GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodinja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omoguava niz kombinacija s razliitim namirnicama i zainima, a dostupnost tokom cele godine njegovu iroku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, graak, soivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najvei proizvodai su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,buna je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoda i mangana, te na taj nain poveava energiju i antioksidativnu zatitu u organizmu. Smei, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromaan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se poveava koliina vitamina u pasulju, naroito vitamina E i C, a suenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksikog peenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Znaaj pasulja Pasulj se kao ist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosenim viegodinjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruenoj setvi sa kukuruzam, ali povrine statistiki nisu obraene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na ijem korenu u kvricama ive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troi za potrebe rasta i razvia biljaka. Godinje u zemljitu ovako stvorenog azota moe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljite za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na tekim, zbijenim i kiselim zemljitima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljitima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u veim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razvie biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature ve od - 0,5 0C do 1 0C unitavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlanou vazduha utiu na opadanje cvetova (abortivnost), pri emu mahune ostaju ture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moe se raunati na siguran rod i odgovarajui prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ita i okopavine, a sam je odlian za veinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljita Obrada zemljita zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ito, vri se zaoravanje strnita, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlino reaguje na dublje oranje (30-35cm). U prolee se vri zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremaem. ubrenje Hemijska analiza zamljita analizirana od strane strunog lica utedee Va novac, a biljkama ce omoguiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev ubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogunost asimilacije azota, te za njegovo ubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takoe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroi oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O. Nain gajenja ist usev pasulja zahteva intenzivan nain proizvodnje. Ceo proces proizvodnje moe biti mehanizovan. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (uavci). Zdruen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeninim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom nainu gajenja utroi se do 50 kg/ha semena pasulja. Ovako se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Nedostaci zdruenog useva najee je smanjen prinos oba useva, velik utroak radne snage (runa berba). Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korienje herbicida u kukuruzu. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE

SREMAC

ASTER

ZLATKO

DVADESETICA

Setva Posebnu panju obratiti izboru sortno istog semena, standardnih osobina: istoa semena (min. 97%), klijavost semena (min. 70%), drugih vrsta i korova (0%) i

maksimalna vlanost semena (14%). Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na poveanje prinosa. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. phaseoli. Azotofiksin" sadri mnotvo briljivo odabranih i proverenih, visoko aktivnih kvrzinih bakterija, umnoenih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Pakovan je u polietilenskim vreicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0.5 ha. Sadrzaj vreice se moe upotrebiti i za manje koliine semena bez opasnosti od prevelike doze. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mranoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi, neposredno pred setvu. Tako tretirano seme se ne izlae direktnoj sunevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C, a setveni sloj zemljita dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. U naim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili treoj dekadi aprila. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoe semena, vremena setve, tipa zemljita i njegove vlanosti. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Setva moe biti mainska ili runa, u redove. Niske sorte (uavci) koje imaju sitno seme seju se mainski najee na 50x5cm (400 000 biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Koliina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kree od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Odgovarajua gustina biljaka daje ansu za dobar i stabilan prinos. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i unitavaju korovi se vri desetak dana posle nicanja. U toj fazi biljke su elastinije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre poetka cvetanja mora biti obavljena poslednja meuredna obrada. Navodnjavanje je potrebno posebno u sunim godinama. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najvee tete usled nedostatka vode u zemljitu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljite. Sprovoenjem ove mere mogu se poveati prinosi i do jedne tone po hektaru, to opravdava sredstva uloena u navodnjavanje. Oroavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utie na poveanje prinosa.

Postavljanje oslonca za gajenje visokih, lozastih sorti obino se vri neposredno posle nicanja biljaka. Zatita od bolesti i tetoina u toku vegetacije se obavlja najee preventivno uz konsultaciju sa strunim licem. Nedostatak kalcijuma

Nedostatak gvoa

Nedostatak magnezijuma

Nedostatak azota

Nedostatak fosfora, biljka levo

Nedostatak kalijuma

Nedostatak sumpora

ZATITTA PASULJA Antraknoza Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma tetna bolest pasulja, utvrena i u nas. este letnje kie i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Jae napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Patogen se odrava u biljnim ostacima u zemljitu. Glavni nain prenoenja je putem zaraenog semena. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.

Slika: Simptomi antraknoze na listovima.

Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute, okrugle do izduene, crvenkastopurpurne pege, koje kasnije postaju tamne. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene, okrugle, nekrotine pege oiviene mrkom zonom, veliine 5-7 mm. Patogen razara zaraeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Iz rana na mahunama parazit zaraava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege, sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvanija je mera zatite. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Unitavati zaraene biljne ostatke. Primenjivati najmanje trogodinji plodored. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeu redova i otklonili uslovi za infekciju. Ra pasulja Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi re pasulja

Bolest se u veim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. ee se javlja na vlanim i slabo osunanim njivama, pri gajenju pasulja u zdruenom usevu ili uz pritke, postrnoj setvi i monokulturi. Odrava se na obolelim biljnim ostacima. Simptomi bolesti: Najjae se ispoljavaju na naliju lista, manje na mahunama i retko na stablu. U poetku se formiraju sitni, beli i malo uzdignuti sorusi, koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipinu za re. Oni su ispunjeni rastom, prakastom masom spora gljive i okrueni oreolom ute boje. Na listu se kasnije javljaju i sorusi, tamnije boje, ispunjeni sporama. Jae zaraeno lie se sui i otpada pa je prinos znatno umanjen. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka, kao i trogodinjim plodoredom utie se na smanjenje inokuluma. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja, kao i u periodu velike osetljivosti biljaka, od poetka cvetanja do etiri nedelje pre etve vriti hemijsku zatitu. Siva i bela trule Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele trulei.

Polifagne parazitne gljive este u uslovima visoke vlanosti i pregustog useva.Velike tete su posebno izraene nakon grada ili mraza usled oteenja tkiva. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odravaju u zemljitu. Simptomi bolesti:

Stabljike i mahune, esto i listovi propadaju i sue se. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku, a druga belu miceliju poput vate. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena.Viegodinji plodored. Unitavanje ili duboko zaoravanje etvenih ostataka. Manje bujan usev, redovi u pravcu vetrova. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. Bakterioze pasulja. Zaraeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kinim kapima, navodnjavanjem oroavanjem i insektima. Oreolna pegavost lia Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije, na mladom, zelenom liu nastaju sitne pege vlanog izgleda. One se poveavaju, spajaju i postaju mrke, a oko njih formira ukasta zona. Na mahunama su u poetku sitne masne pege. One se poveavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. U uslovima vlanog vremena na ovakvim pegama uoava se beliasta kap bakterijskog eksudata. Slika:Simptom bakteriozne plamenjae.

Obina plamenjaa Xanthomonas campestris pv. phaseoli U poetku zaraze simptomi su slini napred opisanim, sitne pege masnog izgleda. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti uckasti oreol nije tako izraen. Pege se ire i spajaju prouzrokujui mrkocrvenkastu nekrozu veeg dela lisne povrine. Zaraeno

tkivo lista postaje krto i puca. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Vremenom se proiruju, postaju crvenkaste i u vlanim uslovima na njima se uoava uckasta kap bakterijskog eksudata. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje manje osetlivih sorata /Biser, Galeb/, plodored. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Praparati na bazi bakra ne pruaju kompletnu zatitu, ali u znaajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Virus obinog mozaika pasulja Virus sadri vei broj sojeva opisanih u Evrop i SAD, oni se razlikuju po osetljivosti domaina i simptomima njihove reakcije. Po obliku, nainu prenoenja i drugim biolokim i biofizickim osobinama virus je slian lanovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je seroloki srodan. Obini mozaik je opte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Poto se prenosi semenom, smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokova postojao mnogo ranije nego to se o njemu moglo neto saznati. Ustanovljeno da je, virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. Danas je ve poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. tetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja, od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekolokih uslova koji utiu na aktivnost vektorskih vai. Moe se oekivati da su gubici u prinosu vei u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoavnja i irenja vai kao njegovih vektora. Virus obinog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaina, meu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris, P. lunatus, Vicia faba, V. lathyroides, V. sativa. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp.) takoe njegoy prirodni domain. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja.

Simptomi oboljenja. Mozaik kao osnovni tip simptoma. Zaraene liske su bledozelene, sa zaostalom normalnom zelenom bojom du glavnih lisnih nerava. Zbog neravnomernog porasta, zelene lisne povrine su naborane i klobuave. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili vie izoblieni. Poremeaji u rastu i razviu biljaka su razliiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Na zaraenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krljave i krive mahune. Slika: Simptom obinog mozaika pasulja.

Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomou rilice virofornih biljnih vai neposredno u elije floema. Usled preosetljivosti zaraene elije brzo izumiru, zbog ega nastaje nekroza f1oema. Ovakvi poremeaji prekidaju kretanje asimilativa, pa zaraene biljke naglo venu i osue se za kratko vreme. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne iri tako brzo i u takvom stepenu kao to je to sluaj kod oboljenja tipa mozaika, ak i kad je aktivnost biljnih vai jako izraena. Retki su

sluajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Virus se u pridodi odrava i prenosi zaraenim semenom oset1jivih a, ne i preoset1jivih biljaka. Seme biljaka moe biti zaraeno preko 50%, a u nekim sluajevima i do 83%. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraene pre cvetanja. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Ovakva pojava vezana je za prenoenje virusa polenom, kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu eliju. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listiima, a retko u omotau semena. Raspored zaraenih i nezaraenih semenki u plodovima je nepravilan. Virusne estice mogu sauvati infektivnost u semenu starom 30 godina. S obzirom na zaraenost semena u visokom procentu, virus se moe nai ve na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. Iz mladih zaraenih biljaka krilate forme vai prenose virus na zdrave biljke, doprinosei na taj nain njegovom irenju u prirodi. U prenoenju virusa u prirodi uestvuje oko 20 vrsta biljnih vai, meu kojima s e nalazi i u nas opterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum, Aphis craccivora, A. evonymi, A. pomi, Macrosiphum euphorbiae i dr. Vai prenose virusne estice na neperzistentan nain i u stanju su da ih prenesu sa zaraenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na dinamiku leta vai u uslovima naeg kontinentalnog podruja, moe se smatrati da su one najaktivnije u prenoenju virusa u periodu maj - jun i da im se vektorska aktivnost ve znatno smanjuje za vreme sua u julu i avgustu. Virus se lako prenosi sokom zaraenih biljaka, to omoguuje mehaniko irenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme, poto je ono najvaniji prirodni izvor zaraza. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktino ne postoji. Biljke za proizvodnju semena gajiti na povrinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjaa i u uslovima manje povoljnim za, razvoj vektorskih vai. Na ovakvim povrinama uklanjati odmah u poetku sve zaraene biljke. Biljke za semensku proizvodnju tititi od biljnih vai odgovarajuim hemijskim sredstvima. Virus utog mozaika pasulja Slika: Simptom utog mozaika pasulja.

Virus sadri nekoliko sojeva, kao to su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima); soj mozaika graka (prouzrokova mozaika graka, virus obinog moza ika graka je soj virusa utog mozaika s kojim je seroloki slian); soj vigne (izaziva sistemine simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obini sojevi); soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graka, kao i lokalne i sistemine nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opterasprostranjene viruse u svetu, emu su, svakako, doprinele mnogobrojne vrste biljnih vai koje ga lako prenose u prnrodi. Izaziva velike tete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju, to smanjuje prinose. Stepen teta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraenih biljaka. Virus utog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaina i po tome se bitno razlikuje od virusa obinog mozaika pasulja. Najvei broj njegovih prirodnih domaina (oko 77) potile iz porodice leptirnjaa, a manji broj iz drugih porodica. Meu povrtarskim biljkama najvaniji njegovi prirodni domaini su: pasulj, graak i bob. Drugi njegovi spontani domaini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus, Lupinus, Medicago, Melilotus, Trifolium, Vigna i dr. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense), vedska detelina (T. hybridum), inkamatska detelina (T. incarnatum), bela detelina (T. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su viegodinje bilje i predstavljaju dugovene izvore zaraavanja. Meu prirodnim domainima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia), koji, kao viegodinja drvenasta biljka, moe imati odreeni znaaj u ciklusu odravanja virusa. Simptomi oboljenja. Zaraene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Najcei simptomi su tipa mozaika i mozainih pega koji se javljaju na 1iu najveeg broja kultivara. Mozaine pege i are su jasno ute boje i otuda naziv virusa utog mozaika.

Cela povrina zaraenih liski je sitno naborana, to je jedan od karakteristinih simptoma. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju znaajno svoj oblik i veliinu. Biljke koje su zaraene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju, zbog ega i prinos zrna i mahuna moe biti potpuno uniten. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. U sluajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginue celih biljaka. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama, iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima utog mozaika i znacima tekih oteenja. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i razliite virulentnosti sojeva virusa. Virus se odrava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim viegodinjim domainima. Meu njima je, kako je reeno, veliki broj leptirnjaa, zatim, n eke vrste cvea (frezija, gladiola) i korovskih biljaka. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodinjem odravanju virusa, jer su istovremeno vrlo podesni domaini za biljne vai koje su glavni vektori virusa . Preko 20 vrsta biljnih vai prenose virus u prirodi. Meu ovim vaima nalaze se, na primer, vrste: Acyrthosiphon pisum, Macrosiphum euforbiae, Myzus persicae, Aphis fabae i dr. Virus se ne prenosi semenom pasulja, ali lako prenosi sokom zaraenih biljaka, pa bi i ovaj nain prenoenja mogao imati izvesnog znaaja u irenju virusa izmeu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. Za suzbijanje virusa preporuljivo je da se pasulj gaji to dalje od viegodinjih biljaka, domaina virusa. Potrebno je, takoe, blagovremeno unitavati sve korovske, biljke u usevu koje su domaini i virusa i vektorskih vai. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vai, koje imaju najznaajniju ulogu u irenju virusa. Njihovo suzbijanje treba obaviti im se pojave, kako bi se spreile rane zaraze, koje su najtetnije u proizvodnji. Virus junog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaini virusa, iskljuivo iz porodice leptirnjaa. Prirodni domaini su mu pasulj i vigna. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). Prenosi se semenom pasulja, kao i semenom nekih kultivara vigne. Lako se prenosi i sokom zaraenih biljaka. Za spreavanje zaraza vano je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Preporuuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Ovi kultivari su preporuljivi i zbog toga to su otporni i prema virusu obinog mozaika pasulja. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata, vektora virusa.

Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisu pasulja. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Jako zaraeno lise se potpuno osui i opada. Sline promene zahvataju lisnu peteljku i stablo, to se esto zavrava uvenuem biljaka. Ljubiaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. Prouzrokova oboljenja je virus nekroze duvana. Virus mozaika lucerke na pasulju Na liu pasulja ovaj virus izaziva limunastoute pege slinog oblika i veliine i po njima je oboljenje nazvano uta pegavost pasulja. Nervi zaraenog lia ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreu na ukastoj osnovi liske. Lie neznatno zaostaje u porastu, a biljke su delimino izobliene. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdanja liski i nastajanjem hlorotine prugavosti du nerava. Zaraene biljke zaostaju manje li vie u porastu, to najvie zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %), pa je neophodno obratiti posebnu panju zdravstvenom stanju semena za setvu. Pasuljev iak Acanthoscelidis obtectus Najopasnija tetoina pasulja u polju i skladitu. Ima vie genaracija godinje, a u skladitu se razvija cele godine. U jednom zrnu moe se nai vie larvi. Simptomi oteenja Larve se hrane unutranjim sadrajem zrna pasulja. U jednom zrnu moe se nai veliki broj larvi. Oteeno seme ne moe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Mere suzbijanja Manje koliine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana, bez promene svojstava. Vee koliine pasulja izlau se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima unitavaju sve stadijume insekta. Oistiti i insekticidima dezinfikovati skladita pre unoenja pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ika, osim u sluaju vrlo jakog napada. Slika: Pasuljev iak.

PREPARATI U ZATITI PASULJA OD BOLESTI, TETOINA I KOROVA

Slike: Biljne vai - prenosivi virusa pasulja

Berba Niske sorte pasulja, gajene u istom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Biljka je ostala obino bez lista i sadraj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim asovima, kada je osipanje najmanje (mahune vlane od rose). Visoke sorte pasulja, prilikom berbe, uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle koenja ili cupanja takvih sorata, obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosuivanje i dozrevanje. To se obavlja najee na promajnim mestima zaklonjenim od kie. U ravniarskom delu nae zemlje pasulj stie za berbu krajem jula i poetkom avgusta. Berba moe biti mehanizovana i runa. Mehanizovana berba moe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna, podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vridba specijalnim vralicama ili adaptiranim itnim kombajnima. Runa berba se izvodi upanjem biljaka sa njive runo, i izdvajanje zrna iz mahuna najee mlaenjem. Mogu se koristiti i razliite kombinacije runog i mainskog rada. Primenjuje se onaj nain koji nam je pristupaan i koji je prilagoen obimu proizvodnje. uvanje pasulja je nezavisno od naina berbe, naprslih zrna ne sme da bude vie od 5%. Posle vridbe pasulj se dosuuje na 14% vlage. Suenje se vri prirodnim putem ili u suarama. Zrno pasulja koje nije dobro osueno gubi na kvalitetu i teko se due uva. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i uva najee u vreama razliite zapremine. Za finalnu prodaju, posebno preko trgovinskih objekata poeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potroaa. Slike: etva pasulja.

MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAE Prof. dr Branka Lazi Malo rasprostranjene mahunjae koje obraujemo u ovom tekstu su: vigna, mnogocvetni pasulj, patuljasti pasulj, mungo pasulj i lima pasulj. Vigna (parglasta vignja Vigna sinensis var. sesquipedalis). Period vegetacije traje 75-140 dana, otporna je prema sui, bolestima i tetoinama. Seme je bele, ute, mrke i crne boje. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duine do 10 cm, sa visokim stablom zbog ega se gaji uz potporu. Bogatstvo cvetova ruiaste ili ljubiaste boje ini ovaj tip vigne i ukrasom u bati. Seje se krajem aprila i poetkom maja u redove (bunaste sorte) 50x5-10 cm, ili u kuice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Mahune se beru sasvim mlade u toku leta, a seme sazreva u avgustu. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na nie temperature (do-7C) od pasulja, ali voli sunane poloaje. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna, a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Seje se u kuice (60x40 cm). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca, ili se seje uz severni ili juni zid bate i slui kao ograda. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm), a mahune se beru svaka tri dana, inae postaju tvrde i neukusne. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. Pred setvu, seme se dri u vodi da nabubri (1-2 dana), a zatim se rasproste na vlanu hartiju ill tkaninu koja se vlai dva do tri puta

dnevno. Naklijavanje se odvija na oko 20C i za 7-8 dana ponik dostie duinu od oko 5 cm. Slika: Mungo pasulj.

Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable, i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25C. Seje se u kuice (3-5 semenki) sa razmakom izmeu redova 100 cm i izmeu biljaka u redu 60 cm. Bere se kad su zrna, bledozelene boje, dostigla veliinu tipinu za sortu (za 70-90 dana od setve). Slika: Vigna pasulj.