GAJENJE PASULJA

GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). 90 kg K2O. njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a. velik utrošak radne snage (ručna berba). Ovako se osim visokih. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. 80 kg P2O5. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.

ASTER ZLATKO .

drugih vrsta i korova (0%) i . standardnih osobina: čistoća semena (min. 70%).DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. klijavost semena (min. 97%).

Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa.5kg preparata. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. pri sobnoj temperaturi. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. vremena setve. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. u redove. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja.maksimalna vlaţnost semena (14%). Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. .5 ha. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. phaseoli. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Setva moţe biti mašinska ili ručna. koja bi ubila bakterije. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. neposredno pred setvu. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome.

Postavljanje oslonca za gajenje visokih. lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota .

Nedostatak fosfora. biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .

ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. utvrĎena i u nas. Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. . Slika: Simptomi antraknoze na mahuni. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena.

veličine 5-7 mm.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. crvenkastopurpurne pege. Uništavati zaraţene biljne ostatke. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja . Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. okrugle. koje kasnije postaju tamne. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. nekrotične pege oivičene mrkom zonom. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. okrugle do izduţene.

kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama. tamnije boje. beli i malo uzdignuti sorusi. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. postrnoj setvi i monokulturi. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. manje na mahunama i retko na stablu.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Oni su ispunjeni rĎastom. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. ispunjeni sporama. U početku se formiraju sitni. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Na listu se kasnije javljaju i sorusi. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. Simptomi bolesti: . kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma.

na mladom.Višegodišnji plodored. sitne pege masnog izgleda. a druga belu miceliju poput vate. Bakterioze pasulja. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. često i listovi propadaju i suše se. navodnjavanjem orošavanjem i insektima.Stabljike i mahune. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. a oko njih formira ţućkasta zona. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. spajaju i postaju mrke. One se povećavaju. Zaraţeno . zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. redovi u pravcu vetrova. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. Manje bujan usev.

Vicia faba. sativa. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu.tkivo lista postaje krto i puca. plodored. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. Pošto se prenosi semenom. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Galeb/. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Po obliku. V. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. lathyroides. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. V. P. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. . Vremenom se proširuju. Ustanovljeno da je. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. lunatus. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina.

čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. zbog čega nastaje nekroza f1oema. Zbog neravnomernog porasta. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima.Simptomi oboljenja. zelene lisne površine su naborane i klobučave. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. Zaraţene liske su bledozelene. pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Retki su . Mozaik kao osnovni tip simptoma. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava.

Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. A.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. a u nekim slučajevima i do 83%. što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Aphis craccivora. ne i preoset1jivih biljaka. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. pomi. A. evonymi. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. razvoj vektorskih vaši. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. . Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. Macrosiphum euphorbiae i dr. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja.jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. a retko u omotaču semena. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja.

U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). Vigna i dr. doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. švedska detelina (T. što smanjuje prinose. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. . grašak i bob. soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. a manji broj iz drugih porodica. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. inkamatska detelina (T. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). Melilotus. soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. čemu su. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). hybridum). Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. Medicago. svakako. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. kao višegodišnja drvenasta biljka. Trifolium. incarnatum). Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača.Virus sadrţi nekoliko sojeva. bela detelina (T. Lupinus. Simptomi oboljenja. koji.

U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . domaćina virusa. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. . kao i semenom nekih kultivara vigne. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. Potrebno je. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. Macrosiphum euforbiae. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. vrste: Acyrthosiphon pisum. blagovremeno uništavati sve korovske. takoĎe. kako bi se sprečile rane zaraze. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. gladiola) i korovskih biljaka. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). vektora virusa. što je jedan od karakterističnih simptoma. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. zatim. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. MeĎu ovim vašima nalaze se. veliki broj leptirnjača. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. Virus se ne prenosi semenom pasulja. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. Myzus persicae. na primer. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. Aphis fabae i dr. kako je rečeno. MeĎu njima je. n eke vrste cveća (frezija. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. koje su najštetnije u proizvodnji. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Prenosi se semenom pasulja. isključivo iz porodice leptirnjača. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi.

Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. osim u slučaju vrlo jakog napada. U jednom zrnu moţe se naći više larvi. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. što se često završava uvenućem biljaka. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. bez promene svojstava. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. Slika: Pasuljev ţiţak. Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Lišće neznatno zaostaje u porastu. a biljke su delimično izobličene. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %).Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. a u skladištu se razvija cele godine. . U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Ima više genaracija godišnje. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja.

ŠTETOČINA I KOROVA .PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI.

prenosivi virusa pasulja .Slike: Biljne vaši .

. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Posle košenja ili cupanja takvih sorata.Berba Niske sorte pasulja. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. prilikom berbe. Za finalnu prodaju. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. Slike: Ţetva pasulja. Visoke sorte pasulja. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Berba moţe biti mehanizovana i ručna.

Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Pred setvu. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. ali voli sunčane poloţaje. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). Zahteva iste uslove kao i pasulj. otporna je prema suši. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Seje se u kućice (60x40 cm). Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. mungo pasulj i lima pasulj. a seme sazreva u avgustu. patuljasti pasulj. bolestima i štetočinama. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. inače postaju tvrde i neukusne. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . Period vegetacije traje 75-140 dana. sesquipedalis).MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. mnogocvetni pasulj. ţute. Seme je bele. mrke i crne boje. Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). a mahune se beru svaka tri dana.

Bere se kad su zrna. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve). Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. bledozelene boje. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm.dnevno. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Slika: Vigna pasulj. Slika: Mungo pasulj. . Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful