crvene armije i zbog stranih politikih greaka Anglo-Amerikanaca. Vinston eril, na dan 18. januara 1945. godine, odrao je govor u Donjem domu u kome je rekao i ovo: ,,3a nas nije ni od kakvog posebnog interesa kakav e politiki reim doi u Jugoslaviji na vlast. Smatram da u Velikoj Britaniji ima malo ljudi koje e razveseliti ili oalostiti budue jugoslovensko dravno ureenje." Nedi i Ljoti imali su plan, da se u Beogradu obrazuje privremena Kraljevska jugoslovenska vlada, da se Kralj i Saveznici o tome odmah obaveste i da se trai da Saveznici uu u Jugoslaviju sa svojim trupama, da eneral Mihailovi odmah sve oruane snage stavi pod svoju komandu. U to doba u Beogradu je bilo vrlo malo nemakih trupa. Beograd su nacionalisti lako mogli osvojiti i preko radio stanice slati apele i zapadnim Saveznicima i narodu u Jugoslaviji. O uzrocima zbog kojih ovaj plan Nedia i Ljotia nije ostvaren neemo govoriti u ovoj knjizi. Kralj Petar II, uoi 12. septembra 1944. godine, odrao je jedan straan govor preko Londonskog radija. U tom govoru kralj Petar II trai od svih antikomunistikih 63 boraca u Jugoslaviji da se priklone i priu Titu i njetovim komunistima. Nacionalne borbene snage pod komandom enerala Mihailovia odbaene su i na njih kralj Petar udara ig srama... Na dan 20. oktobra 1944, Kralj Petar II odrao je drugi govor u kome je rekao: ,,Dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci, Beograd naa junaka i napaena prestonica, opet je slobodan. etrdeset i tri meseca je znojem, krvlju i suzama iskupljivana sloboda nikad pokorene Jugoslavije, predvoene u borbi i otporu jugoslovenskom narodno-oslobodilakom vojskom pod neustraivim maralom Titom. Osloboenje Beograda, izvojevano natoveanskom borbom naih naroda i neocenjivom pomou bratske i saveznike Crvene armije, simbol je pobede nad neprijateljem, trijumf junatva i patriotizma naih naroda i najvii dokaz jedinstva i saveznike solidarnosti. Zajedniki ulazak jugoslovenske narodno-oslobodilake vojske i slavom ovenane Crvene armije, i pobede naih velikih britanskih i amerikih saveznika na ostalim frontovima nae narodne borbe, najubedljiviji su znakovi skorog i konanog osloboenja cele jugoslovenske nacionalne i dravne teritorije. Pozdravljajui osloboeni Beograd, Ja pozdravljam sve vas, dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci, ispunjen najdubljom zahvalnou prema jugoslovenskoj narodno-oslobodilakoj vojsci i maralu Titu, prema bratskoj i saveznikoj Crvenoj armiji i njenom velikom maralu Staljinu, i odajem potu herojima i rtvama za nau zajedniku slobodu"... (Kuda srlja na Kralj, sredio vojvoda Momilo uji, 1965) Na govor kralja Petra II odgovorio je etniki kapetan iz Crne Gore, Radojica Ronevi. On je na adresu NJ.V. Kralja Petra II uputio ove rei: ,,Ja sam konjiki kapetan I klase Radojica Ronevi, roen 22. marta 1906. g. u Nikiu, gde sam svrio

gimnaziju, da odatle zavrim sa 54. klasom niu kolu Vojne Akademije u Beogradu. Kao konjiki oficir sluio sam u mnogima garni64 zonima Jugoslavije. Rat me je zatekao u Niu kao komandira jedne protivoklopne baterije II konjike divizije. Devetog aprila 1941. godine ja sam se sukobio sa Nemcima kod Nike Banje i poto sam vei broj kola neprijateljskih onesposobio, bio sam stavljen pod teku vatru. Neprijatelj je bio samo na 150 metara od nas, a ljudstva malo ostalo, tako da sam i sam morao postati nianxija na jednom topu. Tu sam bio ranjen sa pet neprijateljskih metaka. Tako ranjen uspeo sam da se dovuem do svojih kola i da sa ostalima svoje baterije, svega 17 ljudi i desetah kamioneta, doem do Aleksinca, odakle se pred napadajuim neprijateljem povuem u Kragujevac. Nadiranje neprijateljsko me ponovo natera na povlaenje te doem u Uice. Iz Uica doem u Bijelo Polje, gde sam sve do 20. maja leao u bolnici, i tada kao zdrav otputen. Vae Velianstvo! Preko radio Londona sam mogao sino uti jedan govor za koji ista stanica tvrdi da je govor Vaeg Velianstva. Ne znam da li je tako. I dao bi Bog da ovaj govor nije na Kralj izgovorio, ve da je drugi neko pod njegovim imenom to govorio. teta od njega e biti i ovako i onako, ali lake e podanicima vernim Vaem Velianstvu biti ako budu mogli znati da ono njihov Kralj, njihova nada, njihova ljubav, nije govorio. Sluao sam taj govor. Dvadeset i sedam rana, Velianstvo, ja imam na sebi, ali svih dvadeset i sedam me nisu skupa zabolele toliko, koliko one rei koje su mi duu izranjavile. Jer ovih dvadeset i sedam rana ja sam dobio u est borbi u kojima sam, iz sve due svoje veran Kralju i Otaxbini, branio interese njihove, a sad sluajui ovaj govor izalo bi da Kralj moj smatra mene izdajnikom. Sluao sam taj govor i sam se usudio, da se ovom svojom reju obratim Vaem Velianstvu, da vidite kakve se odista strane zloupotrebe ine, sa Vaim imenom, prema Vaem vernom narodu, da vidite i da popravljate, ako moete, a ako ne moete, onda bar spreite, da se nove ne ine, jer e nas to kao narod sahraniti. 65 Zato sam se morao Vaem Velianstvu prethodno predstaviti, da bi Vae Velianstvo znalo da pred njim ne stoji nikakav izdajnik i petokolona, ve veran oficir, koji je i u aprilu 1941. vrio svoju dunost i to krvlju svojom posvedoio. Oprostite to o tome govorim, ali kako drukije da Vae Velianstvo sazna istinu, ako ne iznesem svoj sluaj, pa da kroza nj sagleda kako je to srpski narod doao u sukob sa Titovim komunistiko-partizanskim bandama u koje nas sinoni govor poziva da se svi svrstamo. Moj je sluaj, sluaj itavog Srpskog naroda. Nisam priznavao kapitulaciju. Hteo sam borbu sa okupatorom i vodio sam je. Iao sam u toj borbi zajedio sa komunistima. Pa sam ipak tu zajediicu morao raskinuti i otpoeti borbu s njima, poto je okupator daleko manja nesrea od samog komunizma. Zato moram nastaviti sa prianjem. Vae Velianstvo!

U bolnici u Nikiu su me manje bolele rane, a beskrajno vie me je titalo to smo tako bedio izgubili svoju slobodu i celinu. Nisam hteo da se pokorim kapitulaciji koju je Vrhovna komanda 15. aprila 1941. g. potpisala, predajui nas u roblje okupatoru. Ne samo da se nisam hteo javiti ni za kakvu slubu, nego sam u bolnici napravio plan za dalju svoju akciju. U bolnicu dolaahu ljudi s tekim ranama i priahu neverovatne stvari o zapoetom masovnom istrebljenju Srba od strane ustaa i njihovih pomagaa. Reih se da idem prvo tamo da branim Srpstvo ugroeno, stvaranjem zatitnih srpskih odreda, koji e stajati za vratom neprijateljima njegovim. Ali kad izaoh iz bolnice 20. maja 1941. godine, malo se drutva nae za taj poduhvat, tako da nameru odloih. Meutim, 13. jula Crna Gora skoi na ustanah protiv okupatora, pa i sam u tome uestvovah. Ali ustanak propade, a ja sa dovoljnom druinom, u kojoj je bilo i 60 komunista, preoh u avgustu mesecu u Hercegovinu da tu spreim dalja zverstva nad Srbima. Moje drugovanje s komunistima u Hercegovini trajalo je oko mesec dana. Ve u septembru 1941. godine bio sam 66 prinuen da tu zajedniku rabotu prekinem, jer sam utvrdio da komunisti svu borbu upotrebljavaju radi komuniziranja irokih narodnih masa. Kada sam im ja zabranio da to ine, oni su reili da me ubiju. im sam to primetio, ja sam ih pozvao da se raziemo i oni su odmah otili. Iako ih dotle nisam nikad napao, oni su neprestano slali svoje potere za mnom da bi me ove ubile. U njihovom tabu u Radovi naeno je njihovo nareenje - raspis, koji, koliko se seam, glasi ovako: konjiki kapetan Ronevi Radojica, nalazi se u Hercegovini. Ovih dana dolazio je u Belopavlie. Organizuje neku narodnu vojsku, sa kojom vodi borbu protivu okupatora, ustaa i njihovih pomagaa. Pa i ako ovo radi, ova e vojska jednog dana biti tetna po interese nae partije. Pri prvom susretu kapetana Ronevia uhvatiti i sprovesti u glavni tab. Bude li se protivio, postupiti sa njim po kratkom postupku. Meutim, imao sam sree, te sam od sviju tih njihovih potera ostao nepovreen. Meutim, u borbama sa ustaama kod Gackog i na Boru dobio sam nove etiri rane; od kojih nisam izlazio iz stroja Poto su se komunisti povukli, pripremao sam napad na Bora, a kako nisam imao dovoljan broj ljudstva i oruja za udar na Bora, stupio sam u vezu sa majorom poivim Bokom Todoroviem, kome sam postao naelnik taba za Hercegovinu i bio sam sve do njegove smrti 20. februara 1942. godine. Pokojni Todorovi jo nije imao moje iskustvo sa komunistima, jo je verovao da je zajedniki rad s njima mogu, za njega su to bila braa, on se neprestano nadao da e moi s njima nekako da uredi odnose. Njegovo ubistvo 20. februara 1942. g. koje su komunisti izvrili, prekratilo je ivot jednog junaka istovremeno kada je mene potpuno utvrdilo i u ovom sadanjem svom gledanju. Ja sam video da je borba protiv okupatora za komuniste samo pogodan izgovor za ostvarenje njihovih komunistikih ciljeva. Ni posle toga se ja nisam pomirio sa okupacijom. Ali

okupacija je manje zlo od komunizma. U okupaciji je nacija 67 izgubila slobodu, a porodice i pojedinci je u znatnom stepenu jo uivaju. Kod komunizma slobodu gubi potpuno i nacija i porodica i jedinka. A uz to, okupacija je kratkotrajna, a komunizam ima pretenzija i mogunosti da obuhvati rtvu svoju za vekove. Zato sam se vratio u Crnu Goru 1. marta 1942. godine, reen da napustim borbu protiv okupatora i da se stavim na raspoloenje onom nacionalnom pokretu koji se sada stvara u Crnoj Gori. U tom pokretuja sam ranjen na Javorku, kod Nikia, 4. jula 1942. godine sa 9 rana, kad sam ostao i na razbojitu, naen tu od komunista, svuen do gole koe i ostavljen kao mrtav od njih, od kojih sam rana bolovao punu godinu dana. Kada sam prezdravio unekoliko, preduzet je bio etniki pohod protivu komunista u Bosni. Nisam aktivno mogao uestvovati u pohodu, ali sam iao da posmatram borbu iz blizine. Po povratku iz Bosne, od okupatora bio sam interniran u Bar, odakle sam puten zajedno sa ostalim internircima, posle kapitulacije Italije. Odmah se javim na raport ukanoviu i pukovniku Staniiu i oni mi narede da stvorim novi Nikiki odred sa kojim bih se neprestano kretao po planinama i vodio borbu protiv komunista, jer su komunisti iskoristili interniranje nacionalistikih voa i ponovo zavladali skoro celom Crnom Gorom. Meutim, doe do stvaranja Crnogorske andarmerije i ja tada, po odobrenju svojih pretpostavljenih, primam komandu nad Barskim andarmerijskim bataljonom. U toj slubi budem po peti put ranjen - pri napadu komunistikom na jednu kolonu kamiona na putu za Bar, pri kom napadu je devetoro samo ena i dece izginulo. Poslednji put sam bio ranjen u borbi na samom mostu kod Vaeg dvorca u Miloeru sa dva metka i etiri rane. U Beograd sam doao radi leenja od tih rana i tu sam dobio nove i najtee rane, ako je istina da je moj Kralj i Gospodar izgovorio one rei koje sam sino uo. Vae Velianstvo! Poznato je svima Vaim podanicima da postoji mudra 68 odredba Ustava zemaljskog, po kojoj Kralj ne vri vlast Kraljevsku kad nije u svojoj zemlji. Protumaili su mi ljudi kojima je to dobro poznato da je to poglavlje zato to Kralj treba da poznaje prilike svoje zemlje da bi mogao vriti vlast. Pretpostavlja se s pravom da ih ne moe znati im u svojoj zemlji nije, makar to bilo i za najkrae vreme. Vae Velianstvo nije u svojoj zemlji vie od tri godine. Za to vreme samih Srba, Vae Velnanstvo, izginulo je preko 1.200.000, a to e rei svaki peti. Da je samo to, Velianstvo, pa bi se moralo znati da ste potpuno daleko od dogaaja. A nije samo to, ve su se i mnoge promene dogodile i na samim mrtvim stvarima: toliki gradovi i sela su same ruevine i zgarita. A nije ni to samo, ve su jo dublje i dalekosenije prilike u dui narodnoj morale nastati. A od svega toga Vae Velianstvo tako daleko je, da se mora s pravom verovati da ni blizu ne poznaje sadanje stanje svoga naroda. Protumaili su mi zatim isti ljudi, da je ova odredba Ustava i zbog toga to je Kralj suveren, neprikosnoveni

Gospodar svoje zemlje, a on je to samo kad sedi u svom Kraljevskom prestolu. Kad ide u inostranstvo Kralj moe biti slobodan, a moe to ne biti: moe biti i zarobljenik. Zarobljeni kralj ne moe vriti Kraljevsku vlast. Otuda mudri ustavotvorci nalau Kralju da odredi zastupnika kad na put u inostranstvo polazi, a ako ne odredi onda mu sam Ustav odreuje. Pravna situacija je dakle jasna, Gospodaru. Mi smo Vam svi verni, Velianstvo, a biemo Vam posluni kad da Bog da sednete ponovo u svoj Kraljevski presto. Nema dakle pravnog dejstva govor sinonji ba da ga je i samo Vae Velianstvo izgovorilo. Api to nije dovoljno. Govor koji je sino do nas dopro pokuava da presee granu na kojoj se dri presto ne samo Vaeg Velianstva, nego i sav Srpski narod sa svojom istorijom i svima svojim materijalnim i moralnim dobrima. Moe i nepravno delo da se uini. Zar jedno delo zakon ne dozvoljava, a ipak se uini? 69 Iz jednog mog sluaja se vidi kako je srpski narod doao vasceo do borbe protiv Titovih bandi. Iz govora koji je pod imenom Vaeg Velianstva sino' dan vidi se da se ceo narod poziva da prie pod Titovu komandu. To znai: Srpski narod treba da se odree svog trogodinjeg iskustva i da se preda onome ko mu je zadao neposredno i posredno vie zla nego svi ostali neprijatelji, i koji e mu tek zla zadati ako uspe da njim zavlada potpuno. Kakva li je sila morala biti pa da Vae Velianstvo izrekne te rei - ako ih je izreklo, jer niko ivi u Otaxbini ne moe verovati da je Kralj na, Karaorevi, sin Aleksandrov, a unuk Petrov, praunuk Karaorev i Njegoev, po slobodnoj svojoj oceni mogao rei ono to smo sino sluali. Iako sa pravom pretpostavljamo da Kralj budui vie od tri godine izvan zemlje, ne poznaje prilike, opet moramo verovati da ih poznaje toliko da onakav odgovor nije mogao drati kao slobodan. Mora biti da je golema neka prinuda delovala na njega kad je On ono (ako je On) izgovorio. Api kakva? Misao nam luta i mi se hvatamo i za ovu redpostavku: U Londonu se vodi borba protiv vlade Boidara Puria. Kralj ne poputa. Tada dolazi do bombardovanja Beograda 16. i 17. aprila (prvi i drugi dan Uskrsa). Kralj opet ne poputa. Ali 18. maja Beograd biva jo tee bombardovan. Tog dana po podne Kralj otputa Purievu vladu. Zatim nastaje izvesno zatije. Meutim, vodi se borba da Kralj stavi svoj narod pod Titovu komandu. Kralj ne poputa. Kralj ak ne govori ni o svom roendanu. Api zato 6. septembra biva ponova teko bombardovan Beograd i itav niz srpskih gradova, i to bezobzirno, da bi se opet, i tee, ponovilo 8. septembra. Kralj tada poputa i govori, - ako je on zaista govorio. Moe biti, ma kako pakleno to izgledalo, da je stvarnost jo pakpenija. Jer mora da su paklene zamke i 70 paklene prinude da bi do onakvog govora jednog Kralja

dolo, sve, razume se, pod pretpostavkom da je to zaista Kraljev govr. U tom govoru se veli da je Kraljevom dozvolom ubai sklopio korisne sporazume sa N.O.V. marala Tita. Pa ija je to vojska, Velianstvo? Ako je to vojska Vaa, kakav sporazum pravi Vaa vlada s Vaom vojskom? A ako nije Vaa vojska, onda kako nam se moe nareivati da u nju uemo? Jer mi moemo ui samo u vojsku NJ.V. Kralja Petra II i niiju drugu ne moemo, po zakonima nae zemlje, sluiti. Svako dakle nareenje koje bi nas slalo da sluamo neiju drugu vojsku, ma ko to naredio, mi moramo odbiti, jer emo biti krivi naim zakonima ako bismo drukije radili. Ali s kim to ubai pravi sporazum? Sa maralom Titom koji javno ne priznaje ustavna prava Kraljeva. A po tom sporazumu Tito, koji ne priznaje ustavna prava Kraljeva, trai od Kralja da na Kralj protiv Ustava alje sve u vojsku u koju po Ustavu ne moemo ui. Ovo samo uzgred pominjem. Nisam ja pravnik, al' mi je zato uzgred, drugi, duboki razlozi ne daju Srbima da pou sa Titom. To su razlozi due i srca narodnog. G. eril je u jednom govoru rekao da Srbi nee da budu komunisti, jer su privreni svojim individualnim imanjima. Kako je to daleko od istine! Jedan episkop srpski rekao je jednom ove rei: Nismo mi protiv komunizma zbog ekonomike, ve zbog metafizike i etike. ta e nas uiti Staljin o komunizmu ekonomskom, kada je veina od nas starijih roena i odnjihana u zadrugama, gde je po dvadeset dua jelo jednom kaikom. Nego Srbi ne mogu biti komunisti, jer imaju suprotan pogled na svet: oni su za Boga, Kralja i Domaina, a komunizam je protiv Boga, protiv Kralja i protiv Domaina" Eto zato su mi duu probile rei iz sinonjeg govora tee nego svi hitci koje sam, sluei s verom u Boga, Kralja i Otaxbinu, primio za ove tri godine, jer su te rei dole u Kraljevo ime - Vae Velianstvo. I ta sad? 71 Ako ne primim rei Kraljeve i ne posluam ih, preti ti sa igom izdajnika i nemilosrdnom kaznom u Kraljevo ime. Ako ih primi i poslua ih, izdae stvarno i Boga, i Kralja i Otaxbinu, i sebe i seme svoje. Vae Velianstvo! Tu nema izbora. Neu primiti rei iz sinonjeg govora za Vae i zato ih neu posluati. Nije mogue da je moj Kralj ono i onako govorio. Ali ako je govorio, nije bio slobodan Kralj na: odvojen od svog naroda on je u nekoj tekoj, golemoj neslobodi kad onako govori svome narodu. Nee srpski narod prikloniti glave svoje pred Titom. Zna srpski narod ko mu je najtee rane naneo za ove tri godine: ruka koja mu je najvie uboda nanela maskirana na jedan nain, sad dolazi pod drugom maskom da mu dokraji ivot i tela i due. Vae Velianstvo! Verno srce govori svome Kralju: Ne dajte zastavu svoju iz svojih ruku! Ne priklanjajte se ni pred kakvom prinudom! Oslobodite se, Velianstvo, da se oslobodimo."

- ("Novo Vreme", petak,15. sept. 1944. g. Beograd). Na komentar nije potreban na objavljni govor etnikog komandanta Radojice Ronevia. Ko hoe da misli, uvereni smo da e lako nai pravi odgovor bez tue pomoi... Kada se ve sasvim jasno videlo da su AngloAmerikanci i Kralj Petar II sve predali Titu i da su sovjetske trupe ule na teritoriju Jugoslavije, eneral Milan Nedi je raspustio svoju vladu i napustio Beograd, 6. oktobra 1944. godine. Jedno krae vreme eneral Nedi je iveo u Beu, pa je preao u Kicbihel. Nemci su traili da eneral Nedi ponovo obrazuje svoju vladu, ali je on to energino odbio jer je smatrao da Srbima time nee nita pomoi. 72 NEDIEV RAD U SVETLOSTI DOKUMENATA Protivnici, u prvom redu komunisti, kao i mnogi neobaveteni i sasvim ravo obaveteni krugovi, svrstavaju enerala Milana Nedia zajedno sa kvislinzima". Na alost, odmah po svretku rata bilo je i izvesnih Srba koji nikad nisu bili komunisti niti su to postali, pa su i oni Milana Nedia stavljali uz Kvislinga i Pavelia. To je zaista veliki greh i sramota. Danas se u tom pogledu situacija mnogo izmenila. Vreme je uinilo svoje, strasti iz rata popustile su, a pojedini ljudi su otkriveni kao najobiniji klevetnici. Neki su napadali Nedia da bi samo na neki nain postali heroji" i borci protivu okupatora" Iz pojedinih tajnih arhiva i dokumenata moe se mnogo ta videti o linostima koje su ma kakvu znaajnu ulogu igrale u toku poslednjeg rata. A pre i vie od svega toga u tom pogledu presudna je re narodna. Odmah posle rata, pa sve vie kako smo se od svretka rata odmicali, u srpskom narodu stvarana je leaenda o pokojnom eneralu Milanu Nediu. Ogromna veina srpskog naroda, u svim krajevima koje on nastanjuje a ne samo u Srbiji, u svom srcu poneo je lik Milana Nedia kao lik velikog junaka i muenika i spasioca srpskog naroda u njegovom najsudbonosnijem i najstranijem istorijskom trenutku. Bez razlike na nekadane partijske podele, bez obzira da li je neko bio za rat 1941. godine ili je bio protiv rata, bez obzira u kojoj se nacionalnoj formaciji naao u toku samog rata, danas Srbi u zemlji jednako misle o Nediu: misle o njemu kao o svom velikom sinu, koji se u najtea vremena za njega rtvovao, koji se radi njega muio i poniavao i koji je, radi njega, najzad na mueniki nain ivot svoj izgubio. Misli tako ceo srpski narod, sa izuzetkom sasvim neznatnog broja komunista koji su ga na muki nain ubili samo zato da im na procesu ne bi rekao punu istinu. Pa ak 73 ni svi komunisti danas zlo ne misle o Milanu Nediu. Ako ne javno, oni e preutno, u svom krugu, morati da priznaju da je pokojni Milan Nedi inio u toku rata dobre i korisne stvari za svoj nesreni narod. U ratnim aktima i dokumentima Saveznika do sada objavljenim ne postoji ni jedan dokumenat iz koga se vidi, ili se dalo zakljuiti da je Milan Nedi vrio ma kakvu slubu za ratnog neprijatelja. Isto tako, Nedieva

politika spasavanja srpskog naroda nije mogla da koristi neprijatelju. Oigledno je, ukoliko se u javnom mnenju Saveznika i pisalo i govorilo o Milanu Nediu kao o kvislingu" - to je injeno pod kobnim uticajem komunistike propagande, kojoj, na alost, i u mnogim drugim stvarima Saveznici na Zapadu bez prestanka podleu. U nemakim i italijanskim aktima i dokumentima vidi se sasvim obrnuto: da Milan Nedi slui samo i iskljuivo svome srpskom narodu, da je ostao veran svome Kralju, da vodi rauna samo o opstanku i budunosti svoga naroda. U onim traginim danima, on se opredelio: jedino za svoj mueniki srpski narod. Naveemo samo nekoliko odlomaka iz nemakia izvora da se vidi ta ta strana misli i kako rezonuje o eneralu Milanu Nediu: Nemaki sociolog Johann Wuscht pie o Nediu, izmeu ostaloga, i sledee: ,,eneral Milan Nedi je razumeo da jednom ilavom politikom, koja je bila svesna cilja, privede zemlju (Srbiju) konsolidaciji. On je postepeno razvio postavke jednog pravnog dravnog autoriteta i stvorio je osnove za teritorijalno proirene zemlje, koje je okupator via facti morao.da prizna (Sanxak i Crnu Goru). U Nedievim kancelarijama visila je na zidu slika Kralja Petra II... Njegove su trupe polagale tome Kralju zakletvu i protiv partizana se borile pod srpskom nacionalnom zastavom..." Nedi je spasao ast svoga naroda od sramote. Jedan veliki nemaki oficir u svoj dnevnik pod datumom 31. januara 1944. godine uneo je i ovo: Prilikom jedne priredbe u Begradu sreo sam se i upoznao sa predsednikom vlade Milanom Nediem, pa 74 sam sa njim i razgovarao. U vrtlogu ovog rata on se trudi da za svoju zemlju izvue ono to je najbolje. Njegova je sudbina veoma teka. On e biti samleven izmeu rvnja Hitlerovog i Titovog. Lino kulturan, po svom biu uljudan, skroz naskroz karakteran ovek, on se nalazi pred jednom beznadenom situacijom. On dostojanstveno podnosi svoj udes: on, bez sumnje, nasluuje da mu predstoji propast, ali ipak on zastupa svoje poglede i interese Srbije i pri tom se dri tako da zasluuje svako potovanje. Nedievoj konstruktivnoj politici ima se zahvali to su odstranjeni sa uticajnih mesta vodei ljudi okupacione vlasti u Srbiji, koji su hotimino ometali autonomna nastojanja srpske vlade. To je bio, na primer, i sluaj voe nemake policije, generala Majsnera." (Rgoses des grandes sriminels de guere deran le Tribunal militaire international, Nurnberg, knjiga XX, strana 616 i 617). Poznati profesor slavistike na univerzitetu u Gracu, dr Jozef Matl bio je, skoro sve vreme u Drugom svetskom ratu, u inu kapetana, u vojnoj slubi, na dunosti u okupiranoj Jugoslaviji. Okupaciona nemaka komanda uzela ga je jer je bio odlian poznavalac naeg jezika i naroda. Posle rata profesor Matl pisao je o zbivanjima na podruju Jugoslavije u toku tog rata. Pored svojih velikih iskustava na terenu, on je proitao i prostudirao mnotvo akata i dokumenata da bi napisao studije i rasprave o tim dogaajima. U velikom nemakom priruniku Osteurora - Nandbuch - Jugoslavien" (izdanje 1954, Vohleu-\/erlag: Koln-Gratz), profesor Matl je napisao poglavlje pod naslovom ,,Jugoslavija u Drugom svetskom

ratu". On tu kae da je eneral Milan Nedi 29. avgusta ,,na molbu vodeih Srba iz politikog, privrednog i naunog sveta preuzeo vladu u okupiranoj Srbiji". U programu njegove vlade - kae dr Matl - istaknuto je na prvom mestu spasavanje srpskog naroda od istrebljenja i anarhije kao i borba protivu komunizma"... Profesor Matl kae dalje da je jo u toku 1941. godine, Nedi pomagao novcem, hranom i odeom etniki pokret u Srbiji i nacionalne odrede koje je major Dangi predvodio u Bosni". Godine 1942, - produava Matl 75 Nedi i Ljoti predloili su Drai Mihailoviu dalju pomo u robi, municiji i novcu. Kao protivuslugu traili su da Mihailovi privremeno ne obrazuje vladu, poto ve postojea dupla vlada, nemaka vojna uprava i vlada Nedieva, i tako teko optereuje stanovnitvo zemlje. Nedi i Ljoti su se izjasnili spremnim da ubudue rade zajedniki sa Mihailoviem pri imenovanju komandanata oruanih jedinica kao i pri postavlanju okrunih naelnika. Meutim, smatrali su da je bolje da Mihailovi u celosti do daljega sprovede izvan Srbije istu zadau, kao to je oni sprovode u Srbiji, naime: ienje oblasti od komunistikih partizana. U danom trenutku - Nedi i Ljoti su spremni da vladu i sve njihove oruane odrede predaju Drai Mihailoviu, odnosno onoj linosti koju bi Kralj odredio..." U istoj raspravi profesor dr Jozef Matl pie: da su Pavelievi krugovi vodili ogorenu klevetniku kampanju kod nemakih slubenih mesta protiv Nedieve vlade, poto je Paveli u postojanju jedne umirene srpske nacionalne oaze u umadiji gledao trajno ugroavanje njegove Nezavisne Drave Hrvatske..." A za ustaku dravu kae, dr Matl, da je vodila protiv pravoslavnih kao verski rat katolikih Hrvata protie pravoslavnih Srba sa otrinom jednog verskog rata. Nasilno prekrtavnje znailo je u isto vreme i .hrvatiziranje'..." U brojnim nemakim dokumentima iz Drugog svetskog rata moe da se priita da je Milan Nedi bio estit ovek, veliki srpski patriot, oficir starog kova od asti i vitetva. Njegova re vredi kada je dadne. To su nemaki oficiri naroito potovali. Nigde se ni u jednom dokumentu ne vidi ni senka kakve servilnosti niti prijateljstva prema ratujuoj Nemakoj. On svuda eli da se zna da je on rob, okupiran, okovan i da iz tog i takvog poloaja hoe da pomogne samo i jedino svome srpskom narodu i nikom vie. O, kakva je razlika izmeu jednog Ante Pavelia i generala Milana Nedia u ogledalu nemakih dokumenata Paveli je svuda servilan, bedan, satelit i vazal, ali i dvolian, pritvoran. Nemci ga, i oficiri i 76 razni drugi faktori, takvim uvek prikazuju. Najvei deo i ostalih ustakih prvaka tako je prikazan u nemakim dokumentima. U tim istim nemakim dokumentima - koji sve vie poinju da izbijaju u javnost - vidi se i to kako ustae sve ine da stvore nemogue odnose izmeu Nemaca i okupirane Srbije Milana Nedia. Ta Nedieva Srbija stoji u tim dokumentima - ,, razbijala je mnogo glavu Pavelievoj Hrvatskoj. Ustae su znale da je ba ta Srbija najvea brana iskorenjivanju Srba to je bio

ustaki glavni cilj i plan, a dok je Nedia - ustae su to dobro znale - Srbija e postojati i bie rasadnik Srpstva." Smatramo za potrebno da itaocima pruimo jo jedan vrlo vaan dokumenat. U knjizi Proces velikim ratnim zloincima pred Meunarodnim vojnim sudom objavljeno je i ovo: razmatranje poloaja u Jugoslaviji. Prisutni: Firer, Rajhmaral, ef Glavnog generalnog taba, ministar spoljnih poslova fon Ribentrop, ef OKW, ef WFST, general-lajtnant Bodenas, generalmajor fon Rintelen, kapetan fregate fon Putkamer, pukovnik mit i drugi. Firer opisuje poloaj Jugoslavije posle dravnog udara, da je Jugoslavija s obzirom na naredbu Maritaakcije, a posle i s ozbirom na neto docniji poduhvat Barbarosa, nesiguran faktor. Srbi i Slovenci nikad nisu bili prijateljski raspoloeni prema Nemcima. Vlade nisu nikada sigurne zbog nacionalnog pitanja i oficirske kamarile, koja je sklona dravnim udarima. Zemlja je u to vreme imala samo jednog jakog oveka, Stojadinovia, kojega je princ regent Pavle sruio na svoju vlastitu tetu" (Proces des grandes srimines de guere deren le Tribunal militaire internationa, Nurnberg, knjiga XX, strana 616 i 617). Hitler pred svojim najuim saradnicima tvrdi da u Srbiji postoji samo jedan ovek, dr Milan Stojadinovi. Iz ovoga izlazi da je Hitler verovao samo Milanu Stojadinoviu i nikome vie. 77 Dr in. Herman Nojbaher, u toku druge polovine poslednjeg rata bio je diplomatski predstavnik i naroiti Hitlerov izaslanik za okupirana podruja na Balkanu, a jedno vreme sedite mu je bilo u Beogradu. U svojim memoarima (Sonder-Auftrag-Sudost), koji su objavljeni 1957, - (odmah posle autorovog putanja iz Titovog zatvora), u poglavlju o Jugoslaviji, Nojbaher pie i ovo: Krajem avgusta 1943. godine upoznao sam Nedia... On je polagao velike nade u posetu Hitleru i od toga je oekivao reviziju nemake politike prema Srbiji... Nedi je izneo na muki nain albe protiv dotadanjeg dranja Nemaca prema Srbiji i istakao je ceo niz zahteva ije bi ispunjenje olakalo terete negovom muenikom narodu i popravilo njegov nemoni poloaj. Ministar spoljnih poslova fon Ribentrop nije ba prijateljski primio ove albe. I kad je Nedi traio reviziju provizornih granica Srbije, isto srpski srezovi, protiv neprirodnih granica Hrvatske, bili su potpali pod Hrvatsku, a istorijsko Kosovo Polje pripalo je novoj velikoj Albaniji, - fon Ribentrop je bio vrlo otar. Rekao je Nediu da ak ni Francuska ne moe sad da reflektira da joj se ispravljaju granice i da je svaki takav srpski zahtev sada izvan diskusije. Nedi je, vrlo neraspoloen, odbio tada da potpie jedan tekst kominikea koji mu je bio predloen. I vie nije bilo mogunosti da se nastavi razgovor, i stvarno i ljudski neuspeh susreta bio je potpun. Dr Nojbaher o Nediu kao linosti ima veoma pozitivno miljenje. ,,Nedi je Srbin konzervativnog kova, to je srpski junker" - kae na jednom mestu Nojbaher, i to je, moda, najvei komplimenat koji jedan nacionalista Nemac - a takav je bio Nojbaher - moe da napravi jednom starom

oveku. I Nojbaher navodi da su samo nevolje nagnale Milana Nedia da se u ono teko vreme prihvati poloaja predsednika srpske vlade pod okupacijom. On je jednostavno sticajem prilika bio na to prisiljen - kae Nojbaher. Nedi je skroz-naskroz srpski nacionalista, nastavlja Nojbaher, pa kae: U Nedievoj kancelariji visila je slika Kraljeva ija je izbeglika vlada predstavljala 78 neprijateljsku silu... A kao simbol njego-voga naroda, koji u to vreme, pati i strada, visila je druga slika: jeziva slika jedne muenike ene, srpske majke na krst razapete, koja vapije: Majko Srbijo, pomozi! To nikako nije bio komplimenat i pohvala za okupatore koji su ga poseivali..." Vredno je zabeleiti i ove Nojbaherove utiske o pokojnom Milanu Nediu: Nedi se nalazio u stanju stalnog razoaranja i ogorenja.. Glavni motiv njegovog rada bio je da se preko saradnje sa okupatorom olaka sudbina Srba On je teio da brani monarhiju Karaorevia od komunizma. U stotinama pisama on mi se alio na progone Srba u Hrvatskoj, u Albaniji, u podrujima koje su bili okupirali Bugari, u maarskoj i nemakoj okupacionoj oblasti Jugoslavije. On je bio neumoran kao tuitelj,... Ja sam mu bio poslednja nada... Milan Nedi je bio potpuno nesebian i ostao je bez igde iega svoga. On je stanovao kod svoga brata enerala Milutina Nedia, koji je s njim zajedno politiki iao. Meni je lino poznato da mu je snaha prodavala nakit kako bi u tekim ratnim vremenima mogao da preivi " Nedavno je izila na nemakom jeziku, u okviru Instituta za savremnu istoriju u tutgartu - Zapadna Nemaka, veoma vana i interesantna knjiga iz pera Ladislava Hortija i Martina Brosata. Knjiga je raena nauno, na osnovu mnogobrojnih dokumenata i jedne velike arhivske grae. Naslov je knjige Hrvatska ustaka drava 1941-1945. Kritika je ovu knjigu ocenila kao neto najdokumentovanije to se dosad napisalo o ustaama i o 79 prilikama u Pavelievoj NDH" za vreme poslednjeg rata. Knjiga se zadrava, mestimino, i na pok. eneralu, Milanu Nediu. Na 115. strani knjige pie: Ve samo obrazovanje Nedieve vlade izazvalo je tamo (kod ustaa) jako uznemirenje. Kako je Kae (nemaki poslanik u Zagrebu) obavetavao, Kvaternik je oznaio Nedia kao neprijatelja Nemake" i hrvatska vlada se boji da e srpski otpor u Hrvatskoj jaati, ukoliko nemaka slubena mesta u Beogradu budu izlazila u susret srpskim interesima..." Poetkom oktobra 1941. godine" - kae se na 135. strani u ovoj knjizi - Kae je u sporazumu sa Paveliem predloio Bencleru (diplomatski predstavnih Nemake u

Beogradu) da udesi da doe do direktnog kontakta izmeu Pavelia i Nedia. Nedi je to odluno odbio... Nedi je bio miljenja da samo Maekova stranka moe da ima uticaja u Hrvatskoj i da bi ona mogla da objedini hrvatskosrpske interese..." Iz dokumenata, koja objavljuju Hori-Brosat jasno je, da Nedi stalno intervenie kod nemakih vlasti protiv ustakih zloina na teritoriji NDH". U jednom izvetaju Berlinu, nemaki diplomata Bencler kae da su za Nedia naroito bolni dogaaji u Hrvatskoj. Od osnivanja te drave pa do dananjega dana (izvetaj je pisan 16, septembra 1942. godine) nisu prestajali tamo progoni Srba, i pri sasvim opreznoj proceni tamo je dosad stradalo vie stotina hiljada Srba. U Hrvatskoj se radi onako kako bi to mogli da ine samo patoloki boljevici..." Ovaj je izvetaj Bencler poslao posle intervencije Milana Nedia zbog tadaknjeg ustakog ubijanja nevinih Srba u Sremu. Eto, takva su svedoanstva iz izvora protivnikih, od strane neprijatelja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. O Nediu su davali miljenje i ustae. I tih se miljenja ne moe zastideti ni Milan Nedi niti oni koji su ga sledovali u njegovoj munoj i mnogo odgovornoj slubi srpskom narodu. Ustae stalno potkazuju i denunciraju Nedia kod Nemaca. Oni Nedia predstavljaju kao pod80 muklog neprijatelja", kao nelojalnog". Ustaki ideolog Ivo Bogdan, u glavnom ustakom organu Spremnost", 1943. godine, kae da su Nedi i Ljoti smrtni neprijatelji" Nemaca i da se obojica interesuju samo za spasavanje to vie srpskik glava. Ustaka tampa prikazuje Nedievu Srbiju kao opasno gnezdo" i savetovala je da ovo gnezdo" treba rasturiti radi dobra Hitlerove Nove Evrope"... Uvereni smo da e itaoce naroito interesovati miljenje poznate novinarke Rut Miel - roene sestre uvenog amerikog generala Bili Miela, ije ime nosi veliki aerodrom u Milvokiju, Viskonsin - koja u svome lanku objavljenom u londonskom listu Dejli Mel" od 7. maja 1947. godine kae: Nedi je bio u jugoslovenskom kabinetu ministar vojske i jedna od najomiljenijih i najpopularnijih linosti u Srbiji. Srbi su ga smatrali, uz veliku odanost, za velikog junaka. U oktobru 1940. godine Italijani su bombardovali grad Bitolj. Nema ni najmanje razloga da se sumnja u vesti koje su tada bile opte poznate u Beogradu, da je general Nedi savetovao jugoslovenskoj vladi da odmah objavi rat Italiji, da se pridrue Grcima, da isteraju Italijane iz Albanije, da otvori put jugoslovenskoj vojsci kako bi se spojila sa saveznicima preko Soluna, ukoliko bi, kao to se tada moglo oekivati, napali Nemce sa severa. Ja sam tada lino obila jugoslovensko-albansku granicu, neposredno posle incidenta, i jedinice su bile u iekivanju pune volje za napad. Nije potebno naglaavati da bi itava istorija ovoga rata bila drugojaija da je postupljeno po predlogu enerala Nedia. Zbog toga, Nedi je pao u nemilost, a na njegovo mesto doao je eneral Pei, jedan potpuno prestareli slabi, koji je odmah ratrkao jedinice po malim grupama, to je bio jedan od razloga docnije za brzi slom jugoslovenske vojske. Time je olakana efikasna hrvatska sabotaa i izdajstvo"...

...Ali je Nemaka napala 6. aprila. Nedi je ipak uspeo da izvede jedan sjajan manevar u Kaanikoj klisuri kod Skoplja"... Predsednik vlade eneral Simovi bio je prinuen na kapitulaciju, koja je bila provedena od enerala Kalafatovia. eneral Nedi nije naredio 81 predaju jugoslovenske vojske i svaki onaj koji tvrdi da je on ma kada bio za Osovinu jednostavno pokazuje nepoznavanje jugoslovenskih problema. Posle kapitulacije, on je bio nemaki zarobljenik. Do njega su stizali izvetaji o strahovitim rtvama srpskog naroda od strane hrvatskih ustaa i o proterivanju preko pola miliona Srba, uglavnom ena i dece, koji su zakrili drumove prema Srbiji, o oajnikom bekstvu od ubica. Tada je smatrao da mu njegova dunost nalae da stavi svoj veliki presti na raspolaganje svome narodu, da pokua da rei probleme koji nisu imali presedana u istoriji, te da nastoji da spase i sauva svoj narod na ma koji nain. Oni koji lino poznaju enerala Nedia znaju tano da je on bio spreman i svoj ivot da stavi na rtvu za svoj narod. Kazati da je imao linih ambicija jeste prost apsurd... On je pristao da pokua da zavede red pod okupacijom po kome bi gonjenje Srba prestalo, ali da ni jedan Srbin ne bude prisiljen da slui u nemakoj vojsci. Ovaj drugi uslov bio je proveden i ni jedan Srbin nije sluio u nekoj osovinskoj vojsci. Poljska i Srbija jedine su pregaene zemlje sa tom karakteristikom." Gospoa Rut Miel zavrila je lanak ovim reima: Postoje neoborivi dokazi da Milan Nedi nije bio kolaborcionist u smislu jednog kvislinga Lavala ili ak i Petena. Prilikom estih konferencija nacistikih voa sa svojim satelitskim politikim i vojnim voama, Nedievo ime nije bilo spomenuto." (Petar Martinovi: Milan Nedi, ikago, Ilinois, 1956) Svakako da je od znaaja i interesa da objavimo i neka mesta iz pisma pok. Dr. Mirka M. Kosia, profesora univerziteta, lana Glavnog odbora Radikalne stranke i guvernera Narodne banke, koje je uputio poznatom amerikom advokagu oru Radinu i velikom srpskom rodoljubu, saradniku i intimnom prijatelju profesora Mihaila Pupina i vladike dr Nikolaja Velimirovia. Gospodina ora Radina je veoma potresla nesrea srpskog naroda i on je posle rata skupljo dokumentaciju o prilikama u Jugoslaviji, a naroito u okupiranoj Srbiji. 82 Gospodin . Radin je bio ljubazan da dozvoli da ova mesta iz pisma pok. dr Mirka M. Kosia, pisanog 1. oktobra 1951, ovde objavimo: Nedi i Ljoti nisu znali ni rei nemaki. Oni su bili obojica izraziti frankofili... Nemci su inili pritisak na Ljotia i Nedia da daju bar jednu etu, ako ne ceo bataljon, Srpskog doboroljakog korpusa ili Srpske dravne strae za Istoin front, tako da bi Srbi barem simbolino uestvovali u Hitlerovoj borbi za ,,Novu Evropu" protiv boljevika. Ali, oni su odbili izjavljujui da je njihova domovina saveznik Sovjetske Rusije. Ljotievci i Nedi nisu bili za Nemce ve su bezuslovno bili protiv pobede komunizma, jer su znali da e to znaiti kraj nae narodne slobode i slobode uopte"... Na pismeno pitanje dr M. Kosiu: ,,Da li su Nedi i

Ljoti znali da dr Mirko M. Kosi i njegovi saradnici u Narodnoj banci u okupiranom Beogradu finaisiraju srpske etnike u njihovom ratovanju protiv Nemaca?" - dr Mirko M. Kosi pismeno odgovara: ,,da su Nedi i Ljoti bili potpuno upoziati sa takvim tajnim finansiranjem"... U Beogradu je bilo poznato da je Narodna banka, odnosno kako pie dr M. Kosi: Ja sam 1943-44. doturio generalu Drai - uz rizik svoje glave i glava mojih estitih saradnika Srbijanaca i Vojvoana podjednako ukupno 1.200 miliona dinara, 130 bruto kilograma zlata i mnotvo valuta"... (Mirko M. Kosi: Zar opet po starom, str. 32, tampano 1949) 83 KRAJ IVOTA ENERALA NEDIA Na urevdan, dan Krsne slave enerala Nedia, ula je 36 amerika divizija u Kicbihel. Negde predvee istoga dana, posle odranoga slavskog ruka u jednoj manjoj sali Grand Hotela", gde je stanovao i eneral Nedi, doao je u hotel komandant amerike 36 divizije i posetio enerala Nedia. Sa eneralom Nediem ostao je u poduem razgovoru. Poto su se, u to isto vreme, u Grand Hotelu" nalazili i patrijarh dr Gavrilo Doi i iki episkop dr Nikolaj Velimirovi, ameriki komandant je posetio i njih. Posetio je najpre vladiku Nikolaja i posle kraega razgovora, preao sa njim u sobu patrijarha Gavrila. Vladika Nikolaj je sluio kao tuma pri razgovoru izmeu patrijarha i amerikog generala. Pred polazak odredio je ameriki komandant svoga divizijskog svetenika da bude veza izmeu njega i patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja. Prvih dana po ulasku amerikik trupa u Kicbihel eneral Nedi je produio da stanuje u Grand Hotelu". Posle neto oko nedelju dana bilo je nareeno da se svi stranci isele iz hotela, koji je bio odreen za stanovanje amerikih oficira. eneral Nedi je sa svojom pratnjom i sa nekoliko svojih ministara bio preseljen u jedan zaselak blizu grada, gde je bio potpuno slobodan. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj dobili su jednu skromnu kuu na kraju grada, koja je rekvirirana od jednoga radnika zbog toga to je bio lan Nacional-socijalistike partije. Razdaljina od kue gde su stanovali patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj do zaseoka gde je bio general Nedi nije bila velika: neto oko 15 do 20 minuta peice. Nedi je esto dolazio na razgovor patrijarhu i vladici, ali se obino due zadravao kod patrijarha, koji je vie voleo razgovor od vladike, koji je i tada radio na svome prevodu Sv. Pisma Novog zaveta. Ni o kome od njih nije niko vodio rauna: u toku policijskog asa bilo je njima svima slobodno kretanje. 84 Svak je mogao ii kuda je hteo. Hrana se dobijala od gradonaelnikatrada Kicbihela. Poto se tu nalo neto izbeglica iz raznih evropskih zemalja, svi su dobijali hranu ,,sa kazana" kod jedne kole. To je bila slaba, neukusna i nedovoljna hrana, ali za dugo vremena nije se moglo nabaviti skoro nita drugo. Tek posle nekoliko nedelja pronali su i enerala Nedia i patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja nai oficiri koji su bili osloboeni iz nemakog zarobljenitva. Oni su ee poseivali i enerala Nedia i patrijarha i vladiku i

donosili im pakete, koje su oni primali od Amerikanaca. eneral Nedi je sasvim svesno i po svojoj elji saekao dolazak Amerikanaca. Kada mu je, neposredno pred kraj rata, Herman Nojbaher, ovek toliko mnogo zasluan za srpski narod, predlagao da se nekuda skloni, Nedi je to odbio reima: Ja znam da svoju glavu nosim pod pazuhom, ali ja ipak ostajem." (Nerman Neubacher: Sonder Auftrag Sudost( 1940- 1945, str. 193). eneral Nedi se, i posle dolaska amerikih trupa, mogao skloniti kuda je hteo, jer nije bio ni pod kakvim nadzorom. On je ostao i pokuavao da uhvati veze sa uglednim Srbima iz Amerike i Engleske, verujui da oni imaju uticaja i da nee dozvoliti da bude predat komunistima. I eneral Nedi i vladika Nikolaj, koji je i meu Englezima imao dosta prijatelja, slali su svoju potu preko porunika Medigovia, Srbina u amerikoj vojsci, koji je bio veoma predusretljiv prema njima. Nekoga pootravanja mera nije bilo. eneral Nedi se slobodno kretao i sanjao o tome kako e se opta svetska siguacija morati promeniti, i bio je spreman da svoj narod opet povede u borbu protiv komunizma. On je, tada, bio potpuno uveren, da je bio na pravome putu i da je korisno posluio svome narodu. Zbog toga je, spokojno i bez straha, mogao izai pred sud svoga naroda Kada je, pod pritiskom stranih okolnosti, primio teko breme vlasti pod tuinskom okupacijom, eneral Nedi je, 15. septembra 1941. godine, uputio srpskome narodu poruku u kojoj se, pored ostaloga, veli i ovo: Duboko verujemo da je na 85 najvei nacionalni zadatak da spasemo od unitenja jezgro srpskog naroda, da mu omoguimo da na miru doeka kraj ovog stranog rata u kome velike sile vode borbu na ivot i smrt, i da bar tako doekamo dan osloboenja kada kraj ovoga rata nismo umeli da doekamo u svojoj slobodnoj velikoj domovini." (Govori enerala Milana Nedia, Beograd,1943, str. 32). Srpske seljake, uvek najtrezveniji deo naega naroda, eneral Nedi je preklinjao, 12. oktobra 1941. godine: ,,I zato te u ime Srpstva pozivam: ustaj, brani svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i odmetnika od Boga i vlasti, od porodice i drutva, od crkve i vere. Znaj da je ovo sveta borba za odbranu Srbije i Srpstva. Sa orujem ili bez njega udri i unitavaj crvene bandite gde ih stigne, jer e samo tako nai spas. Ako i padne u toj borbi, spae svoju decu, spae srpski narod." (Isto str. 42). I kada je stajao neposredno pred tamnom i neprovidnom neizvesnou eneral Milan Nedi nije mislio na spasavanje svoje glave. A da je hteo, mogao se spasiti: da se sklonio bilo gde u Tirol, a mogao se skloniti, niko ga od amerikih vojnih vlasti ne bi traio. On je ostao gde je bio i ekao da vidi ta e dalje biti. Krajem juna 1945. godine pronela se u Kicbihelu vest da e amerike trupe napustiti taj kraj i da e ga okupirati Francuski makijevci. Vladika Nikolaj nije hteo da eka makijevce, jer je znao da bi ga oni predali jugoslovenskim komunistima, nego se preselio u Salcburg. I patrijarh Gavrilo, koji je bio teko bolestan, i eneral Nedi ostali su gde su bili. Pre nego to je bio odveden, eneral Nedi je bio sasluavan, po drugi put, od strane

amerikog pukovnika SIA, Kablamova, koji je bio poreklom Bugarin. Na sasluanju je on rekao eneralu Nediu: ,,Vi treba da idete na sasluanje u glavnu ameriku komandu u Minhen. Sada idite kui, spremite se, a ja u sutra u 11 sati poslati za Vas auto da Vas odveze na sasluanje." Mogue je da je ovaj ameriki pukovnik, koji je mogao da se uivi u nau tragediju, hteo da ovim omogui eneralu Nediu bekstvo. 86 Nenaviknut da bei sa bojnog polja, eneral Nedi nije hteo ni sada da bei, iako je morao znati da e biti puno opasnosti i iskuenja ono to ga oekuje. Odveden je i baen u logor u Mosburgu kod Minhena, da bi odatle, neto kasnije, bio predat ,,na revers" jugoslovenskim komunistima. Amerikanci su bili u zabludi kada su verovali da e Tito vratiti ivog enerala Nedia, koji je trebao da se pojavi na suenju u Nirnbergu kao svedok. Da do toga ne bi dolo i da eneral Nedi ne bi imao mogunosti da iznese bezbrojne zloine jugoslovenskih komunista, oni su ga ubili u zatvoru u Beogradu i mrtvoga bacili kroz prozor, objavljujuh da je sam skoio i izvrio samoubistvo. (Ovaj opis poslednjih dana ivota enerala Milana Nedia, pre njegovog odvoenja u logor, dobili smo, svojevremeno, od dr. oke Slijepevia, koji se, zajedno sa protom Stevanom Prostranom, od 24. aprila do kraja jula 1945. godine, nalazio u pratnji pokojnih patrijarha Gavrila Doia i vladike dr Nikolaja Velimirovia. Za ovo vreme dr Slijepevi je imao prilkke da esto razgovara sa pok. eneralom Milanom Nediem.) Niko ne veruje, da je eneral Milan Nedi, junak iz tolikih ratova, izvrio samoubistvo. Svakako da su ga komunisti ubili i bacili kroz prozor. Komunisti su tano znali, da na javnom procesu eneral Milaa Nedi ne bi govorio onako kako bi oni eleli. alost i tuga duboka, koja je februara 1946. godine preplavila srpske zemlje, bila je istovremeno, i podrugljiv podsmeh komunistikim tvrorcima lai. Znao je srpski narod da se heroji kakav je bio eneral Milan Nedi, ne ubijaju i da se ne boje suda ni svoga naroda, ni suda istorije. ,,Sud istorije e utvrditi, rekao je za enerala Milana Nedia dr M. Spalajkovi, da su u vreme u kome je eneral Nedi iveo i sredina u kojoj je delovao pokazali i dokazali da je njegovo mesto u Panteonu naih nacionalnih heroja. Milan Nedi e se u istoriji srpskog naroda slaviti kao veliki narodni voa, a jo vie kao veliki ovek iz naroda." 87 LITERATURA 1. V. olovi: Balkan i Balkanci, Balkanski institut, Beograd, 1937. godine. 2. Stanislav Krakov: General Milan Nedi, Iskra Minhen, 1963. 3. Petar Martinovi-Bajica: Milan Nedi, ikago, Ilinois. 4. Mirko M. Kosi: Zar opet po starom, vajcarska, 1949. 5. D. Ljoti: Bilten, 34, od 31. 12. 1939, Beograd. 6. Vukain P. Perovi: Komentar genocida Prva etnika enciklopedija, ikago, Ilinois., 1964.

7. Viktor Novak: Magnum krimen, Zagreb 1951. 8. Dr ulinovi: Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1951. 9. Novo vreme, Beograd, 1944. godite. 10. Mirko M. Kosti: iz pisma mr. . Radinu, 1951. godine. 11. Momilo R. uji: Kuda srlja na Kralj, USA, 1965. 12. Edmund Paris: Genocide in Satellite Croatia 1941-1945 The American Institute for Valkan Affairs, ikago Ilinois 13. Johan Wuscht: Nemaka tajna dokumenta, Iskra, brojevi za 1965. 14. Prof. dr. J. Matl: Osteurpa handbuch Jugoslavien. Vohlau Verlag : Koln-Gratz 1954. 15. Dr. Ing. Nerman Neubacher. Sonder Auftrag Sudost 1941-1945 Miustermidt Verlag, Gottingen-Berlin-Frankfurt, 1956. 16. ladislav Horija i Martin Brosat: Der Croatische Ustascha Staat 1941-1945, Institut za savremenu istoriju, tutgart. 17. D. Gregoti: So Jugoslawien, Leipzig, 1943. 18. Ficroj Maklin: Rat na Balkanu, 1953. 19. Rgoses des grands criminels de guerre devantle Tgibunalmilitaire internatiorrat, Nurnberg, knjiga 20, 24 i 27. 20. Robert Murphy: Diplomat Among Warriors, Ryramid Books, New York, N.Y 21. Winston Churchill: World War II 22. N. Feis: Churchill, Roosevelt, Stalin (A Diplomatic History of World War II). 23. Nemaka tajna akta: Vojna i diplomatska tajna akta iz Drugog svetskog rata. 24. V. Dedijer: Josip Broz Tito, Kultura, 1953. 25. W.D. Leaby. I Was There, izdanje 1950. 26. D. V. Ljoti: U revoluciji i ratu, 1961. 88 Donosimo ovde napis protojereja i profesora Radovana Miljkovia o stanju na jednom delu Britanske imperije, koja je u poslednjem ratu, bila okupirana od Nemaca. Veoma sam zahvalan mome linom prijatelju, ocu Radovanu Miljkoviu, to je dozvolio da ovaj rukopis objavim na kraju ove knjige. BRITANSKE TERITORIJE POD NEMAOM OKUPACIJOM Autor ovoga lanka proveo je skoro etrnaest godina u Velikoj Britaniji, gde je imao prilike da dobro upozna mentalitet toga velikog naroda "Velike sile nisu velike pravde" rekao je Spinoza u svome Politikom traktatu. Svet oekuje da se pojavi jedna velika nacija koja e biti ne samo velika sila, ve i velika pravda. Naroito mi Srbi, nemamo razloga da budemo oduevljeni njihovim dranjem i nerazumevanjem naih neiskazanih nevolja i bolova tokom rata i posle rata. No, ne smemo niti moemo prevideti da su ipak Britanci velika nacija, iako, prirodno, ne i nepogreiva U mnogim stvarima moemo i treba da budemo njihovi uenici. Ima stvari u kojima bismo i mi njima mogli dati lekciju ili dve. Ima stvari u kojima ja kao Srbin ne bih eleo da se menjam sa Englezima. No, u pitanju patriotizma, ja bih rekao, ne da Englezi vie vole svoj rod i svoju zemlju, ali je istina da svoju ljubav i odanost manifestuju na jedan mnogo razumniji nain, sa vie praktinog sluenja naciji a sa mnogo manje nae junjake larme i dramatikog patosa.

Ako ikada i bilo u emu, to se pokazalo u nainu reakcije na stranu okupaciju tokom prolog svetskog rata. Njihovo dranje prirodno proizlazi iz njihovog karaktera. Notorno je da su oni, kao i skandinavski severnjaci, hladnije glave od nas. Drugo, oni su vazda skloni da stvarnost priznaju kakva jeste, niti je preuveliavajui, niti potcenjujui. To je jedna "master-of-fact" nacija. Tree, oni se klone ekstrema u svemu. Iako je u Engleskoj propis 89 "vozi levo - obilazi desno", kad god ima priliku Englez najrae vozi - sredinom puta. Ta tenja za "sredinom pua" manifestovala se ponovljeno i u britanskoj filosofiji, u britanskoj verskoj reformaciji kao i u njihovoj politici. U filosofiji, na primer, gnoseoloki kriticizam Bekonov razliit je od kontinentalnog dekartizma, koji vodi preko Kanta Hegelu, da zavri u pobuni protiv sopstvenog "dijalektikog idealizma" sa Marksovim "dijalektikim materijalizmom". Slino i u reformaciji, Britanci su ustali protiv papske svetovne supremacije, ultramontanistikog papocezarizma, ali su od kontinentalne Luteranske reformacije uzeli samo jedan deo protestantske doktrine, ostavivi u sutini univerzalno crkveno naslee sa trostepenom jerarhijom, apostolskim prejemstvom episkopata i sedam svetih tajni. U politikoj oblasti, pogledajte britanski "socijalizam" kako je stao, ba kao i anglikanska reformacija, na sred puta, te je danas Britanija kako socijalistika tako i kapitalistika zemlja. Zastali su da prvo u praksi provere vrednost i efikasnost nacionalizovanih industrija (vode, gasa, elektrike, uglja i eleznica) u kompeticiji sa privatnom liberalnom privredom koja poiva na podstreku line inicijative i privatnog interesa. Tendencije za proirenje sfere nacionalizovanih industrija ili su propale u samoj socijalistikoj stranci (Laburistika partija) ili su propale na nacionalnim izborima, koji su prekratili vladavinu socijalizma u asu kada su graani poeli da misle svojom praktinom britanskom glavom: ekaj prvo da vidimo kako e ovo da funkcionie! Sada su laburisti ponovo na vladi, ali nije se iznenaditi ako im se vlast opet uskoro izmakne jo ove godine, i to na pitanju nacionalizovanja eline industrije. Britaniji je dosta socijalizma, jer ona ne voli ekstreme... Britanac smatra da se "puding prepoznaje jedui ga". Iako radnike unije ostaju veoma jake - ak i vie nego to bi za zemlju bilo zdravo socijalizam ima da stane tu gde je i da ide sredinom puta. Jer, takav je britanski mentalitet hladan, oprezan, praktian i pragmatian. Rezultat je merilo vrednosti svake 90 ideje i teorije. Naposletku, nisu li oni po tome sledbenici biblijske izreke: "Po plodovima njihovijem poznaete ih" (Matej, 7, 16). Isti ovi kvaliteti britanskog karaktera manifestovali su se i u situaciji u kojoj su se Britanci nali pod nemakom okupacijom: hladna glava, uzdravanje, praktinost, celishodnost. Okupacija je velika nesrea za svaki narod u svetu. Zato se Otacbina i brani rtvujui najbolje svoje sinove da bi spasla ostale od zala okupacije i ponienja koje dolazi sa neslobodom. No i okupacija moe da bude manje ili vie uasna: podnoljiva ili nepodnoljiva,

smrtonosna i nesmrtonosna. ta e okupator initi sa nezatienim stanovnitvom po svojoj okrutnosti, mrnji i razjarenosti je jedno, i to je van sfere uticaja stanovnika okupirane teritorije. No, kakav god on bio, dranje stanovnitva moe datu situaciju u najmanju ruku da uini teom, ako ve ne moe da je uini lakom. Za rodoljuba koji se naao pod stranom okupacijom dilema je: da li da postupa prema oseanju svoga srca, ili po savetima zdravoga razuma? Za Britance, tu nije bilo dileme. Takav je njihov mentalni stroj: sve se mora potiniti razumu i datoj stvarnosti. Interes stanovnitva, da se izae iz okupacije sa to manje rtava i sa to manje patnje, bio je za njih vrhovni interes, poev od predsednika vlade erila, pa do svetenika i do policajca i pojedinog graanina. Imajui u vidu ovu "pozadinu" moemo razumeti kako su se Britanci drali pod nemakom okupacijom na Kanalskim ostrvimav Dersi, Gerzni, Oderni, Sark, Herm i Djetu. 91 RUKOVODNA NAELA Napred izloene karakterne crte britanskog karaktera i patriotizma nale su izraza u formulaciji rukovodnih naela kojih se britansko stanovnitvo imalo prdravati za sluaj okupacije. Godine 1940. niko u Britaniji nije bio siguran da nee i sama glavna ostrva, Britanija i Alster u Irskoj, biti okupirana od strane Nemaca. Britanska vlada nije pomiljala da kapitulira u sluaju okupacije i samog Londona, ve da se evakuie sa vojskom na druge teritorije Komonvelta i da nastavi rat, nadajui se za sigurno da Amerika nee moi ostati izolovana od rata, gledajui konano unitenje Britanije i cele Evrope. No, za sluaj okupacije, ta su trebali da rade oni Britanci koji se budu nali pod okupacijom? Kakve su instrukcije za njih bile date? Da se bore iz zaseda, po taktici "udari pa bei"? Da sabotiraju, ruei nemake instalacije, komunikacije i stovarita? Da vode, jednom rei, gerilski rat protiv okupatora do istrage svoje ili njegove? Boe sauvaj! Ni govora! Ko zna - da je Britanija bila ne samo jedna od potpisnica Hakih ratnih konvencija, ve jedna od glavnih njihovih inicijatora i autora, s jedne strane; a s druge, da je nepotovanje primljenih meunarodnih obaveza za njih uvek bilo predmet velike osude a esto i sasus belli - taj e POGODITI da je njihova politika usmerena bila u pravcu trasiranom meunarodnim ugovorima, u ovome sluaju pomenutim Hakim konvencijama od 1907. ta su, u stvari, te Hake konvencije? Da bi se svireposti i ratne strahote svele na najnuniju meru; da bi naela viteke asti bila primenjivana u nainu ratnih operacija; da bi se civilno stanovnitvo to bolje zatitilo i rat vodio samo izmeu oruanih snaga, koliko je god mogue; da se ne bi tokom rata onemoguio budui mir, zakljueni su ugovori izmeu praktino svih drava sveta u Hagu (Holandija), u dva maha, naime 1899. i 1907. godine. One predviaju ta 92 se sve ne sme initi tokom operacija; reguliu prava i privilegije Meunarodnog Crvenog krsta; poloaj i privilegije neutralnih sila; postupak sa zarobljenicima radi

njihove zatite i, onda, u etvrtoj konvenciji, odeljak trei, u lanovima 42-56, reguliu se prava i dunosti okupatora prema stanovnitvu okupirane teritorije, kao i obaveze stanovnitva pod okupacijom. Najvaniji je lan 43. koji kae: "(Pri okupaciji) Budui da je vlast zakonite vlade stvarno prela u ruke okupatora, ovaj ima da preduzme sve mere u njegovoj moi da vaspostavi i obezbedi javni poredak i bezbednost, koliko je god mogue, potujui zakone koji su na snazi u dotinoj zemlji, izuzev ako je u tome potpuno spreen." Prostim jezikom reeno, ovaj princip glasi, - da postojei zakoni i poredak imaju ostati na snazi za vreme okupacije. Administracija, sudstvo, prosveta, imovinsko pravo itd. - sve ima da ostane na snazi. No, ko da administrira okupiranu zemlju? Okupatorovi sreski naelnici, sudije uitelji, sanitetski personal itd? Ni govora! im su zakoni zemlje na snazi time je implicirano da upravni, sudski i drugi aparat okupirane teritorije ima, radi svoga stanovnitva, da ostane na svojim mestima i da vri, pod vrhovnom vlau okupatora, takozvane, "administrativne aktivnosti". To ne stoji izriito u konvenciji, ali je jasno implicirano. Nee ni jedna sila da najpre pripremi desetine hiljada slubenika koji e da ue prvo jezik, pa onda da studiraju ceo kopleksan pravni sklop i ureaj jedne zemlje koju misle da e moda jednog dana da okupiraju! Izriito to se veli i u kolekciji odredaba i komentara, koju je pod naslovom Zbornik mejunarodnoz prava izdao ameriki Stejt department decembra 1963. godine (knjiga II, strana 468): "Lokalne vlasti ustanovljene na teritorijama koje se nalaze pod ratnom okupacijom, i koje vre administrativne aktivnosti pod kontrolom okupatorske vlasti, ne uivaju suverenitet! (misli se, jedne nezavisne vlade). Ne veli se, da su to "kvislinzi", "kolaboracionist" ili "izdaj93 nici", ve se pretpostavlja da je njihov rad neizbean; da oni vre funkciju zakonite vlade iako nisu suverena vlada sa gledita meunarodnog priznanja, jer za tu teritoriju odgovara okupantska vlada pred meunarodnim forumima, dok je god u toj situaciji. S druge, pak, strane, jedna "izbeglika vlada", ako nema ni pare svoje teritorije neokupirane, smatra se u velikoj meri ne kao vlada ve kao jedan simbol, prema istome amerikom Zborniku (strana 473; Amerike novine za meunarodno pravo od 1941, str. 35): "Poljska, Norveka i Jugoslavija nemaju teritorije gde bi nale "ried-a-terre". Njihove su Vlade u velikoj meri vetake kreacije (Simulacra), vie simboli negoli aktivne upravne jedinice." Da je eril zajedno sa svojom vladom tako razumevao naelo potovanja zakona okupirane zemlje od strane okupatlra, vidi se jasno iz dva dokumenta iz 1940. godine. Ta dva dokumenta predstaljaju s jedne strane nain praktine primene odredbe 43. lana etvrte konvencije, dok s druge, bacaju svetlo na moralnu procenu usluge koju ine svojoj zemlji oni narodni lideri i javni slubenici kojima padne u deo teka dunost da slue svom rodu kada mu je to najpotrebnije, mada je za te ljude to sluenje "rtva ista" puna slave Boje, a liena slave ljudske. Evo ta dva

dokumenta. Prvi je erilova poruka Ruzveltu od 20. maja 1940. SRED RUEVINA,... U OAJU I BESPOMONOSTI" "ta se god desilo - pie eril - naa je namera da se borimo do kraja na ovome Ostrvu... Ukoliko bi rezultat (te borbe) bio nepovoljan, verovatno je da bi sa lanovima ove Vlade tokom tih zbivanja bilo svreno, no oni nee niukom sluaju pristati na predaju. Ako bi sa lanovima sadanje administracije bilo svreno, te drugi sred ruevina dou da sa Nemcima pregovaraju, vi ne biste 94 smeli zatvoriti oi pred injenicom da bi pri pregovorima flota bila stvarno jedina preostala naa protutea prema Nemakoj, i, ukoliko bi ova zemlja od strane Sjedinjenih Drava bila preputena svojoj sudbini, niko ne bi imao pravo da okrivljuje one na kojima tada bude odgovornost ako bi oni nastojali da dou do to povoljnije nagodbe radi preivelog stanovnitva. Oevidno ja ne bih mogao da odgovaram za one koji posle mene dou, koji bi u krajnjem oaju i bespomonosti imali da se prilagode nemakim zahtevima..." (Drugi svetski rat, knj. II, 3, Bitka za Francusku, str. 56-57). U drugom dokumentu nema kondicionala, sve je u zapovednom nainu, jer je za deo Britanije nastao as krajnjeg oaja i bespomognosti". To je nareenje civilnim slubenicima Kanalskih ostrva ta da rade kada nastane okupacija ostrva. Mesec dana kasnije... OSTATI NA SVOME MESTU.." Videi da Francuzi pale benzinske zalihe, tako da su crni oblaci dima zasenili sunce na Dersiju, Ostrvljani su uvideli da se, im Nemci stignu do severozapadne obale Francuske, i oni sami mogu nadati "gostima". Znaci panike su ve bili oevidni kada je viceguverner Dersija poslao jednog lana parlamenta Dersija, Edgara Doreja, u London sa pitanjem: "ta da se radi?" Dorej je doneo odgovor: Prvo, evakuisati decu i sve stanovnike koji ele da se evakuiu na Mejnland, glavno britansko ostrvo. (Od 90.000 stanovnika na svim ostrvima, oko treina je evakuisana sledeih dana.) Drugo, u sluaju opoziva Ostrvskih viceguvernera, upravnici (bejlifi) ostrva imaju vriti i svoje i njihove viceguvernerske dunosti pod okupacijom. Ovu naredbu je Dorej doneo i uruio svakom viceguverneru. Izdata je od strane Ministarstva unutranjih dela (Note office) i potpisana od strane pomonika 95 ministra unutranjih dela Aleksandra Maksvela. Ovo je tekst: Ministarstvo unutranjih dela Sire, Gospodin ministar mi je naredio da Vam saoptim da je elja Kraljevske vlade da u sluaju Vaeg opoziva Bejlif vri dunosti viceguvernera, koje e se ograniiti na civilne poslove, Bejlif e ostati na svome poloaju, upravljae Ostrvom prema najboljem svom znanju i umenju u interesu stanovnitva, bez obzira na to da li e ili nee moi da prima uputstva od Vlade Njegovog Velianstva. Krunski slubenici e takoe ostati na svojim

mestima. 19. juna 1940. g. Va pokorni slubenik A. Maksvel" (Primedba: Krunski slubenici su oni koji su postavljeni Kraljevskim ukazom, za razliku od onik koji su na svoje poloaje birani ili naimenovani od strane lokalnih vlasti.) Na taj nain je bilo jasno kako e se postupati u sluaju okupacije. Poto je treina stanovnitva bila iseljena, naroito deca, ostrva su preduzela praktine pripreme da saekaju okupaciju i da je - preive. PRAKTINE PRIPREME ZA OKUPACIJU Na oba glavna ostrva.Dersiju i Gernziju, obrazovani su posebni odbori. Na Dersiju se taj odbor zvao Vrhovni savet, a na Gernziju - Kontrolni odbor. Inae, svi drugi slubenici ostaju na svojim mestima, kao to i ostrvski lokalni parlamenti (States) ostaju, na elu sa bejlifima, da vre "administrativne delatnosti" po postojeim zakonima. No, postojanjem posebnih savetodavnih tela, parlamenti su na izvestan nain gurnuti u pozadinu, odnosno postali su neka vrsta izvrnih organa za politiku koju su planirali ovi posebni odbori vodeih graana. 96 Razume se, prethodno su poslednje vojne jedinice napustile Ostrva. U jednom govoru u parlamentu Gernzija politiku je formulisao jedan metodistiki pastor, Don Lil (John Leale): Ako Nemci ree da okupiraju ovo ostrvo, mi moramo da se s time pomirimo. Ne sme biti ni pomisli o bilo kakvoj vrsti otpora. Ukoliko bi otpora bilo, mi jedino moemo oekivati da to urodi jo uasnijim kaznama. "(Ovaj isti pastor je, pored bejlifa dvaju ostrva, dobio najvee odlikovanje posle rata - plemstvo /knighthood) Sledea lraktina mera, bilo je predavanje svih oruja pre nego to su Nemci i doli, tako da su predstavnici Ostrva po dolasku Nemaca mogli da izjave: Na Ostrvu nema nikakvog vatrenog oruja." Kada je jedan nemaki avion bacio letke u kojima je pisalo da ostrvo Dersi treba da se demilitarizuje i da na svaku zgradu treba da se istakne bela zastava pre nego to Nemci dou, ta naredba je i doslovno bila ispunjena. To je bila poslednja mera koja je upotpunila pripreme za uzornu okupaciju". "UZORNA OKUPACIJA" Nije potrebno naglasiti da su Nemci doli avionima i da su im na svim ostrvima predstavnici najviih lokalnih vlasti predali vlast, odredili lica za vezu sa okupatorskim vojnim komandantima. Sve je to uinjeno s utivou sa obe strane, s tim to su britanski predstavnici insistirali na potovanju odredbi meunarodnih konvencija i u onom delu koji je bio povoljan za stanovnitvo i u onom nepovoljnom. To im je izgledalo kao jedina nada, mada je za vodee ljude zastupanje tog kursa pred njihovim sugraanima bilo skopano sa nerazumevanjem, a ponekad ak i sa prezirom. Spas otaxbine je vrhovni zakon" po prastaroj rimskoj poslovici. Uviajui da bi otpor i haos bili gori po stanovnitvo nego po okupatora, i vlada u Londonu i 97 vlasti i narodni prvaci na Ostrvima, bili su reeni na

politiku uzorne okupacije"! Ovu politiku trebalo je "prodati" s j e d n e strane stanovnitvu, a s druge okupatoru. To nije bila laka stvar. No, tokom same okupacije se pruila prilika da se ta ideja i propagira i praktikuje, te da je tako postepeno svi i usvoje. Ne samo za ariju, ve za svakog i slubenika i graanina, naredba prvoga dana po izvrenoj okupaciji bila je. Posao kao i obino" (Business as usual). Parlamenti na oba vea ostrva, sudije, policija, bolnice, ksle, industrija, i trgovine - sve je ostalo po starom, osim to je, kad se sastao parlament, umesto Kraljevskog guvernera, pored Predsednika sedeo nemaki feldkomandant! Iza njega je i dalje visila velika slika kralja Dorxa, u ije ime su sudovi i dalje izricali presude. Na prvoj takvoj sednici parlamenta na Gernziju major Ambroz Servil je ovako formulisao politiku uzorne okupacije": Imajmo u vidu da smo mi pod neprijateljskom okupacijom, ali smo tretirani sa obzirima. Sve dok se mi drimo kao to smo se drali ovih pet nedelja, uzdravajui se od bilo kakve provokacije i mirno vrei svoje poslove, nema razloga da se plaimo da e bilo ko biti povreen. Neka ova okupacija bude uzor svetu, s jedne strane - tolerancije vojnih vlasti, kao i utivosti i korektnosti od strane okupatorskih snaga, a sa druge strane - dostojanstva, utivosti i uzornog dranja od strane graanskog stanovnitva. Pridravajmo se najstroije nareenja i uredbi izdatih od strane kako nemakog komandanta tako i graanskih vlasti." Ugledni major Servil se sigurno nije oseao viteki dok je drao taj govor, no, on je tog momenta bio vitez vie negoli u asu bilo kog svog ratnog podviga u mlaim danima tokom aktivne vojne slube. Ranije je trebalo da pobedi neprijatelja, ali sad je trebalo da pobedi sebe! Njegovi konpatrioti verovatno nisu znali ono to je on imao u vidu, a to je da su ostrva ivela pod reimom jednog lokalnog primirja, koje se baziralo na voljnoj demili98 tarizaciji i mirnoj okupaciji. Ista meunarodna akta na kojima se bazirala uzorna okupacija", meutim, daju pravo okupatoru, ne samo da i on otkae primirje, ve i da otpone neprijateljstva na tom sektoru, to bi za graansko stanovnitvo moglo da bude katastrofalno. lan 34 Druge hake konvencije predvia: ,,Svaka ozbiljna povreda primirja, sa bilo ije strane, daje pravo drugoj strani da otkae primirje i ak, u sluajevima hitnosti, da istog asa otpone i neprijateljstva". INCIDENTI Ipak, incidenti su se deavali. Analiza ovih incidenata, a jo vie reakcije od strane lokalnih britanskih vlasti, za nas su najvema vani. Kada je eril 1941. godine lansirao V FOR \/ICTORY" parolu i kada je Bi-Bi-Si urgirao da se latinsko slovo V" pie po zgradama, plakatima, putevima, ulinim tablama itd., neki britanski patrioti na Kanalskim ostrvima shvatili su da je njihova patriotska dunost da ovu inicijativu svoje vlade prihvate i sprovedu u delo. Tako se jednog jutra pojavi na vie mesta, posebno na nekoliko ulinih tabli V FOR VICTORY" uz komentar:

Britanska pobeda je sigurna!" Sutradan u slubenim novinama izlazi sledea objava s potpisom od bejlifa Gernzija Kareja: Nagrada od 25 funti bie data licu koje prvo prui informaciju inspektoru policije, koja e posluiti da se izvede pred sud svako ono lice koje bi uinilo prestup markirajui bilo vrata, zid ili bilo koje drugo mesto vidljivo za publiku slovom V" ili bilo kojim drugim znakom ili reju kojima bi bio cilj vreanje nemakih vlasti ili vojnika". Slina je objava izdata i na Dersiju. Mnogi su Ostrvljani i tada, a naroito posle rata, kritikovali osobito ovu objavu. Komunistiki poslanici (tada ih je bilo dvojica) traili su da se svim kola99 boracionistima", naroito Kareju, sudi kao izdajnicima. No vlada je bila drugaijeg miljenja: Oni su ostali verni Kruni i radili u interesu okupiranog stanovnitva." Karej je jedan od trojice kolaboraci-onista" koji je, uz erilov predlog, za vreme Atlija (jer se vlada promenila tih meseci) dobio plemstvo! Veran Kruni radio za narod". Spas roda - vrhovni zakon! Druga dva incidenta valja takoe zabeleiti. Jedan je sluaj nekog irca Demsa Kolgana, koji je prilikom jedne svae u kafani udario amar jednom nemakom vojniku. Nemci su insistirali da mu sudi lokalni britanski sud. Tako je sudija Duret Obin osudio svog sunarodnika, Britanca, zato to je udario amar Kraljevom neprijatelju", Nemcu, na mesec dana zatvora! (Ovaj sudija je bio jedan od vodeih lokalnih pravnika, koji je sluio kao ekspert za pitanja meunarodnih regulacija koje se odnose na okupaciju. On je i autor jednog znaajnog spisa: O zakonodavstvu i sudovima neprijatelja na Dersiju", objavljenog u "Journal of Comparative Legislation and International Law", novembar, 1946.) SLUAJ TEKE SABOTAE" Maja 1941. nala se na jednoj livadi preseena ica nemakog poljskog telefona. U iduem broju slubenih novina izala je ova objava: Pre nekoliko dana neko zlonamerno lice, ili lica, hotimino ilu zloj nameri presekla su na dva mesta jednu telefonsku icu... i time je izvreno jedno delo teke sabotae. Takvo je delo, ne samo glupo ve je i kriminalno, poto je one koji su ga izvrili dovelo pod odgovornost koja se kanjava smru, a sem toga se celo stanovnitvo ostrva stavlja pod teku nemilost nemakih vlasti. Stoga je dunost svakog lica koje ima informacije o izvrenju te sabotae da smesta obavesti policiju, jer ako se izvrioci ne bi nali i izveli pred pravedni sud, mi ne znamo kakve dalje kazne mogu da budu naloene za 100 stanovnitvo. Ja vas uveravam da u preduzeti sve mogue mere da izvrioce takvih dela privedem brzoj pravdi, kako bi bezbednost stanovnitva kao celine bila!" (Sva podvlaenja naa) Potpis: Bejlif ostrva. Izvrioci nisu bili naeni, no stanovnitvo je moralo u toku dve nedelje da poari" kraj nemakih telefonskih ica (kao to je u vreme kaznenih ekspedicija" nae stanovnitvo moralo da uva prugu"). Kada se docnije jo jedna ica nala prekinuta, meovita istrana komisija lokalnih policajaca i nemake vojne

policije sloila se da je to uinila jedna krava i na tome je stvar legla. PATRIOTIZAM MISLI NA DUGU STAZU" Rezimirajui svoj rad pod okupacijom, u toku koga je stalno morao kod svojih sugraana da vri nepopularni posao ubeivanja da budu mirni (Red i rad!"), ranije pomenuti metodistiki pastor Lil je zapisao i ovo: Mislei na dugu stazu, ja nemam nikakve sumnje u to da su prava i interesi britanskog naroda bili najbolje obezbeeni na taj nain to smo insistirali na potovanju meunarodnog zakona i tamo gde je to za nas bilo pogodno i tamo gde nije!" Rezultati politike uzorne okupacije" po stanovnitvo su bili prilino dobri. Za sve vreme od etiri godine i devet meseci streljan je samo jedan ovek, i to jedan mladi Francuz koji je zalutao, te se iskrcao na Ostrvima mislei da je to britanska glavna obala. Kada se situacija Nemaca na frontovima pogorala, vojna lica su deportovana u Nemaku, kao i nekoliko osoba koje su bile sumnjive", meu njima i jedna starica u ijoj se kui krio jedan engleski komandos 1942. godine. Oskudica u hrani bila je sve vea kako se rat oduivao. Vojna okupaciona cenzura tampe je postojala i morali su da objavljuju i nemaki propagandni materijal, no jedno 101 vreme, barem, donosili su ak i program britanskog radija. Sem onih koji su umrli prirodnom smru, i sem par pojedinaca interniranih u Nemaku, - svi ostali su preiveli i doekali dan slobode. Deca, ve dobro poodrasla, vratila su se iz Britanije. Strahote rata i okupacije su bile svedene na minimum. Cilj britanske vlade i prvaka ostrva bio je ostvaren. KOMENTARI U jednom govoru posle osloboenja pastor Lil je rezimirao stvari. Ukazavi na injenicu da su moda stotine hiljada Nemaca prole kroz ostrva, on postavlja pitanje ovako: ,,ta su ti ljudi mislili o nama? Kakav su oni izvetaj odneli sa sobom o Britancima? Meni se ini da oni koji su doli sa respektom za na narod nisu imali razloga da taj respekt izgube, i da su oni koji su doli sa srcima punim mrnje prema nama imali razloga da revidiraju svoja miljenja Ako se ne varam, ja mogu da kaem, ukoliko je ostrvo Gernzi bilo malo u stanju da doprinese pobedi u ratu, ono je svojim dranjem prema neprijateljima svoje zemlje uinilo verovatno znatan doprinos za budui mir u svetu." I zaista, nije usamljen sluaj majora Servila sa baronom od Aufsesa: oni koji su posle rata ostali u prepisci i Servil je posetio Barona. Tom prilikom je njegova supruga zapisala u knjigu posetilaca Aufsesovog zamka ovo: ,,Neka Bog blagoslovi dom Aufsesa. Sada poto je rat proao, mi emo ostati prijatelji zauvek." Isti baron je kao feldkomandant spasao od internacije Servilovu porodicu! Usred rata! Usred okupacije! No bilo je i drugih miljenja. Tako je organizacija xersijskih lojalista traila da se sprovede istraga protiv izvesnih lica koja su navodno bila nelojalna i nemaki potkazivai. No, ni to nije otilo daleko. Bilo je

i pretnji kolaboracionistima". No, erilovo insis102 tiranje da se brzo podnesu spiskovi lica koja treba odlikovati, brzo je dalo prevagu hladnom engleskom rasuivanju. I komunisti i superpatriote su bili uutkani. Jedan ratni heroj sa Ostrva, Frank Fala, vrativi se, imao je priliku da uje sve prigovore i od leviara i od profesionalnih patriota". Njegova je sledega izjava zabeleena u tampi prilikom rasprave o listi odlikovanih: a nalazim da je 98%o stanovnitva ostalo verno. Dva posto koji nisu, nainili su tetu preko proporcije njihovog broja No mnogi od onih koji su se vratili nisu znali o emu govore, optuujui neke koji su ostali zbog kolaboracije". Samo onaj koji je proao kroz neto slino moe da sudi. Niko drugi nema prava da sudi" Lista odlikovanja za kolaboraciju" onih koji su prema krajnjim sposobnostima sluili pod okupacijom u interesu stanovnitva" sadrala je 29 imena, meu kojima su dva bejlifa i pastor Lil odlikovani plemstvom, trojica su dobila orden Krsta britanske imperije", estorica orden Reda britanske imperije" itd. Odlikovani su iz raznih profesija, ukljuujui i efa policije glavnog grada Dersija Sent Elijera, itd. Svi ostali verni Kruni i radili u interesu stanovnitva"! 103 OKUPACIJA U NEDIEVOJ SRBIJI Korisno je i pouno, uporediti nau stvarnost pod okupacijom sa napred izloenim prikazom okupacije Kanalskih ostrva. TA JE BILO ISTO ILI SLINO? Isti je, razume se, okupator. Ista brutalnost njegove soldateske i bezobzirnost vodeih vojnih i politikih krugova na elu sa Hitlerom. Ista je okupacija u pogledu nemakog prava da se njihove trupe snabdevaju hranom od strane okupirane teritorije. Otuda su i oni imali svoj Diris" (Direkcija ishraneu koji su zvali Odbor za glavne namirnice - Essential Commodities Sommitte). Isto je i to to su i tamo i u Srbiji Nemci dopustili da lokalne policijske snage odravaju saobraaj i opte javni mir i bezbednost. No time smo, otprilike, iscrpeli slinosti i istovetnosti. Mnogo je vie razlika u bitnim momentima izmeu dveju okupacija. Nabrojaemo nekoliko, u uverenju da e to znaajno osvetliti linost generala Nedia i svih onih koji su mu ne samo odobravali ve i aktivno pomagali kako bi on mogao da pomogne svom bespomonom srpskom rodu svih onih pretekih i strahovitih godina. EVO TA JE BILO DRUGAIJE Prvo, dok su Nemci okupirali Kanalska ostrva kao demilitarizovanu oblast, bez ijedne opaljene puke, u Jugoslaviju su uli posle tekog bombardovanja Beograda i pod borbom i sa velikim gnevom. Naredba je bila da naroito svirepo udare po Srbima i da razrue to zmijsko gnezdo". Tamo su stigli sa jednim minimalnim neprijateljstvom i sa namerom da se pred kulturnim Britancima pokau kao utivi i korektni. Kod nas su, pak, doli sa maksimalnim neprijateljstvom i punom merom tevtonskog besa, izuzimajui pojedine njihove funkcionere 104

(kao Nojbaher, npr.) koji ou po svom vaspitanju i karakteru bili humaniji negoli njihovi naredbodavci na viim poloajima. Drugo, dok je na Kanalskim ostrvima treina stanovnitva bila evakuisana, posebno veliki broj dece i nemonih, tako da je situacija ishrane time bila znatno olakana, kao i kolske potrebe, u Nedievu Srbiju se bilo sleglo jo oko dvadeset pet do trideset posto dua vie, prilivom izbeglica iz takozvanih preanskih krajeva i iz Slovenije. Veliki broj dece bez roditelja ili o kojima se roditelji nisu mogli starati (osamdeset est hiljada) nalo se, povrh svega, pred vratima Nedieve Vlade narodnog spasa, u velikoj bedi i u potrebi: krova, kruva, odela, leenja i kolovanja. Koliko je god taj zadatak lako izraziti sa tih pet rei, toliko je, naprotiv, taj isti zadatak predstavlao skoro nereiv problem za malu teritoriju predkumanovske, osakaene i iskrvavljene Srbije, u kojoj je bilo dato Nediu i njegovim pomagaima da ublauju bedu i smanjuju opasnosti za onih pet i po miliona Srba, Slovenaca i jednog broja Hrvata, koji su se takoe bili sklonili u Srbiju da ne bi morali da gledaju ili dele sudbinu srpske brae u nakaznoj Pavelievoj Nezavisnoj". Jedno poreenje: Amerika je najbogatija zemlja u svetu. Otprilike pola vrednosti dobara sveta poseduje Amerika. Njenog je stanovnitva oko sto devedeset miliona danas. Kada bi toj i takvoj Americi, u doba mira, neko u toku nekoliko meseci iznenada iskrcao osamdeset est hiljada dece i pola miliona odraslih izbeglica da ih ona snabde krovom, kruvom, odelom, lekarskom negom i da decu koluje - to bi i za ovu najbogatiju zemlju sveta bio preteak zadatak. Taj isti zadatak je Nedi imao da rei sredstvima okupirane i ranjene Srbije, bez blaga i bez slobode! Samo stanovnitvo je bilo u oskudici, a sada, povrh svega, gde god se hranilo troje, moralo se nai hrane za etvora usta... Na Kanalskim ostrvima, meutim, gde je jelo troje pre okupacije, ostalo je za trpezom samo dvoje! Utoliko je njihov problem ishrane i snabdevanja 105 osnovnim potrebama" bio olakan, dok je Nediev isti zadatak bio otean. Tree, Kanalski Nedii" su imali samo jednog neprijatelja - okupatora, pa i taj je nastojao da sa njima postupa u rukavicama". Nedi je imao, meutim, Pavelia i Tita, pored Maara, Arnauta, Bugara i Italijana. Paveli je eleo da Srbe istrebi sa lica zemlje, dok Titu nije bilo stalo do toga da li e i koliko Srba ostati da vide kraj rata. Njegov cilj je bio: pomoi negovoj pravoj otaxbini, Sovjetiji, toj bazi svetskog komunizma, i krajnjoj pobedi i trijumfu njegove komunistike ideologije. (Pokojni Draa je pred komunistikim sudijama" najbolje povukao razliku izmeu svojih i Titovih ciljeva, rekavi: Vi ste se borili za Sovjetski Savez, a ja za Jugoslaviju.") Tito i Paveli s jedne strane, a nemaka svirepost i nedokazanost s druge, ine za Nedia i njegove pomagae teku situaciju neiskazano teom i nepodnoljivom, naroito jo kada se i Kralj dao primorati ili privoleti da objavi svoju podrku Titu i njegovoj vojnoj maini NOV I POJ"! U pozadini, pak, svega toga je famozna naredba Hitlerovog naelnika taba, od 16. septembra 1941.

godine, koja glasi: Bilo koje posebne okolnosti da su u pitanju, svaki sluaj otpora nemakim snagama ima se smatrati kao da je stvar komunizma Da bi se zavere uguile jo u zaetku, veoma otre mere imaju se preduzeti na prvi znak nereda, u cilju odranja autoriteta okupacione sile i spreavanja svakog nereda. Ima se drati u vidu da u oblastima nereda ivot ovekov nema veliku i da jedino upotreba bezobzirne strogosti moe uiniti da strah postane efektivna predohrana (protiv nereda). Smrtna kazna nad pedeset do stotinu komunista mora se smatrati u tim sluajevima kao odgovarajua odmazda za smrt jednog nemakog vojnika. Svaka se osuda ima izvriti tako, kako bi zastraujui efekat bio to vei." Tako smo svi bili proglaeni za komuniste - na bilo kojoj teritoriji gde bilo od koga bude ubijen ma i jedan nemaki vojnik! U toj situaciji je Paveli poveao Titove 106 snage na teritoriji Nezavisne", a ovaj izazivao nemake odmazde nad Srbima, oteavajui i inae preteke ivotne, naroito ekonomske uslove, u kojima je Nedieva Vlada narodnog spasa imala da spasava to se spasti moglo: da hrani i odeva siroad, da lei bolesne, da dri kole otvorene, da dri otvorene kanale za slanje paketa zarobljenicima, i da se istovremeno bori protiv komunizma, kako bi spreila odmazdu! U poreenju sa Nedievim zadatkom ono na Kanalskim ostrvima su bile deje igre. Nedievo delo je besmrtno, mada ga mnogi savremenici, na alost i neki Srbi, nisu bili u stanju ne samo da dostignu u njegovoj nesebinoj voljnoj rtvi na oltar Roda i Otaxbine, ve nisu bili kadri ni da ga razumeju. Svaije delo izlazi pred tri suda: sud javnosti (ljudski sud), sud savesti (lini sud) i pred sud Boji. I lini sud moe da bude pogrean, mada obino nije, dok je ljudski retko ispravan. (Nisu li ljudi Hrista raspeli, a Barabu Varava je po pravom itanju Baraba - pustili?). Jedini je Boji sud neumitan, nepodmitljiv, sveobuhvatan i svepravedan. Na tome sudu Nedi se, - zajedno sa svima koji su mu pomagaln i ivot svoj dali ili bili voljni da ga dadu za spas svojih blinjih, - nee postideti niti razoarati. Srpski rod koji je razumeo kneza Ivu Kneevia od Semberije, koji se na silu osmehuje na svirepog Kulinkapetana i bratimi ga Bogom, da bi spasao tri stotine jadarskog roblja, razumeo je, a razumee i bolje u buduim pokolenjima, svoga novog knez-Ivu, pevajui mu kao i knezIvi epose hvale i priznanja: To Nediu niko ne pripozna, Nit' Milanu kogodi zahvali: Milanu e Hristos Gospod platit Kada Milan bude na istini." 107 LITERATURA 1. Senate Documents, 61st Congress N0. 357: Tgeaties, Sonventions, International Acts, Rgotocols and Agreementa Between U.S.A. and other Rowers, 1776-1909. SecondHague Convention \/ol. II. (Ovu konvenciju su za Kraljevinu Srbiju potpisali: Sava Gruji, tadanji Predsednik dravnog Saveta, Milovan

G. Milovanovi i dr. Mita Milievi. 2. Marjorie M. Whiteman, Assistant legal Advisor, the Depart ment of State: Digest of International Law. Dept. of State Publication 7553. Des. 1963. Vol. II. 3. Encyclopedia Britanica: Lemkin: Axis Rule in Occupied Europe. 4. Ralph Mollet: Jersey under Swastica, Hyperion Press,1945. 5. Ralph durant: Guernsey Under German Rule, The Guernsey Society ,1947. 6. Alan Wood and Mary Wood: Islands in Danger. Evans Bros. 1955. 7. N. Wyat: Jersey in Jail. Ernest Huelin, 1945. 8. \/ictor Soush: Svastica over Guernsey. Guernsey Rress, 1955. 9.Winston Churchill: Their Finest Hour. Tne Second World War, Vol. II. 108 BIOGRAFIJA AUTORA KNJIGE BOKA H. KOSTIA na osnovu delova nekrologa objavljenog u listu Iskra iz Minhena broj 951 od 01. 12. 1990. godine. Boko N. Kosti se rodio u Kragujevcu 1906. u patrijarhalnoj porodici, u vreme kad se srpska oslobodilaka ideja bliila svom vrhuncu, ali preko svoje Golgote iza koje je dolo Vaskrsenje. Srpska oslobodilaka ideja bila je pokretaka snaga Bokovih roditelja i cele njihove generacije, go e biti u potpunosti preneto i na Boka da slui svome narodu i njegovom optem interesu. U toj toploj atmosferi domaeg ognjita, gde je prisustvo Boje proimalo porodicu, klesala se i vajala njegova duhovna vizija, koja mu je otvarala vidike u zlu kao i dobru i usmeravala njegov putokaz kroz ivot. Ovo se ogledalo, do poslednjeg daha njegovog ivota, u njegovom rodoljublju i sluenju optoj narodnoj stvari. Ceo njegov ivot bio je borba neprestana: borba opstanka pod austro-nemakom okupacijom u deakim godinama u Prvom svetskom ratu; borba opstanka, kolovanja i probijanja kroz ivot u Prvoj Jugoslaviji, zbog estog zlostavljanja i ikaniranja njegove porodice od pojedinih reimskih ljudi, jer je njegova majka bila sestra uvenog i nesrenog generaltabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevia-Apisa, biveg naelnika Obavetajnog odeljenja srpske Vrhovne komande. Niu gimnaziju Boko je zavrio u uvenoj kragujevakoj gimnaziji, a viu sa maturom u elitnoj Drugoj mukoj u Beogradu. Od 1924. do 1929. proveo je u Beu na studijama na Visokoj ekonomskoj koli, gde je diplomirao u leto 1929. Po zavretku studija odmah je stupio u dravnu slubu, sluei u dva ministarstva: Trgovine i industrije i Saobraaja. Poeo je slubu u osmoj grupi, a ve posle deset godina napredovao je do pete grupe. 109 Vrlo brzo je postao vii inovnik, to je zasluio revnosnim radom, pa su ga, kao takvog, njegovi pretpostavljeni redovno slali u inostranstvo u raznim dravnim delegacijama. Tako je, na primer, od maja 1935. do aprila 1941. bio redovni lan delegacije Jugoslovenske kraljevske vlade koja je vodila tarifsko-saobraajne trgovinske pregovore u raznim dravama Evrope. Na tome poslu slubovao je u Austriji, Bugarskoj, ehoslovakoj, Grkoj, Maarskoj, Rumuniji, Poljskoj i Turskoj.

U oktobru 1939. kao delegat Kraljevske vlade poslat je u Be da prihvati oko 1300 Jevreja kojima je nemaka vlada, po sporazumu, odobrila naputanje Nemake. U Beograd je ve bilo pristiglo oko 4.500 jevrejskih izbeglica; i jedna i druga grupa traili su da im se omogui prelaz u Palestinu. O obema grupama, blizu est hiljada osoba, Boko se, u ime jugoslovenske vlade, starao da njihova elja bude ispunjena. Dravna rena plovidba stavila je na raspolaganje za ovu svrhu brodove: ,,Car Duan" i ,,Kraljicu Mariju", i 14. oktobra poelo je ukrcavanje jevrejskih izbeglica na brodove, koji su ih prevezli do rumunskog pristanita Suline na Crnom moru. U ovoj luci ve su ekali morski brodovi koji su prebacili izbeglice u Palestinu. Za revnosnu slubu Boko je odlikovan Belim orlom V stepena, ordenom Sv. Save, Belim orlom IV stepena i Jugoslovenskom krunom V stepena. Takoe je bio odlikovan od predratnih vlada ehoslovake, Bugarske i Rumunije, Posle sloma Jugoslavije, penzionisala ga je vlada generala Nedia kao inovnika V grupe. Za vreme dok je bio u dravnoj slubi uopte se nije bavio politikom, niti je pripadao bilo kojoj politikoj partiji. Privatno, meutim, on se interesovao i dobro poznavao stanje u kome se Jugoslavija nalazila i budno pratio razvoj dogaaja u Evropi i svetu. Slom Jugoslavije 1941. i njeno ereenje od strane njenih neprijatelja, praeno komunistikim ustankom u julu 1941, rukovodili su Boka da se stavi na raspolaganje dvojici velikih ljudi toga vremena koji su poturili svoje 110 ivote, ugled i ast da spasavaju ivot srpskog naroda iji je dalji opstanak bio doveden u pitanje. Ti ljudi, bili su general Milan Nedi i Dimitrije Ljoti. Sa poslednjim Boko se upoznao dve godine pred rat i redovno je pratio "Biltene" koje je Ljoti pisao iz "sklonita" kad su on i njegov Pokret bili pod udarcima progona Cvetkovievog reima. Boko je mnogo potovao Ljotia kao patriotu, stavio mu se na raspolaganje i postao njegov privatni sekretar i tuma za nemaki jezik za sve vreme okupacije, ali nije, kako je sam rekao, postao organizovani lan Pokreta Zbor koji je Ljoti vodio. U ratu, pod okucacijom, raskomadanom zemljom, ugroenou Srba od nemakog neprijatelja i njegovih saveznika, s jedne, i komunista, Kominternine Pete kolone, s druge strane, dolo je do izraaja Bokovo rodoljublje, ljubav prema blinjem i negove radne sposobnosgi. U vremenu mrane ratne okupadije, Boko je bio svedok mnogih konfrontacija Nedia i Ljotia sa okupatorom: u intervencijama, molbama i protestima, u spasavanju mnogih ivota pojedinaca i grupa ili u otklananju opasnosti od totalnog unitenja Srba, kada je okupator hteo da dovede svoje krvolone saveznike - satelite da umire zemlju Srbiju. U nekoliko navrata, Boko mi je priao o estim, ponekad svakodnevnim Ljotievim intervencijama kad su mnogi njega molili i preklinjali da intervenie i spase lanove njihove rodbine. Okupator je bio surov, zauzet svojim ratnim pohodom i nije imao ni vremena niti volje da se bavi onim go je njemu stajalo na putu i kvarilo planove njegove vojne sile. Boko je za sve vreme rata bio Ljotieva veza sa

generalom Mihailoviem. U samom Beogradu ta je veza ila preko Ilije Mihailovia i bila je stalno aktivna. Pored ovog postojale su i veze preko nekolicine Mihailovievih komandanata, kao Sinie Pazarca, pukovnika Miloa Radojlovia i drugih. Jedna od najdelikatnijih dunosti i najriziniji zadatak za vreme rata bio je Bokova misija u neutralnoj Turskoj, po nalogu generala Nedia i Dimitrija Ljotia. 111 Ova misija se izvodila pod okriljem Srpskog Crvenog krsta, pod peatom humane misije - nabavke sirovog pamuka u Turskoj koji bi bio preraen u srpskim fabrikama za odevanje oko 86000 srpske dece, ije su roditelje pobile ustae, Nemci, Arnauti, Maari, Bugari i Titovi komunisti. Uporedo sa ovom vanom humanom misijom Boko je imao i vrlo vanu diplomatsko-politiku misiju u odnosu na naeg Kralja i vladu u Londonu. On je preneo pisma i poruke Kralju od Nedia i Ljotia, a, pri povratku, preneo je vrlo vane poruke sa ifrom za generala Mihailovia, sa kojim naa izbeglika vlada do tada nije imala direktne veze ve je sve moralo ii kroz britansku obavetajnu slubu, koja je Mihailoviu itavo vreme kopala grob. Boko je iao u Tursku dva puta, u leto 1942. i 1943. Bio svestan da su ove misije bile skopane sa njegovom ivotnom opasnou, ali je predloene zadatke bez pogovora primio. Njega su u stopu pratile obavetajne slube svih zaraenih strana, naroito nemaka i njenih satelita, a odmah po stupanju na tursko tlo ekao ga je britanski Inteligence Sevice i dugo ga zadrao u razgovoru. Vano je rei da je ishod razgovora, bio povoljan i da britanska obavetajna sluba ne samo da nije pravila nikakve smetnje, ve je Boku ponudila svoju pomo kod Turske vlade na emu se on zahvalio jer mu nije bila potrebna. U razgovorima sa Britancima on im je dao mnogo podataka od velike koristi u ono vreme, to je nekoliko godina posle rata potvrdio pismeno major William S. Morgan, naglasivi da je ,,Va rad za vreme rata zasluio priznanje saveznikih vlada". Pored ove misije on je imao jo mnogo drugih, sve do kraja rata, a takoe i posle njegovog svretka. Od tih aktivnosti ja elim samo neke da spomenem: U toku novembra i decembra 1944, u Sloveniji, Boko je stalno bio na poslu delikatnih diplomatskih dunosti. Prvo je radio na pronalaenju Patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja posle njihovog putanja iz logora Dahau. Drugo: bio je stalna pomona ruka Dimitriju Ljotiu, koji 112 je neumorno radio na objedinjenju svik nacionalnih snaga u Sloveniji, kao i na nacrtu proglaenja Slovenije slobdnim delom Federalne kraljevske i demokratske Jugoslavije. U ovu svrhu njega je Dimitrije Ljoti, u februaru 1945, poslao u vanu i delikatnu misiju kod generala Mihailovia koji se u to vreme nalazio u podnoju planine Vujak u Bosni. General Mihailovi je dugo pratio patriotski i nacionalni rad Boka Kostia i bilo mu je mnogo drago da ga lino u Bosni sretne. Rezultat misije bio je prihvatanje Ljotievog plana i objedinjenje nacionalnih snaga. Kad je MacLean-ova Komisija izdvojila 146 vodeih

nacionalnih prvaka i zabravila ih u zloglasni "Y" Munster lager, Boko je razvio meunarodnu akciju da vri pritisak na britansku vladu da oslobodi sve zarobljenike. On je stalno bio u vezi sa britanskim narodnim poslanikom RIsagb 8(okez-om, sa Predsednicom Britanske Lige za Evropsku slobodu, Vojvotkinjom od Athol-a, sa amerikim advokatom Radinim, sa Slobodanom Jovanoviem i mnogim drugim faktorima. Uspeh je bio potpun, jer za nekoliko meseci Tito je ostao praznih ruku, svi zatvoreni bili su osloboeni. Boko je takoe uestvovao u akciji osloboenja odnosno bekstva iz zloglasnog Esterwegen konclager-a u Nemakoj oko dvadesetak etnikih prvaka na elu sa podbanom Duanom Vlahoviem i Radmilom Griem. Njegovim staranjem svi su, prebaeni u ameriku okupacionu zonu i time u punu slobodu. Njegovim neumornim radom preko advokata Radinom, tadanja amerika vlada, naroito Stejt department, bili su detaljno obaveteni o ratnoj situaciji u Srbiji, to je bilo od koristi u odreivanju amerikog stanovita prema izbeglicama iz Jugoslavije. U tome radu pripomogle su i njegove tri knjige: Za istoriju naih dana; Oficiri i puisti i Istina o Milanu Nediu. Ovakav neumoran rad doneo je Boku dosta utehe, u mnogim pismima zahvalnosti sa raznih strana za njegovo nesebino patriotsko zalaganje. Na drugoj strani, pak, on je 113 bio stalno izloen napadu zlih, podlih i neodgovornih ljudi, njihovih kleveta i lai. Mi smo se nalazili u poloaju onog putnika iz prie kad se naao jedne mrkle noi u kraju gde ,,besni psi bejahu puteni sa lanca, a kamenje za zemlju zamrznuto"! Bokovo domae vaspitanje, otmeno i gospodsko dranje i u najkritinijim situacijama pomogli su mu da otrpi i ovakve bezrazlone upljuvke. Iza Boka ostala je njegovve bogate i vane lina arhiva koju ne moe da zaobie nijedan savremeni istoriar na niti strani, u opisivanju nae novije, naroito ratne istorije, jer arhiva sadri veliki broj vanih dokumenata. On je briljirao na svakom poslu kojeg se prihvatao. Zaista se on imao rata i roditi. Stania VLAHOVI 114 SADRAJ: Predgovor ovom izdanju 7 Predgovor prvom otaxbinskom izdanju 8 Predgovor prvom izdanju 10 O traginoj srpskoj sudbini 12 Komunisti - xelati srpskog naroda 17 Obrazovanje vlade generala Milana Nedia 22 Nedi apeluje na srpski narod 26 Srpski oruani odredi 28 Anarhija 29 Krvave nemake odmazde 32 Slom komunistike ,,Sovjetske Uike republike" 34 Pomo ratnim zarobljenicima 35 Misija u Turskoj 36 U Sofiji 38 U Turskoj 39 Povratak u Beograd 44 Deji domovi 45

Zavod u Smederevskoj Palanci 47 Kriza Nedieve vlade 49 Ponovo u Turskoj 52 Nedi pomae etnike van Srbije 58 Saveznici pomau komuniste u Jugoslaviji 60 Nediev rad u svetlosti dokumenata 73 Kraj ivota generala Milana Nedia 84 Literatura 88 Britanske teritorije pod nemakom okupacijom 89 Literatura 108 Biografija autora Boka N. Kostia 109 115 SIR - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 32:929 Nedi M. 94 (497.1 )"1941/1945" KOSTI, Boko N 1906-1990 Istina o Milanu Nediu / Boko N. Kosti. Beograd : Nova iskra, 2009 (Beograd : Slava). -115 str.: ilustr. ; 21 sm Tira 500. - Str. 109-114: Biografija autora Boka N. Kostia / Stania Vlahovi. -Bibliografija: str. 88. Sadri i: Britanske teritorije pod nemakom okupacijom / Radovan Miljkovi ISBN 978-86-912319-1-0 a) Nedi, Milan (1877-1946) R) Drugi svetski rat 1939-1945 - Jugoslavija -1941-1945 SOVISS.SR-ID 169805068