GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. velik utrošak radne snage (ručna berba). Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. 90 kg K2O. Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. 80 kg P2O5.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a. Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Ovako se osim visokih.

ASTER ZLATKO .

DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. 70%). klijavost semena (min. 97%). standardnih osobina: čistoća semena (min. drugih vrsta i korova (0%) i .

Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. u redove. pri sobnoj temperaturi. Setva moţe biti mašinska ili ručna. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. a krupnosemenog 100-140 kg/ha. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru.5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti.maksimalna vlaţnost semena (14%). a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. phaseoli.5 ha. neposredno pred setvu. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. koja bi ubila bakterije. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. vremena setve. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. . Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a).

Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota .Postavljanje oslonca za gajenje visokih. lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka.

Nedostatak fosfora. biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .

utvrĎena i u nas. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni. Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu.ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. .

okrugle. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. crvenkastopurpurne pege. sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). nekrotične pege oivičene mrkom zonom. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja . veličine 5-7 mm. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. okrugle do izduţene. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Uništavati zaraţene biljne ostatke. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. koje kasnije postaju tamne. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege.

Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. beli i malo uzdignuti sorusi. Simptomi bolesti: . Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. Oni su ispunjeni rĎastom. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. ispunjeni sporama. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. manje na mahunama i retko na stablu. Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. tamnije boje. U početku se formiraju sitni. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama. postrnoj setvi i monokulturi. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. Na listu se kasnije javljaju i sorusi.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima.

Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida.Višegodišnji plodored. a oko njih formira ţućkasta zona. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. redovi u pravcu vetrova. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. spajaju i postaju mrke. često i listovi propadaju i suše se. Manje bujan usev. na mladom. Zaraţeno . U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata.Stabljike i mahune. Bakterioze pasulja. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. One se povećavaju. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima. navodnjavanjem orošavanjem i insektima. a druga belu miceliju poput vate. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. sitne pege masnog izgleda. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen.

virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. lunatus. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Vremenom se proširuju. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. lathyroides. plodored. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Vicia faba. sativa. Galeb/. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati.tkivo lista postaje krto i puca. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. V. . Po obliku. V. P. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Ustanovljeno da je. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. Pošto se prenosi semenom. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu.

zelene lisne površine su naborane i klobučave. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. zbog čega nastaje nekroza f1oema. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Retki su . Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Mozaik kao osnovni tip simptoma. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Zaraţene liske su bledozelene. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme.Simptomi oboljenja. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Zbog neravnomernog porasta.

jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. pomi. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. Macrosiphum euphorbiae i dr. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. . Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. A. a u nekim slučajevima i do 83%. evonymi. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. A. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. ne i preoset1jivih biljaka. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Aphis craccivora. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. razvoj vektorskih vaši. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. a retko u omotaču semena.

. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. grašak i bob. Simptomi oboljenja. incarnatum). U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. Lupinus. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. koji. soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. a manji broj iz drugih porodica. što smanjuje prinose. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). čemu su. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. Melilotus. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus.Virus sadrţi nekoliko sojeva. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. bela detelina (T. kao višegodišnja drvenasta biljka. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). Trifolium. doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. svakako. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). Medicago. hybridum). Vigna i dr. inkamatska detelina (T. švedska detelina (T.

ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. isključivo iz porodice leptirnjača. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. MeĎu njima je. vektora virusa. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. Macrosiphum euforbiae. Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. MeĎu ovim vašima nalaze se. Potrebno je. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. kako je rečeno. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. što je jedan od karakterističnih simptoma. vrste: Acyrthosiphon pisum. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. veliki broj leptirnjača. kao i semenom nekih kultivara vigne. takoĎe. Virus se ne prenosi semenom pasulja. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. . zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. Aphis fabae i dr. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. zatim. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. koje su najštetnije u proizvodnji. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. Myzus persicae. blagovremeno uništavati sve korovske. gladiola) i korovskih biljaka.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). kako bi se sprečile rane zaraze. na primer. n eke vrste cveća (frezija. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. domaćina virusa. Prenosi se semenom pasulja.

a biljke su delimično izobličene. U jednom zrnu moţe se naći više larvi. osim u slučaju vrlo jakog napada. U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. što se često završava uvenućem biljaka. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. bez promene svojstava. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. a u skladištu se razvija cele godine.Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. . Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Slika: Pasuljev ţiţak. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %). Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Lišće neznatno zaostaje u porastu. Ima više genaracija godišnje. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja.

ŠTETOČINA I KOROVA .PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI.

prenosivi virusa pasulja .Slike: Biljne vaši .

Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. . Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Za finalnu prodaju. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. Slike: Ţetva pasulja. Berba moţe biti mehanizovana i ručna. Visoke sorte pasulja.Berba Niske sorte pasulja. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. prilikom berbe. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”.

inače postaju tvrde i neukusne. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Pred setvu. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Seje se u kućice (60x40 cm). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. bolestima i štetočinama. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. mrke i crne boje. sesquipedalis). sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. a mahune se beru svaka tri dana. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. Period vegetacije traje 75-140 dana. a seme sazreva u avgustu.MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. mnogocvetni pasulj. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. patuljasti pasulj. otporna je prema suši. Seme je bele. ali voli sunčane poloţaje. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . mungo pasulj i lima pasulj. ţute.

Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. bledozelene boje. Bere se kad su zrna. Slika: Mungo pasulj. Slika: Vigna pasulj. . dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve).dnevno. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful