GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. Ovako se osim visokih. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. 80 kg P2O5. velik utrošak radne snage (ručna berba). NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. 90 kg K2O. njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a. Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N.

ASTER ZLATKO .

70%). 97%).DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. drugih vrsta i korova (0%) i . klijavost semena (min. standardnih osobina: čistoća semena (min.

5 ha. neposredno pred setvu. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. pri sobnoj temperaturi. phaseoli. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. vremena setve. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. . Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa.5kg preparata. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Setva moţe biti mašinska ili ručna. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. koja bi ubila bakterije. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. u redove. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0.maksimalna vlaţnost semena (14%). Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha).

Postavljanje oslonca za gajenje visokih. Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota . Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka.

biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .Nedostatak fosfora.

ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. . Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. utvrĎena i u nas. Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu.

nekrotične pege oivičene mrkom zonom. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. okrugle do izduţene. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja . sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. okrugle.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. crvenkastopurpurne pege. Uništavati zaraţene biljne ostatke. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. koje kasnije postaju tamne. veličine 5-7 mm.

kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. manje na mahunama i retko na stablu. kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama. postrnoj setvi i monokulturi. tamnije boje. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. U početku se formiraju sitni. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. beli i malo uzdignuti sorusi. Oni su ispunjeni rĎastom. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. ispunjeni sporama. Simptomi bolesti: . Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. Na listu se kasnije javljaju i sorusi. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen.

sitne pege masnog izgleda. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. a druga belu miceliju poput vate. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Bakterioze pasulja. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. spajaju i postaju mrke. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. često i listovi propadaju i suše se. a oko njih formira ţućkasta zona. Manje bujan usev. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata.Stabljike i mahune.Višegodišnji plodored. One se povećavaju. navodnjavanjem orošavanjem i insektima. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače. redovi u pravcu vetrova. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. na mladom. Zaraţeno . Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima.

V. . Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Vicia faba. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. lathyroides. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Vremenom se proširuju. Galeb/. virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. sativa. Pošto se prenosi semenom. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. Ustanovljeno da je. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. plodored.tkivo lista postaje krto i puca. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. Po obliku. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina. P. lunatus. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. V. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu.

pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni.Simptomi oboljenja. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. zbog čega nastaje nekroza f1oema. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Retki su . Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. zelene lisne površine su naborane i klobučave. Mozaik kao osnovni tip simptoma. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Zaraţene liske su bledozelene. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. Zbog neravnomernog porasta.

Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. a u nekim slučajevima i do 83%. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. a retko u omotaču semena. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. Macrosiphum euphorbiae i dr. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. A. pomi. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. A. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. razvoj vektorskih vaši. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. ne i preoset1jivih biljaka. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. .jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. evonymi. Aphis craccivora. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja.

soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. bela detelina (T. Vigna i dr. hybridum). moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa.Virus sadrţi nekoliko sojeva. inkamatska detelina (T. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. svakako. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. grašak i bob. a manji broj iz drugih porodica. Simptomi oboljenja. . čemu su. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). Medicago. soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). kao višegodišnja drvenasta biljka. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). Melilotus. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. švedska detelina (T. Lupinus. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. koji. što smanjuje prinose. incarnatum). Trifolium. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara.

koje su najštetnije u proizvodnji. vrste: Acyrthosiphon pisum. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. blagovremeno uništavati sve korovske. Myzus persicae.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. što je jedan od karakterističnih simptoma. domaćina virusa. MeĎu ovim vašima nalaze se. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). veliki broj leptirnjača. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. vektora virusa. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. MeĎu njima je. n eke vrste cveća (frezija. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. kako je rečeno. gladiola) i korovskih biljaka. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. . Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Prenosi se semenom pasulja. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. Potrebno je. kao i semenom nekih kultivara vigne. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. Virus se ne prenosi semenom pasulja. kako bi se sprečile rane zaraze. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. takoĎe. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . zatim. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. isključivo iz porodice leptirnjača. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. na primer. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. Aphis fabae i dr. Macrosiphum euforbiae.

Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. što se često završava uvenućem biljaka. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. a biljke su delimično izobličene. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Ima više genaracija godišnje. a u skladištu se razvija cele godine. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Slika: Pasuljev ţiţak. bez promene svojstava. osim u slučaju vrlo jakog napada. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja.Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Lišće neznatno zaostaje u porastu. U jednom zrnu moţe se naći više larvi. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %). U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. . Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu.

ŠTETOČINA I KOROVA .PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI.

prenosivi virusa pasulja .Slike: Biljne vaši .

uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. . Za finalnu prodaju. Slike: Ţetva pasulja. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). Visoke sorte pasulja. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. prilikom berbe. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Berba moţe biti mehanizovana i ručna.Berba Niske sorte pasulja. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta.

mrke i crne boje. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. ţute. ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2).MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. sesquipedalis). Seje se u kućice (60x40 cm). Zahteva iste uslove kao i pasulj. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. bolestima i štetočinama. inače postaju tvrde i neukusne. otporna je prema suši. mnogocvetni pasulj. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). ali voli sunčane poloţaje. Seme je bele. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. mungo pasulj i lima pasulj. sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. a seme sazreva u avgustu. Pred setvu. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. a mahune se beru svaka tri dana. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. Period vegetacije traje 75-140 dana. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). patuljasti pasulj. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja.

bledozelene boje. Bere se kad su zrna.dnevno. . Slika: Vigna pasulj. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable. Slika: Mungo pasulj. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve).