GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

90 kg K2O. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. 80 kg P2O5. Ovako se osim visokih. njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. velik utrošak radne snage (ručna berba). Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista.

ASTER ZLATKO .

drugih vrsta i korova (0%) i . klijavost semena (min. standardnih osobina: čistoća semena (min. 97%). 70%).DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena.

Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. u redove. koja bi ubila bakterije. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. neposredno pred setvu. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. phaseoli. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama.5 ha. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C.5kg preparata. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. pri sobnoj temperaturi. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada.maksimalna vlaţnost semena (14%). . Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Setva moţe biti mašinska ili ručna. vremena setve. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru.

Postavljanje oslonca za gajenje visokih. lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota .

biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .Nedostatak fosfora.

Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja.ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. utvrĎena i u nas. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. . Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.

okrugle do izduţene. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). koje kasnije postaju tamne. nekrotične pege oivičene mrkom zonom. veličine 5-7 mm. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja .Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. Uništavati zaraţene biljne ostatke. crvenkastopurpurne pege. okrugle.

Simptomi bolesti: . Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. tamnije boje. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. Na listu se kasnije javljaju i sorusi.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. U početku se formiraju sitni. beli i malo uzdignuti sorusi. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Oni su ispunjeni rĎastom. ispunjeni sporama. kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. manje na mahunama i retko na stablu. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. postrnoj setvi i monokulturi. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu.

redovi u pravcu vetrova. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima. Manje bujan usev. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Bakterioze pasulja. a oko njih formira ţućkasta zona. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. navodnjavanjem orošavanjem i insektima. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. na mladom.Višegodišnji plodored. spajaju i postaju mrke. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. sitne pege masnog izgleda. često i listovi propadaju i suše se. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. a druga belu miceliju poput vate. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim.Stabljike i mahune. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. One se povećavaju. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. Zaraţeno . Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka.

sativa. Galeb/. virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. . plodored. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. lathyroides. V. Pošto se prenosi semenom. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. Po obliku. V. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije.tkivo lista postaje krto i puca. Ustanovljeno da je. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. lunatus. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. Vremenom se proširuju. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Vicia faba. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. P. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. gajenje manje osetlivih sorata /Biser.

Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. zbog čega nastaje nekroza f1oema. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. zelene lisne površine su naborane i klobučave. pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. Zaraţene liske su bledozelene. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. Zbog neravnomernog porasta.Simptomi oboljenja. Retki su . Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Mozaik kao osnovni tip simptoma. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu.

kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. a retko u omotaču semena. A. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Macrosiphum euphorbiae i dr. a u nekim slučajevima i do 83%. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja. evonymi. . Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. pomi.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. razvoj vektorskih vaši. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. Aphis craccivora. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. ne i preoset1jivih biljaka.jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. A.

soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). švedska detelina (T. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. inkamatska detelina (T. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. Simptomi oboljenja. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. kao višegodišnja drvenasta biljka. Trifolium. što smanjuje prinose. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). . Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. koji. Medicago. Vigna i dr. Lupinus. Melilotus.Virus sadrţi nekoliko sojeva. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. grašak i bob. čemu su. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. svakako. a manji broj iz drugih porodica. doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. hybridum). soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). bela detelina (T. incarnatum).

Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. domaćina virusa. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. kao i semenom nekih kultivara vigne. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. na primer. kako je rečeno. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. MeĎu ovim vašima nalaze se. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. n eke vrste cveća (frezija. . Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. Potrebno je. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). zatim. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. blagovremeno uništavati sve korovske. Myzus persicae. Aphis fabae i dr. što je jedan od karakterističnih simptoma. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. veliki broj leptirnjača. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. kako bi se sprečile rane zaraze. MeĎu njima je. isključivo iz porodice leptirnjača. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. gladiola) i korovskih biljaka. koje su najštetnije u proizvodnji. vrste: Acyrthosiphon pisum. vektora virusa. Macrosiphum euforbiae. Virus se ne prenosi semenom pasulja. Prenosi se semenom pasulja. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. takoĎe. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu.

Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %). Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. osim u slučaju vrlo jakog napada. Slika: Pasuljev ţiţak. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. a biljke su delimično izobličene. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. Ima više genaracija godišnje. a u skladištu se razvija cele godine. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. . Lišće neznatno zaostaje u porastu. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. bez promene svojstava. što se često završava uvenućem biljaka. U jednom zrnu moţe se naći više larvi.Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja.

PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI. ŠTETOČINA I KOROVA .

prenosivi virusa pasulja .Slike: Biljne vaši .

posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. Visoke sorte pasulja. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama.Berba Niske sorte pasulja. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. prilikom berbe. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. . Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. Za finalnu prodaju. uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Slike: Ţetva pasulja. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Berba moţe biti mehanizovana i ručna.

Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). Seme je bele. ali voli sunčane poloţaje. sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. bolestima i štetočinama. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. mrke i crne boje. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . patuljasti pasulj. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. Seje se u kućice (60x40 cm). Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. inače postaju tvrde i neukusne. Pred setvu. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. ţute. mnogocvetni pasulj. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. sesquipedalis). ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. mungo pasulj i lima pasulj. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Zahteva iste uslove kao i pasulj. a mahune se beru svaka tri dana. a seme sazreva u avgustu.MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. otporna je prema suši. Period vegetacije traje 75-140 dana. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2.

Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm. . Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. Bere se kad su zrna. Slika: Mungo pasulj. Slika: Vigna pasulj. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable.dnevno. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve). bledozelene boje. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful