GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a. 80 kg P2O5. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. Ovako se osim visokih. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu. 90 kg K2O. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. velik utrošak radne snage (ručna berba). Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto.

ASTER ZLATKO .

DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. klijavost semena (min. standardnih osobina: čistoća semena (min. 97%). 70%). drugih vrsta i korova (0%) i .

koja bi ubila bakterije. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. u redove. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. Setva moţe biti mašinska ili ručna. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C.maksimalna vlaţnost semena (14%). U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). phaseoli. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja.5 ha. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. vremena setve. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. neposredno pred setvu. . Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. pri sobnoj temperaturi. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a).5kg preparata.

Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota . lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka.Postavljanje oslonca za gajenje visokih. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem.

biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .Nedostatak fosfora.

Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. . Slika: Simptomi antraknoze na listovima. utvrĎena i u nas. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja.ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja.

Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Uništavati zaraţene biljne ostatke. okrugle. crvenkastopurpurne pege. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja . koje kasnije postaju tamne. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. veličine 5-7 mm. nekrotične pege oivičene mrkom zonom. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. okrugle do izduţene.

postrnoj setvi i monokulturi. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. beli i malo uzdignuti sorusi. Na listu se kasnije javljaju i sorusi. kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama. Oni su ispunjeni rĎastom. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi. Simptomi bolesti: . Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. ispunjeni sporama. manje na mahunama i retko na stablu.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. U početku se formiraju sitni.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. tamnije boje. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke. kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu.

Zaraţeno . Slika:Simptom bakteriozne plamenjače. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka.Višegodišnji plodored. redovi u pravcu vetrova. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. navodnjavanjem orošavanjem i insektima. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. a druga belu miceliju poput vate. sitne pege masnog izgleda. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda.Stabljike i mahune. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. One se povećavaju. često i listovi propadaju i suše se. Bakterioze pasulja. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Manje bujan usev. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. a oko njih formira ţućkasta zona. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. na mladom. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. spajaju i postaju mrke.

Galeb/. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. Vremenom se proširuju. Po obliku.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. lathyroides. virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. P. V. plodored. Vicia faba. V. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. lunatus. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. sativa. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. Pošto se prenosi semenom. . Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije.tkivo lista postaje krto i puca. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Ustanovljeno da je.

pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. Zaraţene liske su bledozelene. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja.Simptomi oboljenja. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. zelene lisne površine su naborane i klobučave. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Zbog neravnomernog porasta. Retki su . Mozaik kao osnovni tip simptoma. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. zbog čega nastaje nekroza f1oema. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava.

Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. ne i preoset1jivih biljaka. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. Macrosiphum euphorbiae i dr. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. . Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. evonymi. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja. razvoj vektorskih vaši. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. a u nekim slučajevima i do 83%.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu.jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. pomi. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. A. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. A. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. a retko u omotaču semena. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. Aphis craccivora. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza.

repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. švedska detelina (T. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Medicago. što smanjuje prinose. bela detelina (T. Melilotus. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. čemu su. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. Vigna i dr. incarnatum). hybridum).Virus sadrţi nekoliko sojeva. moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. . MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). kao višegodišnja drvenasta biljka. Trifolium. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). svakako. Lupinus. doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. a manji broj iz drugih porodica. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. grašak i bob. inkamatska detelina (T. soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. koji. Simptomi oboljenja. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka.

vektora virusa. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. kako bi se sprečile rane zaraze. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. MeĎu ovim vašima nalaze se. . n eke vrste cveća (frezija. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. zatim. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. veliki broj leptirnjača. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. na primer. Macrosiphum euforbiae. isključivo iz porodice leptirnjača. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. domaćina virusa. MeĎu njima je. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. kao i semenom nekih kultivara vigne. Virus se ne prenosi semenom pasulja. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. vrste: Acyrthosiphon pisum. blagovremeno uništavati sve korovske. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Prenosi se semenom pasulja. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. gladiola) i korovskih biljaka. koje su najštetnije u proizvodnji. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. Myzus persicae. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. Aphis fabae i dr.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. Potrebno je. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. što je jedan od karakterističnih simptoma. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. takoĎe. kako je rečeno. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa.

Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. Lišće neznatno zaostaje u porastu. a u skladištu se razvija cele godine. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Slika: Pasuljev ţiţak. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %).Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. bez promene svojstava. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. . Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. a biljke su delimično izobličene. U jednom zrnu moţe se naći više larvi. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. što se često završava uvenućem biljaka. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Ima više genaracija godišnje. osim u slučaju vrlo jakog napada. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana.

PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI. ŠTETOČINA I KOROVA .

prenosivi virusa pasulja .Slike: Biljne vaši .

Berba moţe biti mehanizovana i ručna. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. prilikom berbe. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. Za finalnu prodaju. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. Slike: Ţetva pasulja.Berba Niske sorte pasulja. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). Visoke sorte pasulja. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. .

Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . Seme je bele. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. mungo pasulj i lima pasulj. Pred setvu. Seje se u kućice (60x40 cm). ali voli sunčane poloţaje. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. inače postaju tvrde i neukusne. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. patuljasti pasulj.MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. mrke i crne boje. bolestima i štetočinama. sesquipedalis). Period vegetacije traje 75-140 dana. a mahune se beru svaka tri dana. Zahteva iste uslove kao i pasulj. a seme sazreva u avgustu. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. ţute. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. otporna je prema suši. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. mnogocvetni pasulj.

bledozelene boje. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve). Bere se kad su zrna.dnevno. Slika: Mungo pasulj. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. . i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Slika: Vigna pasulj. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful