P. 1
Istina o Milanu Nedicu

Istina o Milanu Nedicu

|Views: 317|Likes:
Published by bind
Od brojnih knjiga o Milanu Nediću iz vremena Drugog svetkog rata koje su nekad objavljivanih u emigraciji i ponovljenih u Otadzbini posle devedsetih, danas je moguće
naći tek poneku i to uglavnom antikvarno.
Od brojnih knjiga o Milanu Nediću iz vremena Drugog svetkog rata koje su nekad objavljivanih u emigraciji i ponovljenih u Otadzbini posle devedsetih, danas je moguće
naći tek poneku i to uglavnom antikvarno.

More info:

Published by: bind on May 06, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/14/2015

pdf

text

original

ISTINA O MILANU NEDIĆU Boško N. Kostić ISTINA O MILANU NEDIĆU Beograd 2009 Milan Đ.

Nedić Predsednik vlade narodnog spasa 5 PREDGOVOR OVOM IZDANJU Od brojnih knjiga o Milanu Nediću iz vremena Drugog svetkog rata koje su nekad objavljivanih u emigraciji i ponovljenih u Otaxbini posle devedsetih, danas je moguće naći tek poneku u to uglavnom antikvarno. Sa druge strne sve su učestaliji zahevi za rehabiliaciju Milana Nedića. Takav stav iznose pojedine stranke, pojedinci pa čak i ministri. Milan Nedić nije suđen pa je njegovu rehabilitaciju nemoguće zahtevati putem suda, mada je najteža kazna, nad njim, verovatno izvršena bacanjem kroz prozor sa četvrtog sprata, ako nije pre toga već bio ubijen. Nedića je propaganda pobdnika optužila za kolaboraciju (saradnju) sa nemačkim okupatorom. Kada se upotrebljava izraz kolaboracija to odmah ima negativno značenje, a kada se upotrebi naša reč saradnja to upošte nije sporno, samo je pitanje koji su bili ralozi i motivi za tu saradnju. Ova knjiga na ta pitanja daje odgovor. Ako se Nedićeva saradnja iz nužde sa nemački okupatorom, uporedi sa saradnjama druga dva pokreta koja su tada u Srbiji delovali, osnovna je razlika je u motivu. Oni su svim srcem želeli da dođe do sovjetske (1944.) ili američke (2000.) okupacije Srbije. Nedić nemačku okupaciju nije želeo, to potvrđuje ova knjiga, tako da je svako poređenje sa Kvislingom budalaština i zlonamerna tvrdnja. Želimo samo da ova knjiga pomogne očuvanju sećanja na veliko delo Milana Nedića u spašavanju srpskog naroda od biološkog uništenja. Verujemo da je Srpski narod napragu otrežnjenja i da će kroz koju godinu mnogi trgovi i ulice po Srbiji sa ponosom nositi njegovo ime. Beograd, 2009. g. Izdavač 7 PREDGOVOR PRVOM OTACBINSKOM IZDANJU Prošlo je više od pola veka od događaja o kojima Boško N. Kostić govori u ovoj knjizi. Zvanični istoričari kažu da to nije dovoljno da bi mogli da daju svoj sud o njima. Pojavljivanje ove knjige trebalo bi da im u tome pomogne. Bez obzira što je prvo izdanje objavljeno još 1965. god. nije imala priliku da da svoj doprinos objektivnom sagledavanju ličnosti đenerala Milana Đ. Nedića i njegove istorijske uloge u životu svekolikog srpstva, jer je, kao i mnoge druge knjige pisane u emigraciji, bila zabranjena. Prvi put se sada pred ovdašnjom čitalačkom publikom pojavljuje knjiga koja na najcelovitiji način govori o peri-

odu od njegovog dolaska na čelo vlade do navodnog „samoubistva". Do sada se to činilo „parče po parče", kako se kome uklapalo u politički trenutak, ili po nekom ličnom osećanju „granice do koje se sme govoriti o đeneralu Nediću" - kod pojedinih zvaničnih doktora istorijskih nauka. General Nedić heroj i mučenik ovog naroda zaslužuje mnogo bolje mesto u našoj istoriji, njemu dugujemo što kao narod postojimo. Ako ova knjiga doprinese da se napravi ma i jedan korak u priznavanju te istorijske činjenice ona je svoj zadatak ispunila. Đeneral Nedić, nije stvorio samo Komesarijat za izbeglice, što je nesumnjivo značajno i vredno poštovanja, već je stvorio i omogućio sve ono što je bilo neophodno da one mogu koliko-toliko (i ne samo one, već ceo srpski narod) normalno da žive i prežive, što znači funkcionisala je privreda, zdravstvo, saobraćaj, vladao je relativan mir u Srbiji. Možda i nesvesno, sam Dedijer odao je najveće priz8 nanje za učinjene napore generalu Nediću, napisavši u svom Dnevniku, po ulasku u Beograd 1944. godine: ,Jedna me stvar mnogo obradovala, u Srbiji ima mnogo hrane. Neće biti gladi ni u Krajini, ni u Lici, ni na Pivi. Sela u ovom delu Srbije nisu tako popaljena, kao u krajevima Bosne i Like. I slaće Srbijanci svojoj braći i hleba i sa hlebom." (V. Dedijer, DnevniK Beograd, 1951, str. 803). Nije li ovo zapažanje bilo dovoljno da podstakne zvanične istoričare da se zamisle otkuda sve to i može li biti izdajnik onaj ko se tako domaćinski starao o svome narodu, tim pre kada im je bilo dostupno i saznanje - da je Srbija bila jedina zemlja u okupiranoj Evropi kojoj je nemački Rajh krajem septembra 1944. godine dugovao po kliringu sedam i po milijardi zdravih dinara (!) (B. Karapanxić, Građanski rat u Srbiji 1941-1945,Ohajo, 1958, str. 165). Pošto istoriju u prvi mah pišu pobednici, po njima je rečeno sve najgore o generalu Nediću, a poznavajući suštinu „pobednika", još 13. marta 1944. godine Ljotić o generalu Nediću kaže: „Male stvari vide se izbliza, a velike tek iz daleka. Ko hoće da vidi Kopaonik, taj će ga videti samo iz daleka. Kad čovek dođe u podnožje njegovo, ne vidi Kopaonik. Vidi nekoliko kosa, bregova, čak ni sam vrh njegov ne vidi... Ali kad se poodmakne, onda ga vidi i onda kaže: - Eno ga Kopaonik. Tako i s velikim delima i velikim ljudima. Tako i s đeneralom Nedićem. Tek će istorija istaći iz istorijske perspektive svu ogromnost njegovog dela." (D. V. Ljotić: Pozadina rata i njen gospodar, Beograd, 1944, str. 112-113). Dovoljno se odmaklo, valjda je vreme da se sagleda cela slika. Beograd, 1992. g. LJ. P. 9 PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Američko-srpski kulturno-prosvetni klub „ H e r c e g Bosna", Milvoki, Viskonsin, koji se istakao svojim nacionalnim i kulturnim radom, izdaje ovu knjigu o dokazanim zaslugama đenerala Milana Nedića za naš srpski narod. Klub „Herceg-Bosna" to čini i zbog toga što su general Milan Nedić i njegovi saradnici veoma mnogo

doprineli spasavanju stotina hiljada Bosanaca i Hercegovaca i desetina hiljada srpske dece čije su roditelje, na zverski način, pobile krvave ustaše Ante Pavelića. Izdajući ovu knjigu, klub „Herceg-Bosna" se odužuje svetloj uspomeni velikog mučenika našega naroda, generala Milana Nedića, koji je sebe svesno prineo na žrtvu. Moramo istaći da Nemci nisu tražili đenerala Milana Nedića, da bi mu poverili vladu u okupiranoj Srbiji, a Milanu Nediću ni na pamet nije padalo da obrazuje vladu. Ovo je bila ideja istaknutih srpskih političara, privrednika, naučnih radnika i najuglednijih ljudi iz Beograda. Oni su verovali da je jedini izlaz iz pogibeljne situacije, u kojoj se našao naš narod, ako se uprava zemlje poveri najuglednijem čoveku, koji uživa najveći autoritet u narodu. Tada se u Beogradu mislilo i verovalo, da će samo takav čovek moći da spase Srbe od strašne propasti koja im preti od komunista, nacista, krvavih ustaša i drugih nacističko-fašističkih satelita. Svi su se tada složili da je takva ličnost general Milan Nedić, koji je u to teško i krvavo vreme istupio kao mandator čitavog srpskog naroda. Namera Milana Nedića je bila, da spase što je moguće više srpskih glava i da od te male okupirane Srbije načini oazu za spasavanje svih Srba izvan Srbije i da se uništi komunistički pokret na teritoriji gde Srbi žive. General Milan Nedić je hteo da se tako sačeka iskrcavanje saveznika: tada bi sve srpske nacionalne snage mogle koristiti i svom narodu i saveznicima. Što ovako nije učinjeno, sigurno nije krivica Milana Nedića. O tome će nepristrasna istorija jednog dana dati svoju završnu reč. 10 U našoj burnoj prošlosti mi smo imali Obilića, Jugoviće, Strahinjića Bana, Karađorđa i druge junake, koji su sjajno služili svojoj otaxbini. Ali i teška i verna služba Marka Kraljevića, carice Milice, kneza Ive od Semberije i Miloša Obrenovića nije u očima našeg naroda bila ni manja ni lakša. Srpski narod nazvao je Miloša Obrenovića velikim i on je do današnjega dana ostao Veliki Miloš, iako je zavijao tursku čalmu da bi svoj srpski narod spasavao. Tri pune godine, za vreme teške i preteške okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu, general Milan Nedić je bio junak i mučenik. Po neizmernoj ljubavi za svoj narod i velikoj želji da mu pomogne u najtežim danima njegove istorije, Milan Nedić bio je spreman i na najveću žrtvu i na najveće ponižavanje samo da bi srpskom narodu bilo lakše i bolje. Đeneral Milan Nedić bio je proslavljeni vojskovođa; on, za vreme teške okupacije, ne traži niti želi bilo kakve počasti. Milanu Nediću je sudbina dodelila ulogu da spasava svoj narod i da sve čini da naš narod bude spasen od biološkog uništenja. I tragična smrt đenerala Milana Nedića je najbolji dokaz da je on bio pravi heroj. Gledajući smrti u oči, on nije hteo dozvoliti da sudski proces, koji su mu spremali komunistički xelati, bude jedna obična komedija, koja bi samo i jedino mogla da posluži komunističkim interesima.

potocima i rekama krvi i kroz to. Amerike i Australije. svetsko prolazište. a često i presudnih sukoba rasa i plemena. a naročito njegovom predsedniku g. Aziju i Afriku. Računa se da danas Srba ima nešto . središnje delove i odatle su oni kroz vekove bili više na udaru od svih drugih balkanskih naroda. Klubu „Herceg-Bosna". Tokom 1 300 godina. Još u doba pre Hristovog rođenja ona je bila poznata kao međunarodni put i raskrsnica. godine) Srba je bilo više nego uoči Karađorđevog ustanka (1804. Pre čuvene bitke na Kosovu (1389. Luki Bajiću. Po nekoliko desetina godina. Ta okolnost učinila je da se kod srpskog naroda razviju izvanredna politička. ta iskustva su plaćena teškim bolom. Taj je položaj učinio da balkanska zemlja postane ne samo veza nego i raskrsnica i glavni put između tri stara kontinenta. drži u rukama i ključeve sveta . godine. provedenih u miru i sigurnosti.Beograd.Sveti Sava" u Milvokiju održati pomen . ljudi su poznavali samo tri kontinenta: Evropu. u srednjem veku. između Istoka i Zapada. moravskom i vardarskom dolinom do Soluna. Severa i Juga. izdanje „Balkanskog instituta" . Ta tri stara kopna međusobno je vezivalo Balkansko poluostrvo. godine do temelja razrušile. g.000 dolara za podizanje srpske pravoslavne crkve u Banja Luci.. avaj. toliko mešavina i previranja. „Pre otkrića novog sveta. toliko žarišta i udarnih pokreta. Još od osnivanja prvik srpskik država na Balkanu pa do odlučne prekretnice na Kosovu polju život srpskog naroda bio je težak. Zemlja koju su Srbi nastanili bila je. Od samog početka svog življenja na ovom nemirnom delu sveta. vera i civilizacija. Srbe su pritiskivale razne nevolje i gonile razne neprijateljske sile. Boško N.(Balkan i Balkanci.parastos sa akademijom mučeniku i junaku Milanu Nediću. pa su odmah iza toga dolazile nove bure. predstavlja najkraću vezu i za Bagdad i za Egipat i odavno se znalo da onaj ko drži kapije Carigrada. Putopisci srednjeg veka koji su prolazili Balkanom stoga su ga nazivali „lancem ili kopčom celog sveta". pak.Članstvu kluba „Herceg-Bosna" i njegovom vrednom i čestitom predsedniku g. oktobra 1965. od kako se zna za nju. godine) Na toj i takvoj balkanskoj zemlji Srbi su naselili i 12 držali najvažnije. KOSTIĆ 11 O TRAGIČNOJ SRPSKOJ SUDBINI Od dolaska na Balkansko poluostrvo nije se srpski narod nikada nalazio u težoj situaciji nego 1941. 1937. Srbi su brojniji od Engleza i od Nemaca. Luki Bajiću. avgusta 1965. državotvorna i nacionalna osećanja i vrline. poremećaji i katastrofe. pripada zasluga za sva dobra dela koja je ovaj klub do sada učinio. koju su ustaše 1941. jezivim gubljenjem biološke supstance naroda. pripada zasluga i za to što će se na dan 3. najviše po stotinu godina. život Srba na Balkanu nije nikada bio lak. Odatle činjenica da ni u jednom delu sveta nije bilo toliko znamenitih. To su davno zapazili i strani naučnici koji su se bavili ispitivanjem Balkana i njegovih naroda Ali. godine u katedrali . U ova dobra dela spada i prilog od preko 12. Odavno je izračunato da put preko Balkana. godine).

Srbe treba uništiti i to do kraja. U njegovom srcu skupljala se snaga kroz vekove i početkom devetnaestog veka on je kao munja zapalio ceo Balkan. propaganda svih vrsta. a vojska jugoslovenska ubrzo iza toga kapitulira. On se održao tu kroz vekove.bila je parola s kojom su se složili naši neprijatelji raznih pogleda i apetita. bez objave rata. avionima napušta zemlju. Narod je obezglavljen. Vlada. zagušljiva atmosfera. Hitlerove oklopne jedinice uspostavile su u Zagrebu ustašku vlast i ustaše stvaraju. njima nije pošlo za rukom da unište i srpski narod. koja je ubrzo postala Pijemont oslobodilačkih akcija svih Južnih Slovena i Balkanaca. do poslednjeg deteta . Stvorena je zajednička država slobodnih Srba. sećao se svoje nekadašnje slave i veličine. Hrvata i Slovenaca. Protivnički tabori. dolazi strašni Drugi svetski rat. kojoj su se iz prikrajka mogli radovati samo komunisti i hrvatske ustaše. Žrtava je bilo mnogo. dve silne konstelacije. otimaju se oko 13 toga ko će Balkan. u prvom redu Kraljevinu Jugoslaviju. po odobrenju i uz pomoć Hitlera i Muso- . u našoj Otaxbini vladala je otrovna. Čim je Jugoslavija uvučena u rat. i od početka rata u Evropi (septembra 1939) do našeg nesrećnog ulaska u rat. Posle svega 22 godine. a vrlo brzo iza toga. kao centralnu i najveću državu Balkana. godine. srpski narod kao stub države koja je survana u katastrofu.1913) osvećeno je Kosovo. naročito što se dužine tiče. I Mađarima i koburškim Bugarima i Albancima i Nemcima i Italijanima glavna je meta Srbija. i od naraštaja do naraštaja srpski narod je bio povezan sa svojom istorijom i svetlom tradicijom. ukvatiti u svoje mreže i zbog sebičnih interesa baciti u katastrofu rata. oslobođen je i ujedinjen ceo srpski narod. Na našu nesreću Jugoslavija u to vreme nije imala na čelu iskusne i mudre državnike i vojskovođe kakve je 1914. svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. a koliko je Engleza i Nemaca svima nam je dobro poznato. Hitlerova sila udara sa ogromnom vojskom i nemilosrdno. sa kraljem Petrom II na čelu. posle Prvog svetskog rata (1914-1918). Nepripremljen narod nije slutio da će ga Hitler i Musolini takvom žestinom i tako mučki napasti. Sirenski glasovi sa strane. U Balkanskim ratovima (1912 . Posle poraza na Kosovu. Za srpski narod spremljena je još teža zamka od neprijatelja iznutra: od ustaša i komunista. očuvana je vera. narodna svest bila je na visini. ostvario samostalnu (novu.preko jedanaest miliona. Ma koliko da je robovanje pod Turcima bilo teško (svako robovanje tuđinu preteško je). agenti i provokatori stranih sila pritisli su zemlju od krajnjeg severa do krajnjeg juga. bombarduje prestonicu Beograd. modernu) nezavisnu državu. Opet je Balkan u zenitu vrtloga i ratnih bura. Bombardovanje je bilo strašno. gorem nego ikada u svojoj istoriji: sa svih strana opkoljen od neprijatelja. otvorio eru oslobodilačku. što je bio vrlo kratak period za konsolidaciju jedne nove države. a i iznutra takođe podrivan od neprijatelja. osmanlijski osvajač iz Azije razbio je i uništio moćnu i naprednu srpsku srednjevekovnu državu i držao narod u petvekovnom ropstvu. aprila 1941. srpski se narod našao u gorem položaju nego na Kosovu. u proleće. godine imala mala Srbija.

ni kod Poljaka. sa Pavelićem na čelu.NDH". gde su ih prihvatali partizani-komunisti. Ustaše su nameravale da. Ostvarenje toga plana i direktno i indirektno su pomagali komunisti na celokupnoj teritoriji Jugoslavije. kada završe svoj zločinački posao u . Bačkoj i Banatu. kao „stari vizantijski majstori". pale sela i naselja i ruše gradove bombardovanjem iz aviona. takozvanu Nezavisnu Državu Hrvatsku. a kad se rat završi. Južnoj Srbiji. te još i Slavoniju. ako ostane jedina oaza srpskog naroda U doba okupacije. I mađarski revanšisti i albanski otmičari znali su. Bačku bi uzeli Mađari. eventualno.NDH". Beograd sa Banatom trebalo je da zadrže Nemci. pa od njih stvarali svoju vojsku. i jedan deo Dalmacije i Boke Kotorske. Srbi će. ni drugih okupiranih naroda. Mnogi ljudi su bežali u šume. Sa svih strana prete smrt i totalno uništenje.. opet naći puta i načina da od male okrvavljene Srbije stvore bazu i Pijemont za oslobođenje i stvaranje nove velike države. a naročito u granicama okupirane Srbije.NDH": trećinu pobiti. isto što i ustaše: sve će im biti uzalud ako ostane Srbija. Isto su to činili i na pod- . pored Hrvatske. Znalo se da rat ne može da traje večito. Komunisti su cinički koristili ovu odmazdu. To je bila politika koja je javno proklamovana i objavljivana u tadašnjoj ustaškoj štampi. Bosnu i Hercegovinu i deo Sanxaka. Uz to. pomoću Hitlera upadnu u okupiranu Srbiju i da tu sa srpskim narodom postupe još gore nego u . 15 godine. Više od tri miliona Srba potpada pod tu nakaznu tvorevinu koja u svom „državnom" programu ima 14 samo jednu tačku: uništiti Srbe. bio totalno uništenje srpskog naroda. Stvarala se zla krv i panika. Po tim planovima. a trećinu proterati u okupiranu Srbiju. a onda su dolazile strašne nemačke odmazde. i to veoma dobro. Oni bi iz zaklona ili šume ubili po kojeg nemačkog vojnika u prolazu. koja obuhvata. Crnoj Gori. a za ranjenog po pedeset nevinih Srba. Srem. i to ne samo one koje je obuhvatila „NDH". nigde u Drugom svetskom ratu nije postojala. Zato je trebalo uništiti i Srbe i Srbiju. o tome postoje brojni dokumenti.linija. ni kod Belgijanaca. Iz dokumenata ustaških. Taj zločinački posao bio je podeljen na etape. Trebalo je najpre uništiti Srbe koji su se zatekli na teritoriji koju je obuhvatila .. za jednog njegovog mrtvog vojnika strelja se po stotinu. trećinu pokatoličiti. Ta užasna odmazda primenjivana je samo nad srpskim narodom. U takvoj se situaciji našao srpski narod u jesen 1941. već i one koji se nalaze u okupiranoj Srbiji. ni kod Francuza. koji je. mogao da bude i realizovan. a sve drugo je trebalo da se uništi! Možda će neko pomisliti da su ovo bile samo maštarije i neprijateljske puste želje. Ovo je stvarno bio jedan pakleni plan. okupirana Srbija je po broju stanovništva znatno porasla prilivom izbeglica iz drugih srpskih krajeva. koliko je do sada poznato. Ta mera odmazde od strane nemačke vojne sile. Za tu genocidnu akciju valjalo je stvarati odmah uslove: između okupatora i naroda u Srbiji stvoriti nemoguće odnose i prinuditi okupatora da pozove u Srbiju ustaše. Albance i Mađare da „prave red". Po Hitlerovoj naredbi. nemačkih i italijanskih danas se jasno vidi da je zlavni cilj ustaša..

skponio se u planine na teritoriji Srbije. pojavljuje se armijski general Milan Đ. nagoni Srbe i Jevreje da sruše veličanstvenu srpsku pravoslavnu katedralu u Banja Luci. dr Viktor Gutić. Ove oficire predvodio je tadašnji pukovnik Dragoljub Mihailović. Komunisti su bili nov politički faktor. Cifra pobijenih Srba teško da će se saznati. a isto tako i preko 20. Genocide in Satellite Croatia 1941-1945 izdanje "The American Institute for Balkan Affairs".Drumovi će poželeti Srbalja.000 Slovenaca. Po zlu čuveni ustaški vođa. sa jezgrom junačke Šumadije. kao jezgro za spasavanje celog Srpstva. treći partner.000 i 1.000. kao majka. jedan manji broj oficira. da spasava ne samo okupiranu Srbiju već ceo srpski rod. njihovi potkazivači. Tako je pružena mogućnost da ta mala i okupirana Srbija prihvati i smesti više stotina hiljada izbeglih Srba iz raznih krajeva. Od momenta okupacije pa do 22. Razni podaci govore o broju između 700. a posle toga zverski je i on ubijen.. juna 1941.. Mala okupirana Srbija. stvaraju svoje gerilske odrede i iz zaseda napadaju usamljene i male grupice Nemaca.nisu stigli da pobegnu u Srbiju. Nedić. Odmah po slomu Jugoslavije. sa namerom da se organizuje. Chicago. Srpski vladika Platon i prota Dušan Subotić ubijeni su i bačeni u reku Vrbas. U Beograd stižu strašne vesti o zverstvima ustaša nad Srbima u Banja Luci i Bosanskoj Krajini. Ovaj isti dr Gutić 16 javno drži govore." Ubijen je na zverski način i mitropolit dabrobosanski Petar. al' Srbalja više biti neće. Korduna. situacija se u okupiranoj Srbiji iz osnova menja. otpočinju ustanak. odlaze u šume. Sava Trlajić. On je te svoje govore obično završavao rečima: . kao i sve one Hrvate kojima je pretila životna opasnost od Pavelićevih ustaša. O ustaškim zverstvima su napisane čitave knjige od strane priznatih naučnika. Slavonije. da će svi Srbi biti pobijeni.. Like. raskomadane na nekoliko delova. Komunisti. Za komuniste ni u jednoj drugoj zemlji Evrope. nateran je od ustaša da čisti ulice.) KOMUNISTI .000. nepoznat u Prvom svetskom ratu. ne želeći da ode u zarobljeništvo. njemu će samo da posluži kao matica. Kada je Nemačka napala Sovjetsku Uniju. da beže u šume. nije bilo pogodnijeg tla od teritorije Jugoslavije. s obzirom na ceo splet događaja i činjenica. naoruža i sačeka povoljnu situaciju da preuzme vlast i obezbedi miran kontinuitet nacionalne države po svršetku rata. koje objavljuje celokupna ustaška štampa.. U ovako teškoj situaciji. Vladika gornjokarlovački. godine u Srbiji nije poginulo ni jedno lice. gde su ih komunisti primali i od njih formirali svoje . partner koji na sve moguće načine koristi sukobe i borbu dva zaraćena suparnika. (Više o tome videti u knjizi: Edmond Raris. Tako su nastale najbolje Titove borbene jedinice: od nesrećnog srpskog naroda iz Bosne i Hercegovine.DŽELATI SRPSKOG NARODA Do napada Nemačke na Sovjetsku Uniju u okupiranoj Srbiji vladao je red i mir. Nemci odmah odgovaraju streljanjima po 17 . Illinosi. dotle u neku ruku saveznici i prijatelji Nemaca. Srema i dr. sin vojvode Bogdana Zimonjića.proleterske" divizije.

nemački radio obaveštava čitav svet da je Nemačka napala Sovjetski Savez. na čelu sa Staljinom. Nemačka morati da se povuče pred Poljskom i da se sporazume sa zapadnim silama. ako zaključimo savez sa Francuskom i Engleskom. Kada je pakt potpisan predstavnici Velike Britanije i Francuske bili su prinuđeni da napuste Moskvu. avgusta 1939. Svi mi znamo da su vojno-diplomatske misije Velike Britanije i Francuske bile u Moskvi radi zaključenja pakta sa Sovjetima. „Kominterna" 18 Komunisti. a ne o socijalističkoj revoluciji. već streljaju odreda kako bi se samo ispunio potreban broj i zastrašio ostali narod. Neophodno je potrebno poduzeti sve mere da bi se poduprla i olakšala pravična borba sovjetskog naroda. da se u sadašnoj etapi radi o oslobođenju od fašističkog podjarmljivanja. Ubeđeni smo potpuno da će. Da nije došlo do pakta RibentropMolotov pitanje je da li bi Hitler udario na Poljsku. Istoga dana Kominterna šalje telegram Centralnom komitetu Komunističke partije Jugoslavije koji glasi: „Verolomni napadaj Nemačke na SSSR nije samo udarac uperen protiv zemlje socijalizma. A tada će naknadni razvoj . Uzmite u obzir. prilazili su .šumskim ljudima".ključu: po stotinu Srba za jednog ubijenog Nemca. odmah je uzeo reč Staljin i rekao: Mir ili rat.. videvši da su od strane Staljina prevareni. Njegovo rešenje zavisiće potpuno od držanja Sovjetskog Saveza. Komunistička parola je tada bila: . a pedeset za ranjenog.. već i protiv slobode i nezavisnosti sviju naroda. U zoru 22. jer u samom početku. da bi spasili svoje živote. takoreći.delo koje je nerazdvojno povezano sa pobjedom SSSR. Na taj način rat će biti izbegnut. To pitanje ušlo je u kritičnu fazu. Neophodno je razviti pokret pod parolom stvaranja jedinstvenog nacionalnog fronta i već ranije jedinstvenog internacionalnog fronta borbe protiv nemačkih i italijanskih fašističkih razbojnika. a za zaštitu od fašizma podjarmljenih naroda . U isto vreme okupator spaljuje čitava sela i naselja u čijoj su blizini komunisti mučki izvršili ubistva nemačkih vojnika pa pobegli. u očima neobaveštenih neke velike razlike između jednih i drugih. godine na sednici Politbiroa u Moskvi. nije ni bilo. Obe grupe su smatrane kao borci za slobodu.Što gore . i to nikada ne pitajući ko je kriv. Narodima Jugoslavije pružena je mogućnost da razviju svestranu oslobodilačku borbu protiv nemačkih podjarmljivača. Oni su dali snagu Hitleru da pokori skoro čitavu Evropu. Uvereni smo da će za čitaoce biti od velikog interesa govor koji je Staljin održao 19.. Odbrana SSSR jeste istovremeno i odbrana naroda koje je okupirala Nemačka. glavni su krivci što je došlo do Drugog svetskog rata. ne pitajući da li su to nacionalni četnici ili su to partizanski Titovi odredi. morali su da beže u šumu. Posle izlaganja Generalnog sekretara Kominterne Georgi Dimitrova.to bolje!" Nesrećni Srbi koji su posle užasnih odmazdi i kaznenih ekspedicija ostali u životu. Potvrdite da ste ovo primili. juna 1941. Staljin je obe delegacije bezočno obmanjivao i sa njima vodio razgovore sve dok nije potpisan pakt Ribentrop-Molotov. od juna 1941..

s druge strane. koje je rušilo gradove i sejalo smrt među civilnim stanovnicima po skoro čitavoj Evropi." 19 „Drugovi". sa Ukrajinskom Galicijom. Dansku. da s njom zaključimo pakt o nenapadanju. Staljin šalje telegram komunistima u Jugoslaviji.. Još je opšte poznato da su Staljin i komunisti Hitleru pružili vrlo efikasno pomoć u benzinu. decembra 1939. 31. Očigledno je za nas da će Poljska biti uništena čak pre nego što Engleska i Francuska budu u stanju da joj pomognu. „izložio sam vam svoje shvatanje. Holandiju. jer Jugoslavija više ne postoji. a učešće u tom ratu Velike Britanije i Francuske biće tada neizbežno. U tom proglasu. Norvešku. Staljin je Hitlera pomogao još i davanjem pšenice i drugih sirovina. da je komunistima trebao rat pa su oni radi toga napravili sporazum sa Hitlerom. primimo poznati nam predlog Nemačke. Nemačka će nam dati deo Poljske do blizu Varšave. izdavač D. mi ćemo imati mnogo mogućnosti da ostanemo izvan sukoba. Iz tih razloga moramo primiti pakt koji predlaže Nemačka i raditi na tome da rat. da taj rat traje tako dugo da obe strane izađu otuda iscrpljene. Ponavljam da je u našem interesu da rat izbije između Nemačke i anglo-francuskog bloka. godine. traje što duže. 20 ukazujući na to kako se bori vaš narod za slobodu i nezavisnost. februara 1942. Za nas je glavno. da na sve načine dezorganizuju njegovu . Ta naredba iz Moskve glasi: „Bilo bi poželjno da Vrhovni štab partizana u ime jugoslovenskog naroda istupi s kratkim proglasom narodima okupiranih zemalja. Na dan 13. u kome zahteva da Vrhovni štab partizana Jugoslavije uputi proglas narodima porobljene Evrope. Tako je naš izbor jasan. A kada je Hitler napao Sovjetski Savez onda se šalje depeša komunistima Jugoslavije da goloruki narod dignu na ustanak protiv Nemačke kao osvajača i ugnjetavača! Zar to Hitler nije bio i pre napada na Sovjetski Savez?! Iz navedenog dokumenta vidi se još jedna stvar: da Sovjetski Savez naređuje građanima drugih zemalja da moraju da rade samo ono što je u interesu svetskog komunizma. Nemačka će sigurno napasti Poljsku. pa ćemo s korišću moći da čekamo svoj čas. Nije teško predvideti korist koju ćemo imati od takvoga načina rada. U tom slučaju. dr Milanu Gavriloviću. završio je Staljin.. A to baš zahteva naš interes. Mi moramo primiti nemački predlog i učtivim objašnjenjem vratiti u njihove zemlje izaslanstva Engleske i Francuske. Ako pak. Ljotić) Iz Staljinova govora jasno se vidi. Francusku. Čehoslovačku.. jednom objavljen. Vrhovni štab apelovao bi na te narode da ne proizvode ratni materijal i ne daju sirovine i hranu krvavom Hitleru. 34. naročito Čehoslovačke i Francuske.stvari uzeti opasan karakter po nas. saopšti da on sa osobljem treba da napusti Sovjetski Savez." ("Bilten" br.. Benzin je bio neophodan za nemačko vojno vazduhoplovstvo. U ovim prilikama. Staljinu i komunistima baš ništa nije smetalo što je Hitler pokorio i okupirao: Poljsku. Staljin naređuje da se ambasadoru Jugoslavije. Ovakav cinizam i nemoral mogu da imaju samo komunisti. Jugoslaviju i Grčku. Belgiju.

držeći Lipovačku šumu. podnela je ostavku. Pojedini dražini komandanti bili su uvučeni u revoluciju protivu volje i naređenja Draže Mihailovića: Tako je. Avalu i Boleč. Tako je počeo da se okreće krvavi točak revolucije. gotovo cela okupirana Srbija je bila u plamenu. spaljivali arhive i zemljišne knjige i ubijali najuglednije domaćine na selu. Okupator je napustio pojedine krajeve i gradove. žene i decu i spaljuje njihove domove. izranjavljenog naroda i bezdušnog okupatora. Kraljevo. Pukovnik Misita. Komunistima nije bilo stalo do borbe protiv okupatora. godine. da su i Francuzi i Čehoslovaci. obezglavljenog. gledali prvo interese svoga naroda i nisu hteli da dignu ustanak pre vremena. nemoćna da pomogne svom narodu. na primer. streljaju u masama nevini narod. Kada bi ustanici pobili čak i 50. U Beogradu se održava sastanak najviđenijih Srba: istaknuti predstavnici političkih partija. kada uzmemo vlast u svoje ruke.000 Srba Ovo bi Srbe uništilo. Partizanski odredi došli su čak i pod sam Beograd. bez naređenja i znanja Draže Mihailovića. lekarske i advokatske komore. naselićemo Kineze"! U toku jula i avgusta 1941.ratnu mašinu. industrijske. Loznicu i Bogatić u zajednici sa komunistima." Iz ovoga proglasa se jasno vidi. spaljuju sela. pukovnik Misita poveo svoje ljude u Krupanj. Komunisti su javno govorili: . Komunisti su uništavali „poredak". Takvom proglasu mi bismo mogli dati najširu publikaciju u štampi i preko radija. Komesarska uprava. bili su gurnuti u ustanak. Nacionalni četnici. Ovo je davalo samo još veću snagu komunističkom ustanku. postavši na taj način saveznici komunista na teritoriji okupirane Srbije.nameri. Šef Komesarske uprave Milan . predstavnici inŽenjerske. posle odlaska okupatora iz Jugoslavije. Gornji Milanovac. a ništa ne bi uticalo na stanje na frontovima. bila bi sigurno propast i pogibija za Srbe.. iako su simpatisali Sovjetski Savez. koja je bila obrazovana na osnovu međunarodnog prava i Haške konvencije. Time su oni izazvali okupatora da vrši što više represalija. ubija nevine ljude. kao i drugi javni radnici. priznao je da je to učinio na svoju ruku. niti bi zbog toga Hitler izgubio rat.000 nemačkih vojnika Nemci bi streljali po svom strašnom ključu ravno 5:000. OBRAZOVANJE VLADE ĐENERALA MILANA NEDIĆA g U ta preteška vremena. Zapadna Srbija je bila skoro sva u rukama ustanika. protivno svojoj volji i prvobntnoj. akademici. najugledniji profesori Univerziteta. Nemci sprovode strahovite kaznene ekspedicije. da razvijaju partizanski pokret protiv okupatora i da svim silama izvojuju puni poraz smrtnog neprpjatelja svih naroda Evrope . ostati bez ikakvog posrednika između porobljenog. Tako su još nekoliko četničkih komandanata uvučeni u revoluciju od 21 strane komunista u napadima na Šabac. u jednom svom pismu. već do preuzimanja vlasti i zavođenja komunističke diktature.U opustošenu Srbiju. Čačak itd. čuvajući važne saobraćajne linije.nemačkog fašističkog imperijalizma.

jer su prilike zahtevale da se što hitnije nešto uradi kako bi se našao izlaz iz tako teške i po sve Srbe sudbonosne situacije. Nedić. ustanici pale samo jedan nemački kamion. Za tog jednog nemačkog vojnika oni streljaju 110 ljudi iz istog sela. Zbog pucnjave na jedan nemački tenk. Vi ste u slobodnoj našoj zemlji zauzimali najviše položaje. Bilo je mišljenja. U selu Slepčević. Uživali ste sve počasti.. okreće se generalu Nediću i kaže: „Gospodine ministre. obaveštava da je Komesarska uprava podnela ostavku usled teške situacije. bili ste komandant armije. Avrama Koena) i druge ugledne Srbe. U Mačvi. Na drugom sastanku najuglednijih beogradskih građana bio je prisutan i đeneral Milan Nedić. bivši ministar vojske i mornarice i u poslednjem ratu komandant grupe armija. Nemci streljaju 132 Srbina iz sela Petlovače i pale selo. među kojima se nalazio i bivši narodni poslanik Gajić. jer on uživa najveći autoritet u zemlji. koji nije oštećen niti je ko poginuo. Milan Nedić je u to vreme bio interniran od strane okupatora u Beogradu. Dr Aleksandar Belić. Danas se radi o biološkom spasavanju srpskog naroda. u selu Prnjavor. On obaveštava da su Nemci na putu između Valjeva i Kosjerića. dr Aleksandar Belić. koji . za samo jednog ubijenog nemačkog motociklistu. sa suzama u očima. Danas je došlo vreme da se primite jednog zaista teškog i nezahvalnog položaja pod okupacijom. Kada je Milan Nedić čuo šta se od njega traži on je istakao da takav položaj iziskuje strahovitu odgovornost. industrijalac i bivši predsednik opštine u Beogradu. 22 U selu Jarebice ubijeno je 6 nemačkih vojnika. nego da se Milan Nedić primi ovog zaista teškog 23 zadatka. predsednik Srpske akademije nauka i drugi. Rešeno je da se svi prisutni još jednom sastanu. jer je smatrao da na čelo te nove uprave treba da dođe ličnost koja nikada nije pripadala nijednoj političkoj stranci. komunisti su ubili samo jednog nemačkog vojnika. a istovremeno uživa kod Srba najveći ugled i autoritet. Situacija je bila vrlo teška. Dimitrije Ljotić smatra da je za tu ličnost najpogodniji armijski đeneral Milan Đ. ministar vojske i mornarice i komandant grupe armija. uzbuđen. čiji bi zadatak bio da nastavi sa spasavanjem srpskog naroda. Milan Aćimović obaveštava skup najviđenijih Srba o stanju u Srbiji i misli da bi trebalo stvoriti jedno autoritativnije upravno telo. a okupator za to u Šapcu veša dva lekara (dr Boru Tirića. dr. na čelu sa arhijerejskim namesnikom Dragutinom Jovanovićem. predsednik Srpske akademije nauka. te zbog toga on ne može da primi ponuđeni mu položaj. Na sledećem sastanku. da te dužnosti treba da se primi advokat i bivši ministar pravde Dimitrije Ljotić. svi prisutni su govorili da su mnogo razmišljali o svemu i da smatraju da drugog izlaza nema.A šta sad?" Odmah su svi počeli da mole i preklinju generala Nedića da se primi položaja. Gledište Dimitrija Ljotića zastupali su Vlada Ilić. Sporazumno je odlučeno da ta ličnost bude đeneral Milan Nedić. Svi prisutni su pitali: .Aćimović. nisu ubili nijednog Nemca. načelnik glavnog generalštaba. ubili oko stotinu nevinih ljudi. On je ovo odbio. a za odmazdu streljano je 626 Srba.

na osnovu međunarodnih konvencija. bivši ministar. armijski đeneral.000. pauperacije i . čija će se snaga. pod nadzorom Vojnog zapovednika u Srbiji.000 žandarma. bivši ministar. da pristaje da se stavi na čelo jedne srpske vlade koja će. Iz ovoga se jasno vidi da Milan Nedić nije došao na vlast voljom Nemaca. 3. ministar građevina: inž. b) da se puste iz ropstva svi ratni zarobljenici stariji od 55 godina. kao Pavelić i Kvisling. profesor univerziteta. Da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemačkoj na ovaj način: a) da se lekarskim pregledima utvrđeni kao bolesni i invalidi. nego na molbu velikog broja najuglednijih Srba koji su se tada zatekli u Beogradu. Poboljšati dosadašnje ekonomske i administrativne granice Srbije mogućim posedanjem dotičnih teritorija nemačkim trupama (umesto ustaša). 4. i to: a) žandarmerija do jačine 10. a za čije će lojalno držanje Vlada snositi punu odgovornost. ministar socijalne politike i narodnog zdravlja: dr Jovan Mijušković. koja upravlja svim poslovima države i naroda srpskog na ovoj teritoriji. ministar poljoprivrede: dr Miloš Radosavljević. Ognjen Kuzmanović. dr Belić je zaplakao. advokat. 5. do 30. odbijajući odlučno svaku politiku koja bi se protivila interesima srpskog naroda. v) oružje i oružanu opremu za pod a) i b) daje Vojni zapovednik u Srbiji u potrebnoj količini od zaplenjenog oružja jugoslovenske vojske. v) da se otpuste zarobljenici potrebni za obnovu zemlje. ministar prosvete: Miloš Trifunac. ministar pri predstavništvu vlade: Momčilo Janković. bivši narodni poslanik. Sastav vlade bio je ovaj: predsednik vlade: Milan Đ. 2. obrazovana je vlada đenerala Milana Đ. g) da se poboljša ishrana naših zarobljenika u Nemačkoj slanjem potrebnih namirnica iz Srbije brigom Srpske vlade. utvrditi stvarnom potrebom Srpske vlade i odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji. ministar saobraćaja: Đura Dokić. đeneral i kancelar Kraljevih ordena.Vi ne smete napustiti. ministar narodne privrede: Mihailo Olćan. Nedića. Da se obrazuje Srpska vlada." Izgovorivši ove poslednje reči. Đeneral Milan Nedić je obrazovao svoju vladu 24 pošto su se Nemci saglasili sa sledećim uslovima rada: 1. kasacioni sudija i nosilac ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima. ministar pravde: dr Čeda Marjanović. zarobljenici puste kućama u Srbiju. Posle reči dr Belića. ministar pošta i telegrafa: Josif Kostić. pod nemačkom okupacijom.. general Milan Nedić je vrlo uzbuđenim glasom rekao. ministar unutrašnjih dela: Milan Aćimović. armijski đeneral. ministar rada: Panta Draškić.. bez koje se ne može obezbediti red i mir u zemlji. b) potporne narodne jedinice formirane i komandovane od srpskih starešina. avgusta 1941. ministar finansija: Dušan Letica. Da se odobri Srpskoj vladi oružana sila. primiti odgovornost administriranja zemlje. Nedić. Nekoliko dana docnije. Efikasno obustavljanje ubijanja. 29.

(S. pored ostaloga. ne trujte se pićem iz otrovnog tuđeg brloga. Vreme kada se mora misliti svojom glavom. srpskom glavom. Milan Nedić 15. Vratite 26 se Otaxbini.. i jasno. Nemačke faktore molio je Nedić da imaju strpljenja.. Omladino srpska! Ove moje reči su amanet i testament moj vama upućen. Vojni zapovednik Srbije upozorio je na najdramatičnije posledice koje će izazvati četničko-partizanski napadi. rekao je. Dođite da zajedno sa mnom uzviknete: sve za nju. Tu mi niti možemo pomoći. i događaje i ljude. jer se za desetak dana ne može učiniti sve što se želi i ne može se povratiti red u okupiranoj Srbiji. da sačekamo svršetak rata združeni pod srpskim barjakom . Hajte pod tu zastavu vere i nade. Prihvatite je i nosite je. koji je bio smešten u II ženskoj gimnaziji. septembra 1941.Srbija se u ovom trenutku nalazi na pragu građanskog . napajajte se čistom vodom sa izvora zdrave srpske narodne svesti. sinovi Srbije! Ja dižem slavnu srpsku zastavu za čije su časno i neuprljano lepršanje milioni dali dragovoljno živote svoje. 1963) Prva olakšica za Beograđane bila je da su Nemci odmah uklonili iz Beograda jedan mađarski bataljon Honveda." Gerilska akcija četnika i partizana protiv Nemaca početkom septembra 1941.. đeneral Milan Nedić. On je video sve veće opasnosti za srpski narod. ako samo duhom svojim zahvatite.Došlo je presudno vreme. Tu ćete jedino naći najlepšu istoriju koju može jedan narod da doživi.progona Srba pod Hrvatskom. godine general Nedić je uputio srpskom narodu poslanicu u kojoj kaže i ovo: . a pre svega interese našeg naroda. ništa protiv nje. Vratite se domu svome. da se međusobno ne istrebi. Poslednji trenutak izbija. u svome govoru od 1." Devetog septembra 1941. čija bi akcija protiv komunista sprečila strašne nemačke kaznene ekspedicije. Vratite se majci Srbiji.Samo sloga Srbina spasava". jer ko se meša u tuđe stvari. požrtvovano pali na bojnim poljima vas radi. vama da bude bolje. Tu ćete. Danas se vrše obračuni najvećih sila sveta. septembra 1941. Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru. Nemoj da se mešamo u tuđe stvari. godine upućuje sledeću poruku srpskom narodu: . pa je hitao da formira vojne jedinice. naći dela svojih otaca i zadrhtaće vam srce od radosti pred tim otkrivenjem. Bugarskom i Mađarskom. Krakov: General Milan Nedić. časti i junaštva. Kroz moju dušu i moje srce govore vam oni milioni iz grobova koji su slavno. Deco moja. čuvajte je i branite je. Deco moja. godine razbesnela je Nemce. ako pogledate. i ovo: „Došao sam na vladu da spasavam narod. da zavlada red i mir. niti odmoći. Šta mi možemo da učinimo? Ništa. koja je bila već skoro sva u plamenu. da kroz njih vidite bistro. ognjištu očinskom. rad i bratstvo. Došao je poslednji čas da se otvore oči. izvuče obično deblji kraj. Đeneral Nedić bio je u teškoj situaciji. koja će odagnati od nas patnje i sve poraze naše. Samo sebi zlo. 25 NEDIĆ APEPUJE NA SRPSKI NAROD Kao predsednik srpske vlade.

Žandarmerijski odredi nisu bili u stanju da se sami bore protivu komunista. bez razlike. imaju i suviše slobodnih snaga da nas umire.rata. Teško našem narodu ako okupatorskim vlastima bude potrebno da nam još jednom dokažu kako. pušku i bombu. i pored rata na Istoku. grešnici. Samo tako odgovorićemo zakletvi koju smo dali Kralju i Otaxbini. ne mešajte se u tuđe račune. želite li i sebi i svojoj deci tu bezumnu. 15. da mu omogućimo da u miru dočeka kraj ovog strašnog rata u kome velike sile vode borbu na život i smrt. koji. Ali ispunjenje ovog svetog zadatka zavisi isključivo od razumevanja i odziva našeg naroda. Duboko verujemo da je naš najveći nacionalni zadatak da spasemo od uništenja jezgro srpskog naroda.. i sutra vaš odziv može već kasno stići. Za komandanta dobrovoljaca đeneral Nedić postavlja pukovnika Kostu M. nek se oni među sobom objašnjavaju i sporazumevaju. Već prvog dana formira se prvi dobrovoljački . Za komandanta vojnih odreda Nedić postavlja đenerala Stevana Radovanovića. Priberite se i shvatite svu veličinu opasnosti koje nam prete.. Komandanti su bili viši oficiri. čujte naš krik za spas srpstva. ubijajući po nekog Nemca. Dođite svesti. Đeneral Milan Nedić. godine. verujući da je među vama većina samo zabludela.. septembra 1941. đeneral Nedić naređuje da se dobro bore i da uništavaju komunističke odrede. bivšeg ađutanta Kralja Aleksandra i Kraljice 28 Marije. i oni koji su krivi i oni koji su pravi. Ostavite velike i silne.. 27 Čujte naš poziv. jer su časovi skupi. želeo je da se oni bore protiv komunista. koju vlada Nedićeva otklanja na taj način što rešava da se narod pozove u borbu i da se osnuju dobrovoljačke jedinice. Obraćamo se i vama. Ostavite šumu. Vratite se porodici i domu svome. koji su krenuli na teren u borbu. Odmah posle toga obrazovana je. Mušickog. Do ovoga dana nije bilo većih vojnih jedinica civilne uprave u okupiranoj Srbiji. Komandantima. kada kraj ovoga rata nismo umeli da dočekamo u svojoj slobodnoj velikoj domovini. Srpska dobrovoljačka komanda. Dolazi do ozbiljne krize. nepotrebnu propast? Želite li da se zatre srpsko pleme?. godine izvršeno je prvo formiranje vojničkih jedinica pod nazivom „Srpski oružani odredi". da bi se na taj način izbegle krvave nemačke odmazde za poginule nemačke vojnike. septembra 1941. Njihove preteške posledice snosiće i oni koji ih žele i oni koji se protiv njih bore... Čujte i pohitajte. a da sarađuju sa odredima đenerala Draže Mihailovića. Đeneral Nedić je verovao u zajedničku akciju posle razgovora sa delegatima Draže Mihailovića. izazivaju strahovite odmazde i kaznene ekspedicije prave pustoš po Srbiji. Srbi. Mi dozivamo svakog. stvaranjem Srpskih oružanih odreda. da ispuni svoju dužnost prema Otaxbini i prema naciji..." SRPSKI ORUŽANI ODREDI Na dan 6. i da bar tako dočekamo dan oslobođenja.

Srema.odred. Ovi ljudi. mora se svesti na to da je komunističkog porekla. septembra. imala je oko 18. sa Srpskom graničnom stražom. Ova naredba bila je jedan od dokaza protiv Kajtela na suđenju nacistima u Nirnbergu. Srpska granična straža i Srpska gradska straža. da se na taj način silom sprovede autoritet okupacione . Pri tome se ima postupiti prema ovim direktivama: a) Svaki akt uperen protiv nemačke okupacione vojne sile. Like. Korduna. Požar i krv vide se na sve strane. došao kod Turnera on mu je saopštio delove naredbe nemačke Vrhovne komande br. sa svojim tumačem. Ta naredba je imala i ove tačke: „2. šef nemačkog upravnog štaba. Dosadašnje mere preduzete za suzbijanje tog opšteg komunističkog pokreta pokazale su se nedovoljnim. koji je kasnije nazvan „Treći đački". b) Da bi se nemiri ugušili u začetku. sada se prenosi i na samu Srbiju. koji se uvek uspešno primenjivao u istoriji podizanja moći velikih naroda. Firer je sada naredio da treba svuda primeniti najoštrije mere. Sa formiranjem Srpske državne straže. Tu su data uputstva Vojnom zapovedniku Srbije o tome koja i kakva sredstva da se upotrebe radi uništenja ustanka. krova i hleba. Samo na taj način. anarhija. Na dan 17. može se ponovo uspostaviti mir. Srpska državna straža preuzela je ulogu žandarmerije. koji su oni smatrali komunističkim. bez obzira ko ga vodi i ko sve u njemu učestvuje. 3. Broj izbeglica iz Herceg-Bosne. dr Turner. Kada je general Nedić. a Srpska granična straža vršila je dužnost nekadašnjih jugoslovenskih graničara. 888/41 od 16. a za komandanta Srpske granične straže potpukovnik Ljudevit Pogačar. traže spasa. Na dan 20. Metohije i Južne Srbije svakodnevno se uvećava. žene i deca koji su toliko prepatili. Za komandanta Srpske državne straže postavljen je pukovnik Borivoje Jonić. bez obzira na bliže okolnosti pojedinih slučajeva. Dobar deo Pećančevih četnika ušao je u sastav Srpske državne straže. Dragi Jovanović. godine počinje da se formira Srpska državna straža. poziva Milana Nedića radi jednog 29 vanrednog saopštenja. septembra 1941. ANARHIJA Početkom druge polovine septembra 1941.000 oficira. koja je bila ovladala jugoslovenskim teritorijama izvan uže Srbije. septembra koju je potpisao feldmaršal Kajtel. kako bi se pokret ugušio u najkraćem roku. rasformirani su četnički odredi vojvode Koste Pećanca. podoficira i redova. Krvave ustaše čekaju da sa Arnautima i Mađarima upadnu i u okupiranu Srbiju. februara 1942. moraju se pri prvoj pojavi bez odlaganja primeniti najoštrije mere. u kojoj potpuno razbija famu o tobožnjoj nepobedivosti komunisga. Na čelu ovih oružanih formacija tada je stajao ondašnji upravnik grada Beograda i predsednik opštine Beograd. jer je u njemu bilo najviše studenata. Slavonije. Srpska državna straža. On je na ovo mesto postavljen po izričitom traženju nemačkog generala Majsnera. Ovaj odred imao je prvu borbu sa komunistima već 17.

kojima je predočio da bi izvršenje pretnje o hapšenju 50. srpski dobrovoljci i četnici Koste Pećanca već počeli da čiste teren.000 Beograđana. da se srpske oružane snage neće upotrebljavati za izvršenje odmazde. U noći između 24. on odmah ulaže oštar protesg kod Nemaca. uglavnom. a 50 Srba za svakog ranjenog Nemca. ili tačnije. septembra 1941.vlasti i spreči dalje širenje. istovremeno." Turner. Kada je đeneral Nedić bio obavešten o nesreći koja je zadesila Mačvu.000 talaca. Nedić je u ovome uspeo i 30. 44. Pri sprovođenju su ustaše i Nemci ubili 164 Srbina. Pri tome imati u vidu da jedan čovečiji život u tim zemljama često ne vredi ništa i da se zastrašavajuće dejstvo može postići samo neobičnom svirepošću.300 Srba.. Ovi taoci biće streljani po ključu 100 Srba za jednog ubijenog Nemca. a potom ih prebacili u Jarak. KRVAVE NEMAČKE ODMAZDE Najkrvavija nemačka odmazda izvršena je u Kraljevu. posle razgovora sa Turnerom. Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika mora se u tim slučajevima uzeti kao opšte pravilo. navodeći da su Podoficirski odredi. obišao sve vodeće nemačke faktore. septembra 1941. koji je. za svoja 23 poginula vojnika. da odgovara smrtna kazna 50-100 komunista. ali nad ostalim delovima Srbije ostala je i dalje smrtna opasnost. univerziteta dr Jozef Matl. pored ostalog. koja bi postala „spaljena zemlja" akcijom samih Srba. ustanici vrše napad na grad Šabac." Turner je tada rekao đeneralu Nediću. da su pokazali dobar uspeh i on traži da se svi Srbi iz Jarka vrate u Šabac. Ovde moramo da iznesemo jednu istinu o spasavanju Srba u Šapcu: đeneralu Nediću pomogli su pukovnik Keveš. i 25. U Beograd je došlo i poverljivo naređenje Firera i vrhovnog zapovednika oružane sile OKV Br. Nemci pozivaju u pomoć ustaše. To će biti isključivo posao nemački. Matl je. jer zaista ne bi imali više šta da izgube bežeći u šume. i to najviđenijih. Đeneral Nedić je toga dana. svakog trećeg stanovnika . U Beograd je ubrzo stigao novi Vojni komandant okupirane Srbije. koji nisu bili u stanju da izdrže usiljeni marš. potpuno zapalilo celu Srbiju. general Beme. septembra prva velika grupa Srba već je stigla u Šabac.000 Srba iz Šapca i odveli u Klenak radi sgreljanja za odmazdu. primio dužnost i preduzeo akciju čišćenja Srbije. 21. kaže i ovo: „Upotreba hrvatskih snaga u hrvatsko-srpskom graničnom prostoru odobrena je od strane hrvatske vlade i prema tome one se mogu koristiti. i rezervni kapetan prof. 31 Prof. izdejstvovao da se ustaše prebace preko Drine i vrate u NDH. koji je bio načelnik štaba komandujućeg generala. saopštava Nediću da će se iz Beograda uzeti 50. Nemci su u Kraljevu. Nedić je uspeo da spase Beograd od katastrofe. strelali preko 2. Način izvršenja smrtne kazne mora još pojačati zastrašavajući efekat. ali se neće uzimati u obzir nikakve intervencije i molbe srpskih vlasti. 1538/41 u 30 kome se. Nemci i ustaše pokupili su tada oko 7.

" Kragujevačka tragedija pogodila je sve prave patriote. Komunisti su pokidali telefonske veze između Kragujevca i Beograda.Vi morate da ostanete da branite srpske živote. student. da bi oslobodili i od streljana spasli pohapšene Srbe. Interesantni su iskazi četničkog kapetana Pavla Bogićevića. Po nemačkim izvorima. posle velike tragedije u Kragujevcu. Zašto ti ljudi iz Kragujevca nisu došli kod nas da se bore protiv Nemaca" Nacionalnim snagama. Oni su uvek tačno objavljivali cifre streljanih. Za nas je važno da je u Kragujevcu izvršen pravi pokolj nevinih Srba.. nosila se mišlju da podnese ostavku. Nedeljković odgovara: . i predložio da zajednički napadnu Nemce u Kragujevcu. pa tako oni nisu blagovremeno bili izvešteni o strašnoj nesreći koja se sprema Kragujevcu. a svi moramo biti svesni da se uvek sve ne može postići kako želimo". Mačvom.300 građana. streljani zajedno sa svojim profesorima.Vreme nije za takav napad. onda će cela Srbija postati Kragujevac. ja sam gotov da legnem na zemlju pa neka se popne na mene i neka tako bude veći. Milan Nedić i Dimitrije Ljotić su bili zaprepašćeni tragedijom Kragujevca. profesor i Radisav Lazarević. Nisam sreo prijatelja ili poznanika koji nije iskreno žalio nevine srpske žrtve u Kragujevcu. da bi se bolje video i čuo. .000. ali ako on podnese ostavku. a po drugim izvorima oko 7. đaci viših razreda gimnazije. napadom na Kraljevo završena katastrofom po Srbe. članom Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. godine razgovarao sa komunističkim komandantom Rajom Nedeljkovićem. Njihovo mišljenje je bilo 32 da je to najgora stvar što je mogla da zadesi Šumadiju. I ako bi on trebalo samo jednu stopu da bude viši.. Svi su oni govorili da je Kragujevac velika nesreća. Tu su čak i deca.. Tako je i borba ustanika.ovog srpskog grada.. ali se zna da Nemci nisu prezali. oktobra 1941. Tu je još poginulo i oko 800 Srba koji su vršili napad na Kraljevo. niti se stideli svojih zločina. Mnogi su pitali: . Da je đeneral Nedić blagovremeno znao za nesreću možda bi mu pošlo za rukom da tu nesreću barem donekle ublaži. Nedićevi prijatelji i saradnici govorili su da on to nikako ne bi smeo da učini. što ih god više Nemci pobiju. Komunistima su komandovali: Raja Nedeljković. a što se tiče ljudi.Pa zar je ovo bilo potrebno? Da li su napadači znali da su ubistvom 10 . to će za nas ostati manje posla da ubijamo kada oslobodimo Kragujevac.. Vlada đenerala Nedića. Dimitrije Ljotić je govorio svojim prijateljima: „Ja ne znam šta ne bih uradno da mu pomognem. u napadu na Nemce. Ovi Nedićevi saradnici govorili su još i ovo: „Šta bi bilo sa Beogradom. On je 20. Za ubijenih deset i ranjenih 26 nemačkih vojnika od strane ustanika Nemci vrše najjeziviju odmazdu u Kragujevcu. u Kragujevcu je streljano 2. u blizini Kragujevca komandovali su: major Miodrag Palošević i kapetan Dušan Smiljanić. govorili su mu. Šapcem da niste zadržali krvave ruke okupatora?" Nesreća i katastrofa u Kragujevcu danima je pritiskivala Milana Nedića i sve njegove prijatelje i saradnike. Verovatno tačna cifra neće nikada biti ni utvrđena. Dragutin Marković.

koga je konsultovao o raznim pitanjima. komunisti su razbijeni. SLOM KOMUNISTIČKE „SOVJETSKE UŽIČKE REPUBLIKE" Dobrovoljci. kojima prilaze i četnici Draže Mihailovića. Računica je bila prosta: poginulih 200 nacionalista spasli su 20. svesno su ginuli. dr Miroslav Spalajković. napadaju Titovu „Sovjetsku užičku republiku". bivši ministar i prvak Demokratske stranke. Ujedinjene nacionalne snage. Narod predahnu i ču se pesma: „Pada slana . pored Dimitrija Ljotića. obavesti Mihailovića o tome. „Sovjetske užičke republike" nestaje. prvak Radikalne stranke i bivši ministar. dr Laza Marković. Užičku Požegu i Užice očiste od komunista sopstvenim srpskim oružanim snagama.000 zlatnih nemačkih maraka. Risto Jojić. zaista je došao kraj!" U ovim teškim momentima đeneral Milan Nedić sa svojim saradnicima smatra da im je glavna dužnost da Čačak. kapetana Vučka Ignjatovića i II Ravnogorski korpus pod komandom kapetana Predraga Rakovića. privrednog i kulturnog života. dr Miloš Radosavljević. a komunisti. predsednik Industrijske komore. Gornji Milanovac. Kod Milana Nedića često je dolazio i Adam Pribićević. Blagodareći ujedinjenim nacionalnim snagama. Četnički odredi su pod komandom majora Miloša Glišića. podoficirski odredi i četnici Koste Pećanca uspevaju da za kraće vreme očiste mnoga mesta od komunista. tako da zz okupator neće moći da primenjuje svoj strašni krvavi ključ: stotinu za jednog! Đeneral Milan Nedić. pozivao je na savetovanje mnoge vodeće ljude iz političkog. dr Mirko Kosić. prvak Radikalne stranke. žtrvovali sebe da bi spasli svoj narod. opkole ali je pukovniku Kosti Mušickom uspelo da. sa Titom na čelu. Komunističkim snagama komandovao je Tito. 34 omladinci.000 svoje srpske braće! Istine radi moramo konstatovati: iako su četnici Draže Mihailovića učestvovali u borbama i doprineli rušenju „Sovjetske užičke republike". nama Srbima. u paničnom bekstvu napuštaju okupiranu Srbiju. koji se nalazio u Zapadnoj Srbiji. Vlada Ilić. dr Mijušković. da i u ovom delu okupirane Srbije vrše strašne kaznene ekspedicije i streljaju nevine ljude po svome krvavom ključu. bivši predsednik Samostalno-demokratske stranke. potpredsednik Lekarske komore. Nemci su napravili plan da Dražu Mihailovića. Nemci su i dalje progonili Dražu Mihailovića. tako . Nemcima nije data prilika.nesta partizana!" U borbama protiv Titovih komunista izginulo je prilično boraca iz svih nacionalnih odreda Srbi.nemačkih vojnika i 26 ranjenih pobili hiljade Srba?! Zar će ovo promeniti situaciju na frontovima gde se bore veliki? Ako ovako potraje. sa celim njegovim štabom. prvak Demokratske stranke. Pripremili su i glavni napad na „Sovjetsku Užičku republiku". profesor univerziteta i prvak Radikalne stranke. Među njima su bili i ovi: Ilija Mihailović. pre potpunog opkoljavanja. bivši ministar. majora Manojla Koraća. koga su docnije ucenili sa 100.

sa celim svojim štabom izvukao iz opkoljavanja. godine dobio sam poziv da odmah dođem kod Dimitrija Ljotića. U Beograd je. Ljotić mi je tada rekao. Ljotić mi skreće 36 pažnju da o ovome nikome ništa ne govorim. da bi se obukla srpska izbeglička deca čije su roditelje pobile ustaše. Nemci ovo obećanje nisu ispunili već su to pitanje uvek odlagali.000 zdravih ratnih zarobljenika. saznali smo da su komunisti prilikom ulaska u Beograd vršili masovna streljanja potpuno nevinog stanovništva. On mi izlaže situaciju u zemlji i pita: da li bih se primio jedne važne misije. MISIJA U TURSKOJ U drugoj polovini meseca februara 1942. Sve što nije mislilo i odobravalo komunističku akciju bilo je u opasnosti da bude streljano.000 osoba. Đeneral Milan Nedić i on daće mi poruke za kralja Petra II i našu vladu u Londonu. Stotine valjanih Srba i Srpkinja radili su dobrovoljno bez ikakve nagrade u Srpskom Crvenom krstu da bi se sav posao obavio na vreme i pomoć našim ratnim zarobljenicima stigla što je pre moguće. godine boravio u štabu đenerala Mihailovića u Bosni. samo su jednom prilikom pustili nešto preko 1. a pustali su samo manje grupe. takođe. da otputujem u Tursku kao punomoćnik Srpskog Crveng krsta. koji je svojim radom učinio mnoga dobra našim ratnim zarobljenicima i izbeglicama iz krvave i po zlu čuvene NDH. predsednika Srpskog Crvenog krsta. Tu sam saznao da su komunisti streljali i dr Petra Zeca. a ima ih već nekoliko desetina hiljada. a ne da doprinose njegovom uništenju. u poslednen momentu. Dodao je da su već pre mene putovali u Tursku dva predstavnika našeg Ministarstva .nov dokaz" srpskog nepomirljivog neprijateljstva i netrpeljivosti prema njima. Mnogi četnici su mislili da je njihova dužnost da spasavaju i očuvaju civilno stanovništvo Srbije. već da će to imati tehničkih posledica za sve Srbe u okupiranoj Srbiji. da nećemo nastradati samo Milan Nedić.da se on.Što gore . POMOĆ RATNIM ZAROBLJENICIMA 35 Nedić je. prispelo i nekoliko sanitetskih vozova sa obolelim srpskim zarobljenicima. Nemci bi to mogli uzeti kao .to bolje" i: „Cilj opravdava sredstvo".. Ta deca su skoro gola i bosa pobegla ispred krvavih ustaša. da o svemu dobro razmislim. D. Moj zadatak bi bio da u Turskoj nabavim pamuk koji bi se preradio kod nas u zemlji. koji je nekoliko meseci držan u zatvoru Gestapoa. Nemci su posumnjali da je neko obavestio Dražu Mihailovića pa su odmah uhapsili Kostu Mušickog. D.. kasnije. da se ispune obećanja koje je dobio od Nemaca u pogledu oslobođenja prve partije od 50. on i ja. a takođe da se uredi i sva prepiska. Srpski Crveni krst činio je sve da se ratnim zarobljenicima pomogne. jer ako okupator ovo sazna i ja priznam da sam dobio poruke za naše u Londonu. Tito i komunisti nisu vodili računa o strahovitim žrtvama civilnog stanovništva već su se držali svoga načela: . da će general Nedić sve učiniti da što pre krenem za Tursku. Kada sam u martu 1945. tražio.

Svuda su stavljeni njihovi znakovi. Ova vest me je ožalostila. da u ovim preteškim vremenima za srpski narod učini što može da nam se sudbina olakša. Sutradan po mome dolasku u Sofiju otišao sam da posetim staru gospođu Ekatarinu Karavelovu. i ministra privrede Mihaila Olćana radi obavljanja potrebnih formalnosti za put. predsednika Srpskog Crvenog krsta. 37 U SOFIJI U Sofiji sam ostao dva dana radi dobijanja ulazne vize za Tursku. Oni su sve činili i trudili se. sigurno.privrede. Nedić reče: "Vama je ovaj moj brat Mita. bio je da posetim mitropolita Stefana. poverio sam da mi je želja da posetim bugarskog mitropolita Stefana.30 bili smo u privatnom stanu kod đenerala Nedića. koji je bio naklonjen srpskom narodu. Zec. Moj zadatak. jer ću na sebe navući veliku sumnju. mladom bugarskom diplomati. Đeneral Nedić odmah je upitao: . eto.. da tako nešto i ne pokušavam. D. jer on treba da dobije odobrenje iz Ministarstva spoljnih poslova. došao sam u njegov stan u 7 časova ujutru. On mi je predložio Vas. od Bele Palanke ka Sofiji. Mita i dr. sa tugom u srcu posmatrao sam kako su bugarske vlasti već odbacile sve ono što je podsećalo na Jugoslaviju. makar pred stranim svetom. Kad sam prispeo u Belu Palanku video sam da se nalazim na granici odakle počinje vlast bugarskog okupatora. prikažu kao bugarske. Turski konzul mi je rekao da moram da sačekam odgovor iz Ankare. a može se desiti da me bugarska policija i uhapsi. po dogovoru sa njima. Ljotić je poznavao mitropolita. Gospođa Karavelov bila je najuglednija dama u Bugarskoj i u prijateljskim vezama sa porodicom Ljotić još iz davnina. Ja sam odmah pristao na to. već na prvom koraku. Ovim sastancima je uvek prisustvovao i D. U domu Karavelov osećao sam se kao kod najboljih prijatelja. rekao šta nam je namera. Dalje mi reče. Pre mog odlaska bio sam nekoliko puta kod đenerala Nedića. Prvog dana boravka u Sofiji imao sam sreću da pronađem neke svoje stare i dobre prijatelje." Tek krajem juna meseca bile su obavljene formalnosti za moj put u Tursku. Mi smo razmišljali koga da pošaljemo. Petra Zeca. da mi može izdati ulaznu vizu. a već oko 7. da mitropolit Stefan izdržava neku vrstu kućnog zatvora i da je pod stalnom stražom Borisove policije. da ove divne srpske krajeve. Otidite odmah kod dr. Sutradan. Jednom od njih.Vi ste spremni za put?" Pošto sam potvrdno odgovorio. onda ćemo se ponovo sastati i opširno o svemu govoriti. Ljotić. Gospođa . da mu izručim pozdrave i poštovanje i da mu prenesem molbe Milana Nedića i Dimitrija Ljotića. Kada formalnosti za put budu gotove. Moj prijatelj mi odmah reče. koji je bio najprisniji i najodaniji pomagač Milana Nedića. Garanti smo ja. Od njih dvojice dobio sam potrebne instrukcije. nisam u stanju da izvršim zadatak koji sam dobio u Beogradu. Tu sam otvorio svoje srce i rekao sve šta se dešava sa Srbima u NDH i u okupiranoj Srbiji. pa je verovao da će on sve učiniti da se Srbima pomogne i da im se sudbina olakša. jer. Dalje.

. Da je u okupiranoj Srbiji našlo utočišta već nekoliko stotina hiljada Srba najvećim delom iz krvave NDH. Pojedini. On me je sa omalovaženjem pitao za Nedića.. koji su me pozvali u svoje kuće.Karavelov bila je iskreno dirnuta stradanjima Srba. da merim svaku svoju reč jer ću uz put nailaziti na agente obaveštajne službe raznih zemalja. Oni su mi postavljali razna pitanja kada su videli da dolazim iz okupiranog Beograda. kojima treba sve da ponovim i da ona veruje. Dodao sam da nisam došao da vodim neke političke diskusije. Verujem. kome preti opasnost potpunog istrebljenja. Nedić i Ljotić skrenuli su mi naročito pažnju da budem vrlo obazriv. vojnim izaslanikom pukovnikom Milošem Bankovićem. da je velika većina naroda protivu politike kralja Borisa. Morao sam da vrlo obazrivo odgovaram na pitanja. da pazim šta govorim. Prvog dana u Carigradu stupio sam u vezu sa predstavnikom Međunarodnog crvenog krsta. otvoreno su mi govorili. Na železničkoj stanici bilo je svega i svačega kao i u Beogradu pre rata. Turske carinske i policijske vlasti bile su vrlo predusretljive. Kod mnogih Bugara osetio sam da im nije prijatno što su se naše dve države opet našle u dva neprijateljska tabora. da će ta gospoda pomoći. čak nekada i više nego što sam možda trebao. da će uskoro doći dva gospodina. Mnoge sam od ranije dobro poznavao. koga nikada nisu izneverili i neće ga nikad izneveriti. Nešto docnije imao sam sastanak i sa našim ambasadorom u Ankari dr Ilijom Šumenkovićem. Generalnom konzulu Ljubi Haxi-Đorđeviću preneo sam poruke i tačno opisao situaciju u okupiranoj zemlji. jer će vreme kazati svoje. Odgovorio sam da Milan Nedić čini sve što može. da se prema Srbima ublaži barem bugarska okupacija. koji su u službi ili Nemaca ili saveznika. Svi naši diplomatski pred39 stavnici primili su me prijateljski. Tom prilikom rekao sam: „Nedić i Ljotić poručuju da su se primili preteškog i nezahvalnog zadatka u cilju spasavanja srpskog naroda. da se stide da su bugarske trupe ponovo postale okupator u Srbiji. da je ova intervencija učinila da se u mnogome razlikovala okupacija Srbije od strane Bugara u ovom ratu od prve krvave okupacije u Prvom svetskom ratu. Jedini je izuzetak bio drugi sekretar ambasade Nikolajević." Detaljno sam izložio kako je prvo došlo do . 38 Učinio sam kako mi je plemenita i dobra gospođa Karavelov savetovala. turskog Ministarstva trgovine i turskog Polumeseca (ista organizacija kao što je Crveni krst). Oni su me uveravali. Držao sam se ovih saveta. To je bio naš generalni konzul Ljuba Haxi -Đorđević. Oni ostaju verni svome Kralju. U TURSKOJ Odmah po prispeću u Jedrene primetio sam veliku razliku između okupirane Srbije i slobodne Turske. Preko jednog prijatelja udesio sam sastanak i sa našim diplomatskim predstavnikom. Ovaj Nikolajević je docnije postao šef kabineta Titovog ministra spoljnih poslova Simića. savetnikom ambasade Tomazeom i još nekima. a najmanje da branim đenerala Milana Nedića. Ona mi je rekla.

Tako su komunisti počeli da stvaraju anarhiju koja je gora od svega. baš na onom delu. pričao o zločinima Mađara i Arnauta. da đeneral D. Komunisti u okupiranoj Srbiji nisu izvršili nijednu sabotažu niti su izvršili ubistvo ijednog nemačkog vojnika do Hitlerovog napada na Sovjetski Savez. smatraju kao sigurno da će ovaj rat još dugo trajati. navodio i dao podatke o mnogim njihovim zverstvima. i govoreći šta može Jugoslavija protiv Hitlerove sile kada je moćna i velika Francuska već kapitulirala. a onda i do vlade đenerala Milana Nedića. da bi sva ova zverstva prestala samo kada bi Nemci iz Berlina to želeli. Komunisti otpočinju građanski rat na teritoriji okupirane Srbije. Rekao sam da se četnici u Crnoj Gori. nastavio sam sa izlaganjem. Dodao sam i to da se sada đeneral D. onda su komunisti otpočeli krvavo kolo po Srbiji. Da su u Užicu komunisti pobili preko 400 Srba nacionalista. a da pitanja od opšteg narodnog interesa zajednički rešavaju da bi se na taj način spaslo što više srpskih glava. koji je bio pošteđen od istrebljenja.Komesarske uprave. jer su Tito i njegovi komunisti smatrali Hitlera svojim saveznikom na osnovu sporazuma Molotov-Ribentrop iz 1939. komunističke sabotaže i građanski rat. ali da Nemci nisu vršili streljanja za odmazdu. Ustaška zverstva. Komunisti su stvarali zabunu među vojnicima širenjem lažnih vesti. Potom sam prešao na akcije komunista. jula 1941. pa je zato potrebno da srpski narod ostane miran. Nedić i Ljotić. u Dalmaciji i Lici bore 40 protivu ustaša i komunista i da su oni jedina zaštita Srbima u krvavoj ustaškoj NDH. Komunisti su počeli svoju akciju u okupiranoj Srbiji 7. ali se postavlja pitanje koliko će u 41 njoj ostati živih Srba. Mihailović treba i dalje da ostane ilegalan. koje su počeli da vrše ustaše. šta su sve oni radili za vreme kratkog trajanja rata. u Bosni i Hercegovini. nemačke krvave odmazde i druge neprilike vode neminovno uništenju srpskog naroda. sveštenik Radojica Perišić i Milorad Popović. Opširno sam ispričao kako je zajedničkim nacionalnim snagama pošlo za rukom da unište Titovu „Užičku republiku". a u Hercegovini vojvoda Petar Samarxić. I u Crnoj Gori četnici vode borbu protivu komunista. U Čehoslovačkoj i Francuskoj stanje . godine. Kada je Hitler napao Sovjetski Savez i kada su dobili naređenje iz Moskve. koji su tu bili radi održavanja mira i reda. Mihailović nalazi u Crnoj Gori. Tu u Crnoj Gori komunisti su najbolje dokazali da se u zverstvima protiv nacionalista ne razlikuju od krvavih hrvatskih ustaša. Opširno sam govorio o zločinima ustaša. Naša će zemlja jednog dana biti oslobođena od okupatora. jer su glavnu borbu vodili nacionalni odredi. Prvi organizator četnika u Dalmaciji bio je sveštenik i vojvoda Momčilo Đujić. dodavši. godine ubistvom dvojice srpskih žandarma na narodnom skupu u Beloj Crkvi kod Valjeva. Samo jedna Hitlerova naredba bila bi dovoljna da spreči sve jezive zločine koji se vrše nad srpskim narodom. koji su mnoge narodne prvake i domaćine na najzverskiji način pobili. Preneo sam poruku.

kojima sam takođe dao izvesne podatke i razgovarao o našim problemima. da mi Britanci neće činiti nikakve smetnje. što bi samo komunistima koristilo.da se ne može u Jugoslaviji vaspostaviti njihova diktatura sve dok se ne prebije kičma srpskog naroda. britanski sagovornik rekao mi je.o tome su već odavno govorili na sednicama Kominterne . Francuzi i Čehoslovaci čekaju povoljan momenat. Takođe sam pokazao i sliku dobrovoljačke zastave. da je ta porodica već 140 godina verna i odana dinastiji Karađorđevića. mirno jezgro srpskog naroda u Šumadiji.. koja je srpska sa grbom i krunom oko kojih stoji . da u okupiranoj Srbiji ponovo ne izbije anarhija sa građanskim ratom. Iz Srbije se pomažu ratni zarobljenici koliko je moguće. Radi svega toga i komunistima je interes da strada što više domaćina . Oni posle rata traže sud pred kojim žele da polože računa o svome radu za vreme okupacije. uglavnom. Situacija u drugim krajevima Jugoslavije stoji daleko gore. a takođe pakete šalju i porodice. koji bi se kod nas preradio.neka naši iz Londona preko radija napadaju Nedića i Ljotića. 42 Dobrovoljački zpak Preneo sam i poruku .je daleko bolje. u Srbiji. Tamo se komunisti organizuju i pripremaju za preuzimanje vlasti u celoj Jugoslaviji. mada zbog sasvim suprotnih cileva. da mi pomogne da u Turskoj nabavim pamuk ili pamučni otpadak. Pokazao sam nekoliko slika na kojima se vide pripadnici Nedićevih vojničkih odreda u starim jugoslovenskim uniformama sa svim oznakama i amblemima koje je imala i jugoslovenska vojska. Oni se trude da do kraja rata ne dopuste komunistima da zavladaju ni jednim delom okupirane Srbije. Nedić i Ljotić se trude da bi što više narod očuvali. a naročito vode brigu. Tamo Nemci ne ubijaju u masama narod kao kod nas u okupiranoj Srbiji..S verom u Boga. Isto tako molio sam. Ustaše smatraju da ne mogu trajno stabilizovati ni svoju današnju NDH ako bude postojalo jedno zdravo.seljaka u Srbiji. i ustaše i komunisti. . našeg generalnog konzula sam umolio. Komunisti smatraju . Bilo bi dobro da i mi nešto naučimo od ovih bliskih i dragih naroda. Na malu okupiranu Srbiju okomili su se jednakom žestinom. skoro gola i bosa.Dobrovoljci". šalju se veće pošiljke od strane vlade Milana Nedića.. da pred nemačkim okupatorom oklevetaju Nedića i njihovu akciju prikažu kao skroz pritvornu i neprijateljsku. Najzad. a ovi mogu da stradaju ako se nastavi sa primenom nemačkog ključa 100 za jednoga. da bi se obuklo nekoliko desetina hiljada izbegličke dece koja su u Srbiju pobegla ispred krvavog ustaškog noža. i tajno i javno. Radi toga oni sve čine. kako bi spasli što više srpskih glava. za Kralja i Otaxbinu . U Carigradu sam se sastao nekoliko puta i sa Britancima. da bi oni na taj način kod Nemaca sticali što više poverenja. već da 43 će me i pomoći u misiji oko nabavke pamuka i namirnica. a Ljotića. da se što više paketa šalje našim ratnim zarobljenicima u Nemačkoj koji gladuju. Ustaška štampa napada Nedića kao prosaveznički orijentisanog čoveka. a ona se nalazi. Na kraju dužeg razgovora.

smeštaju se izbeglička deca. ta tvrđava reakcionara". U Ankari doveo me je u vezu sa nadležnim turskim organima Tahir Saman Bej. koji bi mogao da primi.. posle raznih neprijatnosti od pojedinih nacista. otvori ogroman dom za decu. Koviljači. ali će radi ovoga svoj put ubrzati i preneti donete poruke. na predlog Radoslava Pavlovića. da se stidi. napravljen je projekat da se u neposrednoj blizini Kruševca. U Vrnjačkoj Banji. upućen Srbima po pitanju smeštaja izbeglica iz NDH i drugih krajeva. Da bih đeneralu Draži Mihailoviću preneo poruke i šifru stupio sam u vezu sa njegovim poverljivim ljudima u Beogradu. kada sam se nalazio u Italiji kao izbeglica. dobio sam pismo od jednog britanskog prijatelja. poznanika iz Turske. Apel đenerala Milana Nedića. POVRATAK U BEOGRAD Kada sam se vratio u Beograd. internati i škole za izbegličku decu. . Jovanom Lazarevićem. Od nadležnih turskih funkcionera Ministarstva trgovine i spoljnih poslova dobio sam potrebna uveravanja da će nam dati pamuk u razmenu za staklo koje je izrađivala naša moderna fabrika stakla u Pančevu. Okupirana Srbija đenerala Milana Nedića. pored prihvatnih domova. Pre moga povratka za Beograd dobio sam i neke poruke za đenerala Dražu Mihailovića od naših diplomatskih predstavnika. generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova. okružnog načelnika u Kruševcu. Tako je u Obilićevu stvoren prvi . Mala i okupirana Srbija primila je i smestila preko pola miliona izeglica i oko 86. novinarima Borivojem Gavrilovićem (koji sada živi kao izbeglica u Parizu) i pok. pravi Dečji grad. činila je sve što je mogla. Kada sam Gavriloviću i Lazareviću rekao o čemu se radi i izložio situaciju kod naših u Turskoj. u Obilićevu. Pošto sve ovo nije bilo dovoljno. po mnogim mestima okupirane Srbije otvore izbeglički domovi. nisam bio u stanju da pratim događaje u okupiranoj Srbiji. kako ju je Tito zvao. Kada sam se vratio. Aranđelovcu. naišao je na neverovatan odziv. čije su roditelje pobile Pavelićeve ustaše i drugi okupatori. Jedan deo izbegličke dece bio je smešten i po raznim mestima u Banatu. Tako je i bilo.000 nezbrinute dece. Bogovađi i u više domova u samom Beogradu i drugim mestima. Matarugama. 44 DEČIJI DOMOVI Za vreme boravka u Turskoj. video sam da se okupirana Srbija teškom mukom oporavlja od krvavo zadobijenih rana. Smederevu. Lazarević je rekao da se on sprema na put do đenerala Draže Mihailovića. Jova Lazarević je napustio Beograd i otišao u šumu odakle se više nije vraćao. U Tursku sam trebao da se vratim kroz mesec dana radi definitivnog zaključenja posla i prijema robe. pomažući svoju braću i moralno i materijalno. podiže i vaspitava oko 7.000 dece. jer su komunisti došli na vlast u Jugoslaviji dobrim delom i uz pomoć Engleske. tačno u detalje preneo sam Nediću i Ljotiću sve što sam obavio od datog mi zadatka. Đeneral Milan Nedić sa svojim saradnicima uspeva da se.Po završenom ratu.to gnezdo reakcije na Balkanu. u kome piše.

Smederevo. Podizanje ovog neobičnog i jedinstvenog dečjeg doma pomogla je materijalno i privatna inicijativa. Srema i drugih krajeva. lik jedne bosanske seljanke. vodila je brigu o izbeglicama i smestila znatan deo njih. koje su bile skoro gole i bose. U ovom „Dečjem gradu" otvorene su škole: osnovna. godine. podigli po jedan paviljon. U knjizi dr Jovana Marjanovića Ustanak i narodnloslobodilački pokret u .S.veliki „Nedićev dečiji grad". komunisti su među srednjoškolskom i univezitetskom omladinom zadobili jedan manji broj simpatizera i pristalica. da bi vlada đenerala Nedića dobila vrlo visoku ocenu. Bačke. prima preko pola miliona izbeglica. koja se razvija u građanski rat. u čijem je liku izražena tragična sudbina srpskog naroda. Francuska i desetak drugih slobodnih demokratskih zemalja. Taj je rad omogućavala autonomija Univerziteta (Komuiistička partija bila je zabranjena u Jugoslaviji još 1921.Lautner uhvatio je.000 izbegličke dece. učinili nadčovečanske napore da nevoljnoj braći pomognu. Srbi okupirane Srbije pokazali su svoju ljubav i svoje hrišćansko osećanje za svoju braću iz Bosne. Voćstvo Komunističke partije baca se. koji je nosio ime grada koji ga je osnovao. izranjavljena. U tome su se naročito istakli dobrovoljci Desetog odreda. Komandant Desetog dobrovoljačkog odreda Miloš Vojnović . svaki za sebe. Tako su gradovi: Valjevo. juna 1941. koji su prihvatali izbeglice. sa još više snage. Gledajući prema Srbiji ova žena je govorila: . čiji su roditelji pobijeni od ustaša. Mala okupirana Srbija. 46 ZAVOD U SMEDEREVSKOJ PALANCI U vreme opšte političe dezorijentacije pre rata. ali je materijalna pomoć samo SAD bila veća od one koju je okupirana Srbija mogla dati. Oni su. Zaječar i Jagodina.. . na to da zavodi omladinu i da je privuče k sebi. u kojima su deca imala prilike da nauče skoro sve važnije zanate. Bilo je slučajeva da su izbeglice prikupljene pod zaštitom borbe sa ustašama na bosanskoj strani.) Posle napada Hitlera na Sovjetski savez 22. i oko 86. godine otpočinje komunistička delatnost u okupiranoj Srbiji. Odmah su obrazovane i stručne radionice. IRO (International Refuges Organization ). nahranili i vraćali u život. Desetine hiljada izbeglica prihvatali su na Drini i spasavali razni Nedićevi oružani odredi. Hercegovine. Komunistička partija Jugoslavije obraćala je naročntu pažnju radu na univerzitetima. Velika Britanija. Čitavi gradovi su se udruživali i o svom trošku podizali zgrade 45 i paviljone u „Nedićevom dečijem gradu". zaista. Ako bi se upoređivao rad na spasavanju izbeglica od strane vlade đenerala Milana Nedića i zbrinjavanja izbeglica od strane DP komisije (U. niža gimnazija.Majko Srbijo. naše je mišljenje. prilikom prelaza preko Drine. pomozi!" A okupirana je Srbija mogla pomoći zahvaljujući požrtvovanju đenerala Milana Nedića i njegovih saradnika kao i pomoći Srba sa okupiranog područja Srbije. porušena i u građanskom ratu. srednja tehnička. Displaced Persons Commission). zanatska i devojačka domaćička škola. koju su obilno pomagale SAD. Like.

Za one pitomce. učiteljska škola. Zdravstveno stanje bilo je povoljno i pitomci su bili pod stalnom kontrolom lekara. bilo je obavezno učenje zanata i rad na poljoprivrednom zavod-skom dobru. takođe. Od škola su bile: osmorazredna gimnazija. koji nisu učili školu. (izdanje Instituta društvenih nauka. godine Partija pristupa pokretanju oružane borbe u Srbiji imajući u svojim redovima preko dve hiljade članova" U tu cifru od dve hiljade spadaju. Mnogi omladinci koji su prišli komunistima. docnije su pridobijani za hrišćanski pogled na svet. 47 Svesni teškoća koje su imali u odnosu sa okupatorom. Kada je uništena takozvana „Sovjetska užička republika". u slučaju da Nemci iz Zavoda pokušaju da uzmu pitomce za streljanje. čiji su plodovi upotrebljavani isključivo za potrebe Zavoda. a povremeno su i pitomci dobijali odobrenje da odu svojim kućama. trgovačka akademija.Sa sigurnošću se može tvrditi da jula 1941. jedan deo omladinaca i omladinki našao se u raznim zatvorima i u koncentracnonom logoru na Banjici. septembra 1942. Ozbiljno političko obrazovanje dalo je očekivane rezultate. godine. D. da omladina koja se nalazila u komunističkim redovima nije sasaim izgubljena za naciju. video sam Milovana Popovića u Glavnom štabu đenerala Draže Mihailovića gde je vršio dužnost šefa Antikomunističkog odseka. Posle dugih i teških napora i intervencija kod okupatora izdejstvovano je odobrenje za ovo: 22. sa profesorima iz gimnazije u Smederevskoj Palanci. Zato su od upravnika Zavoda profesora Milovana Popovića i njegove supruge tražili časnu reč da će. još početkom januara 1942. Nedić i Ljotić nisu bili potpuno sigurni da Nemci jednoga dana neće ipak uzimati i iz Zavoda u Smederevskoj Palanci omladince i omladinke za popunjavanje broja pri njihovim krvavim odmazdama. godine. Dr J. Posete roditelja i rođaka bile su dopuštene.. Život u Zavodu bio je uređen internatski: muško i žensko odeljenje. Marjanovin kaže: .Srbiji 1941. Veliki broj pitomaca ne samo da se nikad nije vratio u komunističke redove nego je prešao u redove aktivnih boraca protivu komunizma. Znalo se da toj omladini preti životna opasiost ili streljanje za odmazdu ili slanje na prisilne radove u Nemačku. u četničke i dobro- . Beograd) objavljeni su podaci o članstvu u KPJ na terenu Srbije. Smeštaj i ishrana su bili najbolji mogući za ondašnje prilike u okupiranoj Srbiji. Ljotić predlaže. godine otvara se „Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci". đeneralu Nediću da ova ompadina treba da se spase osnivanjem jedne ustanove za prevaspitavanje omladine. novembra 1941. Pitomci Zavoda bili su srećni da su primanjem u Zavod dolazili pod isključivu nadležnost Ministarstva prsvete. Verovalo se. Sem škole postojale su zanatske radionice i poljoprivredni kursevi. i oni sa ugroženima zajedno poći na stratište. U martu 1945. Ovu tešku obavezu tražili su od upravnika Zavoda i njegove žene stoga što im je to jedini način da posvedoče svoju apsolutnu dobronamernost u osnivanju ove ustanove. pored članova partije i članovi SKOJ-a (Savez komunističke omladine Jugoslavije).

pod čiju je direktnu nadležnost spadao Zavod u Smederevskoj Palanci. godine učinili su da su cene životnih namirnica strahovito porasle i u gradovima i u selima. Ministar privrede Mihailo Olćan (rođeni sestrić poznatog naučnika Mihaila Pupina). iako je on sa njima bio napravio sporazum da se žetva prepusti narodu. napravila je raspored da se žetva iskoristi za pomoć siromašnim slojevima. Nedićeva vlada imala je jednu vrlo tešku krizu. (Kao jedan od najvažnijih razloga što su komunisti streljali poznatog monaha Jovana Rapajića bio je njegovo učešće u vaspitnom Zavodu. što oni odbijaju. među prvima je streljao. kao i za nekoliko stotina hiljada izbeglica koje su. koja je obećavala prilično povoljne rezultate. Vlada generala Nedića uzela je ceo ovaj slučaj vrlo ozbnljno i u znak negodovanja prvi podnose ostavke Mihailo Olćan.000 vagona. očekivana je sa najvećim nadama. rasparčavanja Jugoslavije i građanskog rata. dr.voljačke jedinice.) Iz istih razloga bila je osuđena i dr Milica Bogdanović. Treba-lo je da s prvim snopom bude oborena cena kukuruznom brašnu. Veliki priliv izbeglica i strašna zima 1941/42. bez suda. Namera Nemaca bila je da ovo učine a da prethodno ne obaveste Nedića. 1942. Srednji i siromašni slojevi stanovništva skoro su gladovali. Neki su poginuli u nacionalnim redovima u borbama protivu komunista. bez igde ičega. godina otpočela je s velikom oskudicom u hrani. načelnika Ministarstva prosvete Dušana Milojkovića. odmah je obavestio Nedića i lično učinio protest kod nadležnih Nemaca. našle utočište i spas u Srbiji. Komandujući nemački general Bader traži da ministri povuku svoje ostavke. U tom cilju vlada je odredila da se viškovi žita sakupljaju u prihvatne 49 stanice i dodele najugroženijima. koja je ostavljena proizvođačima. čim je saznao za nameru Nemaca. Narod se odazvao i ovom pozivu Milana Nedića.400 dinara po kilogramu. koja je u to vreme dostizala visinu 350 . General Bader poziva dr. 48 Kroz ovaj zavod u Smederevskoj Palanci prošlo je oko 1200 omladinaca i devojaka u starosti od 15 do 25 godina. U toku meseca avgusta Ministarstvo privrede doznaje da su Nemci rešili da od prikupljenih količina pšenice oduzmu i za Nemačku izvezu 2. U Zavodu se nalazio i priličan broj pitomaca primljenih po molbi njihovih roditelja. Marjanovića (nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima iz Prvog svetskog rata) i predočava mu da će ga . Nova žetva. Čeda Marjanović i Milan Aćimović. pod optužbom: „ratni zločinac". Vlada Milana Nedića. jer je količina žita. Okupator je još odmah po dolasku odneo iz zemlje sve rezerve. bila za njih dovoljna Prikupljanje pšenice teklo je dobro. KRIZA NEDIĆEVE VLADE U toku leta 1942. koje su se nalazile u državnim magacinima. čim se ustoličio u Beogradu. Titov režim. a za neke je tražena ekstradicija. bez obzira na teške političke posledice okupacije. poznata kulturna radnica iz Beograda. savladavši prve i najvažnije teškoće oko sređivanja zemlje. Usled državnog sloma.

predali su Britanci Titovim komunistima krajem maja 1945. kako požrtvovano rade. U novu vladu su ušli: Tanasije Dinić. Ova promena izvršena je 8. koji je Srbima zaista učinio mnoga dobra i dragocene usluge u spasavanju. za te Srpske dobrovoljce rekao je ovo: „Ovi mladi ljudi nisu se nikada borili za Nemce.rekao je dr Marjanović. ja sam na put . u najmanju ruku. godine kada je rat već bio završen. i dodaje da će mu biti velika čast ako za odbranu svoga naroda. General Bader poziva Nedića i na njega vrši jak pritisak. godine.izvolite vršite vaše!" Dr Čeda Marjanović zaista je i poginuo za svoj narod: streljali su ga komunisti čim su. mesec dana po mome povratku sa prvog putovanja. Nedić je tražio da se prethodno izmire sve potrebe stanovništva. Nosite dostojanstveno. koje vapi za hlebom. 193). dr Herman Nojbaher. S. U vreme ove krize obustavljeno je i Ljotićevo glasilo „Naša Borba". samo godinu dana posle obrazovanja svoje vlade. dr Čeda Marjanović i dr Jovan Mijušković. kako su dostojanstveni i veliki u nesreći? Ta omladina mi je prva priskočila u pomoć kao dobrovoljci i četnici. uz pomoć Crvene armije. . Pogledajte oko sebe. Ali budite Srbi. ušli u Beograd. slutite li koliko je tih divnih mladića. Dr Čeda Marjanović odgovara da on ostavku ne može da povuče. koji je počeo da izlazi septembra 1941. ztg. Vidite li našu braću seljake. . inž. našu omladinu. Znate li. cveta našega naroda. za vreme vlade Milana Nedića. Cvet ove omladine. na ovako važnom poslu pogine. „Ja sam rodoljub a vi ste okupator." (Govori generala Milana Nedića. dalo junački svoje živote da bi Srbija mogla živeti? I danas mi oni pomažu svojski da veliko breme nosim i da radim za spas srpskoga naroda i Srbije. Radoslav Veselinović. General Milan Nedić. a izašli su iz vlade Milan Aćimović. 149). ovako je hrabrio svoj srpski narod: „Znam da vam je teško. po drugi put krenem za Carigrad. str. svoj krst stradanja. Nemci su odustali od svoje prvobitne namere i izvezli su te godine samo jednu manju 50 količinu pšenice. nego za vreme okupacije protivu komunista. "( Nermann Neubacher: Sonder-Auftrag Sudost 1940-1945. nije se desio nijedan slučaj smrti od gladi. u govoru koji je održao 1. 51 PONOVO U TURSKOJ Umesto da. oktobra 1942. našu braću radnike. nedeljni list.izvesti pred ratni sud. Mi ćemo još patiti zbog tuđih grehova. Posle ove krize vlada je bila rekonstruisana. Pred ovako odlučnim stavom generala Milana Nedića i njegovih saradnika. U okupiranoj Srbiji. Dobrosavljević i inž. godine. nekoliko hiljada srpskih dobrovoljaca i četnika iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Nemački poslanik i opunomoćeni ministar u Nedićevoj Srbiji. dr Milorad Nedeljković. i to tek pošto su zadovoljene sve potrebe naroda u okupiranoj Srbiji. muški i junački. Mihailo Olćan. septembra 1942. Nedić odgovara da on može ostati na položaju samo ako Nemci odustanu od izvoza pšenice. jer se za takve stvari u Nemačkoj ide na streljanje.

na trećoj ranjeni zastavnik kleči sa polupoloženim mačem u desnoj ruci i sa zastavom u levoj koja pada preko ramena i obavija leđa). Ovog puta sa mnom je pošao i jedan ugledni beogradski industrijalac i bankar. ili protiv Hrista. Svaka nemačka glava se plaća sa sto srpskih.slave Dobrovoljaca. Na sredini krsta stoji lik Sv.krenuo. Dobrovoljački znak predstavlja krst u obliku kakav je bio na srpskim zastavama. političkih i ekonomskih. ja činim sve što je u mojoj moći da spasem što je moguće više srpskih života. predao sam: Prvo: jednu seriju invalidskih maraka. našem najstarijem diplomatskom predstavniku u . koje je izdala okupirana Srbija za pomoć ratnim invalidima (na jednoj od tih maraka bio je slomljeni mač sa trnovim vencem. kao dar za kralja Petra. Drugo: znak srpskih dobrovolaca. koji je naimenovan za našeg opunomoćenog ministra u Kairu. jer to čini moj teški zadatak sa okupatorskim snagama lakšim. kosovskim i takovskim. Ja sam spreman da predam vlast đeneralu Mihailoviću kada Nemci odu. Na sledećem sastanku. Za mene. skoro čitavu godinu dana docnije. jer to nije učinio ni njegov veliki otac u Prvom svetskom ratu. kao i na čitavom Balkanu. Ali ja molim da me Vi ne tretirate kao Kvislinga i Pavelića. Propaganda iz Londona sprečava me u ovom poslu. Potom sam iscrpno izložio političku.000 Srba u „Nezavisnoj Hrvatskoj Državi". da bi se održao zakon i red u zemlji dok se legalna vlada i Vaše Veličanstvo ne vrate. Za moja dela istorija će da sudi. Ta poruka je glasila: . po izričitoj želji Nedića i Ljotića. Nedić je stalno tražio odobrenje za moj put. i u drugim krajevima Jugoslavije. Luković je zamenio Ljubu Haci-Đorđevića. privrednu i vojnu situaciju u Srbiji. Na ovom sastanku prvo sam izdiktirao poruku generala Milana Nedića kralju Petru II. hrišćansku etiku i kulturu. Radi toga molim da delujete na đenerala Mihailovića da ne prouzrokuje prerane represalije nad nezaštićenim stanovništvom. Silueta ovog krsta poslužila je i kao tipski uzor za stilizaciju Karađorđeve zvezde i drugih naših nacionalnih znakova i odličja. postavljena dilema: za Hrista. a za materijalistički pogled na svet. Ne smeta to što me napada. I đeneral Nedić i Dimitrije Ljotić molili su kralja Petra II. Posle oslobođenja zemlje spreman sam da izađem pred narodni sud. koji su oni nosili s desne strane na grudima. Istoga dana posle podne našao sam se sa novim Generalnim konzulom Lukom Lukovićem. na drugoj marki vidi se Srpkinja u narodnoj nošnji kako kleči i na grudima pridržava ranjenika u srpskoj uniformi. Đeneral Nedić" 52 Istovremeno. Velikomučenika i Pobedonosca Georgija . svaka pojedina srpska glava draža je nego sto nemačkih. dubljem od svih suprotnosti nacionalnih. U Carigrad sam stigao upravo na Vidovdan.Vaše Veličanstvo. mojim starim i dobrim prijateljem. da se ne ženi u ova teška vremena.. ali sam dozvolu dobio tek juna 1943. međutim. u znak vernosti i odanosti. Dobrovoljci su krst uzeli za svoj znak zbog shvatanja da je u ovom najvećem svetskom sukobu. koji je do danas uništio oko 600.

traže da se iz zasede ne 53 ubijaju Nemci. još malo duže. jer je njima potrebna borba da bi ovladali celim svetom. Mi smo tada činili sve što se moglo u Turskoj. gde su ženska i muška deca bila zajedno i gde im je govoreno o slobodnoj ljubavi.i njihovo javno mnenje uverimo da je ogromna većina naroda protiv Tita i komunista. Luki Lukoviću. imao sam više sastanaka sa dr Ilijom Šumenkovićem.Carigradu. da saveznike .đeneral Mihailović ili Tito. dodirivali smo i pitanje . U Užicu su zabranjene i javne vereke 54 manifestacije. Govorio sam Britancima. Milošem Bankovićem. Toj deci se govorilo i protiv roditelja. ambasadorom. U savezničkoj štampi već se primećivalo. da je za zapadnu demokratiju. da Saveznici menjaju svoj stav prema generalu Mihailoviću i da počinju da favorizuju Tita. U razgovorima sa predstavnicima Velike Britanije. da se đeneraa Mihailović. da je đeneral Mihailović iskreno odan stvari velikih saveznika. Nedić nije u mogućnosti da tu odmazdu spreči. Za vreme mog bavljenja u Carigradu i Ankari. vojnim izaslanikom. Tu je bio organizovan i „Narodni dom". Nijedno postavljenje komandanata u Srpskom dobrovoljačkom korpusu i Srpskoj državnoj straži. vladao u Užicu tamo bi došlo do opšte antireligiozne propagande. Komunistička tiranija i sloboda . Vlajkom Sokolovićem. skloni na jednu određenu teritoriju. da on i dalje održava svoju organizaciju. neće se izvršiti bez njegove saglasnosti. da nikavu poslušnost ne duguju roditeljima jer su razdvojeni kao smrt i život. Da Tito sluša samo naredbe iz Moskve. naredbe svoje vlade iz Londona. Znao sam da boljševizam i demokratija ne mogu dugo postojati jedno pored drugog. Nisam mogao da razumem kakav je interes Čerčila da pomaže i favorizuje Tita i komuiiste. Skrenuo sam pažnju na preteške posledice ako bi za ovo neprijatelj saznao". municiji. da je Tito komunista i da samo radi za interese komunizma i po nalogu Moskve. staviti sve odrede pod komandu đenerala Mihailovića ili lica koje Kralj odredi. pošto oni za jednog svog ubijenog ubijaju sto Srba a za ranjenog pedeset. Ako bi to pojedine demokratske vođe i želele. odeći i novčano. Svesni svoga položaja oni će. u danom momentu. Da je Tito. Mole.Amerikance i Britance . U Turskoj sam ostao duže vreme. sve do decembra 1943. i da će on jednoga dana biti protivnik i Amerike i Engleske. savetnikom ambasade. saopštio sam sledeće: „Nedić i Ljotić spremni su da pomognu đenerala Mihailovića u oružju. komunisti to neće. građanin Jugoslavije. O gornjem je Kraljevska vlada obavestila đenerala Mihailovića svojom poverljivom depešom 150. govorili su im. a ne. kao. Molio sam da se ovo u najvećoj tajnosti saopšti Kralju i Kraljevskoj vladi u Londonu. sa koliko god oružanih ljudi želi. kojima sam dao razna obaveštenja. kao i ostalom činovničkom aparatu. a oni traže za sebe samo pravi narodni sud da polože račune o svom radu. odnosno Treće internacionale. da je Tito skinuo masku još za vreme svoje „Sovjetske užičke republike" i da je tu organizovan Komsomol (komunistička sovjetska omladina). kao i sa drugim našim dilomatskim predstavnicima.

Ruzvelt i Čerčil trudili su se da zadovolje mnoge želje Staljina. da u Velikoj Britaniji ima malo ljudi koje će razveseliti ili ožalostiti buduće jugoslovensko državno uređenje Dok su Čerčil i njegova propaganda proglasili Milana Nedića. ne vodeći računa da čitave narode bacaju u čeljust komunističke nemani. vol. i sve njegove saradnike.. . Rumuniji. Danas se barem ovo jasno vidi. 55 Čerčil je pomogao Tita i komuniste da dođu na vlast protiv volje velike većine naroda u Jugoslaviji! Čerčil je tu svakako veliki krivac. pamučnog otpatka u razmenu za prozorsko staklo. 56 PORUKE I MOJ IZVEŠTAJ IZ TURSKE . p. koji je uvek sve činio da svome narodu pomogne u najtežim časovima. niko ne bi imao prava da okrivljuje one. da je Čerčil u svome govoru. održanom u Donjem domu. politički savetnih generala Ajzenhauera. pored ostaloga rekao i ovo: .. II.. Bio sam zaista zapanjen kada sam posle rata pročitao. u svojoj knjizi Diplomat među ratnicima piše vrlo povoljno o maršalu Petenu. ko zna da li bih bio uspeo u svojoj misiji i da li bi oko 86. Imao sam punu moralnu podršku i od naših diplomatskih predstavnika: ambasadora dr Ilije Šumenkovića u Ankari i generalnog konzula u Carigradu Luke Lukovića. Šef misije Međunarodnog Crvenog krsta u Turskoj. kakav će politički režim doći na vlast u Jugoelaviji.nikako ne mogu da idu zajedno. tadanjem predsedniku Kraljevske vlade u Londonu. Da nije Čerčil pomogao da komunisti dođu na vlast u Jugoslaviji. Moje iznenađenje bilo je veliko kada sam posle rata u Čerčilovoj knjizi Drugi svetski rat pročitao depešu predsedniku Ruzveltu u kojoj se veli da. Smatram. Poznati američki diplomata Robert Marfi. kaji bi se našli na čelu vlade i bili prinuđeni da prime saradnju sa Nemcima radi spasavdnja preživelog stanovništva".ako bi Sjedinjene Države ostavile Veliku Britaniju njezinoj sudbini. (Tne Second World Wor. Čerčil je sasvim drukčije mislio i radio kada je bio u pitanju narod Velike Britanije. On je pomogao. 50-51) nego i prema čitavom čovečanstvu u slobodiom svetu. spremio sam se za povratak u Beograd... Naravno naša blagodarnost pripada i dr Božidaru Puriđu. da li bi komunizam docnije zavladao u Bugarskoj. da je u to isto vreme američka vlada imala svoga ambasadora kod vlade maršala Petena. Pošto sam sve svoje poslove obavio i potpisao ugovor sa „Ticharet Office-om" u Carigradu o isporuci 15 vagona sa po 10.000 kg. mnogo mi je pomogao da svoju misiju izvršim uspešno. koje je izrađivala naša moderna fabrika u Pančevu. Britanska propaganda proglasila je i maršala Petena izdajnikom! Interesantno je spomenuti. da se pošiljke za decu u okupiranoj Srbiji što pre pošalju..3a nas nije ni od kakvog posebnog interesa.000 srpske izbegličke dece dobilo tako neophodnu pomoć. Mađarekoj i Čehoslovačkoj. izdajnicima i kvislinzima zbog toga što su spasavali svoj iarod od udruženih neprijatelja. Da je srce Božidara Purića bilo ispuneno mržnjom. pitanje je. i to ne samo prema narodu u Jugoslaviji.

Hercegovine. Moj izveštaj đeneralu Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću bio je. koje je trajalo nekoliko meseci. kao što znaju. kao što je to bio slučaj pri mom prvom povratku iz Turske. nosim i izvesne važne poruke za narodne prvake u Srbiji. sledeći: Poruke od njih dobijene. Pored toga. Imao sam i moralnu obavezu prema Milanu Nediću. koji je takođe bio jedan od istaknutih funkcionera đenerala Mihailovića u Turskoj. Posao za srpski Crveni krst. Pre moga povratka za Beograd bio sam obavešten od jednog istaknutog člana organizacije đenerala Mihailovića. Vujoviću nije ništa bilo poznato.. Moji lični prijatelji. Gestapo je takođe uhapsio i Vladana Vujovića. u cilju da iz nje ispadne đeneral Mihailović kao vojni ministar. mene Gestapo nije lišio slobode.u Turskoj sam proveo skoro pola godine. Dr Purić ovo energično odbija. studenta. 2. suprugu našeg vojnog izaslanika u Ankari pukovnika Miloša Bankovića Gospođa Banković je. Vujović je svakodnevno saslušavan i pitan šta mu je poznato o mome zadatku i misiji u Turskoj. Britanci napuštaju đenerala Dražu Mihailovića. 3. mnogi listovi predstavljaju Tita kao velikog borca za demokratiju. sopstveniku fabrike xakova iz Mladenovca. zaključen na najbolji mogući način. koji su garantovali da ću se vratiti. Na vladu dr Božidara Purića vrši se pritisak da izvede rekonstrukciju. Kod Ljotića se nalazim sa majorom Petrovićem kome sam za đenerala Mihailovića preneo sledeće: 1. rekao sam svojim prijateljima. već sam bio samo saslušavan. Odgovorio sam da moram da se vratim jer će inače propasti zaključeni posao za srpski Crveni krst. nije imao šta da prizna. ali moramo istaći negovo junačko držanje u zatvoru. savetovali su mi da ostanem u Turskoj.. Ona je provela nekoliko meseci u zatvoru Gestapoa i u zloglasnom logoru na Banjici ali nije ništa priznala. Strana štampa sve više i pohvalnije piše o Titu. Mnogi prijatelji posumnjali su da ću se vratiti u okupirani Beograd. a samim tim izbeglička dece iz Bosne. u potpunosti prenete. Imam utisak. Blagodareći junačkom držanju gospođe Banković i Vujovića. da među našim političarima u Londonu ne vlada jednomislije u pogledu na naša politička pitanja. 57 Istine radi moram dodati. sva će pomoć biti pružena samo Titu. da. Ovu poruku poslao je industrijalac Milan Maksimović svome kumu i prijatelju Milanu Rakiću. Po povratku u Beograd. u najkraćim crtama. ispitivana o našim političkim vezama. Like i drugih krajeva neće dobiti tako potrebnu pomoć. da je dr X. Saveznici neće više pomagati đenerala Mihailovića. da ću biti lišen slobode pri povratku. U Beograd sam stigao 4. Dimitriju Ljotiću i dr Petru Zecu. blagodareći prijateljima. diplomatski predstavnici u Carigradu i Ankari. Preneo sam lozinke na osnovu kojih će industrijalac . Nojbaher mnogo doprineo da nisam bio uhapšen niti maltretiran od strane Gestapoa. odmah sam saznao da je Gestapo uhapsio gospođu Ivanku Banković. decembra 1943. koji je bio pratilac Dimitrija Ljotića.

Tim zajedničkim borbama komandovao je lično vojvoda Pavle Đurišić. preko poznatog nacionalnog prvaka i sokolskog trudbenika Čede Milića. đeneral Nedić šalje u pomoć vojvodi Pavlu Đurišiću drugi bataljon petog puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Đeneral Nedić poslao je za Crnu Goru pomoć u oružju. Među njima se nalazio i teški ranjenik Aćim Jegdić iz Gacka. smeste u bolnice u Beogradu. nedaleko od Nikšića. i četnike iz Bosne. nađeno je kod njega Ljotićevo pismo. Komunisti su svirepo ubili Čedu Milića u Gornjem Polju. Na sam .000 boraca. 4. duvanu i oko 250 brdskih konja. kao i da Maksimović isplati porodicama naših ljudi iz Turske i Engleske preko tri miliona dinara. jer mu svi nisu odani. u zajednici sa četnicima. U Beograd kod đenerala Nedića dolazili su još: vojvoda Petar Samarxić. u jačini od 893 borca. Pored pšenice i kukuruza on šalje u Crnu Goru i nekoliko vagona šećera.Milan Maksimović poslati četnicima veće svote novaca. gde su oni lečeni i redovno negovani i pomagani od dobrovoljačkih porodica. gde je ujedinjenim nacionalnim snagama. Dalmacije. Čeda Milić se bio sklonio u Pivski manastir. Pored ove pomoći đeneral Nedić i Dimitrije Ljotić uspeli su da četnike ranjenike iz Zapadne Bosne i 59 Like. od strane saveznika. Ovaj dobrovoljački bataljon. hrani. SAVEZNICI POMAŽU KOMUNISTE U JUGOSLAVIJI Najveća pomoć Titu i njegovim komunistima. komandovao vojvoda Pavle Đurišić. Đeneral Milan Nedić naimenovao je vojvodu Pavla Đurišića za potpukovnika i postavio ga je za pomoćnika komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa. takođe. Kada su ga komunisti uhvatili. Najveća i najznačajnija borba četnika i dobrovoljaca protiv komunista bila je na planini Biču. Hercegovine. imao je mnoge borbe protiv komunista u Sanxaku. 58 municiji. Poručuje se đeneralu Mihailoviću da obrati veliku pažnju na ljude iz svoje bliže okoline. NEDIĆ POMAŽE ČETNIKE VAN SRBIJE Đeneral Milan Nedić pomagao je. koji je bio komandant Četničke brigade. Like i Crne Gore. Početkom meseca februara 1944. Vojvoda Đurišić kao svoje oficire za vezu pri komandi Srpskog dobrovoljačkog korpusa šalje u Beograd majora Boža Joksimovića. majora Milivoja Zonjića i kapetana Radomana Đeranića. koje su brojale preko 5. Naročito je mnogo učinio za četnike iz Crne Gore. Mitar Davidović i Stevo Starović. Poruke Čedi Miliću od Dimitrija Ljotića preneo je Milan Slijepčević. pružena je bombardovanjem Beograda. koliko je to mogao. Kod Mojkovca je. vođena naročito žestoka borba. Prve veze sa četnicima iz Hercegovine uspostavljene su još početkom oktobra 1941. U Beograd su dolazili četnički kuriri Todor Govedarica i Obren Popović obojica iz Gacka. Pomoć četnicima van Srbije išla je preko Dobrovoljačke komande i preko ministra pravde Bogoljuba Kujunxića. a delom i iz Hercegovine.

koje su Britanci odbacili i pokušali da im uprljaju nacionalnu čast. Samo mali odredi i trojke mogli su tada da opstanu u Srbiji. jer su svi nacionalni odredi bili složni i objedinjeni u borbama protivu komunista. godine. svakako. sa izuzetkom neznatnog broja komunista. prikupljenih po raznim krajevima. prilikom bombardovanja na Balkanu. a braća Rusi ne bombarduju čak ni nemačke gradove." Srpski narod bio je na visini i ostao veran svojim zapadnim saveznicima. tražio ova bombardovanja da bi izazvao pometnju i rasulo kod nacionalnih Srba. saveznici strašno bombarduju Beogrd.. Titu su anglo-američki napadi iz vazduha na Srbe trebali još i radi toga da bi njegove jedinice mogle doći u okupiranu Srbiju. Jedinstveni nacionalni front . Nemci su imali najmanje štete od ovog teškog bombardovanja Beograda na prvi i drugi dan Uskrsa. a s druge strane da bi srpski narod ogorčio protivu Amerikanaca i Britanaca.Eto. Komunistički agitatori su govorili i širili ovakve vesti: . da zapadni saveznici pomažu Tita i da su napustili đenerala Mihailovića Svak je razumeo bombardovanje železničke stanice. da bi prošli i zauzeli Ibarsku dolinu. Više stotina američkih i britanskih pilota. bili su prebačeni iz okupirane Srbije u Italiju. Komunistima je ovo bombardovanje došlo kao poručeno. Tito je. Amerikanci i Englezi bombarduju nevino stanovništvo i to na Uskrs.. Komunisti vrše 30. izdaje naredbu svojim najboljim jedinicama da preduzmu ofanzivu protiv Srbije. Ovo bombardovanje izaziva pometnju u nacionalnim redovima. godine morao je da propadne. Od razbijanja takozvane „Sovjetske užičke republike". žene i decu!. nije bilo većih komunističkih jedinica u okupiranoj Srbiji. da zagospodare izvesnim strategijskim tačkama u Srbiji . dobrovoljaca i odreda Srpske državne straže . Rusi se bore protivu vojne sile a ne napadaju nevino stanovništvo. Nacionalni odredi spasavali su i 60 krili one anglo . bili prinuđeni da se padobranima spuštaju u okupiranu Srbiju. marta noću ofanzivu. I pored moralne i materijalne pomoći. Broj žrtava među civilnim stanovništvom bio je veoma veliki. U ovom spasavanju avijatičara naročito su se istakli četnici đenerala Mihailovića. Jedinstvenim snagama nacionapnog fronta rukovodio .dan pravoslavnog Uskrsa 1944.razbija komuniste. koju su komunistima ukazivali zapadni saveznici. gde nije bilo nikakvih vojnih objekata niti su u tim krajevima Nemci stanovali. pomagao je odbranu od komunističke agresije. Oni su za nekoliko časova popravili i osposobili železnički saobraćaj. pa do proleća 1944. ali niko nije mogao da razume teško bombardovanje drugih krajeva Beograda. koji su doživeli strašan poraz. Komunisti su imali plan. Docnije su već svi uvideli da se bombardovanje u Srbiji vrši po želji i planu komunista. Tada je postalo svakome jasno. novembra 1941.Jastrebac. i 31. Titov poduhvat u proleće 1944. Tito u martu i aprilu 1944.i da se tako povežu sa komunistima u Bugarskoj. a kamoli srpske. Kopaonik . Narod u Srbiji.američke pilote koji su.četnika.

Anglo-Amerikanci sklapaju sporazum po kome se u Jugoslaviju neće iskrcati njihove trupe.je zajednički operativni štab. I ovo bombardovanje AngloAmerikanci su izvršili na traženje Tita. ako sovjetske trupe ne uđu u Jugoslaviju. koja će biti opasnija. Drugi ravnogorski korpus kapetana Predraga Rakovića. Jedinicama Srpske državne straže komandovao je potpukovnik Redić. Ruzvelt i Čerčil nisu videli. Ovo dokazuje i bombardovanje Beograda na sam veliki hrišćanski praznik . i njihov general-lajtnant Svetozar Vukmanović . Nedić i srpske nacionalne snage su bile daleko jače. Tito i Staljin su taj sporazum izigrali na taj način što je Tito zatražio pomoć od Crvene armije. jer su imale veliku pomoć naroda . na čijem se čelu. Na pitanje šefa Britanske misije kod Tita.. da Staljin. preko Tita. a Titu samo korist. U borbama za Ibarsku dolinu učestvovale su sledeće nacionapne jedinice: Javorski korpus pod komandom majora 61 Cvetića. 1947. Te su vesti bile najbolji dokaz da su nas Amerikanci i Britanci napustili i da se od njih više ne može očekivati: sloboda i spas od komunista. Jedinstvo nacionalnih oružanih jedinica imalo je punu podršku naroda u Srbiji. Vodeći politički ljudi Amerike i Velike Britanije nisu u to vreme videli da od strane Sovjetskog Saveza postoji ofanzivna opasnost kao i duhovno . Od strane dobrovoljaca učestvovali su II i IV puk. jer su dobro znali da. Ovaj su sporazum Anglo-Amerikanci striktno poštovali. jer Sovjeti žele da zagospodare celim svetom. punom parom radi na tome da boljševizira Jugoslaviju. prvi bataljon I dobrovoljačkog puka i prvi bataljon III dobrovoljačkog puka O porazu komunista govorio je. o ovom pitanju Tito je odgo-vorio: .000 Srba. On pokušava da prikaže ove poraze kao posledicu vojnih i moralno-političkik grešaka komunista. Na široke narodne slojeve vesti Radio-Londona porazno su delovale.Tempo. godine. đeneralštabni potpukovnik Radoslav Tatalović. izvršeno po planu komunista.Dao sam odobrenje Crvenoj armiji da uđe na jugoslovensku teritoriju. Tu je poginulo preko 3. Radio London svesrdno je pomagao Tita.Uskrs.politička nesreća. koji je bio veran i odan baš tim Anglo-Amerikancima. nalazio načelnik štaba Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Kosovski korpus kapetana Žike Markovića.koji je vladavinu komunista osetio na svojoj koži u takozvanoj . Prvi ravnogorski korpus pod komandom kapetana Zvonka Vučkovića. komunisti nikada neće moći uspostaviti svoju vlast u ovoj zemlji. Oni nisu videli da će nacističku okupaciju 62 zameniti sovjetska. U stvari. septembra 1944. do poraza komunističkih jedinica došlo je zbog toga što su sve srpske nacionalne oružane jedinice učestvovale zajednički u tim borbama." Staljin i Tito su na ovaj način izigrali AngloAmerikance. Bombardovanje. Nijedan Nemac nije poginuo. srpskom narodu je donelo nesreću i bedu svake vrste. AngloAmerikanci izvršili su bombardovanje Beograda i sejali smrt među nesretnim srpskim narodom. Pored bombardovanja Beograda i drugih srpskih okupiranik gradova. na dan 6. teško je bombardovan Leskovac. Međutim.

trijumf junaštva i patriotizma naših naroda i najviši dokaz jedinstva i savezničke solidarnosti. U tom govoru kralj Petar II traži od svih antikomunističkih 63 boraca u Jugoslaviji da se priklone i priđu Titu i njetovim komunistima. Ja pozdravljam sve vas. Tito je došao na vlast u Jugoslaviji uz pomoć Crvene armije i zbog strašnih političkih grešaka Anglo-Amerikanaca.. održao je jedan strašan govor preko Londonskog radija.V.Sovjetskoj užičkoj republici. na dan 18. Kralj Petar II održao je drugi govor u kome je rekao: . da se u Beogradu obrazuje privremena Kraljevska jugoslovenska vlada... Nacionalne borbene snage pod komandom đenerala Mihailovića odbačene su i na njih kralj Petar udara žig srama. U to doba u Beogradu je bilo vrlo malo nemačkih trupa. prema bratskoj i savezničkoj Crvenoj armiji i njenom velikom maršalu Staljinu. ispunjen najdubljom zahvalnošću prema jugoslovenskoj narodno-oslobodilačkoj vojsci i maršalu Titu.Ja sam konjički kapetan I klase Radojica Rončević..Dragi moji Srbi. marta 1906. oktobra 1944. januara 1945. Na dan 20. (Kuda srlja naš Kralj.3a nas nije ni od kakvog posebnog interesa kakav će politički režim doći u Jugoslaviji na vlast." Nedić i Ljotić imali su plan. 1965) Na govor kralja Petra II odgovorio je četnički kapetan iz Crne Gore. krvlju i suzama iskupljivana sloboda nikad pokorene Jugoslavije. septembra 1944. da đeneral Mihailović odmah sve oružane snage stavi pod svoju komandu. godine. da se Kralj i Saveznici o tome odmah obaveste i da se traži da Saveznici uđu u Jugoslaviju sa svojim trupama. rođen 22. Kralja Petra II uputio ove reči: . u Nikšiću. uoči 12. Oslobođenje Beograda. Kralj Petar II. Zajednički ulazak jugoslovenske narodno-oslobodilačke vojske i slavom ovenčane Crvene armije. održao je govor u Donjem domu u kome je rekao i ovo: . izvojevano natčovečanskom borbom naših naroda i neocenjivom pomoću bratske i savezničke Crvene armije. gde sam svršio . O uzrocima zbog kojih ovaj plan Nedića i Ljotića nije ostvaren nećemo govoriti u ovoj knjizi. Beograd naša junačka i napaćena prestonica. i odajem poštu herojima i žrtvama za našu zajedničku slobodu". Četrdeset i tri meseca je znojem. g. On je na adresu NJ. Smatram da u Velikoj Britaniji ima malo ljudi koje će razveseliti ili ožalostiti buduće jugoslovensko državno uređenje... Vinston Čerčil. opet je slobodan. Hrvati i Slovenci. Pozdravljajući oslobođeni Beograd. Beograd su nacionalisti lako mogli osvojiti i preko radio stanice slati apele i zapadnim Saveznicima i narodu u Jugoslaviji. simbol je pobede nad neprijateljem. godine. predvođene u borbi i otporu jugoslovenskom narodno-oslobodilačkom vojskom pod neustrašivim maršalom Titom. sredio vojvoda Momčilo Đujić. dragi moji Srbi. najubedljiviji su znakovi skorog i konačnog oslobođenja cele jugoslovenske nacionalne i državne teritorije.. Hrvati i Slovenci. i pobede naših velikih britanskih i američkih saveznika na ostalim frontovima naše narodne borbe. Radojica Rončević.

da vidite kakve se odista strašne zloupotrebe čine. Zato moram nastaviti sa pričanjem. Slušao sam taj govor i sam se usudio. iz sve duše svoje veran Kralju i Otaxbini. da bi Vaše Veličanstvo znalo da pred njim ne stoji nikakav izdajnik i petokolonaš. Ne znam da li je tako. njihova ljubav. Pa sam ipak tu zajediicu morao raskinuti i otpočeti borbu s njima. slučaj čitavog Srpskog naroda. bio sam stavljen pod tešku vatru. sa Vašim imenom. i tada kao zdrav otpušten. Hteo sam borbu sa okupatorom i vodio sam je. gde sam sve do 20. ali kako drukčije da Vaše Veličanstvo sazna istinu. Rat me je zatekao u Nišu kao komandira jedne protivoklopne baterije II konjičke divizije. Moj je slučaj. odakle se pred napadajućim neprijateljem povučem u Kragujevac. Vaše Veličanstvo! Preko radio Londona sam mogao sinoć čuti jedan govor za koji ista stanica tvrdi da je govor Vašeg Veličanstva. prema Vašem vernom narodu. koji je i u aprilu 1941. ali lakše će podanicima vernim Vašem Veličanstvu biti ako budu mogli znati da ono njihov Kralj. Tako ranjen uspeo sam da se dovučem do svojih kola i da sa ostalima svoje baterije. pošto je okupator daleko manja nesreća od samog komunizma. klasom nižu školu Vojne Akademije u Beogradu. nije govorio. da odatle završim sa 54. Iz Užica dođem u Bijelo Polje. Jer ovih dvadeset i sedam rana ja sam dobio u šest borbi u kojima sam. a sad slušajući ovaj govor izašlo bi da Kralj moj smatra mene izdajnikom. maja ležao u bolnici. ako ne iznesem svoj slučaj. ako možete. već veran oficir. godine ja sam se sukobio sa Nemcima kod Niške Banje i pošto sam veći broj kola neprijateljskih onesposobio. dođem do Aleksinca. a ljudstva malo ostalo. Dvadeset i sedam rana. jer će nas to kao narod sahraniti. Oprostite što o tome govorim. njihova nada. Slušao sam taj govor. Nadiranje neprijateljsko me ponovo natera na povlačenje te dođem u Užice. koliko one reči koje su mi dušu izranjavile. onda bar sprečite. da vidite i da popravljate. vršio svoju dužnost i to krvlju svojom posvedočio. 65 Zato sam se morao Vašem Veličanstvu prethodno predstaviti. a ako ne možete. Išao sam u toj borbi zajedio sa komunistima. Neprijatelj je bio samo na 150 metara od nas. Tu sam bio ranjen sa pet neprijateljskih metaka. I dao bi Bog da ovaj govor nije naš Kralj izgovorio. Veličanstvo. tako da sam i sam morao postati nišanxija na jednom topu. Šteta od njega će biti i ovako i onako. pa da kroza nj sagleda kako je to srpski narod došao u sukob sa Titovim komunističko-partizanskim bandama u koje nas sinoćni govor poziva da se svi svrstamo. već da je drugi neko pod njegovim imenom to govorio. Devetog aprila 1941.gimnaziju. ja imam na sebi. svega 17 ljudi i desetah kamioneta. Kao konjički oficir služio sam u mnogima garni64 zonima Jugoslavije. branio interese njihove. Vaše Veličanstvo! . ali svih dvadeset i sedam me nisu skupa zabolele toliko. da se ovom svojom rečju obratim Vašem Veličanstvu. Nisam priznavao kapitulaciju. da se nove ne čine.

maja 1941.raspis. Pokojni Todorović još nije imao moje iskustvo sa komunistima. tako da nameru odložih. Moje drugovanje s komunistima u Hercegovini trajalo je oko mesec dana. U bolnicu dolažahu ljudi s teškim ranama i pričahu neverovatne stvari o započetom masovnom istrebljenju Srba od strane ustaša i njihovih pomagača. Već u septembru 1941. godine bio sam 66 prinuđen da tu zajedničku rabotu prekinem. Ovih dana dolazio je u Belopavliće. ustaša i njihovih pomagača. Ne samo da se nisam hteo javiti ni za kakvu službu. Organizuje neku narodnu vojsku. koliko se sećam. on se neprestano nadao da će moći s njima nekako da uredi odnose. Međutim. od kojih nisam izlazio iz stroja Pošto su se komunisti povukli. Ali kad izađoh iz bolnice 20. predajući nas u roblje okupatoru. februara 1942. pripremao sam napad na Borač. 13. Ali ustanak propade.U bolnici u Nikšiću su me manje bolele rane. Ni posle toga se ja nisam pomirio sa okupacijom. U njihovom štabu u Radovči nađeno je njihovo naređenje . sa kojom vodi borbu protivu okupatora. a kako nisam imao dovoljan broj ljudstva i oružja za udar na Borač. a beskrajno više me je tištalo što smo tako bedio izgubili svoju slobodu i celinu. potpisala. Pa i ako ovo radi. postupiti sa njim po kratkom postupku. koje su komunisti izvršili. ova će vojska jednog dana biti štetna po interese naše partije. Kada sam im ja zabranio da to čine. stupio sam u vezu sa majorom počivšim Boškom Todorovićem. g. kome sam postao načelnik štaba za Hercegovinu i bio sam sve do njegove smrti 20. za njega su to bila braća. jula Crna Gora skoči na ustanah protiv okupatora. Međutim. te sam od sviju tih njihovih potera ostao nepovređen. Nisam hteo da se pokorim kapitulaciji koju je Vrhovna komanda 15. Ja sam video da je borba protiv okupatora za komuniste samo pogodan izgovor za ostvarenje njihovih komunističkih ciljeva. oni su rešili da me ubiju. Njegovo ubistvo 20. godine. Ali . Reših se da idem prvo tamo da branim Srpstvo ugroženo. godine. glasi ovako: konjički kapetan Rončević Radojica. koji. Iako ih dotle nisam nikad napao. još je verovao da je zajednički rad s njima moguć. prekratilo je život jednog junaka istovremeno kada je mene potpuno utvrdilo i u ovom sadanjem svom gledanju. u borbama sa ustašama kod Gackog i na Borču dobio sam nove četiri rane. oni su neprestano slali svoje potere za mnom da bi me ove ubile. Čim sam to primetio. nalazi se u Hercegovini. ja sam ih pozvao da se raziđemo i oni su odmah otišli. nego sam u bolnici napravio plan za dalju svoju akciju. u kojoj je bilo i 60 komunista. a ja sa dovoljnom družinom. jer sam utvrdio da komunisti svu borbu upotrebljavaju radi komuniziranja širokih narodnih masa. aprila 1941. Bude li se protivio. Međutim. Pri prvom susretu kapetana Rončevića uhvatiti i sprovesti u glavni štab. pređoh u avgustu mesecu u Hercegovinu da tu sprečim dalja zverstva nad Srbima. g. pa i sam u tome učestvovah. malo se društva nađe za taj poduhvat. februara 1942. imao sam sreće. stvaranjem zaštitnih srpskih odreda. koji će stajati za vratom neprijateljima njegovim.

godine. 4. jer su komunisti iskoristili interniranje nacionalističkih vođa i ponovo zavladali skoro celom Crnom Gorom. Poslednji put sam bio ranjen u borbi na samom mostu kod Vašeg dvorca u Miločeru sa dva metka i četiri rane.okupacija je manje zlo od komunizma. Nisam aktivno mogao učestvovati u pohodu. U toj službi budem po peti put ranjen . A uz to. izginulo je preko 1. a to će reći svaki peti. ali sam išao da posmatram borbu iz blizine. Vaše Veličanstvo! Poznato je svima Vašim podanicima da postoji mudra 68 odredba Ustava zemaljskog. Protumačili su mi zatim isti ljudi. nađen tu od komunista.000. rešen da napustim borbu protiv okupatora i da se stavim na raspoloženje onom nacionalnom pokretu koji se sada stvara u Crnoj Gori. po odobrenju svojih pretpostavljenih. da se mora s pravom verovati da ni blizu ne poznaje sadašnje stanje svoga naroda. marta 1942. makar to bilo i za najkraće vreme. Vaše Veličanstvo nije u svojoj zemlji više od tri godine. Protumačili su mi ljudi kojima je to dobro poznato da je to poglavlje zato što Kralj treba da poznaje prilike svoje zemlje da bi mogao vršiti vlast. Za to vreme samih Srba. već su još dublje i dalekosežnije prilike u duši narodnoj morale nastati. neprikosnoveni . jula 1942. A nije samo to. godine sa 9 rana. ako je istina da je moj Kralj i Gospodar izgovorio one reči koje sam sinoć čuo. pa bi se moralo znati da ste potpuno daleko od događaja. svučen do gole kože i ostavljen kao mrtav od njih. Veličanstvo. A od svega toga Vaše Veličanstvo tako daleko je. od okupatora bio sam interniran u Bar. Vaše Velnčanstvo. po kojoj Kralj ne vrši vlast Kraljevsku kad nije u svojoj zemlji. okupacija je kratkotrajna. posle kapitulacije Italije. Kada sam prezdravio unekoliko. Pretpostavlja se s pravom da ih ne može znati čim u svojoj zemlji nije. A nije ni to samo. Kod komunizma slobodu gubi potpuno i nacija i porodica i jedinka.pri napadu komunističkom na jednu kolonu kamiona na putu za Bar. već su se i mnoge promene dogodile i na samim mrtvim stvarima: toliki gradovi i sela su same ruševine i zgarišta. od kojih sam rana bolovao punu godinu dana. U Beograd sam došao radi lečenja od tih rana i tu sam dobio nove i najteže rane. preduzet je bio četnički pohod protivu komunista u Bosni. a porodice i pojedinci je u znatnom stepenu još uživaju. a komunizam ima pretenzija i mogućnosti da obuhvati žrtvu svoju za vekove. U tom pokretuja sam ranjen na Javorku. da je ova odredba Ustava i zbog toga što je Kralj suveren. Da je samo to. U okupaciji je nacija 67 izgubila slobodu. Zato sam se vratio u Crnu Goru 1. dođe do stvaranja Crnogorske žandarmerije i ja tada. pri kom napadu je devetoro samo žena i dece izginulo. Po povratku iz Bosne. kod Nikšića. odakle sam pušten zajedno sa ostalim internircima. Odmah se javim na raport Đukanoviću i pukovniku Stanišiću i oni mi narede da stvorim novi Nikšićki odred sa kojim bih se neprestano kretao po planinama i vodio borbu protiv komunista.200. primam komandu nad Barskim žandarmerijskim bataljonom. Međutim. kad sam ostao i na razbojištu.

. Zar jedno delo zakon ne dozvoljava. a on je to samo kad sedi u svom Kraljevskom prestolu. opet moramo verovati da ih poznaje toliko da onakav odgovor nije mogao držati kao slobodan. a ako ne odredi onda mu sam Ustav određuje. Zarobljeni kralj ne može vršiti Kraljevsku vlast.Gospodar svoje zemlje. Kralj ne popušta. Kakva li je sila morala biti pa da Vaše Veličanstvo izrekne te reči . Ali 18. Može i nepravno delo da se učini. da bi se opet. Karađorđević. sin Aleksandrov. Kralj tada popušta i govori. i to bezobzirno. praunuk Karađorđev i Njegošev. ne poznaje prilike. a unuk Petrov. To znači: Srpski narod treba da se odreče svog trogodišnjeg iskustva i da se preda onome ko mu je zadao neposredno i posredno više zla nego svi ostali neprijatelji. po slobodnoj svojoj oceni mogao reći ono što smo sinoć slušali. a bićemo Vam poslušni kad da Bog da sednete ponovo u svoj Kraljevski presto. ma kako pakleno to izgledalo. Govor koji je sinoć do nas dopro pokušava da preseče granu na kojoj se drži presto ne samo Vašeg Veličanstva. da je stvarnost još pakpenija. i 17. Iako sa pravom pretpostavljamo da Kralj budući više od tri godine izvan zemlje. Gospodaru. Otuda mudri ustavotvorci nalažu Kralju da odredi zastupnika kad na put u inostranstvo polazi. Mi smo Vam svi verni. Pravna situacija je dakle jasna. Jer mora da su paklene zamke i 70 paklene prinude da bi do onakvog govora jednog Kralja .ako ih je izreklo. ponovilo 8. Može biti. septembra. a ipak se učini? 69 Iz jednog mog slučaja se vidi kako je srpski narod došao vasceo do borbe protiv Titovih bandi. septembra biva ponova teško bombardovan Beograd i čitav niz srpskih gradova. Api zato 6. Iz govora koji je pod imenom Vašeg Veličanstva sinoć' dan vidi se da se ceo narod poziva da priđe pod Titovu komandu. Međutim. Kralj ne popušta. Tog dana po podne Kralj otpušta Purićevu vladu. Kad ide u inostranstvo Kralj može biti slobodan. Kralj čak ne govori ni o svom rođendanu. i koji će mu tek zla zadati ako uspe da njim zavlada potpuno. Tada dolazi do bombardovanja Beograda 16. a može to ne biti: može biti i zarobljenik. maja Beograd biva još teže bombardovan. vodi se borba da Kralj stavi svoj narod pod Titovu komandu. nego i sav Srpski narod sa svojom istorijom i svima svojim materijalnim i moralnim dobrima. Mora biti da je golema neka prinuda delovala na njega kad je On ono (ako je On) izgovorio.ako je on zaista govorio. Api to nije dovoljno. Api kakva? Misao nam luta i mi se hvatamo i za ovu redpostavku: U Londonu se vodi borba protiv vlade Božidara Purića. Zatim nastaje izvesno zatišje. Veličanstvo. aprila (prvi i drugi dan Uskrsa). Nema dakle pravnog dejstva govor sinoćnji baš da ga je i samo Vaše Veličanstvo izgovorilo. i teže. Kralj opet ne popušta. jer niko živi u Otaxbini ne može verovati da je Kralj naš.

Kako je to daleko od istine! Jedan episkop srpski rekao je jednom ove reči: „Nismo mi protiv komunizma zbog ekonomike. gde je po dvadeset duša jelo jednom kašikom. Ali ako je govorio. po zakonima naše zemlje. Šta će nas učiti Staljin o komunizmu ekonomskom. jer imaju suprotan pogled na svet: oni su za Boga.došlo. Ako ih primiš i poslušaš ih. preti ti sa žigom izdajnika i nemilosrdnom kaznom u Kraljevo ime. U tom govoru se veli da je Kraljevom dozvolom Šubašić sklopio korisne sporazume sa N. Kralja i Otaxbinu. izdaćeš stvarno i Boga. i Kralja i Otaxbinu. Čerčil je u jednom govoru rekao da Srbi neće da budu komunisti. pod pretpostavkom da je to zaista Kraljev govr. jer ćemo biti krivi našim zakonima ako bismo drukčije radili. da se oslobodimo. jer su privrženi svojim individualnim imanjima. golemoj neslobodi kad onako govori svome narodu. Nego Srbi ne mogu biti komunisti. Nisam ja pravnik. A po tom sporazumu Tito. primio za ove tri godine. jer su te reči došle u Kraljevo ime . To su razlozi duše i srca narodnog. Veličanstvo? Ako je to vojska Vaša.O. G. protiv Kralja i protiv Domaćina" Eto zato su mi dušu probile reči iz sinoćnjeg govora teže nego svi hitci koje sam. i sebe i seme svoje. Vaše Veličanstvo! Verno srce govori svome Kralju: Ne dajte zastavu svoju iz svojih ruku! Ne priklanjajte se ni pred kakvom prinudom! Oslobodite se.V. maršala Tita. Neću primiti reči iz sinoćnjeg govora za Vaše i zato ih neću poslušati." . nije bio slobodan Kralj naš: odvojen od svog naroda on je u nekoj teškoj. Kralja Petra II i ničiju drugu ne možemo. Ovo samo uzgred pominjem. Svako dakle naređenje koje bi nas slalo da slušamo nečiju drugu vojsku. mi moramo odbiti. traži od Kralja da naš Kralj protiv Ustava šalje sve u vojsku u koju po Ustavu ne možemo ući. drugi. već zbog metafizike i etike. Vaše Veličanstvo! Tu nema izbora. Kralja i Domaćina. onda kako nam se može naređivati da u nju uđemo? Jer mi možemo ući samo u vojsku NJ. Neće srpski narod prikloniti glave svoje pred Titom. Veličanstvo. služiti. služeći s verom u Boga. a komunizam je protiv Boga. duboki razlozi ne daju Srbima da pođu sa Titom.V. al' mi je zato uzgred. I šta sad? 71 Ako ne primim reči Kraljeve i ne poslušam ih. sad dolazi pod drugom maskom da mu dokrajči život i tela i duše. koji ne priznaje ustavna prava Kraljeva. Ali s kim to Šubašić pravi sporazum? Sa maršalom Titom koji javno ne priznaje ustavna prava Kraljeva.Vaše Veličanstvo. Nije moguće da je moj Kralj ono i onako govorio. razume se. kada je većina od nas starijih rođena i odnjihana u zadrugama. ma ko to naredio. kakav sporazum pravi Vaša vlada s Vašom vojskom? A ako nije Vaša vojska. sve. Zna srpski narod ko mu je najteže rane naneo za ove tri godine: ruka koja mu je najviše uboda nanela maskirana na jedan način. Pa čija je to vojska.

a pojedini ljudi su otkriveni kao najobičniji klevetnici.. godine. Bez razlike na nekadašne partijske podele. Beograd). bez obzira da li je neko bio za rat 1941. đeneral Milan Nedić je raspustio svoju vladu i napustio Beograd. 6. u svom krugu. U ratnim aktima i dokumentima Saveznika do sada objavljenim ne postoji ni jedan dokumenat iz koga se vidi.15. Pa čak 73 ni svi komunisti danas zlo ne misle o Milanu Nediću. u svim krajevima koje on nastanjuje a ne samo u Srbiji. u prvom redu komunisti. strasti iz rata popustile su.. Ogromna većina srpskog naroda. g. ali je on to energično odbio jer je smatrao da Srbima time neće ništa pomoći. Danas se u tom pogledu situacija mnogo izmenila. kao i mnogi neobavešteni i sasvim rđavo obavešteni krugovi.("Novo Vreme". petak. koji se u najteža vremena za njega žrtvovao. uvereni smo da će lako naći pravi odgovor bez tuđe pomoći. A pre i više od svega toga u tom pogledu presudna je reč narodna. Ako ne javno. To je zaista veliki greh i sramota. sept. u srpskom narodu stvarana je leaenda o pokojnom đeneralu Milanu Nediću.. Odmah posle rata. Jedno kraće vreme đeneral Nedić je živeo u Beču. pa sve više kako smo se od svršetka rata odmicali. Nemci su tražili da đeneral Nedić ponovo obrazuje svoju vladu. godine ili je bio protiv rata. Nedićeva . bez obzira u kojoj se nacionalnoj formaciji našao u toku samog rata. danas Srbi u zemlji jednako misle o Nediću: misle o njemu kao o svom velikom sinu. u svom srcu poneo je lik Milana Nedića kao lik velikog junaka i mučenika i spasioca srpskog naroda u njegovom najsudbonosnijem i najstrašnijem istorijskom trenutku. Vreme je učinilo svoje. Kada se već sasvim jasno videlo da su AngloAmerikanci i Kralj Petar II sve predali Titu i da su sovjetske trupe ušle na teritoriju Jugoslavije. oktobra 1944. svrstavaju đenerala Milana Nedića zajedno sa „kvislinzima". pa su i oni Milana Nedića stavljali uz Kvislinga i Pavelića. sa izuzetkom sasvim neznatnog broja komunista koji su ga na mučki način ubili samo zato da im na procesu ne bi rekao punu istinu. Na žalost. Neki su napadali Nedića da bi samo na neki način postali „heroji" i „borci protivu okupatora" Iz pojedinih tajnih arhiva i dokumenata može se mnogo šta videti o ličnostima koje su ma kakvu značajnu ulogu igrale u toku poslednjeg rata. odmah po svršetku rata bilo je i izvesnih Srba koji nikad nisu bili komunisti niti su to postali. radi njega. Naš komentar nije potreban na objavljni govor četničkog komandanta Radojice Rončevića. koji se radi njega mučio i ponižavao i koji je. 1944. najzad na mučenički način život svoj izgubio. Isto tako. oni će prećutno. ili se dalo zaključiti da je Milan Nedić vršio ma kakvu službu za ratnog neprijatelja. Ko hoće da misli. 72 NEDIĆEV RAD U SVETLOSTI DOKUMENATA Protivnici. morati da priznaju da je pokojni Milan Nedić činio u toku rata dobre i korisne stvari za svoj nesrećni narod. Misli tako ceo srpski narod. pa je prešao u Kicbihel.

da prizna (Sanxak i Crnu Goru). To je bio.. pa 74 sam sa njim i razgovarao.Jugoslavien" (izdanje 1954. U onim tragičnim danima. generala Majsnera. između ostaloga. Njegove su trupe polagale tome Kralju zakletvu i protiv partizana se borile pod srpskom nacionalnom zastavom. i sledeće: .Jugoslavija u Drugom svetskom . bez sumnje. u vojnoj službi. dr Jozef Matl bio je. skroz naskroz karakteran čovek. on je pročitao i prostudirao mnoštvo akata i dokumenata da bi napisao studije i rasprave o tim događajima. Navešćemo samo nekoliko odlomaka iz nemačkia izvora da se vidi šta ta strana misli i kako rezonuje o đeneralu Milanu Nediću: Nemački sociolog Johann Wuscht piše o Nediću. Očigledno je. Nedićevoj konstruktivnoj politici ima se zahvali što su odstranjeni sa uticajnih mesta vodeći ljudi okupacione vlasti u Srbiji. ukoliko se u javnom mnenju Saveznika i pisalo i govorilo o Milanu Nediću kao o „kvislingu" . na dužnosti u okupiranoj Jugoslaviji. na žalost. On će biti samleven između žrvnja Hitlerovog i Titovog. godine uneo je i ovo: „Prilikom jedne priredbe u Begradu sreo sam se i upoznao sa predsednikom vlade Milanom Nedićem." Nedić je spasao čast svoga naroda od sramote. januara 1944. da vodi računa samo o opstanku i budućnosti svoga naroda. U Nedićevim kancelarijama visila je na zidu slika Kralja Petra II. na primer. On dostojanstveno podnosi svoj udes: on.politika spasavanja srpskog naroda nije mogla da koristi neprijatelju. privede zemlju (Srbiju) konsolidaciji.Đeneral Milan Nedić je razumeo da jednom žilavom politikom. Njegova je sudbina veoma teška. profesor Matl je napisao poglavlje pod naslovom . koje je okupator via facti morao. u činu kapetana. koji su hotimično ometali autonomna nastojanja srpske vlade. naslućuje da mu predstoji propast. Poznati profesor slavistike na univerzitetu u Gracu. skoro sve vreme u Drugom svetskom ratu.. Pored svojih velikih iskustava na terenu. U vrtlogu ovog rata on se trudi da za svoju zemlju izvuče ono što je najbolje.. Lično kulturan. U nemačkim i italijanskim aktima i dokumentima vidi se sasvim obrnuto: da Milan Nedić služi samo i isključivo svome srpskom narodu. Okupaciona nemačka komanda uzela ga je jer je bio odličan poznavalac našeg jezika i naroda. strana 616 i 617). on se nalazi pred jednom beznadežnom situacijom. ali ipak on zastupa svoje poglede i interese Srbije i pri tom se drži tako da zaslužuje svako poštovanje. Posle rata profesor Matl pisao je o zbivanjima na području Jugoslavije u toku tog rata.to je činjeno pod kobnim uticajem komunističke propagande. on se opredelio: jedino za svoj mučenički srpski narod. i slučaj vođe nemačke policije.. knjiga XX. da je ostao veran svome Kralju. po svom biću uljudan." (Rgoses des grandes sriminels de guere deran le Tribunal militaire international. kojoj.Nandbuch . i u mnogim drugim stvarima Saveznici na Zapadu bez prestanka podležu. koja je bila svesna cilja. U velikom nemačkom priručniku „Osteurora . Jedan veliki nemački oficir u svoj dnevnik pod datumom 31. Nurnberg. On je postepeno razvio postavke jednog pravnog državnog autoriteta i stvorio je osnove za teritorijalno proširene zemlje... Vohleu-\/erlag: Koln-Gratz).

On tu kaže da je đeneral Milan Nedić 29. smatrali su da je bolje da Mihailović u celosti do daljega sprovede izvan Srbije istu zadaću. Ustaše su znale da je baš ta Srbija najveća brana iskorenjivanju Srba što je bio .vidi se i to kako ustaše sve čine da stvore nemoguće odnose između Nemaca i okupirane Srbije Milana Nedića. kao što je oni sprovode u Srbiji.„istaknuto je na prvom mestu spasavanje srpskog naroda od istrebljenja i anarhije kao i borba protivu komunizma". oficir starog kova od časti i viteštva.koji sve više počinju da izbijaju u javnost .. satelit i vazal. okovan i da iz tog i takvog položaja hoće da pomogne samo i jedino svome srpskom narodu i nikom više. Nigde se ni u jednom dokumentu ne vidi ni senka kakve servilnosti niti prijateljstva prema ratujućoj Nemačkoj.na molbu vodećih Srba iz političkog.. Profesor Matl kaže dalje da je „još u toku 1941. dr Matl.. odnosno onoj ličnosti koju bi Kralj odredio. da je vodila protiv pravoslavnih „kao verski rat katoličkih Hrvata protie pravoslavnih Srba sa oštrinom jednog verskog rata. U danom trenutku . razbijala je mnogo glavu Pavelićevoj Hrvatskoj. Njegova reč vredi kada je dadne. On svuda želi da se zna da je on rob." A za ustašku državu kaže. Godine 1942." U istoj raspravi profesor dr Jozef Matl piše: „da su Pavelićevi krugovi vodili ogorčenu klevetničku kampanju kod nemačkih službenih mesta protiv Nedićeve vlade. godine.. municiji i novcu. nemačka vojna uprava i vlada Nedićeva.." U brojnim nemačkim dokumentima iz Drugog svetskog rata može da se pričita da je Milan Nedić bio čestit čovek. U tim istim nemačkim dokumentima . Nasilno prekrštavnje značilo je u isto vreme i . veliki srpski patriot. U programu njegove vlade . i tako teško opterećuje stanovništvo zemlje. .. ali i dvoličan.. kakva je razlika između jednog Ante Pavelića i generala Milana Nedića u ogledalu nemačkih dokumenata Pavelić je svuda servilan. Kao protivuslugu tražili su da Mihailović privremeno ne obrazuje vladu. Nedić i Ljotić su se izjasnili spremnim da ubuduće rade zajednički sa Mihailovićem pri imenovanju komandanata oružanih jedinica kao i pri postavlanju okružnih načelnika. Ta Nedićeva Srbija stoji u tim dokumentima .. Najveći deo i ostalih ustaških prvaka tako je prikazan u nemačkim dokumentima.ratu". pošto već postojeća dupla vlada.produžava Matl 75 „Nedić i Ljotić predložili su Draži Mihailoviću dalju pomoć u robi.hrvatiziranje'. pošto je Pavelić u postojanju jedne umirene srpske nacionalne oaze u Šumadiji gledao trajno ugrožavanje njegove Nezavisne Države Hrvatske. takvim uvek prikazuju. avgusta . naime: čišćenje oblasti od komunističkih partizana.. To su nemački oficiri naročito poštovali. hranom i odećom četnički pokret u Srbiji i nacionalne odrede koje je major Dangić predvodio u Bosni".Nedić i Ljotić su spremni da vladu i sve njihove oružane odrede predaju Draži Mihailoviću. O. i oficiri i 76 razni drugi faktori.. okupiran. Nemci ga. Međutim.kaže dr Matl . pritvoran.. bedan. Nedić pomagao novcem. privrednog i naučnog sveta preuzeo vladu u okupiranoj Srbiji".

Ministar spoljnih poslova fon Ribentrop nije baš prijateljski primio ove žalbe. I kad je Nedić tražio reviziju provizornih granica Srbije.. Nedić je. a jedno vreme sedište mu je bilo u Beogradu. Dr Nojbaher o Nediću kao ličnosti ima veoma pozitivno mišljenje.a takav je bio Nojbaher . pukovnik Šmit i drugi. 77 Dr inž. Rekao je Nediću da čak ni Francuska ne može sad da reflektira da joj se ispravljaju granice i da je svaki takav srpski zahtev sada izvan diskusije. šef OKW. Firer opisuje položaj Jugoslavije posle državnog udara. odbio tada da potpiše jedan tekst kominikea koji mu je bio predložen. u toku druge polovine poslednjeg rata bio je diplomatski predstavnik i naročiti Hitlerov izaslanik za okupirana područja na Balkanu. Prisutni: Firer. U knjizi Proces velikim ratnim zločincima pred Međunarodnim vojnim sudom objavljeno je i ovo: „razmatranje položaja u Jugoslaviji. generalmajor fon Rintelen. da je Jugoslavija s obzirom na naredbu Maritaakcije. dr Milan Stojadinović. general-lajtnant Bodenšas. Stojadinovića.ustaški glavni cilj i plan. .(odmah posle autorovog puštanja iz Titovog zatvora). kapetan fregate fon Putkamer. . Zemlja je u to vreme imala samo jednog jakog čoveka. U svojim memoarima (Sonder-Auftrag-Sudost).. koja je sklona državnim udarima. Rajhmaršal. i stvarno i ljudski neuspeh susreta bio je potpun. . Herman Nojbaher. šef WFST.. šef Glavnog generalnog štaba. ministar spoljnih poslova fon Ribentrop. bili su potpali pod Hrvatsku. kojega je princ regent Pavle srušio na svoju vlastitu štetu" (Proces des grandes srimines de guere deren le Tribunal militaire internationa. nesiguran faktor. koji su objavljeni 1957.Nedić je Srbin konzervativnog kova. vrlo neraspoložen. strana 616 i 617). knjiga XX. On je polagao velike nade u posetu Hitleru i od toga je očekivao reviziju nemačke politike prema Srbiji. čisto srpski srezovi.. Vlade nisu nikada sigurne zbog nacionalnog pitanja i oficirske kamarile.. protiv neprirodnih granica Hrvatske.može da napravi jednom starom . Nedić je izneo na muški način žalbe protiv dotadašnjeg držanja Nemaca prema Srbiji i istakao je ceo niz zahteva čije bi ispunjenje olakšalo terete negovom mučeničkom narodu i popravilo njegov nemoćni položaj. Nojbaher piše i ovo: „Krajem avgusta 1943. Nurnberg. Hitler pred svojim najužim saradnicima tvrdi da u Srbiji postoji samo jedan čovek.Srbija će postojati i biće rasadnik Srpstva. i to je. Iz ovoga izlazi da je Hitler verovao samo Milanu Stojadinoviću i nikome više. godine upoznao sam Nedića.kaže na jednom mestu Nojbaher.ustaše su to dobro znale . možda. Srbi i Slovenci nikad nisu bili prijateljski raspoloženi prema Nemcima. u poglavlju o Jugoslaviji." Smatramo za potrebno da čitaocima pružimo još jedan vrlo važan dokumenat. a dok je Nedića .fon Ribentrop je bio vrlo oštar. to je srpski junker" . I više nije bilo mogućnosti da se nastavi razgovor. najveći komplimenat koji jedan nacionalista Nemac . a posle i s ozbirom na nešto docniji poduhvat Barbarosa. a istorijsko Kosovo Polje pripalo je novoj velikoj Albaniji.

Kvaternik je označio Nedića kao „neprijatelja Nemačke" i hrvatska vlada se boji da će srpski otpor u Hrvatskoj jačati. u područjima koje su bili okupirali Bugari. Milan Nedić je bio potpuno nesebičan i ostao je bez igde ičega svoga." „Početkom oktobra 1941. Glavni motiv njegovog rada bio je da se preko saradnje sa okupatorom olakša sudbina Srba On je težio da brani monarhiju Karađorđevića od komunizma." Vredno je zabeležiti i ove Nojbaherove utiske o pokojnom Milanu Nediću: „Nedić se nalazio u stanju stalnog razočaranja i ogorčenja. Nedić je skroz-naskroz srpski nacionalista. veoma važna i interesantna knjiga iz pera Ladislava Hortija i Martina Brosata. Naslov je knjige Hrvatska ustaška država 1941-1945. koji u to vreme. đeneralu. Kritika je ovu knjigu ocenila kao nešto najdokumentovanije što se dosad napisalo o ustašama i o 79 prilikama u Pavelićevoj „NDH" za vreme poslednjeg rata. u mađarskoj i nemačkoj okupacionoj oblasti Jugoslavije. strani knjige piše: „Već samo obrazovanje Nedićeve vlade izazvalo je tamo (kod ustaša) jako uznemirenje.. i na pok. u Albaniji.. I Nojbaher navodi da su samo nevolje nagnale Milana Nedića da se u ono teško vreme prihvati položaja predsednika srpske vlade pod okupacijom. A kao simbol njego-voga naroda..čoveku.kaže se na 135.. Kako je Kaše (nemački poslanik u Zagrebu) obaveštavao. koji je s njim zajedno politički išao.Zapadna Nemačka... nastavlja Nojbaher. u okviru Instituta za savremnu istoriju u Štutgartu . U stotinama pisama on mi se žalio na progone Srba u Hrvatskoj. ukoliko nemačka službena mesta u Beogradu budu izlazila u susret srpskim interesima.. strani u ovoj knjizi .. pomozi! To nikako nije bio komplimenat i pohvala za okupatore koji su ga posećivali. visila je druga slika: jeziva slika jedne mučeničke žene.. On je jednostavno sticajem prilika bio na to prisiljen . na osnovu mnogobrojnih dokumenata i jedne velike arhivske građe. Na 115.. srpske majke na krst razapete. On je bio neumoran kao tužitelj. Knjiga se zadržava.. koja vapije: Majko Srbijo. godine" . pa kaže: „U Nedićevoj kancelariji visila je slika Kraljeva čija je izbeglička vlada predstavljala 78 neprijateljsku silu. Knjiga je rađena naučno.kaže Nojbaher. Milanu Nediću. pati i strada. mestimično.. On je stanovao kod svoga brata đenerala Milutina Nedića. Meni je lično poznato da mu je snaha prodavala nakit kako bi u teškim ratnim vremenima mogao da preživi " Nedavno je izišla na nemačkom jeziku. Ja sam mu bio poslednja nada.„Kaše je u sporazumu sa Pavelićem predložio Bencleru (diplomatski predstavnih Nemačke u .

. Zbog toga. Srbi su ga smatrali.rođene sestre čuvenog američkog generala Bili Mičela. neposredno posle incidenta. Nedić je to odlučno odbio. godine kaže: „Nedić je bio u jugoslovenskom kabinetu ministar vojske i jedna od najomiljenijih i najpopularnijih ličnosti u Srbiji. Ustaška štampa prikazuje Nedićevu Srbiju kao „opasno gnezdo" i savetovala je da ovo „gnezdo" treba rasturiti radi dobra Hitlerove „Nove Evrope". .. jedan potpuno prestareli slabić. da isteraju Italijane iz Albanije. koji je odmah raštrkao jedinice po malim grupama. O Nediću su davali mišljenje i ustaše. za velikog junaka... da otvori put jugoslovenskoj vojsci kako bi se spojila sa saveznicima preko Soluna.. čije ime nosi veliki aerodrom u Milvokiju. kao „nelojalnog".. nemački diplomata Bencler kaže da su za Nedića „naročito bolni događaji u Hrvatskoj. da je general Nedić savetovao jugoslovenskoj vladi da odmah objavi rat Italiji. Nedić je pao u nemilost. godine Italijani su bombardovali grad Bitolj. U oktobru 1940. i pri sasvim opreznoj proceni tamo je dosad stradalo više stotina hiljada Srba.. maja 1947.. uz veliku odanost. kaže da su Nedić i Ljotić „smrtni neprijatelji" Nemaca i da se obojica interesuju samo za spasavanje što više srpskik glava.koja u svome članku objavljenom u londonskom listu „Dejli Mel" od 7. da se pridruže Grcima. Eto. što je bio jedan od razloga docnije za brzi slom jugoslovenske vojske. Oni Nedića predstavljaju kao „pod80 muklog neprijatelja". 1943. i jedinice su bile u iščekivanju pune volje za napad. ukoliko bi." Iz dokumenata." Ovaj je izveštaj Bencler poslao posle intervencije Milana Nedića zbog tadakšnjeg ustaškog ubijanja nevinih Srba u Sremu. Ja sam tada lično obišla jugoslovensko-albansku granicu. Uvereni smo da će čitaoce naročito interesovati mišljenje poznate novinarke Rut Mičel . Od osnivanja te države pa do današnjega dana (izveštaj je pisan 16.Beogradu) da udesi da dođe do direktnog kontakta između Pavelića i Nedića. a na njegovo mesto došao je đeneral Pešić. da Nedić stalno interveniše kod nemačkih vlasti protiv ustaških zločina na teritoriji „NDH". takva su svedočanstva iz izvora protivničkih. godine) nisu prestajali tamo progoni Srba.. Time je olakšana efikasna hrvatska sabotaža i izdajstvo". septembra 1942. Nema ni najmanje razloga da se sumnja u vesti koje su tada bile opšte poznate u Beogradu. napali Nemce sa severa. I tih se mišljenja ne može zastideti ni Milan Nedić niti oni koji su ga sledovali u njegovoj mučnoj i mnogo odgovornoj službi srpskom narodu. Nedić je bio mišljenja da samo Mačekova stranka može da ima uticaja u Hrvatskoj i da bi ona mogla da objedini hrvatskosrpske interese. U Hrvatskoj se radi onako kako bi to mogli da čine samo patološki boljševici. od strane neprijatelja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Ustaše stalno potkazuju i denunciraju Nedića kod Nemaca. Viskonsin . Ustaški ideolog Ivo Bogdan. Nije potebno naglašavati da bi čitava istorija ovoga rata bila drugojačija da je postupljeno po predlogu đenerala Nedića. godine. kao što se tada moglo očekivati. koja objavljuju Hori-Brosat jasno je. u glavnom ustaškom organu „Spremnost". U jednom izveštaju Berlinu..

oktobra 1951. ako ne ceo bataljon. Ali. člana Glavnog odbora Radikalne stranke i guvernera Narodne banke. ali da ni jedan Srbin ne bude prisiljen da služi u nemačkoj vojsci. Kosića. Mirka M.. saradniku i intimnom prijatelju profesora Mihaila Pupina i vladike dr Nikolaja Velimirovića. jer su znali da će to značiti kraj naše narodne slobode i slobode uopšte". Ilinois. on je bio nemački zarobljenik. Do njega su stizali izveštaji o strahovitim žrtvama srpskog naroda od strane hrvatskih ustaša i o proterivanju preko pola miliona Srba. Srpskog doboroljačkog korpusa ili Srpske državne straže za Istočin front. Kosiću: .. koje je uputio poznatom američkom advokagu Đorđu Radinu i velikom srpskom rodoljubu. Na pismeno pitanje dr M. te da nastoji da spase i sačuva svoj narod na ma koji način.. uglavnom žena i dece. Nedić je ipak uspeo da izvede jedan sjajan manevar u Kačaničkoj klisuri kod Skoplja". Tada je smatrao da mu njegova dužnost nalaže da stavi svoj veliki prestiž na raspolaganje svome narodu.Da li su Nedić i . Radin je bio ljubazan da dozvoli da ova mesta iz pisma pok. 82 Gospodin Đ. Čikago. da pokuša da reši probleme koji nisu imali presedana u istoriji. „Predsednik vlade đeneral Simović bio je prinuđen na kapitulaciju. koja je bila provedena od đenerala Kalafatovića.. profesora univerziteta. oni su odbili izjavljujući da je njihova domovina saveznik Sovjetske Rusije.„Ali je Nemačka napala 6." (Petar Martinović: Milan Nedić. Dr.. Ovaj drugi uslov bio je proveden i ni jedan Srbin nije služio u nekoj osovinskoj vojsci. Oni koji lično poznaju đenerala Nedića znaju tačno da je on bio spreman i svoj život da stavi na žrtvu za svoj narod. Poljska i Srbija jedine su pregažene zemlje sa tom karakteristikom. Đeneral Nedić nije naredio 81 predaju jugoslovenske vojske i svaki onaj koji tvrdi da je on ma kada bio za Osovinu jednostavno pokazuje nepoznavanje jugoslovenskih problema. Oni su bili obojica izraziti frankofili. Prilikom čestih konferencija nacističkih vođa sa svojim satelitskim političkim i vojnim vođama. Nemci su činili pritisak na Ljotića i Nedića da daju bar jednu četu.. pisanog 1.Novu Evropu" protiv boljševika. Nedićevo ime nije bilo spomenuto.. Kazati da je imao ličnih ambicija jeste prost apsurd. 1956) Svakako da je od značaja i interesa da objavimo i neka mesta iz pisma pok..... Kosića. Ljotićevci i Nedić nisu bili za Nemce već su bezuslovno bili protiv pobede komunizma. ovde objavimo: „Nedić i Ljotić nisu znali ni reči nemački. On je pristao da pokuša da zavede red pod okupacijom po kome bi gonjenje Srba prestalo. a naročito u okupiranoj Srbiji. dr Mirka M.." Gospođa Rut Mičel završila je članak ovim rečima: „Postoje neoborivi dokazi da Milan Nedić nije bio kolaborcionist u smislu jednog kvislinga Lavala ili čak i Petena. Gospodina Đorđa Radina je veoma potresla nesreća srpskog naroda i on je posle rata skupljo dokumentaciju o prilikama u Jugoslaviji. o očajničkom bekstvu od ubica. Posle kapitulacije. tako da bi Srbi barem simbolično učestvovali u Hitlerovoj borbi za .. koji su zakrčili drumove prema Srbiji. aprila.

Kosić: Zar opet po starom. Đeneral Nedić je sa svojom pratnjom i sa nekoliko svojih ministara bio preseljen u jedan zaselak blizu grada.. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj dobili su jednu skromnu kuću na kraju grada. Razdaljina od kuće gde su stanovali patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj do zaseoka gde je bio general Nedić nije bila velika: nešto oko 15 do 20 minuta pešice. 32. Kosić i njegovi saradnici u Narodnoj banci u okupiranom Beogradu finaisiraju srpske četnike u njihovom ratovanju protiv Nemaca?" . 84 Svak je mogao ići kuda je hteo. Oni su češće posećivali i đenerala Nedića i patrijarha i vladiku i . Prvih dana po ulasku američkik trupa u Kicbihel đeneral Nedić je produžio da stanuje u „Grand Hotelu". Pisma Novog zaveta. u to isto vreme. odnosno kako piše dr M. gde je bio potpuno slobodan.da su Nedić i Ljotić bili potpuno upoziati sa takvim tajnim finansiranjem". Posle nešto oko nedelju dana bilo je naređeno da se svi stranci isele iz hotela. dan Krsne slave đenerala Nedića. koji je i tada radio na svome prevodu Sv. To je bila slaba. prešao sa njim u sobu patrijarha Gavrila. Tek posle nekoliko nedelja pronašli su i đenerala Nedića i patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja naši oficiri koji su bili oslobođeni iz nemačkog zarobljeništva. Vladika Nikolaj je služio kao tumač pri razgovoru između patrijarha i američkog generala...Ljotić znali da dr Mirko M. koji je bio određen za stanovanje američkih oficira. Pošto se tu našlo nešto izbeglica iz raznih evropskih zemalja. 130 bruto kilograma zlata i mnoštvo valuta". U Beogradu je bilo poznato da je Narodna banka.. američki komandant je posetio i njih. Negde predveče istoga dana. Nedić je često dolazio na razgovor patrijarhu i vladici.uz rizik svoje glave i glava mojih čestitih saradnika Srbijanaca i Vojvođana podjednako ukupno 1. Sa đeneralom Nedićem ostao je u podužem razgovoru.dr Mirko M.sa kazana" kod jedne škole. ušla je 36 američka divizija u Kicbihel. Hrana se dobijala od gradonačelnikatrada Kicbihela. koji je više voleo razgovor od vladike. Kosić pismeno odgovara: . štampano 1949) 83 KRAJ ŽIVOTA ĐENERALA NEDIĆA Na Đurđevdan. Ni o kome od njih nije niko vodio računa: u toku policijskog časa bilo je njima svima slobodno kretanje. Pred polazak odredio je američki komandant svoga divizijskog sveštenika da bude veza između njega i patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja. Kosić: „Ja sam 1943-44. koja je rekvirirana od jednoga radnika zbog toga što je bio član Nacional-socijalističke partije. ali se obično duže zadržavao kod patrijarha. Pošto su se. svi su dobijali hranu . Posetio je najpre vladiku Nikolaja i posle kraćega razgovora. doturio generalu Draži . (Mirko M. u „Grand Hotelu" nalazili i patrijarh dr Gavrilo Dožić i žički episkop dr Nikolaj Velimirović..200 miliona dinara. str. posle održanoga slavskog ručka u jednoj manjoj sali „Grand Hotela". ali za dugo vremena nije se moglo nabaviti skoro ništa drugo. gde je stanovao i đeneral Nedić.. neukusna i nedovoljna hrana. došao je u hotel komandant američke 36 divizije i posetio đenerala Nedića.

đeneral Nedić je preklinjao. razbojnika i odmetnika od Boga i vlasti. Đeneral Nedić se. I kada je stajao neposredno pred tamnom i neprovidnom neizvesnošću đeneral Milan Nedić nije mislio na spasavanje svoje glave. mogao se spasiti: da se sklonio bilo gde u Tirol. godine pronela se u Kicbihelu vest da će američke trupe napustiti taj kraj i da će ga okupirati Francuski makijevci. On je ostao gde je bio i čekao da vidi šta će dalje biti. 42). uvek najtrezveniji deo našega naroda. Sa oružjem ili bez njega udri i uništavaj crvene bandite gde ih stigneš. A da je hteo. On je ostao i pokušavao da uhvati veze sa uglednim Srbima iz Amerike i Engleske. verujući da oni imaju uticaja i da neće dozvoliti da bude predat komunistima. od porodice i društva. spašćeš srpski narod. mogao izaći pred sud svoga narodać Kada je. On je.I zato te u ime Srpstva pozivam: ustaj. a mogao se skloniti. I patrijarh Gavrilo. đeneral Nedić je bio saslušavan. 32)." (Govori đenerala Milana Nedića. Nekoga pooštravanja mera nije bilo. Ako i padneš u toj borbi. i đeneral Nedić ostali su gde su bili. od strane . ali ja ipak ostajem. Pre nego što je bio odveden. uputio srpskome narodu poruku u kojoj se. da je bio na pravome putu i da je korisno poslužio svome narodu. slali su svoju poštu preko poručnika Medigovića. niko ga od američkih vojnih vlasti ne bi tražio. jer je znao da bi ga oni predali jugoslovenskim komunistima. veli i ovo: „Duboko verujemo da je naš 85 najveći nacionalni zadatak da spasemo od uništenja jezgro srpskog naroda. i bio je spreman da svoj narod opet povede u borbu protiv komunizma. pored ostaloga. tada. koji je bio veoma predusretljiv prema njima. po drugi put. brani svoje ognjište od komunističkih pljačkaša. nego se preselio u Salcburg. jer nije bio ni pod kakvim nadzorom. pod pritiskom strašnih okolnosti. str. 12.. spokojno i bez straha. godine: . godine." (Nerman Neubacher: Sonder Auftrag Sudost( 1940. Beograd.1945. str. i da bar tako dočekamo dan oslobođenja kada kraj ovoga rata nismo umeli da dočekamo u svojoj slobodnoj velikoj domovini. oktobra 1941. predlagao da se nekuda skloni. Nedić je to odbio rečima: „Ja znam da svoju glavu nosim pod pazuhom.1943. Kada mu je. septembra 1941. Srpske seljake. bio potpuno uveren. Đeneral Nedić se slobodno kretao i sanjao o tome kako će se opšta svetska siguacija morati promeniti. I đeneral Nedić i vladika Nikolaj. spašćeš svoju decu. jer ćeš samo tako naći spas. Srbina u američkoj vojsci.donosili im pakete. koje su oni primali od Amerikanaca. primio teško breme vlasti pod tuđinskom okupacijom. đeneral Nedić je. Zbog toga je. neposredno pred kraj rata. da mu omogućimo da na miru dočeka kraj ovog strašnog rata u kome velike sile vode borbu na život i smrt. od crkve i vere. 193). 15. koji je i među Englezima imao dosta prijatelja. Krajem juna 1945. mogao skloniti kuda je hteo. Znaj da je ovo sveta borba za odbranu Srbije i Srpstva. koji je bio teško bolestan." (Isto str. Herman Nojbaher. i posle dolaska američkih trupa. Đeneral Nedić je sasvim svesno i po svojoj želji sačekao dolazak Amerikanaca. Vladika Nikolaj nije hteo da čeka makijevce. čovek toliko mnogo zaslužan za srpski narod.

Milan Nedić će se u istoriji srpskog naroda slaviti kao veliki narodni vođa. da su u vreme u kome je đeneral Nedić živeo i sredina u kojoj je delovao pokazali i dokazali da je njegovo mesto u Panteonu naših nacionalnih heroja. dobili smo. koji se. Sada idite kući. 1964. 6. spremite se. i podrugljiv podsmeh komunističkim tvrorcima laži. Čikago. hteo da ovim omogući đeneralu Nediću bekstvo. 4. ne ubijaju i da se ne boje suda ni svoga naroda. Ljotić: Bilten. 3. objavljujućh da je sam skočio i izvršio samoubistvo. (Ovaj opis poslednjih dana života đenerala Milana Nedića. a ja ću sutra u 11 sati poslati za Vas auto da Vas odveze na saslušanje. đeneral Nedić nije hteo ni sada da beži. V. Balkanski institut. 1937. Kosić: Zar opet po starom. Amerikanci su bili u zabludi kada su verovali da će Tito vratiti živog đenerala Nedića. 12.. iako je morao znati da će biti puno opasnosti i iskušenja ono što ga očekuje.na revers" jugoslovenskim komunistima. nalazio u pratnji pokojnih patrijarha Gavrila Dožića i vladike dr Nikolaja Velimirovića. svojevremeno. godine. D. oni su ga ubili u zatvoru u Beogradu i mrtvoga bacili kroz prozor. Za ovo vreme dr Slijepčević je imao prilkke da često razgovara sa pok. od 24. Iskra Minhen. Da do toga ne bi došlo i da đeneral Nedić ne bi imao mogućnosti da iznese bezbrojne zločine jugoslovenskih komunista. Čolović: Balkan i Balkanci. Spalajković. koji je trebao da se pojavi na suđenju u Nirnbergu kao svedok. a još više kao veliki čovek iz naroda. 1949. Svakako da su ga komunisti ubili i bacili kroz prozor. đeneralom Milanom Nedićem. 5. Znao je srpski narod da se heroji kakav je bio đeneral Milan Nedić. da na javnom procesu đeneral Milaa Nedić ne bi govorio onako kako bi oni želeli. aprila do kraja jula 1945. bila je istovremeno.. pre njegovog odvođenja u logor." Moguće je da je ovaj američki pukovnik. od 31. Ilinois. Đoke Slijepčevića. Kablamova.. koja je februara 1946. junak iz tolikih ratova. Žalost i tuga duboka. 86 Nenaviknut da beži sa bojnog polja. Perović: Komentar genocida Prva četnička enciklopedija. 1963. od dr. godine. Petar Martinović-Bajica: Milan Nedić. da bi odatle." 87 LITERATURA 1. Mirko M. Vukašin P. Komunisti su tačno znali. nešto kasnije. Švajcarska. koji je mogao da se uživi u našu tragediju. zajedno sa protom Stevanom Prostranom. bio predat . rekao je za đenerala Milana Nedića dr M.Sud istorije će utvrditi. da je đeneral Milan Nedić. ni suda istorije. Ilinois. Stanislav Krakov: General Milan Nedić. Beograd. Čikago.. koji je bio poreklom Bugarin.) Niko ne veruje. Na saslušanju je on rekao đeneralu Nediću: . izvršio samoubistvo. . 2. 1939. godine preplavila srpske zemlje. . Odveden je i bačen u logor u Mosburgu kod Minhena.američkog pukovnika SIA. Beograd. 34.Vi treba da idete na saslušanje u glavnu američku komandu u Minhen.

16. Momčilo R. 12. Ing. 1961. Robert Murphy: Diplomat Among Warriors. nemamo razloga da budemo oduševljeni njihovim držanjem i nerazumevanjem naših neiskazanih nevolja i bolova tokom rata i posle rata.Y 21. BRITANSKE TERITORIJE POD NEMAČOM OKUPACIJOM Autor ovoga članka proveo je skoro četrnaest godina u Velikoj Britaniji. 1951. Kostić: iz pisma mr. 18. 88 Donosimo ovde napis protojereja i profesora Radovana Miljkovića o stanju na jednom delu Britanske imperije. Feis: Churchill. Vohlau Verlag : Koln-Gratz 1954. Ficroj Maklin: Rat na Balkanu. u pitanju patriotizma. Radinu. Roosevelt. Naročito mi Srbi. bila okupirana od Nemaca. 1965. 24. Iskra. Ljotić: U revoluciji i ratu.D. Dr. J. Zagreb 1951. ne i nepogrešiva U mnogim stvarima možemo i treba da budemo njihovi učenici. New York. 1953. V. N. ja bih rekao. ne smemo niti možemo prevideti da su ipak Britanci velika nacija. Gregotić: So Jugoslawien.7. godine. izdanje 1950. V. Winston Churchill: World War II 22. Kultura. Štutgart. Johan Wuscht: Nemačka tajna dokumenta. 1944. W. Prof. koja je u poslednjem ratu. Zagreb. 23. Mirko M. Čikago Ilinois 13. dr. ladislav Horija i Martin Brosat: Der Croatische Ustascha Staat 1941-1945. Rgoses des grands criminels de guerre devantle Tgibunalmilitaire internatiorrat. Svet očekuje da se pojavi jedna velika nacija koja će biti ne samo velika sila. 1956. Gottingen-Berlin-Frankfurt. Ryramid Books. 19. ocu Radovanu Miljkoviću. D. iako. Matl: Osteurpa handbuch Jugoslavien. I Was There. USA. 8. 11. knjiga 20. 14. što je dozvolio da ovaj rukopis objavim na kraju ove knjige. Dedijer: Josip Broz Tito. Ima stvari u kojima bismo i mi njima mogli dati lekciju ili dve. Edmund Paris: Genocide in Satellite Croatia 1941-1945 The American Institute for Valkan Affairs. Stalin (A Diplomatic History of World War II). No. Đujić: Kuda srlja naš Kralj. 1953. Dr Čulinović: Slom stare Jugoslavije. 25. 1951. ali je istina da svoju ljubav i odanost manifestuju na jedan mnogo razumniji način. D. već i velika pravda. godište. 15. Viktor Novak: Magnum krimen. prirodno. Ima stvari u kojima ja kao Srbin ne bih želeo da se menjam sa Englezima. gde je imao prilike da dobro upozna mentalitet toga velikog naroda "Velike sile nisu velike pravde" rekao je Spinoza u svome Političkom traktatu. Leaby. No. 26. Beograd. ne da Englezi više vole svoj rod i svoju zemlju. . 24 i 27. Nerman Neubacher. Nurnberg. Leipzig. 10. brojevi za 1965. Nemačka tajna akta: Vojna i diplomatska tajna akta iz Drugog svetskog rata. 9. 1943. Institut za savremenu istoriju. 20. 17. N. sa više praktičnog služenja naciji a sa mnogo manje naše južnjačke larme i dramatičkog patosa. Veoma sam zahvalan mome ličnom prijatelju. Novo vreme. Sonder Auftrag Sudost 1941-1945 Miustermidt Verlag. Đ.

oprezan. i to na pitanju nacionalizovanja čelične industrije. Slično i u reformaciji. Njihovo držanje prirodno proizlazi iz njihovog karaktera. jer ona ne voli ekstreme. na primer. baš kao i anglikanska reformacija. apostolskim prejemstvom episkopata i sedam svetih tajni. elektrike. niti potcenjujući. praktičan i pragmatičan. Isti ovi kvaliteti britanskog karaktera manifestovali su se i u situaciji u kojoj su se Britanci našli pod nemačkom okupacijom: hladna glava.Ako ikada i bilo u čemu. To je jedna "master-of-fact" nacija. gnoseološki kriticizam Bekonov različit je od kontinentalnog dekartizma. . u britanskoj verskoj reformaciji kao i u njihovoj politici. Naposletku. uglja i železnica) u kompeticiji sa privatnom liberalnom privredom koja počiva na podstreku lične inicijative i privatnog interesa. koji su prekratili vladavinu socijalizma u času kada su građani počeli da misle svojom praktičnom britanskom glavom: Čekaj prvo da vidimo kako će ovo da funkcioniše! Sada su laburisti ponovo na vladi. ultramontanističkog papocezarizma. te je danas Britanija kako socijalistička tako i kapitalistička zemlja. praktičnost. Ta težnja za "sredinom pua" manifestovala se ponovljeno i u britanskoj filosofiji. ostavivši u suštini univerzalno crkveno nasleđe sa trostepenom jerarhijom. ali su od kontinentalne Luteranske reformacije uzeli samo jedan deo protestantske doktrine. Britanci su ustali protiv papske svetovne supremacije.čak i više nego što bi za zemlju bilo zdravo socijalizam ima da stane tu gde je i da ide sredinom puta. Notorno je da su oni. Britanac smatra da se "puding prepoznaje jedući ga". U političkoj oblasti. Zastali su da prvo u praksi provere vrednost i efikasnost nacionalizovanih industrija (vode. Iako radničke unije ostaju veoma jake . ali nije se iznenaditi ako im se vlast opet uskoro izmakne još ove godine. da završi u pobuni protiv sopstvenog "dijalektičkog idealizma" sa Marksovim "dijalektičkim materijalizmom". Tendencije za proširenje sfere nacionalizovanih industrija ili su propale u samoj socijalističkoj stranci (Laburistička partija) ili su propale na nacionalnim izborima.. pogledajte britanski "socijalizam" kako je stao. nisu li oni po tome sledbenici biblijske izreke: "Po plodovima njihovijem poznaćete ih" (Matej. Zato se Otacbina i brani žrtvujući najbolje svoje sinove da bi spasla ostale od zala okupacije i poniženja koje dolazi sa neslobodom. U filosofiji. kad god ima priliku Englez najrađe vozi . na sred puta. Britaniji je dosta socijalizma. gasa. koji vodi preko Kanta Hegelu. Jer. celishodnost. uzdržavanje. hladnije glave od nas. oni su vazda skloni da stvarnost priznaju kakva jeste. 16). kao i skandinavski severnjaci. to se pokazalo u načinu reakcije na stranu okupaciju tokom prošlog svetskog rata. oni se klone ekstrema u svemu. Iako je u Engleskoj propis 89 "vozi levo . takav je britanski mentalitet hladan.sredinom puta. No i okupacija može da bude manje ili više užasna: podnošljiva ili nepodnošljiva. Drugo. niti je preuveličavajući. Treće. Okupacija je velika nesreća za svaki narod u svetu.. Rezultat je merilo vrednosti svake 90 ideje i teorije. 7.obilazi desno".

smrtonosna i nesmrtonosna. Šta će okupator činiti sa nezaštićenim stanovništvom po svojoj okrutnosti, mržnji i razjarenosti je jedno, i to je van sfere uticaja stanovnika okupirane teritorije. No, kakav god on bio, držanje stanovništva može datu situaciju u najmanju ruku da učini težom, ako već ne može da je učini lakšom. Za rodoljuba koji se našao pod stranom okupacijom dilema je: da li da postupa prema osećanju svoga srca, ili po savetima zdravoga razuma? Za Britance, tu nije bilo dileme. Takav je njihov mentalni stroj: sve se mora potčiniti razumu i datoj stvarnosti. Interes stanovništva, da se izađe iz okupacije sa što manje žrtava i sa što manje patnje, bio je za njih vrhovni interes, počev od predsednika vlade Čerčila, pa do sveštenika i do policajca i pojedinog građanina. Imajući u vidu ovu "pozadinu" možemo razumeti kako su se Britanci držali pod nemačkom okupacijom na Kanalskim ostrvimav Džersi, Gerzni, Oderni, Sark, Herm i Djetu. 91 RUKOVODNA NAČELA Napred izložene karakterne crte britanskog karaktera i patriotizma našle su izraza u formulaciji rukovodnih načela kojih se britansko stanovništvo imalo prdržavati za slučaj okupacije. Godine 1940. niko u Britaniji nije bio siguran da neće i sama glavna ostrva, Britanija i Alster u Irskoj, biti okupirana od strane Nemaca. Britanska vlada nije pomišljala da kapitulira u slučaju okupacije i samog Londona, već da se evakuiše sa vojskom na druge teritorije Komonvelta i da nastavi rat, nadajući se za sigurno da Amerika neće moći ostati izolovana od rata, gledajući konačno uništenje Britanije i cele Evrope. No, za slučaj okupacije, šta su trebali da rade oni Britanci koji se budu našli pod okupacijom? Kakve su instrukcije za njih bile date? Da se bore iz zaseda, po taktici "udari pa beži"? Da sabotiraju, rušeći nemačke instalacije, komunikacije i stovarišta? Da vode, jednom reči, gerilski rat protiv okupatora do istrage svoje ili njegove? Bože sačuvaj! Ni govora! Ko zna - da je Britanija bila ne samo jedna od potpisnica Haških ratnih konvencija, već jedna od glavnih njihovih inicijatora i autora, s jedne strane; a s druge, da je nepoštovanje primljenih međunarodnih obaveza za njih uvek bilo predmet velike osude a često i sasus belli - taj će POGODITI da je njihova politika usmerena bila u pravcu trasiranom međunarodnim ugovorima, u ovome slučaju pomenutim Haškim konvencijama od 1907. Šta su, u stvari, te Haške konvencije? Da bi se svireposti i ratne strahote svele na najnužniju meru; da bi načela viteške časti bila primenjivana u načinu ratnih operacija; da bi se civilno stanovništvo što bolje zaštitilo i rat vodio samo između oružanih snaga, koliko je god moguće; da se ne bi tokom rata onemogućio budući mir, zaključeni su ugovori između praktično svih država sveta u Hagu (Holandija), u dva maha, naime 1899. i 1907. godine. One predviđaju šta 92 se sve ne sme činiti tokom operacija; regulišu prava i privilegije Međunarodnog Crvenog krsta; položaj i privilegije neutralnih sila; postupak sa zarobljenicima radi

njihove zaštite i, onda, u Četvrtoj konvenciji, odeljak treći, u članovima 42-56, regulišu se prava i dužnosti okupatora prema stanovništvu okupirane teritorije, kao i obaveze stanovništva pod okupacijom. Najvažniji je član 43. koji kaže: "(Pri okupaciji) Budući da je vlast zakonite vlade stvarno prešla u ruke okupatora, ovaj ima da preduzme sve mere u njegovoj moći da vaspostavi i obezbedi javni poredak i bezbednost, koliko je god moguće, poštujući zakone koji su na snazi u dotičnoj zemlji, izuzev ako je u tome potpuno sprečen." Prostim jezikom rečeno, ovaj princip glasi, - da postojeći zakoni i poredak imaju ostati na snazi za vreme okupacije. Administracija, sudstvo, prosveta, imovinsko pravo itd. - sve ima da ostane na snazi. No, ko da administrira okupiranu zemlju? Okupatorovi sreski načelnici, sudije učitelji, sanitetski personal itd? Ni govora! Čim su zakoni zemlje na snazi time je implicirano da upravni, sudski i drugi aparat okupirane teritorije ima, radi svoga stanovništva, da ostane na svojim mestima i da vrši, pod vrhovnom vlašću okupatora, takozvane, "administrativne aktivnosti". To ne stoji izričito u konvenciji, ali je jasno implicirano. Neće ni jedna sila da najpre pripremi desetine hiljada službenika koji će da uče prvo jezik, pa onda da studiraju ceo kopleksan pravni sklop i uređaj jedne zemlje koju misle da će možda jednog dana da okupiraju! Izričito to se veli i u kolekciji odredaba i komentara, koju je pod naslovom Zbornik međjunarodnoz prava izdao američki Stejt department decembra 1963. godine (knjiga II, strana 468): "Lokalne vlasti ustanovljene na teritorijama koje se nalaze pod ratnom okupacijom, i koje vrše administrativne aktivnosti pod kontrolom okupatorske vlasti, ne uživaju suverenitet! (misli se, jedne nezavisne vlade). Ne veli se, da su to "kvislinzi", "kolaboracionist" ili "izdaj93 nici", već se pretpostavlja da je njihov rad neizbežan; da oni vrše funkciju zakonite vlade iako nisu suverena vlada sa gledišta međunarodnog priznanja, jer za tu teritoriju odgovara okupantska vlada pred međunarodnim forumima, dok je god u toj situaciji. S druge, pak, strane, jedna "izbeglička vlada", ako nema ni parče svoje teritorije neokupirane, smatra se u velikoj meri ne kao vlada već kao jedan simbol, prema istome američkom Zborniku (strana 473; Američke novine za međunarodno pravo od 1941, str. 35): "Poljska, Norveška i Jugoslavija nemaju teritorije gde bi našle "ried-a-terre". Njihove su Vlade u velikoj meri veštačke kreacije (Simulacra), više simboli negoli aktivne upravne jedinice." Da je Čerčil zajedno sa svojom vladom tako razumevao načelo poštovanja zakona okupirane zemlje od strane okupatlra, vidi se jasno iz dva dokumenta iz 1940. godine. Ta dva dokumenta predstaljaju s jedne strane način praktične primene odredbe 43. člana Četvrte konvencije, dok s druge, bacaju svetlo na moralnu procenu usluge koju čine svojoj zemlji oni narodni lideri i javni službenici kojima padne u deo teška dužnost da služe svom rodu kada mu je to najpotrebnije, mada je za te ljude to služenje "žrtva čista" puna slave Božje, a lišena slave ljudske. Evo ta dva

dokumenta. Prvi je Čerčilova poruka Ruzveltu od 20. maja 1940. „SRED RUŠEVINA,... U OČAJU I BESPOMOĆNOSTI" "Šta se god desilo - piše Čerčil - naša je namera da se borimo do kraja na ovome Ostrvu... Ukoliko bi rezultat (te borbe) bio nepovoljan, verovatno je da bi sa članovima ove Vlade tokom tih zbivanja bilo svršeno, no oni neće niukom slučaju pristati na predaju. Ako bi sa članovima sadanje administracije bilo svršeno, te drugi sred ruševina dođu da sa Nemcima pregovaraju, vi ne biste 94 smeli zatvoriti oči pred činjenicom da bi pri pregovorima flota bila stvarno jedina preostala naša protuteža prema Nemačkoj, i, ukoliko bi ova zemlja od strane Sjedinjenih Država bila prepuštena svojoj sudbini, niko ne bi imao pravo da okrivljuje one na kojima tada bude odgovornost ako bi oni nastojali da dođu do što povoljnije nagodbe radi preživelog stanovništva. Očevidno ja ne bih mogao da odgovaram za one koji posle mene dođu, koji bi u krajnjem očaju i bespomoćnosti imali da se prilagode nemačkim zahtevima..." (Drugi svetski rat, knj. II, 3, Bitka za Francusku, str. 56-57). U drugom dokumentu nema kondicionala, sve je u zapovednom načinu, jer je za deo Britanije nastao čas „krajnjeg očaja i bespomoćgnosti". To je naređenje civilnim službenicima Kanalskih ostrva šta da rade kada nastane okupacija ostrva. Mesec dana kasnije... „OSTATI NA SVOME MESTU.." Videći da Francuzi pale benzinske zalihe, tako da su crni oblaci dima zasenili sunce na Džersiju, Ostrvljani su uvideli da se, čim Nemci stignu do severozapadne obale Francuske, i oni sami mogu nadati "gostima". Znaci panike su već bili očevidni kada je viceguverner Džersija poslao jednog člana parlamenta Džersija, Edgara Doreja, u London sa pitanjem: "Šta da se radi?" Dorej je doneo odgovor: Prvo, evakuisati decu i sve stanovnike koji žele da se evakuišu na Mejnland, glavno britansko ostrvo. (Od 90.000 stanovnika na svim ostrvima, oko trećina je evakuisana sledećih dana.) Drugo, u slučaju opoziva Ostrvskih viceguvernera, upravnici (bejlifi) ostrva imaju vršiti i svoje i njihove viceguvernerske dužnosti pod okupacijom. Ovu naredbu je Dorej doneo i uručio svakom viceguverneru. Izdata je od strane Ministarstva unutrašnjih dela (Note office) i potpisana od strane pomoćnika 95 ministra unutrašnjih dela Aleksandra Maksvela. Ovo je tekst: Ministarstvo unutrašnjih dela Sire, Gospodin ministar mi je naredio da Vam saopštim da je želja Kraljevske vlade da u slučaju Vašeg opoziva Bejlif vrši dužnosti viceguvernera, koje će se ograničiti na civilne poslove, Bejlif će ostati na svome položaju, upravljaće Ostrvom prema najboljem svom znanju i umenju u interesu stanovništva, bez obzira na to da li će ili neće moći da prima uputstva od Vlade Njegovog Veličanstva. Krunski službenici će takođe ostati na svojim

Pošto je trećina stanovništva bila iseljena. No.prežive. za razliku od onik koji su na svoje položaje birani ili naimenovani od strane lokalnih vlasti. juna 1940. "(Ovaj isti pastor je. odredili lica za vezu sa okupatorskim vojnim komandantima. da vrše "administrativne delatnosti" po postojećim zakonima. tako da su predstavnici Ostrva po dolasku Nemaca mogli da izjave: „Na Ostrvu nema nikakvog vatrenog oružja.Kontrolni odbor. postojanjem posebnih savetodavnih tela.Džersiju i Gernziju. Uviđajući da bi otpor i haos bili gori po stanovništvo nego po okupatora. Sve je to učinjeno s učtivošću sa obe strane. a na Gernziju . "UZORNA OKUPACIJA" Nije potrebno naglasiti da su Nemci došli avionima i da su im na svim ostrvima predstavnici najviših lokalnih vlasti predali vlast. U jednom govoru u parlamentu Gernzija politiku je formulisao jedan metodistički pastor. naročito deca. PRAKTIČNE PRIPREME ZA OKUPACIJU Na oba glavna ostrva. Na Džersiju se taj odbor zvao Vrhovni savet. Džon Lil (John Leale): „Ako Nemci reše da okupiraju ovo ostrvo. s tim što su britanski predstavnici insistirali na poštovanju odredbi međunarodnih konvencija i u onom delu koji je bio povoljan za stanovništvo i u onom nepovoljnom. ostrva su preduzela praktične pripreme da sačekaju okupaciju i da je . To im je izgledalo kao jedina nada. kao što i ostrvski lokalni parlamenti (States) ostaju. „Spas otaxbine je vrhovni zakon" po prastaroj rimskoj poslovici. Inače. 96 Razume se. na čelu sa bejlifima. pored bejlifa dvaju ostrva. i vlada u Londonu i 97 vlasti i narodni prvaci na Ostrvima. a ponekad čak i sa prezirom. Maksvel" (Primedba: Krunski službenici su oni koji su postavljeni Kraljevskim ukazom. bili su rešeni na .mestima. ta naredba je i doslovno bila ispunjena. mi jedino možemo očekivati da to urodi još užasnijim kaznama.plemstvo /knighthood) Sledeća lraktična mera. bilo je predavanje svih oružja pre nego što su Nemci i došli. svi drugi službenici ostaju na svojim mestima. Vaš pokorni službenik A. 19.) Na taj način je bilo jasno kako će se postupati u slučaju okupacije. dobio najveće odlikovanje posle rata . To je bila poslednja mera koja je upotpunila pripreme za uzornu okupaciju". Ne sme biti ni pomisli o bilo kakvoj vrsti otpora. parlamenti su na izvestan način gurnuti u pozadinu. mi moramo da se s time pomirimo. prethodno su poslednje vojne jedinice napustile Ostrva. g." Kada je jedan nemački avion bacio letke u kojima je pisalo da ostrvo Džersi treba da se demilitarizuje i da na svaku zgradu treba da se istakne bela zastava pre nego što Nemci dođu. mada je za vodeće ljude zastupanje tog kursa pred njihovim sugrađanima bilo skopčano sa nerazumevanjem. Ukoliko bi otpora bilo. obrazovani su posebni odbori. odnosno postali su neka vrsta izvršnih organa za politiku koju su planirali ovi posebni odbori vodećih građana.

Ranije je trebalo da pobedi neprijatelja. Neka ova okupacija bude uzor svetu. uzdržavajući se od bilo kakve provokacije i mirno vršeći svoje poslove. kad se sastao parlament. u slučajevima hitnosti. no. tokom same okupacije se pružila prilika da se ta ideja i propagira i praktikuje. ali smo tretirani sa obzirima. Sve dok se mi držimo kao što smo se držali ovih pet nedelja. osim što je. i trgovine . To nije bila laka stvar.Svaka ozbiljna povreda primirja. pored Predsednika sedeo nemački feldkomandant! Iza njega je i dalje visila velika slika kralja Džorxa. naredba prvoga dana po izvršenoj okupaciji bila je. Tako se jednog jutra pojavi na više mesta. uličnim tablama itd. umesto Kraljevskog guvernera. putevima. godine lansirao „V FOR \/ICTORY" parolu i kada je Bi-Bi-Si urgirao da se latinsko slovo „V" piše po zgradama. Pridržavajmo se najstrožije naređenja i uredbi izdatih od strane kako nemačkog komandanta tako i građanskih vlasti. učtivosti i uzornog držanja od strane građanskog stanovništva. a to je da su ostrva živela pod režimom jednog lokalnog primirja. šksle. ali sad je trebalo da pobedi sebe! Njegovi konpatrioti verovatno nisu znali ono što je on imao u vidu. Član 34 Druge haške konvencije predviđa: . s jedne strane . te da je tako postepeno svi i usvoje. kao i učtivosti i korektnosti od strane okupatorskih snaga. a s druge okupatoru. što bi za građansko stanovništvo moglo da bude katastrofalno. a još više reakcije od strane lokalnih britanskih vlasti. Kada je Čerčil 1941. a sa druge strane . plakatima. industrija. incidenti su se dešavali..tolerancije vojnih vlasti. daju pravo okupatoru." Ugledni major Servil se sigurno nije osećao viteški dok je držao taj govor. za nas su najvećma važni. međutim. sudije. sa bilo čije strane. već i da otpočne neprijateljstva na tom sektoru. INCIDENTI Ipak. da istog časa otpočne i neprijateljstva". koje se baziralo na voljnoj demili98 tarizaciji i mirnoj okupaciji. Parlamenti na oba veća ostrva. posebno na nekoliko uličnih tabli „V FOR VICTORY" uz komentar: . ne samo da i on otkaže primirje. Analiza ovih incidenata. Na prvoj takvoj sednici parlamenta na Gernziju major Ambroz Servil je ovako formulisao politiku „uzorne okupacije": „Imajmo u vidu da smo mi pod neprijateljskom okupacijom. već za svakog i službenika i građanina. Ne samo za čaršiju. nema razloga da se plašimo da će bilo ko biti povređen. on je tog momenta bio vitez više negoli u času bilo kog svog ratnog podviga u mlađim danima tokom aktivne vojne službe. neki britanski patrioti na Kanalskim ostrvima shvatili su da je njihova patriotska dužnost da ovu inicijativu svoje vlade prihvate i sprovedu u delo.politiku „uzorne okupacije"! Ovu politiku trebalo je "prodati" s j e d n e strane stanovništvu.dostojanstva.sve je ostalo po starom. „Posao kao i obično" (Business as usual). Ista međunarodna akta na kojima se bazirala „uzorna okupacija". daje pravo drugoj strani da otkaže primirje i čak. bolnice.. policija. No. u čije ime su sudovi i dalje izricali presude.

„Britanska pobeda je sigurna!" Sutradan u službenim novinama izlazi sledeća objava s potpisom od bejlifa Gernzija Kareja: „Nagrada od 25 funti biće data licu koje prvo pruži informaciju inspektoru policije. i time je izvršeno jedno delo teške sabotaže. objavljenog u "Journal of Comparative Legislation and International Law". kritikovali osobito ovu objavu. kako bi bezbednost stanovništva kao celine bila!" (Sva podvlačenja naša) Potpis: Bejlif ostrva. zato što je udario šamar „Kraljevom neprijatelju"." Karej je jedan od trojice „kolaboraci-onista" koji je. No vlada je bila drugačijeg mišljenja: „Oni su ostali verni Kruni i radili u interesu okupiranog stanovništva.. hotimično ilu zloj nameri presekla su na dva mesta jednu telefonsku žicu. zid ili bilo koje drugo mesto vidljivo za publiku slovom „V" ili bilo kojim drugim znakom ili rečju kojima bi bio cilj vređanje nemačkih vlasti ili vojnika". Tako je sudija Duret Obin osudio svog sunarodnika. koji je prilikom jedne svađe u kafani udario šamar jednom nemačkom vojniku. Nemcu. no stanovništvo je moralo u toku dve nedelje da „požarči" kraj nemačkih telefonskih žica (kao što je u vreme „kaznenih ekspedicija" naše stanovništvo moralo da „čuva prugu"). pošto je one koji su ga izvršili dovelo pod odgovornost koja se kažnjava smrću. Komunistički poslanici (tada ih je bilo dvojica) tražili su da se svim „kola99 boracionistima". mi ne znamo kakve dalje kazne mogu da budu naložene za 100 stanovništvo. Ja vas uveravam da ću preduzeti sve moguće mere da izvršioce takvih dela privedem brzoj pravdi. koji je služio kao ekspert za pitanja međunarodnih regulacija koje se odnose na okupaciju. a naročito posle rata. Kada se docnije još jedna žica našla prekinuta. našla se na jednoj livadi presečena žica nemačkog poljskog telefona. ili lica. novembar. Slična je objava izdata i na Džersiju. Mnogi su Ostrvljani i tada. Stoga je dužnost svakog lica koje ima informacije o izvršenju te sabotaže da smesta obavesti policiju. naročito Kareju. na mesec dana zatvora! (Ovaj sudija je bio jedan od vodećih lokalnih pravnika. Britanca. Spas roda . On je i autor jednog značajnog spisa: „O zakonodavstvu i sudovima neprijatelja na Džersiju".vrhovni zakon! Druga dva incidenta valja takođe zabeležiti. mešovita istražna komisija lokalnih policajaca i nemačke vojne . ne samo glupo već je i kriminalno. 1946.) SLUČAJ „TEŠKE SABOTAŽE" Maja 1941. jer ako se izvršioci ne bi našli i izveli pred pravedni sud. Jedan je slučaj nekog irca Džemsa Kolgana. Nemci su insistirali da mu sudi lokalni britanski sud. koja će poslužiti da se izvede pred sud svako ono lice koje bi učinilo prestup markirajući bilo vrata. uz Čerčilov predlog.. U idućem broju službenih novina izašla je ova objava: „Pre nekoliko dana neko zlonamerno lice. Izvršioci nisu bili nađeni. za vreme Atlija (jer se vlada promenila tih meseci) dobio plemstvo! „Veran Kruni radio za narod". sudi kao izdajnicima. Takvo je delo. a sem toga se celo stanovništvo ostrva stavlja pod tešku nemilost nemačkih vlasti.

ni to nije otišlo daleko. i sem par pojedinaca interniranih u Nemačku. Ukazavši na činjenicu da su možda stotine hiljada Nemaca prošle kroz ostrva. Tako je organizacija xersijskih lojalista tražila da se sprovede istraga protiv izvesnih lica koja su navodno bila nelojalna i nemački potkazivači. već dobro poodrasla. Kada se situacija Nemaca na frontovima pogoršala. među njima i jedna starica u čijoj se kući krio jedan engleski komandos 1942. nije usamljen slučaj majora Servila sa baronom od Aufsesa: oni koji su posle rata ostali u prepisci i Servil je posetio Barona. Tom prilikom je njegova supruga zapisala u knjigu posetilaca Aufsesovog zamka ovo: . kao i nekoliko osoba koje su bile „sumnjive". . Oskudica u hrani bila je sve veća kako se rat oduživao. barem. u toku koga je stalno morao kod svojih sugrađana da vrši nepopularni posao ubeđivanja da budu mirni („Red i rad!"). mi ćemo ostati prijatelji zauvek. No. Bilo je . i to jedan mladi Francuz koji je zalutao. PATRIOTIZAM MISLI „NA DUGU STAZU" Rezimirajući svoj rad pod okupacijom. on postavlja pitanje ovako: ." Isti baron je kao feldkomandant spasao od internacije Servilovu porodicu! Usred rata! Usred okupacije! No bilo je i drugih mišljenja. godine. ukoliko je ostrvo Gernzi bilo malo u stanju da doprinese pobedi u ratu. no jedno 101 vreme. vratila su se iz Britanije. Sada pošto je rat prošao. ono je svojim držanjem prema neprijateljima svoje zemlje učinilo verovatno znatan doprinos za budući mir u svetu. KOMENTARI U jednom govoru posle oslobođenja pastor Lil je rezimirao stvari. ja nemam nikakve sumnje u to da su prava i interesi britanskog naroda bili najbolje obezbeđeni na taj način što smo insistirali na poštovanju međunarodnog zakona i tamo gde je to za nas bilo pogodno i tamo gde nije!" Rezultati politike „uzorne okupacije" po stanovništvo su bili prilično dobri. Vojna okupaciona cenzura štampe je postojala i morali su da objavljuju i nemački propagandni materijal. ranije pomenuti metodistički pastor Lil je zapisao i ovo: „Misleći na dugu stazu. Sem onih koji su umrli prirodnom smrću. i da su oni koji su došli sa srcima punim mržnje prema nama imali razloga da revidiraju svoja mišljenja Ako se ne varam.svi ostali su preživeli i dočekali dan slobode." I zaista. te se iskrcao na Ostrvima misleći da je to britanska glavna obala.. ja mogu da kažem.. Deca.Šta su ti ljudi mislili o nama? Kakav su oni izveštaj odneli sa sobom o Britancima? Meni se čini da oni koji su došli sa respektom za naš narod nisu imali razloga da taj respekt izgube. Cilj britanske vlade i prvaka ostrva bio je ostvaren.policije složila se da je to učinila jedna krava i na tome je stvar legla. donosili su čak i program britanskog radija.Neka Bog blagoslovi dom Aufsesa. vojna lica su deportovana u Nemačku. Za sve vreme od četiri godine i devet meseci streljan je samo jedan čovek. Strahote rata i okupacije su bile svedene na minimum.

Dva posto koji nisu. ŠTA JE BILO ISTO ILI SLIČNO? Isti je. Nabrojaćemo nekoliko. Naredba je bila da naročito svirepo udare po Srbima i da „razruše to zmijsko gnezdo". Frank Fala. uporediti našu stvarnost pod okupacijom sa napred izloženim prikazom okupacije Kanalskih ostrva. načinili su štetu preko proporcije njihovog broja No mnogi od onih koji su se vratili nisu znali o čemu govore. Jedan ratni heroj sa Ostrva. pak. okupator. No time smo. Samo onaj koji je prošao kroz nešto slično može da sudi. Njegova je sledećga izjava zabeležena u štampi prilikom rasprave o listi odlikovanih: „a nalazim da je 98%o stanovništva ostalo verno.i pretnji „kolaboracionistima". EVO ŠTA JE BILO DRUGAČIJE Prvo. Isto je i to što su i tamo i u Srbiji Nemci dopustili da lokalne policijske snage održavaju saobraćaj i opšte javni mir i bezbednost. izuzimajući pojedine njihove funkcionere 104 . itd. u uverenju da će to značajno osvetliti ličnost generala Nedića i svih onih koji su mu ne samo odobravali već i aktivno pomagali kako bi on mogao da pomogne svom bespomoćnom srpskom rodu svih onih preteških i strahovitih godina. Tamo su stigli sa jednim minimalnim neprijateljstvom i sa namerom da se pred kulturnim Britancima pokažu kao učtivi i korektni. uključujući i šefa policije glavnog grada Džersija Sent Elijera. Niko drugi nema prava da sudi" Lista odlikovanja za „kolaboraciju" onih koji su „prema krajnjim sposobnostima služili pod okupacijom u interesu stanovništva" sadržala je 29 imena. I komunisti i superpatriote su bili ućutkani. optužujući neke koji su ostali zbog „kolaboracije". imao je priliku da čuje sve prigovore i od levičara i od profesionalnih „patriota". bez ijedne opaljene puške. trojica su dobila orden „Krsta britanske imperije". razume se. vrativši se. brzo je dalo prevagu hladnom engleskom rasuđivanju. Svi „ostali verni Kruni i radili u interesu stanovništva"! 103 OKUPACIJA U NEDIĆEVOJ SRBIJI Korisno je i poučno. iscrpeli sličnosti i istovetnosti. dok su Nemci okupirali Kanalska ostrva kao demilitarizovanu oblast. No. šestorica orden „Reda britanske imperije" itd. Ista brutalnost njegove soldateske i bezobzirnost vodećih vojnih i političkih krugova na čelu sa Hitlerom. Čerčilovo insis102 tiranje da se brzo podnesu spiskovi lica koja treba odlikovati. Ista je okupacija u pogledu nemačkog prava da se njihove trupe snabdevaju hranom od strane okupirane teritorije. u Jugoslaviju su ušli posle teškog bombardovanja Beograda i pod borbom i sa velikim gnevom. otprilike. Kod nas su.Essential Commodities Sommitte). Mnogo je više razlika u bitnim momentima između dveju okupacija. Otuda su i oni imali svoj „Diris" (Direkcija ishraneu koji su zvali Odbor za glavne namirnice . među kojima su dva bejlifa i pastor Lil odlikovani plemstvom. Odlikovani su iz raznih profesija. došli sa maksimalnim neprijateljstvom i punom merom tevtonskog besa.

Otprilike pola vrednosti dobara sveta poseduje Amerika. bez blaga i bez slobode! Samo stanovništvo je bilo u oskudici. odelom. naročito još kada se i Kralj dao primorati ili privoleti da objavi svoju podršku Titu i njegovoj vojnoj mašini „NOV I POJ"! U pozadini. Nedić je imao. Bugara i Italijana. ostalo je za trpezom samo dvoje! Utoliko je njihov problem ishrane i „snabdevanja 105 osnovnim potrebama" bio olakšan. međutim. lekarskom negom i da decu školuje . dok je Nedićev isti zadatak bio otežan. odela. posebno veliki broj dece i nemoćnih. toj bazi svetskog komunizma. rekavši: „Vi ste se borili za Sovjetski Savez. povrh svega. pred vratima Nedićeve Vlade narodnog spasa. Pavelića i Tita. (Pokojni Draža je pred komunističkim „sudijama" najbolje povukao razliku između svojih i Titovih ciljeva. naprotiv. a sada. npr. kruva.to bi i za ovu najbogatiju zemlju sveta bio pretežak zadatak. osakaćene i iskrvavljene Srbije.") Tito i Pavelić s jedne strane. neko u toku nekoliko meseci iznenada iskrcao osamdeset šest hiljada dece i pola miliona odraslih izbeglica da ih ona snabde krovom. lečenja i školovanja. a ja za Jugoslaviju. .okupatora. povrh svega. Kanalski „Nedići" su imali samo jednog neprijatelja . Na Kanalskim ostrvima. u Nedićevu Srbiju se bilo sleglo još oko dvadeset pet do trideset posto duša više. čine za Nedića i njegove pomagače tešku situaciju neiskazano težom i nepodnošljivom. u doba mira. kruvom. Veliki broj dece bez roditelja ili o kojima se roditelji nisu mogli starati (osamdeset šest hiljada) našlo se. Pavelić je želeo da Srbe istrebi sa lica zemlje.. toliko je. gde god se hranilo troje. Treće. međutim. prilivom izbeglica iz takozvanih prečanskih krajeva i iz Slovenije. pa i taj je nastojao da sa njima postupa „u rukavicama". gde je jelo troje pre okupacije. kao i školske potrebe. u kojoj je bilo dato Nediću i njegovim pomagačima da ublažuju bedu i smanjuju opasnosti za onih pet i po miliona Srba. moralo se naći hrane za četvora usta. dok Titu nije bilo stalo do toga da li će i koliko Srba ostati da vide kraj rata.(kao Nojbaher. a nemačka svirepost i nedokazanost s druge. Koliko je god taj zadatak lako izraziti sa tih pet reči. u velikoj bedi i u potrebi: krova. Arnauta. dok je na Kanalskim ostrvima trećina stanovništva bila evakuisana. taj isti zadatak predstavlao skoro nerešiv problem za malu teritoriju predkumanovske. Slovenaca i jednog broja Hrvata. Kada bi toj i takvoj Americi. i krajnjoj pobedi i trijumfu njegove komunističke ideologije. koji su se takođe bili sklonili u Srbiju da ne bi morali da gledaju ili dele sudbinu srpske braće u nakaznoj Pavelićevoj „Nezavisnoj". septembra 1941. od 16. pak. Sovjetiji. Drugo.) koji ou po svom vaspitanju i karakteru bili humaniji negoli njihovi naredbodavci na višim položajima. pored Mađara. Njenog je stanovništva oko sto devedeset miliona danas. tako da je situacija ishrane time bila znatno olakšana. Njegov cilj je bio: pomoći negovoj pravoj otaxbini.. Taj isti zadatak je Nedić imao da reši sredstvima okupirane i ranjene Srbije. Jedno poređenje: Amerika je najbogatija zemlja u svetu. svega toga je famozna naredba Hitlerovog načelnika štaba.

svoga novog knez-Ivu. 61st Congress N0. pevajući mu kao i knezIvi epose hvale i priznanja: „To Nediću niko ne pripozna. Ima se držati u vidu da u oblastima nereda život čovekov nema veliku i da jedino upotreba bezobzirne strogosti može učiniti da strah postane efektivna predohrana (protiv nereda). Svaka se osuda ima izvršiti tako. svaki slučaj otpora nemačkim snagama ima se smatrati kao da je stvar komunizma Da bi se zavere ugušile još u začetku. . veoma oštre mere imaju se preduzeti na prvi znak nereda. Smrtna kazna nad pedeset do stotinu komunista mora se smatrati u tim slučajevima kao odgovarajuća odmazda za smrt jednog nemačkog vojnika. sveobuhvatan i svepravedan. da drži škole otvorene.na bilo kojoj teritoriji gde bilo od koga bude ubijen ma i jedan nemački vojnik! U toj situaciji je Pavelić povećao Titove 106 snage na teritoriji „Nezavisne".S.godine. mada ga mnogi savremenici. Na tome sudu Nedić se. (Ovu konvenciju su za Kraljevinu Srbiju potpisali: Sava Grujić. da bi spasao tri stotine jadarskog roblja. Svačije delo izlazi pred tri suda: sud javnosti (ljudski sud). Senate Documents. Milovan .neće postideti niti razočarati. (Nisu li ljudi Hrista raspeli. and other Rowers. da leči bolesne.zajedno sa svima koji su mu pomagaln i život svoj dali ili bili voljni da ga dadu za spas svojih bližnjih. .A. Srpski rod koji je razumeo kneza Ivu Kneževića od Semberije. a Barabu Varava je po pravom čitanju Baraba . International Acts. II. i da se istovremeno bori protiv komunizma.pustili?). dok je ljudski retko ispravan. Rgotocols and Agreementa Between U. SecondHague Convention \/ol. 1776-1909. kako bi zastrašujući efekat bio što veći. mada obično nije. Jedini je Božji sud neumitan. na žalost i neki Srbi. a ovaj izazivao nemačke odmazde nad Srbima. razumeo je. kako bi sprečila odmazdu! U poređenju sa Nedićevim zadatkom ono na Kanalskim ostrvima su bile dečje igre. I lični sud može da bude pogrešan. Sonventions. Nedićevo delo je besmrtno. već nisu bili kadri ni da ga razumeju. koja glasi: „Bilo koje posebne okolnosti da su u pitanju. tadašnji Predsednik državnog Saveta. nisu bili u stanju ne samo da dostignu u njegovoj nesebičnoj voljnoj žrtvi na oltar Roda i Otaxbine. u kojima je Nedićeva Vlada narodnog spasa imala da spasava što se spasti moglo: da hrani i odeva siročad. a razumeće i bolje u budućim pokolenjima. koji se na silu osmehuje na svirepog Kulinkapetana i bratimi ga Bogom. sud savesti (lični sud) i pred sud Božji. nepodmitljiv. 357: Tgeaties." Tako smo svi bili proglašeni za komuniste . da drži otvorene kanale za slanje paketa zarobljenicima. naročito ekonomske uslove. otežavajući i inače preteške životne. u cilju održanja autoriteta okupacione sile i sprečavanja svakog nereda. Nit' Milanu kogodi zahvali: Milanu će Hristos Gospod platit Kada Milan bude na istini." 107 LITERATURA 1.

godine. Od 1924. The Guernsey Society . Po završetku studija odmah je stupio u državnu službu. Ovo se ogledalo. N. pa su ga. 3. bio redovni član delegacije Jugoslovenske kraljevske vlade koja je vodila tarifsko-saobraćajne trgovinske pregovore u raznim državama Evrope. Poljskoj i Turskoj. Ralph Mollet: Jersey under Swastica. Whiteman. od maja 1935. Ernest Huelin. a višu sa maturom u elitnoj Drugoj muškoj u Beogradu. Des. 2. koja mu je otvarala vidike u zlu kao i dobru i usmeravala njegov putokaz kroz život. jer je njegova majka bila sestra čuvenog i nesrećnog generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića-Apisa. 4. II. 5. Kostić se rodio u Kragujevcu 1906. Vol. ali preko svoje Golgote iza koje je došlo Vaskrsenje. Hyperion Press. Vol. šgo će biti u potpunosti preneto i na Boška da služi svome narodu i njegovom opštem interesu. borba opstanka. of State Publication 7553. 1955. služeći u dva ministarstva: Trgovine i industrije i Saobraćaja. 1990. do 1929.1947. klesala se i vajala njegova duhovna vizija. u patrijarhalnoj porodici. Bugarskoj. Assistant legal Advisor. KOSTIĆA na osnovu delova nekrologa objavljenog u listu Iskra iz Minhena broj 951 od 01. 7. što je zaslužio revnosnim radom. bivšeg načelnika Obaveštajnog odeljenja srpske Vrhovne komande.G.Winston Churchill: Their Finest Hour. 1955. Mađarskoj. do aprila 1941. 1963. Na tome poslu službovao je u Austriji. Mita Milićević. 6. Dept. . 109 Vrlo brzo je postao viši činovnik. Evans Bros. Marjorie M. \/ictor Soush: Svastica over Guernsey. 9. Alan Wood and Mary Wood: Islands in Danger.1945. Čehoslovačkoj. kao takvog. Rumuniji. the Depart ment of State: Digest of International Law. zbog čestog zlostavljanja i šikaniranja njegove porodice od pojedinih režimskih ljudi. 12. proveo je u Beču na studijama na Visokoj ekonomskoj školi. školovanja i probijanja kroz život u Prvoj Jugoslaviji. njegovi pretpostavljeni redovno slali u inostranstvo u raznim državnim delegacijama. Počeo je službu u osmoj grupi. u njegovom rodoljublju i služenju opštoj narodnoj stvari. Srpska oslobodilačka ideja bila je pokretačka snaga Boškovih roditelja i cele njihove generacije. 1945. Tako je. 8. Ceo njegov život bio je borba neprestana: borba opstanka pod austro-nemačkom okupacijom u dečačkim godinama u Prvom svetskom ratu. Guernsey Rress. na primer. Wyat: Jersey in Jail. Tne Second World War. Milovanović i dr. Encyclopedia Britanica: Lemkin: Axis Rule in Occupied Europe. Nižu gimnaziju Boško je završio u čuvenoj kragujevačkoj gimnaziji. Grčkoj. Ralph durant: Guernsey Under German Rule. U toj toploj atmosferi domaćeg ognjišta. 108 BIOGRAFIJA AUTORA KNJIGE BOŠKA H. do poslednjeg daha njegovog života. a već posle deset godina napredovao je do pete grupe. II. u vreme kad se srpska oslobodilačka ideja bližila svom vrhuncu. Boško N. gde je diplomirao u leto 1929. gde je prisustvo Božje prožimalo porodicu.

ordenom Sv. postao organizovani član Pokreta Zbor koji je Ljotić vodio. Za vreme dok je bio u državnoj službi uopšte se nije bavio politikom. Boško mi je pričao o čestim. u spasavanju mnogih života pojedinaca i grupa ili u otklananju opasnosti od totalnog uništenja Srba. Boško se. po sporazumu. i komunista. zauzet svojim ratnim pohodom i nije imao ni vremena niti volje da se bavi onim šgo je njemu stajalo na putu i kvarilo planove njegove vojne sile. pod okucacijom. Boško je za sve vreme rata bio Ljotićeva veza sa . molbama i protestima. Slom Jugoslavije 1941. odobrila napuštanje Nemačke. stavio mu se na raspolaganje i postao njegov privatni sekretar i tumač za nemački jezik za sve vreme okupacije. koji su ih prevezli do rumunskog pristaništa Suline na Crnom moru. Ti ljudi. U nekoliko navrata. i njeno čerečenje od strane njenih neprijatelja. i 14. U Beograd je već bilo pristiglo oko 4. U vremenu mračne ratne okupadije. ali nije. raskomadanom zemljom. u ime jugoslovenske vlade. s druge strane. starao da njihova želja bude ispunjena. Takođe je bio odlikovan od predratnih vlada Čehoslovačke.Car Dušan" i .500 jevrejskih izbeglica.U oktobru 1939.. ugled i čast da spasavaju život srpskog naroda čiji je dalji opstanak bio doveden u pitanje. Sa poslednjim Boško se upoznao dve godine pred rat i redovno je pratio "Biltene" koje je Ljotić pisao iz "skloništa" kad su on i njegov Pokret bili pod udarcima progona Cvetkovićevog režima. Bugarske i Rumunije. niti je pripadao bilo kojoj političkoj partiji. kada je okupator hteo da dovede svoje krvoločne saveznike . Belim orlom IV stepena i Jugoslovenskom krunom V stepena.. ljubav prema bližnjem i negove radne sposobnosgi. oktobra počelo je ukrcavanje jevrejskih izbeglica na brodove. praćeno komunističkim ustankom u julu 1941. ponekad svakodnevnim Ljotićevim intervencijama kad su mnogi njega molili i preklinjali da interveniše i spase članove njihove rodbine. U ovoj luci već su čekali morski brodovi koji su prebacili izbeglice u Palestinu. Posle sloma Jugoslavije. Privatno. bili su general Milan Nedić i Dimitrije Ljotić. Boško je bio svedok mnogih konfrontacija Nedića i Ljotića sa okupatorom: u intervencijama. Boško je mnogo poštovao Ljotića kao patriotu. Kominternine Pete kolone. Za revnosnu službu Boško je odlikovan Belim orlom V stepena. blizu šest hiljada osoba. međutim. Okupator je bio surov. penzionisala ga je vlada generala Nedića kao činovnika V grupe. kako je sam rekao.Kraljicu Mariju". kao delegat Kraljevske vlade poslat je u Beč da prihvati oko 1300 Jevreja kojima je nemačka vlada. ugroženošću Srba od nemačkog neprijatelja i njegovih saveznika. rukovodili su Boška da se stavi na raspolaganje dvojici velikih ljudi toga vremena koji su poturili svoje 110 živote. U ratu. došlo je do izražaja Boškovo rodoljublje.satelite da umire zemlju Srbiju. Save. Državna rečna plovidba stavila je na raspolaganje za ovu svrhu brodove: . i jedna i druga grupa tražili su da im se omogući prelaz u Palestinu. O obema grupama. s jedne. on se interesovao i dobro poznavao stanje u kome se Jugoslavija nalazila i budno pratio razvoj događaja u Evropi i svetu.

po nalogu generala Nedića i Dimitrija Ljotića. 111 Ova misija se izvodila pod okriljem Srpskog Crvenog krsta. u Sloveniji. Mađari. ali je predložene zadatke bez pogovora primio. Prvo je radio na pronalaženju Patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja posle njihovog puštanja iz logora Dahau. pod pečatom humane misije . i 1943. General Mihailović je dugo pratio patriotski i nacionalni rad Boška Kostića i bilo mu je mnogo drago da ga lično u Bosni sretne. pukovnika Miloša Radojlovića i drugih. koji 112 je neumorno radio na objedinjenju svik nacionalnih snaga u Sloveniji. Drugo: bio je stalna pomoćna ruka Dimitriju Ljotiću. Arnauti. Važno je reći da je ishod razgovora. koja je Mihailoviću čitavo vreme kopala grob. Od tih aktivnosti ja želim samo neke da spomenem: U toku novembra i decembra 1944. Uporedo sa ovom važnom humanom misijom Boško je imao i vrlo važnu diplomatsko-političku misiju u odnosu na našeg Kralja i vladu u Londonu. već je Bošku ponudila svoju pomoć kod Turske vlade na čemu se on zahvalio jer mu nije bila potrebna. Rezultat misije bio je prihvatanje Ljotićevog plana i objedinjenje nacionalnih snaga. preneo je vrlo važne poruke sa šifrom za generala Mihailovića. sa kojim naša izbeglička vlada do tada nije imala direktne veze već je sve moralo ići kroz britansku obaveštajnu službu. Bio svestan da su ove misije bile skopčane sa njegovom životnom opasnošću. naglasivši da je . Boško je išao u Tursku dva puta.nabavke sirovog pamuka u Turskoj koji bi bio prerađen u srpskim fabrikama za odevanje oko 86000 srpske dece. pri povratku. u leto 1942.generalom Mihailovićem. Nemci. Morgan. a odmah po stupanju na tursko tlo čekao ga je britanski Inteligence Sevice i dugo ga zadržao u razgovoru. kao Siniše Pazarca. Pored ove misije on je imao još mnogo drugih. kao i na nacrtu proglašenja Slovenije slobdnim delom Federalne kraljevske i demokratske Jugoslavije. Boško je stalno bio na poslu delikatnih diplomatskih dužnosti. a. Bugari i Titovi komunisti. što je nekoliko godina posle rata potvrdio pismeno major William S. bio povoljan i da britanska obaveštajna služba ne samo da nije pravila nikakve smetnje. U ovu svrhu njega je Dimitrije Ljotić.Vaš rad za vreme rata zaslužio priznanje savezničkih vlada". a takođe i posle njegovog svršetka. Jedna od najdelikatnijih dužnosti i najrizičniji zadatak za vreme rata bio je Boškova misija u neutralnoj Turskoj. On je preneo pisma i poruke Kralju od Nedića i Ljotića. u februaru 1945. Kad je MacLean-ova Komisija izdvojila 146 vodećih .. Pored ovog postojale su i veze preko nekolicine Mihailovićevih komandanata. U razgovorima sa Britancima on im je dao mnogo podataka od velike koristi u ono vreme. Njega su u stopu pratile obaveštajne službe svih zaraćenih strana. U samom Beogradu ta je veza išla preko Ilije Mihailovića i bila je stalno aktivna. naročito nemačka i njenih satelita. poslao u važnu i delikatnu misiju kod generala Mihailovića koji se u to vreme nalazio u podnožju planine Vučjak u Bosni. čije su roditelje pobile ustaše. sve do kraja rata.

Vojvotkinjom od Athol-a. jer arhiva sadrži veliki broj važnih dokumenata. naročito ratne istorije. jer za nekoliko meseci Tito je ostao praznih ruku. što je bilo od koristi u određivanju američkog stanovišta prema izbeglicama iz Jugoslavije. sa američkim advokatom Radinim. bili su detaljno obavešteni o ratnoj situaciji u Srbiji.nacionalnih prvaka i zabravila ih u zloglasni "Y" Munster lager. prebačeni u američku okupacionu zonu i time u punu slobodu. On je briljirao na svakom poslu kojeg se prihvatao. podlih i neodgovornih ljudi. Ovakav neumoran rad doneo je Bošku dosta utehe. Staniša VLAHOVIĆ 114 SADRŽAJ: Predgovor ovom izdanju 7 Predgovor prvom otaxbinskom izdanju 8 Predgovor prvom izdanju 10 O tragičnoj srpskoj sudbini 12 Komunisti .. pak. On je stalno bio u vezi sa britanskim narodnim poslanikom RIsćagb 8(okez-om. Njegovim neumornim radom preko advokata Radinom.xelati srpskog naroda 17 Obrazovanje vlade generala Milana Nedića 22 Nedić apeluje na srpski narod 26 Srpski oružani odredi 28 Anarhija 29 Krvave nemačke odmazde 32 Slom komunističke . sa Predsednicom Britanske Lige za Evropsku slobodu. njihovih kleveta i laži..besni psi bejahu pušteni sa lanca. naročito Stejt department. Boško je takođe učestvovao u akciji oslobođenja odnosno bekstva iz zloglasnog Esterwegen konclager-a u Nemačkoj oko dvadesetak četničkih prvaka na čelu sa podbanom Dušanom Vlahovićem i Radmilom Grđićem. Njegovim staranjem svi su. Na drugoj strani. otmeno i gospodsko držanje i u najkritičnijim situacijama pomogli su mu da otrpi i ovakve bezrazložne upljuvke.Sovjetske Užičke republike" 34 Pomoć ratnim zarobljenicima 35 Misija u Turskoj 36 U Sofiji 38 U Turskoj 39 Povratak u Beograd 44 Dečji domovi 45 . sa Slobodanom Jovanovićem i mnogim drugim faktorima. Zaista se on imao rašta i roditi. Boško je razvio međunarodnu akciju da vrši pritisak na britansku vladu da oslobodi sve zarobljenike. Uspeh je bio potpun. U tome radu pripomogle su i njegove tri knjige: Za istoriju naših dana. u mnogim pismima zahvalnosti sa raznih strana za njegovo nesebično patriotsko zalaganje. on je 113 bio stalno izložen napadu zlih. Oficiri i pučisti i Istina o Milanu Nediću. a kamenje za zemlju zamrznuto"! Boškovo domaće vaspitanje. u opisivanju naše novije. tadašnja američka vlada. Iza Boška ostala je njegovve bogate i važne lična arhiva koju ne može da zaobiđe nijedan savremeni istoričar naš niti strani. Mi smo se nalazili u položaju onog putnika iz priče kad se našao jedne mrkle noći u kraju gde . svi zatvoreni bili su oslobođeni.

109-114: Biografija autora Boška N. Beograd 32:929 Nedić M. 21 sm Tiraž 500.Str.Jugoslavija -1941-1945 SOVISS. 94 (497. 88. Boško N„ 1906-1990 Istina o Milanu Nediću / Boško N. .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. -115 str. Sadrži i: Britanske teritorije pod nemačkom okupacijom / Radovan Miljković ISBN 978-86-912319-1-0 a) Nedić. Kostić.: ilustr. . -Bibliografija: str. Milan (1877-1946) R) Drugi svetski rat 1939-1945 . 2009 (Beograd : Slava).Zavod u Smederevskoj Palanci 47 Kriza Nedićeve vlade 49 Ponovo u Turskoj 52 Nedić pomaže četnike van Srbije 58 Saveznici pomažu komuniste u Jugoslaviji 60 Nedićev rad u svetlosti dokumenata 73 Kraj života generala Milana Nedića 84 Literatura 88 Britanske teritorije pod nemačkom okupacijom 89 Literatura 108 Biografija autora Boška N.1 )"1941/1945" KOSTIĆ. Kostića / Staniša Vlahović. Kostića 109 115 SIR . Beograd : Nova iskra.SR-ID 169805068 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->