P. 1
GAJENJE PASULJA

GAJENJE PASULJA

|Views: 2,680|Likes:
Published by Dragi Petrovic

More info:

Published by: Dragi Petrovic on May 08, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/12/2014

pdf

text

original

GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu. 90 kg K2O. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . 80 kg P2O5. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Ovako se osim visokih. Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). velik utrošak radne snage (ručna berba). njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a.

ASTER ZLATKO .

standardnih osobina: čistoća semena (min. drugih vrsta i korova (0%) i . 97%).DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. 70%). klijavost semena (min.

Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih.5 ha. pri sobnoj temperaturi. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. a krupnosemenog 100-140 kg/ha.5kg preparata. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. . Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. vremena setve. u redove. phaseoli. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. neposredno pred setvu. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. koja bi ubila bakterije. Setva moţe biti mašinska ili ručna. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu.maksimalna vlaţnost semena (14%).

Postavljanje oslonca za gajenje visokih. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem. lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka. Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota .

Nedostatak fosfora. biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .

Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. utvrĎena i u nas. .ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu.

crvenkastopurpurne pege.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. okrugle do izduţene. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. Uništavati zaraţene biljne ostatke. nekrotične pege oivičene mrkom zonom. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. veličine 5-7 mm. okrugle. sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja . Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. koje kasnije postaju tamne. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane.

Oni su ispunjeni rĎastom. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. tamnije boje. Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. ispunjeni sporama. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi. manje na mahunama i retko na stablu. beli i malo uzdignuti sorusi. kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. Simptomi bolesti: . U početku se formiraju sitni. Na listu se kasnije javljaju i sorusi. kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma. Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. postrnoj setvi i monokulturi. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke.

Manje bujan usev. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače.Stabljike i mahune. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. Zaraţeno . Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. na mladom. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. često i listovi propadaju i suše se. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. spajaju i postaju mrke. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka. redovi u pravcu vetrova. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima. navodnjavanjem orošavanjem i insektima.Višegodišnji plodored. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. One se povećavaju. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. Bakterioze pasulja. a oko njih formira ţućkasta zona. sitne pege masnog izgleda. a druga belu miceliju poput vate.

Ustanovljeno da je. V. Pošto se prenosi semenom. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. lunatus. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan. Po obliku. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. P.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege.tkivo lista postaje krto i puca. Galeb/. V. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Vicia faba. Vremenom se proširuju. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina. plodored. lathyroides. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. sativa. . virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja.

zbog čega nastaje nekroza f1oema. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Zaraţene liske su bledozelene. zelene lisne površine su naborane i klobučave. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema.Simptomi oboljenja. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Zbog neravnomernog porasta. Retki su . Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. Mozaik kao osnovni tip simptoma.

A. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. pomi. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima.jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. a u nekim slučajevima i do 83%. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja.slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. . što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. a retko u omotaču semena. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . Macrosiphum euphorbiae i dr. Aphis craccivora. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. razvoj vektorskih vaši. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a. A. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. ne i preoset1jivih biljaka. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. evonymi.

Medicago. . švedska detelina (T. čemu su.Virus sadrţi nekoliko sojeva. inkamatska detelina (T. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). bela detelina (T. soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. svakako. a manji broj iz drugih porodica. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. incarnatum). moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. Trifolium. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. Melilotus. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. grašak i bob. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. hybridum). repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja. koji. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. Vigna i dr. Lupinus. kao višegodišnja drvenasta biljka. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. što smanjuje prinose. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). Simptomi oboljenja. soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška.

U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. takoĎe. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši. isključivo iz porodice leptirnjača. veliki broj leptirnjača. na primer. vektora virusa. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. domaćina virusa. gladiola) i korovskih biljaka. kako je rečeno. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Virus se ne prenosi semenom pasulja. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. MeĎu ovim vašima nalaze se. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. koje su najštetnije u proizvodnji. zatim. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. MeĎu njima je. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. što je jedan od karakterističnih simptoma. Macrosiphum euforbiae. Aphis fabae i dr. kao i semenom nekih kultivara vigne. n eke vrste cveća (frezija. . Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. Myzus persicae. Potrebno je. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. blagovremeno uništavati sve korovske. Prenosi se semenom pasulja. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. kako bi se sprečile rane zaraze. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). vrste: Acyrthosiphon pisum. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata.

Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %). što se često završava uvenućem biljaka. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. bez promene svojstava. a biljke su delimično izobličene. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Slika: Pasuljev ţiţak. U jednom zrnu moţe se naći više larvi.Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. a u skladištu se razvija cele godine. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. . U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. Ima više genaracija godišnje. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. Lišće neznatno zaostaje u porastu. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. osim u slučaju vrlo jakog napada. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama.

ŠTETOČINA I KOROVA .PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI.

prenosivi virusa pasulja .Slike: Biljne vaši .

Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Za finalnu prodaju. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage.Berba Niske sorte pasulja. Slike: Ţetva pasulja. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. Visoke sorte pasulja. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. Berba moţe biti mehanizovana i ručna. Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. prilikom berbe. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. . uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše.

ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. Pred setvu. otporna je prema suši. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . a mahune se beru svaka tri dana. mnogocvetni pasulj. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. bolestima i štetočinama. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2.MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Seme je bele. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. mungo pasulj i lima pasulj. ali voli sunčane poloţaje. inače postaju tvrde i neukusne. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. mrke i crne boje. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. sesquipedalis). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. patuljasti pasulj. Seje se u kućice (60x40 cm). Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. Period vegetacije traje 75-140 dana. ţute. a seme sazreva u avgustu. Zahteva iste uslove kao i pasulj.

Bere se kad su zrna. Slika: Mungo pasulj. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve). Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm. .dnevno. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. bledozelene boje. Slika: Vigna pasulj. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->