GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

90 kg K2O. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Ovako se osim visokih. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. velik utrošak radne snage (ručna berba). njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a. 80 kg P2O5. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva.

ASTER ZLATKO .

70%). 97%). standardnih osobina: čistoća semena (min.DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. drugih vrsta i korova (0%) i . klijavost semena (min.

visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Setva moţe biti mašinska ili ručna. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. u redove. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila.5kg preparata. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a).maksimalna vlaţnost semena (14%). Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. neposredno pred setvu. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha.5 ha. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. phaseoli. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. . pri sobnoj temperaturi. koja bi ubila bakterije. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. vremena setve. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha).

Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka. Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota .Postavljanje oslonca za gajenje visokih.

Nedostatak fosfora. biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .

Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. utvrĎena i u nas. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu.ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. .

Uništavati zaraţene biljne ostatke. okrugle do izduţene. koje kasnije postaju tamne. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. okrugle.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). veličine 5-7 mm. nekrotične pege oivičene mrkom zonom. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. crvenkastopurpurne pege. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja .

kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. Na listu se kasnije javljaju i sorusi. kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. postrnoj setvi i monokulturi.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. beli i malo uzdignuti sorusi. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. ispunjeni sporama. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. Oni su ispunjeni rĎastom. tamnije boje. Simptomi bolesti: . Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. manje na mahunama i retko na stablu. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama. U početku se formiraju sitni. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke.

One se povećavaju. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. često i listovi propadaju i suše se. Bakterioze pasulja. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. redovi u pravcu vetrova. sitne pege masnog izgleda. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. navodnjavanjem orošavanjem i insektima. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. a druga belu miceliju poput vate. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. na mladom. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka.Višegodišnji plodored. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima.Stabljike i mahune. a oko njih formira ţućkasta zona. Manje bujan usev. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. Zaraţeno . Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. spajaju i postaju mrke. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače.

Ustanovljeno da je. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. lathyroides. V. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. . od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. sativa. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. Vremenom se proširuju. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Galeb/. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. P. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Po obliku. plodored. virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije.tkivo lista postaje krto i puca. lunatus. Vicia faba. V. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. Pošto se prenosi semenom. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina.

Mozaik kao osnovni tip simptoma. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. zbog čega nastaje nekroza f1oema. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Zaraţene liske su bledozelene. Zbog neravnomernog porasta. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Retki su . Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. zelene lisne površine su naborane i klobučave. pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu.Simptomi oboljenja. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika.

Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. pomi. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. A. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . Aphis craccivora. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. A. što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. a retko u omotaču semena. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. ne i preoset1jivih biljaka. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. a u nekim slučajevima i do 83%. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. evonymi. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. razvoj vektorskih vaši. Macrosiphum euphorbiae i dr.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije.jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. . Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja.

a manji broj iz drugih porodica. soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. Lupinus. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. . U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. Vigna i dr. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. čemu su. Medicago. Melilotus. bela detelina (T. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. švedska detelina (T. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. svakako. doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. incarnatum).Virus sadrţi nekoliko sojeva. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. Trifolium. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. kao višegodišnja drvenasta biljka. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. koji. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). Simptomi oboljenja. inkamatska detelina (T. hybridum). što smanjuje prinose. grašak i bob.

Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. MeĎu ovim vašima nalaze se. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. Prenosi se semenom pasulja. domaćina virusa. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). MeĎu njima je. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. takoĎe. isključivo iz porodice leptirnjača. veliki broj leptirnjača. na primer. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. kako bi se sprečile rane zaraze. vrste: Acyrthosiphon pisum. zatim. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. Virus se ne prenosi semenom pasulja. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. kao i semenom nekih kultivara vigne. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. blagovremeno uništavati sve korovske. gladiola) i korovskih biljaka. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. što je jedan od karakterističnih simptoma. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Myzus persicae. Potrebno je. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. Macrosiphum euforbiae. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. n eke vrste cveća (frezija. koje su najštetnije u proizvodnji. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. vektora virusa. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. . Aphis fabae i dr. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. kako je rečeno. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka.

Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. bez promene svojstava. U jednom zrnu moţe se naći više larvi. a u skladištu se razvija cele godine. osim u slučaju vrlo jakog napada. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. Ima više genaracija godišnje. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava.Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Slika: Pasuljev ţiţak. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Lišće neznatno zaostaje u porastu. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. a biljke su delimično izobličene. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. što se često završava uvenućem biljaka. . U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %). Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo.

PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI. ŠTETOČINA I KOROVA .

Slike: Biljne vaši .prenosivi virusa pasulja .

Za finalnu prodaju. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage.Berba Niske sorte pasulja. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. . To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. prilikom berbe. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). Visoke sorte pasulja. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Slike: Ţetva pasulja. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Berba moţe biti mehanizovana i ručna. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje.

mnogocvetni pasulj. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. ali voli sunčane poloţaje. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). a mahune se beru svaka tri dana. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. inače postaju tvrde i neukusne. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. mungo pasulj i lima pasulj. sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. patuljasti pasulj. otporna je prema suši. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. Seme je bele.MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. Pred setvu. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). sesquipedalis). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. ţute. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. a seme sazreva u avgustu. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. Seje se u kućice (60x40 cm). mrke i crne boje. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Zahteva iste uslove kao i pasulj. Period vegetacije traje 75-140 dana. bolestima i štetočinama. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo.

Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve). Bere se kad su zrna. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm.dnevno. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Slika: Vigna pasulj. . bledozelene boje. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. Slika: Mungo pasulj.