GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju. U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16. veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija, Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,ţbuna” je selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-90 dana. Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvoţda i mangana, te na taj način povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. SmeĎi, beli ili crveni pasulj jedan je od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli. Značaj pasulja Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzam, ali površine statistički nisu obraĎene. Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvrţicama ţive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski

azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota moţe ostati i preko 150 kg/ha. Uslovi uspevanja Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja. Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C. Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlaţnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture. U toku celog vegetacionog perioda ima izraţene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje moţe se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna ţita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega. Obrada zemljišta Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno ţito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem. Đubrenje Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama ce omogućiti izbalansiranu ishranu. U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev Ďubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo Ďubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24. 1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista; 2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci). Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.Ukoliko koristimo NPK (15:15:15). Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N. Ceo proces proizvodnje moţe biti mehanizovan. 90 kg K2O. Ovako se osim visokih. Način gajenja Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. velik utrošak radne snage (ručna berba). 80 kg P2O5. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Zdruţen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE SREMAC . Nedostaci zdruţenog useva najčešće je smanjen prinos oba useva. lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. takoĎe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a.

ASTER ZLATKO .

klijavost semena (min.DVADESETICA Setva Posebnu paţnju obratiti izboru sortno čistog semena. 97%). drugih vrsta i korova (0%) i . standardnih osobina: čistoća semena (min. 70%).

vremena setve.5 ha. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). . U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka vode u zemljištu. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa. a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli su se uslovi za setvu pasulja. koja bi ubila bakterije. Pakovan je u polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha). a krupnosemenog 100-140 kg/ha. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Za 100kg semena pasulja potrebno je 0. u redove. Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja meĎuredna obrada. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvo zemljište. visoko aktivnih kvrzičnih bakterija. Tako tretirano seme se ne izlaţe direktnoj sunčevoj svetlosti.maksimalna vlaţnost semena (14%). SprovoĎenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru. Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od prevelike doze. Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha. tipa zemljišta i njegove vlaţnosti. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 0C. Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena. umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Setva moţe biti mašinska ili ručna. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila. što opravdava sredstva uloţena u navodnjavanje. phaseoli. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. Nega useva Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. pri sobnoj temperaturi. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. neposredno pred setvu. Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji. Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama.5kg preparata.

Nedostatak kalcijuma Nedostatak gvoţĎa Nedostatak magnezijuma Nedostatak azota . lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja biljaka.Postavljanje oslonca za gajenje visokih. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem.

Nedostatak fosfora. biljka levo Nedostatak kalijuma Nedostatak sumpora .

. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za upotrebu. Česte letnje kiše i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja. Glavni način prenošenja je putem zaraţenog semena. Slika: Simptomi antraknoze na listovima. Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.ZAŠTITTA PASULJA Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja. Patogen se odrţava u biljnim ostacima u zemljištu. utvrĎena i u nas.

crvenkastopurpurne pege. Patogen razara zaraţeno tkivo i stvara duboke antraknozne rane. Iz rana na mahunama parazit zaraţava seme i na njemu se pojavljaju mrke pege. Uništavati zaraţene biljne ostatke. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene. veličine 5-7 mm. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima. RĎa pasulja – Uromyces appendiculatus Slika: Simptomi rĎe pasulja . sasvim sitne (12 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm). koje kasnije postaju tamne.Simptomi bolesti: Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute. Mere suzbijanja Setva zdravog semena najvaţnija je mera zaštite. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. okrugle do izduţene. Biljke ne saditi gusto da bi se obezbedilo provetravanje izmeĎu redova i otklonili uslovi za infekciju. okrugle. nekrotične pege oivičene mrkom zonom.

Obe gljive stvaraju sklerocije kojima se dugo godina odrţavaju u zemljištu. Simptomi bolesti: . kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje inokuluma.Velike štete su posebno izraţene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. praškastom masom spora gljive i okruţeni oreolom ţute boje. ispunjeni sporama. od početka cvetanja do četiri nedelje pre ţetve vršiti hemijsku zaštitu. Mere suzbijanja Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka. Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum Slika: Simptomi bele truleţi. Oni su ispunjeni rĎastom. Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlaţnosti i pregustog useva. kao i u periodu velike osetljivosti biljaka. U početku se formiraju sitni. pri gajenju pasulja u zdruţenom usevu ili uz pritke. Češće se javlja na vlaţnim i slabo osunčanim njivama.Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama pasulja. Na listu se kasnije javljaju i sorusi. Simptomi bolesti: Najjače se ispoljavaju na naličju lista. tamnije boje. postrnoj setvi i monokulturi. Odrţava se na obolelim biljnim ostacima. koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rĎe. manje na mahunama i retko na stablu. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja. Jače zaraţeno lišće se suši i otpada pa je prinos znatno umanjen. beli i malo uzdignuti sorusi.

One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. Na napadnutim delovima prva gljiva stvara sivu prevlaku. navodnjavanjem orošavanjem i insektima. One se povećavaju. Za razliku od simptoma oreolne pegavosti ţuckasti oreol nije tako izraţen. a oko njih formira ţućkasta zona. phaseoli U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim. sitne pege masnog izgleda. U uslovima vlaţnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog eksudata. spajaju i postaju mrke. na mladom. Pri pojavi prvih simptoma oboljenje primena fungicida. Pege se šire i spajaju prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Zaraţeno . Manje bujan usev. Slika:Simptom bakteriozne plamenjače. Uništavanje ili duboko zaoravanje ţetvenih ostataka. Zaraţeno seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Bakterije se sa obolelih na zdrave biljke prenosi kišnim kapima. često i listovi propadaju i suše se.Višegodišnji plodored. Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. zelenom lišću nastaju sitne pege vlaţnog izgleda.Stabljike i mahune. Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola Na mestu infekcije. Na mahunama su u poćetku sitne masne pege. Bakterioze pasulja. a druga belu miceliju poput vate. redovi u pravcu vetrova. Mere suzbijanja Setva zdravog i dezinfikovanog semena.

Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. V. Galeb/. Mere suzbijanja Upotreba zdravog i deklarisanog semena. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i razvoj oboljenja. Praparati na bazi bakra ne pruţaju kompletnu zaštitu. ali u značajnoj meri redukuju potencijal sekundarnih infekcija. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti kultivara pasulja. načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je serološki srodan.) takoĎe njegoy prirodni domaćin. Ustanovljeno da je. oni se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. V. plodored. virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja u mnogim lokalitetima Srbije. lathyroides. sativa. Virus običnog mozaika pasulja Virus sadrţi veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD.tkivo lista postaje krto i puca. lunatus. od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. P. Moţe se očekivati da su gubici u prinosu veći u uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnoţavnja i širenja vaši kao njegovih vektora. Vicia faba. Pošto se prenosi semenom. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Medu lukovicama je gladiola (Gladiolus sp. Slika: Simptomi pegavost lista pasulja. postaju crvenkaste i u vlaţnim uslovima na njima se uočava ţuckasta kap bakterijskog eksudata. . Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina. meĎu kojima su poznati: Phaseolus vulgaris. Vremenom se proširuju. gajenje manje osetlivih sorata /Biser. Po obliku. Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego što se o njemu moglo nešto saznati.

Zbog neravnomernog porasta. Zaraze ovih kultivara nastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema.Simptomi oboljenja. Na zaraţenim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju krţljave i krive mahune. zelene lisne površine su naborane i klobučave. Mozaik kao osnovni tip simptoma. Usled preosetljivosti zaraţene ćelije brzo izumiru. čak i kad je aktivnost biljnih vaši jako izraţena. Slika: Simptom običnog mozaika pasulja. Retki su . sa zaostalom normalnom zelenom bojom duţ glavnih lisnih nerava. Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Ovakvi poremećaji prekidaju kretanje asimilativa. Listovi koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika. Zaraţene liske su bledozelene. zbog čega nastaje nekroza f1oema. pa zaraţene biljke naglo venu i osuše se za kratko vreme. Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu.

pomi. U druge vektorske vrste spadaju: Acyrthosiphon pisum. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaraţene pre cvetanja. razvoj vektorskih vaši. Aphis craccivora. Prisustvo virusa otkriveno je i u embrionu i kotiledonim listićima. A. Virus žutog mozaika pasulja Slika: Simptom ţutog mozaika pasulja. evonymi. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih) kultivara praktično ne postoji. a u nekim slučajevima i do 83%. A. U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši. Virus se u pridodi odrţava i prenosi zaraţenim semenom oset1jivih a.jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u julu i avgustu. Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. a retko u omotaču semena. kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu. Biljke za semensku proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima. Suzbijanje Za setvu koristiti zdravo seme. pošto je ono najvaţniji prirodni izvor zaraza. Zdravo seme odabrati u osetljivih ku1tivara. moţe se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju virusa u periodu maj . Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za. .slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja vegetacije. Seme biljaka moţe biti zaraţeno preko 50%. Zaraze biljaka posle cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Raspored zaraţenih i nezaraţenih semenki u plodovima je nepravilan. Virus se lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. Na ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaraţene biljke. virus se moţe naći već na velikom broju biljaka neposredno posle nicanja. doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi. ne i preoset1jivih biljaka. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa polenom. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih prenesu sa zaraţenih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na zaraţenost semena u visokom procentu. S obzirom na dinamiku leta vaši u uslovima našeg kontinentalnog područja. meĎu kojima s e nalazi i u nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. Iz mladih zaraţenih biljaka krilate forme vaši prenose virus na zdrave biljke. Macrosiphum euphorbiae i dr.

doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. Najcešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. švedska detelina (T. Vigna i dr. kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima). U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju. grašak i bob. Lupinus. MeĎu povrtarskim biljkama najvaţniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj. soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi). kao višegodišnja drvenasta biljka. bela detelina (T. svakako. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus. MeĎu prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia). Medicago. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraţenih biljaka. koji. kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu. soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška. Trifolium. soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška. čemu su. moţe imati odreĎeni značaj u ciklusu odrţavanja virusa. Zaraţene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. a manji broj iz drugih porodica. virus običnog moza ika graška je soj virusa ţutog mozaika s kojim je serološki sličan). incarnatum).Virus sadrţi nekoliko sojeva. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense). inkamatska detelina (T. što smanjuje prinose. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potile iz porodice leptirnjača. hybridum). Simptomi oboljenja. Virus ţutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. . Mozaične pege i šare su jasno ţute boje i otuda naziv virusa ţutog mozaika. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. Melilotus. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaraţavanja.

kao i semenom nekih kultivara vigne.Cela površina zaraţenih liski je sitno naborana. Prenosi se semenom pasulja. ali lako prenosi sokom zaraţenih biljaka. na primer. zatim. Prirodni domaćini su mu pasulj i vigna. pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa izmeĎu biljaka koje se gaje u gustom sklopu. Virus južnog mozaika pasulja Za sada su poznati mnogi domaćini virusa. kako bi se sprečile rane zaraze. MeĎu ovim vašima nalaze se. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem odrţavanju virusa. domaćina virusa. koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. blagovremeno uništavati sve korovske. Potrebno je. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave. Lako se prenosi i sokom zaraţenih biljaka. Myzus persicae. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. Virus se odrţava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši. takoĎe. . vektora virusa. Korisnu meru predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata. kako je rečeno. zbog čega i prinos zrna i mahuna moţe biti potpuno uništen. Ovi kultivari su preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. vrste: Acyrthosiphon pisum. Macrosiphum euforbiae. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama. iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima ţutog mozaika i znacima teških oštećenja. jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa . Za sprečavanje zaraza vaţno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata). Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa. isključivo iz porodice leptirnjača. Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. koje su najštetnije u proizvodnji. Aphis fabae i dr. MeĎu njima je. Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka. gladiola) i korovskih biljaka. Biljke koje su zaraţene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju. što je jedan od karakterističnih simptoma. Virus se ne prenosi semenom pasulja. veliki broj leptirnjača. Preporučuje se gajenje hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. n eke vrste cveća (frezija. biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši.

Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Veće količine pasulja izlaţu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %). Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre unošenja pasulja. Simptomi oštećenja Larve se hrane unutrašnjim sadrţajem zrna pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv ţiţka. što se često završava uvenućem biljaka. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama. Ima više genaracija godišnje.Virus nekroze duvana na pasulju Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću pasulja. Oštećeno seme ne moţe se upotrebiti za ishranu ili za setvu. Nervi zaraţenog lišća ostaju zeleni i obrazuju zelenkastu mreţu na ţućkastoj osnovi liske. Mere suzbijanja Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo. pa je neophodno obratiti posebnu paţnju zdravstvenom stanju semena za setvu. Jako zaraţeno lisće se potpuno osuši i opada. Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana. a u skladištu se razvija cele godine. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Lišće neznatno zaostaje u porastu. Virus mozaika lucerke na pasulju Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastoţute pege slinog oblika i veličine i po njima je oboljenje nazvano ţuta pegavost pasulja. Virus mozaika krastavca na pasulju Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdţanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duţ nerava. Slika: Pasuljev ţiţak. Zaraţene biljke zaostaju manje li više u porastu. U jednom zrnu moţe se naći veliki broj larvi. što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u kojoj su zaraze obavljene. a biljke su delimično izobličene. U jednom zrnu moţe se naći više larvi. . bez promene svojstava. osim u slučaju vrlo jakog napada.

PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI. ŠTETOČINA I KOROVA .

Slike: Biljne vaši .prenosivi virusa pasulja .

Mehanizovana berba moţe biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna. gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Za finalnu prodaju.Berba Niske sorte pasulja. Berba se obavlja u jutarnjim časovima. Biljka je ostala obično bez lista i sadrţaj vlage u zrnu je do 18%. Slike: Ţetva pasulja. posebno preko trgovinskih objekata poţeljno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duţe čuva. Posle košenja ili cupanja takvih sorata. prilikom berbe. . Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiţe za berbu krajem jula i početkom avgusta. i izdvajanje zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem”. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe. podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim ţitnim kombajnima. kada je osipanje najmanje (mahune vlaţne od rose). Visoke sorte pasulja. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Berba moţe biti mehanizovana i ručna. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagoĎen obimu proizvodnje. uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje.

mnogocvetni pasulj. Zahteva iste uslove kao i pasulj. ali voli sunčane poloţaje. Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var.MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE Prof. a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna biljka. Mungo pasulj (Phaseolus mungo) gaji se i zbog proizvodnje ponika. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (ţbunaste sorte) 50x5-10 cm. ili se seje uz severni ili juţni zid bašte i sluţi kao ograda. Pred setvu. patuljasti pasulj. Mahune se beru sasvim mlade u toku leta. a seme sazreva u avgustu. Setva je od maja do jula (40x8-10 cm). Period vegetacije traje 75-140 dana. nanus) obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. a zatim se rasproste na vlaţnu hartiju ill tkaninu koja se vlaţi dva do tri puta . Za ishranu se koriste mlade mahune i zrna. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kao boranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama duţine do 10 cm. Mahune se ubiru za 60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. seme se drţi u vodi da nabubri (1-2 dana). sesquipedalis). mungo pasulj i lima pasulj. ţute. Seme je bele. a mahune se beru svaka tri dana. otporna je prema suši. ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). mrke i crne boje. dr Branka Lazić Malo rasprostranjene mahunjače koje obraĎujemo u ovom tekstu su: vigna. bolestima i štetočinama. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/ m2. Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens) otporniji je na niţe temperature (do-7°C) od pasulja. Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenih potpronih kolaca. sa visokim stablom zbog čega se gaji uz potporu. Bogatstvo cvetova ruţičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne i ukrasom u bašti. Seje se u kućice (60x40 cm). inače postaju tvrde i neukusne.

Bere se kad su zrna. dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve).dnevno. i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. bledozelene boje. Slika: Mungo pasulj. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom izmeĎu redova 100 cm i izmeĎu biljaka u redu 60 cm. Slika: Vigna pasulj. Lima pasulj (Phaseolus lunatus) obrazuje visoko ili nisko stable. Osetljiviji je na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko 25°C. . Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiţe duţinu od oko 5 cm.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful